Nagrada Desanka Maksimovi}

NagradaDesanka Maksimovi}

12Alek Vukadinovi}

2006

BIBLIOTEKA NAGRADE „DESANKA MAKSIMOVI]“

1Qubomir Simovi} / U^EWE U MRAKU

2Stevan Rai~kovi} / RANE I KASNE PESME

3Miodrag Pavlovi} / SRBIJA DO KRAJA VEKA

4Tanasije Mladenovi} / NA KRAJU MILENIJUMA

5Matija Be}kovi} / OD – DO

6Milovan Danojli} / RAZGOREVAWE VATRE

7Branislav Petrovi} / GRADILI[TE

8Borislav Radovi} / PESME

9Slobodan Rakiti} / PLOVIDBA

10Radmila Lazi} / SRCE ME\ ZUBIMA

11Milosav Te{i} / U TESNOM SKLOPU

Alek Vukadinovi}

KWIGAPRSTENOVAIzabrane i nove pesme

Zadu`bina „Desanke Maksimovi}“Prosveta

Narodna biblioteka Srbije

Beograd2007.

Prva kwigaPONO]NA ^AROVAWA

KOLOVRAT

KROVOVI

Ku}i se ku}a zvuk se ~ujeTrepet po trepet odjekujePutuju staze vreme trajeTraje kraj sveta ne prestajeRitam se ritmu blag prostireKu}i se ku}a ne umire

Korak po korak ~in do ~iniTraje kraj sveta u daqiniSvetlosti beskraj kad se su`iKu}a najti{eg kraja kru`iIza ku}e je opet {umaPotekla svete iz tvog uma

Vezama ~udnim kad se spojePutuju ~uda zraci bojeVeziqa sveta zra~ne mre`eSeje po ku}i – san ih ve`eKrova ku}nih blaga slogaKrovovi jedan do drugoga

9

KOLOVRAT

Me|u dve gore {ta je goreSa ~ela p~ela no} do zoreTaj bor u gori {to romoriNije ni ptica ni rob goriNiti je neba bor oborenNe vadi gora gori korenNe krije tica nebu licaNit za breg tone qubi~icaPotowi gost je ostavio@ale koje je `dral `alioU no}i koja nema mo}iDa uzbre beli cvet pono}iI da ti zajmi led i mirSviralo kroz blistav vir

10

KU]A I KROV

^udi se nemo} u no}i blâga^uje se ~udna u ku}i snagaPrastare krvi zvezda suraUsnuloj ku}i prah preturaDok uzavrela zvezda spavaKu}a se krovu pribli`ava

Gorela gora celu no} duguKapale kapi jedna u drugu^udesan poklon zvezdane sloge:Jedan je koren a {ume mnogeDok uzavrela zvezda spavaKu}a se krovu pribli`ava

^udi se nemo} u tami lêta^uje se ~udan krvotok svetaObasjan koren i snaga ~ila^uju se ~udna u gori krilaDok uzavrela zvezda spavaKu}a se krovu pribli`ava

11

PONO]NA ^AROVAWA

Pore~e pore~ sve re~ po re~Pa sve red po red ode poredU snu se ~ine tu`ne stvariNi gost za svoju krv ne mariI u mom srcu po~e etoSunce ko zna kad zapo~eto

Dawu i no}u traje slavqeSlavila rosa svoje zdravqeAl usred pesme vatra stadeTu se najednom svet prepadeDa ptica vazduh ne prese~eI ku}a ku}i ne{to re~e

Od izvora – do uvora:Pala kap krvi od umoraNi~ega u snu vi{e nemaZemqa da za|e ve} se spremaSa svoga tu`nog tamnog lêtaZa okrweni mesec sveta

U snu se ~ine tu`ne stvariNi gost za svoju krv ne mariAl usred pesme vatra prestaKu}a sa svoga praga nestaI tu mi osmeh nesta s licaPotonu za breg qubi~ica

12

SLEPA STRANA

Najednom po{la krv da te~eDigo se slepac svet da se~e

Niotkud po{la sebi do{la@i{ka {to slepim tragom po{la

Krenula na put kriva grana@ivela `ivot slepa strana

13

UKR[TENI ZNACI

Gora gori – mo}na senaKrilo krilu – trepet tajneStvari zemne i ImenaSa`etosti, mo}i krajweMo`da i ja pevam s wimaIme me|u imenima

Zemqa, zemqa – mati plamnaI san neba – san bez bogaPosle svega: ku}a tamnaPejza` gosta umrlogaMo`da i ja na toj staziGinem, sebe ne nalazim

[ume, poqa, neba zraciRe~ najte`a: ime zoreSa`etosti, crni znaciRe~i! Ho}e da izgore!Mo`da ja ve} u tom ~asuNe znam moje re~i {ta su

Ceo `ivot – san i senaPosle svega svetlost prava:Ju`nim `alom pokrivenaNeba crna krajnost spavaMo`da tek sad kraj Ogwi{taSlu{am kako peva Ni{ta!

14

PORE^-GORA

Tekla pa sebi pravce seklaReka {to tekla kud nije rekla

*

Vi|ena u snu osta bajnaNa dnu nejasne ku}e tajnaNe re~e ni re~ {ta je biloTa ptica drugoj ptici kriloTaj san u gori blag i ~istTa lasta drugoj lasti list

*

Pore~e pore~ sve re~ po re~Pa sve red po red ode pored

15

KU]A NEMOGU]A

BIQNA ^ARAWA

^a|avu {umu bistar potok gâliVe~no u vrtu kamilica vejeDok `ena usnom ceo pejza` grejeBosiok `e`e kamilica pâli

O najlep{a je u snu qubi~icaTajanstvena biqna dok se zemqom ôrePrepliva {umu prepe{a~i morePutuju} svetom maj~ina du{ica

Po svetu veje du{a kamiliceZa svaku travku ukus ima goraDok melem me}e na uvrede zoraPadaju tice u svet nemilice

19

VRATA NEPOVRATA

Potowe neko vreme ovladaloTraje u sebi `i{ka tiha, bledaPred sobom stalo ku}no ogledaloPotowi put se u sebi ogleda

Duboko pod krov ~udne slike hodePutuju slike, tamni dasi trajuJedan zrak u|e, drugi tiho odeVratima {to se negde otvaraju

Potowi gosti ~asu sveta bledomSvetlosti, zvuci, krvi tamna jataKu}na se vrata otvaraju redomPotowa od svih – vrata nepovrata

20

KU]A NEMOGU]A

Na mle~noj stazi bez krova i u{}aRasla mi rosa kraj zvezdane lejeTu gori ku}a dok je mesec grejeKu}a od pru}a ku}a nemogu}a

Ne zna se gluva svog krova domo}iU snu se skupqa tamna pono} lasteSa pola kruga dok skazaqka rasteHo}e li mo}i sti}i do pono}i

Na mle~noj stazi bez krova i u{}aRasla mi rosa kraj zvezdane lejeTu stoje vrata sazdana od zlataTu stoje vrata da ih mesec greje

21

BAJKA KU]NE SLIKE

Ve~no u tami gorke bajkeTraje `ivota stara slikaNa ku}noj slici gost bez likaUsnuo ti{inu ku}e – majke

Slike {to blagim `ivot ~ine^udne ti{ine, ~udna slavqaNegde daleko, usred tmineJedan se isti kraj ponavqa:

Svetlosti blage, umiru}eNajti{eg kraja blagi dvoriTi{ina – potowa zvezda ku}eSprema se vrata da zatvori

22

KRU@NO VREME

Nejasno vreme, san i sena,I poznat miris krvi plamne;To vreme, vreme, dovede nasOdnekud na prag ku}e tamne

Vreme {to létom zna da su`iU smiraj dana beskraj oka,Vreme, to vreme, koje kru`iOko dva te{ka krvotoka

Visine ~iste, azur beli –Putevi spremni da se vrate;Vreme, to vreme, {to nas deliNa dve svetlosti nepoznate

23

SVETI KROV

Pod krov blago urawaju@ive slike i prilikeLegli gosti pa sawajuTrepere im ku}ne slike

Miris {ume, tama rovaZa~arana ku}na tmu{aTo miri{e ku}a-du{aPod okriqem svetog krova

U nebesa gosti leteSvak se svojoj tami vereKatkad u snu zatrepereKad se svoje kobi sete

24

LASTA SKRIVALICA

San to mesto divnih ~udaNasred sveta gluvi cvetGore-dole lasta ludaBespomo}ni vara svet

^as ko zvezda, ~as vrte{ka[iri luda svoju mo}Sa dva svoja krila te{ka:Jedno dan a drugo no}

Talasa se java `ivaCeo vazduh – jedan rovSvu no} lovi lasta krivaSvojoj ludoj ku}i krov

25

KU]A I GOST

KU]A I GOST

Usnula ku}a i gost spavaNi{ta je u snu ne presecaSamo list rose list mesecaBlago je s vrha osvetqava

Iz vazduha kô iz rovaU no} zure blagi petliKu}a sawa a gost svetliU podsvesti ispod krova

To ku}a u snu gosta spavaNi{ta joj plamen ne presecaSamo list rose list mesecaOsvetqava je osvetqava

29

LAMPA I NO]

Kroz prazninu, kroz bespu}eNigde zvuka, nigde cvetaUspavana oko ku}eProstire se du{a sveta

U san dubok tone javaCelog sveta spava mo}Samo tu`na gosta glavaOdgoneta u snu no}

Vedra, ~ista, avet licaUti{ane staze plamneI pas, crna qubi~icaPored praga ku}e tamne

Jo{ tamnija tama postaCelog sveta usnu mo}Kraj nejasne glave gostaOdgoneta lampa no}

30

SAN POSLE GOZBE

Sa neba pala pono} skrivaVatru i vodu, i no} trne,U tremu ku}e razliva seNejasan po`ar lampe crne

Sve nejasnije blage kosti,Dubine koje svu no} love,I kr~ag koji pun svetlostiPo svu no} svoga gosta zove...

