Modul 50

Poš to va ni či ta o ci,ka da smo pre ne što vi še od če ti ri go-

di ne, na ve li koj pre zen ta ci ji na Gra đe vin-skom fa kul te tu u Be o gra du, pro mo vi sa li 25. broj Mo du la, se ćam se da je je dan od go sti ju re kao ot pri li ke ne što ova ko: "U re-du je da se pro sla vlja i dva de set pe ti broj, ali pe de set bro je va, to je već ozbilj no". Kao što se vi di, do če ka smo i taj ju bi lej. Za ča so pi se ko ji iz la ze dvo me seč no, to je lep uspeh, po go to vo ka da se zna ko li ko se slič nih no vi na po sled njih go di na uga si lo, iz ra zno ra znih raz lo ga. Pre ma to me, ovo iz da nje po sve ću je mo svim pret hod nim, ta ko što smo na pra vi li iz bor ob ja vlji va nih tek sto va (ske ni ra nih iz na še ar hi ve) ko ji su po mi šlje nju re dak ci je ak tu el ni i da nas. Go-vo ri mo i o na stan ku ide je o for mi ra nju ne-ka da šnjeg In for ma tiv nog cen tra za iz grad-nju, ko ji je pre ra stao u sa da šnjeg iz da va ča Mo du la, pred u ze će Ba zis Event Me dia. U tu svr hu po pri ča li smo sa lju di ma ko ji su naj za slu žni ji što se ča so pis odr žao do da-na šnjih da na. Po po hva la ma ko je do bi ja-mo, sto ti broj ne će bi ti ne do sti žan, što je naš za jed nič ki uspeh, jer bez dvo smer ne ko mu ni ka ci je iz me đu či ta la ca i re dak ci je, ne ma ni pra vog re zul ta ta.

Ujed no, ovo iz da nje je i ta ko zva no "sa-jam sko", od no sno iza šlo je ne po sred no pred tra di ci o nal ni sa jam gra đe vi nar stva

u Be o gra du. Po obi ča ju, na po ve ća nom bro ju stra na, pred sta vlja mo naj u spe šni ja pred u ze ća ko ja po slu ju na ovom tr ži štu, nji ho ve po slov ne re zul ta te, no ve pro gra-me i pla no ve za pred sto je ću gra đe vin sku se zo nu. Po sve mu su de ći, ako se i sa mo deo am bi ci o znih pla no va ostva ri, pred na-šim gra đe vi nar stvom su bo lji da ni. Mi u re dak ci ji, ve ru je mo da pre da nim ra dom na ure đi va nju Mo du la, do pri no si mo afi r-ma ci ji ove pri vred ne gra ne. Za ne što vi še od osam go di na, ka da bi iz la ze ći u istom rit mu, sto ti broj tre bao da ugle da sve tlost da na, ve ru jem da će Sr bi ja bi ti u Evrop skoj uni ji i da će se ži ve ti ne u po re di vo bo lje ne-go sa da. A ako go vo ri mo o na šoj bran ši, oče ku jem da će do ma ći gra đe vi na ri ko nač-no za u ze ti me sto ko je im je ne ka da pri pa-da lo – me sto u sa mom svet skom vr hu.

Iz tih raz lo ga, osta ni te i u na red nih pe-de set bro je va sa na ma. A za da lje, vi de će-mo...

S po što va njem,Đor đi je Ku jun džić

Glavni i odgovorni urednik:Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ[email protected]

Urednik izdanja:Boris Gajić[email protected]

Urednik rubrike “Putokaz”Milija M. Đalović

Tehnički urednikMiloš Jarić[email protected]

Uređivački odbordr Đorđe Vuksanović, dipl. inž. građ.dr Mihailo Maletin, dipl. inž. građ.dr Živojin Praščević, dipl. inž. građ.dr Goran Ćirović, dipl. inž. građ.dr Dejan Komatina, dipl. inž. građ.dr Branislav Žegarac, dipl. inž. arh.

