Mrezni Rad u Linux Okruzenju

VISOKA TEHNIKA KOLA NI

DIPLOMSKI RADMreni rad u Linux okruenjuPredmet: Operativni sistemi

Mentor: mr Kosanovi Mirko lanovi komisije: 1. _______________ 2. _______________

Student: Rani Aleksandar REr 65/04

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________

Sadraj1.Uvod .3 2.Instalacija Linux-a .....5 3.Linux fajl sistemi .....11 4.YaST .12 5.Podeavanje mree ..14 6.Rad u konzoli .. 19 7.Rad u mrei . 30 8.Zakljuak 56 9.Literatura..57

2


1. UvodLinux je operativni sistem koji u poslednje vreme dobija sve vie na znaaju. Nastao je 1991. godine kada je Linus Torvalds pokrenuo varijantu Unix-a na svom raunaru. U to vreme UNIX se pokretao na velikim radnim stanicama uz veliku hardversku zahtevnost. Ovo je bio prvi sluaj da se pokrene na personalnom raunaru. Mnoge institucije u svetu prelaze sa Windows-a na Linux. Razlog je besplatna cena, vea bezbednost od Windows-a, stabilniji sistem, nema virusa Za Linux vai i tvrdnja da je on samo jedna varijanta Unix-a, jer sa na njemu zasniva. Postoji vie razloga zato treba koristiti Linux: - Linux obezbeuje kontrolu nad raunarskim okruenjem. Tanije, programi imaju mnogo opcija za podeavanje, a poto je veina otvoreni kod, mogue je prepravljati funkcije i program podesiti svojim potrebama. Linux je besplatan. Besplatno se instalira i aurira, za razliku od drugih komercijalnih sistema. Linux se sve vie koristi i kao desktop raunar. Sve to moemo uraditi na Windows raunaru, moemo i na Linux raunaru. I manje su anse da vidimo kvarove i bagove programa. Linux je i serverski operativni sistem.On je brz, bezbedan, stabilan. Aktuelni kernel lako rukuje sa vieprocesorskim mainama. Linux zajednica je sve vea i vea. Danas na Internetu se daje sjajna tehnika podrka, naroito ako i velike kompanije, kao to su recimo Novell ili IBM, stoje iza nje.

-

Za viegodinjeg korisnika Windows-a, biranje odgovarajue Linux distribucije moe da bude zbunjujue. Za razliku od Windows-a, Linux je podeljen na preko 340 distribucija. Najpoznatije od njih su sigurno: Debian, RedHat, openSUSE, Mandriva, Fedora, Gentoo, Ubuntu, LinuxMint, Kubuntu. Kao i ostali operativni sistemi, i Linux se sastoji iz dva dela: malog centralnog dela koji se zove jezgro (kernel) i veeg dela koji sadri aplikacije i upravljake programe. Sve Linux-ove distribucije uglavnom imaju isto jezgro, dok im je aplikativno-upravljaki deo neto razliit. Upravo zbog toga neke distribucije su lake za korisnika koji se prebacuje sa Windows-a, dok su druge tee i komplikovanije. Recimo, distribucije kao to su openSUSE, Linux OS, Mandriva, Fedora su lake za instaliranje, hardverski su dobro podrane i uz njih ide gomila softvera. Distribucije kao to su Debian, Slackware, Gentoo su komplikovanije distribucije, sa dosta podeavanja koja se uglavnom odvijaju iz konzole (shell). U ovom diplomskom radu za administraciju sistema koristiemo openSUSE 10.2 .

3


SUSE Linux je bio i ostao jedna od najpoznatijih distribucija sa velikom zajednicom korisnika i odlinom tehnikom podrkom iza koje stoji kompanija Novell. Na stotine besplatnih programa se isporuuje na instalacionom DVD-u sa ovom distribucijom. Trenutno se pojavila nova verzija sa oznakom openSUSE 11 . U poetku se Linux kao i UNIX zasnivao na radu iz komandne linije ( konzole ). Kasnije je nastao XFree86 projekat koji je postao standard za GUI ( grafiko korisniko okruenje). Time je olakan rad u Linux-u, posebno korisnicima koji se prebacuju iz Windows-a i koji su zaboravili da koriste MS DOS. Danas SUSE Linux dolazi sa dva popularna okruenja: KDE i GNOME. Korisnik moe da bira koje e okruenje koristiti. to se tie programskih paketa, SUSE koristi RPM ( Red Hat Package Management System ). Inae, veina programa vezana za Linux se upravo nalazi u ovom formatu. Instaliranje paketa se vri na lak nain preko YaST-a. YaST ( Yet another Setup Tool ) je administratorska alatka, za koju je potrebna root privilegija. SUSE se po YaST-u i razlikuje od drugih distribucija, i ona ga ini jedinstvenim. Ona slui za instaliranje, konfigurisanje i auriranje Linux instalacije. Jednostavno pomou SUSE Linux-a moemo da kreiramo vie vrsta sistema: Web server, mreni server, DNS server, NFS server, FTP server, server za elektronsku potu, staru desktop radnu stanicu U ovom radu mi emo koristiti SUSE Linux kao mreni server i obaviemo neki osnovni rad u mrei.

4


2. INSTALACIJA LINUX-aSuse Linux moe biti instaliran na vie naina: sa CD/DVD, centralnog servera...Mi emo instalaciju izvriti sa DVD medija. DVD je butabilan, tako da se posle restarta raunara instalacija Linux-a pokree. Bitno je pre toga u BIOS-u podesiti da se butuje sa CD ROM-a. Instalacija SUSE Linux-a se odvija pomou YaST-a, programa koji je zaduen za celokupno podeavanje sistema, instaliranje softvera... YaST je dakle administratorska alatka. Prvi prozor koji nas doekuje pri instalaciji je meni sa nekoliko izbora startovanja. Mi biramo Installation ( vidi sliku S2.1).

S2.1 Poetak instalacije sistema

1) Zatim biramo jezik i prihvatamo lincencu. 2) Sledei korak YaST analizira raunar (vidi sliku S2.2).

5


S2.2 YaST analizira sistem 4) Posle analize biramo New Installation i u sledeem koraku uzimamo No, Skip the

Network Setup jer podeavanja mree moemo kasnije da izvrimo. 5) U ovom koraku podeavamo vreme i zone. Naravno biramo Europa i Yugoslavia (vidi sliku S2.3).

S2.3 Podeavanje vremena i zone 6) Kada kliknemo na next otvara nam se prozor za biranje Desktop okruenja. Linux nudi

nekoliko, a od znaajnijih su KDE i GNOME. U ovom sluaju izabraemo KDE. Za razliku od drugih distribucija moemo da zadrimo oba i kasnije pri login-u da biramo grafiko okruenje. To emo omoguiti ako izaberemo KDE, a kasnije u toku instalacije, pri odabiru softverskih paketa izaberemo i GNOME pakete (vidi sliku S2.4). 6


S2.4 Biranje desktop okruenja 7) U ovom koraku vidimo ta YaST planira da uradi pri instalaciji. Poeljno je podesiti

particije za root i /home, ako nam veliina ne odgovara, ili ostaviti kako YaST preporuuje. Isto moemo podesiti koje sve softverske pakete YaST treba da instalira(vidi sliku S2.5).

S2.5 Prikaz ta e sve biti uraeno pri instalaciji 8) Kreemo sa instalacijom . YaST nam pokazuje na desnoj strani koliko treba vremena za

instalaciju(vidi sliku S2.6).

7


S2.6 Poetak instalacije 9) Posle zavretka instalacije sistem se restartuje.