Jo{ nejasnija tama postaI dubqe pade no} da vlada,Kroz uzavrelo srce gostaPo svu no} te~e voda mlada

31

SAN POD MESECOM

Dok ga dubina osvetqavaGowen vetrom, skrhan lovomUmoran i pust ~ovek spavaPod debelim svojim krovom

Uz zvezdane blage zvukeMese~eva sena tra`iSrce, kosti, o~i, ruke^ovekove bolne dra`i

Pod mesecom ~ovek spavaOtvorene du{e di{eKrvotok mu osvetqavaSrce {to u snu miri{e

32

DU[A SE]AWA

U uspomeni rastu`enojDaleka staza pogled zâri:Voda i vatra tu`ne stvariU ku}i zorom okru`enoj

Usnula ku}a a krov dragOd plavetnila snove skriva,Sa dna vazduha kr~ag blagTamnoj se `e|i odaziva

Nejasnog srca topla jaraI iznad ku}e mesec rân,^ovek i `ena dva sawaraKoji od no}i prave dan

33

OD PONO]IDO PONO]I

OD PONO]I DO PONO]I

Od pono}i do pono}iToplih ku}a blage mo}i@ivot {to se u snu krijeLet {to leti sve sporijeTiha snaga koja rasteDan za danom – krilo laste

Plamen krvi ispod nebaOsmeh koji bolnom trebaOsmeh krvi sjaj u du{iBeskraj {to se zapenu{iKatkad kada zvezda jadaDigne val do vodopada

Plamen koji s neba sle}eSnaga {to se u snu kre}eGora gori – mo}na senaKrilo krilu – tren do trenaSnaga {to se u snu gradiStena val kad iznenadi

Od pono}i do pono}iToplih ku}a blage mo}i@ivot {to se u snu krijeLet {to leti sve sporijeTiha snaga koja rasteDan za danom – krilo laste

37

ONOMATOPEJA @ALA

Krov do krova val do valaSve je dubqi koren `alaSpava neba sjaj oboren^uva gora gori korenOd svoje se krvi skrivaIspod neba ptica `iva

Nebo zemqa – crne dra`iJedna drugu pono} tra`iZalud bije zvezda plavaPotonula snaga spavaSun~ani je sjaj odbegôNa kamen je kamen lego

Krilo krilu – cvet do cvetaSve je te`a pono} svetaKroz koren se koren ~ujeKrilo krilu odjekujeSve je te`a pono} jugaIspod neba pono} druga

Ptica ptici – ~udo valaSve je dubqi koren `alaNeba crna snaga dremaNi kamena u snu nemaNi pepela da zaplamtiSamo plamen ku}a pamti

Samo plamen ku}a pamti

38

BELI RITMOVI

RITMOVI S ORLOVIMA

£

No}u modri urlik cvetaPo gorama {to se gusneModre staze u vrh svetaUrlik orla kad zapqusne

U beskraju zora blagaKad ivice neba sinuI orlova crna snagaKad potone u visinu

San i sunce nad `ivotomStaza koja stat ne umeO ~istoto, o ~istotoUspomeno moje {ume!

41

££

Ispod neba zora skritaKroz nejasnost {to se jatiUrlik orla koji hitaPlavetnilo da uhvati

Krv {to {iri nejasno}uUdar srca kad zakasniMrko cve}e koje no}uUspavquje vazduh jasni

Nekog tu`nog gosta liceU belini no}nog snegaModrih pasa qubi~iceU smiraju preko brega

Uspomene zvezda `utaOd `ivota snaga ve}aCeo `ivot – jedna mutna@ivotiwa {to se se}a!

42

KRATKA ILUMINACIJA U PODNE

O, kako nas sada quqaTalas koji svet napaja,Plavetnila buko ~ulnaNejasnosti puna sjaja

Budu}nosti, o ~istotoKud me mo}ne zvezde vode,Ah, to sunce nad `ivotomI taj san od ~iste vode...

43

LEDENA VODA

Na zvezdanoj stazi blistaModre gore jasni hlad,O, reci mi, tako ~istaMoja glava {ta je sad?

Moje srce, moja stazaVe~ni beskraj i ~istota,Plavetnilo moga mrazaO~i{}eno od `ivota...

Podignimo crna krila,Avet neba nek zablista...Gde si tako dugo bilaUspomeno, zimo ~ista!

Moje srce san je rose –Putovawa sati isti!Sad sve br`e di`imo se@ivotiwo u ~as ~isti!

44

KOMENTAR LEDENE VODE

Neba ~ista pono} tra`iStaze koje hitro love,Plavetnila tiha dra`iNeba sre}ni ~as te zove!

Kroz beskraj se beskraj roni,Usplamtela sawa sen –Ispod neba to zver goniOgromnosti tihi plen

Goni, goni staze vedreDo blistave krvi dna!Uspomene vode ledneU ogromnoj {umi sna...

45

DU[A SE]AWA

DE^ANSKA NO]

Nikad nisam iz tolike blizine posmatraomateriju kako di{e. Svuda samo vazduh, pro -stor sa~iwen od vazduha: i grm i ptica i cvetse udi{u. Ptica je ~udno bi}e u ovom prostoru: ona je ~as laki crte`, ~as hitra gorska senka.Ponekad dolaze u zajednicama i iz guste crni -ne de~anske no}i wihovi glasovi se prelamaju u hiqade naj`ivopisnijih vokala. U dugim,sa motnim no}ima, koje su imale ne~ega od pra -iskonske pobo`nosti, ponekad sam imao uti -sak da urlaju...

Jedna od naj`e{}ih i najuzbudqivijih mi -sterija ovoga kraja jeste `estina i snaga za -premine koju sugeri{e de~anska no}. Nad avet -no i avetiwski tamnom {umom izroni mese~ev crte`, purpuran i zakrvavqen, i {uma za ble -{ti kao kakvo mrko, zapaqeno runo. O toj {u -mi, tamnoj i te{koj, gluhoj i pobo`noj, zatam -wenoj nekom nepoznatom svetlo{}u, ispisi vaosam tada, leta 62. i leta 63, mnoge krivudavere~enice i nikad ih nisam mogao zavr{iti:„[üme i wihove ne`nosti, guste, crne – o ~e -mu to {úme... Prostor sa~iwen od mirisa, ti -{ina puna energije, potencijalne mo}i jednesna`ne svetlosti. Imate utisak sre}nog ne re -da, prostora ispuwenog `ivcima, hiqade par -~adi najsitnijeg zelenila... Dremqivo zlato

49

ti {ine, neuralgi~no i {umno, i sa hiqadesvo jih najsitnijih samoglasnika ogla{ava senervni sistem {ume... Tragovi jedne sve`ije,druga~ije energije, energije ne`ne, lirske,snovne... Ne na|e svetlost lep{u zemqu za se -be...“

50

GOZBE RITMOVA

Svake godine, ta~no u odre|eno vreme, napu -{tamo sive gradske pejza`e, asfaltne trake iulice, te nemilosrdne gradske pijavice, kojenam cele godine isisavaju krv i snagu, i kre -}emo se prema bo`anstvu {ume. Nosimo svojeistro{eno srce, u kojem nema ni~eg, tu mrqukoju na{a izmo`dena ma{ina jedva iznosi izgradske vreve, i tra`imo mu leka u velikimzra~nim prostranstvima, gde borave samo div -qina i {umski zrak. Dolazimo suhi i oko {ta -li, istro{enih refleksa i nerava, i na mi rissamo jednog jedinog drveta, gubimo svest i ru -{imo se. Jedna jedina kap divqine nas opija,zahvata nas jaki `ivot {ume, blizina plena.

[uma nas do~ekuje svojom bogatom divqi -nom: pejza` ptice, miris drveta, pejza`i sa~i -weni od se}awa i prise}awa, svetlost koja po -novo dolazi u mozak, posle mnogo godina. Tu, na toj blagoj padini, u ve~noj masi ti{ine izelenila, do~ekuje vas pejza` ptice, blago bi -}e {ume i oble}e vam glavu. Nekad je ona tihai mirna {umska zvezda, kratki plamen {to se, od drveta do drveta, ne~ujno pali i gasi, kao na stra`ilovskoj zaravni, gde je sve sami smiraji molitva, a nekad divqi gorski crte`, kao upono} na Zlatiboru, gde jo{ slu{am kako pej -za` wene jadikovke odjekuje u no}nim tmi na -

51

ma. Do~ekuje nas {uma sa svojom metafizikom, da nas nadahne nepoznatim i nesaznatqivim,da na{e o~i koje sve vide i sve znaju, opetudahnu sa nevidqivih izvora.

Na mestima gde se {uma i reka sastaju, ta -janstvo je najdubqe; gomile tamnih glasova, pej -za`i najsitnijih treperewa, tajne nevidqi -vih kretawa, pomerawa u zraku – sve se to sli -va u jedinstveni `amor, kojim se du{a svetaogla{ava sa svih strana. Ako neko osetqivobi}e zamrkne u takvom pejza`u, spopadne ga ceoprostor, sva masa tuge i dubine koja se zgusnenad vodenom tamom, kao da se sav no}ni masivsru~i u jednu jedinu ta~ku. Ako ste lovac navodenu divqa~, onda vas je lako zamisliti ka -ko u kakvom tajnovitom pejza`u, gde je nebo je -dina zvezda, slu{ate obilni {umski i vodenimir, kao na blagim vojvo|anskim rekama gdedobre {ume znaju da se pribli`e vodi.

To su redovno te{ki pejza`i, masa tuge pa -da na vodu, gusta ti{ina pritiskuje prostor,vazduh je neprohodan. U takvim no}ima mo`eda vas uzbudi tipi~an mediteranski pejza`:ve lika, turobna ptica pada na drvo, obavija gamrakom i }utawem, a onda iznenada, kao po ne -kom nevidqivom ritmu, naglo zapali svoja kri -la, i velika zra~na iluminacija prelazi pre -ko neba.

Izgleda da je metafizika Mediterana puna ovakvih pokreta. To su nevidqivi ritmovi,koji dolaze iz neznani, i koji potresaju du{u{ume. Treba slu{ati uve~e, kad dolazi no}, ka -ko se ovi nevidqivi ritmovi bûde i naviru usvet. Treperava no}na stvorewa, slepi mi{e -

52

vi, krive i vijugave laste, ptice-nepoznanice, jata zagasitih bi}a nagrnu u no}, i tada seotvara doba ritmova. Naro~ito slepi mi{evi,ti najskrovitiji obitavaoci tajni i krajevabez imena, ~ije puteve i ritmove ne prati niko – kakve sve pejza`e ne stvaraju wihova krila!Potreba za tajanstvom goni ih na bravuroznevazdu{ne vratolomije, na divqu pustolovinuu vazduhu, ~iju `e| ne mo`e ni{ta ugasiti, ikoja nema drugog ciqa osim da ovim sunovra -tima zasiti svoju divqu glad za prostorom,svoj divqi izazov. No}na i pono}na ~arovawawihovih krila ispuwavaju najtajnije ~asovevoda i {uma, i samo gluvilo vóda i priobalni{umski zrak znaju za ove priredbe, za ove gozbe ritmova, za kojima ~ezne svet.

53

54

DE^ANSKI DNEVNIK

Zora, zora de~anska: ogromni zeleni masivi ~ista nebeska plavet. Dve boje polo`ene jednapored druge, dva neba.

Sa hiqade nevidqivih izvora struji de~an -ski prostor. Zvuci, mirisi, boje: nebo i zemqaizmewuju svoje dra`i.

Kao da je, nekada davno, sa samog dna ne be -ske tajne, uba~ena u ovu divqu zemqu, bela de -~anska zvezda neprekidno isijava svetlost izrak, blagost i mir. Dobrotu pejza`a, melemzvukova, sveti de~anski prah.

