MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE - mpus.org. · PDF fileIVKOVA SLAVA Slika iz ni{koga `ivota u pet ~inova s pevawem Po pripovetci napisali Dragomir Brzak i Stevan Sremac Muzika od

MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

Biblioteka

DRAMSKA BA[TINA

Kolo 13, kwiga 4

ISBN 978–86–80629–57–5

Izdava~Muzej pozori{ne umetnosti Srbije11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19

Glavni i odgovorni urednikKsenija Radulovi}, direktor

Urednik edicijeOlga Markovi}

PriredioStani{a Vojinovi}

SaradnikMilanka Andrija{evi}

KorektorOlga Markovi}

Likovno re{eweNovo ôguri}

Priprema za {tampuSvetozar Stanki}

[tampa:Alfagraf, Petrovaradin, Reqkovi}eva 20

Tira`: 300 primeraka

[tampawe zavr{eno: septembra 2011.

IVKOVA SLAVA

Slika iz ni{koga ìvota u pet~inova s pevawem

Po pripovetci napisali

Dragomir Brzak i Stevan Sremac

Muzika od Mokrawca

26. 11. 1900.

Beograd 2011.

Prva stranica rukopisa drame Ivkova slava

IVKOVA SLAVA

Slika iz ni{koga ìvota u pet ~inovas pevawem

Po pripovetci napisaliDragomir Brzak i Stevan Sremac

Muzika od Mokrawca

26. 11. 1900.

LICA

IVKO MIJALKOVI], jorganyijaMIKAL NIKOLI] KALÂJOVAN POPOVI] SMUKMITA JOVANOVI] KURJAK

KEVA, Ivkova èna

SIKA TANINA, Bu}meyijeva udovica

MARIJOLA–JOLA, wena }erka

PREDSEDNIK OP[TINSKOG SUDA

IVKOVA SLAVA 5

“|uve~–karda{i”

GOSPODIN MIRKO, penzioner

STEFKA, èna mu

STARATEQSKI SUDIJA

@ENA STARATEQSKOG SUDIJE

TRIFUN, liferant

SOJKA, èna mu

MILAN ROZENCVAJG–RU@I], fizikus

NATALIJA, èna mu

KUZMAN, penzionovani Kazna~ej

@ENA KUZMANOVA

SVETOLIK, praktikant

NEKO

MITANÊ, ~ira~e

JEDAN CIGANIN

AVA, stara ~engija, kasahranilac mladih ~engija

ZULMA – ANTICAKARA–BIBERAJ[A

Gosti, go{}e, gra|ani, deca, panduri;

Cigani svira~i i Ciganke ~engije (~o~eci).

Vreme: druga polovina XIX veka u Ni{u.

6 Dragomir Brzak, Stevan Sremac

~engije

PRVI ÎN

“Slava”

Soba u Ivkovoj ku}i. Okolo munderluci i stolice. U srediniveliki sto, na kome je koqivo, slavski kola~ i zanatska sve}a.Na stolu duvan, ììce i pribor za pu{ewe. O zidovima neko-liko slika; ikona sv. \or|a i kandilo, slike Kraqa Milana iKraqice Natalije i princa Aleksandra i slika Jovana Risti}a.U dnu vrata s jedne, sa strane levo i desno opet vrata kroz kojase ulazi u druge sobe. U dnu do vrata opet sto, na wemu posluàv-nici sa slatkim i vodom, vinom i kola~ima itd.

PRVA POJAVA

Ivko, Keva, Marijola, Gospodin Mirko i Stefka, Starateqskisudija i èna mu, Trifun Liferant, Sojka èna mu i sin~i},Tijosav, Pera veterinar i èna mu, Milan fizikus i Natalija,Kuzman penzioner, Svetolik praktikant, Kazna~ej i Neko.

Ivko i Keva stoje. Marijola radi oko doweg stola. S vremena navreme posluùje goste; novodo{av{e koqivom, a one, koji poduèsede, vinom kola~ima i kavom. Za kavu polazi na vrata u dnu sobe.âs pa odlazi za posluàvnikom i u sobe desno i levo da ih tamoposluì. I Keva i Ivko obilaze po ka{to goste u onim drugimsobama iz kojih izlaze gosti pra{taju}i se, ili ulaze novi, koji sudo{li kroz sredwa vrata, kad vide da nema mesta u sredwoj sobi.

Kad se digne zavesa svi se smeju.

IVKO

Pa sag i~ li ne pije{, tutun, i~ li ne ~uri{, gospodin Mirko?!Boè Gospodi, sva{to na ovaj svet!

IVKOVA SLAVA 7

MIRKO

Ama ba{ nikako. A pu{io sam ti, k’o {to malo ~as rek’o, mojgazda Ivko, te jo{ kako sam pu{io! Pu{io sam pa ka’ isti Tur-~in! I mu~no da je u moje vreme bilo ~oveka, koji bi takav tiri-ja}ija bio, ka’ ja nekad. Samo u duvanu da ne oskudjevam, za to samse starao. A sad, vala, mogu po meni ba{ slobodno da ga i ne sade.A pu{io sam ravno ~etrest i pet godina; od petnaeste moje go-dine do pre sedam, sad mi je {eset i sedam – na Ogwenu Marijuuze}u {eset i osmu, a moja baka {eset i prvu, a Bisenija }e naMalu Gospojinu ...

STEFKA

(Prekida ga)Ta {ta si opet okupio tu, mari ko za tvoje godine!

MIRKO

Pravo veli{! Nau~io sam, brate, sve s ciframa, pa i ne pitam, jel’ kom po voqi. He, he! Veli{ moje godine. A kam sre}e da su moje;nego nisu moje! Moje su samo ove {to su mi jo{ ostale, a one, {tokaè{ da su moje, bile bi kod mene, al’ su oti{le, pro{le ... Ka’{to vam reko’, {eset osma.

G|a KAZNAÊJKA

(Upada mu u re~)Ta {ta govorite! [eset osma! A ja vam ne bi dala ni ...

G. MIRKO

(Brzo)Aja, ne gledajte vi gospoja na mene! Ako sam ja ovakih ovakoizgledam, ipak sam {eset i sedam Mesnica doìveo! ... E, ama umoje vreme nije se znalo za bele kafe i krofne, miliprote idobo{ torte, ni za supe i sosove! Nego, gospoja–brate, ka~amak iproju... pa kupus uì~kom loncu zamqanom, ta kako se koji danvi{e podgreva


(Zasukuje rukave i pokazuje rukama kako trese zamqan lonac skupusom i me}e ga opet uz vatru)a on sve boqi, ja kako! Pa, gospoja–brate, proje dobar komad, ev’’voliki; ta “proja baje kupusa nestaje!” – Ja kako!... Ali ja vam jo{ne znam {ta je to zuboboqa, niti mi je i jedan zub blamiran!

Svi se smeju.

KAZNAÊJ

(Smeje se)Ha, ha, ha! Ono mi se dopada, kako ono rekoste: “Proja baje, ku-pusa nestaje”. E, e, gospodin Mirko!(Smeje se i bri{e o~i)

G. MIRKO

(Smeje se)Ja kako! Tako vam je to kod mene. – Ali da vam pri~am daqe. Gle,~im do|e ovaj monopol, a ja reko’ u sebi: E, ba{ vi{e, Mirko, daga ne àli{! A moj prijateq Marko Kazna~ej – umro je kao Ka-zna~ej druge klase, Bog da mu du{u prosti. –

NEKO

(Prekida ga i ~udi se)Ta nije mogu}e!

G. MIRKO

[ta nije mogu}e?

NEKO

Ta da je gospodin Marko umr’o... lane sam ga video!

MIRKO

Ama koga to brate?

NEKO

Pa Marka Kazna~eja!... I, posle, on nije, rek’o bi, tako star,daaa...

IVKOVA SLAVA 9

G. MIRKO

(Prekida ga qutito)Ama {ta vi! ... Zar je jedan Marko Kazna~ej! I posle, ko zna, kogvi Kazna~eja mislite! Umro je, brate slatki, kako da nije umro;ostavio je udovicu, gospoja. Nastasiju, eno jo{ i danas èna nosicrno... a troje dece ....

NEKO

Ah, imate pravo ... Pardon! Onaj je bio Marko pomo}nik, po-mo}nik kazna~ejstva, respektive blagajne, i nema dece, taj {to gaja mislim bio jo{ mlad ~ovek.

G. MIRKO

(Qutito)Ne mislite vi, brate, ni{ta! – Ama gde sam stao? A, ja!... Apokojni Marko, taj {to je ostavio udovicu s troje dece, ~uo to{to sam kazao, pa kaè: – “Ko, zar ti da ostavi{ duvan!? Ajdebatali! Kome ti to! Zar ti? Ama zar ti?!” – Ama zar ja da ne moguda ostavim duvan? – “E, pa vide}emo!” veli on. – E, ba{ i vide}e-mo, vala! velim ja. Ja moj gro{ ne dado’ vi{e, vala, za taj duvan!

NEKO

(Odu{evqeno)Ovo je sve to interesantnije!(Veselo)Znam ve} sve. Opkladili ste se, je l’ te? Zar ne?

G. MIRKO

(Gleda ga tuìto i vadi veliku plavu stara~ku maramu i prgavobri{e nos)

KAZNAÊJ

(Polako Ivku na stranu)Ama koj ti je ovo, gazda Ivko?(Pokazuje na Nekog)


IVKO

(Polagano Kazna~eju)A koj }e da ga znaje, gospodine. Kaì mi, na da ti kaèm.

NEKO

(Mirku)Pa onda?

G. MIRKO

(Qutito)“Pa onda?” Pa onda, kad znate sve to boqe nego ja sam, koji samsve to doìveo, onda ajde pri~ajte vi. Izvol’te samo, pri~ajte!Ta de, pri~ajte vi!

NEKO

Molim, molim!...

G. MIRKO

(Prekine ga qutito)Molim i ja vas! Izvol’te samo pri~ajte {ta je daqe bilo a ja vasne}u prekidati. Ka’ vi mene {to prekidate. Ja kako!

STEFKA

(Umiruje ga)Ta Mirko!

G. MIRKO

(Qutito)A, ta meni je dosta samo malo ... Kad se naqutim, yaba ti onda irazgovora i pripovedawa.

NEKO

(Okre}e se prvome do sebe i govori lagano, na stranu)Svi su vam starci takvi! Badava, ostarina i omladina nikad se nesloì!

IVKOVA SLAVA 11

MIRKO

(Ustaje, Stefki)Ajd’, diì se!

STEFKA

(Ustaje i gleda popreko Nekog)

IVKO

(Pristupa im)[to, more, zar }e isko~ite?!

KEVA

Pa testa ne jedoste, gurabije ne uzedoste – a ve}e iska~ate!! Jol-~e, ela donesi gurabije!

G. MIRKO

A, hvala, hvala!

KEVA

Pa pri~ekajte berem jedno kafe. Jolo kerko, ajde poskoro jednokafe!

STEFKA

Blagodarimo, posluèni smo sa svim. A moramo i da se {tedimo,jer imamo da pravimo jo{ neke fizite.

MARIJOLA

(Donosi kafu)Izvol’te kafe! [to, zar }e da vrnem kafe?

STEFKA

(Miluje je po obrazu)Fala, fala Jol~e! Ne}u mo}i, rano, spavati, ako jo{ jednu po-pijem.

Ulaze novi gosti. Od gostiju koji su sedeli ustaju neki i polaze.


MARIJOLA

(Obr}e se)Koj neje pija kafu?

NEKO

Ajd’ ba{ da vam oslobodim draèsne ru~ice tereta.(Uzima obe kafe i pije)

Mirko i Stefka polaze.

KEVA

Pa, ela’te, izvolevajte jutre barem na patericu; paterica se vikaènski svetac.

G. MIRKO

Ho}emo li ve} jednom?

STEFKA

E, ta zbogom.

IVKO

Zar ba{ odoste?

G. Mirko, Stefka i jo{ nekoliko gostiju izlaze. Ivko ih pratido vrata.

POJAVA DRUGA

Pre|a{wi bez g. Mirka i Stefke.

NEKO

(Vra}a {oqe Marijoli)Moj naklon, gospo|ice! Ah, verujte, jemac mi je Bog, ovo je bilosla|e od onog boànskog nektara {to ga bogovi pi{e na Olimpu!âsti mi!

IVKOVA SLAVA 13

MARIJOLA

(Gleda ga za~u|eno)Pa dobija sa ~ast!

STARATEQSKI SUDIJA

(Ivku koji se vra}a)A ko vam je ono, gazda Ivko?(Pokazuje na Nekog)

IVKO

(Gleda Nekog)Ovaj ~ovek? A koj ga znaje. Treba{e da je nekipoznanik, ama ete sabravi ga sag u ovuj galamu. Trebe da je nekikrotak i ubav ~ovek, ama ga ne znajem...

Mala pauza.

STARATEQSKI SUDIJA

E, mora ti se, gazda Ivko priznati, da ima{, vala, krasni dan zaslavu! Lep dan, nije fajde!

Marijola neprestano posluùje nove goste koqivom a starevinom, kola~ima i kafom, Ivko duvanom i ììcama.

VI[E GOSTIJU

(U glas)Ja, doista, osobito, osobito divan dan!

NEKO

A, na \ur|ev dan je obi~no lep dan! Gora ozeleni, oìvi cvr-kutom i pesmom veselih ti~ica; livade i proplanci se urese{arnim miomirisnim cve}em a nebo po~e{}e {arenom dugom.Zaista imao je narod taj najve}i ìvi pesnik – pravo kad je upesmi rekao: “\ur|ev–danak hajdu~ki sastanak”. Da, da, \ur|ev-–dan je uvek lep!


VI[E GOSTIJU

Jest, uvek je lep.

KEVA

(Marijoli)Jolo, posluì!

Marijola sluì. Mala pauza.

TRIFUN LIFERANT

More pa i nije uvek. Kakvih sam ti ja sve \ur|ev–danova zapam-tio, Boè moj, pa jedna nesre}a, jedan kojamet, prosto: da Bogsa~uva! Pamtim ja lepo, kao da je ju~e bilo, be{e to molim te,pre... pre... pre, pomozite mi re}i... pre dvadeset i dve, ili, Bogami, bi}e i svih dvadeset i tri godine, po~eo sam ve} po malo dazaboravqam, he, ostarilo se to, al’ znam dobro, da sam bio jo{kalfa – pamtim lepo kakva je nesre}a napoqu bila, da smo mora-li opet uneti vurunu u sobu i loìti ba{ na ovaj isti dana{widan. Te su godine, se}am se dobro, mnogi }uri}i crkavali.

Svi se ~ude i ~uje se: “Jadni siroti }uri}i!”

G|a NATALIJA

(Klima glavom)

PERA VETERINAR

Ta nemojte daqe, kad eto, {to fala Bogu svi pamtimo, preklaneznate kako je bilo na dana{wi dan. Prosto da ~ovek lepo neiza|e iz svoje ro|ene ku}e. Te ne znam vetar, te ki{a, te ne{tokao na formu snega; blato pa ~oveku formalno do{la, {to kaù,du{a mokra.

STARATEQSKI SUDIJA

Pa i to {to rekoste, preklane, eto kako je preklane bilo. Nijevajde, poboàn ~ovek na{ Ivko, pa mu i svetac pomaè!(Smeje se)

IVKOVA SLAVA 15

Svi se smeju.

IVKO

(Smeje se)He, he, he, istin’ tako je.

NEKO

Ali jutros jo{ kao da je izgledalo da ne}e biti tako lepo. Ja sam,Bog mi je svedok, ìv premro. Ne znam sam jeste l’ vi primetili.

IVKO

(Gleda ga i meri od glave do pete)A vi je li ste prijatequ dobili kafu?

NEKO

A, jesam, jesam ... blagodarim, qubim ruku.

IVKO

Ni{ta, samo si, zna{ pitujem... Zna{, moè da se zab’ravi.. pa siotide ~ovek bez kafu. Zna{ slava je... a mnozina ~oveci...

KEVA

Lelee! I men’ mi be{e nekoj vreme stra’! Kad si bi pred legawe,a Ivko si izi{eja be{e na dvor u {es’ po turki pa kad se vrnuja aon re~e: Kevo more, o}e, re~e, da ni se bati{e slava. }e vrne,re~e, }i{a, natu{tilo se lele, re~e, otutke odi Prokupa~ko! Amen’ mi pa stade ne{to àl, pa vikam: da ne da Gospod za sutrasal, a posle, vikam, ako }e, {to marim!

NEKO

Ah, to je divno! I tako vi ste se bojali, a niste imali za {to. Ha,ha! E, tako vam je to! Ne zna ~ovek nekad unapred; vreme je pa se za~as promeni.

IVKO

(Gleda ga popreko)Moè, moè...


NEKO.

A eto moj kom{ija kad je lane slavio Mitrovdan, pa do pet ujutrune moè biti lep{e. Majski dan formalno, fakti~ki letwi dan,a oko {est tek se najedared smr~e, pa zaokupi najpre vetar, aposle ki{a i sneg i prosto jedna nesre}a .... To be{e grosan aujedno i divan trenutak! Scenarija veli~anstvena. Dostojna sli-karske ki~ice!

IVKO

(Qutito)Jolo, ela na gospodina jedno kafe i rakiju sas ki~icu.(Pokazuje na Nekog)

NEKO

Ah, kakav buran dan! Se}am se lepo kad duhnu vetar, pa mi diè{e{ir s glave, a ja ha da uhvatim {e{ir a vetar mi povrnuki{obran, fini svileni, ko{ta dvadeset ~etiri franaka... odesav bestraga. Ah, to je bilo tragi~no, upravo tragikomi~no; da,da, sa svim tragikomi~no! Ha, ha!

STARATEQSKI SUDIJA

Pravo kaète, ne zna ~ovek nikad kako }e da bude, pa zato ba{ ikaèm malo~as mom prijatequ Ivku, da je sre}an s danom...(Ivku)Aaa, ovaj, {ta, Boga ti, ono tedo’ re}i... a, da, koliko ono ima{eti soba.

IVKO.

Pa, slava Bogu, kako za nas jedni prostaci tudi, dosta, stiga! Eteova ovden, i ona tam i ona tam tre}a, i jedno sop~e, mutavak i}iler!

PERA VETERINAR

A to je tvoja sopstvena ku}a, je li doma}ine?

IVKOVA SLAVA 17

IVKO

Na{a gospodine! Od tatka mi ostade.

@ENA STARATEQSKOG SUDIJE

Blago vama, kad ste tako lepo imate svoju ku}u, pa se ne moratesvaki ~as seqakati. To }e me seqakawe i saraniti pre vremena; ami se svaki ~as preme{tamo “po potrebi slu`be”.

PERA VETERINAR

Dve seobe jedne paqevine! Eto to ti je!

STARATEQSKI SUDIJA

(Uzdahnuv{i)Da da, paqevina i to ne osigurana kod Fonsijere. Imate pravo.

G|a VETERINARKA

(Kevi)Pa jeste li i od jutros, kao ovo posle podne, imali gostiju, Gos-poja?

KEVA

Pa ispolaj na Gospoda, be{e gi dosta, sijasvet, i od jutroske i pasag k no}i. I u ovuj i u onuj sobu be{e gi puno kako semke ulubenicu.

G|a NATALIJA

Na, mogu si predstavim sebi!

TRIFUN LIFERANT

@ivi qudi pa se obilaze. Jo{ da nema ovih slava, ne bi se, Bogami, kaèm ja, znalo ni da smo kom{ije. Boga mi ti kaèm.

Iz druge sobe izlaze gosti. Milan Fizikus i Natalija diù ipra{taju.


MILAN FIZIKUS

Klawam se. Zbogom, klawam se.(Klawa se na sve strane)Pa, izvolte i kod nas...

G|a VETERINARKA

Istina! A koju slavu slavite?

MILAN FIZIKUS

Pa uzela ja i moja gospoja, jeste, da slavimo tre}i dan Duhova,jeste. Dakle mi smo tako slobodni, da se nadame...(Pra{ta se)

VI[E GLASOVA

Blagodarimo. Bi}emo tako slobodni.

IVKO

[to, {to! Ama zar sag pa i ti gospodine dokture? Ete, takoj si jeto! Dor se jedan digne i iska da si otidne, vide i onija pa drugi,pa se dizaju pa se kvari drustvo.(Zaustavqa ih, neki odlaze)

MILAN FIZIKUS

Blagodarime...

NATALIJA

Morame...

Pra{ta se i odlazi s Natalijom.

TRE]A POJAVA

Pre|a{wi bez Milana Fizikusa i Natalije.

G|a VETERINARKA

More {to kaè gospodin doktor, ba{ se i mora. Eto mi smomorali danas, na primjer, na jedanaest mesta fizite da pravimo.

IVKOVA SLAVA 19

I oni nama ve} {to kaù i Bog zna kako, svake nam godine dolazei posje}uju nas; a {to kaù, vi{e puta i preko godine, a mi kakvismo, tek svake druge...

IVKO

More, pa i tre}e... –

G|a VETERINARKA

(Prekida ga)Pa {to rekoste i tre}e. Ja se verujte, – moram priznati, da je domene krivice – ja se verujte i nebi setila, al’ moj Pera na tostra{no pazi. On to zna. Ima sve slave u notesu zapisane pa uvekzna kad ko slavi. On o tome vodi ra~una, a ve} po meni kakva samja, Bog zna kad bi im i da l’ bi im oti{la! Dok ja u wihovu ku}ujedanput dotle oni kod mene deset puta. Ba{ onomad sretnem se sgospoja na~elnikovicom, pa lepo vidim, ba{ quta èna na mene!Prebacuje mi: “Ne, ne, nemojte ni{ta da mi govorite, znam daumete slatko da govorite... Ne}u da vas ~ujem, da vas ~ujem ne}u!”Kaè ona, a vidim ba{ ào èni. êsto me ào, sramota me,misli}e jo{ èna da se vaq’da gordim! A nije Boga mi, nego mitaka naraf! Pa tek pomislim u sebi: Boè Cajo, dokle }e{ tibiti takva! Jo{ da nema one na{e ènske podruìne, ti se nebini videla i sastala nikad sa svetom. A ja sam tamo djelovo|a ikoncepte pravim i uop{te {to kaù rukovodim podruìnom agospoja na~elnikovica je predsednica... Jednako dajem ostavku aone ne}e da mi uvaè; kaù da nema ko da me zameni!

@enske se zna~ajno zgledaju i gurkaju.

PERA VETERINAR

(Diè se)Ajde ve}, Cajo!

IVKO

(Zaustavqa ga, Pera opet seda)More, jo{te jedna kafa }e da moè.


PERA VETERINAR

A, blagodarim! To bi mi bila devetnaesta od jutros.

G|a VETERINARKA

Ne mari vam taj za ku}evne kafe; uvek se zbog toga sva|am s wime.“Ne ume{ ti nikako da mi ispe~e{ kafu ka’ u kafani, sekira me,znate, on, kao da se kafa pe~e a ne kuva! Ja kad skuvam sebi ulon~e, onda bar znam da pijem kafu! Ja ho}u u lon~e, a on u yezvu.

NEKO

Po mome nemerodavnom mi{qewu to je samo navika, milostiva!Samo jedna navika! Nije, na priliku da kaète, da je u gostioni,ili kafani, ne{to boqe no u vlastitoj ku}i, u porodici svojoj,kraj svoje krasne ènice i mile de~ice... Rekoh vam: samo jednanavika!

G|a VETRINARKA

(Qutito)O molim, molim... Izvini}ete za taj izraz ... ali moj suprug nijenavikao u kafani, niti je on, sa~uvaj Boè, kafanski ~ovek, nego.... tako ....

NEKO

(Prekida je)Ah, gospo! Nisam mislio da }e se moje re~i tako razumeti. Jasamo htedoh re}i, htedoh nagovestiti, da ~ovek koji ima takoblago u domu svom, – taj ~ovek, ne}e u zagu{qivom dimu gostio-ne...–

G|a VETERINARKA

(Ustaje qutito)Ah, znam, znam ve}. Tako misle svi be}ari koji nemaju ni po-watija o prifatnom ìvotu. Ajd’mo Pero!

IVKOVA SLAVA 21

Pera ustaje i traì {e{ir, jedva na|e {e{ir na kome je Nekosedeo, qutito.

PERA

Dva sata sedite tu, na mom {e{iru – a ne znate da sedite! Sra-mota! Pfuj!

NEKO

(Izviwava se)O molim, po hiqadu puta molim... Oprostite, ako...

IVKO

(Prilazi brzo i smeje se)Pro{}e kako i koqe!(Pera i Caja)]e da do|e i va{a slava, pa }e ve pitam, el’ }e vi milo bidne, kadse rasturuje dru{tvo.

PERA

E, to mu je sada!(Pokazuje glavom na Nekog)E, pa zbogom!

IVKO

I ba{ }e isko~ite!(Ispra}a ih)

Caja se opra{ta s Kevom i ostalima, prolazi pored Nekog iprezrivo ga pogledi.

PERA VETERINAR

(Na vratima, pokazuje na Nekog, Ivku)Ko ti je, Boga ti taj tu?

IVKO

(Qutito)A koj ga znaje! More, vide li, {to }e mi rasturi svo dru{tvo.


Pera i Caja odlaze.

Ivko se vra}a i gleda qutito Nekog.

U tome se ~uje velika graja napoqu. Cigani zasvira{e neki mar{

i po~e bubaw da lupa. ûju se glasovi: ”Svirite bre ciganska

sorta! Kude je doma}in? Amo doma}ine! Doma}in ima li ga tuj?

Neje svaki dan \ur|ev dan!” Graja, svirka i pesma.

ÊTVRTA POJAVA

Pre|a{wi bez Pere Veterinara i Caje. Ulaze Kurjak, Smuk i

Kal~a.

Svi lepo obu~eni a Kal~a rasko{no. Svi ulaze pod astraganskim

{ubarama. Kal~a crn salonski kaput, preko wega preba~en na

levo rame vrskaput, ispod crnog kaputa ise~en prsluk a ispod

prsluka, letwa pamuklija od najfinije svilene }itajke, preko

toga dug srebrn lanac rasko{no naki}en; na nogama te{we pan-

talone otvorene boje, plitke lakovane cipele preko svilenih

~arapa. Na rukama prstewe, u ruci duga mu{tikla od }ilibara i

srme, rad na{ih kujunyija – Nakrivili {iqate astraganske {u-

bare i zagrqeni ulaze. Za wima Cigani sviraju turski mar{

“Rastanak”. Zurla{ se najvi{e ~uje. Iza Cigana, kao kradom

ulaze jo{ nekoliko gostiju, zdrave se s doma}inom ili doma-

}icom i odmah sedaju.

IVKO

(Prilazi onoj trojici, veselo)He, he! Dobro te se i sag setiste i nakaniste!(Qubi se s wima)

KURJAK

E, pa ti, fala Bogu, znae{ nas! Mi se te{ko nakawujemo u ku}u.

IVKOVA SLAVA 23

SMUK

Ali kad mu ve} do|emo, onda nas, vala, {ale ne otera. Zna{ kakoono pri~aju za medveda: Otkinuli mu jedno, dok su ga izvukli nakru{ku a posle i uvo i rep dok su ga skinuli s kru{ke. Eto to tije, vala, isto i s nama.

Svi se smeju.

KALÂ

Tvoja ku}a, i na{a ku}a; toj si je na{e znawe! U pol dan, u polno}, i kad si milujemo, }e uleznemo; i kad si pa milujemo mi }etag izleznemo!

IVKO

(Smeje se veselo i zadovoqno)Poznavemo se de. Pobratim pobratime da ne znava, biva li, a?Ela te, de sedite si malko!

KALÂ

E, e, takvo ti zborewe milujem. Karda{ko asli zborewe! A, sag,pobratime, sretna slava i \ur|ov–den! Malko }e se posedimo.

Opet se svi qube i sedaju.

TRIFUN LIFERANT

(Svojoj èni)E, pa, Sojka, ja mislim da }e mu ve} bidne vreme, da se kre}emo...

IVKO

(Veselo)Ama kud iskate pa sag vi?! Lo{o li je zar kod nama?

TRIFUN

Ama ba{ zato i da idemo, velim ja; jer kad ti je najsla|e, velena{i stari, a ti onda prekini!


KALÂ

A za{to na da bati{ete drustvo? Zar mi dor do|osmo, a vi pa daiska~ete?

TRIFUN

(Ustaje sa ènom)Jok, jok! Mora se. Svuda pro|i al’ doma do|i, kaù na{i stari. Ai no} je ve}. Zbogom i u zdravqu.

IVKO

(Prati ih)Ama da ostaste jo{te malko. Jo{te se neje ba{ stamnilo.

TRIFUN

Ne mogu, gazda Ivko, i zbog ovoga moga maloga ne mogu. Halavo jebrate, halavo ne znam na koga kad u mojoj vamiliji ni jedan nijetako je{an, maw’ ako nije na tvoju vamiliju Sojka. Pa se bojimbrate slatki, o}e da bude no}as tutwave. Hajd Sojka, hajd Ti-josave!

Izlazi Trifun, Sojka i Tijosav sa kola~ima u obema rukama i umahrami koja mu visi preko ruke.

PETA POJAVA

Pre|a{wi bez Liferanta Trifuna Sojke i Tijosava.

MARIJOLA

(Izlazi napoqe i unosi u sobu zanatske sve}e i me}e ih na sto usredini)

IVKO

(Obra}a se onoj trojici zadovoqno)Ama zar sami do|oste?

IVKOVA SLAVA 25

NEKO.

Da, da, vrlo umesna primedba od gospodina doma}ina. A gde su vamgospo|e?

KALÂ

(Meri ga od glave do pete, pusti dva tri gusta dima, pa okre}eglavu)Sluge nesmo, gospoje nemamo; a ako da pitujete za na{e ène idoma}ice, one ene gi odo{e si dom!

STARATEQSKI SUDIJA

(Ivku, pokazuje na onu trojicu)A koji ’no behu ovi?

IVKO

(Polako)Dru{tvo... sve prijateqi; pobratimi se vikamo i mlogo ubavo,gospodijo, ìvujemo. – Onaj onden toj si je Mita, vikamo ga Kur-jak, onaj pa do weg’ {to si sedi toj si je Jovan Smuk; a onaj patre}i {to je, ako da zapita{ i najmalecno detence po malu, }e dazna da ti kaè za Kal~u, toj si je Kal~a. Ako si slu{aja kad god zaKal~u, ete toj si je taj Kal~a. Mikal Nikoli}–Kal~a. Sve qudiod red; esnaf– ~oveci {to se kaè.

Za to vreme Marijola posluùje s koqivom.

STARATEQSKI SUDIJA.

îni mi se da ih znam malo; mo`da izvi|ewa.

Kurjak. Smuk i Kal~a podignu se malo i pozdravqaju doti~u}i sekapa, sudiju.

IVKO

Ne znava{ gi, gospodine, nesu ~inovnici kako tebe; esnaf ~o-veci kako ja {to sam. A ubavo si ìvujemo: kako sol i leb!


KEVA

Kako Boì} i Badwi dan. I~ ne moè gospodine jedan bez drugog;kako da su rodqaci! Svi i u ~ar{iju i u sve male zovu gi “\u-ve~–karda{i”.

KUZMAN PENZIONER

(Kal~a otegnuto kao kad ~ovek ne zna kako i {ta da otpo~ne)Paaa... ovaj... kako... {ta ono tedo’ re}e, pa kako, kako, Kal~a?Aaa, a ide{ li ti Kal~a jo{ u lov?

KALÂ

(Qubazno)Pa zna{, gospodine, kako }e da ti re~em – idem si... po neki put.Od vreme si nau~i, pa {to da prajim! Udarim na lojze, pa otutkese spu{tim s pu{ku, teke radi adet, kako lovyija.

KUZMAN

Aaa, ovaj ... a, jel’ bogata okolina, ima l’ divqa~i?

KALÂ

Pa ima, ima, gospodine. Moè da se nameri od Prokupa~ko, a iodovutke, odi Suvu Planinu, ima gi dosta sijasvet. Ama, zna{kako je, gospodine, za svako iska vreme da mu je. Ima vreme zazajci, ima za srndaki, ima za {o~iki {to ga vi iz [umadiju {tose vikate patke divije, a mi ga pa vikamo {ot~iki. – Za sva{toima si vreme, pa i za idewe u lov. Ima gospodine, ima, za sve ima.Teke ne moè se, zanajat je, a ja sam si esnaf–~ovek a du}an da siostavim salte na ~iraci, biva li?

KUZMAN

Razume se.

Marijola ih sluì vinom; oni nazdravqaju, kucaju se i piju.

IVKOVA SLAVA 27

KALÂ

(Nastavqa)Za{to kad se ide, biva li da em ispusti pazar u du}an, em da se sprazan janyik vrne ~ovek dom, pa em {teta, em rezilak. Da serezili salte, pa kako onaj Mile Sojtarija {to prave{e, biva lii ja Kal~a, takoj da ~inim?!

KUZMAN

Mile Sojtarija! ... A, {ta radi taj Mile Sojtarija?

KALÂ

Mile Sojtarija? Pituje{ me, gospodine {to si pravi?! MileSojtarija kad se nameri takoj ne{to te bidne ba{li da ulovi{to, a on, hej, hej, odi Stambol–kapiju }e da ulegne u grad, pa }etag kroz sredsredinu od ~ar{iju da si ide dom, salte da ga vidisvet. Obesija dva zajca pa si spacira kroz ~ar{iju kako pavunkroz gradinu i vika na svakoga “ìvo zdravo” i na tam’ i na ovam’po sokak na ~oveci. A kad mu neki pa rekne: “Aferim, Mile!More, ti gi dosta potepa!” a on ve}e nema, ne znaje {to da praji,pa i ne gleda na ~oveci, ve}e zbori: “More! Jo{te {estinu giutepa, ama premisli se, {to mi trebaju, koj }e sve da poru~a nadom?! Pa ga razdado’ na ~iv~ije; a zadrà si za men’ salte ovijadva {to gi vidim!” – A kad i~ ne ulovi, lele majke, tag da vidi{{to ~ini!... Tag ne ulega, èna, na Stambol–kapiju, ve}e od ovujstranu, odi Grobqi{te! Tuj kod Tutunovi}ev podrum pri~eka sidor ne padne t’mina, pa toprv tag }e da ulegne na @oìnu–kapiju,a obesija nadolke àlno musta}i kako Tur~in kad se vra}a{e odKaradag, pa si jutre }uti, èna! A kad ga jutre pituju ~oveci: “Abija li si, ju~erke, u lov, Mile?” a on si zbori: ” Pa salte isko~ido Kele Kulu, pa se premisli, te se vrnu, ne beja ni{to zar }efliza lovewe!” Ili }e da rekne: ”Malko teferi~ si prave{em, salteda si ispraznim pu{ku, za{to ne smem u varo{, }e me kazne”. Ete,toj ~ini Mile Sojtarija, a ja ti nesam takav ~ovek.(Pali cigaru koju je pravio za vreme govora)


IVKO

(Ciganima)Cigane, bre, ajte iska~ajte, a posle }e pa da ulegnete.

Cigani izlaze. ûje se posle od vremena na vreme muzika spoqa.Biraju razne melodije, mahom starosrbijanske i ma}edonske.

KALÂ

(Ivku)Pobratime, ostavi gi. S men’ i do|o{e!

IVKO.

Prati gi sal za toj da gi ~iraci posluè u mutvak.

KALÂ

(Odobrovoqen)E, e, tako moè.

KUZMAN

(Kal~i)A, dakle veli{ moè dosta da se nalovi?

KALÂ

More tol’ko gi ima, ta sas gole ruke da gi fa}a{, gospodine. Akod men’ dobro oko, dobre pu{ke, a ~ovek sam odi taj zamajat – takad se dignem sas onoga mojega âpu...

KUZMAN

S kime re~e?

KALÂ

Mojega âpu ne znaje{? Zagar moj, moj âpa, gospodine!(Ponosito)Ta {to je pusti{te, do Stambol ga ve}e nema, tol’ko je za lov! Ai majka gu be{e pusti{te, ama pod plan!

IVKOVA SLAVA 29

KUZMAN

Kako, brate, kako! A, gde ga nabavi, kumim te Bogom, kad je takav?

KALÂ

Dade mi ga Ibi{ Arnavut s koga se ubavo ìvuvasmo u turckovreme. Dobar ~ovek i ubav ~ovek be{e, ama salte {to vole{e,gospodine mnogo da laè; ama turcki da laè! Kad kazuje kol’koje ulovija – pa ono, ono gospodine, trebe da nema i~ zajci od Ni{na dori do Stambol, tolko gi je on sam potepaja! Pa kad si oto{eTurci, i Srbija zastupi, a on mi re~e:”Kal~o, more, Kuzun Kal~o!Na{e turcko, re~e, be{e ovden ve}e! K’smet! Bog rekaja da setakoj napraji i bidne, a car i kraq naredi{e se. Teb’ te, re~e,Kal~o, tegli tvoja vera, a men’ pa moja; ti si pa sag Kraqski a jacarski! I ja }e, re~e, da idem, da si pa bidnem sultanski ~ovek,kakoj sam, re~e, od vreme bija, ama na{ dostlak i na{e drustvo nemoèm da zab’ravim, re~e! A ti si ~ovek lovyija; znavam te, re~e,ubavo kako i seb’ dek’ si tirija}ija na lov. Uzni si, re~e, ovogamojega âpu na pe{ke{. Ama da ti je amanat od men’, da ga pazi{,re~e, kako brata ti. Pa kade, re~e, vidi{ âpu , a ti da me seseti{, vika Ibi{. Tolko!” I ja si uzedo’ âpu i Bog da pomoèod tada.