10) U sledeem koraku unosimo lozinku za administratora(root). Ova lozinka je bitna jer e nam trebati za svako instaliranje softvera ili podeavanje sistema( vidi sliku S2.7).

S2.7 Unoenje lozinke za administratora( root-a) 11) Zatim unosimo vrednosti za host ( npr. vtsserver) i za domen ( npr. vts).

12) Klikom na next otvara nam se prozor za network konfiguraciju koju moemo i kasnije da podesimo(vidi sliku S2.8).

8


S2.8 Podeavanje netwotk konfiguracije 13) Klikom na next otvara nam se prozor za biranje metode auntentinosti ... Biramo local.

14) Zatim kreiramo prvog korisnika na raunaru. Taj korisnik smo obino mi, jer nije preporuljivo da se koristi nalog ROOT. Tanije, koristi se samo kada je to neophodno, ime se poveava bezbednost raunara. U naem sluaju otvorili smo nalog za korisnika alek . 15) U naredna dva koraka YaST vri konfiguraciju sistema i pokazuje informacije o setup-u. 16) I konano dobijamo prozor koji nam estita na zavrenoj instalaciji sistema. Sada ve moemo da se logujemo (vidi sliku S2.9).

S2.9 Zavrena je instalacija sistema

9


Ovim smo zavrili instalaciju operativnog sistema(vidi sliku S2.10). Za podeavanja koja nismo podesili tu je YaST. Ostalo je samo jo da se logujemo .

S2.10 Prikaz ekrana pri prvom ulasku u Linux Na ovaj nain smo instalirali SUSE Linux i na drugi raunar.

10


3. LINUX FAJL SISTEMILinux fajlovi organizovani su po odreenoj hijerarhiji sa odreenim direktorijumima koji sadre odreene fajlove. Sve Linux distribucije imaju istu strukturu. O standardu brine Linux Standard Base, koje distribucije moraju da ispunjavaju. Taj standard je sve univerzalniji i trudi se da sve distribucije budu sve vie kompatibilnije jedna sa drugom, kao i programi. Kada se ima u vidu preko 300 distribucija, standard dobija na znaaju. Svi fajl sistemi su podsistemi / (root particije). Tanije, ako imamo samo dve particije(/ i swap), svi sistemi e biti instalirani pod root particijom. SUSE 10.2 preporuuje pri instalaciji particiju za root, swap i /home, mada je poeljno i za /usr. Pregled fajl sistema u Linux-u: / bin Ovde se nalaze binarni fajlovi, shell programe. / boot Fajlovi za butovanje linux-a. Ovde se nalazi kompresovana verzija kernela, koja se uitava pri butovanju. / dev - Drajveri ureaja se nalaze ovde. / etc Slui za konfigurisanje fajlova. Veina programa uva ovde svoje fajlove za konfiguraciju. Neki od nabitnije su fstab, inittab, modprobeconf... / home Svaki korisnik dobija direktorijum sa podacima pod ovim direktorijumom. / lib Ovde se nalaze, instaliraju biblioteke koje su bitne za rad mnogih programa. / media Prenosivi diskovi i drajvovi ( CD-ROM, USB, Floppy ...). / mnt Direktorijum mauntovanja, particije koje su mauntovane. / opt Neki programi se instaliraju ovde. Obezbeuje mesto za velike programske pakete statinih programa. To su programi koji su orijentisani na desktop: KDE, GNOME , ... / proc Dinamiki direktorijum gde se belee svi pokrenuti procesi. / root Ovo je home direktorijum za root korisnika. Nije isto to i / . / sbin Binarni fajlovi koji se pokreu u toku startovanja. Ovde je instaliran YaST, SUSE, ... / tmp Privremeni fajlovi. / usr Ovde se instalira veina programa. Ovo je folder koji obino zauzima mnogo mesta. Recimo u / usr / local / se instaliraju lokalni programi. / var Ovde se nalaze promenljive i programi, bezbedonosni log fajlovi, klijenti za potu...

11


4. YaSTKao to smo napomenuli, YaST je administratorska alatka koja SUSE Linux ini jedinstvenim izmeu Linux dostribucija. On pojednostavljuje skoro sve administratorske zadatke: instaliranje programa, particionisanje hard diska, aurira sistem, instalira novi hardver, aurira programe, podeava mrene servere i klijente, upravlja korisnicima i grupama, upravlja bezbednou, pravi backup sistema. Jednostavno, YaST je nezaobilazna alatka u mrenom okruenju. Tanije, YaST u jednom prijatnom grafikom okruenju pojednostavljuje procese koje bi smo morali kao administrator da radimo iz konzole, koja ume da bude vrlo neprijatna za rad, naroito prema novim korisnicima. Mnoge stvari, pre svega vezane za podeavanje mrenih servera, radiemo u YaST-u. Zato je potrebno da malo bolje opiemo ovu alatku i njene mogunosti. Pokretanje moemo izvriti na nekoliko naina, a najlaki je duplim klikom mia na ikonicu. Pojavljuje se prozor koji zahteva root lozinku. Ukucavanjem lozinke pokree se YaST i dobijamo prozor( kao na slici S4.1).

S4.1 Pokretanje Yast-a

YaST je podeljen na dva dela: glavni meni sa leve strane i podmenije sa desne strane. Naveemo samo najbitnije i najee koriene. U prvoj stavci Software imamo u podmenije instaliranje programa(Software Management), biranje izvora instaliranja programa ( Installation Source), auriranje programa( Online Update ), auriranje sistema ( System Update ),... U Hardware podeavamo hadver, instaliramo hardver na sistem, podeavamo tampae, TV kartice, tastaturu, mi...

12

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ U System podeavamo stvari vezane za sistem: backup sistema, restauraciju sistema, biranje jezika, podeavanje boot loadera(ako imamo vie operativnih sistema na raunaru), podeavanje datuma i vremena, pravljena particija na hard disku, editovanje /etc/sysconfig fajla... Bitna stavka za nas je Network Devices u kome podeavamo mrenu karticu. U sluaju da je YaST ne detektuje i ne naemo je u listi koje nam prua, moraemo drajver da pronaemo na Internetu. Isto znaajna stavka je Network Services (vidi sliku S4.2) u kome imamo prilian broj podstavki. Ovde podeavamo DNS server i klijent, DHCP , NFS server, NFS klijent, Samba server, Mail server ...

S4.2 Netwotk Services u Yast-u

U Security and Users podeavamo profile grupa i korisnika, dodajemo nove, konfiguriemo firewall, ... Podeavanja koja emo vriti u YaST-u, prilikom konfigurisanja mree, detaljnije emo prikazati u narednim poglavljima.

13


5. PODEAVANJE MREELinux je svoj ugled upravo stekao radom u mrei. U mrei Linux se povezuje sa svim vrstama Unix sistema, sa MacOS i sa Windows-om(preko Samba-e). Rad u mrei se zasniva na radu istih protokola koji se koriste i na Internetu TCP/IP. Svrha protokola je da prenose podatke u paketima. LAN IP adrese odreuje administrator sistema. TCP/IP adresiranje se zasniva kao serija od etiri decimalna broja. Na primer u naem sluaju adresa jednog raunara: 160.99.37.148 Adresa sledeeg bi bila: 160.99.37.147 Ova dva raunara koristiemo u naim primerima za rad u mrei.

