Na Kamenu Ivo Andric

8/20/2019 Na Kamenu Ivo Andric

http://slidepdf.com/reader/full/na-kamenu-ivo-andric 1/4

Na kamenu, u Počitelju

Počitelj. Na jednoj nozi stoji, jednim se stopalom drži zemlje, i to ne celim. Nije lak ni

udoban položaj. Nije vesela mogla biti istorija ovog čudnog utvrđenog naselja čiji je sav smisao

bio oduvek u tom da je utvrđeno, a naselje je samo po nuždi i uzgred. Za šest vekova biti grad od

kamena, u strmoj, krševitoj i tesnoj dolini Neretve, na teškom i izloženom mestu (zemlji na

!enaru"# nije laka stvar ni zavidna sudbina.

$učni su morali biti i teški kastelani, dizdari i kapetani koji su u toku vekova, prvo

%riš!anski% a zatim osmalijski%, sedeli u najvišoj od ovi% kula koje je vreme odavno poseklo i

svelo na jednu meru, ali koje i danas, poslednjim ostacima, kazuju svu razliku u nekadašnjim,

pravim dimenzijama. &trogi i nepoverljivi su bili ti ljudi u stalnoj borbi sa trošnoš!u materijala i

neizbežnim slabostima ljudske volje i karaktera' njima je briga za bezbednost ovog grada, čuvara

državne bezbednosti, ležala neposredno i celom težinom na grudima. ni su i no!u osluškivali

tok !udljive Neretve, koja jede zemlju i podriva stenu ispod grada' bdeli, da bi videli da li bdi

straža na bedemu' i strepeli od zavere, mita i varke, od ljudskog lukavstva koje na ovakvim

mestima nikad ne spava i ne miruje, a često upropaš!uje na spavanju one koji se miru i spavanju

potpuno predaju. &amo svojom budnoš!u je živeo i samo na jedno oko spavao mnogi koji je

ovde morao da živi.

)akva je morala biti posada ovog grada koji je i pre nego što je postao ruševina morao biti isto ovako neljudski strm i isposnički suv. *aznolika u raznim epo%ama po broju i sastavu,

snazi i vrednosti, pripadnosti i imenu, ona je bila uvek slična po svojoj stalnoj borbi sa

čamotinjom, oskudnim tajinom, daljinom i iščekivanjem. + nji%ovom postojanju moralo je biti

uvek, i u najmirnijim vremenima, nečeg od prvobitne opasnosti i mučnog opreza, koji su stvorili

i obeležili ovo mesto kao tačku bdenja i stražarenja, nečeg od gorke dužnosti i vojničkog

samopregora, ali i nečeg od ponosa i sile, i svesti o dužnosti i o veličini svog poziva, vazda

budne brane, sačinjene od kamena i živi% ljudi.

ilo je, i moralo je biti, mnogo čamotinje i dosade i askerskog čmavanja u očekivanju

sukoba i opasnosti koje ne nastupaju, dok život postaje sav jedno jednolično iščekivanje bez

kraja, a sa zaboravljenom prvobitnom svr%om. ilo je čežnje za pokretom i širinom, uživanjem i

promenom, oštre i bolne kao sečivo u živom mesu. -li bilo je, i moralo je biti, i radosti, divlje,

kratke i vojničke, u svakom belasanju ženske košulje na čobanicama sa druge obale, u !ilibarski



žutom mostarkom vinu koje ljuljuška u sebi neu%vatljiv i stalan zelenkast odsev i koje je, pored

slasti i opoja imalo za islamskog ratnika i draž zabranjenog i grešnog uživanja. ilo je slasti u

vo!u iz prisoja, u toploj pogači i neop%odnoj kai, u jakom ljubuškom duvanu, dobrom i

nerazdvojnom drugu dnevni% i no!ni% časova. (/oš i danas se kao pletivo nevidljivo ini% niti

provlači kroz prozore i mazgale, kroz divlju pavit i liš!e smokve i kržljava nara, i 0 nešto od

snova i svetova sagledani% u duvanskom dimu.#

ilo je i moralo je biti.

&eo sam i naslonio se na gladak izvaljen kamen, koji je nekad bio nešto u zgradi koje više

nema, !erčivo, prag ili dovratnik.

vo je retko i dragoceno mesto. vde se može zamisliti vreme i odnosi ljudski u njemu.