KUZMAN

Ama kako, kako, kako ’no re~e! Ama zar ba{ tako vaqano pseto.

KALÂ

Kako misli{! More, sag pri ovaj }ef da ti kaèm jednu bagatelu,a ubavo si znajem da ne}e da mi ver’va{e, a od re~ do re~ je istina(podiè ~a{u s vinom) ovoga mi, ete, pri~esta! A sve si toj be{ezaradi mojega âpu! Da ~uje{, gospodine!

NEKO

(Radoznalo)O molim! Sav sam se u uho pretvorio. Dakle molim, jako }ete nassve ovde obavezati, ako ...


KALÂ

(Meri ga i odmahne rukom)Jol~e, mori, ela, donesi tri kafe za gospodina!(Okrene se Kuzmanu)Sedim si ja jedanput po ru~ak u moj du}an, pa si radim. Kakoesnaf–~ovek sas moji momci i ~iraci, a tam na sokak vrne }i{a,Boè Gospodi, vrne, pa iska da potopi sve, dor teke si uleze jedan~ovek oficer, a lice mu se ne vide{e, salte crni musta}i, za{tobe{e namaknuja onuja {iwelsku kapuqa~u na glavu, na salte o~ii malko musta}i {to se vide...–

NEKO

(Ushi}eno)Divota! Zaplet ve} po~iwe!

KALÂ

(Opet se obrne i gleda ga)U|e si u du}an pa se obrnu na kude men’ pa si zapita: “Je l’ je ovodu}an na Kal~u dugmeyiju?” – “Toj si je! re~e mi ~ira~e!” – “AKal~a dugmeyija ima li ga tuj?” pituje si pa onaj ~ovek. Ja siustado’, te se prekloni te re~e: Ako iskate Kal~u, ja sam Kal~akujunyija, a dugmeyija Kal~a nema ga; takav Kal~a nema ga u ovujmalu! – “E, pa lepo, vika on, Kal~u kujunyiju iskam da zborim saswega.” – [to ti treba Kal~a? zapita’ ga pa ja. – “Prati{e me,re~e, iz dvor do tebke. Iska kraq jutre rano u samnuvawe daisko~i u lov, pa mu neko re~e za tvuega âpu, da je antika pceto,pa sam sag do{eja da mi da{ âpu na poslug, pa i opet }e ti ga pavratimo, re~e on. Pozdravija ti se Kraq, re~e da mu dade{ tvo-jega âpu, a ja sam kraqski, re~e, mar{al.” – Po}uta si ja malovreme. [to da prajim, majke, sag, mislim se ja u moj pamet! Tol’ke~es’ ama biva li. âpa bez men! ... te si reko’: Fala, gospodine, imen’ mi je mnogo milo za ovaj ~es! Za kraqsko zdravqe }e po-ginem, ama âpu da pu{tim bez men’ – ne biva. Ne biva, neje red,gospodine! Sas men se je nau~ija, pa }e me osramoti a seb’ obrazi-

IVKOVA SLAVA 31

li, pa kako }e posle da isko~im pome|u svet od rezilk!? A ako je,vikam, i ja da si idem sas mojega âpu – tagaj, vikam, biva! Takoj,molim te, da se pozdravi{ od men’! Za{to bez men’ ne}e âpa dajede, a ni da pije! Jo{te malo zborismo, i ~ovek si isko~i izdu}an mi: Da zapsta, re~e, pa }e se pâ vrne. – Dor si on otide, aSotir kubeyija – do moj du}an {to je – brgo pa k men’ u du}an pavika: “A zna{ li, re~e, more, Kal~o, koj ti be{e sag u du}an?!” –“Oficer, mar{al, vikam koj }e da budne!” – Ba, re~e on, toj be{eKraq, ubavo ga, re~e, poznado!”

NEKO

(Ushi}eno)Kraq! Klasi~no! Divan materijal za pozori{ni jedan komad.

KALÂ

Leleee! vikam, ej, Kal~o, glavu da stro{i{, {to }e sag da pra-ji{! Kraq!

Marijola posluùje vinom, kola~ima i kavom, Ivko duvanom.

SVETOLIK

(Praktikant govori na stranu svome drugu do sobe)Eto, do|e tako neko, pa ...(Stra{qivo gleda oko sebe, na stranu)Ama, nije, brate, pa svaka stvar za razgovor! Nije, brate slatki,nije! Ne volim ja to! Ravno {esnaest godina }e se navr{iti sadskoro na Konstantina i Jelenu kako sluìm kao punoplate`nipraktikant besporo~no i besprekorno... nikad ni ka`wen niopomenut... svakog dana o~ekujem ukaz! Pa zar sada da slu{amovakve razgovore! Moje je pravilo uvek bilo, da tako {to iz-begavam. Ne volim posle da svedo~im!(Ustaje, glasno)E, doma}ine... ja odoh!(Qutito gleda Kal~u. Za sebe)


Taman posla! Zar da svu moju budu}nost metnem na kocku radijednog ovakog!

Ivko ga zaustavqa. Svetolik odlazi.

[ESTA POJAVA

Pre|a{wi bez Svetolika.

NEKO

(Kal~i)Ah, {ta to ~uh od vas! Pa to je slavan pas! Unikum! Unikum,kaèm vam!

KALÂ

(Gleda ga neko vreme pa se okre}e drugima)Antika–pas, {to ti zborim! A od soj be{e; majka mu be{e ku~kana onoga Beloga Memeta ako si slu{aja, gospodine, za weg’.Ibi{–aga ga mnogo vole{e – toga mojega âpu – poboqe od pi-{toq. Tufek }u, re~e, na|em lasno. ]u odem, ete, do tufegyiju,pa }u mu, vika Ibi{, reknem: da mi na~ini{ tufek za kef, a zapare i~ te ne pitam, ama âpa, ete, jedan ako isko~i u na{ vek!...”Od sortu je; soj je, {to se vika.

NEKO

Unikum! Unikum!

KALÂ

(Gleda Nekog za~u|eno)Kako vika{?

NEKO

Rekoh, da vam je od pomo}i, desna ruka, pomaè vam u lovu... on je,tako re}i, va{e drugo ja ...

IVKOVA SLAVA 33

KALÂ

(Orekida ga odu{evqeno)More, uìvaj si sal!... Onom lani u zimwo vreme be{e, kad siido’ jedanput u lov sas toga mojega âpu, za koga ti sag kazujem –tuj {to beja’ batli, mani se! Tuj vido’ ubavo {to re~e Ibi{, daâpa para vredi! Bez weg’, bez âpu, }a{e ni{to da ne bidne, amasas weg, beri}at vers’n! Bog da pomogne!

NEKO

(ûdi se)Ah vi nemate pojma kako ste me veoma zainteresovali!

KALÂ

(Odu{evqeno)Boga mi ti kazujem! A tol’ko gi utepa zajci da gi ne moga sve samda ponesem, ve}e si uzedo’ pod }iriju jedno mogare iz lojze pa ganatovati sas potepani zajci. A be{e gi tolka mnozina, da sesalte po onija wegovi golemi u{i poznava{e dek je mogare a nejekow, tol’ko gi sijasvet zajci potepa tagaj! Lele, {to se namu~itag! Pe~e zvezda odozgorke kako u leto; znoj lipti, Bo`’ke, lip-ti, ta da pocrcamo i mogare i ja, du{u si predavamo odi odewe ivru}inu. Ja si stado’ uzabra si grojze u jedno lojze – dado si napudara be{lak pa si uzabra malko grojze u jedno lojze – zobqem sigrojze pa se mislim u moj pamet. Pa mi stade àl ne{to za onojamogare {to }e da lipsuje odi onaj golem tovar zajci i vru}inu, aletno vreme znaje{ kako je! A premislim se pa u pamet i toj: [to}e mi, vikam, tol’ko. Kasapin nesam da prodavam a sam da siporu~am tol’ko mesi{te... Koj }e da poru~a tol’ko mesi{te! Tase priseti’ ubavo. Da si gonim mogare kroz ~ar{iju – ne tedo’,ve}e ga dokara do krajne ku}e, pa si zaredi po ku}e s mogare kakoepitrop s diskos. Pa u ovuj ku}u zajca, u onuj srndaka, u onu pa{otku – razdado si sve po prijateqi i po sirotiwske ku}e panapraji sevap i na prijateqi i na mogare. Pa si tag nakitim iseb’ i mogare sas kukurek i qubi~ice – a prolet be{e, bearpritisnuja i goru i poqe – uzjanu mogare pa si, kad se st’mnilo,


ulego’ u grad. Sve si razdado’ a men’ mi sal ostade tri srndaka zatri pobratima a zajac i jarebice kamewarke za men’! Ta si na-praji jedan jedan tarator za kef od zelene krastavice, pa se ubavonaru~â, a sva mala miri{e na mr{u odi uloveno mesi{te.

IVKO

(Qutito huknu i mane rukom, za sebe)Aman!... Bog da ~uva!

KALÂ

Ete takav ti je, gospodine, moj âpa, ako iska{ istinu da tikaèm!(Ivku)Ivko, more, ima li ga tuj Mitan~e îra~e, da si poskokne za ~asdo ku}u mi, pa da dovede mojega âpu ... iskaju gospoda da sepoznadu sas wega!

IVKO

Aman, pobratime!

NEKO

O molim, molim; {to bi ga trudili izkomodirali.

SVI GOSTI

Neka, neka! Hvala. Drugi put. Ima vremena...

KALÂ

Sag.... va{e znawe!... Kako milujete... Teke vikam...

SVI

Ne, ne... drugi, drugi put...

KUZMAN

(Svojoj èni, na stranu)E, ne mogu da slu{am kad neko laè, e, pa ubi me, ama ne mogu!Jesi l’ ga samo ~ula, Boga ti! Pa bar da o}e da udesi da se moèverovati, nego... tako... Ka’ da je sav svet lud, pa ne zna ni{ta.

IVKOVA SLAVA 35

Oti{ao u zimu, a vratio se u leto; lovio ze~eve a posle deli srnei jarebice! Ala taj odvatuje! E, {to to neki qudi vole da slaù,to je ~udo! Pa bar da gledaju da udese, nego... presede mi i slava!(Glasno)E, pa, èno, ho}emo li?(Ustaje i on i wegova èna)E, pa doma}ine, zbogom i u zdravqu!

Za to vreme Marijola sluì vinom, gosti se kucaju.

Kuzman opra{ta se sa svima i odlazi sa ènom. Ivko i Kevaprate ih do vrata. I svi ostali gosti odlaze samo ostajuKal~a, Kurjak i Smuk i Neko koji se ne{to ìvo razgovara saKurjakom.

SEDMA POJAVA

Ivko, Keva, Marijola, Kal~a, Kurjak, Smuk i Neko.

KALÂ

(Kad iza|o{e gosti, on, odahnuv, govori na stranu)Ispolaj na Gospoda kad si isko~i{e jabanyije, te si ostasmo mi{to smo na{inci berem }e se krotko razgovaramo.(Opazi Nekog)Ama pa si jedan ostade! Koj si je ovaj ~ovek?

IVKO

(Vra}a se)Pa ja ve i ne pita e–li ste za ra}iju.

KALÂ

(Smeje se)I za ra}iju smo i za vino smo, ama ono neje za nas.

IVKO

Je l’ }ete {qivku e–li na{u anasonlijsku?(Kevi)Kevo, mori, ele donesi rakije malko.


SMUK.

Kako “malo” crni i àlosni pobratime, kad nas zna{, fala Bogu,da smo mu{terije.

Keva ih sluì rakijom, ovi se kucaju i piju. Marijola raspremaonaj sto u sredini sobe, uzima tawire i ostalo posu|e s onogastola u dnu i name{ta ih na sto u sredini.

KALÂ

(Ivku)Pobratime, more, gluvo }e pa bidne bez Cigani... Kako kod mrt-vaka da smo... Ela, vikam gi po mutvak!

IVKO

Sag, pobratime, sag, sag!(Izlazi na sredwa vrata)

NEKO

(Veselo)Ah, to je divna ideja!

KALÂ

Ti da si }uti{ kako kavurin u turcki meylis.

OSMA POJAVA

Pre|a{wi, Sika i Cigani.

Sika ulazi i pozdravqa se sa svima, Kal~a je gleda i uvija brkove.Kurjak se name{ta kri{om.

SIKA

Ja si do|o’ da si vodim Jol~e dom.

KEVA

Mori sedi si tuj ... Pogle {to zbori! Ima si vreme i za toj.

IVKOVA SLAVA 37

Sika seda. Ulazi Ivko sa Ciganima.

KALÂ

(Ciganima)Ela–te ovamke gurbenska sorto! Svirite bre! “Gospodar mi sedina sandalije, Gospodar mi pije, quta ra}ija!”

JEDAN CIGANIN

(Prilazi bliè, ostali ostaju u pozadini)[to iska{ bata Kal~o.

KALÂ

(Qutito)Kakav “bata” }opek–sene! Kome “bata”? Zar i na Cigani }u lisam “bata”?!(Sko~i da ga udari, Ciganin sko~i daleko u stranu)

JEDAN CIGANIN

(Popravqa se)ôrbayi–Kal~a!... [to zapove|ujete?

KALÂ

(Umiren)E, e, takoj te iskam! Spram teb }e sam berem ~orbayija. Da misvirite sag moj àlos’... Iskam takoj àlno da mi svirite, pa davi sve pla~e kemane od àlos’ golemi, kako Ciganin kad ga osta-vi Ciganka pa zaredi da si odi po tu|i ~oveci! Razbira{ li? Dami svirite: “Za{to Sike za{to pod ~adar da ide{?”(Sika se quti i ustaje da ide a Keva je zadràva s grdnom mukom.Najzad je malo umiri. [ap}u)Toj da svirite, toj si je moj àlos’!(Nakrivi {ubaru i gleda u Siku)

Cigani sviraju, Kal~a ma{e glavom i pije.


Za to vreme Keva, Marijola i Sika izlaze napoqe i unose pe~ewe,lebac i ostalo i name{taju na sredwi sto. Unose fla{e s vinom.Marijola name{ta stolice oko stola. Neko pomaè, ènske gagledaju.

KEVA

(Kad je sve name{teno bilo)Sag izvolevajte!

Svi se name{taju oko stola.

Ivko i Keva nude goste da jedu i piju a i sami jedu.

NEKO

(Uzima ~iniju i nudi Marijolu, Siku i Kevu)Ah, pardon! Kakvo nekavaqerstvo! Na dame smo i zaboravili!Dopustite da ja popravim pogre{ku... da budem garde–mosje... davam budem sluga va{.

@enske okre}u glavu na stranu i smeju se.

KALÂ

(Nekom)Ta bre nesu ovo zadu{nice na grobqi{te... A one si imaju ruke...Pu{ti gi nek si ru~aju {to si i kol’ko miluju. A ako si sluga, ati ajde odavden, pa }e kako jedan sluga sas Cigani da ru~a{!... Ho,majke, {to je brqivo!(Uzima ~a{u i okre}e se Ivku)Sretna ti slava, pobratime! Tolko! Nesam u~evwak da si mlogozborim ama u tvoje zdravje }u mlogo da pijem!(Svi se kucaju i piju, Cigani sviraju tu{)Ajde, svirite!

CIGANI

(Sviraju i pevaju s gostima)Dado{e me, nane, za terzi~eNe}em ga wega!

IVKOVA SLAVA 39

Mila nane, bre!Ne}em ga wega!

U terzi~e, nane, tanka nonaTanka ve~era,Mila, nane, bre!Tanka ve~era!

Dado{e me, nane, za saro{aO}em ga wega!Mila nane, bre!O}em ga wega!

KALÂ

(Odu{evqeno)A–haaaa! Ova pesma mome i za terzije pa i za bu}menyije da sepoje, istin’li zborim, Sike?

Sika se quti, Keva je umiruje.

CIGANI

(Sviraju i pevaju daqe)U saro{a, nane puna ~a{aUsta medena!Mila, nane, bre!Usta medena!

Svu no} pije, nane, vazda qubiUsta medena,Mila, nane, bre,O}em ga wega!

KALÂ

ûli, more Sike.(Peva)


Svu no} pije, nane, vazdan qubiUsta medena;Mila nane, bre!O}em ga wega.

U na{e vreme, Sike, ne poje{e se taja pesma, da se, demek, nau~i{iz wuma za koga da po|e{.

Quti se i Sika i Kurjak. Keva umiruje Siku, Ivko i Neko Kur-jaka. Jedva ih umire.

NEKO

Bolansovena poezija! Da, da! Dobro re~e pesnik: [to ne moè{druk~e re}i... – Pesma zbori!

KALÂ

(Nekom)Ostavi to!(Siki)Siko, mori! Je li jo{te moè{ onako ubavo da poje{. Kako una{e vreme {to poje{e onuj pesmu: ”Slavej pile ne poj rano!”

SIKA

Ta {to pa da ne umem!

KALÂ

(Ne`no)Pa ela da mi zapoje{.

SIKA

Ajde pa ti!... Neje te ni stam! @ena udovica, pri golemu kerku,biva li da poje!... Neje adet!

KALÂ

Mori, kakav adet! “Adet” vika! Srbija slobodija, a stari adetbe{e!(Odmahne rukom)

IVKOVA SLAVA 41

SIKA

Be{e si na{e, Kal~o, a adet si pa onaj ostade.

KALÂ

(Mole}i)Ajde si poj onuj starovremsku: ”U ba{~u sam ruà, dokle nemammuà!...” Je l’ si gu ~uja kad god kad poje, a Kurjak?

SIKA (i)

More, kr{i si vrat, kele{u nijedan, {to me pa zadeva{ vazdandan! Nesre}o! Neje te ni sram pri ovoj dete! Kako da pojem primuìje... tu|i ~oveci... ja, èna udovica! Pamet si beri, mori!

KALÂ

Ama pro{lo si je onoj starovremsko, ne l’ ti vikam! Pogle gu sal{to zbori! Kako selska. Deka sramuje se.

SIKA

(Qutito)Ti da si }uti{!

KALÂ

(Smeje se, to~i i pije, zatim nakrivi {ubaru, navali se na sto-licu i uìva)

KURJAK

(Peva)Slavej pile, mori, slavej pile,Mori, ne poj rano!

Oj, Nedeqo, mori, dilbero!

Ne budi mi, mori, ne budi miMori gospodara!

Oj, Nedeqo, mori, dilbero!Sama sam ga, mori, sama sam ga


Mori, uspavala!Oj, Nedeqo, mori, dilbero!

Sama }u ga, mori, sama }u ga,Mori, probuditi!

Oj, Nedeqo, mori, dilbero!

KALÂ

(Uzdi{e i gleda u Siku)Sike, mori, Sike, du{man’ke moja, znaje{ li ono na{e staro!?Jo{ se ja ne izmeni, Sike! Jo{te sam si ja nâ onaj star merak! ...Za ni{to me, ete, Sike, na ovaj svet neje tol’ko `âl kako za teb’...Sike, tamni~arke! Eeee! Tolko gledawe na{e! Tolko se gledamopa se ne uzedomo!

SIKA

Koj te gledaja, nesre}o lovyiska.

Svi se smeju.

KALÂ

Ama sam ti, ete, bolan Sike! kako ranen srndak u Pasja~u sambolan! Pogodi me, ete, jo{te onda sas tvoje o~i. Kako sas “srmazrno” pa i sag sam jo{te ne za ìvewe ni pa za mrewe!(Trese glavom i lupa se u grudi)Ela zapoj ni onuj starovremsku.(Peva)

Za {to, Sike, za{to pod ~adar da ide{?– Ako, dado, ako, Miranaj me zove!

(Baca kapu i hvata se za kosu)Eh, da znaje{, pile mori Vaske, kakva je àlba za mlados’!

SIKA

(Ska~e qutito i hvata se za glavu)Tugo, tugoo! U zem da propadnem oda sram.

IVKOVA SLAVA 43

(Vikne besno)Marijola! Ajde dom da si idemo!

Svi ska~u zaustavqaju ih.

KEVA

Ostani Sike, ostani de! Kal~u ne znava{!

SIKA

(Qutito)Jok, jok! @ivot nemam od weg’! Pa zar li tuj sas weg da ostanem!Poskoro, Jolo!(Polazi vratima qutito)

KEVA

(Ivku)Isprati gi Ivko do dom.

Sika i Marijola opra{taju se sa svima i polaze. Sika bri{e suze.Keva ih ispra}a do vrata a Ivko odlazi s wima. Cigani svirajumar{ a posle ne{to tiho da ne smeta dijalogu.

DEVETA POJAVA

Pre|a{wi bez Ivka, Sike i Marijole.

KEVA

(Vrti glavom, Kal~i)Eh, Kal~o, Kal~o. Otide si èna pla~eje}i!

KALÂ

Ama qutewe i~ nema! Ja si ne zbore{em u pesmu za wuma, ve}e zadrugu Siku. Jedna li je zar Sika u Ni{!? Ja si pojem za Siku onujMiralajsku ... A vikaju gu i Sika Askerlijska!... Zaradi koje se naBit–pazaru potepa{e i s noèvi iseko{e na{e ba{~ovanyije i


askeri turcki, ako pantite! Za tu Siku isko~i ta pesma, a jok ¾aSiku ovu Bu~meyijsku...

NEKO

Klasi~no.(Smeje se)No, to mi se dopada! Ne{to pr~awem a ne{to pevawem – ele, vi,~asti mi moje, dosta wih oteraste...

KALÂ

(Gleda ga)Ama teb te ne moga da oteram ni sas pri~awe ni sas pojewe, – teb}e oteram sas bijewe...

NEKO

Pa i gospojica Marijola ode! Oh, pa i ona! “Kud pogledam, svud jetama, nema ¾a me svetlila” – veli pesnik.

KALÂ

(Gledaju}i na vrata na koja je oti{la Sika)I otide se èna! [to je nam}or.(Pauza)Takva si, ali takva be{e i kako devojka!(Uzdi{e)A da gu be{e drugi tabijat, }e da mi ona bude èna, za{to si jabeja pomomak od onoga Tana bu}meyiju wojnoga ~oveka. ]a{e onaèna da mi bidne, tol’ko gu beja begendisaja kada beja momak imerak na wu, pa ako {to me majka gu mrze{e! A {to me ta mrze{emajka gu, mani se! Teke po neki put kad bude u onoj vreme, a ja sevrnem iz lov a onija se pa vr}u iz Bawu, pa se na|emo na put. Aova Sika si sedi pri majku u kola, pa u {amiju do o~i, pa gupotfatija jedan rumen od bawawe, ta stanula rumena kako te-tovska jabuka, pa tri dana da gu gleda{! A ja si – dor gi vidim, –nakrivim fes~e pa si zapojem sas ovoj moje pusto grlo:

IVKOVA SLAVA 45

Iz Bawu ide, izbawalo seIzbawalo se, na|izdilo se,Na|izdilo se, na}itilo se.

Pa si frlim jedan tufek za kef. A majka na ovuja istu Siku dorme vidi, ta stane u obraz kako krpa, kolko me mrze{e! – pa vika skola: ”Ja ga, {to je yimpir! Neje te ni sram – vika mi men’ –trgova~ki sin!” – A ja se ne ~inim, kako da i~ ne razbiram, pa guja pa zborim: A vi za {to, vikam, slu{ate, {to si ne idete mirnopo put, kako putnici! Za {to slu{ate! [to je to na teb’ ti krivoKaro, Kara gu se zva{e majka. Zar demek salte va{e Si~e iska~eza bawawe ta da na wu taja pesma prilega i razbija se?! A pocarski put ja si mogu za moj kef da pojem {to si milujem, vikamja. – Nesre}a, vika gu majka, lovyiska! A ja se zapojem pa sipustim glas ama skeleyiski.(Peva)

Ne goni kowa, mori mom~e,Ne goni kowa, lipcal pod tebe,Kako i ja moroj Sike, ete, za tebe!

Ovija posledwi re~ovi nema gi u pesmu. Ja sam pa sam iz mojpamet duzdisaja. Pa si frlim jo{te jedan tufek za kef. – “De-voj~e da li nesi t’knuja, kareme wojne majke, za{to }e na golemoda isko~i, nesre}o lovyiska!” – Ho, majke, {to je pa tebe ti tokrivo, zborim si pa ja, koj gu dira?! Pojem si, ete, za moj kef![to zar teb’ li }e da pojem, Karo? Ja si idem po moj put, u carskozdravqe, a ti pa idi si po tvoj put, ama ~ove{ki salte, karawenema! Zar ste, vikam, hanume, ta da ne smeje ~ovek kristijanin dasi pogledne u vas! Koja ste vera, bre!? ... E, du{u gu izedo, ete, namajku gu! A Sika si sal sedi i }uti; opu{tila trepke pa si }uti;krotka kako |ur|ovsko jagwence.

NEKO

Izvesno nikad ni re~i niste ~uli iz wenih bajnih usana... Niglaska joj niste ~uli! Ona je nema bila prema vama, vazda je samonemo }utala... Ah, razumem vas, razumem bedni ~ove~e...


KALÂ

(Sve vi{e odu{evqen)More, {to “}utala”! Zborila je more, pa em zborila, em pojala!...More {to ima{e tag grlo! Ono ve}e ni{to polepo i poslatko neteja{e da bidne na ovaj svet, ve}e kad }e Sika da zapoji. Kad sizapoji u lojze sas ono wojno grlo:

Rakito, mori RakitoRakito tenka Selvija,Turi mi vino da pijem,Da pijem da se jopijemNa skuti da ti prespijem,Na grlo da ti letuvamF nazuva da ti zimuvam!

NEKO

(Sa sebe)Pravo je kazao pesnik:

Gde je bola, gde je jada,Pesma blaì.

Gde se klone, gde se padaPesma snaì.

Gde su qudi dobre }udiPesma s’ ori.

KALÂ

Kad zapoje od Goricu, hej–hej tam dor do Vinik se ~uje{e! Tojbe{e grlo, a ne kako sag u ovije frajlici! Ama kakvo pojewe! Pane poje{e kako sag sas pu}e{ i iz notu, ve}e iz pamet, kako petal{to poje! A kad se vrne iz lojze, a mi gu pa zadevamo: [to re~e,Sike, u pesmu: “Na skuti da ti prespijem, na grudi da ti le-tuvam.”. Lele, pa malko li je! A ona se sankim quti, baja|imkrivo gu, pa si obrne {iju na drugu stranu a nas narawuje lo{o!

Svi se smeju.

IVKOVA SLAVA 47

KURJAK

A vi {to dirate i zadevate devojku kad ~esno i po{teno idesvojim putem.

KALÂ

Bre, bre, Kurjak, pa ne}e jagwetinu! Da ne}e i ti da se posveti{kako tvoj imewak? O, {to mi to pa sag naka’ziva!

KURJAK

A trebala je jo{ i gore da vas izrezili!

KALÂ

Ama sag ete, videli, – ne}e da poje! Nam}or be i napred, u onojvreme, pa si nam}or postade. A ja si salte gledam kerku gu, onoJol~e, pa mi dolazi i sag u moj pamet milo za majku gu. Ama alietakva be{e i Sika u ovej godine. A poje{e kako slavej pile, amasag ne}e, nam}or je ... Vide li kako si otide, {to je nam}or!

KURJAK

(Qutito)E, nije nego da ti peva tu!

KALÂ

(Iznena|eno)Bre, bre, pogle ga {to si zbori pa ovaj... A za {to pa da ne poje?!

KURJAK

(Jo{ qu}e)A za{to da peva?

KALÂ

Da poje, ete za kef nam’ za kef, a teb’ti na inat. Zaradi drustvoda poje, neje zaradi neko r|avstvo... [to je danas? Da li je slavana na{ega Ivka, eli je panaija na doma}ina, ta da smo àlni pa dane smeje da poje?! Da poje i ona i pa jo{te i kerka gu!


KURJAK

(Pakosno)Jeste, ’o}e da ti pevaju! Vaqda su ti one “Lazarice” sa sela pa dastanu pred ku}u pa da pevaju: ”Ovde nama kaù mlado neèweno,mlado neèweno, Kal~u ~elebiju!”... Budalo jedna!

KALÂ

(Krivi {ubaru i su~e brke)Pa prilega poboqe za men’, zar nesam ~elebija!? êlebija sam,ete, a ne kako teb’. êlebija sam i sag, a jo{te od vreme taj sam si!U turcko vreme gaze{em Moravu studenu do pupak, ta donosiva izSrbiju srpski bukvari i kwige za ~koqu sas Taska onog Blago-jinog i Bata Kolu Ra{inog i Boìdarca onoga. E, {to }e mi~ini{! Kud si pa ti bija tag nesre}o Kurja~ka nikakva? Pa, ete,i lovyija sam i biweyija sam, i {alyija sam i tirija}ija sam ipojem ubavo i meraklija sam i a{ik sam poboqi odi teb’, nesre}oKurja~ka! [to da mi ne poje! Bata je ovo, more, bata!(Lupa se ponosito u grudi)

KURJAK

(Podsme{qivo)A, i jesi mustra!

KALÂ

Od teb’ sam poboqi! [to bre, a i ti si ma zar pa neki ~ovek! ...Tol’ke godine, bre brate, ostade udovac, pa ne moga da se oèni{!Neje te ni sram. Sedi{ si sam u ku}u kako kalu|er u Hilendarskimetoh! Nesre}o Kurja~ka!... Ne moè{ da se oèni{, ne}e te nijedna! Koja }e pa za budalu da si po|e! Jedna be{e pa se prevari,pa se udade za teb’ pa i ona si ode! A drugu ve}e ne}e da natera{,toj ti ja kazujem... A moja Zona, moja doma}ica znaje{ {to mizbori: ”Ja }e te, Mito, vika ~uvam do smrt; ja }e, re~e, posle teb’da umrem!...” ôvek sam, bre, ete vidi{ li, pa ne}e èna da begaod men’ kako od teb’ tvoja {to si pobeè pod Goricu! Kurja~kaku}a i Kurja~ka èna ima li u svet?!

IVKOVA SLAVA 49

Smeju se.

KURJAK

E, vala, ne znam o}u l’ se oèniti, al’ ba{ mi je, vala, }ef {to nehtede da ti peva! I jesi mustra za pevawe!

KALÂ

Ama {to je tebe ti to pa krivo?!

KURJAK

E, pa krivo mi je, pa {ta!

KALÂ

(Odmahuje rukom)Iha–a–a–a! Za toj pa da mi je!

KURJAK

(Pakosno)E, ba{ mi je }ef, {to je oti{la, a neje htela, da ti otpeva. E, tomi se dopada!

KALÂ

Pa ne teja{e da poje za{to si ti tuj bija! @ena si zar zbori:”pred koga }e da pojem?!” pa si otide!

Smeju se, kucaju i piju. Cigani ude{avaju nekakvu pesmu.

DESETA POJAVA

Pre|a{wi. Ivko.

KALÂ

(Veselo)A, eve ga i pobratim!(Pakosno)Ja ve}e }â da reknem na drustvo da te ne ~ekamo ve}e; pomislismodek si ostaja u kom{isku ku}u.


IVKO

Eh, i ti si pa ~ovek za drustvo. Opuste mi ku}a zaradi teb’.

KALÂ

A pa mi }e ti gu ubavo naselimo.

IVKO

(Kevi)Ajde, Kevo, dizaj se, pa prilegni malko. Treba i jutre za patericuda si azurlija!

KEVA

(Ustaje)Aj so zdravje! Laka vi no}.(Smeje se)Ajde vi }e berem prvi da ste na patericu jutros.(Odlazi)

SVI

(Sem Ivka)Da da Gospod.

IVKO

Da ne da Gospod i Sveti \or|ije.

KALÂ

Prvi }e da smo! Takoj si prave onija {to su pravi i asli karda{ii prijateqi. U doma}insko zdravje!

Kucaju se i piju. Cigani sviraju tu{.

KURJAK

(Peva)Svu no} ja lego’ ne zaspa’, gigo!Od moga jada golema!

IVKOVA SLAVA 51

Slu{aju} pesme i kolo, gigo!U kolu moja |evojkaSve pesme ispeva, gigo!U svakoj mene spomiwe:Jovane, prvo gledawe, gigo!Za malo li se gledasmo,Za malo za tri godine!

KALÂ

(U najve}em odu{evqewu)More, kakve tri godine, {esnaest pa }e da ima i osamnaes’ go-dine...(Udara ga {ubarom)

IVKO

(Ustaje)E, pobratimi, vakat je da si idete dom, }e vi se doma}ice zabrinu,a i ja sam si baldisaja.

KALÂ

(Uvre|en)Ti si idi na spavawe, koko{ko; a za nas i~ brigu da ne bere{.(ostalima)Je l je tako, drustvo?

SVI

Tako je.

IVKO

Ama vikam i jutros je dan, iska da se odmorite i prilegnetemalko... A biva li da si sami gosti bez doma}ina ostanu!?

KURJAK

A kad nije lepo, a ti sedi!


KALÂ

(Ivku)Ajde, fa}aj put.

IVKO

(Na stranu)]e da isko~im. Pa kad si odem, zar }e se i oni rasture po ku}e, si.(Glasno)E, aj’ sas zdravje!(Polazi)

KALÂ

(Vi~e)Ua–a–a! A, po wega!(Baca se {ubarom za wim)

I Kurjak i Smuk bacaju se {ubarama za wim i vi~u: “Uaaaa!”Cigani sviraju tu{ i vi~u: “Zoo–or–ort!” Najve}a graja i lar-ma! Ivko se krsti i polazi na leva vrata. Neko kukuri~e.

Zavesa pada.

IVKOVA SLAVA 53

DRUGI ÎN

“Patarica”

Zora. Soba ista kao u prvom ~inu. Napoqu s vremena na vreme ~ujuse petli. Na stolu sve}e ve} dogorevaju. îtav va{ar. Na patosurazbacano i porazbijano,

PRVA POJAVA

Kal~a, Kurjak, Smuk i Neko sede za stolom, piju, pevaju i yakaju.Cigani sviraju.

IVKO

(Izviruje kroz leva vrata i krsti se)Ama jo{ li su zar tuj?!(Uzdi{e)O, Sveti \or|ije, {to }e{ pa ti rezilak da napraji{ sas mene!]e stiza svet na pataricu, na moj sram u svet ne}e ga bidne!(Vajka se)Leleee, jo{te piju a i~ nesu pijani!(Ulazi polako i star{qivo u sobu, gasi sve}e i seda tu`no najednu stolicu, opazi Nekog, krsti se opet kad wega vidi)

Kad ga ovi opaze pozdravqaju ga veselim uzvicima.

KALÂ

(Vi~e)A diè li se od spijewe, koko{ko!... Ela de kukurekni malkokako petal da ne razbudi{, kurjaku se ne{to spije!

IVKO

(Walosno i mole}i)More, qudi, idite si dom. O}e da mi do|u gosti na patericu, pabiva li da ve ju~era{we zateknu tuj? Biva li, a, bre, brate?


KALÂ

(Okre}e se ostalima)“Biva li?” pituje si ku~e nijedno. @al ga da po~asti drustvo si.[to je ~ovek jagurida! “Biva li!” Biva pobratime, a za {to pa dane biva?! Slava je, a na slavu sva{to biva.

KURJAK, SMUK i NEKO

Tako je! Slaèmo se!

IVKO

(Vajka se i ma{e glavom)Eh, {to da prajim, nau~i me ti sveti \or|ije ju~era{wi i tisveta Paterice dana{wa!

KURJAK

More jadna ti slava i àlosna patarica, – ama mi ne dobismove~eru.

IVKO

(Za~u|eno)Kako ne dobiste! Ne li ve~erasmo?

KURJAK

(Ostalima)Se}a l’ se ko bra}o, da l’ smo ve~erali? Ja se ne se}am.

SMUK

Ama i ja se ne se}am... a nismo ni nazdravqali.

NEKO

(Na strani)Ah, ja se jedini se}am da jesmo; i na potowem ~asu bednog ì}asvog se}a}u se te ve~ere, tu je i ona, i ona je tu bila! “Samo ona,ona jedna, ona moja bôle zna!”

IVKOVA SLAVA 55

KURJAK

O}emo l’ da ostanemo kod na{eg dobrog pobratima Ivka na ve-~eru? Ko je za to nek digne ruku.

KALÂ, SMUK, KURJAK i NEKO

(Vi~u i dignu obe ruke)Usvaja se!