Saradnici u ovom brojuJasmina StevanovBranislav Janković

Tehnička realizacijaGordana PetrovićJelena RistićLjiljana Krstić

MarketingSlobodanka Petrović, dipl. ecc.Goran VeselinovićKatarina ĐurićDragana BakićIrena Lalić

Lektura i korekturaRedakcija

ŠtampaAMD sistem, Prvomajska 110a, 11080 Zemun

IzdavačBAZIS EVENT MEDIAGrčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

Za izdavačaPredrag Pavišić

Tel./faks:+381 11 30 88 313+381 11 38 09 235+381 11 38 20 652

e-mail:[email protected]

web:www.bem.co.yu; www.bem.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd72+624ISSN 1451 - 0138 = Modul (Beograd)COBISS.SR-ID 108167436

Uvodna reč

Naslovna strana:Austrotherm www.austrotherm.com

26

9

Pre sedam godina gru pa en tu zi ja sta, iz Pan če va, od lu či la je da po kre ne jed nu pri ču ko ja

tra je isto toliko go di na. I na zva na je – MO DUL. A da bi odr žao za pa lje ni pla men jed ne

do bre ide je, be o grad ski "Ba zis" i nje gov vla snik i ge ne ral ni me na džer, Pre drag Pa vi šić

pre u zeo je u jed nom tre nut ku bri gu nad ovim časo pi som ko ji je pre po znao i kao svo ju

ide ju. Ove, 2008. go di ne, Mo dul je iza šao iz štam pe po 50. put...