Ba{ ovde, na ivicama svetlosti, u srcu naj -divqije opasnosti, ba{ tu gde po ivicama {ûma divqa plemena jo{ uvek pale svoje stra {neigre. De~ani kao izazov. De~ani kao zvezda.De~ani od samih ikona i apostolskih glava,ovde na stra`i civilizacije i kulture.

I koliko }e jo{ vekova ova usta civili -zacije otvarati svoja nebeska {tiva i isija va -ti zlatni prah na u{i gluvila!

8. avgust, 1980.

55

56

Druga kwigaTI[INEBELINE

KU]NE STRUJE

KRITIKA MA[INE

Ona sa svojim tamnim {apamaDolazi na prag ku}e tvojeTa `ivotiwa ku}na, tamnaKrvari te{ko u dubiniI dok u tebi tvoj led radiMa{ina {to smrt ubrzavaOna ispu{ta zvuke razneUzdahe duge, krike te{keMrakove ku}nih romorewa

Jednom to bi}e tvoja pesmaU}i }e u tvoju melodijuJer pro{ikqa}e, vrati}e sePosle besane no}i lovcaDah tvoje sve`e `ivotiwe

Govori ku}e slepa strana

61

KU]NE STRUJE

Du{e se}awa, zemne strujeSa ku}nim orlom punim ritmaVetar zamr{en u pejza`uPosledwe linije talasaveDaqine pune sre}nih slika

Slike ve~erwe, slike tamneKu}ni pokreti gosta-lovcaPokreti no}nih `ivotiwaKoje ba{ le~e tvoju pesmuSa zemnom strujom u dosluhu

Kad se otvori mrak u pesmiEto ih – zemni uku}aniSastanak {to te pronalaziSamo za kratki svoj trenutak –Daqine nemih rastanaka

Du{e se}awa, zemne strujeSa ku}nim orlom punim ritmaKvadrati nemih melodijaKoje unosi{ u svoju pesmuDa se u wima bog ogleda

62

*

Ti{ine, daqine, blage stvariKu}a – stranica {to krvariI sve stra{niji led na ceni[to ti daqinu ubrzava

Govori ku}e slepa strana

63

LOV^EV PUT £

Nejasna, divqa, no} ga dra`i...On di`e krila dok svet spavaPa u Puno}i plena tra`iTanku nit {to se udaqava

Svu no} ti{inu blagu stvaraKo da nemo}noj stazi te`i,U snu se spaja i zatvaraU trepet plena koji be`i

64

LOV^EV PUT ££

Svetlosti prizrak blag se ~ujeUtihle sveta provalije,Po Tankoj stazi plen putujePeva puteve svoje krije

Potowa ku}a – carstvo senâ,Nejasnih daqina slike snatre,Hita po Tankoj stazi plenaGoni~ najti{eg kraja vatre

65

TAKO GOVORI GOST

VATRI VODI ZEMQI

Dugo si bila samo vodaDugo si bila samo vatraDugo si bila samo zemqa

Sami u sebi Napu{teniNi~ija zemqa san ni~iji

U uku}ane svoje novePrima vas doma}in svetlog krajaPrijateq ku}e gost jedini

69

KU]A POTOWEG DOMA]INA

Vatra i voda svet i zemqaI plod {to raste iz temeqa

Usnula neja~ neja~ {umeUsnula neja~ neja~ vatreUsnula neja~ neja~ zemqe

Orao krila ra{irenihDoma}in ku}ni ispisuje

Vatra je vatra al je ku}naSlika je slika al je snaga

Ku}a potoweg doma}ina

70

DALEKI UKU]ANI

Orao krila ra{irenihDoma}in ku}e gosta-lovca

Jedan za drugim u pejza`uDva slepca blaga dva jednakaRo|endan kraja ~as umrli

Vetar i ku}a daq i {umaNa ku}nom `alu bog i majstor

I neja~ od svih najsitnijaImena vatre zemqe vodeImena blagih uku}ana

Povorka svetu u daqini

71

DE@URNI UKU]ANI

Vatra – koja te obasjavaZemqa koja te nadahwujeStranica – {to te udaqava

Udar – koji te pronalaziZrno – koje te zaustavqa

Svetlost – koja te r a z r e | u j e

72

KU]NI PORTRET

[uma pre wega samo {umaKu}a od wega blagdan – ku}a

DaqinomBog seOkru`uje

73

LOV^EVA ZEMQA

PORUKA PESNIKU

Malo vatru malo voduMalo more malo vazduhMalo blagost svoga krajaNaoru`aj snagom svojom

Naoru`aj malo {umuLastu krivu biqe blagoNeja~ ne`nu ku}e svojeNaoru`aj neja~ {ume

Naoru`aj malo ku}uS kraja na kraj `i{ke tihe^as umrli gosta-lovcaU ku}i sa strelom ravnom

Naoru`aj malo ku}uNaoru`aj malo {umu

77

LOV^EVA ZEMQA

Dva se kraja u snu {ireKu}a i wen tkalac blagiDve se slike pritajileJedna drugu osvetqavaA pesma je skrivalica

Ka`em zemqa – i krv svetliKa`em nebo – strela ravnaKa`em {uma ka`em ku}aSmr}u `iva – a nema jeJo{ je niko ne na{ao

78

BORAVI[TE

Re~i gosta pritajeneU podsvesti ispod krovaU potaji laste krive –Svako ime svaka snagaU dubini {ume ~uvaMesto svoje nevidqivoDa iz wega u svet krene

U svakom se kraju javqaDa svet ne bi prazan bio^udom prostor ispuwava(Tragovima svojim zra~nim) –Gosta snazi nevidqivojPotajni se zrak odzivaKraj se blagi dokazuje

Tek {to jedan kraj se smiriKraja novog kraj po~iwe –Boravi{ta re~i jakihNe priznaje sveta snaga –Svako ~udo u svom krajuSvako ~udo sebi snagaOko plena lov bogati

79

KU]A DAN I NO]

Ku}a i gost du{a i krovLampa i no} slika i bogKu}u ku}e sve ~etiriKu}a im je slepa strana

Hajde ka`em streli ka`em@i{ci tihoj streli ravnojHajde malo pomeri seNêmi pra`e ku}e mojeNa dar tebi lasta kriva

U daqini slika – lastaPotajnica krvi staraI na pragu sveta zoraTat zvezdani {to potkradaBlaga ku}na u potaji

80

KRETAWE PEJZA@A

Ka`em lampa i san svetliOtvara se zora zra~naPo drugi put lampa ka`emI re~ sebe ne poznajeVe} u drugom kraju `iviSvetlost wena okru`enaDrugu ku}u obasjava

Od pejza`a do pejza`aKo boravak ve~ni kraja^udesne se ku}e tra`eJedna drugoj krilo bivana prejakom gosta putuJedna drugu osvetqavaIspod neba ku}e sna`ne

Ka`em lampa i san sijaKre{e krilom zora zra~naI na drugom mestu ka`emLampa tu re~ najsvetlijuI u drugom kraju snageZoru svoju zadr`avaAl ve} drugim sjajem `iviSvetlost wena okru`enaDrugu ku}u odgoneta

81

PESMA KU]NE FRULE

Ve} dugo je kako goromPesma-du{a odjekujePopanuli zraci tihiZa gorama potonulimNejak peva bog ga skrivaU dubokom mraku svomeNejak peva bog ga skriva

U daqini u dalekojPlen se svoje du{e se}a@ali `rtva svoje `aleZa gorama potonulimIzvor moru vir uvoruSve se svojoj gori vra}a@i{ka kraja domu svome

Ku}a ti se u vrh svetaSjajem tamnim okru`ilaMore joj je – po dubiniDu{a sveta – po {iriniA pesma se bolna tvojaMe|u nama prepoznajeMelodijom du{om svojom

82

PESME KU]NIH ZRA^EWA

USTA U[]A

Ve~no kroz pejza` blagih sênaSlika {to krilom goru plêniVe~an je pokoj plena nêmaI ve~an ravni bog u meni

Usnule slike, zraci skritiKu}ne daqine {to nas pla{eKad }emo svete zatvoritiKvadrate nême ku}e na{e

Prostire zemqa u{}a svojaKu}e najti{ih slika trajuTraje daqina gosta – lovcaNajti{a slika u svom kraju

Ve~no kroz pejza` blagih sênaSlika {to krilom goru plêniVe~an je pokoj plena nêmaI ve~an ravni bog u meni

85

LOV^EV SAN

No}i najti{eg kraja snujePatnik po tankoj lova staziVe~no se `uri plen da ~ujeKako u blagi kraj zalazi

Goni~ kroz blagu nejasno}uRo|ene smrti slika su{taUsnuo prati plen {to no}uU smrti blagi kraj se spu{ta

Nigde mu avet mira ne dâ:Hita kroz zvuke, glase, bojeHita kraj blagi da ugledaKô rodnu sliku smrti svoje

86

ZASTIRAWE PEJZA@A

Ku}a – najti{a od svih slikaGosti {to tu`ne stvari ~ineKu}ni duhovi tamnih bojaPrate svog gosta sa daqine

Pod krov je dubok tama leglaI gost je na dnu ku}ne tmineTi{ine, daqine, zvuci blagiPrve pokrete u snu ~ine

Ku}ama svojim zvuci `ureOkupqa zemqa u{}a svojaPosledwi od svih – zvuk dalekiUmire usred ku}nih boja

87

KU]A NAJTI[IH SLIKA

Ti{ine, daqine, blage stvariGosti kô slike tiha likaNa dnu svih slika snom se zariKu}a – najti{a od svih slika

Usnula ku}a, pejza` su`enRitmovi ku}ni blaga smeraNajti{om slikom gost okru`enPeva – zvucima smrt pomera

Gowen put neba miris mamniCeo svet {ume, zove, smiqaNa dnu svetlosti patnik tamniLegô sred ku}nih izobiqa

88

KU]NI POKOJ

Nebo nad ku}om – slepa stranaTihe po ku}i sna prilikeSklopqenih krila `rtva samaSja se na pragu ku}ne slike

Duboko pod krov svet se skrioNajti{u od svih bla`i bojuPotowi gost je zatvorioKu}u – najti{u sliku svoju

Usnula ku}a, pejza` su`enPolegle slike i smrt spavaJedan jedini zrak u du{iCelu no} ku}u obasjava

89

TAJNI RITAM

Usnule daqine san ih zlatiSvaka stvar zari svoju bojuS daleka goni~ nepoznatiPomera sre}nu sliku svoju

Ritmom izatkan krov u du{iSlike {to blagim prostor ~ineKu}om najti{om snagom svojomUlazi pod krov bog daqine

Takosmo nebesa sliku naguKu}a ve} novi pravac smeraNajti{a slika ima snaguRitmove ku}ne da pomera

90

POTOWI GOSTI

Krovovi, u{}a, daqine, bojeGosti pod krovom potaje moje

Slike {to snom se nejasnim sna`eGosti {to svu no} daqine tra`e

Nevoqnik blagoj potekô luciNajti{eg kraja usnuli zvuci

Posledwa od svih daqina blagaNàjti{i gosti, najti{eg traga

91

PEJZA@ SA LAMPOM

Pru`ile se slike stare:Kraj za krajem – tiha slogaPo ku}noj se tami zareSlike ~asa umrloga