IVKO

(U najve}em ~udu zamuckuje)Pa ja ... vikam ... ve~erasmo, ve~erasmo ete sas Siku i Marijolu.

NEKO

(Za se)Ah, ne spomiwite mi samo to ime, taj zvuk! “Ma|ioni~ki zvu~e,kome se zaman opirem! Ah, Esmeraldo!”

KURJAK

[ta veli{?! Ono su oni ve~erali, a ne mi. Mi smo samo me-zetisali. Je l’ tako?

KALÂ

Tako je. Onoj si be{e salte mezence!

SMUK

Uz vino brate slatki, a kako ti misli{! Zar ’nako bez mezeta dapijemo ka’ [vabe!? Da ve~eramo, ja kako brate, razume se! ’O}emol’?

NEKO

Ima li dovoqan broj gospode predgovornika da potpomognu ovajpredlog? ... Koji su za nek ustanu, koji protiv, nek sede.

Svi ustaju.


IVKO

(Sko~i sa stolice i gleda Nekog qutito)Ama koj vi je ovaj ~ovek?

NEKO

(Odu{evqeno)Aaa! Divota! Primqeno aklamacijom. Svi su za pa i sam doma-}in! Divno doma}ine. I on ustao! To mi se dopada.(Tapka Ivka po ramenu)

Svi sedaju osim Ivka.

IVKO

(Qutito Nekom)Ama koj ti re~e da sam za to ustaja?!(Vi~e)Koj si pa ti?

KALÂ

(Zapovedni~ki)Ti da si sedi{; tuj da sedi{! û li, more!(Ivko seda)Sramota, bre, rezil’k! [to misli{?! Mislim zar da si mi ne-mamo na dom si ve~eru ve}e ostasmo da te oglobimo? Kako bremisli{?! Jaz’k, bolan od esnaf–~oveka sas esnaf–~oveci takvozborewe! I teb ti je slava, nesre}o selska! Zveru!

IVKO

(Uvre|en)Ama kad }e stanem ve}e i ja Ni{lija!? Jo{te ded mi bre, do|e izselo u grad, tatko mi i ja tuj rodeni – jo{te mi nesmo Ni{lije...

KALÂ

Ti nesi Ni{lija, Srbin ... ti si Latinin.

IVKOVA SLAVA 57

IVKO

(Blago)Ama ~ek’, de! Nema karawe! I~ neje bilo! Ako iskate ve~eru, e,pa ubavo }e se nameri ve~era! Ho, majke!

KURJAK

(Podsme{qivo)]e se nameri za na{a bra}a! Ja kako.

Smeju se svi.

IVKO

(@alosno ma{e glavom)O, Sveta Bogorodice, i ti pa Sveti \ur|ije, kako }e pa ovo dabidne!

KALÂ

(Dobro}udno)Pa ubavo }e bidne.

IVKO

Ama doma}ice mi gu, ete, nema; spava si.

KALÂ

Pa }e gu probudimo! Zar i toj pa da mi je neka muka.

NEKO

(Sko~i sa stolice, sve~ano)A, to nikako! Rekoh vam, to nikako ne dopu{tam.

KALÂ

(Gleda ga)Ama koj na tebe ti zbori i pituje te!

NEKO

Rekoh i to porekoh! ... Pre }u da poginem kraj gospe po{tene, nedopustiti da...


IVKO

(Gleda Nekog za~u|eno)Bre! Bre!

NEKO

Jeste, gospodo, tako je! Tako mi moje ~asti...

IVKO

(Prekida ga qutito)More, kakva ~ast, gulanferu nijedan, i ti }e pa nekoga da ~a-sti{!!

NEKO

Ne rad prepirati se i daqe s vama,(Isprsi se ponosito)velim vam samo ovo.(Svi ustanu i blenu u wega za~u|eno i pitaju se izme|u sebeo~ima: Ko je ovo?)Kao sredwevekovni riter {to je na {titu svom nosio napisanogeslo svoje, za koje je gotov bio svakoga trenutka umreti tako je imoje geslo ovo: ”Gospoja, svaka bez razlike gospoja – svetiwa je zamene!” I samo preko mene mrtva, mo}i }ete do wena kreveta do}i.

(Silno)Kraj wena kreveta, kraj weni nogu, poginu}u a to ne}u dopustiti... Ja – ne dam gospo|u!

IVKO

(Krajwe za~u|en)Gospo|u? Koju gospo|u, kakvu gospo|u!... Za{to gospo|u? Kojugospo|u, bre?

NEKO

Onu gospo|u, na{u gospo|u, {to ju sad grli blagi jutarwi sanak...@enu, {to je sada tamo u krevetu!(Pokazuje na sobu)

IVKOVA SLAVA 59

IVKO

(Koji je ~as sedao ~as ustajao, sko~i sa stolice kao oparen)More, da ostavi{ ti krevet i doma}icu, tol’ko si zborim ja.

NEKO

Rekoh vam, i potowi put velim: Ne dam ja gospo|u, tu ènu ne dam!

IVKO

(Ska~e na w)Koju ènu, kele{u nijedan! Tili si gu woji mu`, ta ti da gu nedava{!!

Svi polete Ivku i zadràvaju ga, i vi~u: “Batali, Ivko”.

IVKO

(Besno, otima se)More, {to da batalim. Kako da batalim! Ama vidoste li ga, {tosi zbori, ku~e za doma}icu mi?! On da dava i ne dava moju Kevu!?

KALÂ

(Umiruje ga)E, pa de, ti berem budi pametan ~ovek!... Pijan ~ovek, zar pa onznaje {to zbori! On si je sag kako stoka; je l’ tako, pobratime?Pijan ~ovek, {to si znaje on, on si je kako mogare, bez pamet i pabez red.

IVKO

Ama pa koj vi je taj?

KALÂ

Iz na{e je drustvo, de!

NEKO

(Uvre|en)Ee, pardon... ako je tako, ako sam kome na teretu, to jest, ako gaèniram i inkomodiram – ja mogu i da se udaqim, da idem...


IVKO

Da si ide{, gospodine, }e ti bidne ubava~ko! Tol’ko ti kazujem,za{to. –

KALÂ

(Prekida ga i ispre~i se ispred wega, prete}i)A za {to pa da ide?

NEKO

A, ne ne, izvin’te... ja sam se, bojim se, malo vi{e zadrào... Aimam i posla...

Svi osim Ivka vi~u: ”Jok, jok!”

KALÂ

(Nekom)Tuj da si sedi{ sas nas! More, a da l’ mu koj znava ime? S koga,bre, do|e ti?(Okre}e se ostalima)Poznava{ li ga Kurjak? Ne poznava{! A ti, Smuk? Ni ti ga nepoznava{!... Pa ni ja ga ne poznavam, a ni doma}in ga ne poznava.(Zamisli se, mala pauza)Kako, bre, do|e ti, kad te tako ne poznava?(Ostalima)’O}e li da ga napudimo iz drustvo?

NEKO

Pa molim vas lepo, dozvolite mi samo jednu malu primedbu... naslavu se i ne zove.

KALÂ

More, istin’ zbori.

NEKO

A srpsko gostoprimstvo je u svetu ~uveno, istorici o wemu pi-{u... Pa... ja do{’o... A sami ste malo ~as videli, da sam hteo daidem, kad videh da je doma}inu krivo {to mu traìte ve~eru.

IVKOVA SLAVA 61

KALÂ

(Iznena|eno)[to, i Ivko te tera?

NEKO

Pa da, nije mu pravo, {to...

KALÂ

(Prekida ga)E, kad te Ivko tera, tag }e da ostane{; tuj sas nas }e ostane{, pada si vidilo koga Ivko iska da ispudi sa slavu. Rezil’k od Iv-ka!.... Da ode ~ovek!....

IVKO

Nek si ide. Da se vi{e ne vidimo da dâ Gospod!

NEKO

(Za se)“A mn, Marija D’Ostan`, – mi }emo se opet videti!” Ah, Mari-jolo! “Tvoje me kose po poqu nose, Tvoje me pe perje na ~ardakpewe!”(Ko bajagi brani se, glasno)Ah, ne ne, moram da idem.

KALÂ

(Jogunasto)Ama ti ne }e sa ide{!(Nabija mu {e{ir na glavu)Tuj }e si sedi{ sas nas! “Ima{ poslu”! E, i ovoj si je posal, em’kuluk!

NEKO

Moram!

KALÂ

(Odlu~no)E, ne}e{, dete!


(Okrene se ostalima)Da mu sobu~emo putine, a tag bos nek si ide, ako moè! Ako li?

NEKO

(Odlu~no)Ustupam sili, i ostajem na va{u odgovornost.

KALÂ

(Veselo)E, takoj te iskam! Sedi si, pobratime! Ku~e mori, ela da pinemo,a od sag }e smo si pobratimi, ja s teb’ kako i s ovija!(Kuca se s Nekim, piju i qube se, Cigani sviraju tu{)O}e li da ga priznavamo za pobratima? Da ga uznemo u na{edrustvo! Ako li?

KURJAK i SMUK

(Ustaju i vi~u)Da ga primimo! Sretno vi|ewe pobratime!

Svi sem Ivka kucaju se i piju, okre}u dance od ~a{e u vis; qube se.Cigani sviraju tu{ i vi~u. “Moè, ne moè!” Ivko, se okre}e odwih i krsti se.

NEKO

Dobro, nisam se ni ve}oj vlasti protivio!

Mala pauza. Na poqu pevaju petli.

KALÂ

(Trgne se)A {to bi s ve~eru.(Okre}e se Kurjaku)Ajde po skoro a{~ija dizaj se ta gu spremaj. û li!(Pokazuje na poqe i peva)

Petli, more, oj, poju na samnuvawe,Dizaj se, more, dizaj |uzel a{~ija!

IVKOVA SLAVA 63

More, vidoste li bruku kristijansku! Ve}e i petli zapje{e a mijo{te ne dobismo ve~eru!

Opet se kucaju i qube s Nekim.

IVKO

(Gleda ih, pakosno)A, taman! Zar se ve}e i poznaste! E, pa na zdravje vi bilo!

KALÂ

(Nekom)Ti si tuj sedi; mi te ne davamo! Od danas za teb’ }e poginemo,takvija smo ~oveci mi! Iskam da vidim, {to ti sag moè onajku~e latinsko da ~ini!(Pokazuje na Ivka i okre}e mu se)A, bre, {to re~e za ve~eru?

IVKO

(@alosno)Ama, ene vi mutvak, pa si prajite {to milujete. Ima tam i mesa ileba i sva{to. Sal tol’ko ve molim, da isko~ite berem u ovojdrugo sobi{te,(Pokazuje levo)ako ve}e druk~e ne biva. Za {to }e mi skore stizaju gosti napatericu, pa biva li, da vide ovuj cigansku malu?! Da gu pometemmalko. Ja }e si do~ekujem gosti tam u onuj sobu,(pokazuje na desno)a vi tam traìte {to si milujete, teke ve molim, obraz da mineorezilite!

KALÂ

(Dobrodu{no)E, a{kols’n za takvo zborewe! Ti da dade{ ve~eru, a mi si daidemo u onoj sobi{te. Ugovor bez marke... Pristaje li drustvo.


SVI

Pristajemo!

KALÂ

E mi si znamo na{ du`nos’ a ti da ne zaboravi{ svoj dru`nos’.Mi se naredimo ve}e. Kurjak }e da bidne a{~ija, Smuk podrumara ja i pobratim,(pokazuje na Nekog)}e smo “zvanice”, demek koji su pozvani!

Odlaze svi levo u sobu sem Ivka. Smuk pokupio ~a{e i fla{e svinom. Ivko ih ispra}a veselim licem. Cigani ude{avaju }ema-neta i polaze za wima. Ivko se naglo okrene i qutito izbacujejednog po jednog Ciganina napoqe kroz sredwa vrata.

DRUGA POJAVA

Ivko (sam).

IVKO

(Otresa pe{eve od kaputa, qutito hoda po sobi i odmahujerukama)O, Gospodi Boè, fala ti kad si sal oto{e, Ne oto{e si istina,dom si, ama stiga i za ovol’ko! Polako, de! Ah, sag si je kolajrabota, sal kad on ovden u ovuj sobu nema...(Hoda i bri{e ~elo)Dobro te Kal~a ne vide kad ispudi Cigani... a i s Cigani bi sepobratija sal men’ mi za inat ... tolko je ku~e!! More, da nejeslava, pa ako, {to mari, nek si sede. Malo li sam put ja pravijayumbus po wiove ku}e! Ama, sag, slava je, pa ne biva!(Prilazi levim vratima i prislu{kuje)Umiri{e se, }ute si, zar gi je san ufatija, pa si spiju; eli sram,pa si }ute! Ako nek spiju!(Tare zadovoqno ruke)

IVKOVA SLAVA 65

TRE]A POJAVA

Ivko i Keva.

KEVA

A kude su ti karda{i?

IVKO

(Ma{e na Kevu rukom i tiho govori)Ete tam gi, spiju si zar, pa da gi ne razbudi{. Dok si spiju, leb sine iskaju!

KEVA

(Okre}e se po sobi)Lele, kako êr}ezi da su na konak bili!

IVKO

(Sleè ramenima)E, toj ti je sag! Pometi malko, a sag }e i Sika s Marijolu da do|e.

KEVA

(Rasprema)Tugooo! [to napravi{e! Kako da je svu no} bijewe bilo! Amatreba{e da pratim. Mitan~e ~ira~e to doma}ice gi, da si videkakvi su gi muì! Pa one da mi pomognu i izmet ~ine, a neudovica...

IVKO

Eh, ne znavaju oni svoji muì!(Otvara vrata i prozore i vetri sobu)[to }e ~ini{! Karda{i smo, ete! I ja si u win dom idem.

KEVA

Ama ti nesi takav ~ovek, ti si krotak ~ovek!


IVKO

(Diè ~ar{av sa stola i trese ga)Istin’ da ti kaèm. Keva, bilo si je sva{ta, ama na petericu giberem nesam yumbus pravija!

KEVA

Ah, Beli–Memet vi treba, a jok ova slobodija, pa a ak{am, a vi~iviju na portu pa bez fener da ne mrdnete ni na portu!

IVKO

E, de, de! Qudi smo, sol ru~amo!

KEVA

A o}e li da isko~e skore?

IVKO

A koj znaje!... Crkva neje da brgo iska~aju... Slava je...

Ulaze Sika i Marijola.

POJAVA ÊTVRTA

Ivko, Keva, Sika i Marijola.

Sika prilazi pa se rukuje s Kevom i Ivkom a Marijola ih qubi uruke.

SIKA

A mi do|osmo, kom{ike. Jol~e mi se diè jo{te u druge petle, ut’minu jo{te, pa me vika: “Nano, mori, “o}e li se, re~e, dizamo;}e dolaze, re~e, gosti na patericu a nas, re~e, ne}e da bidne!“Kakvo idewe ti pa spomiwe{ dete, reko’ gu pa ja, jo{te je t’mi-na, mese~ina na nebo; Karakol je jo{te vikam, po sokak. – A onase obrnu na drugu stranu pa si }uti, zar {wevala ne{to za slavu!(Qubi je i gladi joj kosu)

IVKOVA SLAVA 67

JOLA

(Se stidi)Nano mori, de, i ti pa...

SIKA

A sag do|osmo ako ima hizmet da ti ~inimo!

KEVA

Kako pa da nema, kom{ike! Vide li ovo ~udo!

SIKA

Docna si zar oto{e!

KEVA

Ja, tuj su jo{te!(Smeje se)Ene ga tam... spiju si!...

SIKA

(Smeje se)Tugo! Zar ne isko~i{e dom jo{te! Ej, crna Zone i Kato; pri ìvimuì vi stanuste udovice.(Uznemireno)Da si znado’, pa da ne do|osmo, Jol~e.

IVKO

(Umiruje je)Ne boj se, de! Ono zbore{e ~oveci. Kako pijani, a danas poslespijewe, }e gi bidne zar sram za ovakvo zborewe, a moè da su ve}i zab’ravili...

SIKA

(Malo uvre|ena)Ama ja, kom{ijo, nesam zab’ravila.


KEVA

Ama, de, de, sag pa i ti! Pa neje lo{o mislija Kal~a... Kal~a,znajem fala bogu, kak’v je Kal~a! Iska{e sal da zapoje{ jednupesmu, pa lo{o li je?...

SIKA

(Uzdahne, setno)Be{e mu i toj, kom{ike! A sag pro|e sve, sve je precavtelo!@âlno mi stade u du{u, kako u jesen {uma kad zamre i za}uti sibulbul s’pojewe! Umre mi ~ovek, umre i pesma u men’! A doklebe{e Tane moj ìv, sve je cavtelo i pojalo oko men’, pa i ja sicavte{em i poje{em, a sag venem i }utim! Sag cavti kerka mi,moje Jol~e.(Qubi je)Sag je wojn zeman, wojno vreme zastupi! Teke wu da dadem zanekoga dobroga...

KEVA

(]avolasto)A posle, kom{ike?

SIKA

Kako posle... Kako misli{?

KEVA

Pa kad si udamo ovo na{e Jol~e.(Qubi je)

SIKA

(Uzdi{e)He, kom{ike. Da o}e Gospod da si dava, sal to da doìvijem, wu davidim udadenu u dobru i ubavu ku}u, pa i ja }e si posle prominemvek!

IVKOVA SLAVA 69

KEVA

Mori, toprv tag }e da znaje{ {to ìvi{. I teb’ ti ne}e lo{obidne.

SIKA

Za wuma me sal briga. A men’ mi se znaje moje udovi~ko...

KEVA

(\avolasto)He he, “Kamila si jedno misli, a kamilar pa drugo”... Ta i s teb sije isto!

SIKA

Ne razbiram te, kom{ike... Nesmo mutavyije... Zbori si srpski!

KEVA

(Smeje se)Ama ju~erke, k no}i, kad si po ve~eru isko~iste, a Ivko ve do-pratija be{e do doma si, mnogo se skara{e Kal~a i onaj MitaJovanovi} onaj {to ga dru{tvo vika Kurjak da pro{}ava{. Pa jasi sag pribiram ni{to...

SIKA

[to se pa skara{e? Zaradi koga se skara{e!

KEVA

Pa zaradi teb’, {to te Kal~a gonija da poje{. Pa Kurjaku stanuna{to àl, pa se skaraja s Kal~u braneje}i, ete, teb’...

SIKA

Ta pa {to ti treba toj zborewe sag...

KEVA

Pa ja si sag pribiram ni{to u moj pamet... Ti si èna udovica, aon si je ~ovek udovac.


(\avolasto)Neje bez ni{to onolko zborewe i skaruvawe zaredi teb’ s Kal~u,ja se popla{i mori, da ne isko~i i niko tepawe...

SIKA

(Prekida je, uvre|eno)Dosta kom{ike!

KEVA

(Dobro}udno)Dve mi o~i, istin’ ti zboram, Sike! @iv mi ~ovek!

SIKA

(Uvre|eno)Ne vodi gairet sas sirotiwu, ìva ti ja, Keva!

KEVA

Boga mi ti kaèm! Ih, kakva si brqiva! @ivi, ogaw da me izgore,ete, ako te l’èm!

SIKA

(Odobrovoqena)Verujem de; ama dosta je bilo zborewe, ete, znaje{...(Osvr}e se pla{qivo, gleda Marijoli)Pri kerku takvo zborewe, ne biva ... neje red!...

KEVA

(Osvr}e se)De, de... dete se zamajalo u posal, pa si i ne slu{a na{e zborewe.(Prilazi joj brliè i naslawa ruku na rame)Eli mu mani{e{ ni{to?... Neje zar ubav, krotak, od red si neje~ovek? Zbori, mori!

IVKOVA SLAVA 71

SIKA

(Malo qutito)Ne}u da zborim!(Okre}e se po sobi)O}e da treba jo{te ni{to?

KEVA

(Smeje se dobro}udno)]e, bidne jo{te malko hizmet!(Pokazuje na desno)Poskokni de u onuj sobu iza vidi je l je duzdisano sve.

SIKA

(Odlazi desno)

Za sve vreme wihova razgovora one neprestano rade po sobi. Kevaizleti na sredwa vrata, ostavqa napoqe metlu i vra}a se unu-tra. Pristupa Marijola i gleda {ta ova radi.

KEVA

Gotovo li je sve, Jolo dete?(Miluje je po obrazu)

MARIJOLA

Gotovo, nane. Deda–vladika da ni sag do|e, pa ne }e se postidimo!

KEVA

(Smeje se, qubi Jolu)E, sag moè ako }e da dolaze ... Bo`ke, koj }e ni sefte da napraji!

Otvaraju se polako vrata. Ulaze napred Kal~a, za wim Kurjak,Smuk i Neko kao da sad prvi put dolaze u ku}u. Svi ozbiqni idostojanstveni, sve na wima u najboqem redu. Neko se kri{omogleda u yepnom ogledalcetu.


PETA POJAVA

Keva, Marijola, Kal~a, Kurjak, Smuk i Neko. Za tim odmah Sika

pa Ivko.

KEVA

(Kad ih ugleda, trgne se iznena|eno; za sebe)Lelee! Ovoj su ni sefteyije! Eh, crno sefte ni napraji{e!

KALÂ

(Dostojanstveno)A, vija podraniste kako }iriyije! A i mi se digosmo sabajle! E,pa, doma}ice, sretna vi paterica!

KURJAK

(Iska{quje se, i polako s te{ko}om nekom ’po~iwe).Tako|e... i od moje strane, to jest, primite topla ~estitawa. Ka’jedni, re}i, doma}inovi, i ve}... ovaj... Bog zna kako... prijateqi,ajd’, velimo, da mu i mi ~estitamo.

SMUK i NEKO

Da, da, za to i do|osmo.

NEKO

.... Oni kao davna{wi a ja kao skora{wi – istom od ju~er – ~lanove velecjewene druìne, i ja sam si uzeo sebi slobodu, da...

KALÂ

(Orekida ga)A doma}in izi{eja, belkim, da se prospacira, demek, malko na~is’ vazduh... E, ako, ako, toj si je, demek, zdravo, za grudi... protijeftiku...(Pozdravqaju se i sedaju)

IVKOVA SLAVA 73

KEVA

Izi{eja je malko ... sag }e si tuj da je.

KALÂ

Pa, }e ga pri~ekamo... qudi smo...(Pauza)[to re~e pobratim Mitan~a, da si èrtvujemo malko vreme,demek, da ~estitamo patericu na{emu pobratimu...(Pauza)Takav si je red, jo{te od vreme... a mi smo si ~oveci od red...

Marijola ih posluùje i oni uzimaju ozbiqno posluèwe. UlaziSika s desna i odlazi do dowega stola i seda na {aren sanduk.Kal~a kad je vide mune Kurjaka, ovaj mu qutito okrene le|a akradom gladi brkove.

KEVA

Fala vi za se}awe!

NEKO

Da, i ja delim mi{qewe moga po{tovanog predgovornika. Pata-rica je gotovo kao i slava. To vam je okriqe onoga Sveca, kojegaslavimo. Ah, to su divni srpski obi~aji koje vaqa po{tovati.Guslar, hajduk i gostoqubni doma}in sve~ar – to troje o~uva{elepo srpsko ime. Dobro je rekao neko: “Gde je Srbin tu je islava”; potpisujem i dodajem jo{: i gde je slava tu }u se i ja uvekna}i do posledweg daha moga. Slavu treba po{tovati, i mi jepo{tujemo, ~emu je dokaz i ova dana{wa poseta na{a.

KEVA

(Za sebe)Leleee, ovaj ju~era{wi pa si je tuj!

KALÂ

(Ozbiqno)[to god ima Kristijane, po sav svet da ide{, pa ne}e da gi na|e{


da slave, sal {to mi Srbi {to smo {to, ete, slavimo. A drugiKristijane {to su, ti ne slave, pa ako {to su Kristijane kakomi!... Od Kristijane salte mi Srbi, s ovoj,(Pokazuje tri prsta){to se krstimo...

Marijola unosi kafu i sluì ih, oni uzimaju filyane, piju i pune.

NEKO

(Kal~i)A i vi naravno... razume se... ah kakvo ludo pitawe... naravno da ivi slavite...

KALÂ

Pogle ga, {to zbori! Ih, {to je brqivo!... Cincarin li sam, pa dasi nemam slavu... Slavim, more, em kakvoga sveca slavim, – Sve-toga Nikolu slavim, e{ek–sene!

NEKO

A respekt! Onda: Alaboner!

KALÂ

[to misli{! [to je Iv~ov Sveti \ur|ije!... Ni{to sprama Sve-toga Nikolu. îtaja sam damno u jednu starinsku ~upavu debelukwigu {to pisuje za Svetoga Nikolu, pa Sveti \ur|ije ~ira~e,bre, ne moè da mu bidne!

SVI

Tako je!

KALÂ

(Skida kapu, prekida pu{ewe i ostavqa cigaru i kafu na stra-nu pa pri~a)Jo{te malecno detence, od litru–dva mesa, doklen be{e SvetiNikola, za koga vi kazujem, ne teja{e da sisa u sredu i petak;

IVKOVA SLAVA 75

sisku da ne vadi i gura{e gu sas ruke i mr{te{e se na majku {toiska da ga preblaì! Ne teja{e, demek, da blaì, eli {to si vijezborite, da premrsi sredu i petak!

Svi se ~ude.

SMUK i KURJAK

He, Boga mi, svetac je, nije {ala!

KALÂ

(Nastavqa).... i jo{te onda, more, pa vide{e ubavo tatko i majka mu, Teofani Nona, {to }e gi detence napraji veliki ~es’ i }e stane najgolemsvetak u sav Kristijanlak! E, pa za toga i slavi tol’ki svet, –polovin’ Srbiju i Srbadiju!(Pali cigaru i sr~e kafu)I ti sag za Svetoga \or|ija }e mi pri~a{!! [to je napravija!Ubija a`daju, alu, golema zelenba}a, sal to {to se znaje za weg’...a za Svetoga Nikolu... iha! sijasvet ~udesa da vi i ne pri~am!

KURJAK

(Orebacuje Kal~i)E, e, ti pa sad pre}era... Da nije Sveti \ur|ije svetac ne bi gaslavili...

KALÂ

Ama, ni{to lo{o si ne zborim ni za Svetoga \or|ija! Svetak jei Sveti Kasijan ama ga slave svaku ~etvrtu godinu, na dvadesetdeveti februar. Ama neje kako sveti Nikola: ispred weg si idinapred. Kako gardisti dvojica sveci Sveta Varvarica pa SvetiSavica. Znaje{ {to se poje u ~koqu:

Varvarica vari,Sveti Sava ’ladi,A Nikola kusa!


SMUK

Svetac je svetac!

KALÂ

(Odmahne rukom)Eh, sprama doma}ina i svetak. Ima sveci ~orbayiski, ima pasveci sirotiski, kako Sveti Kasijan! Gospod se zar postaraja i zafukaru pa gi dade Svetoga Kasijana {to tri godine nema kalen-der a ~etvrtu godinu stiza i on!

Ulazi Ivko. Kad ih vidi on se zaprepa{}eno trgne nartag.

IVKO

Aaa, ete, vi si ve} do|oste!

KALÂ

Patericu da ti ~estitamo. Znamo si ~ar{iski red, de!

IVKO

(Ustumara se)E, mnogo vi fala, fala vi!(Mole}im glasom)Ama, ìva vi deca, i ìv vi ja – iska~ajte sag u drugu sobu, da vene zateknu tuj...

Marijola posluì Nekog.

NEKO

(Gleda za wom i kri{om uzdi{e i hvata se za srce)Ah kakve kobne glase ~uh ja od doma}ina, i to ba{ sad, kad su namsrce tako blizu!(Za sebe)

Oh kako mi je, kako,Sam jedan znade BogKad ona tiho, lako,

IVKOVA SLAVA 77

Kraj srca pro|e mog!

Cvetak do cvetka pao

Po plavom Kavadu;

[alvare rujne kao

Sunce na zapadu...

Al’ man’se ruha pusta,

Wu gledaj kakva je:

Ta usta samo, usta...

Sve drugo prestaje...

IVKO

(Moli ih)

Iska~ajte, tako vi Sveta Paterica bila na pomo} i u dan i u no}!

KALÂ

(Qutito vi~e)

Ti iska~aj, nesre}o doma}inska! Od ovakvo, bre, dru{tvo da se

sramuje{!

(Baca qutito filyan na patos)

IVKO

(Uprepa{}eno)

Ama, kako re~e! Koj da iska~a!?

KURJAK

(Prebacuju}i)

Do{la ti ju~e gospoda, a ti se poasio, dig’o nos pa misli{, e

nema ve}! Ne treba mi vi{e ni taj Mita, ni taj Jovan, ni taj

Mi~a, veli{ ti!... Sramota, bolan!

SMUK

Zar je to druèqubivost!


IVKO

(Tu`no)More, kumim ve i molim. Kako vladiku, iska~ajte ve}! [ta jeovoj, bre brate!

KURJAK

(Odlu~no)Tri dana je gostinsko, to se zna, ka’ da je crvenim slovima ukalendaru na{tampano!... A, a, danas je tek drugi dan!

KALÂ

ûje{ li, nesre}o!... Toprv drugi dan, a teb’ ti je ve} mlogo!

IVKO

(U o~ajawu).O, Boè, Boè!(Mole}im glasom)E, neki! Ne}u ve pudim dom! Ostanite si ovden, ama idite u onujsobu...

KURJAK

Pa da idemo kad si ba{ navalio, i kad smo ti ovde na teretu.(Jetko drugima)Zna{, dolaze mu gospoda predsednici, pukovnici, kasacionici,vladike, kunzuli, advokati, gadristi, kazna~eji, inyiliri – pane}emo, nije pravo, brate, da se ti stidi{ radi nas!... Mi, ovako,sirotinski!

KALÂ

Takoj si je, pobratime! Sirotiwski, asli sirotinski. Kad nesmogospoda od soj iz selo Bancarevo kako Ivko i tatko mu! Eli smoslo`ni?!

IVKOVA SLAVA 79

KURJAK, SMUK i NEKO

Svi! Kao jedan ~ovek!

KALÂ(Ustaje)E, peki. Takve ve iskam!(Svi ustaju. Kal~a govori Nekom)Pobratime, eve ti ove pare, uzni si ar~.(Vadi pare)Isko~i do furunyiju pa si kupi pewerlije, lepiwe i |evreke zamezel’k.(Ivku, pokazuje pare)Vide li tvoju sramotu i rezilak doma}inski! Vide li, ku~e, kakona tvoju slavu ar~imo na{e pare! Rezil’k jaz’k, bolan! I ti si~ovek doma}in, ~ovek od red, esnaf–~ovek!

IVKO(Preneraèn)Kako vika{!

KALÂ

Vikam salte toj, da si pa ìv i zdrav, a ubava~ak si doma}in!Jagurido! I za ve~eru se karasmo s tebe!! @al te za jedewe ipijewe! [to si ne uzede berem za slavu onoga Svetoga Kasijana,na svake, ~etvrte zime da ti do|emo. Pa moga{e i da u}ari{... dati se i zab’ravi slava!... Koj }e ~ovek tri godine pa da panti za~etvrtu!... Zar je za teb’ slava Sveti \or|e, asker, kowanik, kava-leris’ svetak!... Kraqevi} Marko, more, slave{e tuj istu slavu, pasag ti se na|e Ivko iz Bancarevo, da slavi{ istu slavu!...

IVKO

(Zaprepa{}en)Ama, Kal~o!...

KALÂ

(Qutito)Kraqevi} Marko, otide si ~ovek ~ak do Orid, da donese ribe od


Orid, jeguqe i pastrmke, kad mu gosti zatraì{e. A ti {topraji{! ... Kolko ima rabayiski sati od Prilep do Orid; a kolkokod beb’ od mutvak do podrum?! R|o jorgayiska bancarevska sel-ska. Zveru!(Ivko se hvata za kosu)Zar tvoja slava, a mi za na{e pare de si kupujemo mezel’k ta da nepocrcamo od glad!

KURJAK i SMUK

Tako je!

KALÂ

Pa meti si berem pri nas i jedno ~ira~e sas jedan rabo{ ta da sibeleì i kol’ko vino popismo – ta i toj da ti platimo...

IVKO

(U sve ve}em ~udu, krsti se)A koj vi ne dade da ru~ate! Ne l’ dvaput ve~eraste!? I neli vikaza za mutvak!?

KALÂ

(Odmahuje rukom)Ni{to ve}e nemamo s teb’!(Daje pare Nekom)Eve ti, pobratime, pa si kupi ni{to da si pridrìmo du{i. ICigani da dovede{ i wi }e s na{e pare da platimo!

Neko odlazi na sredwa vrata u prolazu pored Marijole klawa jojse. Marijola se smeje i pokriva {akom nos.

IVKO

(Upropa{}eno)Za kakve Cigane zbori{! A kud su pa na patericu svirali Ci-gani! Red li je?

IVKOVA SLAVA 81

KALÂ

A red li je pa i toj da gosti ar~e i pla}aju Cigani za doma}inskoveseqe?

IVKO

(Hvata se za glavu, seda, u o~ajawu)Pamet }u si izgubim!!

KALÂ

Da ga izgubi{! Zar je pa pamet za takvi ~oveci. Zveru banca-revski selski!(Kurjaku i Smuku)Aj’ si idemo!(Sva trojica odlaze ponosito, levo)

[ESTA POJAVA

Ivko, Keva, Sika i Marijola.

IVKO

(Hoda po sobi i hu~e)O, Gospodi, kako da sam na veliki Petak blaìja takoju se patimsag!

KEVA

(Umiruje ga)Ajde i ti pa! Pa ostavi gi! Jo{te malko }e si sedu ~oveci, pa }ese dizaju i }e si dom na du}an da idu.

IVKO

(Odmahuje glavom)Mori, teke sag im stiza merak za pijewe. Ne znavate gi, za totakoj zborite, a ja gi ubavo znajem!


KALÂ

(Peva iz sobe na levo)Da znaje{, mori, pile Vaske,Kakva je àlba za mlados’!

IVKO

Ene, {to vi reko’ oto~ke! ûli {to si poje. I taj li }e se skorodiza!? I jo{te su em jeksik – bez Cigani, demek, pa ve}e poju, a{to }e praje kad gim Cigani stignu!?

KEVA

O Bog da ~uva! O Sveta Petrice, pomogni ni!

IVKO

Ni Sveti \or|ije, ni sam Gospod ne pomaga vi{e! Moje si doma-}insko be{e ve}e!

SIKA

Crni Kal~a, on si je za sve kabajet! Tak’v si beja{e jo{te, kakoayamija, takav }e i umre! Vide li kako ga slu{aju onija pa drugikako ~iraci majstora!

IVKO

(Zajedqivo)Ta {to pa da ga slu{aju; on g’im je stareji, ustaba{a bekrijski!...I kada umre, u Goricu kade ga odnesu, u grobqi{te }e, more,kalabal’k da praji! Pogan starac raste!

KEVA

Sag... {to }e prajimo! Du{a ni znaje! Ama pomaga li {to. Da si}utimo i trpimo Paterica je, slava je!

IVKO

Ama da neje slava, lasno bi bilo!

IVKOVA SLAVA 83

ûje se kucawe na vratima. Ivko i Keva prilaze vratima. Ulazegosti i ~estitaju: ”Sretna vi paterica!” Ivko, Keva i Sika pado~ekuju ih s re~’ma “Izvol’te, izvol’te!” pokazuju im desnusobu. Svi odlaze tamo sem Marijole koja sprema oko posluèwa.

Iz leve sobe ~uje se larma koja prekida Smukovu pesmu.

Neko ulazi s punim rukama |evreka, simita i lepiwa. Za wimCigani. On ih ugura na leva vrata odakle se ~uju uzvici i larma.Omah za tim ~uje se ude{avawe }emaneta.

SEDMA POJAVA

Marijola i Neko.

KURJAK

(Iz leve sobe peva. Prati ga tiho muzika)Mejanyi, more mejanyi, tugo!Donesi vino, ra}ija,Da pijem da se jopijem, tugo,Dertovi da zaboravam!Ako me vole{, zemaj me, tugo,Ako li ne pa kaì mi!

MARIJOLA

(Stane pa slu{a)Lele poju; kud je bilo sabajle pa pojewe! Lele, tugo!(Smeje se)Sabajle pesma! Kako radnici na èleznicu – sabajle piju i poju!

NEKO

(Staje i gleda je dugo)Oh, i vi se smejete!

MARIJOLA

(Okrene se da vidi ima li jo{ koga, za se)Kome si zbori pa ovaj?


NEKO

Ne smejte se, jer bar te va{e mla|ahne godine treba da znaju {taje pesma. Da se setite, gospo|ice, re~i bogodanog nam pesnikaZmaja o tome, ko je i {to je pojezija.A Bog re~e:

Si|i dole, }eri mojaNajmilija,

A k}i si|e – to je bilaPoezija!