10 Panorama

14 Putokaz: PROSTORNO I URBANISTIČKO PLANIRANJE

20 Arhitektura prirode: GLOBALNA TOP LISTA PRIRODNIH LEPOTA

26 Arhitektura: Ivica Mlađenović - ARHITEKTA MORA DA BUDE TRAGAČ

30 Aktuelno: AVALSKI TORANJ - JAVLJA NAM SE...

32 Top 10: OPERA U SIDNEJU - KAO ZIDANJE SKADRA NA BOJANI

39 Izdavaštvo: RANOHRIŠĆANSKA I VIZANTIJSKA ARHITEKTURA

40 Menadžment: BEZBEDNOST SPORTSKIH OBJEKATA

44 Nekretnine: ŽENE BIRAJU, MUŽEVI PLAĆAJU

46 Tema broja: PRVIH 49 BROJEVA MODULA

77 Mehanizacija: TERRA KOEVI - KVALITETOM OSVOJENO TRŽIŠTE

78 Mehanizacija: BONDŽIĆ&K - SAVETI ZA USPEŠNO RENTIRANJE

80 Predstavljamo: METALIKA - MESTO GDE NASTAJU GRAĐEVINSKE MAŠINE...

82 Ekologija i građevinarstvo: RECIKLAŽA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA

84 Predstavljamo: MB COMPANY - ZAKUP KOJI SE ISPLATI

88 Oplate: GRADITE USPEŠNO SA FIRMOM PERI

91 Predstavljamo: BLITZ SKELA LAYHER - ZA SIGURAN RAD

94 Predstavljamo: G-MM - SNAGATOR SA ŠARMOM...

98 Putopis: BANJA LUKA

104 Materijali: AUSTROTHERM - SIVI STIROPOR, TERMOIZOLACIJA "DE LUXE"

106 Predstavljamo: TIM IZOLIRKA - NOVI BITUMENSKI PROIZVODI

110 Predstavljamo: KNAUF INSULATION - ZA NOVE FASADE NOVOG BEOGRADA

114 Predstavljamo: TRIMO INŽENJERING - ČELIČNE MONTAŽNE ZGRADE

121 Predstavljamo: GLEČER - PRIDRŽAVANJE NAČELA, USPEH U POSLOVANJU

122 Predstavljamo: CINI - TOPLOTA I DIZAJNERSKI STIL PO PRISTUPAČNIM CENAMA

124 Predstavljamo: HANSGROHE - PO SISTEMU JEDAN ZA SVE

126 Predstavljamo: SCHIEDEL - ICS, DIMNJAČKI SISTEM OD NERĐAJUĆEG ČELIKA

128 Predstavljamo: INM - SAJAMSKE PREMIJERE

132 Predstavljamo: ZIDAR - SAVREMENA STOLARIJA SA DUHOM TRADICIJE

134 Sajmovi: APRIL - JUN ‘08

136 Sajmovi: GRAMES 2008, BANJA LUKA

139 Internet prezentacije

142 Aktuelno: McDONALD’S STREET FOOTBALL LIGA 2008

146 Indeks oglašivača

"Be o grad ska ar hi tek tu ra prak tič no iz

go di ne u go di nu, da ne ka že mo de ce ni-

ja ma, pro pa da, jed no stav no za to što se

osla nja na ne ka is tra ži va nja ko ja do la ze iz

sve ta", kaže za 50. broj Modula arhitekta

Ivica Mlađenović.

Sadržaj

MODUL 50 godina 2008. www.bem.co.yu

...iz sadržaja

Tema broja

Arhitektura

50

PRVIHPRVIH 4949 BROJEVABROJEVA

46

Ivica Mlađenović

Sme šte na na oba la ma re ke Vr bas, Ba nja

Lu ka pred sta vlja po li tič ki, ad mi ni stra tiv ni,

kul tur ni i uni ver zi tet ski cen tar Re pu bli ke

Srp ske, i ujed no po sle Sa ra je va, naj ve ći

grad Bo sne i Her ce go vi ne.

98 Banja Luka

Putopis

30

Iako je na ja vlji va no da će se to ranj po no-

vo uz vi si ti nad Ava lom i Šu ma di jom, već

sa ju lom, od no sno avgustom ove go di ne,

ipak, re al ne prog no ze ka zu ju da je taj tre-

nu tak pred vi đen za za vr še tak 2008. Sa

vi si nom od 202,89 me ta ra, ovo je je dan

od naj vi ših obje ka ta u re gi o nu...

Avalski toranj

Aktuelno

Panorama

10MODUL 50 godina 2008. www.bem.co.yu

Vred nost iz ve de nih ra do va u gra đe vi-nar stvu u 2007. go di ni po ra sla je za

19,5% u od no su na pret hod nu go di nu, dok je broj rad ni ka na gra di li šti ma sma njen za 2,3%, kao i broj ča so va ra da za 0,3%, po-ka zu je is tra ži va nje Eko nom skog in sti tu ta. Ka ko je na ve de no u naj no vi jem bil te nu "Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi", gra đe vin ska de lat nost u Sr bi ji u če tvr tom kvar ta lu 2007. go di ne za be le ži la je rast od 10,4%, ka da su u pi ta nju iz ve de ni ra do vi, u od no su na isti pe riod 2006. go di ne, dok je u od no su na tre ći kvar tal 2006. uočen rast od 17%. U če tvr tom kvar ta lu 2007. go di ne sma njen je broj ča so va ra da za 4,5% u od-no su na isti pe riod 2006. dok je u od no su

na tre ći kvar tal 2006. go di ne uočen rast od 2,4%. Broj rad ni ka na gra di li šti ma u če-tvr tom kvar ta lu 2007. go di ne sma njen je za 6,9% u od no su na isti kvar tal 2006, dok se u od no su na tre ći kvar tal 2006. go di ne uoča va rast od sve ga 0,1%.

Povećanje vred nosti iz ve de nih ra do va u gra đe vi nar stvu u Sr bi ji u 2007.

Grad Be o grad do neo je Na crt stra te gi je raz vo ja ko ji bi u na red ne če ti ri go di-

ne tre ba lo da pred sta vlja pu to kaz ko ji će glav ni grad Sr bi je od ve sti u rang ve li kih evrop skih me tro po la.

Cilj raz vo ja je uz di za nje Be o gra da na vi ši rang gra do va, ka ko eko nom ski ta ko i teh no lo ški. Pred vi đen je raz voj sa vre me-nog si ste ma upra vlja nja sa na gla skom na na čin fi nan si ra nja ka pi tal nih pro je ka ta.