Network Interface Cards ( NIC )Network Interface Cards su mrene kartice, bez kojih raunar ne bi mogao da bude umreen. Svaki NIC ima jedinstvenu adresu koja je poznata kao Media Access Control (MAC). Ovu hardversku adresu koristi DHCP i nekoliko drugih protokola za indentifikaciju raunara. SUSE Linux podrava skoro svaku karticu na tritu. Ako je Linux automatski ne prepozna, trebamo otii u YaST / Network Device / Network Cards. Prikazae se Configuration ekran. Zatim idemo na Select from List i odreenu karticu naemo na listi. U naem sluaju koristili smo mrenu karticu sa oznakom Intel (R) 82562V-2 10 /100 . Ova kartica se nije nalazila u listi, pa smo bili prinueni da za istu pronaemo odgovarajui drajver na Internetu. Drajver koji smo pronali nosi naziv e1000e-0.2.9.5.tar.gz Da bi instalirali drajver, kao i drugi softver koji je dat kao izvorni kod, preporuljivo je pogledati njegov README ili INSTALL file. Moe se desiti da se instalacija razlikuje od standardnog : ./configure make su make install Iako instaliranje vai u 90 % sluajeva, ostalih 10 % se instaliraju na neto drugaiji nain. I instalacija naeg drajvera spada u tih 10 %. Izdvajamo deo iz README fajla( Installation), koji nam pokazuje na koji nain treba izvriti instaliranje drajvera. Building and Installation ========================= 14

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ NOTE: For the build to work properly, the currently running kernel MUST match the version and configuration of the installed kernel sources. If you have just recompiled the kernel reboot the system now. RPM functionality has only been tested in Red Hat distributions.1. Move the base driver tar file to the directory of your choice. For

example, use /home/username/e1000e or /usr/local/src/e1000e.2. Untar/unzip archive:

tar zxf e1000e-x.x.x.tar.gz 3. Change to the driver src directory: cd e1000e-x.x.x/src/ 4. Compile the driver module: make install The binary will be installed as: /lib/modules//kernel/drivers/net/e1000e/e1000e.[k]o The install locations listed above are the default locations. They might not be correct for certain Linux distributions. 5. Load the module using either the insmod or modprobe command: modprobe e1000e insmod e1000e Note that for 2.6 kernels the insmod command can be used if the full path to the driver module is specified. For example: insmod /lib/modules//kernel/drivers/net/e1000e/e1000e.ko With 2.6 based kernels also make sure that older e1000e drivers are removed from the kernel, before loading the new module: rmmod e1000e; modprobe e1000e 6. Assign an IP address to the interface by entering the following, where x is the interface number:ifconfig ethx

15


7. Verify that the interface works. Enter the following, where is the IP address for another machine on the same subnet as the interface that is being tested: ping Proitavi uputstvo ostaje samo da u konzoli ukucamo sledee redove: su Zatim raspakujemo arhivu i uemo u folder gde smo raspakovali arhivu kako bi je instalirali. tar zxf e1000e-0.2.9.5.tar.gz cd e10001-0.2.9.5/src/ Pristupamo instalaciji drajvera make install Sada moramo uitati drajver u modul kernela modprobe e1000e Konfigurisanje i upisivanje IP adrese raunara na kome instaliramo drajver. ifconfig eth0 160.99.37.148 Vrimo proveru pingovanjem nekog raunara u mrei.Ako vraa pakete bez greke,mrena kartica radi uspeno. ping 160.99.37.147

Kako izgleda posle instaliranja drajvera ( make install ), stavljanje drajvera u modul kernela i pokretanje mree, prikazano je na slici S5.1.

16


S5.1 Stavljanje drajvera u modul kernela i pokretanje mree

5.1 Podeavanje DHCP-a i DNS-aDHCP omoguava administratoru mree da konfigurie TCP/IP za svakog hosta u mrei. Moe da dodeli IP adresu, podesi DNS, gateway za svakog hosta... DHCP moe da dodeljuje trajne ili privremene IP adrese hostovima. Privremeno dodeljivanje se zove lizing. Kada on istekne, klijent moe da trai produenje ili da vrati IP adresu serveru. U YaST-u se vri podeavanja za DHCP. Sve izmene se belee u / etc / sysconfig / network fajl. Konkretno,DHCP modul se zapisuje u / etc / dhcpd.conf . Kada pokrenemo YaST / Network Services / DHCP moemo podesiti DHCP. Informacije koje se unose su naziv domena koji e odreeni server administrirati, IP adrese za DNS server i standardni gateway. Ovde stavljamo prvu IP adresu i poslednju sa kojima e server raditi, blok adresa kojima e moi da dodeljuje. U sledeem koraku idemo na Detailed Setings gde podeavamo DHCP Server Now. Idemo na finish i time smo zavrili podeavanja za DHCP. DNS omoguava nam da umesto IP adrese raunara u mrei koristimo ime raunara pri pozivu istog. Tanije, DNS dodeljuje ime raunaru u mrei. U SUSE Linux-u podeavamo DNS server i DNS klijent. Postoje dva naina da ovo izvedemo. Prvi je preko konzole, a drugi preko YaST-a. Mi emo koristiti drugi nain zbog jednostavnosti i olakica koje nam prua. DNS klijent se automatski aurira ako imamo ukljuen i podeen DHCP server u mrei. U sluaju da moramo runo da ga podesimo, pokrenuemo YaST / Network Services / DNS and Host Name. Sad upisujemo naziv Host-a i naziv Domen-a, kao i IP adresu raunara na kome se nalazi DNS server. Podeavanje DNS servera je neto tei zadatak. Pokrenemo YaST / Network Services / DNS Server. U prvom koraku upisujemo IP adresu raunara koji e biti server. Tanije, u ovom 17

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ koraku ga podeavamo kao ne-root server-prosleiva, tako da ovaj korak moe slobodno da se preskoi(vidi sliku S5.2).

S5.2 Podeavanje DNS servera

U sledeem koraku nam se otvara odeljak za DNS Zone. Ovde moemo dodati novu zonu. Po standardu stoji example.com. Moemo dodati novu zonu ( Add ) ili promeniti postojeu, ali emo zadrati status master jer je to prva zona. Ako imamo vie zona, dobiemo i status slave koji dobija sve informacije od master servera (vidi sliku S5.3).

S5.3 Podeavanje DNS zone

Zahvaljuui DNS nai raunari u mrei mogu da se pozovu po imenu. Recimo, za pristupanje raunaru sa IP adresom 160.99.37.148 pri konekciji ne moramo da navedemo IP adresu, ve ime raunara. U ovom sluaju ime je Linux. Raunar sa IP adresom 160.99.37.147 dobio je ime Linux-2. Mi emo u primerima za rad u mrei koristiti i ime raunara pri pozivu raunara, a u nekim primerima koristiemo IP adresu.

18


6. RAD U KONZOLIKonzola je jedan od simbola Linux-a i rad u njemu. U konzoli moe neto na bri nain da se uradi nego to moe u grafikom okruenju, a neke stvari mogu da se urade samo u konzoli. Konzola je i danas nezamenljiva i teko je zamisliti ozbiljniji rad u Linux-u, naroito administriranje, bez nje. Konzola je teka za rad i ima mali milion naredbi koje bi trebali znati za uspeno korienje. Mi emo u ovom delu navesti i objasniti one koje su osnovne i koje se esto koriste za rad u mrei. Recimo, preko konzole moemo da se poveemo na drugi raunar u mrei, na root nalog. Tako da moemo da konfiguriemo sistem, editovanjem conf fajla, nadgledamo sistem, da briemo korisnike naloge, datoteke, instaliramo softver, a na kraju i ako ba elimo i da unitimo ceo sistem. Jednostavno, konzola nam daje mo kao da sve radimo na naem lokalnom raunaru. Objasniemo prvo naredbe za rad sa datotekama. Obradiemo samo osnovne naredbe kao to su kopiranje, izmetanje, editovanje, brisanje, kreiranje datoteka.