Rekoh vam: ko je, a sad da vam re~em i {ta je poezija, pesma {ta je:Gde utehe nema druge,

Pesma stiè!A gde sumwe sve obara,

Pesma diè!

MARIJOLA

(Otima se i ho}e da ide s posluèwem u desnu sobu)Pu{ti me, {to se maje{, fantazijo!

NEKO

(Zaustavqa je)[to ne moè{ druk~e re}i

Pesma zborida da pa i ja }u pesmom tebi re}i {to nesmem onako, ~uj meDulsineo moja, ~uj tvoja Rosinanta:

Pesma mi’ri lep{e negoCve}e majsko,

A {to pesma ~edu èliTo je rajsko!

A to ~edo – to si ti, o najlep{a me|u onima koje ikada o~i mojevide{e i du{a moja ù|a{e. Da, da, ti si to ~edo koje pesmaspomiwe a koje moja ma{ta u dugim besanim no}ima ra|a{e uza-lud vatrenoj i ~e`wivoj èqi mojoj! O, devojko, sanova mojih

IVKOVA SLAVA 85

gle! sada te na javi do~ekah. Ali sve se bojim, da li ne sawam, dali ne sawam ja, oh Boè moj! Oh, je li ovo samo lep san?!

MARIJOLA

(Stra{qivo okre}e glavu po sobi, gleda u leva i desna vrata)Nesi spavaja celu no}, pa sag ne znaje{ el’ si budan, eli spije{ i{weva{.(Qutito)Mori, pu{time, imam si poslu! I~ te ne razbiram {to zbori{!Idi si!

NEKO

(U zanosu)Oh, ne, ne, i po sto puta: ne! Ne teraj me od sebe, jer ovde je, jedinoovde je moje mesto.(Pada na jedno koleno)O vladateqko srca moga! I{ti, zapovedaj robu tvome. I{ti {toho}e{!

Ho}e{ ìvot, du{o,Aoh, zoro bela,

Ja ìvota nemam@ivot si odnela!

MARIJOLA

(U najve}em strahu, ostavqa posluèwe i hvata se za glavu)O, Bo`’ke, zbori si kako mutavyije! Nastutija je bezbeli nani{to! Ete, i~ ga, ne razbiram, dve mi o~i!

NEKO

(U najve}em zanosu nastavqa)Ho}e{ srce? – Nemam

Nije vi{e mojeUtonulo davno

u te o~i tvoje!


MARIJOLA

(Qutito, uzima posluèwe)Mori, dizaj se, nesre}o pelivanska. Neje te pa sram! Kara|ozlijonikakav! Fantazijo!

NEKO

(Jednako u zanosu)Oh, ponovite jo{ jednom tu re~! Da, da, “fantazijo” – to je pravare~! Jeste, ja fantaziram, ludo, o~ajno, fantaziram bez nade.Fantaziram kao Antonije {to fantazira{e za Kleopatrom, kaoOtelo za Dezdemonom, Hajnih za Agnijom, Ferdinand za Lujzom,Romeo za Julijom! – Oh, Julijo moja, reci, oh, reci, moè{ li mequbiti?

MARIJOLA

(Plane)Kakvo qubewe, nesre}o belosvetska... Sag }u da oknem bata Iv~u,nesre}o jedna!

NEKO

(Pada na kolena, {iri ruke, i tu`no govori)Keristano, lepotice rajska,Sliko divna raja nebeskoga!Ne smam ~isto da pogledam u te,Divnom blesku svetog lica tvoga!Al’ vrati se, o pogledaj, stani;Mog ìvota ve} se gase dani!

(Za tim ustaje, u trenutku, mewa ton, veselo)Ne, ne {ta rekoh! Na stranu s tugom; radost nek se useli u ovajstan ve~ite tuge(Pokazuje srce)

(Marijola brzo odlazi s posluèwem desno. Neko je sale}e a ona sena vratima okrene i isplazi se na w.

IVKOVA SLAVA 87

NEKO

(Ustaje i gleda za Marijolom. – U trijumfu)Postig’o sam svoje celi,Nade`da se meni beli,A devojka {ta da radi; –Preda}e se mojoj vladi!

(Po|e pa zastane hvata se za grudi. Sentimentalno)Miruj, miruj, srce moje!Ne udaraj tako jakoRazbit’ moè{ prsa lako!

(Odlazi levo, ponosito)

Mala pauza. Iz leve sobe ~uju se Cigani i pesma.

OSMA POJAVA

Marijola i Sika malo posle Kurjak.

MARIJOLA

(Ulazi s desna s posluàvnikom u rukama. Stra{qivo se osvr}epo sobi: prilazi dowem stolu i ostavqa posluàvnik)

SIKA

(Ulazi s desna, odmah za Marijolom)Jol~e, dete, skokni de do mutvak, te metni si yezve za kafe!

MARIJOLA

Idem, nane!(Ode)

SIKA

A ja }u si dotlen da si pospremim {to treba.(Bri{e ka{i~ice, puni ~a{e s vodom i re|a ih)


KURJAK

(Izviruje kroz leva vrata, za se)Pazi Sike, pa jo{ sama, nikad boqe.(Ulazi u sobu, iska{quje se i prilazi Siki)Dobar dan, Siko!

SIKA

(Trgne se, upla{eno)Ih, {to me upla{i! Koga iskate ovden!

KURJAK

Tebe vala!

SIKA

(Za~u|eno)[to ti trebam pa ja? [to }e{ ovden?

KURJAK

Hm, ovaj eto... ta ti me pita{: “{to mi treba{”? Pa, vala, ba{ ida ti kaèm: Dosadilo mi se, Siko, ovo moje samovawe. Samo-vawe, ~amovawe! Ta zar bi ja i bio ovde, da nisam udovac! Izde{perata sam ovde... od derta, Siko!

SIKA

(U poslu, ne gleda ga)A {to mi se toj pa ti~e!

KURJAK

Pa, vala, ako se udovica udovac, i udovca udovica ne ti~e – onda,vala, ve} i ne znam, ko se koga ti~e!

SIKA

Ostavi takvo zborewe!

IVKOVA SLAVA 89

KURJAK

Ja, vala, velim, da ako iko na ikoga ima pravo a i du`nost – to miudovci imamo na udovice. Ja sam ~ovek majstor, imam zanat, zlat-ne ruke, {to kaù, kader sam izraniti ne samo sebe i ènu, nego,(Su~e brke)i jo{ jedno pola testete, ako samo Bogu bude voqa! Kad ko prodajeku}u, prvo je kom{iji nudi; a kad udovac ho}e da se èni, red je dase prvo na udovicu obrati. Tako mi majstori filozofiramo, a neka’ gospoda ~inovnici {to rade; odra se ulaù}i u udovi~kifond, a kad se èni – i on traì i uzima devoj~i}e!

SIKA

(Goni ga)Mori odlazi kad ti kazujem. ]e da mi se vrne dete, pa bivala date tuj pri men’ na|e?!

KURJAK

Pa bar deteta radi. Dok je ne uda{ treba}e joj otac a kad je uda{treba}e tebi ~ovek! Dela Siko, reci, du{e ti {ta misli{... Jamislim, da prilika nisam lo{a... Slu{aj {to ti govorim...(Posrne malo)

SIKA

(Qutito)Ti govori{! Ajde pa ti!... Pija si svu no}, pa sag vino zbori izteb’ (i).

KURJAK

Nije, boga mi! Ono jes’ je i to, nije da nije! Ama, zna{, pravo da tikaèm, kad sam onako... ka’ svaki dan, a ja se spletem, a kad ovako,malko, ka’ danas... a ja ose}am u sebi neku krabrost! Pa bi mogo istikove i pesmarice da pi{em! A, vala, slobodno ti kaèm, takosam pri ~istoj sovjesti, da bi, vala, mogao sad i testament dapi{em!


SIKA

(Moli ga)Idi si u dru{tvo!

KURJAK

Ama Siko, nemoj da si takav nam}or, {to rek’o Kal~a. Reci barjednu re~, ne}e ti za to otpasti jezik... A ja mogu ba{ i strpitise... Kud sam tolko ~ek’o, mogu jo{ neko vreme... Na primer... akote je ne{to sramota odma’... a ono dok Jolu tvoju udamo!... A nisampijan, boga mi; znam lepo sve {ta radim; a da ne znam {ta radimne bi, eto, ni prosio tebe, nego bi prvu koju bi vidio. Vidi{ dabiram, aaaa... ovaj... a pijan ~ovek ne, bira! Nisam, du{e mi, pijan!

SIKA

(Za sebe)Pa i istin’ je {to ga ima re~: “[to si trezan misli, to si pijan izbori”.(Glasno)Idi si molim te, dve ti o~i!... Idi si, ìva ti ja!(Gura ga)

KURJAK

(Ohrabren, ne`no)Ama samo jednu re~ ...

ûje se kucawe na sredwim vratima.

SIKA

(Trgne se na kucawe)Lele! Ete gi dolaze gosti... Idi si... Jutre, jutre!

Kurjak brzo pobegne na levo. Ulaze gosti. Ivko istr~i s desna,do~ekuje goste. Sika ode brzo na desno a Ivko uvodi goste u desnusobu.

IVKOVA SLAVA 91

DEVETA POJAVA

Marijola, Kal~a, Kurjak, Smuk i Neko.

MARIJOLA

(Ulazi na sredwa vrata i nosi kafu na posluàvniku)Otide si nesre}a nikakva! O, Boè, Boè!(Smeje se)[to je fantazija, majka mu stara!... Ama, ubavo si zbori; sve izpesmaricu, i sas stikovi!(Odlazi desno)

Izlaze s leva Kal~a, Kurjak, Smuk i Neko. Za wima povirujusvira~i.

KALÂ

Ovamke, pobratimi, da se naredimo kako prilega na jedni esnafi od red ~oveci, kad ono ku~e doma}insko ne}e za nas ni{to daznaje. Pratija nam ono wegovo ~ira~e pâ ono da nas posluùje,kako da smo neki argati a da nesmo wegove “zvanice”. Ne pu{tanas iz keliju onu, kako da smo apsenici; zbutaja nas u ono sop~ekako kockare {to policija buta kad je potera za skitnice pokvartovi i male! Sramuje se od nas, ku~e selsko bancarevsko! Uavliju da isko~imo? Ako li?

KURJAK, SMUK i NEKO

Za tobom i u vatru i u vodu!

KALÂ

(Razdragan)êngene, be, ovam’!

Utr~e Cigani u ve}em broju i dignu uàsnu larmu.

CIGANI

(Svi vi~u)[to saka{ ~orbayi Kal~a. Zapovedaj sal!


DESETA POJAVA

Pre|a{wi, Ivko.

IVKO

(Uleti s leva na larmu cigansku i kad ih smotri a on zapre-pa{}en stade)[to, {to, {to je pa ovoj?!

KALÂ

(Zapovedni~ki)êngene, sorto ~a|ava gurbetska! Slu{ajte!

CIGANI

Slu{amo, gazda Kal~o!

IVKO

Gazda!? A koj si je gazda u ovuj ku}u?

KALÂ

Kad slave nema u ovuj ku}u, nema si ni doma}ina... a nema ga nigazda!(Ciganima)Men’ da me slu{ate, razbirate li! Sal’ men’!... Ja sam vi saggazda!

CIGANI

O}emo, gazda Kal~o.

IVKO

(Mole}im glasom)More, tako vi ìva deca, iska~ajte mi jedanput iz ku}u! [to jeovoj, bre brate!

IVKOVA SLAVA 93

KALÂ

Pa tri dana se znaje gostinsko, ne l’ ti re~e otoi~ke pobratimKurjak. Pa kad si nas zadràja danas, a ti se strpi jo{te sutre, pa}e se mi kako qudi ubavo rasturimo!

IVKO

(Za~u|eno)Kakvo je toj zborewe od teb’ pa, Kal~o?! Kako “jo{te jutre”!...More, sag se dizajte!... Ne ve je ni sram od ènu i decu si!

KALÂ

(Qutito)Iv~o! U ènu i~ da mi nedira{!

IVKO

(Za~u|eno)Ama koj ti pa sag dira u ènu!?

KALÂ

ûje{, pobratime, u ènu i~ da mi ne dira{!... Ona kakva si je,takva si je – moja si je èna i doma}ica! Sika, istin’, neje, ama –èna mi je! Da gu ne dira{, za{to }e sva{to da bidne! A deca mi,imaju si tatka, pa se ti i~ ne boj, dek }e gladna ostanu!... Drustvo,aj’ }e si u avliju idemo!

IVKO

More, kako u avliju?! Koj }e da ve posluùje. Men’ mi du{a znajekako mi je!

KURJAK

I ne treba{ nam, vala! Sami }emo da se posluùjemo ka i do sad{to smo. Ne treba nam ni {egrt tvoj!


NEKO

O, ne}ete nas ni najmawe dovesti u zabunu. O moèmo se miposluìti i bez gospojice Marijole! Haahaa!

IVKO

(Krsti se)E sag opet pa Marijolu. Jutros doma}icu, a sag pa Marijolu.(Plane, Nekom)Ama koj si ti, bre!

Gosti po~iwu izvirivati na desna vrata, akoji– su u{li nasredwa pa stali.

IVKO

(Kal~i)Kal~o, more, koj vi je ovaj ~ovek ovden?

KALÂ

(Gleda Nekog)Istin’ koj be{e taj?... Koj ga dovede?

NEKO

Pobratim se zovem pobratime! “E pa dotle a kuda }e{ vi{e?”

KURJAK

Pa {to sad pita{ kad si ga zvao?

KALÂ

Zvanica je!

IVKO

Kakva “zvanica”! Koj ga je zvaja! Nesam ni vas zvaja – pa }u weg sagpa da zovem!

IVKOVA SLAVA 95

KALÂ

(Polako Ivku)Istin’, Iv~o, a kako mu ime be{e?

IVKO

(Uvek qutito)Glavu da skr{i, otkud mu pa ja da znam ime, kad ga ju~er toprv ivido’!(Ironi~no)S vas be{e do{eja!

KALÂ

(Uvre|en)Neje s nas do{eja – ama }e s nas da ide!(Nekom)ûje{, pobratime; sedi si tuj, pa si uìvaj!

NEKO

Ja uìvam!

SMUK

Tako je, vala! Mi }emo uìvati, a – kako su nastala zla vremena,da svoj svoga po sudovi }era – i sami se posluìvati. A taj Ivkonam, vala, i ne treba! Eto, ja }u da budem podrumar, Kurjak a{~i-ja, a ti Kal~e i ovaj pobratim, vi }ete da nam pomaète!

KALÂ

E, a{kol’ s’m za taj re~, pobratime!... Ti da si ide{ u podrum zavino.(Ama ono s desnu stranu, onomawsko je – Kurjaku)Ti u mutvak za mezelak(Ciganima)a vi izme}ari da ste ni, iznesite kilime, siyadeta, negeni, kon-diri, filyani, nargile – i papu~e jedne!


CIGANI

Da iznesemo gazda!

IVKO

Ama koj je gazda u ovuj ku}u?(Ciganima)Koj, bre?

CIGANI

Gazda Iv~o!

KALÂ

[to, {to, bre?...

CIGANI

ôrbayi i gazda Kal~a...

KALÂ

(Besno)E za{to taga zborewe!?(Ciganima)Znaje{ li, bre, da si ima{ od vreme jo{te buruntiju za dva Ci-gana da gi mogu da utepam bez rabo{ kako dva zajca u {umu, pa i~da me ne pituje nikoj za toj!...

CIGANI

Znamo si, kako da ne znamo ~orbayijo, ustaba{ijo i maaleba{ijo,gazda Kal~o!

IVKO

(Qutito Kal~i)Pa... je l’ ne}e da isko~ite?

IVKOVA SLAVA 97

KALÂ

Ne}emo.

IVKO

(Gnevno)More, u op{tinu }u ve tuìm!

KALÂ

(Smeje se Ivku)Aj’ za put! S re{eto li se pla{i me~ka!? Heee! pobratime, na tajtrag zajac – nema ga!(Skida cipele i navla~i papu~e)Ni{to me ubivaju.

IVKO

(O~ajno)Lele, majke, {to da prajim. Da se tuìm ne}e mi niki veruje nime pa poèli! O, boè gospodi!(Odlazi desno)

Svi se smeju.

JEDANAESTA POJAVA

Pre|a{wi bez Ivka.

KALÂ

(Zapovedni~ki)De, {to vi otoi~ke kaza’! Na posal, }opeci!

Smuk i Kurjak odlaze na sredwa vrata. Cigani se povla~e levo usobu.


Kal~a polazi iz sobu, Neko ga zadràva.

NEKO

Pobratime, druè, brate, ho}u da te zamolim za ne{to.

KALÂ

Zbori si, zbori, tazâ pobratime!

NEKO

(Odu{evqeno)Ja qubim, pobratime! Qubim silno, strasno kao sunce zoru, kaocvet rosu, kao tica slobodu kao slavuj ruù – ali, ah, ja qubimbez nade...

KALÂ

(Prekorno)A sal za toj da ti ni ne zbori{!... Qubewe nema! Da vole{ mo-è{, – ama da qubi{... eee... da gu qubi{, e, sal toj nema! Kadnama, ete, taj adet – nema ga! A koju si begenisaja, zbori!

NEKO

Ne, ne, nesmem joj imena pomenuti, jer bi mi se samo rane po-zledile... Dokle mi ne obe}a{ da }e{ me pomo}i... U~ini mi se dasam na pragu sre}e bio malo ~as, ali sad vidim da za me ne mari, aja je toliko silno milujem i qubim. –

Milost mi je k’o more bez krajaK’o more bez dna qubav; odvadi,Jo{ vi{e }e je biti, nema dna!

rekao je slavni [ekspir.

KALÂ

(Gleda ga sumwivo)Ne poznavam ga... A ti sag {ta iska{ od men’?

IVKOVA SLAVA 99

NEKO

Ti mi jedini moè{ pomo}i, ti pobratime... Reci ho}e{ li? Dase zauzme{ za mene!

KALÂ

Pa zbori de.

NEKO

Ja qubim ovu gospojicu...

KALÂ

(Prekida ga)A taj re~ “qubewe” da ga nesi prozborija vi{e. Sramota je. Naslavu ima jedewe, pijewe, pojewe, igrawe i pucawe – i tepawemoè da isko~i – ama qubewe, a, qubewe nema! Kakvo qubewe naslavu?!

NEKO

(Popravqa se)Nisi me razumeo, pobratime! Ja volim gospojicu Marijolu!...

KALÂ

(Smeje se)Ama zar na{e Jol~e?! Nesi pogre{ija! E, sag, te priznavam zamerakliju. Ama, zar Sikino Jol~e si begendisuvaja?

NEKO

Jeste, wu, samo wu, ili wu ili crnu smrt! Drugoga izbora nema, neznam ga, ne}u ga, pobratime!

KALÂ

Pa, sag.... {to iska{ od men’?

NEKO

Da se zauzme{, da progovori{, da pokrene{ onu kamenitu stenu.Da mi bude{ prvodayija...


KALÂ

Aa, toj saka{, iska{ navodayija da sam ti kod Siku... E, toj moè,~esno je, po{teno je!... A zna li jo{ koj za taj tvoj qubov?... demek,majka gu, Sika, eli doma}in Iv~o!...

NEKO

Ne, ne, niko, niko ne zna {ta besni u ovim bednim i lomnimgrudima! Niko, pobratime

Samo ona, ona jedna,Ona moje bole zna!

KALÂ

(Gleda ga za~u|eno)Ih, majka mu stara pa Sikino Jol~e si begendisuvaja.(Zadovoqno pqeska ga po ramenu)Nesre}o, pobratimska, he, he, san}im ne zna{ {to je dobro! Sagmi jo{te pomilo {to te uzedemo za pobratima, ima{ si moj ta-bijat. Ja si gleda{em Siku u moje vreme a ti Jol~e sag u tvojevreme! O}u, pobratime, da govorim }u!

NEKO

Smem li verovati svojim u{ima... Je li ~asna re~? Amo ruku.(Rukuju se)Hvala pobratime. Sad sam na{ao pravi ciq svome bednom ì-votu, od danas...

KALÂ

(Orekida ga)Dosta de! Reko’ ti, i toj }e bidne!... Ih {to si fantazija...(Prilazi levo vratima i vi~e)Ajde, more! [to pospaste!

GLAS CIGANA

(Iznutra)Sag, Sag!

IVKOVA SLAVA 101

KALÂ

(Ulazi unutra)

IVKO

(Izlazi, diè ruke i pogleda u nebo)O sveta Paterice i ti Sveti \ur|ije, nau~ite me, {to da pra-jim!!(Pauza)Ah, sveti \ur|ije, i ti li si pa neki svetac!... ti mi sve ovojnapraji, a sag si }uti{!

KALÂ

(Se vra}a s pu{kom i redenikom fi{eka pripasanim)Ete, {to napravi ku~e doma}insko od men’! Za radi Kristijan-lak }u stanem, ete, ka~ak, komita, hajdutin }u stanem! Da si salo~uvam Kristijansku i srpsku slavu!

IVKO

(Gleda ga preneraèno)More, idite si dom! Kud se spremiste!

KALÂ

Pod ~adar, na dvor }e izleznemo... Da se ne sramuje{ zaradi nas ina{e drustvo! Tam }e si, kako kristijani, proslavimo, ete, pa-tericu!

IVKO

More, za kakav dvor, kakav ~adar ti pa zbori{, Kal~o! Idite sidom, ovolko ve molim!(Skida kapu, me}e je na zemqu izmi~e se i me}e ruke na prsa pa seklawa Kal~i)

KALÂ

I~ nema ve}e da moli{.


IVKO

Molim ve bra}o i prijateqi i drustvo. Je l’ ste kristijani iSrbi, je l’ ste Turci ili Tatari ili Zejbeci, kakva ste vera!Izlegajte mi iz ku}u!

KALÂ

(Prezrivo)I ti, bre, pituje{ za veru. I ti li ima{ veru a slavu si ne}e dadrì{!?

IVKO

Pa mlogo je, bre brate!

NEKO

(Prilazi mu i {apne mu na uho)Mnogo je kad biju!

IVKO

(Plane)Ti da si }uti{ kele{u nijedan!(Poleti na Nekog ovaj pobegne u levu sobu. Umiri se, blaìje)Idite bre; zar vi se nije dosadilo!(Broji na prste)... Aman bre! Do|oste, sedoste, piste, ru~aste pâ i piste; ve~e-raste fru{tukovaste i pâ piste; –spavaste, pucaste, koko{ke mipotepaste, kom{il’k uzbudiste po ku}u mi taraf taraf na~i-niste, rezilak mi naprajiste. Pa {to jo{te iskate da prajite! Jeli ste kristijani, je li du{u imate! E pa nesam si ni ja onajHayi–Mihal ta da poteglim tol’ki ar~!!... Idite si!

KALÂ

Jok!(Pregleda pu{ku).Idi si ti, ako ti je za idewe.

IVKOVA SLAVA 103

IVKO

(Plane)Ama koj da ide, ja li da idem!? More }e da isko~ite, pa sve }epipirevka da pojete! Kako neveste }e isko~ite, sal dok si oknemkom{il’k... pa moji momci i moji ~iraci, tag }u ve vidim!

KALÂ

(Plane)Koga da vikne{! Koga detence?! More krv }e da legne kako kodKele–kulu u staro vreme. ]u ve potepam sas pu{ku kako zajci. ]eti se razleti perje po avliju i po kom{ilak kako od jarebicukamewarku!...(Besno)Idi si, da te ne gledam. Ako mi jo{ jedanput rekne{ za idewemrtvak si!(Zapne pu{ku)Poginuja si!

IVKO

(Bega na stranu)Da poginem, za {to da poginem... el na slavu da poginem!

KALÂ

U kwige }e se more pisuje i ~eti po za nas: kako je ubija pobratimpobratima; kako je poginuja doma}in jedan, ete, na slavu!

IVKO

Da poginem! Za{to da poginem?

KALÂ

(Nastavqa)“Koj ga je ubija?” ]e pituju ~oveci pa za nas. – “Ubija ga je, eteKal~a pobratim!” }e reknu drugi. – “A za {to ga je ubija?” –Ubija ga je dek se sramuvaja od, “drustvo i neje dràja slavu si!” –


“Ako, ako, }e reknu, posvetila mu se! Neje ga Kal~a ubija, slavawegova ga je ubila!... Zar na{i stari predi nas, – }e reknu oni –pet stotin’ godine, bre, pazi{e i drà{e slavu – em u onaj zulumo~uva{e gu – da se, demek, razaznajemo koji smo od vreme Srbi, anesmo ni tija Grci, ni Cincari pa ni Bugari – a on sag zar u ovuslobodiju da gu batisuje!? Ako, ako! I treba{e takoj da mu senapraji! }e reknu ~oveci. Neje Kal~a kabajet! Neje Kal~a ubijapobratima, ubija je ku~e, nikakvu veru je ubija Kal~a cvrstavera!

IVKO

(O~ajno)[to da ~inim kom da si na daviju idem.

Dok je Kal~a posledwi govor svoj zavr{ivao izlaze Cigani nato-vareni }ilimima, jastucima i siyadetima. Otvaraju se sredwavrata i ulazi Smuk s grdnim bokalom i Kurjak s pe~ewem inekoliko hlebova. Kal~a, Neko i Cigani veselo ih pozdravqaju. Uto isto vreme otvaraju se i vrata s desne strane i izlaze gostii prate ih Keva, Sika i Marijola, Ivko bega me|u wih i hvataKevu za ruku a Sike Marijolu. Svi zaprepa{}eni. Gosti se pod-rugqivo smeju i krste od ~uda kad opaze ovaj va{ar i polaze nasredwa vrata.

IVKO

More u op{tinu }u ve tuìm! U op{tinu!

KALÂ

(Zastane na sredwim vratima, Ivku)Da zapamti{, Iv~o: “Koj mi je maslinku poru~aja, tulum je pla-tija!”

Izlazi sa stra{nom vikom i pucwavom.

Zavesa pada.

IVKOVA SLAVA 105

TRE]I ÎN

Tapija u Op{tini

Kancelarija lepo name{tena. Sa strane sto pretrpan harti-

jama. Oko stola dve tri stolice. Preko puta stola kanabe s

foteqom. Po zidovima slike Kraqa Milana, Aleksandra i Kra-

qice Natalije. Blizu stola staklen orman s kwigama i har-

tijama. Za vreme celoga ~ina iz pobo~nih soba ulaze pisari i

pregledaju akta, donose i odnose akta.

PRVA POJAVA

Predsednik sam.

PREDSEDNIK

(Sedi za stolom, pu{i i prevr}e neku hartiju u ruci. ê{}epogleda u hartiju i smeje se)Haha! Potpisan: “Jordan Coni} Krivokatski, odnosno Krivo-katac ili ti Krivokap~e”. Pa kako je samo nakitio tu`bu. Moraba{ da je pisao neki buyaklija – advokat. A ~esto ga gledam. Znamkoji je. To je onaj deficitlija {to se ubi rade}i da ga vladaodredi da pregleda op{tinske ra~une! îsto slu{am, opkladiobi se da ga poznam, to je onaj Jev|o Mi}ovi} Mokrogorac, onaj saonom uàsnom firmom nad vratima sa terazijama pravde na wi-ma, onaj “znalac pravni~ki”. Tuì se na Ivka Mijalkovi}a Jor-ganyiju. Ja poznajem Ivka kao jednog dobrog i po{tenog i vrednogmajstora koji do sada ni za {ta nije odgovarao pred sudom. On jeprekju~e slavio. I ja sam mu bio na slavi. Ku}a ugledna, ~estita,doma}inska, prava srpska ku}a, a i on bio uz Kola Ra{i}a jedanod najvatrenijih boraca za oslobo|ewe, pouzdan jo{ iz turskogavremena. Dolazili su mu prvi qudi i najboqe firme, da mu slavu


~estitaju. I sad ga Krivokap~e tuì! Znam i Krivokapca, to jejedan uàsan parni~ar, noga mu nozi ne misli dobro; zavadio bidva oka u glavi; jednako traì neke naknade za pretrpqeni strah,za povredu ~asti povredu telesnu!... Svaki dan ga moè{ videtigde yowa u predsobqu op{tinskog ili prvostepenog suda ilina~elstva! Ded da vidim {ta to pi{e...(îta, mrmwa neko vreme pa onda glasno)... “Ja se od ovo tri dana nalazim u uàsnoj li~noj nesigurnosti amoja familija u najbednijem stawu kao da nijesmo u drugoj pre-stonici gordome gradu Ni{u. Dolepotpisati sa svojom gorere-~enom familijom ne sme nosa pomoliti iz ku}e, jer nam je svimaìvot u opasnosti! Oko nas fiju~u kur{umi kao da je varo{ uopsadi ili kao da su se vratili dani [umatova~ke bitke. Neko-liko bekrija–qudi kojima ni{ta nije sveto, ni imawe ni ~astmirnih suseda – zaseli u avliji izvesnoga i zemaqskim vlastimadobropoznatoga Ivka Mijalkovi}a, jorganyije, ili boqe re}ipamuklija{a, pa ne samo da piju i larmu i galamu prave naru-{avaju}i dnevnu bezbednost i no}no spokojstvo i ti{inu okol-nih mirnih suseda, no jo{ svakoga ~asa pucaju iz pu{aka bojevimmetcima. Sre}om do sada jo{ nije istina bilo qudskih `rtavaali pernata ìvina postradala je totalno, no ako jo{ malo us-traje ovo nesnosno stawe – ne sumwam da }e i qudskih `rtavabiti. I {to je najàlosnije u svoj ovoj stvari sam gorere~itIvko, doma}in vajni, sve to gleda i sejiri s naslednicima zajed-no. Dolepotpisanom izgleda kao da mi neki inat tera!... Jesmo limi u zemqi slobodnoj, sa jevropejskom kulturom, ustavnoj zemqigde je ìvot, ~ast i imawe ustavom svakom gra|aninu zagaran-tovano, ili smo u Arnautluku, koje da nam se kaè, pa da seselimo u svet sa doma}eg ogwi{ta. Samo skora i hitna pomo}mesne vlasti prepre~i}e daqe nesre}e i nas straha osloboditi.(Mrmqa daqe, za tim glasno)Op{tinskom sudu ponizan Jordan Coni} Krivokatski, odnosnoKrivokatac iliti Krivokap~e. Kubeyija i prvi sused, u ime mno-gih ugroènih suseda!”

IVKOVA SLAVA 107

(Govori)Hm, hm! Poznavaju}i Krivokapca, ovo mi izgleda da je malo pre-terano, ali ipak moram islediti. Ne}u da mi prebaci {to.(Opet ~ita i pu{i)

Ulazi pandur.

DRUGA POJAVA

Predsednik. Pandur a zatim Ivko.

PANDUR

Gospodin predsedni~e! Ete ga tuj Ivko jorganyija, iska da ulegnedo teb’!... Sal, re~e, na dva re~a. Zort mu je, re~e, ni{to!

PREDSEDNIK

A, on! Taman ko’ {to vaqa.(Smeje se, za se)Mi o Kurjaku, a Kurjak pa na vrata.(Panduru)Pusti ga. Da vidimo {ta je i koliko je u stvari! A ti si to?

Pandur iza|e Ivko u|e.

IVKO

(Mizerno izgleda, neobrijan jo{ jednako u sve~anom odelu)Jeste, gospodine, ja sam si!

PREDSEDNIK

A ja ba{ sada ovu tvoju stvar gledam i razmatram.

IVKO

(û~ne malo, razvija {amiju i vadi iz we tapiju – ùtu ove-{talu hartiju – i me}e je ponizno na sto pred predsednika)


Jeste ja sam si, gospodine predsedni~e, dobro te me jo{te moga’ dapozna{!

PREDSEDNIK

(Razgleda hartiju)Dobro, pa, {ta ti je ovo?

IVKO

Ni{to ne znam, gospodine, ~eti si sam.(Povu~e se smerno zidu i tiho se iska{quje)

PREDSEDNIK

(Za~u|eno)Tapija!!(Gleda ga za~u|eno)Dobro, pa {ta }e mi sad ona?!

IVKO

(Tankim glasom)Ja si ni{to ne zborim, gospodine! Zbori si ti! ôvek si u~evwakpismen, pa sal toj da mi pro~ita{: Eli tapija glasi na men’, i elije tapija od moju ku}u?! Sal tol’ko!

PREDSEDNIK

Jeste...(Razgleda je svu)Na tebe glasi... Pa {ta onda?

IVKO

(Ja~im glasom)Ela sam ja sajbija od moju ku}u – eli su pa sajbije stanule usaga{wu ustavnu dràvu onija bezakonici tam’!?

PREDSEDNIK

Ama pa {ta je to bilo?

IVKOVA SLAVA 109

IVKO

(Bukne, silnim i jakim glasom)More vide li ti, gospodin–pridsedni~e, onija,(Pokazuje rukom na onu stranu gde mu je ku}a){to napraji{e sas men’ i moju ku}u?! Pa te molim, gospodine, dapro~eti{ u zakon: e li je predvideja zakonodavac ovakav slu~aj inapisaja niki paragraf?

PREDSEDNIK

A {ta je to bilo?

IVKO

(@alosno)Lo{o, gospodine... @ivot nemam... od zulum pobego’ do tebe!

PREDSEDNIK

A od koga to?

IVKO

More, sramujem se i da ti kaèm: ama, ete, vikam ne}e da miveruje{! Od kako se slava slavi, takvo ne{to te{ko da be{e usvet, ete! Pa si isko~i do teb’ da te pitujem, gospodin–pridsed-ni~e, ima li ga u ovuj zemqu zakon za onija bezakonici {to su,ete, sag u moju ku}u.

PREDSEDNIK

(Smeje se)Hehe! I to ba{ tebe da sna|e, sve tebe! A od kojih to bezakonika?

IVKO

(Tu`no)Od onija nesre}nici, treska gi fa}ala! – Ete, kunem kako èna,tolko ne znam {to prajim gospodine. Koji su, pituje{? ... OnajMita Jovanovi} i Jovan Popovi} i pa onaj Mikal Nikoli} Kal-~a. Ete od tija bezakonici.


PREDSEDNIK

Zar oni? Pa {ta ti rade?

IVKO

Zulum ~ine, gospodine. Ene gi kude zasedo{e u onuj moju pustiwu,pista ostala, jo{te od wekwa. Kako do|o{e na \ur|evdan – ti mido|e pred ru~ak, a onija po ru~ak. – Kako tag do|o{e i sedo{e,ve}e se ta vera i ne diè od tag iz moju ku}u! Ju~e gi moli’ kakovladiku i moli’ gi i tera gi – ama kom si zbore{em!? Preti gi da}u gi u op{tinu tuìm, pa i~ ne pomaga! Vikaju po–za men’ kakopo–za selsko pceto “Ua, ua!”, a Kal~a i pu{ku izbaci po men’; dame ubije iska! Ju~er ido’ dva put danas triput! Od ju~er ujutro dodanas – a ve}e je {est sata – ja si, gospodine, dom nemam! Idem sipo sokaci brqiv, kako muva zunzara po ku}u... Kod ta{te si no}i’sas Kevu!... Danas je tre}i dan, gospodine. E, pa mlogo je, go-spodine, mlogo!

PREDSEDNIK

Mlogo, Ivko!

IVKO

Prvi dan Slava – e, biva, red si je; drugi dan vika se Paterica – epeki i toj }e si kabulim; – ama {to praje pa danas, tre}i den, brebrate – majka mu stara!? E, pa nesam si pa ja bitoqsko magare, dapoteglim tol’ki tovar. Mlogo, gospodine!...

PREDSEDNIK

Jeste mnogo...

IVKO

... Pa vikam da isko~i{, gospodin prisedni~e, ta da vidi{ sastvoje o~i moju bruku i moj àlos’! Ene gi tam sede si, pa na svaki~erek sata po jedno ru~awe. êste se, gospodine, kako Cigani ubogat dom kad si pretekne posle poklade.

IVKOVA SLAVA 111

PREDSEDNIK

(Smeje se)Hehehe!

IVKO

(Smeje se usiqeno)Hehehe! E, gospodine, gospodine teb ti je za smejawe, a men’ mi paza plakawe! Ovoj si je sag u moju ku}u kako vojska u rat kad sipromine kroz selo! ... Ono jedewe, ono pijewe, ono pucawe sastufeci – }e vidi{ i ~uje{ i pa ne}e’ da veruje{. U zem’ dapropadnem odi sram, {to }e reknu pa kom{ije!

PREDSEDNIK

Ama pa oni se ve} i tuè. Evo, Jordan podigao tu`bu protivutebe – ba{ sad sam je ~itao – tuì se da nema mira od larme ukom{iluku... Evo, ponizan Jordan Coni} Krivokapski.(Pokazuje mu tu`bu)

IVKO

(Letimice pro~ita tu`bu)Ama zar toj ku~e kubeyijsko se ba{ na|e da se tuì!?

PREDSEDNIK

Jeste, on! ...

