Socijalni motiviMotivacijske dispozicije moemo definisati kao relativno trajne usmerenosti na pojedina ciljna stanja koje pokreu, usmeravaju i selekcioniu ponaanja (McClelland, 1990). Do sada su najvie istraivane tri motivacijske dispozicije; motiv za postignuem, motiv za afilijacijom/intimnou i motiv za moi.

Motiv za postignuem-osobe s visokom motivacijom za postignuem ne postiu uvek bolje rezultate, nego jedino onda kada je prisutan nekakav potsticaj za postignue; potsticaj za postignue je mogunost da pojedinac pokae ta je sposoban uiniti-kada je prisutan nekakav ekstrinzini poticaj da se neto uini, intrinzina satisfakcija da se neto uini se gubi i ispitanici s veom motivacijom za postignuem ne postiu bolje rezultate (Deci)-pojedincima s visokom motivacijom za postignuem najizazovniji su srednje teki zadaci (verovatnoa uspevanja oko 0.50); ti su zadaci najvie dijagnostini za to koliko dobro neko radi (Weiner)-osobe s visokom motivacijom za postignuem postiu bolje rezultate u srednje tekim zadacima i istrajniji su u njihovom reavanju

Karakteristike osoba s visokom motivacijom za postignuem-ee prihvataju linu odgovornost u situacijama umerenog rizika, ali ne i onda kada je rizik sluajan-pokazuju manju interpersonalnu osetljivost (verovatno zbog prevelike usmerenosti na vlastito izvoenje) -preferiraju situacije u kojima mogu dobiti povratne informacije o vlastitoj uspenosti (npr. vie im koristi programirano uenje)-izbegavaju rutinsko izvoenje zadataka

Socijalne posledice visoke motivacije za postignuem-realistiniji su pri izboru posla, uspeniji su u njemu i zadovoljniji su njime, ee napreduju-skloniji su poslovnim zanimanjima (pogotovo mlai mukarci)-imaju manje simptoma bolesti i generalno su zadovoljniji vlastitim ivotom-bolje su socijalno prilagoeni; prihvataju socijalne norme, imaju bolje razvijene samoregulacijske vetine, koriste kooperativni interpersonalni stil u radu s drugim osobama

Motivacija za postignuem i protestantska etika-radne karakteristike protestanata i osoba s visokom motivacijom za postignuem vrlo su sline; slini su i vaspitni postupci posledica je vei ekonomski razvoj protestantskih zemalja-vaspitni postupci koji dovode do poveane motivacije za postignuem najefikasniji su ako se jave u tano odreenom periodu; npr. u Brazilu majke postavljaju zahteve prema postignuu kod sinova godinu dana pre nego u Nemakoj, a vea se motivacija za postignuem razvija u Nemakoj (McClelland); ako se zahtevi pojave pre, zadatak za decu je preteak, a ako se pojave kasnije zadatak im je prelagan. U oba sluaja ta im aktivnost ne priinjava zadovoljstvo ni izazov i nije poticajna za razvoj motivacije za postignuem.

Faktori koji utiu na razvoj motivacije za postignuem-motivacija za postignuem prvi se put poinje javljati izmeu 3 i 3.5 godina (Heckhausen), a evaluacija vlastitog izvoenja najvaniji je faktor koji doprinosi njenom razvoju (Veroff) -Cortes i Gatti - uticaj hereditarnih faktora; mezomorfna deca (s vie miia u odnosu na mast i kou) imaju veu motivaciju za postignuem u odnosu na drugu decu; napredniji miini razvoj omoguio im je da mnoge motorne aktivnosti u ranom detinjstvu izvode s vie uspjeha i zadovoljstva, to dovodi do daljnjeg razvoja motivacije za postignuem i boljeg izvoenja -McClelland i Pillon rani vaspitni postupci vezani uz raspored hranjenja i strogou toaletnog treninga utiu na kasniji razvoj motivacije za postignuem-roditeljsko naglaavanje nezavisnosti pri donoenju odluka i postavljanje izazovnih standarda za postignue

Motivacija za postignuem i kolski uspeh-uglavnom nije povezana sa kolskim uspehom-osobe s visokim rezultatom na motivaciji za postignuem ele reavati probleme radi njih samih, dok dobre ocene esto zahtevaju razvijene vetine u sleenja instrukcija (McClelland)-motivacija za postignuem moe biti povezana sa kolskim uspehom ako uslove u razredu karakteria atmosfera autonomije i podrke (McKeachie).

Motiv za moiMotiv za moi moe se definisati kao relativno trajna kognitivna i ponaajna usmerenost prema doivljajima povezanim s oseajem snage i ostvarenja uticaja nad drugim osobama (Emmons, 1997).