U Na cr tu stra te gi je raz vo ja Be o gra da sto ji da se grad mo ra raz vi ja ti na če ti ri prin ci pa. Svi de lo vi pre sto ni ce mo ra ju do bi ti ade kvat nu in fra struk tu ru, sa ak cen-tom na zdrav stvo i obra zo va nje. Tu se pod ra zu me va na sta vak iz grad nje sa o bra-ćaj ne in fra struk tu re sa po seb nim raz vo-jem pri grad ske že le zni ce. Plan po pu la ri še i pre voz re ka ma, a ne iz o stav na je iz grad-nja obi la zni ce oko gra da i kar go cen tra na Aero dro mu "Ni ko la Te sla".

U ovom do ku men tu ta ko đe se is ti če da je ne iz be žan prin cip raz vo ja gra da nje go-va ko he zi ja. Be o grad vi še ne mo že da se gle da kao ce li na već ta ko da se sva kom de lu gra da mo ra da ti iz ve sna auto no mi ja. "Uz po li cen trič nost, op ti mal no će bi ti is ko-ri šće ni i po ten ci ja li pri grad skih op šti na, što će za cilj ima ti ja ča nje ve za ur ba nog i ru ral nog de la gra da", na vo di se u Na cr tu stra te gi je raz vo ja Be o gra da.

Na crt stra te gi je raz vo ja gra da Be o gra da do 2012.

Mi ni star in fra struk tu re Ve li mir Ilić iz ja-vio je 17. mar ta da je "blo ki ra no" 340

mi li o na EUR kre di ta na me nje nih sa o bra ćaj-noj in fra struk tu ri, jer po je di ni fi nan sij ski aran žma ni če ka ju na ra ti fi ka ci ju par la men-ta. "U pi ta nju su obi la zni ca oko Be o gra da, put Ko kin Brod - No va Va roš, Ko ri dor 10,

re kon struk ci ja 100 mo sto va, kao i 20 mi-li o na evra za sana ci ju kli zi šta i niz dru gih pro je ka ta", pre ci zi rao je Ilić. On je po seb-no iz dvo jio pro jek te za re kon struk ci ju mo-sta "Ga ze la", kao i 120 mi li o na evra na me-nje nih iz grad nji obi la zni ce oko Be o gra da, zbog če ga će ra do vi zna čaj no ka sni ti, i pre ci zi rao da su ti kre dit ni aran žma ni već ušli u bu džet Sr bi je, sa mo tre ba i for mal-no da bu du ra ti fi ko va ni.

Ilić je upo zo rio da će "pu ta ri" zbog ras-pu šta nja Skup šti ne i ras pi si va nja iz bo ra iz gu bi ti ce lu gra đe vin sku se zo nu i da će zbog to ga "sta ja ti" ve li ki pro jek ti za ko je su već odo bre ni me đu na rod ni kre di ti svet-ske i evrop skih ba na ka, a ko ji mo ra ju da se ser vi si ra ju.

Kon zor ci jum fi r mi, ko ji pred vo di austrij ski "Po rr Tec hno bau und Um-

welt SCT d.d. und DSD Bruc ken bau" iza-bran je za naj po volj ni jeg po nu đa ča za iz-ra du glav nog pro jek ta i iz vo đe nje ra do va na iz grad nji mo sta na Adi Ci gan li ji. Ugo-vo re na ce na za pro jek to va nje i iz vo đe nje ra do va je 118.642 mi li o na evra, kao i rok od 40 me se ci za re a li za ci ju ce log pro jek-ta. Ugo vo rom će bi ti ob u hva će ni i even-tu al ni ne pred vi đe ni i na knad ni ra do vi u iz no su od 5%. Po usvo je nom idej nom pro jek tu iz 2005. go di ne pred vi đe na ce-na mo sta bi la je oko 90 mi li o na evra, a raz li ka u ce ni je re al nost ko ja pro iz la zi iz

po ra sta ce na če li ka na svet skom tr ži štu za 52% kao i da su po ra sli ukup ni ge ne-ral ni tro ško vi u Evro pi za oko 5%.