IVKO

(Prezrivo)Ama za weg’ me ba{ i~ neje àl. Nesre}a je gospodine, vazdan–danje u avliju – pa {to }e da ~ini; ve}e sag uzeja i setija se pa si sejeladole` uz plot, sal da sejiri za moju nesre}u – tol’ko mu milo zaovuj moju bruku!

PREDSEDNIK

Aaa, veli{ bruka po ku}i.


IVKO

(Tu`no)Ene gi sijasvet oko ku}u mi kako oko panoramu. Jedni ulaze drugiizlaze, kako kad je pukovska slava, ni gi znam ni gi poznavam...Ono, gospodine, neje ku}a, neje avlija ve}e – onoj si prilega nauzunyovski panajur, Boga mi ti kazujem...

PREDSEDNIK

Pa {to meni govori{, {to nisi wima kazao? Tu, hvala Bogu nemora{ da se cifra{ i da im drì{ ~est! Niste tu|i qudi, negosvoji, poznati... pa da si im nepomenuo, da si im kazao: bra}o,qudi, |avoli, sotone, molim vas nije hvala Bogu sutra smak sveta,ima jo{ dana... da si im, eto, tako kazao, oti{li bi qudi lepo...

IVKO

(Tu`no)Ama, kazaja sam gi, gospodine, i molija sam gi, i {to gi nesamprajija – ta i~ ne pomaga! Em kako sam gi molija, i ono ku~e Jor-dan Krivokapac tuj pri plot si be{e, i sve slu{awe da je sre}a,da mi se na|e sag kako svedok, ama sam baksuz, pa mi se, etenaturija kako tuìoc – pa i~ ne pomaga!... Pijani qudi, gospo-dine, pa {to da prajim?!

PREDSEDNIK

Ama nisi ti umeo...

IVKO

Iskara{e sve, sve se razbegalo od ku}u, i momci i ~iraci idoma}ica i magare mi, gospodine, pobeè odi tirjanstvo ~ak ulojze, i ja... Sve pobeè, gospodine, po malu i porod i po lojze; a{to si ostade toj pogibe... i ja si pobego’ do teb’, da me kakovlast, ete, za{titi{ {to se kaè... A ona si pa osta{e pa {en-lu~e kako u du{mansku ku}u... frqaju tufeci kako zejbeci... Te-paju koko{ke mi kako da isko~i{e u lovu ~air pa da su toj {quke

IVKOVA SLAVA 113

a nesu doma}e koko{ke! I petla mi ubi{e! A ima{em petla,(Ponosito, zaboraviv{i na svoju nevoqu)ete, za kef! Ta {to ima{e pusto grlo, kako telal u carsku ordiju;budija mi je momci i ~iraci sabajle na teve}eriju, na du}an pa iweg’ mi ubi{e ajduci! Ubila gi sveta Bogorodica i prekoju-~era{wa slava i pa dana{wi Sveti Evengelis’ Marko!

PREDSEDNIK

Zar sve poubijali!

IVKO

Ete otidi si sag, pa nema i~ pile za lek da gi traì{!... A kamiluda mi dava{e ~ovek za onoga petla, ne teja{em da ga dam, a oni gautepa{e i poru~a{e! Be{e ~elebija petal! Kad si spacira pro-kaj plot, pa si nakrivi ono wegovo crveno {ajka~e tr~e po wegkom{iske koko{ke kako palilulke devojke po gardista nared-nika, tol’ko beo{e merak na weg’! A be{e batlija pe{an, kom-{iske koko{ke sve u moju nose quske, ima{em tolki pili~ki!]a i teb’ da pozovem jedan dan na teferi~ na ru~ak u lojze. Sve sipobi{e i poru~a{e!

PREDSEDNIK

A zar ba{ toliko mnogo jedu?

IVKO

Mlogo gospodine! Da ti ne dava Gospod pa da gi rani{ ni da gi papoji{! Za onoga Kurjaka jedno pile na zub, a jedno jagwe te{ko dastiza; od jedno jagwe sal runo {to ostavqa. Jede kako vatra! ASmuk onaj pa {to pije – mani se! On si sal drì okanik, pa kakostrina bosiqak, ne ispusta ga iz ruke!

PREDSEDNIK

E, to im ni{ta ne vaqa.


IVKO

Zulum~ine, a ja {to da prajim sam,(O~ajno)sam, ete, pome|u onija ajduci?! [to da ~inim, ela nau~i me ti! Tisi u~ija, demek, ~koqe, ~ovek sa kwiòvan, u~evwak, razbira{ seu paragrafi i zakoni i protokoli delovodni, a ja sam si jedan~ovek pros’. Biva li da se kako doma}in tepam sas wi, sas gosti,bre, brate!? Ne biva! Prijateqi smo, kumovi se vikamo, pobra-timi se zovemo, imamo {alu od vreme, pa {to da ~inim?! A istra’ me istin’ da ti kaèm – stra me da ne poginem za ni{to,za{to pijani ~oveci znaje{ kud g’im je tag’ pamet!

PREDSEDNIK

A, ta vaqda ne}e dotle do}i?

IVKO

More, ne znaje{ ti, gospodine kol’ko sam ja beksuz a onija pakol’ko su ludi! Onaj pa ludi Kal~a zaseja na sred avliju pod ~adara udarija barjak pred ~adar, a pu{ku si turija preko koleno kakoonaj Musa ]eseyija u tvrdi Ka~anik u staro vreme – pa me stra’da ne poginem. A ludo je gospodine, ludo, pa sto oke ludo! ]e meutepa kako {otku. Da poginem ni za {to, bre brate! Nesam pogi-nuja u rat od du{mana ni u Beograd o bombardovawe, ta sag dapoginem na \ur|ov–dan, od pobratimi u moju ku}u, na moju slavu –kude gu pa na|o’ da gu slavim!!... I ène gi dolazile i plakale iokale gi dom – pa ni{to! Za malo pa gi ne utepa{e – a ène i onesi pobego{e!

PREDSEDNIK

A koji re~e de su?

IVKO

Kurjak, Smuk i Kal~a.

IVKOVA SLAVA 115

PREDSEDNIK

(Smeje se)Hahaha! Sve sigurne firme! E, dobro su se sortirali. E gre{niIvko, dakle oni, ta trojica.

IVKO

Jeste sal pa ~etvorica!

PREDSEDNIK

Ama trojica vaqda?

IVKO

êtvorica, gospodine!(Opet qutito, popravqa jaku kao da mu je tesno oko vrata)Na trojicu znam ime, a na onoga ~etvrtoga koj }e da mu zna, kum munesam bija. êtvorica!

PREDSEDNIK

A koji je taj ~etvrti?

IVKO

Ama, gospodine, ako ga, ete, ti sag zna{, taj }e ga i ja znam, – vratda skr{i!... Kol’ko pita i pita – i ne moga’ da mu ~ujem za ime.Pitujem onija: koj vi be{e, vikam, taj? a oni mi kazuju “na{pobratim!” Pitujem pa wega: Koj si ti, bre? – “Wihov pobratim!”vika mi on. “I tvoj pobratim!” vikaju pa oni. Pobratimija se saskoleru a ne sas men’! Tri dana kako ne iska~a iz moju ku}u, a ni gaznavam ni poznavam!

PREDSEDNIK

A odakle je zna{ li bar to?

IVKO

Koj }e da znaje, gospodine! Na slavu zna{ kako je. Do|e si ~ovekiz beli svet, ulegne u ku}u: “Sretna slava, doma}ine, za mnogogodine i mi teb i ti pa nam!” tol’ko si zbori pa si sedne kude si


miluje! A ti {to da praji{, jo{te mu lacka{, a i ne znava{ ga,zbori{ si i ti: “Milo mi je, izvol’te”, a vi zar ga sal na slavuznate i setite se prijateqa! a ni ga znava{ ni ga poznava{!...Zna{ {to je adet, slavija, fala Bogu! Ta tako si i ja sag s toga.Belosvetski neki; ispreko plot si zar do|e ovamke! Mo`da ne}eni odi na{u veru da je, za{to se i~ ne razbira u na{ adet! êtiriput ga, bre brate pokani s kafu, belkim da se ~ovek seti zadizawe i on gu popi, i ta se vera ne priseti ta da si isko~i izku}u, demek na drugu koju slavu, no si sal sedi i `mije. “Ja simogu, vika on, mlogo kafe da pijem; kol’ko da gi pe~e{, vika ja gisve pijem, ne mi i~ {kodi!” Ta si je ve}e batali da ga kanim... onsi sam poru~uje, ene da si ode{ pa da ga vidi{ – sag gi sve po~efot poru~uje i pije!...

PREDSEDNIK

A zna{ li bar ko je, i {ta je?

IVKO

Pa trebe, mislim, da je neki gurbet od panoramu, e–li pelivan...na tu sortu prilega. Neka fantazija, gospodine. Ni ga zva ni gapa zaustavqa’ – pa sag on stanuja jo{te pozulum}ar i po lud odisvija onija {to su tam!

PREDSEDNIK

Bruka! Bruka!

IVKO

More, toprv iska da ~uje{ za bruku! Za onuja trojicu pa mi i nejemnogo àl ni pa krivo, za{to smo drustvo jo{te od vreme... eh, ija sam si tolko puta yumbus pravija i kefli bija u wihove ku}e!Ama za onoga panoramyiju i pelivana – e, gospodine, ne}e da miveruje{, ve}e ìvot nemam! Za{to ve}e drugi dan po~e da sipraji e{ekluci, a pa onija budale pristado{e, pa sas weg’ a man’mi za inat. E tuj mi du{a gospodine!(Pokazuje na grlo)A zna{ li, {to iska jo{te pelivan!?

IVKOVA SLAVA 117

PREDSEDNIK

A {ta to traì?

IVKO

(Pakosno)Begendisaja, kockarin, ono devoj~ence, ono Jol~e bu}meyijsko...ono {to mi posluìva{e, ako panti{, goste na slavu, – pa iskasag da se oèni sas wuma. A onija pa e{eci o}e da su mu navo-dayije! ...Jo{te drugi dan, ju~erke traì{e mi devoj~ence da giposluùje, a ja gi prati Mitan~e ~ira~e, a oni napudi{e ~ira~epa iskaju, ete, Marijolu: “Pi{in da naprati{, vikaju, ono Jol~eda ni poje pesmu:Ruzmarine moj zeleni, na mom srcu presadeni! za{to je, vikajuSikina kerka, pa }e i ona da si znaje ubavo da poje tuja pesmu, a,vikaju, ne}e da se sramuje kako majka gu, za{to je u~ila ~koqu!” –[to da radim – da pratim ne smem; ~oveci su, sol ru~aju, majke!Ta gi prati Cigani neki, a oni gi nakara{e a Kal~a jo{te jedno-ga istepa! – A oni pa traì{e: “Prati ni, more, Ivko, ono Jol~e,}e da gu udavamo!” O, Boè, vikam, kud se tako udava i pa èni!Nemecki adet u nas nema ga! Nesmo ta vera, vikam. Kakva je verasag pa toj zastupila! vikam gi pa ja. Da prati{, da prati{, za{tosmo i mom~e namerili!” vikaju oni!... Pijani ~oveci mislim se paja u moj pros’ pamet, pa i ne znavaju ve}e {to zbore... A oni se inaredi{e, more, ve}e! Kako da }e od nedequ veliki pos’ da je!Smuk kum, Kal~a stari svat, dever Miloslav apatekarin a mla-doèwa }e je – panoramyija onaj!(Hoda qutito i me}e kapu na glavu)

PREDSEDNIK

Pa okanu{e li se?

IVKO

Jok, more! Ne okawuje se ta vera! – “E, pa da gu prati{, vika onajpanoramyija, da igramo, vika, berem fote!” Pa i onaj budala


drta, Kal~a onaj, i on si pristade uz weg – a man’ mi za inat – pa ion vika: “A fota, vika, mlogo lepa stvar... }e se, vika, pa qubi{za jedan dan sas devoja~ki kol’ko ne}e{ u sav svoj vek sas ènu itri svastike!... “Prati ni i majku gu Siku!” poru~uje mi Kurjak aKal~a pa prifa}a: “I wuma i wuma da prati{ ... “]e da padne iona, Sika, malko u bunar berem dvesta ar{ina, a ja }e da gu sam –zbori Kal~a pa zasukuje musta}i – vadim iz bunar!” Tu se skara{eKurjak i Kal~a; Kurjak zar {to je posme{en od Kal~u te ne dadetakvo zborewe, te si i Kal~a malko posrami i za}uta si... O,Boè, pijani ~oveci, {to }e im ~ini{!? A toj si je pa onajpelivan nau~ija Kal~u za fotu, za{to otkud pa Kal~a da znaje{ta je fota. Za {to toj ne be{e u na{ zeman... tija nemackiadeti! – “Pa }e se, vika Kal~a, begendisuju mladenci; u saga{wiadet takoj se, sas tija ficovi i marifetluci, vika, udaje i paèni sag... Sramuvawe nema sag ve}e; sag mu, vika, vospitaweiska~a na pazar!”

PREDSEDNIK

(Radoznalo)Pa onda?

IVKO

I sag ostade rabota sal za toj, da mi doma}ica isko~i do majku guSiku, pa da gu pituje: E li gu je devoj~e za davawe, demek, zaudavawe, i pa devoj~ence da pituje: e–la begendisuje li momka?

PREDSEDNIK

A ~ija je ku}a i familija?

IVKO

Iz siroma{ku si je ku}u, gospodine. Ima si ku}u i lojze u Goricui pa drugo lojze u Gabrovac – jedno lojze dvanaese a drugo sal odsedam duluma, dve wive, ~air i mogare. Ama ubavo i krotko devoj-~ence si je!... Toj kad mi re~e doma}ica – men’ mi se ku}a obrnu

IVKOVA SLAVA 119

ete! I ne dado’ doma}ici mi da si ide i navodayi{e kod Siku.(U krajwem o~ajawu)Em ga nisam nikad ni videja, ni poznavaja, ni zvaja, em me iska-ra{e iz ku}u mi – pa sag jo{te iska ja da ga oènim!!!(Otresa rukama)More moja bruka u svet gu nema, u kwige }e se pisuje, Boga mi tikaèm gospodine, moja bruka. Kurtalisuj!

PREDSEDNIK

A ~ija be{e?

IVKO

(Zbuwen)Moja bruka, gospodine!

PREDSEDNIK

(Nestrpqivo)Ama ne, ne nego devoj~e.

IVKO

(Razvedri se)A, za Jol~e bu}meyijsko pituje{? Tatko gu se zva{e Tane, Tanebu}meyija. Napred be{e bu}meyija!... ta...znaje{ kako je... Propa-de taj zanajat, po~e{e qudije ala franga da se nose, pa i onpropade... a od tag {to }e da praji, stade si klisarin. Umreja je }eda ima vi{e od {es’ godine ... Ama dobar i krotak ~ovek be{e,paze{e si ku}u, s koko{ke lega{i s petli ustaja{e za radi toj gai zvamo “Tane Doma}ica” ... Pa si ostado po wega udovica, taSika. Ku}a gu je tuj blizu do moju u drugi sokak [efteli–sokak{to je... Pa toj devoj~e iskaju, ete, sag da ga dadu za onoga belo-svetskoga. Mnogo je merak zbore si oni, ete, na toj devoj~ence!

PREDSEDNIK

E, ta lepa devojka, pa se svakom dopada; a, o~i su za gledawe.


IVKO

(Ushi}eno)A devoj~ence istin’ ubavo. Kad hodi kako pavun, kad si zborikako gugutka!

PREDSEDNIK

He, pa dao mu Bog o~i, pa zna ~ovek {ta vaqa; zavoleo je, – pazna{ kako je...

IVKO

E, moè, gospodine, istin’ moè toj da bude. Devoj~e lepo i krot-ko, kako i majka gu {to be{e... A i sag jo{te, pa je ubava i cvrstaèna!

PREDSEDNIK

(Radoznalo)E, a lepa joj, veli{, bila majka!?

IVKO

I sag, i sag, gospodine!

PREDSEDNIK

Aaa!... veli{... i kao devojka je bila lepa!

IVKO

(Odu{evqeno, odmahuje rukom)[to misli{, more! Ta isto be{e jedna lepotiwa, kad be{e devoj-~ence u moj vek – kad si ja beja momak za kef – a, predsedni~e,ne}e mi veruje{, do Stambol gu, ete, ne be{e jo{te jedne potakvada se nameri.(Prilazi sve bliè stolu predsednikovom i govori sve odu{ev-qenije)A {to pa imeja{e grlo, gospodine, pa kada zapoje onu staro-vremensku ni{lijsku:

IVKOVA SLAVA 121

Zelen zek}ir, drago moje![to mi, dragi, ne dolazi{?Sino} sam ti dolazijaPod tvoj penyer postojaja,Vezen jagluk izgubija.Ako si ga draga, na{la,Operi ga, po{qi mi ga,Po ~iraka na du}ana!

Toj kada zapoje s ono wojno pusto grlo,(Me}e kapu na glavu pa je nakrivi i odmahne rukom)ve}e ni{to polepo ne be{e odi toj na svet! Ama kako, ete, sagteb’ {to gledam, tako gu pantim u onoj vreme u ono wojno maloalevo libade, pa alis kako cvet, kako {areno lalê kad procavti uprôlet. Ona si poje u lojze tam’ pa kude Agu{ov Kovanl’k, a mi sepa, {to smo momci, skutamo u endek, kako lisice pri koko{ar-nik, pa gu serbez slu{amo! Mani se!(Nakrivi kapu na drugu stranu)I sag jo{te ubavo poje, gospodine, ama se mnogo sramuje, zna{,udovica je... Ama }e da te pozovem, ete, jedan put da do|e{, pa da guslu{a{, a ona, dmêk, da ne znaje dek si ti tuj!... Eh, ono pojewe akonesi ~uja – pa ti tag ni{to nesi ~uja u vek.(Seda na stolicu, prebaci nogu preko noge i skida kapu)

PREDSEDNIK

To sad prvi put ~ujem.

IVKO

(Ustane sa stolice, mete opet kapu na glavu i nakrivi je)A treba{e ja da gu uznem u onoj vreme, ama se, ete, razminu, ta guuze Tan~a, onaj bu}meyija. A ja pa na Kal~u si kaskandisuva{em,za{to i on si je mlogo bija merak na Siku, a koj ti je ~uja i znaja,tag pa za Tan~u bu}meyiju! A i majka gu mlogo mrze{e Kal~u – so~i da ga ne vidi – pa za men’ be{e beri}atversum!... Ama... ete...zna{ kako je u svet... Isko~i Tan~a; ni ja ni pa Kal~a, ve}e


Tan~a!(Pauza, malo potresen)Ta kada ve}e bi “golem ni{an” i naredi{e si rabotu – a tatko gu,ete na Siku, do|e si pri men’ da pazari jedan jorgan, da ga, maksuz,vika, {ijem za mladenci za Siku, dêmek, i za onoga pa Tan~u.(Malo pakosno i uvre|eno)E, sal toj vikam ja pa na tatka, ne}e da do~eka tvoja kerka od men’da gu Ivko pokriva sas alal, kad ne moga{e – keko treba{e –drugke da mu bidne rabota!... Ona se udade za Tan~u, a ja si pa tagza inat uzedo ovuj moju saga{wu doma}icu Kevu a Kal~a wegovuZonu... A ima{e gi dosta jo{te, mnozina {to beo{e merak nawuma. Neka se ièni{e, drugi osta{e jo{te be}ar, a dvojica siGane [otka i Vane Miska fati{e svet od golem dert. Gane [ot-ka otide si u manastir, a Vane Miska ode si u Srbiju, u yandari seod kara–sevdah upisaja! Bide li, gospodine, {to nesre}u naprajijedna èna od tol’ki svet!

PREDSEDNIK

(Smeje se)Hahaha! Ama ti kao da si pred konzistorijumom, tako si zapo-~eo... T se zagubi, more, ode, ode daleko. Kra}e, brate, kra}e!Dakle, {ta traì{ od mene?

IVKO

(Popravqa se, brzo skida kapu uzima opet onaj stari mizeranizgleda)Posme{ija sam se, gospodine, dê! U ovuj moju muku, ete, pa neznavam ni {to si zborim!(Tu`no)Pa, ete, gospodine, ja vikam: je li ovo Turcko, Arnavutluk li je,{to je?! Izabrasmo te za prisednika, dek si ~ovek od red... Za{tojo{te i u Turcko slavismo – besmo uvrsti u veru i pa u zakon – naovoj ~udo i rezil’k ne be{e. Pa vikam, da mi pomogne{, ta da sine promewujem veru sag pod moj staros’ i stanem poturwak pabajram da si drìm – kad mi, ete, slava takoj pomaga!

IVKOVA SLAVA 123

PREDSEDNIK

(Smeje se)Hehehe! Gre{ni Ivko!... Eto {to mi re~e, ne vaqa! Ne vaqa, nevaqa! ...

IVKO

(Ponizno i tu`no)I~ ne vaqa, gospodine! Za dobro ~ovek i ne dolazi u op{tinuve}e za zlo! A ja sam si gra|anin i podajnik, esnaf ~ovek... pla-}am sto i sedamdeset i tri dinari i ~etrdeset pari porezi iprirez na pol godinu; u deputaciju ako iskaju da idem, bez men nemoè da si promine, i uvek si idem o svoj ar~... Vojnik sam,sluìja sam staja}nu vojsku za svu kef, kad beja u Beograd, i sagsam vojnik u pirotekni~ku ~etu: a wekwa mi zapisa{e i komoruda davam!... Ako, gospodine, da davam, za{to smo Srbije! Da davami pa jo{te sal, ako je za dràvsko, za{to sam, ete, i ja dràvski!...Pa vikam pravo li je, da mi sag batisuju ku}u za ni{to; za ni{to,bre, brate! Pa ako ti vikam, ne moè{, gospodine, a koj }e tag damoè?! Ti za {to si predsednik?! Prati...

PREDSEDNIK

Ni{ta se ti ne brini, Ivko! Ne moè to tako ostati. Ja }u samoti}i da izvidim.

IVKO

(Ohrabren govori glasom koji jednako raste na vi{e)Nesam yimpir, nesam kockarin, gurbet nesam gospodine.(Lupa se u grudi)ôvek sam od red, esnaf–~ovek, i tatko mi taj ~ovek be{e; po-reska sam glava, i vojnik, i odbornik, i za deputacije, i za do-~eci, i u odbor za trijumfalne kapije – bez men’ ne moè dapromine, kako ni kolo bez Kokana!... E, pa biva li od jednog zajcadevet koè da se oderu!... Pa vikam, da isko~i{ sag ti sam, gospo-din predsedni~e... Ima li u ovuj zemqu zakon i pa red za onijabezakonici! Da si otidem tam’ do onuj moju pustiwu – zar }e da gi


bidne sram od teb’, pa }e da si otidnu i men’ me kurtalisuju!... Etetoj te molim!... Tri Cincarina prevedo na na{u slavu, i jo{tepetinu i moga{em i te{em da privedem – ama, ete, sag vidi{ kakoje! Sag do|e vreme, da se i ja sam pisujem u Cincari! Pomagaj,gospodine predsedni~e!

PREDSEDNIK

Kao {to ti reko’, Ivko, ne brini ti ni{ta! Do}i }u ja samglavom tamo. Idi ti samo ku}i, pa se pravi neve{t, kao da nisikod mene ni dolazio. Ja }u odmah za tobom s pandurima do}i.

IVKO

Otidi si, gospodine pa ~udo da vidi{! Iskupi{e se deca kom-{iska i mâlska pred ku}u, kako da }e panoramu da gledaju. Nemoga da gi napudim. – A, bre, deca! [to se zbraste tuj, }opecinijedni!? Me~ka li igra u avliju, eli {ebek, reko’ gi, p’ se isku-piste tuj?! – “Neje me~ka, zbore si pa oni, pa se smeju, ama ne{tojo{te poubavo odi toj!” – E, pa {to ~eka{e, bre, kad ne}e ni{toda bidne?! – “êkamo, zbore si, da se potepaju!” – Ajde, glavu daskr{ite, karam gi ja, toj ne}e da do~ekate!” – “Pa }e da do~ekamo,zbore si, i ju~erke trojicu izbaci{e na sokak!”... Sal to ~u, pa sifati put!... Aman kurtalisuj! ... Pa, vikam, eli da gi ispudi{ izku}u, eli da mi da{ pe{estinu panduri, da se iselim iz onujpustiwu... ]e da stanem, ete, gurbet po tu|e ku}e, pod staros, kako~inovnik...

PREDSEDNIK

(Dobro}udno)De, sad!(Smeje se)Ej, gre{ni Ivko! I kako to ba{ tebe da sna|e!?

IVKO

(Tu`no)Baksiz sam zar!

IVKOVA SLAVA 125

PREDSEDNIK

A... ono... zna{... ama i ti si ako se dobro se}am,(Smeje se)po nekad bio prava napast... A sad lele i pomagaj!... E, vidi{, sadti se vra}a... A zar nisi {ta po nekad... priznaj, a?

IVKO

(Malo zbuweno)Ama, ete... da si reknem da neje, jes’ je, gospodin–prisedni~e...In}ar nema, ete priznavam!... Ama ovakoj da je bilo – neje, nejegospodine dve mi o~i! Neje... Onoj si berem be{e {ala, ama ovojve}e bez red, gospodine, Aman!

PREDSEDNIK

(Ustaje i sprema se da ide)Ama to je ve} svr{ena stvar, dok ja samo odem... ti ne brini!

IVKO

(Dodaje mu uslu`no najpre {e{ir a posle traì {tap pa mu ga

uslu`no i radosno dodaje)Pa toj si i ja vikam, ta za {to si prisednik!?(Vidi u jednom uglu ki{obran, i wega u zabuni dodaje predsed-

niku)Eli iskate da ponesete i umrelu?

PREDSEDNIK

(Smeje se)Hvala, ta eto imam {tap!

IVKO

(U zabuni)Vikam da ne pokisnete...


PREDSEDNIK

Pa, vedro je...

IVKO

(Za sebe)More, kakav si pa i ti... moè lasno da po}isne{! Teke...

PREDSEDNIK

(Na vratima)Kao {to ti rekoh... Ja odoh najpri da svr{im ne{to na jednommestu a posle }u do}i... A tebi stoji do voqe, ili sad odmah daode{, ili da se zadrì{ u varo{ i neko vreme... Toliko stoji, da}e{ za jedan sat imati praznu ku}u... Moj pandur }e ti predatikqu~eve, onako kao {to preduzima~ gra|evina predaje kqu~eveod gotove ku}e u koju se sajbija mirno i spokojno moè useliti.Razume{ li? Ajdmo!(Odlazi)

IVKO

(Izraàva neku sumwu. Gledaju}i predsednika kao da mu je odje-dared ne{to stra{no palo na pamet. Klawa mu se ponizno.Izlazi za wim)O, da da Gospod! Teke...(Vrti glavom i lupa se po ~elu)

Zavesa pada.

IVKOVA SLAVA 127

ÊTVRTI ÎN

Markov dan

U Ivkovoj avliji. S jedne strane pozornice vidi se Ivkova ku}a, as druge strane napravqen {ator od }ilimova; ispod {atorasiyadeta i jastuci. Na plotu vise ~etri jagwe}e koè. Ispod{atora sede na jastucima Kal~a, Smuk i Neko, pred wima boka-li, fla{e, ~a{e i tawiri. Malo daqe jedno bure i jedno burencesa slavinom udarenom. Malo daqe naloèna vatra. Kurjak sedi natrono`noj stolici i okre}e pe~ewe na ra`wu. Jo{ na dva trimesta sede grupe od 3–4 ~oveka u ni{liskoj no{wi sa fesovima naglavi. Cigani sviraju. Kurjak pevu{i okre}u}i pe~ewe. Kal~asedi qutit, pu{i i drì pu{ku preko krila. Iza }o{ka od ku}eizviruje Ivko. U dnu se vidi taraba i vrata.

PRVA POJAVA

Ivko, Kal~a, Kurjak, Smuk, Neko, Cigani i Ni{lije.

IVKO

(Kad se pesma svr{i skida kapu i mole}im glasom govori)Ovako ve molim, – idite si dom!

KALÂ

(Qutito)More kakvo idewe ti pa pomiwe{?! Za toj i~ da ne zbori{. Ne liti reko’ ve}e stotin put!? Ama je brqivo... pa kako mu’a, stotinput }e ti padne i sedne na nos, i ti gu otera{ i ona si pa doleti isedne na nos! [to prepatismo od ovoga ~oveka, du{a da ni zna, azna{ ubavo da, niki ne}e da ni veruje!!

IVKO

Idite si, dom ìva vi deca i èna!


KALÂ

(Besno)Odi taj }o{ak od ku}u da nesi ulegnuja u avliju, Iv~o, sas tijare~i, za{to }e pogine{ – mrtvak si!(Uzima pu{ku s krila i okre}e je prema Ivku)

IVKO

(Iza }o{ka, àlosnim glasom)Ama zar pa na moju slavu da poginem! Za {to da poginem!? Odla-zite, bre!...

KALÂ

(Prekida ga opet, naperi pu{ku na Ivka, koji se odmah krije iza}o{ka, qutito)Ni korak na kude nas da nesi po{eja – za{to si sag u ovaj ~asmrtvak, a Keva ti udovica!

Svi se smeju grohotom i povla|uju Kal~i uzvicima.

IVKO

(Vi~e qutito)E, pa sal da si znajem da je tako!... Aaa! Za ubivawe li je?!

Ponova se svi smeju.

KALÂ

Jes’, za ubivawe, {to misli{!?

IVKO

(Za se)Ama {to ga nema presednik i panduri ve}e?!(Glasno, qutito, izleti kura`no na sredu)E, pezevenci nijedni, kad ne razbirate ~ove{ki, a ja }u ve pitamskore, {to }e prajite, kad vi do|u deveri iz op{tinu!?... Ako jesal sas zor,

IVKOVA SLAVA 129

(Ogor~eno)e, pa i ja si ubava~ko umem! Lako–lako! Postojte si malko!(Zakop~ava kaput, nabije kapu na o~i i juri na kapiju qutito)

Kal~a ispali pu{ku za wim. Svi vi~u. Uaaaa! Uaaa! Cigani svi-raju nekakav stra{an tu{.

KALÂ

(Vi~e qutito)A videste li ku~e nijedno, kako se sramuje od na{e dru{tvo?! R|anijedna selska bancarevska!

(U sred te najve}e dreke i larme ulazi Predsednik s pisarem inekoliko pandura. Cigani kad opaze Predsednika pobegnu svi.

DRUGA POJAVA

Pre|a{wi (bez Ivka), Predsednik, pisar i Panduri.

KALÂ

(Koji je bio sko~io s pu{kom potr~a za Ivkom prvi smotriPredsednika)Ooo! Zdravo–ìvo, gospodine!(Ostalima)More, }oravi li ste, eli neste okati, te ne vidoste koj vi do|e?!(Skida kapu)

Svi u}ute i javqaju se Predsedniku ovaj ih hladno i zvani~nootpozdravqa i razgleda po dvori{tu.

KALÂ

A vide li, gospodin–prisedni~e, {to napraji onaj zver sas nas? ...(Skida papu~e i obla~i cipele)

PREDSEDNIK

(Prekida ga hladno)Koji “onaj”?


KURJAK

Paaa... ovaj.... doma}in na{, pobratim Ivko, gospodin Predsed-ni~e.(Daje mu jednu malu stolicu)Izvol’te, sedite... A, mi... malo svratili... ka’ qudi.Predsednik seda. Svi ostali me}u kape na glavu i sedaju na svojastara mesta. Kurjak seda opet kraj ra`wa i okre}e pe~ewe.

KALÂ

(Malo se trgao i umerio od kako je do{ao Predsednik)More, ima davu da ti ~inimo, da ti se tuìmo bez marku, na onogasankim pobratima!... Mlogo lo{ ~ovek, gospodin–prisedni~e, pani lo{e i napraji!... Pceti{te! Ovako li se slava slavi i dru-stvo do~ekuje jedan put u godinu, bre, brate?!... Ostadosmo sami uku}u kako siro~iki bez tatka, kako pili~iki, gospodine, kad gikobac uapi majku!

PREDSEDNIK

(Prebacuje)E, pa Kal~a, zna{ kako je... i vi, opet...

KALÂ

(Prekida ga, tu`no)Toj li je red, gospodine?! A, ìvuvasmo alis kako bra}a od jednumajku... Paze{em ga i vole{em poboqe od onoga mojega âpu! Patoj li je red, gospodin prisedni~e, da sag...

PREDSEDNIK

(Prekida ga)Pa nije ni to – to ne velim – al’ opet ni zulum ne}e da trpi~ovek...

KALÂ

(Prekida ga, iznena|en)“Zulum”! Ajde pa i ti sag gospodine, kako to pa zbori{!... Sve

IVKOVA SLAVA 131

be{e ubavo i ~ove{ki!... “Zulum”, vika{! E, pa de, ko je poginujaod ovaj na{ zulum, kaì si ti, ti si vlas’, kaì dâ! Ti si ~ovekjedan, {to se vika, kwiòvnik, razbira{ se u kwige, i u pismo, iu protokoli, i arhivu, i tija bagateli. Kaì si, de, koj pogibeodi taj na{ zulum, majke?!...(Odmahne rukom)A, weg’ pa ako slu{a{ {to ne kleveti – ihâ, pa ono trebe da jeKosovo bilo ovden!... U ovej godine... rutav ~ovek... ta da si sag umoj staros’ pla~em. Toj li je pa red?!(Bri{e suze)

PREDSEDNIK

(Dobro}udno)E, pa znam da si ti Kal~a advokat! Ama nije opet red ni da mu viopet tako nabijete ogwi{te!(Osvr}e se i razgleda onaj va{ar po avliji)Nije ni to, boga mi, red!

KALÂ

(Iskreno)Neje, gospodine, da kaè{, da je red neje pa ni toj red! I ja si tojvikam, ama, ete, kom da gi kazujem!?

PREDSEDNIK

(Gleda one obe{ene i razapete koè)A jesu l’ vam te ~etiri jagwe}e koè od ove slave?(Ustaje i ide po avliji i razgleda)

KALÂ

Jeste, gospodin prisedni~e. Ve}e nam se dojade pile}e, pa pro-menemo na jagwe}o... pa be{e si tuj jo{te neko drustvo,(Trqa ruke, i zadovoqno)ta gi poru~asmo sas dru{tvo. Damno ne pantim, gospodine, da sitako ubavo ru~a’, em sas kak’v lezet! ...


PREDSEDNIK

Hmhm! Aaa, po{to su sad koè?

KALÂ

(Uslu`no ka trgovac kad ih prodaje)[es gro{a, sedam gro{a, devet gro{a, gospodine... sprama jagwe ai sprama godinu kad je poboqa godina prodava se i po dvanaes’...Dve si dadosmo na Kurjaka, za{to gi je on zaklaja pa red si jetakav, jedna za men’ da ostane, za{to mu ja beja pomaga~, paraku-var a on si be{e stareji a{~ija; a jednu }e si ostavimo na{omuIv~i, red si je, zna{, u wegovu je ku}u poareno i zaklano pa ako{to neje ~ovek bija sprama nas, ni zasluìja!(Ironi~no)Ete, vidi{, gospodine ete takvi smo ti mi zulum}ari!

PREDSEDNIK

(Koji polako ali jednako malo po malo napu{ta svoju zvani~nupozituru)A {ta to pe~e onaj? Jagwe, a?

KALÂ

Jagwe, gospodine, \ur|ovsko jagwe; a od weg poslatka manya nemana svet!

KURJAK

(Pruà Predsedniku pre~wak)Izvol’te gospodine predsedni~e!(Kal~i)Primakni, pobratime, bliè stolicu!

PREDSEDNIK

(Prima od Kurjaka)No... ba{ mogu, hvala!

IVKOVA SLAVA 133

KALÂ

(Sav blaèn)I Kurjuk podaj gospodinu... ama {to je Kurjuk, poglega! Kako oddebarsko jagwe da je... Aha, kud je raslo, kud je paslo!!

PREDSEDNIK

(Zahvaquje mu se)Hvala Kal~a. Dosta ma je i pre~wak!... Al’ sesti ne}u, nego onakostoje}i... pre~wak i jeste za to da se stoje}i onako s nogu jede.Divota! Divota.(Trgne se i opet zvani~no)A posle ... ja nisam do{ao ovamo da se ~astim – kad je trebalo, biosam – ja ovamo dolazim, upravo, po zvani~noj du`nosti, kao...

SMUK

(Koji je malo ~as iza{ao dolazi hlebovima i s punim bokalom)A mi }emo malo da se prihvatimo... ru~ali su, {to kaù, i onikoji su goveda pogubili. Evo i hladna vina iz podruma.(Nekom)Pobratime, ded isperi malo ove ~a{e!Neko pere ~a{e i re|a ih pred Kal~u, Smuk naliva.

KALÂ

(Pruà ~a{u punu vina Predsedniku)Ela, izvol’te, gospodin prisedni~e, malo vince! Ama je vince,vidi, vidi! I Tur~in pa veru da si batali zaradi toj vino, takvoje!