- cd Naredba cd slui da menjamo direktorijume, ulazimo u njih ili izlazimo. cd / home / alek / vts / Uiemo u direktorujim vts. Naredbom cd .. Izlazimo iz njega i vraamo se u direktorijum / home / alek / . Naredbom cd / Ulazimo u root / direktorijum.

- ls Naredbom ls listamo sadraj direktorijuma.Na primer: ls / home/ alek listamo i prikazujemo sadraj direktorijuma /home korisnika alek.Uz naredbu ls koristimo i -l -pokazuje dui format,veliinu datoteke i datume menjanja,dozvole... -a -prikazuje skrivene datoteke...

19

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Postoji jo opcija, ali najee se koriste ove dve. U sledeem primeru izlistaemo sve datoteke i direktorijume u / home / alek pomou ls la. Vidimo da ima dosta skrivenih direktorijuma, pa je spisak dui ( vidi sliku S6.1).

S6.1 Upotreba naredbe ls - la

U mrei ova opcija je vrlo bitna. Na primer, poveemo se na raunar u mrei i izlistamo datoteke i direktorijume korisnika, a po potrebi i kopiramo na lokalni raunar. U sledeem primeru pomou ssh naredbe ( programa ), povezujemo se na raunar u mrei pod nazivom linux-2, na nalog korisnika rancic, i naredbom ls l izlistaemo sve datoteke i direktorijume osim skrivenih u direktorijumu / home / rancic / . Vidimo da ima sedam direktorijuma i jednu datoteku (instalaciju za softver Picasa). Naredbom logout vraamo se na lokalni raunar ( vidi sliku S6.2). 20


S6.2 Upotreba naredbe logout

- cp Ova naredba slui za kopiranje datoteke i direktorijuma. cp / putanja / datoteka / putanja_nove_lokacije / U narednom primeru kopiraemo datoteku slika.jpg iz direktorijuma Documents u direktorijum vts (vidi sliku S6.3).

S6.3 Kopiranje datoteka pomou naredbe cp

21

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Naredbom ls vrimo proveru da li se datoteka nalazi na predvienom mestu. Kao i uz naredbu ls i uz cp se koriste dodatni parametri.Najee se koriste: -i - uvek pita pre samog kopiranja da li da izvri kopiranje. Trai potvrdu. -r - slui za kopiranje direktorijuma U narednom primeru pomou naredbe cp kopiraemo direktorijum vts-2 u direktorijum vts gde se nalazi datoteka slika.jpg. Pre toga naredbom mkdir kreiraemo direktorijum vts-2. Inae, u ovom primeru oznaka ~/ nam menja / home / korisnik i slui kao skraenica (vidi sliku S6.4).

S6.4 Kopiranje datoteke iz direktorijuma vts-2 u direktorrijum vts

- mv Naredbom mv se vri premetanje datoteke ili direktorijuma, menja naredbu cut/paste u grafikom okruenju. mv / putanja_datoteka / putanja_nove_lokacije U sledeem primeru direktorijum vts-2 preneemo iz direktorijuma vts u / home / alek direktorijum i izvriemo proveru naredbom ls da bi se uverili da je stvarno tamo i istom naredbom pokazaemo da se vie ne nalazi u direktorijum vts( vidi sliku S6.5).

22


S6.5 Upotreba naredbe mv

- rm Naredba rm slui za brisanje datoteka. rm / putanja / datoteka Korisno je da uvek dodamo i opciju i koja e nas uvek pitati da li stvarno elimo da obriemo datoteku. U primeru, koji e nam pojasniti upotrebu naredbe rm, kopiraemo datoteku slika.jpg iz direktorijuma / home / alek / vts u / home direktorijum, zatim obrisati i naredbom ls proveriti da li je stvarno obrisana. Moemo ukloniti vie od jedne datoteke korienjem dokera *. Recimo, ako elimo da obriemo sve html datoteke, napisaemo u konzoli sledeu naredbu : rm -i *.html ili recimo sve datoteke koje poinju sa dan: rm i dan*

23

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Pored datoteka,rm odlino brie i direktorijume. Ako elimo da obriemo direktorijum vts, koristimo opciju r . Naredba e izgledati: rm - i - r / home / alek / vts briemo direktorijum kao i njegov sadraj, datoteke i poddirektorijume. Nezgodno je to neemo videti ta sve briemo, ali zato ako znamo dobijamo u vremenu (vidi sliku S6.6).

S6.6 Brisanje datoteka pomou rm

- rmdir Ova naredba slui za brisanje direktorijuma. Pre toga direktorijum mora da bude prazan. Moramo da uklonimo sve datoteke i poddirektorijume. Na taj nain vrimo kontrolu ta

24

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ briemo. Isto tako,naredbu ne smemo da zadamo dok se nalazimo u tom direktorijumu, ve moramo da budemo iznad njega ( cd .. ). Naredba za brisanje praznog direktorijuma vts : rmdir / home / alek / vts

- mkdir Ako elimo da kreiramo direktorijum na udaljenom raunaru, a nemamo mogunost grafikog okruenja, moramo u konzoli da pozovrmo naredbu mkdir / putanja / ime_direktorijuma U primeru koji sledi kreiraemo direktorijum vts u / home direktorijumu (vidi sliku S6.7).

S6.7 Kreiranje direktorijuma pomou mkdir

- history Vrlo korisna naredba za administratore je naredba history. Pomou nje moemo videti ta je korisnik poslednje radio u konzoli na udaljenom raunaru, ali takoe ako nam je potrebna neka naredba, a mrzi nas da kucamo, dovoljno je ukucati history i nai naredbu pod kojim je rednim brojem. Zatim piemo ! broj_pod_kojim_se_nalazi_naredba I naredba se izvrava. 25

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Recimo, ako u naem primeru elimo da izvrimo naredbu pod brojem 51 recordmydesktop o alek_video -workdir /home/alek/ --on-the-fly-encoding - -no-sound Naredba je nezgodna za pamenje i lako se zaboravlja. Napisaemo : ! 51 I pritisnemo taster ENTER , naredba e se izvriti (vidi sliku S6.8).

S6.8 Upotreba naredbe history

26


- vi editor Jedan od najvie korienih konzolnih editora je sigurno vi, odnosno vim. Iako korisnici koriste grafike editore, korisno je poznavati bar jedan konzolni editor, naroito ako smo administratori sistema. Moe lako da se desi da se poveemo na raunar u mrei koji nema instalirano grafiko okruenje ili ako je oboren sistem i mogue je samo logovati se preko konzole. Tada je potrebno neke konfiguracione fajlove editovati i promeniti im vrednosti, za recimo opravak sistema, mree... Tada konzolni editori dobijaju na punom znaaju. Vi se moe nai u dva reima: normal (samo kretanje i pregledanje podataka) i insert (upis,brisanje,prepravljanje,manipulacija podataka). Za navigaciju se koriste tasteri strelica, kao i slova h -levo , l -desno , k -gore , j dole ; Izbrii karakter,taster x Izbrii liniju,tasteri dd Snimi,tasteri - : w Pronai tekst u fajlu - / < uzorak > Prelazak u insert reim i Vraanje iz insert reima,taster - Esc Napusti program - : q Napusti program bez snimanja - : q! Naputa program i pamti promene - : wq Pomera kursor na poetak sledee rei w Za ostale naredbe najbolje je proi mali tutorial. Ako se u konzoli ukuca vimtutor za nekih pola sata upoznaemo se sa mogunostima i radom ovog editora. Editor vi se pokree na sledei nain: vi / putanja / fajl U sledeem primeru editovaemo README fajl koji nam govori o drajveru za mrenu karticu ( vidi sliku S6.9).