U sistemu bodovanja za merenje ovog motiva nalaze se teme koje su povezane s intenzivnim aktivnostima, zatim s ostvarenjem kontrole nad drugim osobama, s pomaganjem drugima, s izazivanjem emocija radosti ili straha kod drugih, te s konceptualizacijom sebe kao efikasne osobe (Geen, 1995). Poticaji za ovaj motiv su ostvarenje uticaja nad vlastitom okolinom i pogleda na sebe kao kompetentne osobe koja sve dri pod kontrolom. Osobe s visokim motivom za moi ee se angauju u kompetetivnim sportovima, vie reskiraju u igrama na sreu, nastoje dominirati, te ako su mukarci ee se ponaaju agresivno (Geen, 1995; Schultheiss, Campbell i McClelland, 1999).

Karakteristike osoba s visokom motivacijom za moi-agresivnost i kompetetivnost (kod mukaraca)-negativna slika o sebi; za sebe misle da imaju antisocijalne tendencije, nezadovoljniji razliitim aspektima svog ivota, ei problemi s alkoholom i drogama-potekoe sa spavanjem (kod mukaraca), neugodniji snovi (kod ena) (McClelland)-izabiru uticajna zanimanja-traenje prestia; pozitivna korelacija izmeu broja kreditnih kartica i motiva za moi (Veroff)-delovanje na nain da se bude primeeno; pozitivna povezanost sa kolskim uspehom-ee preduzimaju rizina ponaanja i due izdravaju u razliitim rizinim i opasnim situacijama-kod mukaraca se motiv za moi poveava pod uticajem alkohola

Razvoj motiva za moiStewart razvoj motiva za moi u skladu s Freud-ovima fazama psihoseksualnog razvoja i Erikson-ovim fazama razvoja ega Izvor moi je druga osoba, najee majka, a cilj moi je self; tipian modalitet kroz koji se ostvaruje motiv za moi je primanje,Izvor moi je self, kao i cilj moi; deca nastoje ostvariti kontrolu nad sobom, faza autonomije,Izvor moi ostaje self, ali je ona usmerena prema drugima; deca pokuavaju uticati na druge; asertivnost,Izvor moi se menja iz selfa u neto monije izvan njega, kao to su porodica, crkva, drava, a pojedinac pod uticajem tog vanjskog autoriteta deluje na druge; uzajamnost.

Motivacija za moi i radna uspjenost-sindrom motiva vostva - osobe koje imaju visok rezultat na moi, nizak na afilijaciji i visok na inhibiciji aktivnosti (visoka inhibicija u izraavanju motiva za moi)-podreeni koji za rukovodioca imaju osobu sa sindromom motiva vostva klimu unutar preduzea opisuju boljom, a njihov je radni uinak vei-osobe sa sindromom vostva napreduju unutar radnih organizacija ee i do viih poloaja, ak neto vie nego osobe s visokom motivacijom postignua - na viim poloajima usmerenost rukovodioca vie nije na poslu samom po sebi (to je cilj osoba s visokim motivom postignua) nego na uticaju na druge osobe-osobe sa sindromom vostva bolje uspevaju jer su zainteresovane da utiu na druge (imaju vei motiv za moi), nisu mnogo zabrinute sviaju li se drugima ili ne (niski motiv za afilijacijom) i samokontrolirani su (visoka inhibicija aktivnosti)

-motivacijska analiza amerikih predsjednika (Winter); to im je vei motiv za moi (posebno u odnosu na afilijaciju) vea je vjerojatnost da e SAD zaratiti tijekom mandata tog predsjednika i manja da e smanjiti budet vojske.

Motivacija za moi i sklonost oboljevanju-osobe s visokim motivom moi, posebno one koje su motivisane za vostvo ponaaju na slian nain kao i A-tip sklonost sranim oboljenjima (hronino im je povean puls, pritisak i nivo adrenalina)-hronino poveanje simpatike aktivacije dovodi do vee osetljivosti za razliite infekcijske bolesti; adrenalin dovodi do slabijeg funkcioniranja imunolokog sistema-posebno su ugroene muke osobe s visokim motivom za moi u kombinaciji s visokim stresom vezanim uz mo-sindrom oputene afilijativnosti; via afilijacija nego mo i niska inhibicija aktivnosti-povezan s boljim zdravljem

Izvori motiva za moi-popustljivost majki u pogledu seksa i agresivnosti kod dece povezana je s kasnijim viim nivoom ovog motiva katekolaminski sistem simpatikusa-prisustvo oca u porodici, kao i mlae brae i sestara dovodi do razvoja socijaliziranog oblika motiva za moi-gubitak statusa roditelja takoer je povezan s kasnijim viim motivom za moi kod dece