S ve~nim mirom kraj se stapaZari blago sna ~istotaU pejza`u ku}e lampaOdgoneta san `ivota

Kosti blage – san ih grejeSe}awem se snaga slamaPo tminama ku}nim veje^as umrli u slikama

Du{a sveta potonulaZa `ivot se snaga skrilaNa dnu ku}e smrt usnulaCeo pejza` zasenila

92

DALEKI ^ASOVI

BELINA, PROTOK

Boje smrti, boje ledaNeba avet svet {to gledaKu}e, {ume, slike, stvariDemon gowen da rezbariPo tminama ku}nih silaPlavet, avet ni{tavilaNejasno}e bolne sme{eBog {to goni, kob {to te{ePosle slike zemnog lúkaVe~na, stra{na zvezda zvukaKu}nim krajem gde rezbariGoni~ pakla, rezbar stari

95

DALEKI ^ASOVI

Kvadrati, slike, senkeDaqine, `i{ke, streleMali ku}ni proplanak u zrnu koje spavaTrepet {to predmet udaqujePregr{t pa`qivih zrna koja ~ekaju svoj ~asPa`qiv i pla{qiv tvoj unutra{wi trenutakBî}e jednako blago u razmenama strogim

Lasta puta strela slika puta snagaKu}ni kvadrati jedna~ine blagostiDaqine pune oniri~kih razlomakaIzme|u laste i strele tvoja unutra{wa daqina

Potowi doma}in u svojoj dalekoj ku}i

96

*

Slika i wen komentarLovac i wegova daleka ku}aIzme|u dve pono}i tvoja vesela daqinaKu}ni zavr{etak davno zapo~etog ~asa

Slika i wen bog `rtva i wen sanKu}e utonule u svoju daleku sadr`inu

^asovi daleki koje ne prati niko

97

*

No}U krajuNo}iU kraju lampeLampaStrela u krajuS t r e l e

Al lasta ka`e: List polistStrela: ustreliStreluKret ka`e:Slêt

Krugovi ku}nihSlika

98

Tre}a kwigaGAVRAN – DOBA(Apokalipti~ke pesme)

£

LOVAC U MRTVOJ [UMI

– Kao da sam izgubio nit svoga `ivota – re -~e Lovac. – Ve} gotovo pola no}i vrtim se ukrug,a nigde ne nazirem ni najmawi put.

Ba{ je u sebi tiho jadikovao, kad se odne -kud iz dubina {umskog mraka pojavi jedna pri -lika. Vi{e se vukla, nego kretala, i u jednomtrenutku se zaustavi.

– Ko si ti? – upita prilika.– Ja sam Lovac – uzvrati zalutali gotovo

ne~ujno. – Po{ao sam u lov, pa sad ne znam gdesam.

– Eto ti ga sad – za~udi se prilika. – Ti kao da si pao sa neba.

– Kako to? – upita Lovac.– Pa zar ti ni{ta ne zna{? – upita prili -

ka jo{ za~u|enije. – U ovim {umama ve} odavno nema ni~ega. Ni travke `ivota, nikakvog {um -skog plena. Ove su {ume ve} odavno mrtve.

– A ja ba{ krenuo da ulovim najkrupnijuzver!

– Koje{ta! – dobaci zajedqivo prilika.– Koje{ta! Vi{e se i ne se}am kad je neko

posledwi put u ove predele za{ao. Bar od kakosam ja {umar.

– A koliko ima od tada... od kako si ti {u -mar? – upita pogru`eno Lovac.

– Boqe ne pitaj – suho uzvrati prilika.

103

– Gotovo ~itavu ve~nost... Nego, ne zaboravi da se vrati{ – dobaci gotovo prezrivo, pre ne -go se okrenu i, nekako gluvo i hramaju}i, uto -nu u svoj spori hod.

– A {uma!... A {uma! – uzviknu jetko i raz -dra`eno Lovac. – A {uma!

– Pazi da je ne o`ivi{! – zacereka se pri -lika. – Pazi da je ne o`ivi{!

104

U NEVREME

U Nevreme u NevremeSeje{, Bo`e, svoje seme

Vreme zla i Vreme mrakaDva u jednom dva jednaka

U Zlo doba Op{te studiSvet u strahu i Svet ludi

Kao da su krov svoj sviliZlo i Gore ukrstili!

105

PESNIKOV LAMENT

Na vest o ^ernobilu

Gle, usred pesme, usred létaPotowe vreme i smrt svetaDawu i no}u, dragi Bo`eSamo se mra~ne sile mno`ePokoj ti zori, du{i, snimaNavrli `ivi umrlima

Dugo vremena, dugo ve}Ne ~usmo, Bo`e, blagu re~Ni `i{ka neba, nit kap zoreNe pohodi nas kroz prostoreKroz potonuli gluvi mrakNi `i{ka, Bo`e, niti zrak

S visoka, s neba, s brega, suncaS visova mrtvih, sa vrhuncaS lica svog oca, sestre, brataSa mrtve ku}e, mrtvih vrataS potaja gluvih, sa krovovaSve otrov, Bo`e, do otrova

Nebo i zemqa, pravci léta:Pejza` umrlom ~asu sveta

106

Zora – ta nikad vi{e blagaKu}a – umrlom ~asu snagaDubine, visine – samo preteTo ti je `ivot, mrtvi svete

To ti je `ivot, mrtvi svete!

107

POTOWE VREME

Odasvud tamna nemo} trajeNe znaju ku}a ni krov {ta jeNa ku}nom pragu ku}a stalaNe zna kap krvi gde je palaPotowi gosti ku}ne tmineNe znaju vi{e {ta da ~ine

Umrlog ~asa dasi trajuTraju daqine ne prestajuKrilo po krilo snaga ste`eIz kraja u kraj sve je te`eKu}e potowi gost uvla~iDaqine sveta u san mra~ni

Ne zna ve} snaga {ta je goreNe znaju krila put do zoreNe znaju ku}e pravci létaPodi}i krila pod krov svetaNe znaju gluva krila na}iZa ku}ne goste prag doma}i

Gowen po ku}i gost se klatiPutuje – kako da se vratiObasjan vatrom slike rodneNe mo`e s praga gost da odeNe znaju ni bog ni daqinaNevoqe ku}nog doma}ina

108

Potowe neko vreme trajeNe znaju ku}a ni krov {ta jeNa ku}nom pragu ku}a stalaNe zna kap krvi gde je palaDuboko pod krov ku}ne tmineKru`i u sebi kap gor~ine

109

ZIMSKO JUTRO,24. JANUARA 1987.

Jutros pahuqe najcrweg snegaPadaju s neba, padaju s bregaU srce, u mrak, u nebo, goreJutro je, Bo`e, a nigde zoreOdasvud tamni pokrovi preteTe{kog li ~asa umrli svete

Odbegli nekud pravci su létaNiotkud Boga, neba, ni svetaOtvoren bezdan zvezdane zlo}e:Cvoko}e umrli ~as cvoko}e[ume i gore stisle se némeDo{lo je, Bo`e, Potowe vreme –

Jo{ jedan pogled u jutro tmurno:Potowi gosti promi~u `urnoNekako gluvi, nekako kriviKo da su, Bo`e, tek polu`iviSmrzli od jada, mrkli od studiKo da su, Bo`e, tek poluqudi

Vejte pahuqe najcrweg snegaDo{lo je vreme zla najgoregaZalaze boje vidqivog drumaZalaze ku}e, zalazi {umaUsta su gluva, re~i su nêmePotowe vreme, Potowe vreme...

110

££

TO JE TAJ PEJZA@

To je taj pejza`Ta unezverena daqina

Ta usta Potoweg doma}ina {to krvare

Usta u{}a i Usta strahaIzme{ana na zamra~enim ustimaOtvaraju i zatvaraju jednu istu utrobu glasa

To je taj pejza`Ta unezverena daqina

Pesnik sa pesmom o Potowem vremenuTa~no u pono} usred umrlog ~asaProstor {to se izdu`uje u svoju stra{nu

daqinuBelina {to veje kroz prore|ene trenutke

To je taj pejza`Ta unezverena daqina

113

*

To je taj pejza` ta unezverena daqinaTo lice ta ku}a taj udaqeni kvadratTaj ku}ni kvadrat okru`en samim sobom

Usta posle svih usta Usta u{}aUsta posle svih usta Usta KrajaUsta posle svih usta Usta straha

Nisi li se i ti, Bo`e,Okru`io Ustima strahaBo`e moj!

114

P.S.

(Be{umna zrna re~i Be{umna zrna re~iPosustale stranice ote`ali kvadratiKu}e utonule u svoju daleku sadr`inu)

Potowi iskazi nekog dalekog boga

Evo kako krvare u napu{tenim daqinamaPotowe slike na{ih zajedni~kih boravaka

Evo kako krvare u napu{tenim daqinama

115

£££

GAVRAN-DRVO

Turob-jutroGrak do grakaI ~vor-drvoPuno mraka

SkoturaoU ~vor to seGavran prepunMra~ne ose

U krv u kostStisla zimaGavran-zimaVrân-krilima

Zgrnuo seGrak do grakaU ~vor-drvoPuno mraka

119

GAVRAN-POQE

Kamen kâmuZa pod glavuLeden vidikNo}nom jâvu

Turob-drvoLeden-poqePusto{ svetuZa postoqe

Kâm se kâmuRog se roguDâq sve daqiBo`jem logu

Znaka ZrakaNi od jâvaLeden-poqePuno strâva

120

NOVEMBARSKA, 93.