S6.9 Editovanje datoteke README pomou vi editora

I editovaemo ceo fajl. Pritiskom na taster i prelazimo u insert reim i ve moemo da upisujemo podatke u istoimeni fajl. U naem primeru uneli smo podatke o studentu ( vidi sliku S6.10).

27


S6.10 Unos vrednosti u editovanu datoteku

Za izlaz iz vi-a, pritisnemo taster ESC, a zatim u konzolu ukucamo :q! ( da ne pamti izmene na fajlu ). Pogledaj primer S6.11 .

S6.11 Naredba q! za izlaz vi editora

Jednostavno, vi nam prua mnoge mogunosti, a nekad je i nezamenljiv, pa je korisno znati rukovati sa njim.

- watch , w Ove komande slue za nadgledanje sistema. Zato spadaju u mrene komande, jer za samo jedan raunar koji nije umreen gube smisao. Preko naredbe watch vidimo ta rade korisnici u mrei. Posebno je znaajna za administratore sistema. Postoji mogunost da se zbog dozvola ne izvri ova naredba u mrei. U tom sluaju ili

28

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ treba ukinuti zabranu ili se konektovati na root nalog raunara u mrei i odatle je pokrenuti. Pored korisnika, ovom komandom mogu da se prate datoteke , sistem (vidi sliku S6.12) .

S6.11 Uporeba naredbe watch

Naredba se zadaje na sledei nain: sudo watch Slina njoj je i naredba w . Ova naredba, pored toga to pokazuje ko je sve prijavljen na sistemu ili mrei, pokazuje nam i ta radi trenutno korisnik, vreme, koliko dugo je sistem ukljuen, broj korisnika, srednje optereenje sistema. Zatim,posebno nam pokazuje ime pod kojim je korisnik prijavljen, terminalsku liniju, ime udaljenog raunara, vreme prijavljivanja na sistem, ta je trenutno pokrenuto. Naredba se zadaje kada u konzoli upiemo w Ovim naredbama zavravamo pregled ee korienih naredbi za rad sa konzolom u mrei.

29


7. RAD U MREI7.1 Deljenje datoteka izmeu raunara u mreiPostoje vie naina za deljenje datoteke u mrei. Prvi je nain pomou konzole, pristupanje drugom raunaru. Ovim nainom dobijamo pogled na ceo sistem (ako se konektujemo na root nalog), to moe biti vrlo opasno po bezbednost sistema, ako neko sazna root-ovu lozinku. Da bi pristupili na ovaj nain moramo znati lozinku root naloga tog raunara ili lozinku korisnikog naloga na tom raunaru. Ovaj pristup je dobar samo za administratore sistema zbog odravanja istog. Drugi nain za pristupanju raunaru u mrei je putem erovanja datoteka i direktorijuma. Ovim nainom u mrei se vide samo datoteke i direktorijumi koje je korisnik erovao. Ovaj nain je vie za korisnike u mrei. Trei nain koji emo opisati je pomou NFS-a.

7.2 SSH konzolni klijentiZa rad sa SSH protokolima u mrei Linux distribucije koriste SSH programe. Ovde emo opisati tri najbitnija za rad u mrei. To su: ssh klijent ssh za rad sa udaljenim raunarom. scp program za kopiranje pojedinanih fajlova izmeu dva raunara. sftp klijent za prenos vie datoteka izmeu dva raunara, zamena za ftp . U sluaju da pri instaliranju sistema distribucija nema ove pakete, treba ih naknadno instalirati na svakom raunaru.SUSE 10.2 u svom instalacionom DVD-u sadri ove pakete.

-sshPovezivanje dva raunara u mrei izvriemo pomou konzole. Pokrenuemo konzolu na raunaru sa IP adresom 160.99.37.148. Komanda koju koristimo za povezivanje je ssh ime_korisnika@raunar Za naziv raunara moemo koristiti IP adresu ili naziv raunara u mrei koji smo podesili u DNS-u. Naziv raunara u naem sluaju, sa IP adresom 160.99.37.147, je Linux-2, dok je naziv raunara sa IP adresom 160.99.37.148 Linux. Tako da bi naa naredba za povezivanje na drugi raunar bila:

30

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ ssh [email protected] ili ssh root@linux-2 U ovom sluaju smo se konektovali na root nalog na susednom Linux sistemu, to moe biti vrlo opasno. Ovim privilegijama dobijamo mogunost administriranja sistema: od instalacije softverskih paketa do kreiranja novih korisnika na sistemu ili brisanja postojeih, konfigurisanje sistema... Recimo, konektovanje na nalog korisnika pod imenom rancic na raunaru 160.99.37.147 bi bila: ssh [email protected] Posle zadavanja ove komande moramo upisati i lozinku za nalog kome pristupamo (vidi sliku S7.1 ).

S7.1 povezivanje na udaljeni raunar

U primeru kao na slici korisnik alek, na raunaru sa IP adresom 160.99.37.148, konektovao se na root nalog na raunaru sa IP adresom 160.99.37.147, sa imenom u mrei linux-2 i uao je, kao root, u / home direktorijum korisnika na tom raunaru sa imenom rancic .

-scpKao to smo napomenuli, nardbom scp prebacujemo pojedinane datoteke sa jednog raunara na drugi. Opti oblik naredbe bi bio sledei: scp korisnik1@ime_raunara1: ime_datoteke1 korisnik2@ime_raunara2 : ime_datoteke2

Recimo da elimo da prebacimo datoteku ispit.txt iz direktorijuma vts, na korisnika rancic, raunar linux-2, u / home direktorijum, zadali bi sledee u konzoli: scp vts / ispit.txt rancic@linux-2 Datoteka e biti snimljena pod istim imenom ispit.txt u /home direktorijum korisnika rancic. 31


- sftpPokretanje sftp klijenta odvija se na sledei nain: sftp korisnik@ime_raunara Ili u naem sluaju,povezivanje na nalog korisnika rancic : sftp [email protected] Posle zadavanja komande potrebno je upisati i lozinku za rancic nalog. Dalji rad se zasniva na skup komandi od kojih emo nabrojati najee koriene: ? ili help - daje spisak raspoloivih komandi sa kratkim uputstvima cd - promena radnog direktorijuma na serveru lcd - promena radnog direktorijuma na lokalnom raunaru pwd - ispisuje radni direktorijum na serveru lpwd - ispisuje radni direktorijum na lokalnom raunaru dir ili ls - prikazuje sadraj radnog direktorijuma na serveru lls - prikazuje sadraj radnog direktorijuma na lokalnom raunaru get ime_datoteke - prenos fajla sa servera na lokalni raunar mget uzorak - prenos veeg broja fajlova sa servera na lokalni raunar (uzorak sadri standardne doker-znake) put ime_datoteke - prenos fajla sa lokalnog raunara na server mput uzorak - prenos veeg broja fajlova sa lokalnog raunara na server quit ili exit - kraj rada u SFTP-u

U narednom primeru korisnik alek konektovae se na raunar linux-2( IP 160.99.37.147), na nalog korisnika rancic i prenee sve slike iz direktorijuma slike-linux u / home direktorijum korisnika alek ( vidi sliku 7.2 ).