(1reme zemno i sudbina ljudska".# ar tako se za trenutak čini. - ta zamisao, ma kako kratka i

nepotpuna, vredi napora da se potraže ovakva mesta, vredi teške tuga nji%ova postojanja.

vaj kamen je u znoju ljudskog lica vađen, klesan i uziđivan u smišljene građevine koje

služe ljudima za nji%ove raznovrsne potrebe i odgovaraju nji%ovoj želji za lepotom, želji koja ide

mimo, i, često, iznad ti% potreba. &lužio je ovaj kamen i trošio se, sporo i neprimetno, u toj

vernoj službi, sve dok njegova namena nije izneverila njega, dok nije nestalo svr%e kojoj je

namenjen i ljudi kojima je služio i on i njegova svr%a. 2 opet je, kao kamen, ostao tu na mestu, i

ožiljcima i tragovima na sebi govori i sad o toj službi, i staja!e dok ga voda i zemlja ne otplave i

ne pokopaju. (/er, obrađen kamen nitu ume šta da sakrije, niti može šta da zaboravi.#

3to, sa takvog kamena, pod do beline užarenim nebom, u Počitelju, naslu!ujem vreme

dublje i dalje od svi% poznati% mi ljudski% odnosa koje merimo vremenom i koji nam služe za

naše površno i veštačko merenje vremena. + magnovenju, koje mi svojom kratko!om oduzima

svaku sigurnost suda, ugledao sam, čini mi se, iza nas i ispred nas, vekove koji su ve! izvan

svake mere i računa, svake mo!i i se!anja, i one koji još nisu dobili imena ni obeleženi

događajima. 0 )ažem ugledao sam", ali kažem tako samo zbog nedostatka reči, jer u stvari ja

nisam video, nego obnevideo i tom trenutku vidovitosti prema kom je svaka munja spora i

dugotrajna. *ekao bi% možda naslutio sam", kad reč slutiti" ne bi bila tako dvosmislena i

zamračena metaizičkim prizvukom koji je prati, dok je ovo o čem ja ovde sa kamena u Počitelju

govorim, sama sušta stvarnost ovog našeg, ljudskog, jedinog, i isključivo ljudskog života.

Nikad nisam mogao bez uzbuđenja stajati na ljudskom rukom obrađenom i od upotrebe

izlizanom kamenju nekadašnji% gradova i zdanja. d tog oborenog toplog kamena sa bivši%



građevina, pod suncem koje je isto, u mene je uvek ulazila uzbudljiva vizija života pomrli% ljudi i

naraštaja, nji%ovi% potreba, strasti, verovanja i zabluda, sudara, privlačenja i odbijanja, večitog

talasanja ljudskog mora na tvrdoj i neprolaznoj zemlji.

4reperenje podnevne žege na ovom kamenju, koje je, pre nego što je postalo ruševina,

živelo pod rukom nekadašnji% ljudi i u službi nji%ovoj, na raslinju koje to kamenje razmiče ti%om

a silnom snagom, nije za mene gola i nema igra sti%ije, nego govor života i slika onog što je sada

i što !e biti u velikoj i promenljivoj i večito istoj drami ljudskog postojanja.

&mokva u pukotini tvrđavskog zida.

Na ovom mestu pre dvadesetak godina deca su, posle kupanja u Neretvi, zastala da se

odmore, jedu!i zrele, meke i slatke smokve. + letnjoj obesti gađali su jedni druge ostacima

nagrizenog vo!a. &itno parče smokve palo je tada u pukotinu starinskog zida. 5ogodine tu je

isklijala smokva. )ao nednošče, klica je dugo lebdela između rasta i nestanka. 6rumen zemlje u

pukotini, retke kiše i slaba rosa učinili su svoje i klica se održala. 2zrasla je smokva 0 bogalj.

niska, kriva, kao bršljan pripijena uza zid. 2 po zakonu koji važi za svaku smokvu i za sve živo,

stala je i da rađa sitnim, retkim, spečenim plodom koji nikad ne dozreva. 2 sad joj pri vr%u vidim

nekoliko takvi% plodova, i oni, kao svaki plod na svetu, čekaju početak medne jeseni. *ađa i

rađa!e po istim zakonima po kojima rađaju bujne i plodne smokve u dobroj zemlji i na

pogodnom mestu. 0 Prolazim pored nje, dirnut, i beležim njeno postojanje, čuvaju!i se dobro da

je ne oskrnavim olakim poređenjem, taštom metaorom.