Dan ti vrân tiPrva zràka:Graktaj mrakaSa uranka

Okolo seDiglo Zlo seNebom ZemqomZla se nose

Krilo kriluU mrak pâdaBe`i kriloOd zlu rada

Dan ti vrân tiPrva zràkaSred urankaGraktaj mraka

121

ZNACI VREMENA

Bog uni`en Skotac voqanKobac na kobOsokoqen

Od Neboga – u tâm ni`eU {ta se to tâme sti`e

Zàd je prèd jeNered red jeMrak u mraku Bo`e glêd je

Polegli su u krug svi suTrazi pali u kob istu

122

£¤

NO]NO TUROBJE

£

Traj u NetrajDa prespavaU snu dugom

Krilo kriluPribli`avaKrug se krugom

Pa Nemu{taSred Zau{}aTraju su{ta

Pore~ jadaDaqe pada

Bo`e – u {ta

125

££

Pore~ jadaDaqe padaU sne ve}e

Nebog klicuDa zametneNa put kre}e

Trag u netragPut na neputVe~ne zlo}e

Krilu ispodDrhti kriloI cvoko}e

126

£££

Re~ u pore~Par u neparKap u iskap

Krilo kriluDa prelijeKu}ni u slap

Svu no} kru`i^asu mrtvomDa produ`i

Traj u NetrajPore~ tu`ni

127

£¤

U potajiTad NedelaPotaj-p~ela

Sa Mu{tom seTo Nemu{taStopa srela

Pa od krilaTo NekriluZlokoj kru`i

Traj u NetrajTok u Zlotok

Da produ`i

128

¤

Dâq sve dàqi –Du{i bo`jojNigde lôga

Pa NetragomLov se kre}eTragom Zlôga

Boga to seDoma to seTrazi skrili

Dusi zla suZla jo{ goraOkru`ili

129

BO@E – U [TA

^as je ~asaUmrloga:

Nebog Boga Bog nebogaGoni u krug ~asaZloga

Du{i bo`jojNigde lôga

Vatro Bo`e Krvi jakaSav se napih svetskog mraka

Mu{t Nemu{ta Nemu{t Mu{taU Zau{}a svetaSu{ta

Goni u daq

Bo`e – u {ta

130

^etvrta kwigaPESNIK I PESMA

PESNIK I PESMA

PESNIK I PESMA

Krug za krugom – krv mi jakaTone u daq ku}nih staza –Obno} graktaj graka-mrakaPoj je koji pesma kaza

A Ja – {to no} biva du`aGowen u krug u mûk slu{amKroz treptajeKako trajeRu`a su{tog kraja du{a

135

PESNIK I MUZA EPIFANIJA

Zablistala a tra`ena(Za nekakve ~ase bajne)Spu{ta{ se ko morska penaNa sastanke zakazane

Gde s ve~eri mêni ménaU tla sate zasejane

Tebe verni mladac ~ekaPun svetlosti – za dovekaObasjane blagdan-dane

136

KATRENI SU[TA

KATRENI SU[TA

Ve~nog krajaPre po~etka –Bleska muweZadweg retka

I KrivineSred Ravnine –Ruba usredOkrugline

Stresa u snu –Zla u miqu –I NevoqeU Obiqu

Puna ovaKu}a sva je –Vatra goriA kob traje

139

KU]NI @AD

Pevah – kad meNêm upitaJesam Ja samRekoh Skrita

Jesam Ja samNêm i glas samNèjava sam –Nèjav sâm sam

^as je méni:Na put kreniKrug okru`iTrag okreni

Jesam Ja samNêm i Glas sam –U krug gowenOd boga sam

140

TRI VARIJACIJE O RU@I

£

Ja se u sr`Ru`i mo}nojObreh na tojStazi no}noj

Su{ta @ivaGde prebiva@i{ka (PrizrakMraka divna)

Nêm ni vidanSnu ni jasanU sr` kru`nojRu`i da sam

141

££

U sr` kru`nojRu`i da samNêm si{aoU blag ~as sam

Lik svoj némiKo da sretohNêm onémehKrug okretoh –

Da umakohTek tren zlimaNêm na kru`nimNa Krilima

142

£££

Pró nêm gde blagObno} sijaSu{ta @ivaKru`na i ja

Uz tök niz tökPrö b³rzavaVatri u skokDo Nèjava

Nêm da jesamNêm i nesanZemni mi jeOblik tesan

143

MORNA KAD SE JAVNE SENA

Krugom MûkomZatvorenaMórna kad seJavne sena

Pró tainâDâq daqinâJek za jekomNig nigdinâ

U krug u lûkNiz tok zvukaNe~uj-goriU mûk mûka

Dubqe u sr`U tla tamnaMórna Kru`naNepojamna

144

PESNIK I PESMA ££

VATRO BO@E

Vatro Bo`eKrugovi se moji mno`eVatro Bo`e

Ku}o TminoOkru`i se bog daqinomKu}o Tmino

Ku}ni `aliKrug za krugom gde smo staliKu}ni `ali

Bo`e – u {taSurvava se daqe Su{taBo`e – u {ta

147

TERCINA MAGU

Krug i KriloVatra pa plamMrak i greben

Ja se `urnoKu}i vratihSlu|en Sle|en

Rekoh „Idi“Ne znam {ta znamMrak je hridi

Svuda samoBoga vidimNigde sebe

148

ARS POETICA

Svuda samoSebe vidim –Svud i Boga

Usred {umeSred vremenaSveta zloga

Jesam rekohSebi rekohJesam ko sam

Duboko uBogu svomeBo`e – svoj sam

149

Peta kwigaRU@A JEZIKA

151

ZLATNE KAPI

ZLATNE KAPI

^udila se ~udilaZemqa sre}nog ludilaDva su sunca dva su snaKrilo krilu nigde dnaNasred gore jedineLovi lovac lovineKad ulovi ulovi@i{ku morem zaploviU dve no}i pono}iKrilom svoje nemo}iUtva zlati zlataliPo dva krila zapaliUtva luda ko luda[iri krila od ~uda

^udila se ~udilaZemqa sre}nog ludila

155

LIRSKI POJ

Sedam ku}a jedan krovOko plena bogat lovKrilo {ume laste listOba sunca zvezda nizPa jo{ vrata zla}anaJava u snu ra|anaHajde du{o hajdemoBoga svog da na|emoPro neprelet nepreletMeni Ku}a tebi SvetMrtav jezik u goriSedam brava otvori

Tajne svetu romori

156

NO]NI BUKET £

Skupili se skupiliSveta gosti nemiliU snu s bogom jedinim

Svud okolo ~as je zli –Pod okriqem ko da zriCvetak-bo`jak treperi

Svetli zoro zaranáTan ti{ina tananaPada na svet lagana

Cvetak-bo`jak mirujeMiris mu se ne ~ujePut putuje a tu je

157

NO]NI BUKET ££

S ve~eri do ve~eriCvetak-bo`jak treperiDu{i sveta po meri

[umi goro {umi tiNo}as smo se skupiliU snu sveti gosti mi

Cvetak-bo`jak ne veniMirisi ti mileniSnu u buket skupqeni

Siroma{ak ne di{ePru`a du{u miri{eKu}a bolom odi{e

158

U[]E ZAU[]E

Nasred gore Nemu{teU potaje u su{teLeglo sveta Zau{}e

Gorom dolom potajaTajac tájcu do tâjaKraj polego do kraja

Nasred gore ja kojiBrojim sebe ne brojimVreme leti ja stojim

Sve re~ po re~ do Re~iOd opake Nere~iNikad da se zale~i

159

TREPER-GORA

Pukla gora zagoraUkraj mora do moraSve bor boru do bora

S ve~eri do ve~eriTreper-gora treperiMore da se pomeri:

Bor se boru zaoriJek za jekom u goriRu`u zvuka zatvori

Ukraj mora do moraSve bor boru do boraGora te{ka zagora

160

SÈV

U tren jedan jediniNa nebeskoj padiniGrom se s gromom sjedini

Zabokori pote~e –U Ivawsko predve~eMuwa muwu prese~e

Sunce gori dogoriSuhu granu oboriBor za borem u gori

Ru`a ~ista pre~istaPresavi se zablistaOd peteqke do lista

161

BASME I BAJALICE

U[]E PEVA NE PEVA

Du{e {ume zlo-{umeTo {to ~uje{ be{um je

@i{ka sniva ne snivaPokrovom se pokriva

Du{e ku}e zlo-ku}ePesmu peva Zlou{}e

U{}e peva ne pevaU pokrov se odeva

165

BASMA-MRASMA

Sve tâj po tâjPo stazi^udan Mra~akProlaziTan tanujeNe gazi

Daqina muHaqinaTamnina muVe~era

A ku}a muNevera

166

A NA U[]U U[]E JE

Nije snegaNi Ku}aVetar-ku}aPre u{}a

A na u{}uU[]E jeOd sve smrtiVe}e je

U{}e ku}eZlo-Ku}e

167

BASMA ZA MORUNU

Ba{ je vreme vreme jeZlo od Goreg seme jeGora gori vatra vri^etiri su tu~ka triDva su roga parogaUkr{tena u ZlogaBrzalice ohladiNa poklade ne radiNi u goru ni u lovNije {tuka nego ~vorNije |avo nego vragUtri koren zatri trag

Morna Mora MorunaDoplovila do ~unaU ~unak se savilaTonuti nastavila

Celom svetu Nemila

168

BASMA PROTIV VRAGAsa dva pripeva

Prvo kvo~ka pa pileUtri koren zatri tragSvu no} trule kobileIgramo se unatragUnatrag u bestragKome |avo kome vrag

Pola mrkve pô zdravcaNa pono}nom pojiluDve jeine tri jarca^uvale ti letinuVozio te vetar-~unVrag ti kuma |avo kum

Prvo u{}e potom tokOd po~etka br`i kraj^elo glave pa na bokTekao ti poro|ajPoro|aj izdisajZa po~etak ve~ni kraj

169

Polu javor polu borDve tri krive pa pravaNije {tuka nego ~vorVaraj krila varavaNije leska nego `bunVrag ti kuma |avo kum

Prvo ulov pa u lovZa unatrag vetar jakOd temeqa br`i krovZa naum ti naopakOdostrag naiskapIspila te vra`ja kap

170

BASMA ZA MÓRU

O zle kobi ZlokojaNigde tebi pokoja

Ne videla VidelaZlu radu se svidela

Zlu rad gorom pa goromMorna mora mramorom

O mramore mramoreDav ti udav na gore

Mramorna ti stopalaU nepovrat propala

O zle kobi Zlokoja

171

BASMA ISCELITEQKA

Po dva zdravca iz pravcaPuklog oko rukavca

O Zlokoja u krivoNe bilo te u `ivo

Dve tri krive pa pravaVaraj krila varava

Elem pelen pa selenNadodatak za zelen

Kolu kolu okoloUtvom {tukom sokolom

O Zlokoja u krivoNe bilo te u `ivo

Dva tri krsta nekrstaSavila se do prsta

Elem pelen pa selenNadodatak za zelen

172

KLETVA URO^ICA

Prolet gori prolet jeKrilom kroz te proklete

Opak ti je nek ti jeTrag u tragu da ti je

Zlo re~ice zlorekaKam te kamu doveka

Sko~i sko~i posko~iKlonule ti zle o~i

Zlu letela sletelaSebi ne doletela

Opak ti je nek ti jeTrag u tragu da ti je

U dva jaha dojahaKrila na dva zamaha

Sko~i sko~i posko~iKlonule ti zle o~i

173

MORE MÓRU MORILO

More Móru moriloDo no}i je pokrilo

174

ISPOVEST KRUGAiBELE BASME

RU@A SVITAWA

Ru`a bistra bistrijaOd ozarja neba svaSav gôr: list po listak sja

(Du{a bo`ja no} u no}Pelen-pesme izvija)

Ru`o ru`o ni~ijaKrug je pun je bo`jeg snaGraka-mraka Ozarja

Ru`o ru`o zarna sva!