S7.2 sftp konekcija na udaljeni raunar

32

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Poto smo se uspeno konektovali, naredbom ls proveravamo da li postoji direktorijum slikelinux. Poto smo videli da postoji, naredbom cd ~/ slike-linux / ulazimo u njega. Sada zadajemo naredbu mget *.jpg i prenosimo sve datoteke koje se zavravaju ekstenzijom .jpg u /home direktorijum lokalnog raunara. Na slici se vidi, osenen deo,da smo naredbom ls pokazali koje su sve datoteke(slike) prenete. Preneto je 6 slika od 7, koliko se nalaze u tom direktorijumu. Pritiskom tastera CTRL+D, vrimo quit, naputamo sftp klijent i vraamo se na lokalni raunar. Poto se vraamo u /home direktorijum korisnika alek, naredbom ls dobijamo rezultat da su slike prenete i nalaze se na destinaciji koja je bila predviena. Na slici se jasno vidi da je u direktorijumu slike-linux bila i datoteka sa snapshot1.png . Ona jedino nije bila preneta jer smo u uzorku naredbe mget naveli da samo prenese datoteke sa ekstenzijom .jpg ( vidi sliku S7.3 ).

S7.3 Prenos datoteka sa udaljenog raunara na lokalni pomou naredbe mget

33


7. 3 NFSKonzolu pre svega koriste administratori sistema radi lakeg odravanja mree. Za korisnike je prilagodljivije da koriste NFS ili pomou erovanja da dele datoteke u mrei. NFS omoguava deljenje datoteka u mrei izmeu raunara u Unix/Linux sistemu. Moe da se koristi i za deljenje sa Windows operativnim sistemom, ali za tu uoptrebu se koristi dosta bolji CIFS. NFS server i NFS klijent, i oni se u SUSE verzijama linux-a podeavaju se u YaST-u. Bilo koji raunar u mrei moe da ima NFS server, NFS klijent ili oba. Prvo se podeava NFS server, datoteke koje se izvoze i koje e drugi korisnici pomou NFS klijenta moi da koriste. Da bi smo pokrenuli NFS server, pokrenuemo YaST / Network Service / NFS Server. Na prvom ekranu idemo na next da bi smo izvezli direktorijume na druge maine. Da bi smo dodali direktorijum na server kliknemo na Add Directory. Sada unesemo celu putanju direktorijuma ili ga pronaemo na Browse. U naem primeru izabran je direktorijum projekat koji se nalazi u / home / alek / ( vidi sliku S7.4 ).

S7.4 Dodavanje direktorijuma na server pomou NFS-a

Kliknemo OK i vidimo opcije koje se nude za dati direktorijum. Standardne dozvole su ro ( read only), root_squash (spreava root korisnika sa drugog raunara da menja dozvole na naim fajlovima), sync (zahteva da server snimi fajl pre nego to odgovori na klijentov zahtev). Pred

34

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ ovih, imamo i recimo rw ( dozvola za itanje i pisanje), no_root_squash (omoguava normalan pristup administratoru), secure (pristup sa udaljenog raunara bude sa privilegovanog prikljuka), insecure (sa bilo kog prikljuka), ...( vidi sliku S7.5 )

S7.5 Dozvole koje nudi NFS za dati direktorijum

Idemo na OK i vraamo se u prozor koji nam daje podatke o naem direktorijumu koji e biti izveen na druge raunare. U naem primeru mi smo ukinuli sve ponuene dozvole to u praksi ne bi bilo preporuljivo da se radi ( vidi sliku S7.6 ). .

35


S7.6 Prikaz direktorijuma koji e biti na NFS serveru

Ostaje samo da odemo na Finish i time smo datoteku uvezli na NFS server. Sada se logujemo na drugi raunar linux-2. Podesiemo NFS klijent i videemo kako koristimo direktorijum projekat sa prvog raunara. Odlazimo u YaST / Network Service / NFS Client. Kliknemo na Add. Otvara nam se prozor koji trai da unesemo NFS server Hostname ( moe i IP adresa raunara na kome je traeni server ili na Choose da pronadje host u mrei), Remote File System (putanju do direktorijuma koji koristimo), Mount Point (mesto na lokalnom raunaru gde e se eksportovati deljeni direktorijum). Kliknemo na OK. U naem primeru na mestu NFS Server upisujemo IP adresu prvog raunara na kome se nalazi NFS server-160.99.37.148. U polje Remote File System - /home /alek/projekat , a na Mount Point izaberemo direktorijum nfs-linux1,koji se nalazi u /home/rancic/ ( vidi sliku S7.7 ).

36


S7.7 Podeavanje NFS klijenta

Klikom na OK vraamo se u prozor koji nam pokazuje u tabeli podatke o direktorijumu koji e biti uveen na lokalni raunar. Ovde imamo i opciju Delete, ako nam vremenom dati direktorijum ne bude bio vie potreban ( vidi sliku S7.8 ).

37


S7.8 Podaci o direktorijumu koji e biti uveen na lokalni raunar

Zatim, idemo na Finish da bi smo editovali /etc/fstab/fajl, da ukljui udaljeni direktorijum meu opcije mauntovanja za ovaj raunar. Odmah nam se otvara i prozor koji nam daje mogunost korienja direktorijuma projekat sa udaljenog raunara. U naslovu prozora se vidi da se direktorijum uvozi sa raunara 160.99.37.148 naloga /home/alek/projekat ( vidi sliku S7.9 ).

38


S7.9 Proces ukljuivanja direktorijuma na lokalni raunar

Sada je dovoljno otii u / home / rancic / nfs-linux1 / i otvara nam se direktorijum kao da smo na udaljenom raunaru u nalogu /home alek / projekat / . Na primer, otvorili smo dokument ip adrese, to se vidi na slici ( vidi sliku 7.10 ). Ako korisnik na udaljenom raunaru promeni ili doda dokument u /home/alek/projekat/, promena e se automatski reflektovati i na dokument u /home/rancic/nfs-linux1/.

S7.10 Otvaranje datoteke sa udaljenog raunara , NFS servera na lokalnom raunaru

39


7.4 erovanje direktorijuma pomou Samba-eSamba protokoli slue da se u mrei poveu raunari sa operativnim sistemom Windows i operativnim sistemom Linux. Samba koristi Server Message Block protokol ( SMB ), koji omoguava ovakvu vezu. Pomou Sambe mi emo erovati direktorijume u mrei kojima e moi da pristupe i korisnici sa Linux i korisnici sa Windows platforme. Jo prilikom instalacije Linux-a, SUSE distribucija nudi instaliranje Samba-e. Ako to nismo uradili dovoljno je ubaciti instalacioni disk i Samba-u instalirati iz YaST-a. Samba je sloen program, ali je pokretanje Samba instalacije prilino lako. Pozitivna strana je da je Samba instalirana i aktivirana prema standardnom podeavanju zajedno sa SUSE Linux-om. Podeavanje Samba-e moe biti nezahvalan posao u zavisnosti o kojoj se Linux distribuciji radi. U naem sluaju nismo se morali preterano truditi da vidimo ostale Windows raunare u mrei. U YaST-u trebamo podesiti Samba Server. Ovde podeavamo workgroup, direktorijume koji e biti erovani (postoji i drugi nain), kao i unos lozinke da samo privilegovani mogu pristupiti naem raunaru u mrei. Sve ove promene se belee u smb.conf fajl-u. Ako nam neka podeavanja ne rade kako elimo, potrebno je editovati ovaj fajl i napraviti izmene. Posle svake promene je potrebno restartovati Samba server iz konzole/etc/init.d/samba restart

ili restartovati sistem.