PREDSEDNIK

Hvala, Kal~a.

KALÂ

(Zagleda ~a{u)Ama vino antika!... od }urlinsko lojze... Da si bacimo, gospodine,u kqun po jedno vince.


PREDSEDNIK

(Uzima ~a{u)Ajd’ ba{ mogu, al’ samo jednu ~a{icu.(Pije)

KALÂ

(Zadovoqno)Hehe! Kolko miluje{, pij si, gospodine, a kod nas zor nema!

Kurjak se~e pe~ewe, Predsednik se okre}e i gleda.

PREDSEDNIK

(Kurjaku)Ama, ama kako ti to radi{! Gledaj ga samo. Ama to ti ni{ta nevaqa! I ta si mi neki a{~ija.

KALÂ

A sve vika da si najboqe znaje.

PREDSEDNIK

Kako to se~e{, to ne vaqa ni{ta!

KALÂ

Ne vaqa, gospodine!

PREDSEDNIK

Ono, ako }e{ ba{ pravo, jagwe i ne treba da se tranyira, nego seiznese onako, na siniju, k’o {to Turci rade!

KALÂ

(Ostalima)E, nel’ i ja to zborim!? A ona mi vikaju: “ti, Kal~o, da si }uti{,ti si majstor salte za zajca, prepelicu i srndaka!...” A sag pogle,kako i Prisednik na moj pamet zbori!!

IVKOVA SLAVA 135

PREDSEDNIK

Da si mene pitao, ja ti, vala, ne bi dao ni da ga se~e{. Jagwe seìvo koqe i se~e, a ~im je pe~eno, – odmah no` za silav, paprstima ko’ {to je Bog rekao. Jagwe pe~eno, upamti to, najlep{eje i ne se}i ga, nego ga onako cela izneti na siniji, pa ondaskrstiti noge, pa, onako po turski, prstima skidati s kostiju...Tako se to radi; i onda ne zna{ {ta je dosta, takoje po slatko!Al’ kad si ve} po~eo, onda daj bar meni taj no`, da ja to...

SMUK i NEKO

(Uslu`no)No`, podaj no` pobratime.

Kurjak daje no` Predsedniku. Svi blaèni gledaju {ta Pred-sednik radi.

KALÂ

(Veselo trqa ruke)Eh, sam te Gospod donese pome|u nas, gospodine, a bez teb }a{e dabude jeksik ovoj na{e drustvo.

Smuk se mr{ti na w i daje mu znak da }uti.

PREDSEDNIK

(Uzima no` i se~e pe~ewe)Ovako, vidi{, ovako se to se~e... a kako si ti po~eo... Sad brèprisloni tawire uz vatru, da se malo ugreju, ako }ete, to jestvru}e pe~ewe da jedete, onda se tako radi, a ne na hladan tawirmetuti, pa da se odmah slojani. A ako volete hladno pe~ewe –onda je druga stvar. [to se mene ti~e, ja volim podjednako i jednoi drugo.

Svi gledaju i u~estvuju u radu Predsednikovom i nadme}u se uuslu`nosti. Kurjak uzima tawire i re|a oko vatre.


KALÂ

(Veselo trqa ruke; za se)Boè Gospodi, u~evwak ~ovek {to je, pa u sva{ta se razbira!!

PREDSEDNIK

(Dovr{uje se~ewe)Tako! Daj sad amo te tawire od vatre... E, probaj sad da jede{!(Uzima tawire od Kurjaka i me}e pe~ewe)

KALÂ

(Vajka se)Eh, puste ~koqe, i pusti moj mlados’ kude je!!

PREDSEDNIK

A lako je nata}i samo na raàw pa ispe}i. Ni{ta lak{e od toga.Ali treba majstorije i da se ispe~e ama jo{ ve}e da se ise~e. Ajd’vi se sad sluìte, a ja }u meni uzeti samo ovaj bubreg u loju.

KALÂ

(Vi~e)Stolicu na gospodina prisednika!

Svi potr~e, i karda{i i gra|ani i panduri i nose stolice.

PREDSEDNIK

Hvala!

KALÂ

Eli iskate iz sobu jednu stolicu, i jedan jast’k!

PREDSEDNIK

Batali, dobro je i ovako.(Seda na stoli~icu s tawirom u ruci i jede. Neko mu prihvatatawir i drì pred wim sve dok ovaj jede)

IVKOVA SLAVA 137

NEKO

Dopustite da ja budem va{ Ganimed.

PREDSEDNIK

(I ne slu{a ga)Ohoho! Ala se omi~e! Sve se topi! Ded’ to }urlinsko. Da l’}urlinsko be{e to vino? A? Da ti mene ne vara{!?

KALÂ

(Dodaje predsedniku ~a{u i ovaj pije)]urlinsko, gospodine, asli }urlinsko; i~ ne beri brigu! Zarteb’ }e da te laèmo?! Nesi u kancelariju, pa da te laèmo... Svomu je lojze u ]urline!

PREDSEDNIK

Onda sipaj.(Pruì praznu ~a{u. Kal~a mu naliva, Neko je dodaje a on pije.Svi se kucaju i piju)

SMUK

(Nazdravqa)Slavu slavili, slavu do~ekivali. Neka je samo zdravqa i beri-}eta to jest {enice i vina. Toliko od mene! Ja malo zborim amnogo radim! Spasajte se!(Ispija)

Kucaju se piju i izvr}u dance u vis.

PREDSEDNIK

Amin! Dobro vino. E, onda dede, ba{, jo{ malo rebarca!(Svi polete i me}u mu u tawir)Tako... hvala! Pa onda lepo da se razi|emo, vi sa mnom a boga mi ija s vama da budem zadovoqan, a najvi{e i najzadovoqnije da budeba{ na{ dragi otsutni doma}in Ivko.


KALÂ

[to je ku~e, vide li gospodine, pa nema ga u svet! A pogle, ovakodrustvo! Ovako jedewe i pijewe i pozdravqawe – i ne ’tede da siostane, {to je p{e{ka sorta!

PREDSEDNIK

(Sladi)Ohoho! Ala se topi.(Jede)

KURJAK

I rep znam da volite, kurjuk to jest.(Me}e mu u tawir)

KALÂ

I glavu, gospodin–prisedni~e! Ne li ste glave{ina na grad i nanas svija i tuj {to smo i tam na poqu po grad. Pa vikam: glavupred glavu. Takoj si je kristijanski red jo{te od baba–zeman i umanastir i u mejanu!

NEKO

(Klawa se Predsedniku i graciozno mu pruà ~a{u)Izvol’te gospodin–predsedni~e i jedan pehar }urlinskoga nek-tara. Silni Jupitar ne}e vaqda svome Ganimedu dati korpu!

PREDSEDNIK

(Uzima ~a{u)Fala, fala!(Nekom)Aaa, a odakle beste vi?(Kal~i polako)A ko vam je ovo?

IVKOVA SLAVA 139

KALÂ

A koj ga znaje, gospodine! Malo li gi bi danas u avliju na jedewu ipijewu a ne poznavasmo gi. Ama ovaj, ete, trebe da je neki na{~ovek, od na{u, dëmek, sortu. Do|e si u ku}u kako nekoj ma~e sasokak kad si ulegne u ku}u pa se pripitomi tuj... pa sag ve}e i neizlazi odavden... Stadomo, more, i pobratimi!

NEKO

(Zabacuje kosu, zakop~ava kaput, izvla~i manètne staje pri-

stojno i klawa se otmeno i duboko Predsedniku)âst mi je predstaviti vam se. Svetislav Raj~evi}, pre|e kao~lan pozori{ta, skromni i predani sluìlac i sve}enik u hramubogiwe Talije, a za tim otpu{teni op{tinski pisar – `rtvaobesti i netolerantnosti sada{wega reìma koji je uzalud i{~e-kivao moju potporu... Silno me je vukla èqa pozori{tu. Prim-qen sam bio u Kraqevsko Srpsko narodno pozori{te u Beogradu,po~eo sam kao statista sa ciglo nekoliko ovih re~i:(Razdere se)“Milost, milost; Lezirk je nevin!” a docnije sam u putuju}imdru{tvima – ~ika Lazi}evom i Fo~inom – igrao Jovana u “Nizubisera”, Hajnriha u “Lovorici i prosta~kom {tapu”, Ernesta u“Galeotu” i Filijasa Foga u “Putu oko zemqe”, nagra|en burnimaplauzom do ludila ushi}ene publike koja me oboàva{e. (Umor-

no i utu~eno)Ah, za{to me gonite da skidam zavoje s rana koje ve} po~iwa{uzara{}ivati! Ah, {to me prinu|avate da zledim rane te!(Karda{i ga gledaju i gurkaju se. Predsednik jede i ~as pa ga

pogleda)I to kada ba{? Danas! Da, u trenutku kad se nadah i ufah da }u...da sam u ovom domu na{ao blaga melema toli quto i toli ~estorawenom srcu mom!... Ba{ danas to! ... Jeste, gospodo, jer ja qub-qah, qubqah svim àrom mla|ahna ì}a svog:

Imah mome, koja me volela,I danas mi srce za wom vene,


Du{a bi mi ostavila tela,Te devojke kad se opomene!

Ona be{e qubavnica, ja qubavnik; ali ne samo na pozornici,nego svud, svud – iza kulisa, u garderobi, na putu, u gradu, u selu,pred bogom i qudima, svud besmo – ostavio je ne~ovek i bezdu-{nik taj u “fersac” kao kasirku u ba{ti kod “Ve~itog Prole}a”,kod hotelijera u gostioni gde nam je i arena bila!... Dopustite dase odmorim, potresen sam.(Sedne. Pauza. Svi ga glede i vrte glavom. Neko se bri{e mah-

ramom po ~elu)Nije ni{ta... ni{ta... samo slaba nesvestica, posledica rastro-jenih i slabih ìvaca.(Prevla~i rukom preko ~ela)Ali to }e pro}i ve}, da, da, pro}i }e! O, Boè, daj mi snage!(Odmahne rukom i ustane; umorno)Pro{lo je, ne rekoh li vam! Sad mi je ve} lak{e!... Mi se vi{e nevidesmo; ne videh je vi{e a boqe bi bilo da i ne ~uh vi{e za wu!...ûh posle da je oti{la s nekim enèwerom na prugu èlezni~ku!Odveo je kao De Varviq Margaritu Gotje a ja ostadoh kao ArmanDival na kraju tre}ega ~ina.(Pauza)Kako je gorka ~a{a koju mi sudba nato~i da je ispijem ve} upremale}u ìvota svoga! O qudi ne qudi, o ènsko zagonetnosrce, sfinksu sviju vremena!

@ensko, ènsko zver je lepa,Te{ko lepa, te{ko stra{na,Quti otrov dana te{iu najlep{oj zlatnoj ~a{i.

(Pauza)I sad Bog zna gde je, gde, u koji kraj sveta je zavitlao i baciovihor sudbine. – Kao vetar {to baca suhi zgaèni jesewi listak!(Oporavqen)...I ako sam se iskreno posvetio ìvotu koji zna~i svet na das-kama, iako mi je to bio ideal, ciq i svrha moga toli burnoga

IVKOVA SLAVA 141

koli bednoga ìvota... ipak me je, gospodo, ovaj doga|aj do dnamoje toli napa}ene du{e potresao, i ja bolne du{e i srca ostavihza neko vreme pozornicu za koju disah i ìveh – i potraìh mira,utehe i oporavqewa du{i svojoj i rawenom srcu u selu, u kance-lariji... daleko od vreve i ti{me pokvarenih gradova... Ali meni tu ne ostavi pakost qudska;(Gwevno)sada{wi reìm, gospodo, reìm koji! –

PREDSEDNIK

(Prekida ga)A, da, da, se}am se pisali su mi iz Beograda, se}am se, ne{to zavas! Dakle nisi taj?! –

NEKO

Pa sam sad amo do{ao. A uveri}ete se iz mojih konduita koje suslu~ajno ovde pri meni. –(Izvadi iz yepa ~itavu fasciklu hartija)Poklonite mi ciglo nekoliko ~asova, ovaj... trenutaka...

PREDSEDNIK

(Prekida ga)Dobro, dobro... to za drugi put. Ovde sam samo privatan ~ovek, ukrugu prijateqa!

NEKO

(Nastavqa)Imam jako i oprobano pero... moj koncepat nije nikad popravqan,odmah ga i prepisujem. Imam ba{ ~ini mi se, pri sebi nekolikokoncepata... Ako vas interesuju, gospodine...

PREDSEDNIK

Ama dobro, de, kaèm ti... Nego, ded’ sedi i ti pa se privati malo,nemoj se stideti.


NEKO

(Klawa se)O, gospodine predsedni~e, va{a qubaznost va{a pa`wa... sve meto hrabri da se ose}am ovde kao kod svoje ku}e... kako samo da vamse oduìm!....

PREDSEDNIK

(Prekida ga)More, batali to! Vidi{ da sam danas privatan ~ovek, k’o i svakiod vas; a sutra, kad budem u zvawu...(Trgne se)To jest... ovaj... ja sam i sada vlast, ja sam tako re}i danono}no, bezodmora, u slu`bi, za me nema kancelarijskih ~asova...(Kal~i i ostalima zvani~no)E, qudi, {to je bilo, bilo; {alu na stranu... Fala lepa na ~asti ivinu, i na mezeluku, al’ ja mislim, da je ve} krajwe vreme da miostavimo ovoga ~oveka, ovog na{eg gre{nog Ivka... Aaa, za{tosam i svratio amo, put me naneo... I{’o sam ovuda, ~uo nekiyumbus, pa... velim, daj da vidim...

KALÂ

(Prekida ga)Hehehe, znavamo se de!(Zadovoqno)ûja si neki yumbus i vrevu, pa vika{: “ovo trebe da su moji~oveci, dru{tvo”... (Smuk mu zapu{ava usta. Kal~a se otima)e, fala ti ta nas se seti! A kud }e pa da si bidne kolo bez Kokana,ta i vi bez nas. (Nakrivi kapu, veselo)Zdravqica Prisedni~e. Ako, ako, nesi ni pogre{ija, ni ti s nas,ni mi pa s teb’!

PREDSEDNIK

(Nastavqa).... Pa, reko’, ajd’ da svratim malo, pa posle da se izvezem u poqe,ili u Bawu, da...

IVKOVA SLAVA 143

KALÂ

(Prekida ga)Zaradi ~is’ vozduh! Eh, {to je ~ovek u~ovwak, kwiòvan, – pa siume, da se timari!!

SMUK

(Ga uti{kava, quti se za se)O da luda ~oveka!... [to }e nam napraviti posla!

PREDSEDNIK

Da, da, na ~isto sve` vazduh. Ne bi zgoreg bilo da se i vi maloizluftirate; malo, onako, dvièwa...

KALÂ

(Za se, smeje se)Dvizasmo se mi ubavo... kad se potepasmo s onija {to gi ispu-dismo.

NEKO

(Za se)Oh, bar }u je tako mo}i zar videti.(Glasno)Prima se! Da idemo!

KALÂ

Ama pa lepo, da si idemo; lepo, pa }e si isko~imo! [to si javazdan dan zborim, od ju~erke jo{te!... Tike vikam biva li, eli jered na trgova~ki da si idemo iz ku}u ali “sas zdravje” da nereknemo na doma}ina, ete, na na{ega dobroga Iv~u?!

NEKO

Da, da, da idemo. Ta ve} i zbog pro{evine...

PREDSEDNIK

Kakva pro{evina?


KALÂ

(Veselo)Huhej! Pa ta si je rabota ve}e svr{ena! O}e da ga ènimo!(Nekome, zadovoqno)E{eku nijedan!

PREDSEDNIK

Koga da ènite?

KALÂ

Pa, ne}e vaqda Kurjaka!... Tike moè i weg’, {to da ne moè,udovac je...

KURJAK

(Su~e brkove)A {to opet ka’ da ne bi moglo!?... [to, {to bajagi?(Rebri se)

KALÂ

(Udara Nekog po ramenu)O}e da ga ènimo, ovoga na{oga taze–pobratima. Takoj li jekume? – Ju~erke me okumija – zdravqica! Aj’ si pijemo! Ku~enijedno, ela da se poqubimo!(Piju i qube se)

PREDSEDNIK

(Nestrpqivo)Ajte qudi, brzo, dizajte se... ispraznite ku}u {to pre; ovo je sadnajhitnije, a za sve drugo, ima vremena.(Ustaje)

KALÂ

(Vi~e iz sve snage)Iv~oooo! Iv~o more!... Poskoro ovam’!

IVKOVA SLAVA 145

PREDSEDNIK

(Trgne se, qutito)[to se dere{ k’o skeleyija! Hooo!(Krsti se)Prese~e me, kol’ko se razdera!

KALÂ

(Ublaùju}i ga)Vikam ga i okam, ete, za toj, da se dëmek, alalimo, kako quditrgova~ki; nesmo jedne keramiyije! Red si je.

PREDSEDNIK

More, Kal~a, nemoj bar ti da se previ{ lud! Davno se batalioovde red!

KALÂ

(Povla|uje mu)Damno, gospodine, i ja vikam toj, jo{te od tag kako nas ono ku~eostavi pa si pobeè!... Ama... ete, vikam, zar da smo i mija kako on{to je?!

KURJAK

Jeste, zar je red da nas ostavi ovako same?

PREDSEDNIK

(Prebacuju}i blago)Eee, pa nemoj tako, Mito; ti si bar ~ovek pametan, pa onda, {togovori{ tako?... A kako bi, Boga ti – eto reci sam, po du{i, kakobi tebi bilo da ti on ovako do|e i zasedne na tvoju slavu?...

KURJAK

A zar je on jedared ovako zaseo?! A posle ja to ba{ jedva i ~ekam,i molim Boga! A {to! [to da mi ne do|e i zasedne? Boè zdrav-qa, nije daleko, eto prekosutra, – pa izvol’te i vi gospodine


predsedni~e! Tada }ete videti, kako ja do~ekujem i sluìm svojegoste!... Sve onako starinski, kao Silni car–Stjepan, sve na no-gama! Ja kako!... A ja jo{ i nemam doma}ice ka’ on. Jo{ malo, etoprekosutra je slava, ìvi bili pa videli.

PREDSEDNIK

A {ta je prekosutra?

KURJAK

Do sada je, vala, svake godine bio Markov dan moja slava od sta-rina... Sveti Marko Evangelist, razume se!... To je moja slava odstarina!

PREDSEDNIK

(Grohotom se smeje)Hahaha! A za koju godinu, za ovu?...

KURJAK

(Uvre|eno)Za ovu! Za ovu!

PREDSEDNIK

(Veselo)Hehehe! Na zdravqe ti pamet! Ove ga godine, vala, ne}e{ sla-viti, a do godine – moè{! Pa, bolan brajko, a zna{ li, {ta jedanas?... Pa danas je Markov–dan.

Svi se trgnu i zamisle.

KURJAK

(U najve}em ~udu)D–d–d–d– danas!

PREDSEDNIK

Danas, da, i to celoga dana! A sad je pet i to po podne.

IVKOVA SLAVA 147

KURJAK

(Uvre|eno)

Ta batal’te gospodin predsedni~e!... Ne znam ja, kad mi je slava!

Tolike godine slavio s ocem zajedno i posle – kad sam se odvojio

– sam, sa pokojnom ènom i posle sam kao udovac – pa ja da sad ne

znam kad je Markov dan!... Tre}i dan po \ur|evdanu...

PREDSEDNIK

(Prekida ga)

Pa {ta ja kaèm!? Je li prekju~e bio \ur|evdan.

KALÂ

Jok, danaske je...

Svi se ume{aju. Graja, velika samo se ~uje: “Danas je! Nije. Ju~e.

Jeste!”

KALÂ

(Vi~e)

More danas je!

NEKO

A ne ne. Gospodin predsednik ima pravo! Ju~e je gospojica Mari-

jola oti{la s gospo|om materom, i nisam je vi{e video; a ona je

dan i po posluìvala.

(Za sebe)

Dan i po kako je ne videh, a ~ini mi se, da je protekla ~itava

ve~nost!

KURJAK

(Prise}a se)

Aman... o}e li tako da mu bude?!


KALÂ

E, pa sag de! Vija ste muìje u~evwaci i kwiòvni a mija smojedni prostaci. Kako ti rekne{ gospodin prisedni~e, taj }e danda bidne. Presednik si pa treba da te slu{amo a i posledwi sigost u dru{tvo, pa da ti ete i kef ne kvarimo. Pèki, pèki!

PREDSEDNIK

E, pa ne}u ja da je “peki!” nego: je li prekju~e bio \ur|ev–dan, jel’ ju~e bila Patarica, a je li onda danas Markov dan?!... Ako neveruje{, izi|i da vidi{ kako juri svet u Panteleja... na svetogMarka slavi crkva.

Svi se za~u|eno zgledaju.

SVI

Tako je, tako! Svr{ena stvar.

KALÂ

(Pqesne se rukama, brzo ustaje s punom ~a{om vina u ruci iprilazi Kurjaku)E, pa, pobratime, Mitan~e – sretna ti slava! U zdravju da gudo~ekuje{! I mi da ti dolazimo, i ti da nas do~ekuje{ i ispra-}a{, a ne kako onoj ku~e Ivko {to u~ini!

Smuk i Neko dolaze s punim ~a{ama i ~estitaju Kurjaku slavu,qube se, kucaju se i opet se qube.

KURJAK

(Vajka se)Ovo!(Odlu~no)E, sad {ta je tu je... E, pa dobro ste mi do{li!... Izvol’te sesti.

Svi posedaju. Kurjak skida kapu, doteruje odelo, mewa dojako{wepona{awe svoje, stoji i sluì ih.

IVKOVA SLAVA 149

KALÂ

(Veselo)Gospodin–prisedni~e, a videli pa ovoj sag ~udo: Slava na na{ogaMitan~u!... Boè gospodi, Kurja~ka slava {to je, – pa u tu|u ku}ugu slavi. Boè, sva{to na ovaj svet!

Svi se smeju. Kurjak se snu`di malo.

PREDSEDNIK

(Veselo, pruà ~a{u da mu nato~e)E, kad je tako, onda je stvar u drugom sostojaniju. Pa {to mi toodmah ne kazaste!(Pije)Onda uzimam re~ natrag! Svetislave, uzmi ovaj {e{ir, pa gimetni tamo.(Skida {e{ir i pruà ga Nekom, ovaj ga ve{a o motku)

KALÂ

(Veselo)Bo`ke kako se pa ovo ubavo sloìlo. A pro|e Ivkova slava, aeto si stiza pa Kurjakova.

PREDSEDNIK

(Okre}e i gleda se oko sebe)Pa... Kakva vam je to slava bez pesme i Cigana!... Bar meni jegluva svaka slava – i uop{te svako veseqe – bez wih.

KALÂ

Gluvo, gospodine! Beo{e tuj neki, pa kad ti do|e a oni pobego{e,zaglavi{e vrata.

PREDSEDNIK

(Nekom)Kume... ûje{, hej... O, kume...


Neko ne ~uje jer se bacio u sawarije.

KALÂ

(Nekom)Ej, gluv~o, more, pobratime!... Vikaju te!

PREDSEDNIK.

Kume!

NEKO

(Trgne se iznena|en)Ja... o... molim... izvol’te...(Pri|e Predsedniku)

PREDSEDNIK

Dakle, kao {to ti rek’o ja }u da ti budem kum, Smuk stari svat, aKal~a, on nek ti bude mesto oca. Pristaje{ li Kal~a?

KALÂ

Sve si kabulim.

SMUK

I ja.

NEKO

O kakva ~ast, i kakva sre}a. Stvar pre{la u ja~e ruke. Dakle imaima nade!... O ti gore {to si nad zvezdama, hvala ti, hvala za ovo!(Gluma~ki)onda daqe od mene ti crna misli o samoubistvu, daqe!

I nama }e, dakle, zora sinut’Sunce na{e u visinu vinut’Bi}e{ moja, moje ~edo drago,Bi}e{ moja, jedino mi blago!

IVKOVA SLAVA 151

Kal~a ga gleda za~u|eno, krsti se i gura Smuka pokazuju}i muNekog; obojica se smeju.

PREDSEDNIK

More, kume, ti me zbuni s tom tvojom fantazijom!... Dakle... {taono tedo’ re}i?

KALÂ

Za Cigani be{e razgovor gospodin prisedni~e.

PREDSEDNIK

A, da da, dakle kume i }ato kod mene u Op{tini... sutra prima{du`nost, sutra napi{i priznanicu...

NEKO

(Prekida ga)Pa, mogao bih i danas...

PREDSEDNIK

Sutra, rekoh, napi{i priznanicu na pola plate... akonto...

NEKO

Slu{am gospodine kume, aa, na koliko moli}u?

PREDSEDNIK

Na pola plate... ~etrdeset i osam dinara od petnaestog do krajaovog meseca. Primam te za pisara ovoop{tinskog suda s platomod devedeset i {est dinara mese~no za sada.

KALÂ

(Smuku)Lele, majke, {to }e da mi procavti op{tina sas ovakoga pisara.(Trese glavom i odmahne rukom)


NEKO

(Veselo)O hvala vam, hvala po sto puta, gospodine kuma–predsedni~e ijedini i cigli pravi prijatequ i mecenatu moj. Jer ve} po~eho~ajavati, ve} posumwah u veliku Bo`ju pravdu, u qudsku prizna-telnost, kada me vi...

PREDSEDNIK

(Prekida ga)Uha, {ta ti sve nakaziva! Rekni “kume”, dosta je!

NEKO

Hvala, kume! Dakle, kume {ta ste ono izvoleli hteti da mi na-redite?

PREDSEDNIK

Pa, dakle, kume, otidi onim mojim pandurima na kapiji i kaìim, neka idu svi {est ciganskih mahala – a i do Panteleja jedannek ode, – pa dovedite amo svira~e!

NEKO

Kol’ko.

PREDSEDNIK

Kol’ko ih na|u.

NEKO

Razumem.

KALÂ

I ~o~eci nek dovedu.

PREDSEDNIK

I wih i sve! Znaju oni Kurjaka; zar su mu malo puta sviraliMekam i Zejbe~ku igru! A, Kurja~e, je l’ tako.

IVKOVA SLAVA 153

KURJAK

(Brani se)E, gospodine, pro{lo je to mene!

SMUK

(Smeje se)More, a ne znaju ni predsednikove bak{i{e.

Neko polazi, Kal~a ga zaustavqa.

KALÂ

Svetislave, hej slu{aj! Bez Kara–Bibera da mi se nesi vrnuja,ûli, more! I Anticu da na|e{!(Neko odobrava, izlazi s pandurima i na vratima im nare|ujene{to)E–li poznava{, gospodine, Kara Bibera?! Eh, {to se zaradi wu-ma potepasmo s askeri jo{te u turcko vreme!... I sag je, ama nejekako u na{e ayamusko vreme....

PREDSEDNIK

(Razdragano)E, pa sretna ti slava, Mito... Ove godine kako moè{, a do godinekako ho}e{. Pa da Bog da i s doma}icom. Ne mora{ ti dovekaostati Kurjak.(Kucaju se i piju)Sedi, Mito, sedi... ama {to si mi ne{to tuàn i zami{qen.

KALÂ

(Gleda Kurjaka)Istin’ za{to si àlan tolko, pobratime!

KURJAK

(Tu`no)“Pobratime!” He he, ala mi i li~i ta re~... I mi smo bajagipobratimi!


KALÂ

Ta {to?

KURJAK

Ni{ta... mislim ne{to.(Tu`no, prebacuju}i)Eto, otkad je na{e dru{tvo, otkad nas sva ~ar{ija i mala zove|uve~–karda{ima – pa se ne setiste mene da ènite.

KALÂ

A, ofajdismo se mlogo sas ène pa i mi, pa i teb da usre}imo!

KURJAK

.... i da mi gospodin predsednik bude kum! A onaj,(Pokazuje za Nekim)eto, do{ao ju~e, pa mu ve} na|oste i devojku, i kuma i starojka islu`bu na konto, i sve, sve!... Za to mi je ba{ mnogo ào! To... paja i umre}u, a koje ja zaista zaboraviti i preàliti ne}u, ko jed-nima vama pobratimima i boqim od brata ro|ena...

SMUK

Pa... molim te pobratime, a kad si nam ti i rekao da o}e{?

KURJAK

(Nastavqa tu`no).... nego da ja do~ekam moju slavu bez doma}ice i jo{ u tu|oj ku}i!E, za to mene bole, bole, brate, bole!... To je meni jedna àlostvelika!

PREDSEDNIK

Pa, samo ako ti ho}e{, mi to moèmo lako popraviti. Eto ja tistojim tu...

IVKOVA SLAVA 155

KURJAK

Ama ba{ o tome htedoh s vama govoriti... A sve se bojim pa velimne}ete hteti.

PREDSEDNIK

Govori slobodno!

KURJAK

E fala vam, ba{, vala, osevapi}ete se ako se zauzmete, a vi ja–lniko.(Prilazi Predsedniku i ne{to polako govori i razgovara se swim poduè)

TRE]A POJAVA

Pre|a{wi. Neko, Cigani i Ciganke svira~i.

Neko se vra}a s kapije, odmah za wim dolaze po tri ~etiriCiganina i klawaju se ponizno i staju u red. Kal~a i Smuk rukamaih nare|uju a Neko ih sluì s pandurima vinom.

KALÂ

Dede, êngene, ~a|ava sorto, da mi svirite.(Peva; oni sviraju)

Doma li si, sama li si, Maru{, mori?Doma jesam, sama nesam, ludo, mori!

KURJAK

(Radosno)I vi se, dakle, primate toga, gospodine predsedni~e?

PREDSEDNIK

Molim te, vrlo rado.(Rukuju se)A mogu ti jo{ i to re}i, da sam batlija u tom poslu; jo{ mi senikad nije izjalovilo kad sam otpo~eo.


KURJAK

E, fala vam! A ba{ ufati}ete, {to rekli, du{i mesta.(Kal~i, veselo)Pobratime, daj da se pije!(Ciganima)Svirajte bre, ama onako za }ef.(Peva, Cigani ga prate)

Ajde, draga, da a{ikujemo!Kako }emo kad ne umijemo!Sed’ preda me, namigni na me,A ja }u se nasmijati na te.

(Opet se ragovara s Predsednikom)

ÊTVRTA POJAVA

Pre|a{wi, ô~eci (~engije), Ava, Kara–Biber, Antica i jo{tri–~etiri.Ulaze ~o~eci, Kara Biber, Zulma–Antica i Aj{a i jo{ ~etri.Za wima Ava, stara Ciganka, nosi dahire u jednoj, stari drvenfewer u drugoj ruci a ispod pazuha 3–4 ki{obrana i gorwe haq-ine mladih ~engija, sva je pretrpana. Na ~o~ecima bogato odelo,na glavama fesovi nakrivo i dugi kurjuci u rukama jedno dveimaju dahireta.

KALÂ

(Grohotom se nasmeje kad opazi Avu staru Ciganku)Ohohoho! Antiko! Jo{te li si ìva, bre, Avo?

AVA

(Klawa mu se ponizno)@iva sam gazda Kal~o! He!(Mahne rukom)@ivim, ama zar ovo li je sag ìvewe?!(Trese glavom. Ostavqa stvari u jedan kraj)

IVKOVA SLAVA 157

KALÂ

(Smeje se)E, {to }e mu praji{. Be{e i tvoje, i na{o }e pro|e; takav si jered na svet. A sag ne igra{?

AVA

(Smeje se, ponizno)Hehe, kakvo igrawe! Damno, ne igram... jo{te kako muayeri doj-do{e iz Beligrad u Ni{... kad gi Srbi ispudi{e... od tag! He-heee!(Vrti tu`no glavom)Odamno, gospodine, precaftela sam!(Klekne pred Kal~om)

KALÂ

(Smeje se)Odrtela si! Sag si kako neki kazna~ej, eli kasir na toj dru{tvo!A igrawe i pevawe nema ve}e...

AVA

Moje igrawe! Nema ga, ama ga nema ni kod ovija!(Pokazuje na druge ~engije)Staro igrawe nema! Mlad si Kal~o, ayamija si, dete si, spramamen’, pa malo }e panti{, a ja ti poznava i dedu i tatka ti. Da ti jesag tatko ìv; on da ti kaè za moje igrawe! Hehe. Tatko me tvojmlogo paze{e!(Plane, govori s àrom)Mlogo, Kal~o... tri dana nas iz lojze svoje ne pu{ta{e a svezaradi men’... Heee, on da ti kaè za Serezlijsko gonye – làlêtakoj me zva{e a{ici!(Trese tu`no glavom)Tan~a ~elebiju i dilbera – koj ne znava{e!...(Poverqivo i ne`no)A znaje{ li {to ti se pada Suq~a zurla{, moj sin?...


KALÂ

(Prekida je)Dosta de! A koje vi vreme po boqe be{e – ovo saga{we srpsko,e–li ono pa staro turcko?

AVA

Dobro i jedno i drugo, Kal~o, – ama ja ti ve}e nesam dobra! Iturcko dobro, i srpsko dobro, sve dobro. Da su ìvi golema{i,kraq i sultan! Da ni ste ìvi! Eh, i u turcko prelazismo uSrbiju. Igrala sam i pevala sam i na Srbi kako i na Turci, ibak{i{ dobivala – em kakav bak{i{!(Setno, trese glavom)U Aleksinac, ti ne pamti{... dete si bija... gospodin na~alnik,pa gospodin Pavun, ostramotiteq karantina... Pa gospoda srp-ska! Heee! Igrala mu pojala mu, Kal~o: “Ben bu |un bir \uzel|ord’m ... gospodin Pavun nosa{e crne musta}i i crne solufe –kara ve|e i kara solufe –, Eh, crne, pa se svetle kako crno perood {otku.(Gruva se i prsi)Mu` me mlogo tepaja zaradi ti solufi... ama ako {to je, bilo je ivredno... alal neka su }uteci {to gi poru~a! Lepo je bilo, Kal~o!Sve dor ne do|e {emen–de–fer.(Odmahne rukom)Sag stade sve ala–franga, sag harfoniskiwe... nema staro ig-rawe!... Sag stadomo, svi zuqam!(Pla~e)Precaftela sam, Kal~o; moje si pro|e da se ve}e ne vrne!(Prostire se po zemqi i pla~e)

KALÂ

(Rastuèn)Tvoje pro|e, na{e si prolazi a ayamiwsko toprv nastawuje! He,Bog re~e tako da bidne!(Otresa se sumorni misli, veselo)

IVKOVA SLAVA 159

More, batali tija razgovori, Avo! Dede, more, Kara–Biberu, Aj-{o, Antice du{o i srce, – ela te jednu pesmu i igrawe ~o~e{ko.

ô~eci igraju i pevaju, udaraju u dahireta, zveckaju u ~ampare –kastawete, svira~i ih prate. Kad se svr{i turska pesma i ~o-~eke igra, ~o~eci zarede po gostima i primaju bak{i{, dajupoqupce i donose bak{i{ i predaju staroj Avi. Za tim posedajukraj gostiju, pu{e i a{ikuju.

KALÂ

Antice, mori, dede Kurjak i ti jednu da ispojete! Onu za teb’ {tose poje. Antice! Ela.

KURJAK

(Otima se)A pa nema smisla.(Predsedniku)Nema, gospodine... Kad ~ovek ima ove namere, koje ja...

PREDSEDNIK

Pevaj, pevaj, ba{ za to, to }e ti biti posledwi put.

KALÂ

Za udovicu je sram da poje a za udovca jok... Dede “Antice du{o!”

PREDSEDNIK

De, de...

KURJAK

(Popu{ta malo)Ali grlo mi je malo...

KALÂ

(Kara Biberu do wega {to sedi i pu{i, kao i svi ~o~eci)Aaa, Kara–Biber; biber malecno zrno; ama pred golemu gospoduiznosi se.


(Zagrli je i pripaquje joj cigaru i lepi pare na ~elo {to ona

pokupi)Eh, pusto na{e k’smet. Tol’ko se gledasmo! [to si, bre, ode zaCiganina?! Pa, berem da je svira~ – nego klin~ar...

KARA–BIBER

K’emet, Kal~o. [to da ~inimo! He teb’ ti vera ne dade, da ka-vurin uzne Ciganku.(Koketno, zagrli ga i glede mu u o~i)Ama de, i ovoj si neje lo{o. O}e da mi kupi{ jedne lagir–papu~ei mumle–{amiju.(Qubi ga)Kod Dor~u Stamboliju?(Kal~a i Kara–Biber pevaju)

Posko~i, potrupni, Kara–Bibero,Posko~i, donesi, bardak so rakija!Zatvori. pritvori, vrata, na ta soba!Ja i ti da se napijemo!Tatko ti, majka ti, da te i ne vide.Ja i ti da se milujemo!

(Qube se)

PREDSEDNIK

(Kurjaku)Ajde, ajde.