177

ISPOVEST KRUGA

Jesam ko samKrug i bog samRo|en sam u ~asu zlom sam

Sav svet prepun ~asa zlog je –Meni ména strani strana^asa tog je:Ru`a su{taIsto Istom u krug bog je

Jesam ko samKrug i bog samDuboko u bogu svom sam

178

TREPTI TRAJE

Trepti Traje bog daqinâBog daqinâTrepti Traje bog daqinâ

Ru`aRu`a su{tog kraja du{a

Trepti TrajeBog je slu{a

179

U VATRI SE BOG ODMARA

Zuj do zuja ~ar do ~araU vatri se bog odmara

Vatra to jeKroz krugove {to se svojeVatra to je

Kroz krugove {to se svojeSurvala u Nemu{t-boje

Vatra to je

Zuj do zuja ~ar do ~araVatra staraU vatri se bog odmara

180

PONO] NO]CU OBAJA(Putnikova no}na basma)

Geteu

Trepti trepti treperiDu{a sveta po meriGore dole – zamah blag

(Mrak pokrio tragu trag)

Pono} no}cu obajaBasmom sjaja nesjajaSvud su mraka sjaine

Dîqem {îrem zahum jeTo {to ~uje{ be{um jeBezglasja su taine

181

BELE BASME

£

Bog ti du{aU krug Ru`aRu`a su{tog kraja du{a

(Su{ta @ivaTo prebivaBo`je ja seObreh usred kruga kriva)

Bog i du{aKrug ti Ru`aRu`a su{tog kraja du{a

182

££

Zuj i LepetBog ti trepetBog ti u tren muwe prenet

U zuj ~araU ~ar ~îniBog ti dom ti u Daqini

Bog ti dom tiSnagom svom tiSapet u snu svakom grom ti

183

£££

Sêv do sévaSvân do svânaJav ti najav bo`jeg dana

Grân -ogranakRân-uranakDan ti svân ti bo`ji danak

Danak bo`ji sanakDom tiZra~ak-tra~ak u svakom ti

184

PESMA

Sev i KlicaSpustila se u zev ptica

Leti blagaBog ti dom ti Zlu ni tragaLeti blaga

Sev i KlicaSpustila se u zev ptica

185

RU@A JEZIKA

SLOVO GRIGORIJA DIJAKA

Svud okolo vreme zveraZver se smrti ne pomera

Ja sred svojeSlike, daqine, ku}e, bojeJa sred svojeSve re~ po re~ u pokoje

Svud okolo vreme mraka(Krepi krilom Bog Dijaka)

Bo`e, zlo je!

Zlatnu iskru du{e svojeUtkah ovde –Eto, to je.

189

RU@A JEZIKA

Su{t kad ve~na zrake pu{taBo`e u {taSr` to tvoja preliva se

Usta u{}a. U{}e. UstaIsto Istom u krug pru`aTraje kru`naSebi sli~na ku}a su{ta

Trepti TrajeBo`e {ta je –Niti druga ni ista je

190

KU]NI ZAVET

Krug za krugom pore~ `ala

Re~ do re~i^in do ~iniOtvori se bog daqini

^ini sre}ne tog ti^asa:Ku}o, kroveJeste Ja sam

Sred vaskolikog krajolika:Daqina puna sre}nih slika

191

KU]NI REZ

Sve re~ po re~Pa re~Pore~

Ku}a re~iOd Nere~i

Pore~ bilaRe~ ti Krila

Krilu ve~nogNi{tavila

192

NEMU[T-BASME

£

(MU[T I NEMU[T)

Mu{t Nemu{taNa put pu{taMu{t Nemu{ta

U Zau{}aSveta su{ta

Gde s vä~eraMrak ve~era

A Trag teraLov i LovcaU dva smera

193

££

(MUKLO-OKRUGLO)

Nêm ni NémaMeni ménaKam niStena

Ni NebiloKril zakrilo

No se MukloTo uvukloU Okruglo

Za ni u {taDo Nemu{ta

194

BO@JI GEOMETAR

BO@JI GEOMETAR

Sav u ~udu put svoj gledam

Prvu crtu pitam KudaI gle ~udaKako ravan put krivuda

^as umrli Senak SlutakUnesoh u bo`ji kutak

I kosine i uglineU temeqe ku}e slo`ih

Geometar ja sam bo`ji

197

KRUG BESKRAJA

Nigde krajaTraj do traja –Krug zatvoren pun beskraja

Svud si Bo`e pun tainâTâj-tainâ dâq-daqinâTrag u netrag nig-nigdinâSvud si Bo`e pun tainâ

Uz tók niz tókGraka MrakaBog si: osvit bo`jeg zraka

Kroka SèvaMuwe Sjaja –Krug zatvoren pun beskraja

198

REZBAR U OLUJI

Vetra vrtlog dah u struji –Rezbar koji u OlujiTka daqine svoje su{te

Ja jo{ uvek Bo`e du` teDoqe `alne u DaqiniTrajem trâje grém u tmini

Od nemu{teDo nemu{te@ice tajne – u Ti{ini

199

JAVKA IZ NEMU[T-GORE

Treper-gora treper-senaI sèv treptaj su{ta trena

Iza no}i dve pono}iNémim krilom jâv se glasâDve su zle su No}u sve suPotekle sa mûk-talasa

Krilom krila gowen ja saRu`om-du{om svu no} slu{am

Bajke koje javke bajuU mom no}nom nesmiraju

200

ZLATNO PLAVO

SLOVO SVETOG SAVE

Goru Svetu svete krajePohodih sa Rodnim sjajem

Sav obasjan zlatnim snimaVo|en muwom plavog gromaS nebesima na krilima

S nebesima na krilimaSam sa belim an|elimaKwigo Ru`o moga domaSlovih Bogu da te ima

Ku}e Crkve i Ogwi{taRu`e Tajna svetili{taUrezah u Zlatno Plavo –

Sve {to stvorih platih glavom

Al sad gore sred PlavineDahom `ivim Bog se meniSja u zlatnoj vaseqeni

203

SLOVO BOGORODICE TROJERU^ICE

Istok li je Zapad li jeJest mi strana – snaga nijeU dva pravca Oba kóba –

Davno be{e vreme, Doba

Jo{ se mnogi dâqi plaveDo istoka bo`je jave –

Tre}a ruko ruko mojaPonikle na krilu momeTi ven~ava{ sveta Oba

Istok li je Zapad li jeKoje li je Bogu doba?

204

HILANDARJE(Pesma za hor)

Zajutarje rumen-darjeKrug i Krilo Bog je Zâr jeZajutarje

Zvezde krug nad Gluvim dobom

Sunce zvezdu vodi sobomVodi sobomGluvim dobom

A duboko sred dubraveBog je zâr je ^as je bdewaNo} se zâri Dan se mewaA duboko sred dubraveDva su Krila Oba slave^as ro|ewa^as ro|ewa zlatne jave

Nebo krsti Plam darujeBo`ji plamen nadvisujeGoru svetu – Re~ uzdarje:Hilandarje

205

RUMEN-KRILU DAN SE NADA

Mûk do mûka grak do graka –Zla od, MrakaJa~a Bo`e krv mi jaka

Rumen-krilu dan se nadaBo`e, skladaPodaj krilu od tamnine

Kru`e krûzi ~îni ~ine^îni ~ineNo} da stâni dan da svlada^emer-krilo mrak daqine

Dok an|eli sa visineIzmewuju poje zarneZlatne trâje i taine –

Su{t do Su{ta Zrak do zrakaZla od, MrakaJa~a Bo`e krv mi jaka

206

[esta kwigaPESNI^KI ATEQE

PESNIKOVA RADNA SOBA

PESNIKOVA RADNA SOBA

Skupile se boje crta crtu steglaNemu{tih se ~ari maglen prostor ~iniJedna crta drugoj po rubu poleglaLegli zvuci-mûci slici po dubini

U kvadrat se kru`na ru`a udomila[iri ~ini blage krug za krugom ~araTi{ina òdmila krila raskrililaBe{umne se du{e pod krovom odmara

Trâj se tráju nago sjaje boje tamneZlatni prah polego bo`ja prelest spava –(Grè videlac no}ni pun osame mamneU pejza` joj zârne znake ucrtava)

211

SLIKA SA RADNOG STOLA

No}ni buket s ru`om odsjaj i prilikaPrignuta u mraku ko da prostor zâriDva pravca u krugu Bez naslova slikaNagnuta nad sobom kao da krvari

Otvoreni beskraj neznanih daqinâTrâj-treptaj za gorom usnuo bez tragaGrak je mrak je Bo`e Sa dna tâj-tainâGraknula u nebo usta golem-mraka

212

PESNI^KI ATEQE

Ru`e skice boje tu`ne tvariTâm se támu otkri a mrak zasjaLagan tanan pun preblage zâriGrè videlac u ~as ravnoglasja

Geometar bo`ji {to se spu{taPun òzarja

U ~asu tom istomKru`na-zârna tvorbu za~e Su{ta –Zavr{ismo sliku crtom ~istom

213

NO]NO OZARJE

Pred slikamaPaula Klea

Ti {to isijava{ svu no} voznesewaMastilom i dletom vretenom i kistomSpoznao si Crtu: Druga su vremenaNovi rez to vetar tka u li{}u istom

Sustiglo te vreme goru}i dah vetraKovitlac u struji drhtaj iz daqinâOtvaram te kwigo bo`jeg geometra:Plavooki beskraj kosinâ uglinâ

Da`di sjaj na slike ti{ine vitra`e(Blistawa u mraku zvuci zârnih sêna)kri{ka po kri{ka vremena se sla`eZa blistavu urnu u{}a ozarena

Kad za|em u suton no} je ogledaloS visinom Sa orlom S prizrakom u lêtuPrelistavam kwigu (Podne razlistalo)Sa An|elom smrti zâran u duetu

214

SVETO POQE

SVETO POQE(Grobqe oko Gora`deva~ke crkve-brvnare)

Smiqe-miqe buket bla`en san bez krajaIz crvenog belo ni~e mrak pun sjajaSpi ladole` rumen-lala dreme` klenaTraje romor pod okriqem môrnih senâIz dubina iz morinâ dasi bijuZrâ~ak-tra~ak môrak-mrâ~ak iz kostiju

Cvet-rumenak cvetak-bo`jak i cvet glogCampo santo buket bla`en – potpis Bog

217

MOLITVENA OKTAVA

Rajski kraju gde udahnuh prve ~înePra`e-dome jo{ ti slu{am zvuk DivineGoni~ gowen put nèmila plen pun bégaSam sve sàmqi pod bremenom môrnih stegaPun ~emera mòren-kru`en gorka krokaPut bezdana do iskapa dna dubokaSred umrlog sred nemilog ~asa zlogaTrâj traju}i pod okriqem Boga svoga

218

RODNO ZNAMEWE

Jo{ mi negde sija slika iz daleka:Ogledalo no}no ceo prostor zâriKu}a Gorje bajno Bog BibliotekaPejza` no}ne zore Doma pejza` stari

[uma i nad {umom nebo ve~no nagoUtonulo u mûk, u no}nu mainuNo}na prelest spava, zvezda stado blagoZlatom obasjava nebesku tainu

Ku}o su{ta du{o tamnih obasjajaJo{ ti sja u tmini vatra ve~no mladaA pod ku}nim krovom u snu punom sjajaPesnik pi{e pesme od su{toga `âda –

Jo{ mi negde sija slika iz daleka:Sunce usred no}i ceo prostor zâriKu}a gorje bajno Bog BibliotekaMoga doma znaci prastari i stari

219

PRED IKONOM PREOBRA@EWA

Zrãke lú~e sjajne put neba sve beqe@î{ci zârni trazi u krug tamna zôva –Roni bo`jak tihi kroz ku}ni ateqe@u|an da obasja potonula slova

Sred vremena koje Bogu vreme nijeNit sa vidin-gorâ glas se javqa stvoruAl bdi dijak zemni bogom sna opijenSred najgu{}eg mraka pije no}nu zoru

Dok bdè crni konci ~emerne kudeqeTmine mraka lôzi jame trôva smoga –Lú~e lú~e sjajne put neba sve beqeStope sna put bezdna Boga jedinoga

220

DU[A SE]AWA(Posle mnogo godina)

Iz ti{ina, iz dubina, iz tamnina, iz ti -hih daqina se}awa, cvili sveti de~anski pro -stor. Du{a se}awa ga sla`e u svoje najsvetije{kriwe, svoja unutra{wa zdawa, svoja najskro -vitija boravi{ta.

