Tekst: Uta LucIlustrovao: Rej Kresvel

MOJE NAJSMEŠNIJE

PRIČE O ŽIVOTINJAMA

SADRŽAJ

Dobro jutro, Loknice! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Lili se dosađuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Vasa, nestašno pače . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Ko li će pomoći zečiću Joci? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Hajdemo na izlet sa Maksom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Medvedići vatrogasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Hooo-ruk, snažni traktor! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Dobro jutro, Loknice!

– Loknice, imam jednu kosku za tebe – rekla je prodavačica i sag-

nula se ka Loknici. Malenom psu je od zadovoljstva pošla voda na usta.

Loknica je sa svojom gazdaricom danas pošla u kupovinu. Ali do sada

nikada nije srela tako ljubaznu prodavačicu.

Ali taman što je htela da zagrize svoju kosku, Loknica je osetila kako

ju je neko lupio po leđima. – Šta to bi? – začudila se. Sad je još neko

golica po šapici!

– Mijau! Mijau! – čula je sasvim jasno ovaj zvuk. Polagano je otvorila

jedno, a zatim i drugo oko.

6

– O, ne! Pa ja uopšte nisam u prodavnici! – uzdahnula je razočarano

Loknica – to je bio samo san.

Zatim je glasno zalajala i oterala macu. Loknica se ljutila. A taaaako

se obradovala svojoj koski!

Psić je pogledao oko sebe i pronjuškao okolo. Možda u kuhinji ima

nečeg ukusnog? – Hm, samo povrće – razočarala se Loknica.

7

Ali odjednom se priseti nečega. Zar nije juče zakopala jednu sočnu

kosku u bašti? To će biti pravi doručak! Hop! Iskoči iz korpe i uputi se

lagano ka bašti. Loknica je radoznalo gledala oko sebe. Da li su se pro-

budile i ostale životinje?

Naravno da jesu. Ždrebica Lola je već kaskala po pašnjaku. A iz žive

ograde virili su miš i jež.

– Loknice, da li si možda raspoložena da se trkamo? – upitala je

Lola. – Na svoja mesta, priprema, pozor!

Loknica i Lola jurile su poput munje. Koja li je prva stigla do ograde?

8

Danas je pobedila Lola.

– Pobedila si samo zato što ja još nisam ni doručkovala – dahtala

je Loknica.

Loknici su krčala creva i morala je brzo da se pozdravi sa svojom

drugaricom. Obećala joj je da će je uskoro ponovo posetiti. „A sada

brzinom svetlosti moram doći do moje koskice!“, pomisli Loknica i

potrča ka bašti sa povrćem.

9

Kada je stigla, zamišljeno pogleda oko sebe. Gde li je samo sakrila

kosku? Kod karfiola? Ili kod šargarepe?

– Juče si nešto rovarila ovde pored zelene salate – zakreketala je

žabica koju je Loknica već primetila.

– Oh! Stvarno? Hvala ti! – obradova se psić i poče da kopa.

A zatim poče da njuška vrlo pažljivo.

10