©Prentice Hall, 2001 Chapter 6 6

What Is Motivation?

Direction

PersistenceIntensity

Motivacijski konstrukti u savremenoj psihologiji

Savremenu psihologiju motivacije karakterizira pojava novih jedinica analize i to tzv. jedinica srednjeg nivoa.

Floyd Allport - koncept teleonomskog trenda, odnosi se na teme koje dominiraju u celokupnom životu pojedinca.

Osnovne karakteristike:

• Snažna kontekstualna zasnovanost

• Primarno su kognitivne prirode

• Organizirani su oko pojedinčevih uverenja o sebi i svetu oko sebe

• Imaju snažan motivacijski sadržaj i funkcioniraju kao ciljevi koji energiziraju i organizuju ponašanje

• To su konstrukti srednjeg reda, što znači da se lako mogu konkretizovati i povezati s konkretnim svakodnevnim aktivnostima, ali mogu se povezati i s generalnim konstruktima višeg reda

• Visoko individualizirani, iako su zbog sličnih sociokulturalnih uslova i slični za veliki broj pojedinaca

• Usmereni su prema budućnosti, prema ciljnim ili krajnjim stanjima koje pojedinac nastoji ostvariti.

Lična nastojanja (Emmons) Lična nastojanja definisana su kao idiografički koherentni uzorak ciljnih nastojanja i reprezentuju šta pojedinac tipično nastoji učiniti. Svaki pojedinac ima jedinstveni skup tih nastojanja (Emmons, 1991).

Lično nastojanje je ono što pojedinac često nastoji ostvariti na različite načine i u različitim životnim okolnostima i kroz relativno duži vremenski period.

Organizovani su oko pojedinčevih potreba (i odražavaju njegovu verziju osnovnih ljudskih potreba) i načina kako ih ostvariti. Ti su ciljevi trajni, odnosno mala je verovatnoća da će se napustiti kada se jave prepreke ili čak i kada se postigne uspeh.

Za empirijsku analizu ličnih nastojanja razvijen je "Paket za procenu ličnih nastojanja". Zasnovan je na generisanju nastojanja i određivanju specifičnih aktivnosti koje pojedinac poduzima da bi ostvario svako nastojanje.

Emmons (1989) smatra da lična nastojanja sadrže optimalnu količnu informacija o pojedincu. Ona su više diskriminativna nego globalni motivi, ali i više stabilna nego specifični planovi.

Lični projekti (Little)

Lični se projekti temelje na Murray-evom serijalnom programu ili proširenoj seriji akata, koja označava ono što pojedinac čini i što daje smisao kako njegovoj dnevnoj aktivnosti, tako i njegovom celokupnom životu.

Oni su definisani pojedinim životnim kontekstom i služe za organizaciju svakodnevnih aktivnosti u određenim okolnostima.

Tenzija ili harmonija unutar ličnog sistema projekata smatra se najvažnijim faktorom koji određuje uspešnost ostvarenja određenog projekta. Percipirana efikasnost u ostvarenju određenog projekta (definisana komponentama napretka i ishoda) najvažniji je faktor zadovoljstva.

Životni zadaci (Cantor)

Cantor i Langston (1989) definišu životne zadatke kao one zadatke koji su za pojedinca visoko istaknuti, koji zaokupljaju njihovu pažnju i koji organizuju njihovu dnevnu životnu aktivnost oko ciljeva koje su sami pojedinci definisali.

Životni zadaci su problemi koje pojedinac artikuliše i za koje je motivisan da ih pokuša rešiti, na koje troši energiju i vreme, te ih stoga vidi kao organizirajući faktor svoje dnevne životne aktivnosti. Slično kao i lični projekti, ti zadaci integrišu specifične skupove akcija i podzadataka.

Iako životni zadaci predstavljaju za pojedinca kontinuirane izazove, njihov je psihološki značaj najizrazitiji kod promena u životu pojedinaca, koje menjaju relativni značaj i istaknutost različitih zadataka.

Dok su lična nastojanja idiografička verzija socijalnih motiva, životni zadaci mogu se posmatrati kao individualno definisane verzije socijalno i kulturalno određenih zahteva koji su zavisni od dobi.

Aktuelna zaokupljenost (Klinger)

Aktualna zaokupljenost je ciljno stanje koje usmerava misli i akcije uglavnom kroz emocionalno uzbuđenje koje prati tekuće nastojanje za ostvarenjem određenog specifičnog cilja i koje usmerava pažnju na podražaje koji su u određenom kontekstu relevantni za taj cilj (Klinger, 1989).

Analiza aktualne zaokupljenosti predstavlja primer tekućeg i neprestano promenjivog procesa prihvatanja i odbijanja ciljeva, a otkriva se u mislima, fantazijama i aktivnostima prema ili od nekog specifičnog cilja.