Gde si sada crkvo najsvetijeg ~asa, svetli -no jutra najsve`ijeg, Zoro de~anska koja si zna -la da svojim naj~ednijim zracima budi{ mojdan...? O zaranci plavetni nad svetim gorama,zlatnoplavi ogranci najsvetijeg neba nad ne -pre glednim prostranstvima {uma...

Te{ki su ovi lanci uzdaha koji se jedan zadrugim prote`u kroz nepreglednu no}...!

221

Iz „DNEVNIKA“(San koji se ponavqa)

Vidim pahuqe mraka koje neprekidno zasi -paju prostor, u sve novim i novim talasima.Taj prizor se ponavqa, kao da se napaja na ne -kom nevidqivom izvoru.

Istovremeno, kroz te tamne, magli~aste ta -lase, vidim magnovewa zlatna, iskri~ava za -sja wa, struje najtrepetnijih obasjaja koji var -ni~e na pozadini no}nog gluvila...

Vidim:Iznenadni zrak zlatnih stranica koje za -

secaju prostor, koje se prosijavaju u tami... Ko -rice boje uga{enog zlata, stranice koje se za -re, slova koja se glase... Taj Zlatni zrak koji se budi, koji objavquje najsvetliju vest u tami...

Vidim:Grigorija Dijaka sa Kwigom, sa zlatnim

perom u rukama, Jevan|eqe koje se zlatom ispi -suje, nebesko i zemno koje u jednom jedinom tre -nutku nalaze svoj sre}ni ~as.

Vidim:Taj svetlozarni, taj najsvetlonosniji {tit

koji se istura pred naletima tame, kao krstpred |avolom!

222

GRIGORIJE DIJAKSA KWIGOM

Vreme zver je Krug se zla ne mewa!

Tminè, {umè, môrne morè, stewaPrepuna je,Bo`e,Ova Jama! –

(Trajem trâje Kwigu prelistavam):

Prelest samâ zlatna nit spasewa@âd je meni vatra tvoga SlovaNisko zârna {umnih prstenova!

223

SEDMI DEO

Dve nove

225

226

PIETA, 2002.

I sja se i zâriI mre{ka se staza

[um krila u mraku blagim prostor ~iniSilazi{ na rane kao Re~ {to kaza

Obasjan na krstuBo`e u daqini

I sja se i zâriI mre{ka se staza

227

U PORTI QUBOSTIWE, 2006.

Venac: hûm za húmom bo`ja ~uda krase(Sa dna ve~nog slapa udahnusmo i mi)Zablistao gôr je: ceo vrt sprema seDa bo`ju blagodat u naru~je primi

Trepti goro ~arna svih nebesa cve}e!Ti zvuci od `âda: zvuci mraka-svâna:Dânak-bo`ji sanak il ve~no prole}eTaj umilni poj ti sred usnulih rana –

^udom se svih boja divin-zvuci glase(Pojte pojci bajni Trepti Goro sveta!)Zasijali mraci Ve~erwi vrt sja seDa`di vi{wim sjajem nebeska paleta

Alek VUKADINOVI]

228

GOVOR U BRANKOVINIPRILIKOM URU^EWANAGRADE„DESANKA MAKSIMOVI]“

230

PESNI^KA KRILA DESANKEMAKSIMOVI]

Izuzetno po~astvovan na{ao sam se danas,ovde, u slavnoj Brankovini, jednom od oltara srp -skog pesni{tva, iz onog svetog reda kakvi suLov }en, Leotar, Stra`ilovo. Zavi~aj pitominei blagosti, pun melemnih boja i muzike predela,Brankovina je i mogla iznedriti Desanku, pesni -ka pitome i plemenite re~i, rasko{ne paletestiha, palete u kojoj se preda~ko i ovovremeno,li~no i nadli~no, zavi~ajno i univerzalno, spa -jaju i prepli}u u jedinstven splet.

Pesnikiwa rasko{ne metrike stiha, isto ta -ko je rasko{na i raznovrsna u svojoj zna~ew skoji motivskoj sferi. [irok je raspon pesni~kihkrila Desanke Maksimovi}. Nema te teme, moti -va, duhovnog i du{evnog izazova, nad kojim sene}e umno i zami{qeno nadneti pesni~ki duhDesanke Maksimovi}. Kao {to nema metrike, pro -zodije, razgranate forme u kojoj Desanka nijevol{ebni virtuoz, ~arobnica prvog reda. Pro -sto je neverovatna spontanost sa kojom ona obli -kuje svoja ritmi~ka i metri~ka zdawa, satkanaod najtananije lirske materije. Bilo o ~emu daje pevala Desanka je pevala i saglasju sa ritmo -vima prirode, u saglasju sa wenim pulsacijamai ve~nim zakonima. Iz ovog osnovnog impulsaizbija i savr{ena izvornost i prirodnost we -nog pesni~kog glasa, kao i svega {to je napisala. Desanka je do kraja ostala u harmoniji sa pri -rodom.

231

Kao svi veliki pesnici i Desanka pokazuje,a ja bih rekao i opomiwe, da bez ukorewenosti urodno i preda~ko, u jezik i arhetip rodne kul -ture, nema ni svetskog ni kosmopolitskog. Kao{to umetnost ne mo`e biti ni samo lokalna, ta kone mo`e biti ni bez-domna, van dubinskih matri -ca rodne kulture. Uostalom, nije li i bo`ji izemni zakon, najvi{i poredak stvari, da se nasvetski oltar, u op{te~ove~nasku riznicu vred -nosti, mora unositi sopstveni prilog, kao znaksopstvenog bivstva i postojawa, odnosno, kao do -kaz i posebstva i u~e{}a u zajedni{tvu. Tako sena najboqi na~in doprinosi i rodnom i op{te -~ove~anskom.

Pesnik {irokog spektra, univerzalist, ve -likog kapaciteta humanosti, Desanka me je uvekpodse}ala na Tagoru. Poput svih pesnika od for -mata i Desanka prevazilazi kwi`evno-kri ti -~ke okvire i odrednice. Danas je ona jedan odtemeqa nacionalne kulture. Okru`ene qubavqu savremenika weno bogato i raznovrsno delo po -staje izazov brojnih i raznovrsnih istra`iva -wa. A Desanka qubavqu i uzvra}a. Svaki ~asnik iizabranik wene nagrade postaje predmet pa`wei tuma~ewa najelitnijih kriti~arskih pera. Ka -ko bi i moglo biti druga~ije pod znakom pesnika koji je napisao kwigu „Tra`im pomilovawe“,koja je jedan veliki molitvenik, i ~ije su svepesme, od prve do posledwe, slova i dela qubavi.

Ne mogu ni sam da zavr{im ovo slovo qubaviprema Desanki, a da ne budem li~an. Kad smo svo -jevremeno, u Francuskoj 7, imali skupove u od -bra nu pisaca, prva, najbr`a, i najmla|a od svih,na te skupove dolazila je Desanka. A kad sam, ne -{to kasnije, u ~asopisu „Re la tions“ objavio se pa -rat wenih pesama prevedenih na engleski, od neosam joj ga li~no. Do~ekao me je jedan dragi dom. I kad sam kasnije, jo{ nekoliko puta dola zio kodwe osetio sam tu wenu dragost i blis kost, gotovo

232

svojatqivost. Zvala me je Aleko, kako me je zvaoi moj otac, i kako je smatram da je moje pravopesni~ko ime, a u jednom razgovoru smo utvrdili da smo po jednoj preda~koj liniji u srodstvu. Utoj neobi~no prijatnoj atmosferi od vijali su seovi na{i susreti i razgovori u we nom dobrotomi qubavqu ozarenom domu.

Draga Desanka, danas u svetu ima mnogo vi{eracia nego srca, mnogo vi{e racia nego istin skograzuma. U svetu, u prirodi, u istoriji, u qud skojdu{i, ima sve mawe lepote, a sve vi{e ne-le pote, mnogo mawe dobrote a sve vi{e ne-dobrote, da neka`em neku drugu re~. U svetu op{teg mer kanti -lizma i bezduhovqa, za kwigu, umetnost, poezi ju,ostaje sve mawe prostora. A sama poezi ja, kraqi -ca svih umetnosti, kao da je postala pas tor~e ovo -ga sveta.

Zato nek je svet onaj naum, i onaj ~as, kojim jei kad je, ovde, u znamenitom Vaqevu, podignutspomenik Poeziji, u liku Desanke, pesnikiwekrilate re~i, tako natopqene i rodoqubqem ihumanizmom.

(Re~ na uru~ewu nagrade „Desanka Maksimovi}“, 16. maja, 2006)

233

234

BIO-BIBLIOGRAFSKIZAPIS

236

BIO–BIBLIOGRAFSKI ZAPIS

Alek Vukadinovi} je ro|en 13. septembra 1938. godine u Milovancu, op{tina Pe}. [kolovao seu Andrijevici, Pe}i i Beogradu, a od 1959. godi -ne `ivi stalno u Beogradu.

U vremenu od 1982–84. Alek Vukadinovi} jebio predsednik Beogradske sekcije pisaca. Orga -nizovao je u Udru`ewu kwi`evnika Srbije prve protestne ve~eri u odbranu inkriminisanih pi -saca. Bio je ~lan Odbora za qudska prava, a zatimi predsednik Odbora. Od 1985–2001. godine bio je glavni urednik ~asopisa UKS „Re la tions“.