S7.11 Podeavanje SAMBA-e u YaST-u

40

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Pri konfigurisanju Samba-e otvara nam se prozor kao na slici S7.11. U delu Start-Up podeavamo da li e se Samba pokretati pri podizanju sistema ili manuelno(runo). U Shares erujemo direktorijume na Add ili ih editujemo na Edit ili ih briemo na Delete. Imamo i opciju Allow Users to Share Their Directoires, dozvole da i drugi korisnici sa raunara eruju svoje direktorijume, kao i limit koliko direktorijuma mogu da eruju. U Indentity stavljamo naziv za Workgroup. Na Finish zavravamo podeavanja. U naem sluaju mi smo povezali pomou Samba-e dva Linux raunara u mrei sa Windowsovim raunarima. Pokretanjem Microsoft Windows Network na Windows platformi videemo raunare koji su mrei, a meu njima i dva sa Linux platformom ( vidi sliku S7.12 ).

S7.12 Pogled na umreene Linux raunare iz Windows XP operativnog sistema

Izabrali smo Linux-2 raunar da pristupimo erovanim direktorijumima .Otvara nam se prozor sa Samba serverom raunara Linux-2 ( vidi sliku S7.13 ). Dupli klikom miem na ikonicu Samba dobijamo pristup svim erovanim direktorijumima ( vidi sliku S7.14 ).

41


S7.13 Pristup u mrei Linux-2 raunaru iz Windows sistema

S7.14 Pristup direktorijumima Linux-2 raunaru

Sada emo opisati jedan od naina erovanja direktorijuma pomou Samba-e. Postupak je slian kao i na Windows operativnom sistemu. Selektujemo direktorijum koji elimo da vidimo u mrei, desni klik miem i izaberemo Properties, ako ve nema Share. Na primer, uzeemo direktorijum sa slikama na raunaru linux , sa imenom Nove_slike koji se nalazi u /home/alek/. Desni klik miem i uemo u Properties. U Properties uzimamo tab Share i podeavamo File Sharing ( vidi sliku 7.15 ).

42


S7.15 Podeavanje File Sharing u Properties datoteke

U prozoru koji nam se javlja moemo podesiti da li e erovanje ii preko Sambe ili preko NFSa, ili jedno i drugo. NFS je dobar za deljenje direktorijuma izmeu Linux sistema, dok je Samba bitna da direktorijume dele i Linux i Windows sistemi u mrei ( vidi sliku S7.16 ).

43


S7.16 Podeavanje Samba-e i erovanje direktorijuma

Preko polja Add nalazimo na direktorijum koji elimo da erujemo ( vidi sliku S7.17). Tu se nalaze u More Samba Options i mnogobrojne opcije za bezbednost direktorijuma, uvoenje privilegija, veta, dozvola za itanje i pisanje, skrivanje datoteka i direktorijuma i druge opcije ( vidi sliku S7.18 ). Klikom na OK, vraamo se u glavni prozor i pronalazimo na direktorijum Nove_slike u listi erovanih direktorijuma ( vidi sliku S7.19 ). Sada se taj direktorijum nalazi u mrei. Preko Samba protokola moe da mu pristupi i raunar sa Linux sistemom i sa Windows sistemom.

44


S7.17 Selektovanje direktorijuma koji erujemo

S7.18 Podeavanje erovanog direktorijuma

45


S7.19 Glavni prozor i prikaz da je na direktorijum erovan

Pogled sa raunara linux-2 , iz naloga rancic . Biramo Network Folders, zatim Samba, a zatim u mrei biramo raunar linux kako bi videli erovani direktorijum i njegov sadraj ( vidi sliku S7.20 ).

S7.20 Pristup podacima erovanom direktorijumu u mrei

46


7.5 Otvaranje korisnikog naloga na udaljenom raunaruIako je pravilno konektovati se na odreeni nalog korisnika, a zatim pozvati naredbu sudo za dobijanje veih privilegija, mi kao ve administratori na oba raunara konektovaemo se upravo na nalog root kako bi uprostili na primer i dobili odmah privilegije root naloga. Recimo, jedan od zadataka administratora sistema je da otvori nalog na odreenom raunaru u mrei. Znajui IP adresu zadatog raunara ili njegov naziv u mrei, mi emo to uraditi uz pomo YaST-a , alatke koja olakava rad administratora. Pokazeemo ovim primerom kako se otvara nalog na udaljenom raunaru. Nalog za korisnika student2 . Na slici se vidi da smo se povezali na drugi raunar pod root nalog i pokrenuli YaST naredbom yast2 users Time dobijamo grafiko okruenje za lake i prijatnije dodavanje novog korisnikog naloga ( vidi sliku S7.21 ).

S7.21 Pokretanje YaST-a na udaljenom raunaru

Pokretanjem YaST-a dobijamo grafiko okruenje gde vidimo da na tom raunaru ve imamo otvorena dva korisnika naloga. Prvi je za korisnika pod imenom rancic, a drugi za korisnika pod imenom student1 ( vidi sliku S7.22 ). Nama sada ostaje, kreui se pomou tastera Tab, da selektujemo [Add], zatim Enter i dodamo novog korisnika student2. Polje [ Add ] nam slui za dodavanje novog korisnika. Polje [ Edit ] da uitamo podatke o nekom korisniku i eventualno i prepravimo. Polje [ Delete ] briemo ve postojeeg korisnika. U sluaju da imamo zadatak da obriemo korisniki nalog na udaljenom raunaru, koristiemo ovo polje koje e na najbezbedonosniji i najlaki nain uiniti ovo za nas.

47


S7.22 Otvaranje naloga u YaST-u

Za User Full Name upisaemo student2 vts nis, Username student2, popunjavamo Password i zatim selektujemo polje [ Accept ], pa Enter ( vidi sliku S7.23 ) .

48


S7.23 Upis podataka novog korisnika

U sledeem koraku vidimo da se u tabelima sa korisnicima pojavio i novi korisnik student2 ( vidi sliku S7.24). Tanije, da bi bio stvarno kreiran moramo selektovati polje [ Finish ] ( vidi sliku S7.25) .

49


S7.24 Kreiranje novog korisnika

S7.25 Zavreno kreiranje novog korisnika u mrei

50

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Ovim je proces dodavanja novog korisnika na udaljenom raunaru zavren. Ostaje samo da izvrimo proveru, tanije da pogledamo /home direktorijum novog korisnika kako bi utvrdili da li se odreeni direktorijumi po default-u nalaze tamo. Naredbom cd /home/student2 ulazimo u /home direktorijum korisnika student2 i naredbom ls l listamo datoteke i direktorijume koji se po defaul-u nalaze tamo. Na slici S7.26 vidimo da je provera pokazala da smo uspeno dodali korisnika student2.

S7.26 Prikaz direktorijuma novog korisnika radi provere uspenosti otvaranja naloga

7.6 Instaliranje softverskih paketa na udaljenom raunaruJedan od vanijih zadataka administratora sistema jeste i instaliranje potrebnih softverskih paketa koji su potrebni za rad korisnicima. Instaliranje paketa se moe vriti uz root privilegije, a dodeljivanje root lozinke korisnicima bi bilo vrlo ne bezbedno. Zato instalaciju vri administrator.