2za strme padine brega, iza one njene oštre mrke linije koja se ocrtava visoko na nebu,

prosu se, kao pregršt crnog lakog zrnja, bačen iz nevidljive ruke, buljuk čavki. vde ni ptice,

izgleda, ne lete mirnim letom ptičji% jata. Nemo i meko popadaše mrke ptice po kuli, zapušiše

njene mazgale i okitiše, kao pogrebna dekoracija, crnim rubom male prozore. 2 upotpuniše

predeo.

/oš ovde žive ljudi. $alobrojni i navikli na život u bivšem gradu. - u ovakvim letnjim

danima, sve što je zdravo i za rad sposobno odlazi izvan grada, na poljske radove. 4amo dole,

nizvodno, pored Neretve nalaze se nji%ove vedre i plodne njive, a ovde su im stare ku!e,

skrivene među ruševinama. /oš ku!e nose brojeve. -li se može dogoditi da otvorite nekoliko

takvi% vrata sa brojem, sve jedna za drugim, i da umesto živi% ljudi i stvarne ku!e ugledate u

čkalj i travu zaraslo dvorište i kostur od nekadašnje ku!e, sa prozorima iz koji% zjapi praznina. -



može vam se destii da na zvuk kanata koji se otvara odjednom čujete iz oronule ku!e ženski glas,

slab i starački.

7 )o je to8

2znenađeni i zbunjeni, ne odgovarate odma%, a drevni glas zvoni9

7 )o jeee8

+ tom glasu živi starina našeg jezika, sa bojama i dužinama samoglasnika kakve se više

nigde po savremenim naseljima ne izgovaraju i ne čuju. + njemu je, čini se, i drevna senka

tvrđavskog nepoverenja koja je nadživela svoj povod i kamenitu tvrđavu i javlja se, u po bela

dana, još i u njenim ruševinama.

7 Prijatelji: 0 odgovorio sam bez razmišljanja i sa toplinom i željom za susretom.

Napuštaju!i Počitelj, seo sam još jednom na vreo oboren kamen, na najvišoj tački grada.

$iran je svet kako ga u ovom trenutku vidim. ezbrojni nezavršeni pokreti i nedočeti

zamasi i počeci legli su za tren oka u mrku prugu i kojoj se poklapaju dve skazaljke. $irno je i

nepomično sve oko mene' zgrade, raslinje i predmeti, oslobođeni svoje senke, ne teže nikud i ne

kazuju ništa. + nesvesnoj trenutnoj samoobmani, ja taj mir protežem na sav svet, kao jednu od

oni% varki koje znače istinu jednog trenutka.

2zbledeo je u belo7modrom žaru jezičak nebeske vage. Ni znaka ni brojke, ni pisma ni

glasa. Ne zove se nikako, ne označava ničim i ne beleži nigde ono što kazuje ovaj trenutak na

kamenju, među kamenjem, pod zenitskim suncem. 5an nema imena, vreme mena mere, svet je

izgubio granice. + savršenoj ravnoteži miruju tasovi postojanja i nepostojanja.

-li ve! idu!eg trena skazaljke !e se poma!i iz svog podnevnog položaja i rastaviti se

nevidljivo i nemerljivo malenim, ali od svake kataklizme jačim pokretom 0 i svet !e se ukazati

našim očima onakav kakav je, sve !e se zvati po imenu i meriti ustaljenim, ograničenim, nama

pristupačnim merama naše misli i našeg koraka. &ve !e postati ono što je. &ve živo i mrtvo oko

mene dobi!e opet svoju senku, bukagije koje sa danom rastu težinom i obimom. &ve !e i

postojati samo kao pokret i ukoliko je pokret. )renu!emo sa povorkom. Za nama !e ostati

neizrecim i mimo svaku meru veliki trenutak bezimene veličine i varljive, sivne ravnoteže sveta.

Zaboravi!emo nauk i poruku kamena u ruševinama, i ništa na svetu ne!e mo!i da nam i%

potpuno oživi u se!anju. Ništa. Ni ovi redovi koje beležim na tom kamenu, u podnevni čas.

(2vo -ndri!, ;Na kamenu, u Počitelju<, Bosanskohercegovačka hrestomatija III , Zavod za

izdavanje udžbenika, &arajevo, =>?=.#

Documents

Na Kamenu Ivo Andric