Pored poezije objavio je i veliki broj ~la na -ka i eseja. U vremenu od 1972–79. godine na Tre -}em programu Ra dio-Beograda, u emisiji „Hroni -ka“, komentarisao je aktuelne pojave u kulturii umetnosti.

Objavio je slede}e kwige poezije:Prvi delirijum (Progres, 1965); Ku}a i gost

(Prosveta, 1969); Tragom plena i komentari (Pro -sveta, 1973); Daleki uku}ani (SKZ, 1979); Pono}na ~arovawa (izabrane pesme, Na{a kwiga, 1981);Ukr{teni znaci (Prosveta, 1988); Pesme Poto -weg vremena (izabrane pesme, Unireks, 1990); Baj -ka ku}ne slike (izbor, Disovo prole}e, 1992); Ru -`a jezika (Na{a kwiga, kwiga, 1992); Tamni tâm i Bele basme (Nolit, 1995); Pesme (izabrane pesme, Nolit, 1998); Bo`ji geometar (Kwi`evna re~,1999); No}na trilogija (Zadu`bina Petar Ko ~i},2001); Sveti krov (Izbor duhovne lirike, Isto~-

237

nik, 2002); Pesme (izabrane pesme, SKZ, Plavokolo, 2003); Pesni~ki ateqe (Rad, 2005).

Objavio je kwigu poetsko-filozofske proze„Du{a se}awa“, BIGZ, 1989.

Dve kwige izabranih pesama Aleksa Vukadi -novi}a prevedene su na engleski jezik: Se lectedPoems (Milano, 1989) i Dream and Shadow (To -ronto, 2002). Zastupqen je u ve}em broju me|una -rodnih enciklopedija i leksikona.

Alek Vukadinovi} je dobitnik slede}ih na -grada za pesni{tvo:

Nagrada „Mi lan Raki}“ – za kwigu „Po no}na~arovawa“,

Poveqa Disovog prole}a – za celokupno stva -rala{tvo,

Branko Miqkovi} – za kwigu „Ru`a jezika“,Poveqa Beogradskog univerziteta – kao ~i -

tan i uticajan pesnik,Nagrada – Radoje Domanovi}“,Nagrada Prvog sajma pravoslavnih zemaqa, u

Pe}i – za celokupno stvarala{tvo,Nolitova nagrada – za kwigu „Tamni tâm i

Bele Basme“,Zmajeva nagrada – za kwigu „Tamni tam i Be -

le basme“ i celokupno stvarala{tvo,Stanislav Vinaver – za Tamni tâm i Bele

basme“,Du~i}eva nagrada – za kwigu izabr. pesama

„Pesme“,@i~ka hrisovuqa – za celokupno stvarala -

{tvo,Laza Kosti} – za kwigu „No}na trilogija“,Ko~i}eva kwiga – za kwigu „No}na trilogija“,Zaplawski Orfej – za pesmu „Pesnikova

radna soba“,Rade Drainac – za kwigu „No}na trilogija“,Desanka Maksimovi} – za celokupno stvara -

la{tvo,Jefimijin vez – za kwigu „Pesni~ki ateqe“.

238

Povodom Zmajeve nagrade o pesniku je ob jav -qen zbornik Poezija Aleka Vukadinovi}a (No vi Sad, 1996), a sa nau~nog skupa odr`anog povo domdobijawa nagrade „@i~ka hrisovuqa“ kwi ev -no-kriti~ki zbornik Alek Vukadinovi} – pesnik(sa kompletnom bio-bibliografskom dokumenta -ci jom, Kraqevo, 2001).

239

240

SADR@AJ

241

242

KWIGA PRSTENOVA

Izabrane i nove pesme

Prva kwigaPONO]NA ^AROVAWA

KOLOVRAT

Krovovi ............................................................ 9Kolovrat ........................................................... 10Ku}a i krov ...................................................... 11Pono}na ~arovawa .......................................... 12Slepa strana .................................................... 13Ukr{teni znaci ............................................. 14Pore~-gora ........................................................ 15

KU]A NEMOGU]A

Biqna ~arawa ................................................. 19Vrata nepovrata .............................................. 20Ku}a nemogu}a ................................................. 21Bajka ku}ne slike ........................................... 22Kru`no vreme .................................................. 23Sveti krov ........................................................ 24Lasta skrivalica ........................................... 25

KU]A I GOST

Ku}a i gost ....................................................... 29Lampa i no} ..................................................... 30

243

San posle gozbe ................................................ 31San pod mesecom .............................................. 32Du{a se}awa .................................................... 33

OD PONO]I DO PONO]I

Od pono}i do pono}i ....................................... 37Onomatopeja `ala ........................................... 38

BELI RITMOVI

Ritmovi s orlovima £ ..................................... 41££ ........................................................................ 42Kratka iluminacija u podne ........................ 43Ledena voda ...................................................... 44Komentar ledene vode ..................................... 45

DU[A SE]AWA

De~anska no} ................................................... 49Gozbe ritmova .................................................. 51De~anski dnevnik ........................................... 55

Druga kwigaTI[INE BELINE

KU]NE STRUJE

Kritika ma{ine ............................................. 61Ku}ne struje ..................................................... 62* ......................................................................... 63Lov~ev put £ ..................................................... 64Lov~ev put ££ .................................................... 65

244

TAKO GOVORI GOST

Vatri vodi zemqi ........................................... 69Ku}a potoweg doma}ina ................................. 70Daleki uku}ani .............................................. 71De`urni uku}ani ........................................... 72Ku}ni portret ................................................. 73

LOV^EVA ZEMQA

Poruka pesniku .............................................. 77Lov~eva zemqa ................................................. 78Boravi{te ........................................................ 79Ku}a dan i no} ................................................. 80Kretawe pejza`a ............................................. 81Pesma ku}ne frule ......................................... 82

PESME KU]NIH ZRA^EWA

Usta u{}a ......................................................... 85Lov~ev san ........................................................ 86Zastirawe pejza`a .......................................... 87Ku}a najti{ih slika ..................................... 88Ku}ni pokoj ..................................................... 89Tajni ritam ..................................................... 90Potowi gosti ................................................... 91Pejza` sa lampom ........................................... 92

DALEKI ^ASOVI

Belina, protok ................................................ 95Daleki ~asovi ................................................. 96* ......................................................................... 97* ......................................................................... 98

245

Tre}a kwigaGAVRAN – DOBA(Apokalipti~ke pesme)

£

Lovac u mrtvoj {umi ................................... 103U nevreme ....................................................... 105Pesnikov lament ........................................... 106Potowe vreme ................................................. 108Zimsko jutro, 24. januara 1987. ................... 110

££

To je taj pejza` .............................................. 113* ....................................................................... 114P.S. .................................................................. 115

£££

Gavran-drvo .................................................... 119Gavran-poqe ................................................... 120Novembarska, 93. ........................................... 121Znaci vremena ............................................... 122

£¤

No}no turobje £ .............................................. 125££ ...................................................................... 126£££ ..................................................................... 127£¤ ..................................................................... 128¤ ....................................................................... 129Bo`e – u {ta .................................................. 130

246

^etvrta kwigaPESNIK I PESMA

PESNIK I PESMA

Pesnik i pesma ............................................. 135Pesnik i muza Epifanija ........................... 136

KATRENI SU[TA

Katreni su{ta ............................................... 139Ku}ni `ad ...................................................... 140Tri varijacije o ru`i £ ............................... 141££ ...................................................................... 142£££ ..................................................................... 143Morna kad se javne sena ............................... 144

PESNIK I PESMA ££

Vatro Bo`e ..................................................... 147Tercina magu ................................................. 148Ars poetica ....................................................... 149

Peta kwigaRU@A JEZIKA

ZLATNE KAPI

Zlatne kapi ................................................... 155Lirski poj ..................................................... 156No}ni buket £ ................................................. 157No}ni buket ££ ............................................... 158U{}e zau{}e .................................................. 159Treper-gora .................................................... 160Sèv ................................................................... 161

247

BASME I BAJALICE

U{}e peva ne peva ......................................... 165Basma-mrasma ................................................. 166A na u{}u u{}e je ......................................... 167Basma za morunu ............................................ 168Basma protiv vraga (sa dva pripeva) ......... 169Basma za móru ................................................ 171Basma isceliteqka ...................................... 172Kletva uro~ica ............................................. 173More móru morilo ......................................... 174

ISPOVEST KRUGA i BELE BASME

Ru`a svitawa ................................................ 177Ispovest kruga .............................................. 178Trepti traje ................................................... 179U vatri se bog odmara ................................... 180Pono} no}cu obaja ......................................... 181Bele basme £ .................................................... 182££ ...................................................................... 183£££ ..................................................................... 184Pesma .............................................................. 185

RU@A JEZIKA

Slovo Grigorija Dijaka ............................... 189Ru`a jezika ................................................... 190Ku}ni zavet .................................................... 191Ku}ni rez ....................................................... 192Nemu{t-basme £ ............................................. 193££ ...................................................................... 194

BO@JI GEOMETAR

Bo`ji geometar ............................................. 197

248

Krug beskraja ................................................. 198Rezbar u oluji ................................................ 199Javka iz nemu{t-gore ................................... 200

ZLATNO PLAVO

Slovo Svetog Save ......................................... 203Slovo bogorodice trojeru~ice .................... 204Hilandarje (Pesma za hor) .......................... 205Rumen-krilu dan se nada ............................. 206

[esta kwigaPESNI^KI ATEQE

PESNIKOVA RADNA SOBA

Pesnikova radna soba ................................... 211Slika sa radnog stola .................................. 212Pesni~ki ateqe ............................................ 213No}no ozarje .................................................. 214

SVETO POQE

Sveto poqe ...................................................... 217Molitvena oktava ......................................... 218Rodno znamewe ............................................... 219Pred ikonom preobra`ewa .......................... 220Du{a se}awa .................................................. 221Iz „Dnevnika“ .............................................. 222Grigorije Dijak sa kwigom ......................... 223

249

SEDMI DEODve nove

Pieta, 2002. ................................................... 227U porti Qubostiwe, 2006. ........................... 228

GOVOR U BRANKOVINIPRILIKOM URU^EWANAGRADE„DESANKA MAKSIMOVI]“

Pesni~ka krila Desanke Maksimovi} ...... 231

BIO-BIBLIOGRAFSKIZAPIS

Bio-bibliografski zapis ............................ 237

250

Alek Vukadinovi}KWIGA PRSTENOVAIzabrane i nove pesme

Izdava~iZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

Beograd, Skerli}eva 1

IP PROSVETA AD^ika Qubina 1

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJEBeograd, Skerli}eva 1

Za izdava~eAna ]osi}-Vuki}

Dejan Mihailovi}Sreten Ugri~i}

UredniciAna ]osi}-Vuki}

Nada Mirkov

Likovna opremaDobrilo Nikoli}

Grafi~ki urednikSeka Buneta

ISBN ISBN

Tira`: ?????? primeraka

[tampa[tamparija „Budu}nost“Novi Sad, [umadijska 12

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije – Beograd