51

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ Pre nego to instaliramo softver, moramo napomenuti u kom obliku moemo ga nai i na koji nain je mogue instalirati. Treba napomenuti da softver moemo nai u dva oblika koda : izvorni i binarni. Veina aplikacija u Linux sistemima je u izvornom obliku ( open source ). Samim tim imamo uvid u kodove programa, koje moemo( ako znamo ), da prilagodimo svojim potrebama. Obino takav softver dolazi u obliku kompresovane arhive .tar.gz ili tar.bz2. Da bi smo ga instalirali moramo da koristimo konzolu. Pre toga treba napomenuti da uvek kada raspakujemo arhivu softvera, proitamo README ili INSTALL fajl. Tu nam je precizno oznaeno kako instalirati program. U principu 90 % open source softvera se instalira na isti nain. Prvo moramo raspakovati arhivu,pomou konzolnog programa tar .tar -xvzf ime_arhiva.tag.gz tar -xvjf ime_arhive.tar.bz2

Kada smo raspakovali arhivu, potrebno je pomou naredbe cd ui u direktorijum gde je raspakovana, a zatim pomou skripte ./configure. Ova skripta nam omoguuje da na program nae zavisnosti na naem sistemu koji su mu potrebni. Obino su to biblioteke, bez kojih ne moe da radi. U sluaju da ih ne nae javie greku i neemo moi da instaliramo program. Pored opcija koje se nude,moemo izbaciti neke funkcionalnosti i tako dobiti manji i bri program.cd /putanja_do_direktorijuma/direktorijum_gde_je_raspakovana_arhiva/ ./configure

Kada je skripta ./configure zavrila sa radom, dolazi na red komanda make. Ukratko, ova komanda prevodi izvorne kodove programa u binarne( izvrne). Jednostavno ukucamo samo :make

Za vee programe moe prilino vremena potrajati dok se kodovi ne prevedu u binarne. A kada i taj trenutak doe, ostaje nam samo da instaliramo program. Pre toga moramo dobiti administratorske privilegije, da bi smo instalirali program.su make install

Na ovaj nain instaliramo veinu izvornih programa. Komercijalne aplikacije dolaze u jednom od dva formata .deb i .rpm ( u Windows-u je .exe ). Naalost, nemamo uvid u kodove kako je pisan program i obino nam treba i licenca za korienje istog. Prednost je bra i laka instalacija, a program se moe instalirati, kako iz konzole, tako i iz nekih grafikih alata( u SUSE-u pomou YaST-a). Distribucije kao to su Debian, Ubuntu i verzije zasnivane na njemu, koriste deb pakete. Rpm pakete koriste Rad Hat, SUSE, Mandriva, Fedora,... Poto nas zanimaju rpm paketi, na lokalnom, ali i udaljenom raunaru, moemo ih instalirati iz konzole( pomou rpm programa) ili YaST-a(pokrenemo ga iz konzole komandom yast2 ). Poto

52

Mreni rad u Linux okruenju_____________________________________________________ druge distribucije nemaju YaST, rpm konzolni program dobija na znaaju. Zadaje se na sledei nain: rpm - - install / putanja_do_paketa / paket.rpm Sada emo videti korist od ssh klijenta. Konektovanje na root nalog udaljenog sistema pomou ssh klijenta dobijamo velike privilegije, a rad se odvija kao da smo na lokalnom raunaru, to je vrlo bitno. A moemo i na korisniki nalog da se konektujemo i pomou naredbe su dobijemo privilegije za instaliranje softvera. Postupak je jednostavan.Pomou naredbe ssh povezujemo se na drugi raunar, zatim naredbom rpm - - install / putanja_do_paketa / paket.rpm instaliramo softver. I u ovom primeru korsnik alek e se povezati na raunar linux-2 i poznajui administratorsku lozinku instalirati softverski paket. Mi emo instalirati dva softverska paketa u naem sluaju. Prvi je Nero Linux za narezivanje diskova, dok je drugi editor za slike Picasa. Postoje dva naina za instalaciju. Prvi je da se korisnik alek povee direktno na root nalog, a drugi je da se povee na korisniki nalog, a zatim pomou naredbe - su da dobije odgovarajue privilegije za instaliranje paketa. Mi smo se opredelili za drugi nain ( vidi sliku S7.27 ).

S7.27 Instaliranje softverskih paketa na udaljenom raunaru iz konzole

Zadajemo naredbu : rpm - -install ~/nerolinux-3.5.0.1-x86.rpm Pritisnemo taster ENTER i instalacija poinje. Isti je postupak i za Picasa. Osim to emo ovog puta, za promenu, sa raunara linux-2 korisnika rancic instalirati Picasa na raunar linux pod nalogom alek ( vidi sliku S7.28 ). 53


S7.28 Instaliranje softverskih paketa pomou root naloga Postupak instaliranja u konzoli je ponovljen, tako da vidimo obavetenje da je Picasa ve instalirana. I ostaje samo da pokrenemo Picasa na ikonicu i sredimo slike za ovaj diplomski rad ( vidi sliku S7.29 ).

S7.29 Pokretanje Picase

54


7.7 Instaliranje softverskih paketa na udaljenom raunaru pomou YaST-aPored podeavanja mree, YaST koristimo i za rad u mrei, otvaranje naloga na drugom raunaru, instaliranje softvera u mrei ili recimo pravljenje backup-a sistema u mrei. Dovoljno je samo da se konektujemo na root nalog raunara u mrei uz pomo ssh konzolnog programa. Kada smo se povezali na root nalog udaljenog raunara, kucamo naredbu u konzoli yast2 pokreemo YaST u konzoli. Dobijamo prozor kao na slici. Kretanje u YaST-u vrimo pomou tastera Tab i tastera strelica, a potvrdu pomou tastera Enter . Poto elimo da instaliramo neki program, pomou strelicama(levi deo prozora), dolazimo do stavke Software. Pritiskom na Tab prelazimo u desni deo prozora. Strelicama se sputamo do stavke Software Management i pritiskom na taster Enter ulazimo u nju. Otvara nam se prozor gde biramo program koji elimo da instaliramo. Kasnije selektujemo polje [ Accept ] i pritiskom na taster Enter zapoinjemo instalaciju ( vidi sliku S7.30 ).

S7.30 Instaliranje softvera pomou YaST-a na udaljenom raunaru

55


8. ZAKLjUAKRad u mrei nam prua mnoge mogunosti. Naalost, zbog duine ovog diplomskog rada mnoge stvari nisu obraene, to svakako ne znai da su manje bitne. to se tie rada u konzoli, navedene su naredbe koje su koriene u radu. Nije bilo mesta za opis jo naredbi koje su itekako vane za svakodnevni rad u konzoli i mrei. Objasnili smo i osnovni rad u mrei. Akcenat je baen na deljenje datoteka izmeu raunar, kako sa Linux operativnim sistemom, tako i sa raunarima koji imaju Windows operativni sistem. Objanjeno je nekoliko naina koji se koriste za deljenje datoteka. Pored ovih zadataka, pojasnili smo i instaliranje softverskih paketa na udaljenim raunarima(preko konzole i preko YaST-a), kao i otvaranje i brisanje korisnikih naloga na raunarima u mrei. Pojasnili smo podeavanje DNS, NFS servera i klijenata. Na taj nain smo dotakli i administraciju mree. Ovim smo ispunili zadatak o osnovama rada u mrei i administriranje mree pod Linux operativnim sistemom.

56


9. LITERATURA[1] Michael McCallister , SUSE Linux 10 bez tajni ,Kompjuter biblioteka ,2006 [2] Evi Nemeth,Garth Snyder,Trent Hein, Linux prirunik za administratore , Mikro knjiga , 2004 [3] Deborah Ray,Eric Ray , UNIX , Cet ,2003 [4] Borislav orevi,Dragan Pleskonji,Nemanja Maek , Operativni sistemi : Unix i Linux ,Via elektrotehnika kola Beograd , 2004

Tehnika podrka[1] http://www.linuxo.net/forum [2] http://www.elitesecurity.org [3] http://www.linux.rs/forum [4] http://www.opensuse.org

57