KURJAK

(Peva)Antice, du{o i srce!Tako ti neba i zemqe,I sutra svete Nedeqe!O}e{ mi pravo kazati,[to }u te sada pitati?

IVKOVA SLAVA 161

Svirawe prelazi u “Cigan~icu” igru. Svi poska~u, vi~u: jaka{a,jara{a! i igraju. Kal~a s Kara–Biberom, Kurjak s Anticom aNeko a Aj{om. Kad prestane igra, opet se svira pesma.

ANTICA

(Peva)Juna~e, luda gidijo!Tako mi neba i zemqe,I sutra svete Nedeqe!O}u ti pravo kazati,[to }e{ me saga pitati.

Opet “Cigan~ica” i uzvici: jaka{a, jara{a! Igraju je isti pa-rovi. Kad se svr{i igrawe, opet se svira ista pesma.

KURJAK

(Peva)Tako ti neba i zemqeI sutra svete Nedeqe!O}e{ mi pravo kazati?Koj sino} be{e kod tebe?

Igra “Cigan~ica” s istim parovima.

ANTICA

(Peva)Tako mi neba i zemqe,I sutra svete Nedeqe!T’mnina be{e ne vido’

(Smeje se koketno)Mnozina beu ne razbra!

Svi se smeju.

Opet “Cigan~ica” ali burna. Ska~e i Predsednik, otisne Nekogi igra s Aj{om. Veseqe dostiè vrhunac. Neko uhvati Avu. Svi


posko~e i igraju. Nastaje i pqeskawe rukama, besno igrawe.Igraju i svi slo`no kao u jedan glas vi~u: “Jaka{a, jara{a.” da sesve razleè. U koji mah se pomaqa Ivko na vratima, rikne pran-gija.

PETA POJAVA

Pre|a{wi, Ivko.

IVKO

Breee! Zar tol’ko Cigane gi ima u ovaj grad?!(Proguruje se kroz Cigane i pristupa napred, udara se ~as o jedan~as o drugi par igra~a, kad opazi Predsednika da i on besno igra,on se trè, stade kao okamewen pa se uhvati za glavu)[to i prisednik!! Na zdravqe ti pita, doma}ine! U ovuj zemquve}e nema ni red ni pa zakon! Propado’ ja sa sve prisednika!

SVI

(Ugledav{i ga)A Iv~o, pobratime, }opek!

KALÂ

Svirite:”Pobratime, pobratime, ete, da se ne varamo”.

IVKO

(Okre}e se i gleda po avliji i àlosno wiha glavom)Sas Cigani po~e, sas Cigani }e mi se i zavr{i slava!... Ja sido~eka u moju avliju “cigansko carstvo!”

KALÂ

(Vi~e)A zna{ li jagurido, dek je danas slava na na{oga Kurjaka!... Datraìmo da se umesi jedan slavski kola~? Ako li?

IVKOVA SLAVA 163

KURJAK

(Ustaje i prilazi Ivku. Prekorno)Ovamo pobratime! Danas mi je slava, Sveti Evangelist Marko!@alost, pobratime, koje sam ja do~ek’o od tebe, ka’ jednog boqegod ro|enog brata – da se ti mene ne seti{, nego da ja moram da teopomiwem.

IVKO

(S rezignacijom)E, pa neka ti je sre}no. Do godine poboqe... Kod svoju ku}u, ete, dagu do~ekuje{ i ispra}uje{.(Qubi se s Kurjakom)

KALÂ

(Vi~e)Stavrijo, more ~a{ku za Ivka ... dobismo novoga gosta ... Sedi si,Iv~o!

IVKO

(Tu`no sede, dodaju mu ~a{u on se kuca i pije. Prekorno Pred-sedniku)E, a {to je pa sag ovoj, gospodin prisedni~e!

PREDSEDNIK

Kako, zar ne vaqa zar nije boqe?

IVKO

(Ironi~no)Kal~a me isprati sas pu{ku a ti me s prangije do~ekuje{!! Is-polaj na Gospoda, fala ti gospodine, za tol’ki ~es’!

KALÂ

(Veselo)Ne moè{ bre bez nas, priznaj, ku~e!... Skita se, skita – pa sevrnu, pri nas u staro drustvo, ku~e!


Ivko se gorko nasmeje skide kapu pa je lupa o zemqu.

PREDSEDNIK

Eto, vidi{, kako sad ide sve lepo i mirno. Sedi{ tu, a niko ti nakaè ni: potamo – se! Dobar si majstor, al’ s qud’ma ne ume{.

IVKO

Fala, fala. Da ne be{e teb’...(Prekida, nasloni glavu na {ake i gleda o~ajno u zemqu. Ostalise provode s ~o~ecima, pu{e, piju kafe i a{ikuju)

PREDSEDNIK

Dede jo{ po jednu. Najpre tavan vina, pa tavan jagwetine, pa ondatavan kafe.

IVKO

(Za se)Propada si ja od tavan pa do podrum, dibiduz!

PREDSEDNIK

(Nastavqa).... pa ni{ta lep{e! Tako!... A posle }emo svi lepo da se dig-nemo!... Al’ onda treba i ti,(Ivku)da nam pomogne{ jer se to tvoje koè ti~e.

IVKO

(Primi~e se bliè Predsedniku)[to }e da prajim gospodine! Sve }e da ~inim, salte, kazuj, aman!

PREDSEDNIK

Pa ti eto sam vidi{ kakvi su ovo zli podanici. Svaki od wih imatri srca, ka’ onaj Musa Keseyija. Vidi{ li, more, da su tek sad}efli, {to su prona{li Mitinu slavu?!... Pa ti, jadni~e, mi-slio, da }e ve} da svr{e, a oni tek sad po~iwu!

IVKOVA SLAVA 165

IVKO

(Tu`no)I za slavski kola~ iskaju da narede! Aman! Znavam gi! Jo{ tridni mogu da si zasednu. Ako Suva Planina posrne od pijewe, tag}e i Smuk!

PREDSEDNIK

E, pa lepo ima leka.

IVKO

(Veselo)Kazuj ga!

PREDSEDNIK

Evo vidi{ ovoga ovde, ovoga Svetislava? To je na{ pisar; dobioje danas slu`bu. E, pa i ti si mi sam kazao, a i od wega samoga sammalo ~as ~uo, da je begenisao onu ju~era{wu... onu {to je poslu-ìvala na slavi. –

IVKO

Marijolu, Jol~e Tanino, jeste gospodine!

PREDSEDNIK

E, pa vidi{! Pa sad biraj! Ili vole{ da ih skine{ sad odmah svrata – ili da ti jo{ tri dana prave ludorije po ku}i!... Eto, odtebe sve zavisi, vi{e nego od mene!

KALÂ

(Kara–Biberu)More Kara–Biber, panti{ li onuj vrawansku pesmu: “Da znaje{

mori pile Vaske, kakva je àlba za mlados’!” Ta i mi; da ìve-jemo dor smo mladi i cvrsti... tol’ko, a kad si do|emo u Avinegodine, tag }e i mi da nosimo fener za drugoga, a nam }e ostanesal àlos’ i pakos’!


KARA–BIBER

(Miluje ga po obrazu)Ah, Kal~o. Kal~o, }erdan moj oko vrata! O}e mi skove{ i da{jednu \umi{li–burmu?

IVKO

Ela nau~i me, gospodine, molim te!

PREDSEDNIK

Da ode tvoja èna, gospoja Keva, majci devoj~inoj...

IVKO

A, a, pri Siku?

PREDSEDNIK

Jeste, da ode pa da je pita: ’O}e l’ udati dete. Je l’ joj je, to jeste,za udavawe, a mi imamo reci, momke za ènidbu. Neka kaè danije r|ava prilika. Znam mu familiju... od dobre je familije, aima i ne{to mase, to ja znam i jam~im.

IVKO

E, lepo, }e reknem: Gospodin prisednik ga znaje kako i seb’ {topoznava.

PREDSEDNIK

E, pa ako moè, eto nas tamo... a tu i svira~i ... @iva zgoda ... Onlep, ona lepa kako ti velim. –

IVKO

Lepa, gospodine, kako gugutka, kako i majka gu Sika.(Odu{evqeno po~iwe)A majka gu {to be{e...

IVKOVA SLAVA 167

PREDSEDNIK

(Prekida ga)Ee, de, kazao si mi ve}! A o Duhovima mogla bi i svadba biti.Dakle, o}e{ li.

IVKO

Kako da ne}u!

PREDSEDNIK

(Nekom)E, pa Svetislave, doma}in }e eto da ide! Dakle, Ivko, ajde pohi-taj, kaì im, da se devojka momku prosto dopala, kaì da je zato iostao tri dana kod tebe kao oma|ijan.

NEKO

Da zaman|ijan sam...(Deklamuje)

Ne mogu je an|elima u rajuNi ruàma {to pod rosom blistaju,Ba{ na suncu, kad ga zora okiti,–Marijolu milu moju sravniti.Jer su grudi u an|ela ledenePod ru`nom su o{tre bodqe skrivene,Jarko sunce tamni oblak sakrije,Takvo dru{tvo za Marijolu zlo mi je!

KALÂ

Bre, bre! A fa}a li te toj pa svaki dan, pobratime?

Svi gledaju i prate.

NEKO

Oh ne smeje, jer je tako!(Nastavqa deklamovawe)

Sve na svetu {to je do sad blistalo,


Nije meni uz Marijolu pristalo:Bodqe nema, toplo qubi, sjajna je –Nikom drugom – samo sebi ravna je.

KALÂ

(Dobro}udno)Rekni gu, Iv~o, èstoko mu pamet pomerila va{e Jol~e, pa si jesag kako brqiv be{ wuma! O{a{aveja je!

NEKO

(Odu{evqeno)Da, gospodine, a i {ta bi mi bio ìvot bez we. Samo jedan sumo-ran, obla~an, maglovit jesewi dan u sutonu! O Gospodine kad biznali! Kad bi ose}ali i znali {to ove lomne grudi ose}aju u ovajmah! Ah gospodine!(Zavu~e prste u kosu)

KALÂ

(Smuku)Pogle ga sal {to si zbori! Ja–ga {to je brqiv i fantazija!

NEKO

(S patosom)O, gospodine predsedni~e! Da l’ }ete mi mo}i verovati, mo}ipojmiti?! Ali ne, ne! Ta i vi ste bili mla|ahni, i va{a je krvnegda bujnije kqu~ala, srce ja~e bilo i vi se vi{e kretali pouzvi{enim predelima ideala! I vi ste, oh, jama~no, imali jednostvorewe, koje ne bi dali ni za sve krune i sva carstva ovogasveta; za ~ijim ste pogledom ~eznuli, za ~ijim glasom uzdisali, za~ije bi jedno “Qubim te, qubim” dali vascelo blaènstvo du{esvoje!

KALÂ

(Koji ga je jednako pratio, o~ima odmahuje rukama)Breee! Pa, ovo, more, bilo ludo!...

IVKOVA SLAVA 169

PREDSEDNIK

(Qutito Nekom)More, ne lupaj tu koje{ta, niti mi odugovla~i stvar, kad vidi{da sam se sav zaloìo za tebe ja!(Ivku)Dakle kaì sve kako sam ti reko i za familiju, masu, slu`bu,~asnike... Ne traì ni{ta pristaje i u jednoj ko{uqi da je uzme.Tako mu se dopala i osvojila ga...

NEKO

(Upada)Pravo rekoste!(Deklamuje)

Ka`’ gde vi{e kobi leì,U jamicam’ lica t’ mila?Il’ u kosi – gustoj mreì,Kojom si me ulovila?

PREDSEDNIK

I te{ko bi mu bilo kad bi ga odbila!

NEKO

(Drekne)O, umuknite! Ne spomiwite mi tu uàsnu re~, tako vam spasewadu{e va{e!(Razbaru{i kosu i malaksalo padne preko jedne stolice)

KALÂ

Nek’ gu rekne Keva, da ’o}e kako onaj leblebiyija iz Stanbol{to se u onu turcku pesmu poje, pu{ku da fane ajduk da stane, akomu ete ne davate va{e Marijol~e. Moè, rekni, da napraji sija-svet zulumi i pa e{ekluci zaradi ovaj nesretni sevdah!


NEKO

Ne, ne! Na{to mi onda i ìvot... ta on bi mi bio samo teret...Pakao bi mi bio on pa zemqi bez we!... Ja }u se ubiti!...

KALÂ

(Prekida ga)ûje{ li, more, Iv~o {to si zbori ~ovek?!(Ozbiqno)Nek rekne Keva na Siku: da }e se besi na{ pobratim na krivugranu, a sve od kara–srvdah, a od kara–sevdah pogolem boles’ imali na ovaj svet!?... A,(Drugima)istin’ moè da u~ini toj! Fantazija je bre! Ludo, bre, pa sto okoludo, zar ga ne vidi{! More ti s nas a mi pa s weg muke, more,vidomo za ovo tri dna! Pa koj }e tag, rekni gu, Sike, da potegli nadu{u wegovo bèsêwe!? Toj }e bidne, rekni si, ako mu ne davatedevoj~ence! Razbira{ li?

IVKO

(Nestrpqivo)Razbiram, de!

PREDSEDNIK

E lepo, ajd’ sad... ako si rad da ti se ku}a {to pre isprazni...@ivo, dakle...

IVKO

(Ustaje i me}e kapu na glavu)O}u, o}u si gospodine, da radim }u kako da mi je sin eli rodqak...(Po|e)

KALÂ

(Zaustavqa Ivka)Stoj! Rekni gu, nek si ne tvrdi ba{ tol’ko mlogo pazar... Za{to,

IVKOVA SLAVA 171

zna{, kako je! Momak si je kako jedan, dëmek, zajac, devoja~kamajka kako lovyija a navodayija – demek ti Iv~o – kako pusto...ogar, na priliku moj âpa {to je! Dor vidi{ zajca, a ti taj ~es apo weg’! Za{to kad mu zagubi{ trag, nema ga zajak, demek, momak –be{e mu ve}e, ne}e ga na|e{ lasno. Pa da ima{ nos, kako mojâpa, pa neje lasno! A jedan je âpa u svet! Ta i za ovoj sag alistaj si je rabota!(Ivko nestrpqiv, vrti se i ho}e da ide. Hu~e)

KALÂ

Za{to moè posle da bude slab ali{–veri{ za devojku. Znaje{kako si je devojka! Dok si je mlada, luda i zelena, – ona si je skupai jagma na wuma, kako na ranke cre{we, a posle i po dve oke dadava{ za marja{ – pa muke za mu{terije! More, men’ me ti pituj!(Qutito Ivku)Ama, {to se vrti{ kako ~engija! Pomeni gu za ono na{e staro,kad gu ja begendisuva’ jo{te u onoj vreme, a ona si, i majka gutvrdi pazar! Posle si po|e i udade se – {to }e da praji! – Udadese za onoga Tan~u, od Kal~u pa do|e mu red i na Tan~u onoga!Znaje{ rekni gu za onaj stari re~: “A kum sas prase a ti a pa svre}u” pa prase u vre}u zavrzi, za{to posle moè kum da stanepi{man! Ta i Sika nek se uzne u pamet, kad precafti devoj~e ibidne zort da gu mora dadne za neku jo{te pogoru priliku i jo{tepobudalu od ovoga na{oga taze pobratima, ete! E, sag fa}aj put.(Ivko odlazi. Predsedniku)Selski je, gospodine... iz Bancarevo mu do|e ded... pa ni{to neznador mu ubavo ne rekne{ i nau~i{ ga! – A i za ovoga na{egaPustislava stra me gospodine, ako se Sike zainati pa se batali,pa se i pobratim, kakva je budala, tag za inat oèni sas neku{tumadlu, – pa biva li na{ pobratim takoj da na~ini, pa takvusnajku da si dobijemo.(Ponosito!)He, ja si sve to prebiram u moj pamet!


PREDSEDNIK

Vrlo dobro. A sada de de vi ~engije, ajte jednu ama zejbe~nu, ilikakvu bilo.

ô~eci igraju i pevaju. Neko jako uznemiren ide po avliji svaki~as pogleda na kapiju ili izlazi i gleda na onu stranu na koju jeoti{ao Ivko.

KURJAK

(Peva)Gledaj me gledaj, aj, qubezna!Nagledaj me se.Danas sam ovde, ajd qubezna!Sutra polazim!Ru~i, poru~i, aj, qubezna![to da ti kupim!Kupi mi, kupi, aj qubezni!Crnu {amiju.Crno da nosim, aj, qubezni!Tebe da àlim!

Kad se svr{i Kurjakova pesma. Dolaze Ivko i Keva, svi ih ra-doznalo do~ekuju. Neko zapu{ava u{i.

[ESTA POJAVA

Pre|a{wi, Ivko i Keva.

KEVA

(Vi~e s kapije)Gospodin presedni~e, kaì: Dragi~ka!

SVI

(Vi~u)[ta je, {ta je! Dragi~ka!

IVKOVA SLAVA 173

IVKO

(Veselo stupa napred)Gotova rabota! ]e poigramo u svatovi!

NEKO

(Odahne veselo, za sebe)Svatovac! On je, on je, soko siv,[to gorom pu{ta klika odaziv,Pa jade moje goni pred sobom,Ko’ crnih lasta jatomi~an let!

IVKO

(Po{to se malo izduvao)Iznajpre majka gu ne be{e ni{to kefli za razgovor; misleja{e,dëmek, da salte {egu teramo, pa ne veruje, pa re~e... –

KEVA

(Upada u re~)“Zar vi ne be{e, re~e, dosta u va{u ku}u, ta sag, re~e, po~este uovuj!”

IVKO

Ama Sike, Sike mori, vikam ja. ti si berem èna pametna! –

KEVA

(Upada u re~)“Ajde pa kom{ija, re~e pa ona, i ti si kako onija stanuja! Cve}evi na obraz bilo, re~e, ama, molim te, ne vodi gairet sas si-rotiwu!

IVKO

Muku, more, ima{em sas ènu. Ama kad gu ja kaza da si i~ nema{ala i da }e Prisednik da do|e, da nas je on pratija, a on si, reko’


`mije dom iska si aber da do|e sas nas a ona se tag posme{i ipostidi...

KEVA

(Upada)“E, ako da je tuj i gospodin prisednik, tag, moè da bidne ne{to,re~e ona”. A ja gu jo{te reko’: Da zapita{, takoj ni re~e Go-spodin prisednik; pratija ti àbêr po nas: da zapita{ najprvodevoj~ence, za{to mi re~e ~ovek, da nema ni{to sas zor, ve}e saskef i sas alal! A teb’ ti je kerka za davawe? Zapita gu pa ja. – “Zadavawe mi je!” re~e pa ona. E pa sag idi si pituj Marijolu.

IVKO

(Nastavqa)Ona si zapita devoj~e, a ova se sramuva{e neko vreme – kako je ired na udovi~ku kerku – a posle priznade si, {to ga je i onabegendisuvala.

KEVA

[to ti re~e dete, zapita gu ja.”Mlogo me milo za weg’!” re~e midete – re~e Sika.

IVKO

“Beri}at versun!” viknu ja!... Pa sag, brgo da se spremite, mi }esmo sag ovaj ~as da smo tuj pri vas! – reko gu ja, ete na Siku.

KEVA

I jo{te gu reko’. Za devoj~e i~ da se ne brine{, ako smo, dëmek,mu{terije! Momak si je ubav, krotak, fin kako galanteris’. Pri-sednik ga, reko izvede na selamet... Premisli se, reko’ gu ja: Akosmo mu{terije i ako ti je, demek, Jol~a tvoje za davawe. – [to dase premislim? – re~e pa ona. Kad je k’smet, nek se uznu; za davawemi je. Mi }e ve ~ekamo, re~e.

IVKOVA SLAVA 175

Svi vi~u. Ura. Ura! Cigani sviraju “Jesi l’ ~uo da sam ispro-{ena?” Neko ide od jednog do drugog i qubi se i rukuje sa svima.

IVKO

Pa, o}e si idemo?... Da polazimo?

PREDSEDNIK

Moèmo! Gotovi smo! Kal~a, proberi jedno {est najboqih Ci-gana i sortiraj ih, pa ti nek ostanu; a one druge pusti. Starojko,ti zna{ {ta je starosvatsko.(Smuku)Ajd, dre{i kesu pa pla}aj. A evo i od mene bak{i{.(Smuk deli svima Ciganima a Kal~a odabira {estoricu)A sad ajd polazimo u ime Boga!

Svi se obla~e, doteruju i polaze. Napred Predsednik i Kurjak,Ivko i Keva. Za wima Smuk s grdnim bokalom. Za ovim Nekouhvati ispod ruke Kal~u. Za wima Cigani, po~iwu turski mar{“Rastanak”. Svi veselo i s uzvicima izlaze. Neko i Kal~a zao-stanu posledwi i zastanu na vratima.

KALÂ

(Nekom)Pa uzni se u pamet. Pa da ne praji{ i tam’ e{ekluci – i da sifantazija –, kako ovden {to si pravija – za{to em ne}e da do-bije{ devoj~e, em }e }uteci poru~a{! A ~uli da sam ti tatko, pasmem, du`nos’ mi je, bre, da te bijem! Razbira{!?

NEKO

(Razdragan)I nama }e vaqda zora sinut!Sunce na{e u visinu vinut’;Bi}e{ moja, moje ~edo drago,Bi}e{ moja, jedino mi blago!

(Izlazi)


KALÂ

(Propu{ta Nekog, zastaje na vratima, gleda Nekog, smeje se ivrti glavom)Crna Sike, {to }e budalu zeta da si dobije{!(Izlazi)

IVKO

(Dotr~i kao bez du{e. Vodi sa sobom Mitan~e ~ira~e)Tuj da si sedi{ i ku}u da ~uva{ a mi sag }e smo si tuj. Ako kojdo|e ne pituj ga za ime ve}e vi~i – ama pu{ti glas kako magare –pa vi~i: Lopovi, patrola!(Za tim brzo zatvara kqu~em sva vrata pa i avlijska, i tr~i zaonime)

Zavesa pada.

IVKOVA SLAVA 177

PETI ÎN

Dve pro{evine

Ve~e. Soba ~ista, u orijentalskom stilu, s minderlucima levo i

desno, i dolapima, ikonom i kandilom pred ikonom. Sto i neko-

liko stolica. Sve ~isto i ukusno. Kroz vrata vidi se jorgovan.

PRVA POJAVA

Sika sama.

SIKA

(Veselo name{ta i doteruje sobu. Kad se digne zavesa ona pe-vu{i tiho pesmu)

Rakito mori, Rakito,Rakito, tenka selvijo,Turi mi vino da pijem!

Ispolaj na Gospoda, kad si i to bi jednom! Sal sam se molilaGospodu, da poìvejem tol’ko, dor si vidim Jol~e moje udadeno.Pa i toj si do~eka. [to }e kom{ije da mi zavide za zeta! Mlad,ubav, gospodin Predsednik mu navodayija, a i on si ~inovnik...pisarin u Op{tinu.(Smeje se)]e mi Jol~e gospoja stane }e gu, vikaju: ”gospoja”! Nek si je onasretna u svoju ku}u pri svojega ~oveka, – a men’ mi, {to da Gospod!Ako si miluju, }e do|u pri men’ u ovuj ku}u, – ako li ne, a ja }usvaki dan da isko~im pri wi. [to }e ~inim, kad sam ete udovicasirotica!(Hoda po sobi i premi{qa. Jedva se ~uje iz daleka muzika kojasvira turski mar{ “Rastanak”)Ta {to pa da kukam i ja sav svoj vek?! Zar si ja znajem, {to mi jezapisano; {to si je moj k’smet do kraj! Keva mi ne{to zborila, a


ja gu i ne slu{a, ama sag, ete, ve}e ubavo si vidim, da se ne {ale.Ete po~e si sas dete mi!(Sme{i se)Ono Kurja~ko zborewe ju~er neje bez ni{to. Kad mi zbore{e, aman’ mi se ~ine{e da {egu praji s men’, a i posme{i’ se kako dasam sag toprv devoj~e stanula! He, koj znaje, dosta sam, mori,udovi~ki ìvela, pa zar }e i moje vreme pa da stigne!(Hoda gore dole)Ako je k’smet, da se udam; pa }u se udam i dobijem ~oveka; ako paneje – a ja }e si samujem i da gledam, kako mi je moje Jol~e sretno!He, {to da ~inim!? Boè, Gospodi, {to je k’smet, sudbina! Kadami wekna re~e Keva: “Kom{ike Sike, da mi dade{, re~e, tvojeJol~e kad ni bidne slava!” – “Da davam, da davam, kom{ike!” reko’gu pa ja. Tol’ko si zborimo! Ta ete {to sag isko~i; – od sluèweisko~i pa udavawe!(Svirka “Rastanak” ~uje se sve bliè i bliè)Eve gi! Toj }e oni da bidnu, ~ujem svirewe!(Uùrba se)Lele, kakva sam!(Zagleda se)Eh, pa {to }e ~inim, kakva sam takva sam si!(Smeje se)Ta {to si imam stra’ kako da sam devoj~e i kako men’ da }e prose!(Zaviruje u pobo~nu sobu)Jol~e, mori, gotova li si?(Smeje se)Boè, kakoj }e sag na ovoj da bidne! Jol~e!

MARIJOLA

(Iznutra)Sag, sag! duzdisujem se, nane.

SIKA

Ajde poskoro dete, tuj su. Eve gi! Leleee!

IVKOVA SLAVA 179

MARIJOLA

(Iznutra)Leleee!

DRUGA POJAVA

Sika, Predsednik, Ivko, Keva, Kal~a, Kurjak, Smuk, Neko, Ci-gani svira~i. Panduri.

Ulaze na vrata koja se naglo otvore i i ona ulaze u najve}oj larmiuz svirku mar{a “Rastanka”. Svi naki}eni. Smuk nosi grdanbokal. Panduri ~a{e.

PREDSEDNIK

Pomaè Bog, doma}ice! Jesi li rada gostima?

SIKA

Na dobri ~oveci vazdan, gospodin prisedni~e! Ela, sedite si!

Svi se rukuju sa Sikom i sedaju sem Cigana i Pandura.

PREDSEDNIK

Pa kako je, kako, kako, doma}ice, {ta radi{? Mu~i{ li se?

SIKA

He, ispolaj na Gospoda, Gospodin–prisedni~e, znaje{ re~: udo-vica sirotica!... Mu~im se.

KALÂ

(Krivi {ubaru, tiho Kurjaku do sebe)Ona se mu~i! Gle gu kako l’è! More, mi si muku imamo, a Kur-jak?... a ubava udovica jok! Vidi gu, bre, kakva je, kako kadifli –{eftelija kad zarudi...


KURJAK

(Se mr{ti)Molim te, Kal~a, pazi {ta govori{, i gde smo!

KALÂ

Bre, bre! ]e se posveti{, dve mi o~i. ]e pote~e spored teb’a|ijazma, sveta vodica! Kurjak, pa svetac!(Smeje se. Kurjak obr}e glavu qutito)Bre!

PREDSEDNIK

A zna{ li ti, doma}ice, zbog ~ega smo mi ovamo, tebi, to jest,do{li?

SIKA

(Sme{i se)Kad rekne{, tag }u da znam, gospodine!

PREDSEDNIK

Pa zar ti Ivko ni{ta nije rekao?

SIKA

(Sme{i se)Rekaja je, ama ete...

KALÂ

(Smeje se)Ona si znaje, gospodine, ~ar{iski red, pa si èna,(Pokazuje na Predsednika)iska od mesnu vlas’ potvrdeno uverewe! Koj }e pa Iv~i da veruje,kad se slave si odri~e!...

PREDSEDNIK

(U}utkuje Kal~u)Da, da, mi smo Ivka poslali do tebe, jer nismo hteli naprazno dadolazimo.

IVKOVA SLAVA 181

(Ustaje, sve~ano)Pa, kako nam je spomenuti Ivko doneo povoqne glase – to, evo, jaumesto momkovog oca, prosim tvoju }erku Marijolu za gospodinaSvetislava pisara ovoop{tinskog suda... Dakle, promisli se do-bro, i reci: ostaje{ li pri ranijoj odluci, i, tojest, ho}e{ li jedati?

SIKA

(Bri{e o~i, potreseno)Jednu si wu imam, gospodine; ama }u je dadem, ete! O}u, gospodine!

PREDSEDNIK

E, dobro si uradila, ne}e{ se kajati. Neka je sretno, a ostalo }ebiti moja briga! Ja ti ~estitam zeta.(Rukuje se sa Sikom. Svetislavu)Kume, majku u ruku.

NEKO

(Uzbu|eno)Ah, je li ovo san ili java! Boè!(Ho}e da klekne pred Sikom, Kal~a sko~i pa ga digne)

KALÂ

[to, {to, ~ini{, bre? E li si Latinin?

NEKO

Nisam.

KALÂ

Tag si [vaba!

NEKO

Nisam ni to!


KALÂ

E, pa tag {to pravi{ e{ekluci; u na{u veru toj nema, toj daznaje{!(Ostavqa ga qutito i krsti se od ~uda)U ruku, e{eku, nijedan!

NEKO

(Qubi Siku u ruku, ova wega u obraz)Hvala majko.(S patosom)“Majka”, ah, kako milo ime. Koje moja usta toli davno ne izre-ko{e!(Siki)Da, da, ti }e{ mi biti mesto moje majke; jer majka Marijolina{ta drugo i meni moè biti nego majka... Mesto moje majke kojusam izgubio davno...

Otkad te, majko, nisam video,Nikakva dobra nisam video!

Kal~a ga prati i za sebe vrti glavom.

Svi ~estitaju Nekom i Siki. Keva se qubi sa Sikom a svi ostalisa Nekim koji je ushi}en pa se qubi i s pandurima koji u vojni~komstavu kao sramni stoje i s jedne i druge strane glavnih vrata.Cigani tiho sviraju: “Jesi l’ ~uo da sam ispro{ena”.

KALÂ

A kude ti je Jol~e, Sike?

SIKA

Sag }e da je tuj.

Ulazi u sporednu sobu i izvodi Marijolu. Ova se otima i ho}enatrag u sobu, tada prisko~i i Ivko i Keva i dovla~e je. Svi joj~estitaju, ona sakrila lice u kecequ.

IVKOVA SLAVA 183

PREDSEDNIK

(Hvata Marijolu. Ona ga qubi u ruku. Qubi sve redom. Predsed-nik je ho}e da odvede Nekom, ona se otima. Opet je vuku Keva iIvko)Evo ti su|enoga! No, no pa sama si ga izabrala. Ajde ovamo,Svetislave!

MARIJOLA

(Otima se)Pu{tite me!(Kevi)Strinke, pu{ti me, molim ti se, ìva ti ja! Stid me izede! Sra-mujem se!

NEKO

(Prilazi joj)O, devojko snova i besanih no}i mojih! Kucnuo je toli èqnoo~ekivani blaèni ~asak taj, koji }e spojiti na{e dve du{e zanavek. “Da se sloì ono {to je priroda sloìla kad je svet ukolevku bio”. Ti si moja, “ moja po zakonu naklonosti, moja poopredeqewu prirode, moja po ustavu tvorca neba i qudi!” Mojapo vlastitom pristanku tvom.

SIKA

(Blaèna)Bo`’ke kako si ubavo zbori!... I~ ga ne razbiram!

KALÂ

(Gleda Nekog, vrti glavom, govori mu)Bre, pa ti pa po~e! Pa koga ja bre, sovjetuva{em otoi~ke?! Da si}uti{ i da se sramuje{, kako i prilega, dëmek, na mladoèwu!(Gleda ga)Pogle ga, belosvetska ala! Nesu mu ni u{i crvene od sramuvawe!A moje beu kako aleva paprika, u onoj vreme kad bi golem ni{anza men’ i Zonu mi. I ti si mi pa mladoèwa! Ih!!


NEKO

(Hvata najzad Marijolu za ruku i prilazi Predsedniku)

Dozvolite mi, poo~ime i kume, da vam i u moje ime i u ime moje

zaru~nice blagodarim na va{em toli velikom prijateqstvu i

zauzimawu! Oh ta vasceli na{ ìvot borim se da ne}e biti dovo-

qan da vam blagodarimo!

(I on i Marijola qube ga u ruku)

Da vam se oduìm... dug da platim...

PREDSEDNIK

E, ve} ti ne moè{ bez one tvoje mlatwave!

(Smeje se)

Gledaj si posla. Kad su glumci pla}ali dug! E, hvala, hvala ti. A

to sam duàn ve} i tvom ocu – a mom drugu – da ~inim! Ali, sa

pro{lo{}u i sa ranijim tvojim idealima sa ranijim dru{tvom

svojim mora{ raskinuti... Komendija{ ne sme{ vi{e biti. O

glumovawu, dekoracijama, {tatiskiwama i glumicama, vi{e ni

pomena! Pozori{te mora{ sa svim izbiti iz glave, za svagda!

Mora{ drugi ~ovek biti, ako }e{ da te podràvam i prote-

ìram.

NEKO

(Klonulo, za sebe)

Ah, kakva dva umetnika gubi svet u nama!

(Gleda Jolu)

... Kakva tragi~na qubavnica propada na svagda za pozornicu! Oh,

bedna predrasudo; o, bedno, bedno dru{tvo!

(Nasloni se i gleda kroz prozor)

KALÂ

A, pobratime! A je li moè{ ogaw da ruga{, dëmek, vatru da

jede{ i kudequ – pa da si napraji{ poàr?

IVKOVA SLAVA 185

NEKO

(Uvre|eno, ozbiqno)Molim te, ni re~i! Sa svetiwama i idealima svojim – ne trpimda se iko {ali!... Po{tedite me, gospodine!

KALÂ

A ume{ li da ide{ po konopac.

NEKO

(Hladno)Ne umem!

KALÂ

Pa ti, bre, ni{to ne zna{ kako bilmez! Pa ti treba da batali{kad nesi ~ovek od zanajet, ni ti pa Bog rekaja toj da bidne{!...Iha, kakve si pelivani mi vide{e u turcko vreme, pa ti, bre~irak im nesi!(Ivku)Pamti{ li, Iv~o, more, u turcko vreme kad be{e ovden onajPersijanac, onaj Alija Tebrislija, pelivan, pa ide po zategnutkonopac; pa na sred konopac pose~e sas jatagan ovna i naprajikurban! Toj be{e pelivan, em sas musta}i i bradu a ne kako ovajna{ pobratim... obrije si musta}i, pa misli, e, ve}e nema!

MARIJOLA

(Za sebe)B�, bez musta}i i~ mi ne treba; kakav si je mu` i pa ~ovek bezmusta}i?!

PREDSEDNIK

(Polako se pribliùje Siki i govori s wom)Molim te, doma}ice, da ovom prilikom jo{ neke stvari posvr-{avamo!

Sika prilazi Predsedniku odlaze u dubinu pozornice i razgo-varaju se poduè.


KALÂ

(Ciganima)Dede svirite ne{to, ama sentimentalno, krotko, kako kad sipati{a ulazi u harem.

Cigani sviraju tiho. Smuk, Kurjak i Kal~a piju i slu{aju Ci-gane. Neko govori ne{to Marijoli, sale}e je ona ga odbija. Keva iIvko se polako razgovaraju.

KURJAK

E pa za to treba da se zahvali{ gospodinu predsedniku. Wemu dapali{ dok si ìv sve}u.

KALÂ

]e pali, dë; sal nek se ~uva da gu ne ugasi i op{tinu. A kakva jefantazija, toj }e mu bidne!

NEKO

Da, da nema sumte da i gosp. predsednik ima puno prava na mojuzahvalnost, na moj ìvot, na moj posledwi dah, na sve, sve... Alizar mawe da sam zahvalan vama,(Pritr~i Siki i qubi joj ruku)woj,(Marijoli, prileti joj i hvata je za obe ruke)tebi, tebi Marijolo, jer {ta sam ja bio do sada {ta je bio ceoìvot moj bez tebe!?... Mrak, pustiwa, stena, kamen hladni! A, ti,ti, o Boè!

Ti si kamen nau~ilaQubit’ goreti,

A srcu mi dade krila,Srce odleti!

Odletelo nebo, raju,Bogu, svetlosti,

IVKOVA SLAVA 187

Ve~noj zori, ve~nom maju,Ve~noj radosti!

Da izbere dvoma namaKuti} ubavi,

Mirno mesto me| zvezdamaNa{oj qubavi!

MARIJOLA

(Zadovoqna, za se)Lele, tugooo! [to si ubavo znaje da zbori, sve u stikovi, kako izPesmaricu da ~éti! I men’me }e nau~i na takve zborewe, i ja }esi, kad mu bidnem èna sve tako da zborim, sve sas stikovi! Tugô,{to }e mi tag da zavide Dika i Mada, drugarice mi!

KEVA

(Polako Ivku)Ivko mori, mi svr{ismo rabotu. Ako li sag da si dom isko~imo.Dva dana, ete, kako si ne vido’ ogwi{te moje.

IVKO

(Lupa se u grudi polako)O Boè Gospodi, ne uzni mi skoro du{u; sal tolko da ìvejemdor do~ekam na jednoga od wih prvu slavu – sal dotlen da nezamrem...

KEVA

(Polako)Mori, ostavi gi, pa rekni: Ispolaj ne Gospoda kad gi se sag kur-talisuva!

IVKO

(Polako Kevi)Ama, {to }e se naplatimo! Kako na kadiju }e mi plate!A na svutrojicu gi je slava ispred moju.


(Zadovoqno)Ti, Kevo, sal da }uti{ pa da si uìva{! A ja si ve}e znam {to da~inim! Pa kad il do|em i zasednem u ku}u. Breee!(Lupa se u prsi i preti rukom)

PREDSEDNIK

(Glasno)Dakle, Siko, kao {to smo se sporazumeli za mladence tako i nekabude!

SIKA

(Brzo se okrene Marijoli)Jol~e, mori, skokni si do mutvak pa ni ispeci kafe.

Marijola dolazi, Neko poleti za wom, Kal~a sko~i i zadrì ga,vrti glavom i preti mu, opet se krsti Kal~a.

KALÂ

[to }e ~ini{, Sike, ako ti zeta premeste. On si je ~inovnik, a~inovnik je gurbet; danas u ovaj, sutra u drugi grad?!

KURJAK

On je op{tinski ~inovnik a op{tina se tek vaqda ne moè pre-mesti! Ne}e, ne}e, Kal~o!

NEKO

O, ne, ne; ja moju dobru maj~icu ne}u nikada, oh nikada ostavitida samuje!

PREDSEDNIK

Ne}e biti ni to tu`no. Ne}e Sika samovati ba{ da joj i pre-meste zeta; bi}e vaqda, na}i }e se neko, s kim joj ne}e biti dugovreme!(Kal~a se uznemiri malo)Dakle, i za ono drugo, {to smo govorili, neka se i to svr{ive~eras, {to kaù, o jednom tro{ku. [to kaù: [to }e biti

IVKOVA SLAVA 189

ve~eras, neka bude ve~eras! A, doma}ice? A sad je ba{ i zgodnovreme za to, jer ti zna{: da punica i ne treba da je, prve godine smladencima!... Aa, sem toga, ako je za vajdu, dosta si vala, i à-lila tvoga pokojnog... Tan~u, Bog da mu du{u prosti... no, on je to,do du{e, i zasluìo, he... ali bo`ja voqa, eto, htela tako, pa kadve} wega ne diè iz groba, a ono neka Bog poìvi one {to suostali. Grehota je da se mlada zakopa{ kao kalu|erica...

KURJAK

Da, kad jo{ svet, tako re}i, moè videti fajde od we...

PREDSEDNIK

To sam hteo re}i. Ti treba jo{te dugo da ìvi{ i ku}u da ku}i{,tim pre, {to si prebrinula najteù i najve}u materinsku brigu;udomila si, to jest, dete svoje. Dakle...

SIKA

(Oborila glavu, pa ~upka kecequ za sve vreme razgovora, polako)Toj si je, gospodin prisedni~e, ete tvoje znawe. Ja kaza’ ve}e,gospodine.

PREDSEDNIK

Pa reci jo{ jedared glavno, pred svima!

SIKA

Ta {to pa da ne reknem.(Stidqivo)Men’ mi, ete, mlogo milo za weg’...

PREDSEDNIK

Za koga... imenuj?

SIKA

(Malo qutito)Za... Mitu, de!


KALÂ

(Koji je za svo vreme ovoga razgovora blenuo razroga~enim o~imai gledao ~as Predsednika ~as Siku, sko~i sad sa sedi{ta)Za Kurjaka?

Smuk ga umiruje i govori mu ne{to i vra}a ga da sedne.

PREDSEDNIK

E, onda, Mito, odi amo. (Kurjak prilazi, Kal~a opet ska~e iseda)Eto, ona pristaje, i ja ti je, kako obe}ah, predajem sada.

KURJAK

Dobro si u~inila, i ne}e{ se kajati. [to do sada bi – bi, a od sadti se zari~em, da }u biti drugi ~ovek.

PREDSEDNIK

Ako si ~ekala i do~ekala si. Ma {ta sam ja vazda govorio: “Zlatu}e se kujunyija na|e”.

KALÂ

(Za sebe)Ama si i pogodija! Ja sam kujunyija, pa kam’ ga zlato!? Ete kude sepoar~ilo. Na {to se poar~ilo, ete na ovo(Pokazuje na Kurjaka)staro yube; da se ono zakiti!

KURJAK

Dakle, reci reci jo{ jedared samome meni: pristaje{ li?

SIKA

(Stidqivo)Pristajem, dë!

IVKOVA SLAVA 191

Stidqivo pruì ruku, zatim qubi Predsednika u ruku. Ovaj sequbi s Kurjakom. Sika brzo prilazi Kevi, ova se qubi i ~estitajoj zajedno s Ivkom. Svi se rukuju i ~estitaju.

KALÂ

(Hvata se rukama za glavu, Ciganima)Cigani, bre, ~a|ava vero! Sag da mi svirite moj àlos’! Svirite:“El’ si ~uja dek sam isprosena?” Toj da mi svirite!

CIGANI

(Sviraju i pevaju)Je l’ ti ào {to se rastajemo,Rastajemo a ne sastajemo?

Sika izlazi k Marijoli. Za wom i Keva.

TRE]A POJAVA

Pre|a{wi bez Sike i Keve.

KALÂ

Aaa!(Trese glavom)Kurjak, Kurjak. Nesi mi pobratim, ve}e si mi, ete, du{manin,takoj }u te zovem, ete, pa sag!

KURJAK

Dë, sad pa ti!(Umiruje ga)

KALÂ

[to bre, zar nesi du{manin i pa kurjak?!(Pola u {ali)Alis kako gladan kurjak ugrabi ni na{o najubavo jagwence, na{omalecno Sike. Vide li gu kolko je malecno; za silav da gu metne{kako karamfil cvet.


KURJAK

(Prekorno)More, nemoj da se mlati{, molim te!

Marijola unosi i sluì kafom a Smuk vinom. îm posluì Ma-rijola odmah izlazi.

KALÂ

(Trese glavom)Heeee! Ama, ti mi men’, pobratime, ba{ podvali, ama onakojuvrsti, hayiski mi podvali.

KURJAK

Ama zar {to sam isprosio?!(Smeje se)Ama, {ta se to tebe ti~e? I posle, zar sad se quti{, a kad ju jepokojni Tane isprosio, a ti }utao?!

KALÂ

(Vi{e za sebe)Re~e: ”Koj ti iskopa oko? – Brat, re~e. E, ete za toj je, re~e, tolkodiboko!”(Kurjaku)Hehee! Du{manine, a ne pobratime! Do|e iz beli svet, bre, alobelosvetska, pa kako gluva ku~ka }uta, }uta – dor me te }e uapi, ipa jo{te za srce me uapi! Ama ti me men’ ba{ zakla, i pa sas tupu~ekiju me zakla, kako ovna na kurban! E, a za{to toj?

KURJAK

(Hukne)E pa dobro, dobro, de!(Zajedqivo)Pa {to je ti nisi uzeo sad? Dede, ja ti je ustupam... Isprosi je ti,de de! Sad nema majko; pa da te mrzi majka joj! Ajde de de!

IVKOVA SLAVA 193

KALÂ

(Jetko)More teb’ ti lasno be{e udovac si, koj }e kako teb’! A ja {to }e,{to znajem da si prajim!? @ena mi ete cvrsta i zdrava kakoselska èna, }e da poìveje, mori, jo{te sto godine, berem! A jasi treba{em da uznem tuj istu Siku jo{te u onoj vreme, ama majkagu i tatko ne obi~a{e me! Ah {to be{e gugut~e s onoj wojnopojewe, Ahahaa!

KURJAK

(Qutito)Ama ti si neka budala!

KALÂ

(Trgne se i prilazi bliè Kurjaku. U tom Marijola unosi kafu iposluùje sve redom, pokupi ~a{e sa stola i iznosi napoqe. Onuzima kafu i prilazi stolu, ostavqa filyan ispije ~a{u iprilazi Ciganima)Iskam takoj àlno sag da mi svirite, pa da vi sve pla~e kemaneod golem àlos’, kako Ciganin {to pla~e kad ga ostavi i napudièna pa zaredi da ’odi po drugi ~oveci! – Ete, toj da svirite, itoj si je moj àlos’!(Cigani sviraju polako, a Kal~a prilazi opet, Kurjaku)A za onaj re~ “budala” {to mi ga otoi~ke kaza, mlogo ti falapobratime. Fala ti pobratime, maksuz fala! Toj do sag mi jo{teni jedan ~ovek neje rekaja! Treba{em, ete, od pobratima toprv daga ~ujem, ete, taj re~ budala! Fala ti, pobratime, do crnu zemquda ti se preklonim za taj jedan re~!(Skida kapu i klawa mu se)

KURJAK

De, more!

KALÂ

(Prekida ga tu`no)Beri}at versum, pobratime, kako na priliku od teb’, fala!


(Opet skida kapu i klawa se)Pa... kako re~e... ja budala... heee! E sal kad si mi ti ~ovek u~ev-wak, i razbira{ se u gramatiku i anatematiku; sal kad si mi tikwiòvan ~ovek i bogoslovac, i inyilir – a ja ako }e sam budala![to da prajim; sas ovaj moj pros’ pamet }u i umrem! Beri}at–ver-sum i za ovol’ko malko {to si znam. Od Tasu staroga daskala {tonau~i malko da ~etim i da pisujem, tol’ko! Psaltir do tre}uKatizmu, i zagazi u ~etvrtu dor me neispudi{e iz ~koqu zaradiyivyani {to gi mnogo fa}a’, a i ja si sam da batalim te{em! [to}e mi vi{e nauke; vladika ne}u sam. [to mi trebe vi{e. A teb’ti opet fale.(Po|e da ide)

KURJAK

(Zadràva ga)More, sedi tu da pijemo, pa batali taj razgovor! Ko zna kad }emose od sad vi|ati!

KALÂ

(Sve ve}ma pada u vatru)[to misli{, bre! Sag sam si vika{ ènet, Sike }e mi je doma-}ica – pa {to mi ve}e treba i taj Kal~a i to dru{tvo i tijabagatele?! A bude ak{am, a ja }e si turim ~iviju na portu, pa }esi prim’knem bukaru sas komiwak, pa sas doma}icu!... Pa malkokomiwak, malko leblebliju, a zna{, razgovor pa }e si takoj to sagubavo da teram vek. A onija e{eci, oni karda{i, }e, vika{ ti daidu spored portu, kako pceta okol kasapski paw, pa kad si vide,dek je porta zamandalena, a onija pa ne}e i~ da mi ulaze ni padolaze u ku}u – a ja }u si tag sam da krkam komiwak u drustvo sasmoju Siku, a ona }e mi poje, pa }e si teram vek kako tetreb uplaninu kad si padne u sevdal’k. – Eheee! Znam ti tabijat! Po-znavam te ubavo, kako kalpuzjan–paru! Aaaa!... Takoj li }e mubidne! Pogle ga sal! Toj li ti sag prebira{ u tvoj e{e~ki pamet,jagurido?! Toj li je druèqubivos’! Nesre}o Kurja~ka! A ovoj sag}e smo se, vika{, baja|im skarali i posva|ali. Takoj li si ti

IVKOVA SLAVA 195

premisleja, u tvoj pros pamet nesre}o! Heee! Za tol’ko sam sibelkim pismen i ja pa ne{to; razbiram se, dë!(Po|e da ide, Smuk mu staje na put)

KURJAK

Ama, {ta tu! Ko ti to kaè!

KALÂ

(Otima se od Smuka)Pu{ti me ako neje kazaja a on je pomislija.

PREDSEDNIK

Ama, {ta vam je pa sad opet naspelo?!

KURJAK

Ama zar ne vidite, gospodin–predsedni~e, ovu nesre}u, kako midira i vre|a familiju!

KALÂ

(Jetko)A, familija jo{te neste... moè da isko~i da ste niki rod!

KURJAK

A, to jo{ nismo...

KALÂ

(Pakosno)Ne}e ni bidnete! Java{, more! ]e da vidimo! Zar toj da je nekamuka!(Odmahuje rukom)Kolaj rabota! ]u preàlim, ete, banku dve za taksene marke, i nabanku za advokata – a ima gi u Ni{ i za pet dinara – ta advokat }eda prona|e ve}e e–li ste e–li neste rod!... ]e ve zapita malko:eli smo u latinsku eli u pravoslavnu srpsku zemqu!... More, ti }eda vidi{ muku sas men’, za{to ja, da rekne{, za fajdu i nesamroden, ve}e za inat!


ÊTVRTA POJAVA

Pre|a{wi, Sika, Keva i Marijola i ène devojke, gosti iz kom-{iluka.

PREDSEDNIK

Ajde, ajde, batalite! Ta vi ste bar stari drugovi i karda{i.

KURJAK

Dobro, gospodin–predsedni~e, ja }u biti miran, a ja ga, vala,ni{ta i ne diram. Al’ onda recite i wemu, da bude miran ipametan. Ajde, Kal~o, sedi!

KALÂ

(Hladno)B�! Od danas nemam ve}e s teb’ “ìvo zdravo”!

KURJAK

(Dobro}udno)Kal~o... Karda{... pobratime!

KALÂ

(Qutito)Be{e mu ve}e!

Odmahuje rukom, gura Smuka u stranu i polazi vratima.

KURJAK

(Vi~e za wim, mole}im glasom)Kal~o. Kum–Kal~a! Zar tako! A ja te ra~unam za kuma... a on, gle,kakav je!

KALÂ

(Trgne se i zastane, okre}e se, malo mek{im glasom Kurjaku)More, kakav pa sag, kum?! Kum! Nesam kum!

IVKOVA SLAVA 197

KURJAK i SMUK

Kume!

KURJAK

(Dobro}udno)Kume, nesre}o moja! Nije druk{e, – ti mi mora{ biti kum!

KALÂ

(Sve mek{im glasom)E, {to vi trebam sag ja? Ima jo{te ~oveci em u~evwaci, – i starikum kude ti je?

SIKA

(Umiqato)Jok, mori; ti }e da si nam kum!(Zadràva ga)

KURJAK

Jok, jok! Niko drugi, nego vala, ba{ ti! Kad sam se prvi putènio, nismo se ni poznavali, a i gde sam ja bio, – pa ne moè{mi ni zameriti!... Ali sad – ve} ako se ne oènim, – te mi tako tine bude{ kum; da zastupi{ staroga kuma koji je umr’o...

KALÂ

(Vra}a se, ali se jo{ kao otima)Pa }e moè da bidne jo{te neki od staroga kuma familiju!

SIKA

O}e{, kume, o}e{, ete kumica te moli!

KURJAK

(Veselo)Kume! Da se poqubimo, a kumica }e da ti spremi {to kumu sle-duje; vezen u~kur i tanke bo{~aluke! De, more!


KALÂ

(Veselo ra{~e{qava brkove i qubi se s Kurjakom)He–heee! Nesre}o, kurja~ka, pobratimska! [to da prajim, ete!Na{e si ku~e! Kristijani smo, dë! I ja }u si do teb’ da sednem,kume!(Sede do wega)

KURJAK

(Veselo)Odi sedi, kume, radosti moja!(Grle se)

KALÂ

Razgovor, dë! [to j’ si je bilo, bilo! A sag nema ni{to! A, bel-kim, ni{to neje ni bilo! Tike nau~i sas usta kef da si prajim!(Smeje se Ciganima)De de firacin(Peva)

Gena majku quto kune:“[to me dade za udovcaZa trgovca iz Leskovca!?”

Aha! Kume, nesre}o!(Nabija Kurjaku {ubaru na o~i)Eh, kude mi je sag tufek da frqim na ovaj saga{wi moj àlos’!

KURJAK

(Diè {ubaru, hu~e)Hoooo! Ama, kume!... ama ti opet!?

KALÂ

Ne}u dë! Vi{e nema! Kum sam si od sag, dë!

Pravda mu se i razgovara s Kurjakom.

IVKOVA SLAVA 199

KEVA

(Ivku govori polako)A vide li Siku? Kol’ko gu milo za Jol~e, tol’ko pa jo{te i zaseb’! Vide li?

IVKO

(Tako|e polako Kevi)Ho, majke! Pa to se znaje; poblià ko{uqka odi haqinku. Da gupropada vek, ete, bez ~oveka, – biva li? Kako cvet u pustu poqanu,ete, – pa nikoj ga ne bere i ne miri{e, a ni se pa }iti sas wega –ete alis takoj si je i udovi~ko!

Ulazi Marijola i nosi veliki posluàvnik s pe~ewem, hlebom inekolikim fla{ama.

KALÂ

(Veselo)E, aferim, Jolo, za toj sag!(Vi~e odu{evqeno)Gospodin–prisedni~e!(Smuku)Pobratime, bre!(Nekom)I ti taze pobratime i fantazijo.(Ivku)I ti jagurido!(Siki)I ti, kumice, ruìce! I ti Keva! Ela–te svija ovamke, da siproslavimo slavu i Petricu moga, ete, kuma Kurjaka! Da si na-prajimo jedno veseqe i yumbus ta u kwige da se pi{e i ~eti pozanas.

Kal~a ih vu~e sve za sto. Marijola me}e posluàvnik na sto iizlazi opet napoqe i unosi sve}e u sobu.


PREDSEDNIK

(Otima se i smeje)Ne boj se ba{ i da i{}aramo pukla je ve} bruka na daleko. Bi}eako ni{ta, a ono bar jedan dopis od na{ih politi~kih protiv-nika! Nego ja mislim da je krajwe vreme da jo{ malo posedimo,jo{ jednu ~a{u, zalogaj, dva, jednu pesmu. Pa onda zbogom!

NEKO

Vrlo dobro, da da “zbogom” {to re~e pesnik lep{e i jo{ sna-`nije od vas gospodine kume predsedni~e:

Jedan dim jo{, jedna ~a{a,Jedna pesma, jedna seka, –P’ onda zbogom, tambura{u,Zbogom, kr~mo, za naveka!

Svi posedaju za sto ma i silom. Jedu. Cigani tiho sviraju.

MARIJOLA

(Za se)Lele, tugo! [to si ubavo zbori. Takoj }e si zborimo, belkim, usav na{ vek!

NEKO

(Za vreme jela uslu`no dodaje {to kome treba)Molim, imam jedan predlog. Kako bi bilo da otpevamo sad ovakojednu? – Ja sam prvi tenor; treba jo{ drugi tenor, bariton i bas,na jedan divan kvartet da sastavimo da nam i najve}e pozornicepozavide!... A taman smo ~etvorica; ja, Kal~a, Kurjak i Smuk, pamoèmo da sastavimo kvartet; ja pevam, dakle, tenor, {ta ti,Kal~a, peva{?

KALÂ

(Jedu}i)Toj {to i ti, pobratime!

IVKOVA SLAVA 201

NEKO

E, pa ne moè to, nego reci...

KALÂ

(Prekida ga, ali ne prekida ve~eru)Jok, jok! Toj {to i ti poje{, toj }e i da ti pomagam. Pobratimpobratimu treba da se nameri u pomo}!... Zar tri dana bre za-jedno, pa sag...

NEKO

E pa ne i de tako. Peva{ li bas, sopran, alt, {ta li?

KALÂ

(Jede i govori)Ja }u da pojem, ete, na tvoju formu, pobratime!

NEKO

(Nestrpqivo)E, pa ja, eto, pevam prvi tenor, prvi tenor.

KALÂ

E, pa {to mi treba drugo?! Ti prvi ja }e drugi; dva pobratima,dva tenora, pa kako dve pole od jabuku na dva bliznaka.

NEKO

(Nestrpqivo okre}e se Smuku i Kurjaku)A {ta vi pevate.

KURJAK i SMUK

To {to i ti pobratime!

NEKO

(Odmahuje rukom, opet se okre}e Kal~i)Dakle, Kal~a, ded da vidim, {ta ti peva{? Ded! Beeeee!


KALÂ

(Ponavqa)Beee.(Prsne u smeh)Bre, kako me~ke po~emo!

NEKO

Vrlo dobro! Divota! Pa ti si bas, basist, ti }e{ bas da peva{!Eto, {to }e{ da peva{!

KALÂ

(Prekida ve~eru – odlu~no)A, sal toj ne}e da do~eka{! Ni tatko mi toj ne be{e, a i ja ne}usam toj. A basis ne}u sam dor se, ete, krstim sa tri prsta!

NEKO

Ama ne moè druk~ije da bude...

KALÂ

E, a za{to baja|im ti da moè{ da poje{ drugo, a ja pa da toj nemogu?! Ako smo pobratimi, dëmek, mi }e zajedno, druèski! A basda pojem u ovej godine moje – ne}u si! [to, bre...(Ustaje od stola, qutit)Zar {to }e ti je prisednik kum da je, ta sag ja da ne smem da pojemtoj {to i ti!

NEKO

(O~ajno)Ama, ne zato, ne, ne!

KALÂ

(Odlu~no)A bas ne}u da sam, ta da znam dek }u sag tuj da poginem!... U na{ufamiliju, toj da re~e{, basis, ete, – nema!

IVKOVA SLAVA 203

(Ho}e da ide, zadràvaju ga svi)O, Boè, {to sam od ovija tri dni baksuz, pa me u svet nema!Otoi~ke mi pobratim re~e budala, a sag posinak, da sam basis!Hooo, {to me pa po~e baksuz da tera!!(Vrti glavom)

SIKA

Kume, kume mori! Zar ti li se prvi na|e da kvari{ drustvo?!

KALÂ

(Zastaje, vra}a se i seda opet za sto)E pa lepo, }e se vrnem. Ama pobratime.(Nekom)Ti da si }uti{! Znam si ja ne{to poboqe od teb’.(Okre}e se Siki)Eli smo kumovi, kumice? Posle tatka kum dolazi, e, eli pravozborim? Dosta si kumice kukala, sag ela zapoj; dosta si bilakukavica, e sag do|e vreme pâ da stane{ bulbul. Ela, zapoj jednu.

Sika gleda u Kurjaka i pita ga pogledom. Marijola gleda tepoglede i ne razume ih.

KURJAK

(Zadovoqno)Molim te, Siko, kako kum zapoveda! [ta ja tu mogu?

Marijola nasluti i potr~i materi u naru~ja i qube se. Sikabri{e suze.

KALÂ

Jednu starovremensku... kad si bila u Joline godine! Ela, zatojnek se ~uje dori do Goricu i Vinik; – pa nek se razbude bulbuli ujorgovan! De, familija smo sag sramuvawe – nema! Ela “Za{to,Sike, za{to”.


SVI

Ajde, ajde!(Ustaju i razme{taju se po minderluku, s jedne mu{ki, s drugestrane ènske)

SIKA

(Peva, oni je pomaù)– Za{to, Sike, za{to, pod ~adar da ide{?Ako, dado, ako, miralaj me zove,Miralaj me zove k no}i na ve~eru! –

(Sko~i i prekida pevawe, qutito)Ne}u si toj da pojem... drugo... ama toj ne}u!(Quta jednako)

SVI

Pa dobro, dobro!

PREDSEDNIK

Dede ti Kurja~e, dok se ona odquti! Ajde, onu taze Oridsku!

Na mu{koj strani po~iwe Kurjak a na ènskoj Keva.

MU[KI HOR

(Peva)Biqana platno bele{eNa studeni ti izvori,Mi pominaha vinari,Vinari Belogra|ani.

@ENSKI HOR

(Peva)Vinari Belogra|ani,Krotko terajte karavanot!Da ne mi platno zgazite,Ot mi je platno darovsko!

IVKOVA SLAVA 205

MU[KI HOR

(Peva)Biqano mome obavo,Ako ti platno zgazimeSo vino }a go platime!

@ENSKI HOR

(Peva)Vinari Belogra|ani,Ne vi go sakam vino ’noTok vi go sakam ludo ’no;[to napred tera karavanot,[to nosit fesot nad okoA mene gledat’ pod oko!

MU[KI HOR

(Peva)Biqano, mome ubavo!Ne ti go davam’ ludo ’no,Ot nije ono svr{eno!V nedeqa }a go ènime,Za nego vino nosime.

@ENSKI HOR

(Peva)Vinari Belogra|ani!Da bi go voda odnela,Kraj mene bi go donela!Da bi go zmija k’enalaSo moj–ve drobni zabovi

PREDSEDNIK

(Siki)E, sad Siko, ako si se odqutila, a ti ajd’ oduì se.


(Sika se sme{i i usteè)Ajde! Tolika hvala! Sve slu{am druge o tvome grlu, a tebe i tvojepesme nikako da ~ujem! De, de}e ti, i tvoje i }erine!

KALÂ

Ela, kumice, onuje udovi~ku pesmu, pri{tevsku, kosovsku onu:“Hat mu sedi, nane”!

SVI

Da, da, tu, udovi~ku pesmu zapevaj posledwi put.

SIKA

Ja radi gospodina Prisednika, ete, o}u.(Nasloni glavu na jednu ruku, gleda jednako na stranu i peva)

1.Hat mu sedi, nane,Nema koj da ja’ne,

oj, lele’Hat mu sedi, nane,Mustaj beg~e nema,

dori do Boga!Mustaj beg nigde go nema!

Oj nine, nine, mori,Dojde mi àlba golema!

2.Sabqa r|a, nane,Nema koj da pa{e.

oj, lele!Sabqa r|a, nane,Mustaj beg~e nema,

dori do Boga!Mustaj beg nigde go nemaOj nane, nine, mori,

IVKOVA SLAVA 207

Dojde mi àlba golema!

3.Yilit sedi, nane,Nema koj da igra.

Oj, lele!Yilit sedi nane,Mustaj beg~e nema,

dori do Boga!Mustaj beg nigde go nema.Oj, nine, nane, mori,Dojde mi àlba golema!Tol’ko gospodine!

SVI

Aferim, ejvala, Sike!

PREDSEDNIK

E, velika ti hvala za tu pesmu, Sike!

SIKA

Gospodu fala, gospodine – i teb’ ti fale za ovaj dan.(Poqubi ga u ruku)

PREDSEDNIK

(Zvani~no)E, dakle, kao vlast, u ime zakona molim vas, da se mi lepo dignemoi idemo.

SVI

’O}emo, o}emo.(Svi ustaju)

SIKA

(Zaustavqa ih)Mori, sedite si jo{te malko.


MARIJOLA

Bata Kal~o, tili }e ni kvari{ drustvo!

KALÂ

(Seda, tiho Joli)Ako ne}e{, dete, da ti se bati{e drustvo, i kvar kef – a ti nizapoj jednu, ela, onu saga{wu, {to gu donese leskova~ki pisarinsreski, onaj sas goleme {i{ke. Ela, ela – ne sramuj se, dë!

SIKA

Ajde, zapoj, Jolo!

MARIJOLA

(Peva uz pratwu muzike “Leskova~ko ~edo boga moli”)êdo Boga moli, nane,

su{a da udari,Su{a da udari, nane,

reke da presanuReke da presanu, nane,

reka VeternicaReka Veternica, nane,

drago da gu do|eLeskova~ko ~edo, nane,

na cel svet ga nema!

SVI

Aferim, aferim!

PREDSEDNIK

(Vide}i gde su svi seli)A ne, ne! Prema ranije datoj re~i(Zvani~no)– o ~ijem se izvr{ewu ja kao ovomesna op{tinska vlast staram –moramo svi i}i. Ajd’, dakle!(Polazi)

IVKOVA SLAVA 209

Svi se diù i pra{taju se.

IVKO

(Siki)Mori, Sike, udovice! Vide li, kako ti pomaga Gospod! – Kod teb’dve pro{evine na sav yumbus i kalabal’k potraja jedan ~ereksata; a kod men’ tri dana, bre brate, za jednu slavu!...

KALÂ

(Prekida ga, zajedqivo)Neje, jedna, ve}e dve slave beu! Dve! e{eku nijedan.

IVKO

(Za se, jetko)Jo{te mi se prisme{e, ku~e kujunyisko... ustaba{a bekrijski!

SIKA

(Ispra}aju}i qubi Kal~u u ruku)Laka vi no}, kume! Pozdravi se na kumicu Zonu!

KALÂ

“Kum!”(Odmahuje rukom, uzdahne i izlazi tu`no)Kum! Hm!

NEKO

Zar ni jednu da ne odigramo!?(Hvata Jolu, a za Jolom se svi hvataju i u igrawu ostavqajupozornicu, Ivko posledwi)Sviraju}i smo u{li, igraju}i da izi|emo iz ove ku}e!

KURJAK

(Siki)Siko, meti maramu na vrat, ozep}e{!


Igraju i pevaju a muzika im svira istu pesmu. Neko vodi kolo ipo~iwe pesmu.

SVI

(Pevaju)Male, kaì tajkuDa me mladu dava,Za na{e kom{ij~eRade momi~e,Za mlado ~oban~e!Jolke, Ni{evqanke,Jolke, tamni~arke,Ela, da igrame,Ela, da trupame!

(Svi iza{li igraju}i. Ivko se pustio iz kola, zaostao sam, Kevaga ~eka na vratima. Iza vrata se ~uje jednako pesma, igrawe isvirka)

IVKO

(Kevi)Ah, sal da doìvejem toj, da ne zamrem o gospode do slavu naprvoga! A tag ubavo }e mi plate, }opeci nijedni, za ovaj tro-–dnevni panajur i va{ar {to ga drà{e.

IVKOVA SLAVA 211

POGOVOR

IVKOVA SLAVA U DRAMATIZACIJISTEVANA SREMCA I DRAGOMIRA BRZAKA

Srem~eva pripovetka Ivkova slava iza{la je u posebnojkwizi polovinom jula 1895. godine. Od toga dana ona je jednaod na{ih naj~itanijih kwiga. Slobodan Jovanovi} je svedo-~io “...Sem Ivkove slave ja ne znam da li je jo{ koje kwigekoja je u posledwe vreme bila kod nas odista ~itana...”1 Kwi-ga je od kritike i ~italaca do~ekana sa pa`wom i Sremac seskoro preko no}i na{ao u ìì interesovawa.

Za ovu pripovetku zainteresovalo se i Narodno pozo-ri{te u Beogradu, Veqa Miqkovi} je dramatizovao i wenapremijera odràna je u Narodnom pozori{tu 8. januara 1898.godine. Prikazana je do 21. aprila 1901. godine osamnaestputa, jednom u letwikovcu kraqa Aleksandra i kraqice Dra-ge (9. septembra 1900). Ova dramatizacija Veqe Miqkovi}aod publike je primqena sa simpatijama a u isto vreme po-zori{na kritika joj je odrekla svaku vrednost. Wegov drama-tur{ki postupak bio je jednostavan, on je prepisao Srem~evedijaloge, rasporedio u ~etiri ~ina, dodao muziku Davorina


1 Pre trideset godina, Novosti, VII, 1927, br. 1807 (7, 8. i 9. januar).Boì}ni dodatak, 3.

Jenka i do{ao do drame s pevawem. Bo{ko Novakovi} je o ovojdramatizaciji primetio da je Miqkovi} poku{avaju}i daunese ne{to svoje grubo gre{io jer “nije shvatio jezi~kenijansiranosti i u govor pojedinih li~nosti unosio izrazekoji se nikako ne mogu spojiti s wima”.2 Ova dramatizacija jeprihva}ena od putuju}ih druìna i pozori{ta u unutra{wo-sti Srbije i ubrzo postala jedna od najpopularnijih. Wenuslavu umawi}e tek “Ko{tana” Bore Stankovi}a. Pre nego{to je dramatizacija odigrana na sceni Narodnog pozori{taSremac je saznao, iz dnevne {tampe, da se ona priprema pa je29. decembra 1897. godine uputio pismo Upravi Narodnog po-zori{ta. U pismu isti~e da je u primitivnoj dramatizacijiona ve} igrana “po tolikim kafanama, ba{tama i {upama...”da se on pla{i za wen uspeh u Narodnom pozori{tu s jednestrane, a sa druge, da on nikome nije dao odobrewe da sewegova pripovetka dramatizuje i posebno pomenuo da “je ve}znano da sam se ja sam poduhvatio u dru{tvu s jednim pri-znatim ve} i rutiniranim dramskim piscem da ja dramati{emkol’ko se to moè od takve gra|e...”3

Kada je Miqkovi}eva dramatizacija prikazana u Narod-nom pozori{tu, Srem~evi prijateqi su smatrali da je do{lodo povrede autorskog prava. Najglasniji su bili pisci okup-qeni oko ~asopisa Zvezda: Janko Veselinovi}, Milovan Gli-{i}, Milorad Mitrovi}, Mile Pavlovi} i Dragomir Brzak.Podràn od svojih prijateqa on je 1. marta 1898. godine upu-tio pismo ministru prosvete Andri Nikoli}u. U pismu jeSremac posebno naglasio da to nije nikakava dramatizacija

IVKOVA SLAVA 213

2 Dramatizacija “Ivkove slave” i “Zone Zamfirove”, Na{a scena,XII, 1958, br. 132–133 (maj), 14.

3 Gavrilo Kovijani}, Nepoznato pismo Stevana Sremca o dramati-zaciji “Ivkove slave”, Kwièvnost i jezik, X, 1963, br. 1, 77.

ve} prosto prepisivawe dijaloga iz wegove pripovetke. Zbogtoga je zahtevao da se rukopis uzme od {apta~a i uporedi sapripovetkom i da se weno prikazivawe odmah zabrani, jer jeto jedini na~in da odbrani svoju kwièvnu svojinu.4

Ubrzo je za upravnika Narodnog pozori{ta do{ao Bra-nislav Nu{i}, a 18. jula 1900. godine za ~lanove kwièvnoumetni~kog odbora izabrani su Janko Veselinovi}, MilovanGli{i}, Dragomir Brzak i Stevan Sremac. Time je otvorenamogu}nost da ne{to vi{e u~ini s dramatizacijom “Ivkoveslave”.

Kako je u navedenom pismu Upravi Narodnog pozori{taistakao on je preduzeo da sam sa jednim dramskim piscemdramatizuje svoju pripovetku. Ta Srem~eva dramatizacijaura|ena sa Dragomirom Brzakom (muziku je napisao StevanMokrawac) odigrana je premijerno 21. aprila 1901. godinu,rediteq je bio Svetislav Dinulovi}. Posle dve reprize ski-nuta je sa repertoara, da bi se obnovqena igrala tek 1914.godine pet puta od 16. februara do 23. aprila. Rediteq je bioî~a Ilija Stanojevi}, za koga je Sremac tvrdio da je jedinikoji moè odigrati Ivka onako kako ga je on zamislio.

Srem~eva i Brzakova dramatizacija do~ekana je od kri-tike kao potpuni proma{aj. Posebno se nije slagao sa Srem-~evim dramatur{kim postupkom Dragomir M. Jankovi}, po-zori{ni kriti~ar Srpskog kwièvnog glasnika. On je kaonepodesnu navodio duìnu trajawa, imala je pet ~inova ibila je razvu~ena, tako da je predstava trajala do duboko uno}. Znatno je bila izmewena i osnovna nit pripovetke, time{to je teì{te radwe preba~eno na Nekog i Predsednika.5


4 Dimitrije V. \or|evi}, O dramatizaciji “Ivkove slave”, Priloziza KJIF, 1956, kw. XXII, sv. 1–2, 119.

5 Pozori{ni pregled, SKG, 1901, kw. II, sv. 4 (16. maj), 294–298.

Iz tih razloga lik Ivka je potisnut u pozadinu, a osiro-ma{ewem wegove uloge, on je sveden na stati~nu figuru. Takoje jedan iznijansirani lik iz pripovetke, u potpunosti bioizgubqen u dramatizaciji. Sremac je posle neuspeha premi-jere ispravio i doterao svoju dramatizaciju, ali i te poprav-ke nisu je u~inili popularnijom. U unutra{wosti, putuju}apozori{ta i druìne igrale su Miqkovi}evu dramatizaciju,ali su se povremeno pojavqivale i druge adaptacije.

Stani{a Vojinovi}

IVKOVA SLAVA 215


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije

821.163.41–2

BRZAK, Dragomir 1852–1904Ivkova slava : slika iz ni{kog ìvota u pet ~inova s

pevawem / po pripovetci napisali Dragomir Brzak i StevanSremav ; muzika od Mokrawca – Beograd : Muzej pozori{neumetnosti Srbije, 2011 (Petrovaradin : Alfagraf).– 215 str. : autorova slika ; 15 cm. – (Biblioteka Dramskaba{tina ; kolo 13, kw. 4)

Tira` 300. – Str 212–215: Pogovor / Stani{a Vojinovi}

ISBN 978–86–80629–57–5

a) Sremac, Stevan [autor], 1855–1906)

COBIS.SR–ID 183899916

Documents

MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE - mpus.org. · PDF fileIVKOVA SLAVA Slika iz ni{koga `ivota u pet ~inova s pevawem Po pripovetci napisali Dragomir Brzak i Stevan Sremac Muzika od