Most pre ko Sa ve će po ve za ti No vi Be-o grad sa Ču ka ri com, či me će sa o bra ćaj pre ko po sto je ćih mo sto va i kroz Bu le var voj vo de Mi ši ća bi ti ras te re ćen i do 40%. Do sa da šnje stu di je su po ka za le da će gra-đa ni ušte de ti oko tri de set mi nu ta u pu to-va nji ma, jer će ume sto kroz cen tar gra da ka No vom Be o gra du, od no sno Ču ka ri ci i Ra ko vi ci, ko ri sti ti most na Adi Ci gan li ji. Po red to ga, vo za či put nič kih auto mo bi la će dnev no ušte de ti je da na est to na go ri va i sto hi lja da pre đe nih ki lo me ta ra.

Austrij ski kon zor ci jum gra di most na Adi Ci gan li ji

Zbog ras pi si va nja iz bo ra "pu ta ri" gu be ce lu gra đe vin sku se zo nu

IZ VO

R:

W

WW

.EK

AP

IJA.C

OM

Panorama

R a di objek tiv nog i tač nog in for mi sa nja jav no sti, a po vo dom istu pa nja u jav no-

sti čel ni ka Gra da Be o gra da o sa na ci ji mo-sta Ga ze la, JP “Pu te vi Sr bi je” že li da oba ve-sti jav nost o sle de ćem:

"Glav ni raz log ka šnje nja po čet ka ra do va na mo stu Ga ze la je što Skup šti na Re pu bli-ke Sr bi je ni je iz vr ši la ra ti fi ka ci ju kre di ta sa Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom u iz no-

su od 66 mi li o na evra, pot pi sa nog 16. ju-la 2007. go di ne. Pod pret po stav kom da je kre dit i ra ti fi ko van u Skup šti ni Re pu bli ke Sr bi je, opet bi do šlo do ka šnje nja, jer pro-blem ise lja va nja tzv. ne hi gi jen skog na se-lja is pod mo sta Ga ze la, ko je je u nad le žno-sti gra da Be o gra da ni je re šen, i po red vi še ur gen ci ja Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke, Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj i Evrop-ske Agen ci je za re kon struk ci ju. JP Pu te vi Sr bi je je vi so ko pro fe si o nal no i struč no oba vi lo pro ce du ru ras pi si va nja ten de ra za oba vlja nje ra do va na re ha bi li ta ci ji mo sta Ga ze la, iz vr ši lo teh nič ku eva lu a ci ju ten-de ra i če ka na ra ti fi ka ci ju u Skup šti ni Re-pu bli ke Sr bi je ka ko bi se do ne la od lu ka o iz bo ru naj bo ljeg po nu đa ča. Pred log re še-nja pro to ka sa o bra ća ja to kom iz vo đe nja ra do va na mo stu Ga ze la su da li po nu đa či - pred u ze ća ko ja su uče stvo va la na ten de-ru, a ne grad Be o grad."

Pu te vi Sr bi je o ka šnje nju ra do va na "Ga ze li"

"Alek san dar grad nja" iz No vog Sa da ulo-ži će oko 35 mi li o na evra u iz grad nju im po-zant nog po slov no-stam be nog obje ka ta na uglu Bu le va ra oslo bo đe nja i uli ce No vo-sad skog saj ma, ko ja po či nje ovih da na na pro sto ru na ko jem je još pre pet na e stak go di na "Ne i mar" za po čeo ra do ve, a za ko-ro vlje na be ton ska kon struk ci ja do sa da je pred sta vlja la ru glo No vog Sa da.

Obje kat pod rad nim na zi vom "Alek-san dar Bu le var cen tar", po vr ši ne oko 50.000 m2 pred sta vlja tre nut no naj ve ću in ve sti ci ju ove vr ste u Voj vo di ni i bi će go-

tov do kra ja na red ne go di ne. Sa sto ja će se od iz dvo je ne po slov ne zgra de od de set spra to va na Bu le va ru oslo bo đe nja i tri stam be ne la me le na osam eta ža ka uli ci No vo sad skog saj ma. Stam be ni deo objek-ta u ko jem će bi ti 180 luk su znih sta no va pro seč ne ve li či ne od 75 m2 funk ci o ni sa će kao ma li za seb ni grad sa dva kon tro li sa-na ula za i za jed nič kim dvo ri štem. Na gra-di li štu će bi ti isto vre me no an ga žo va na tri ve li ka kra na, a u obje kat će se ugra di ti čak 26.000 ku bi ka be to na da bi se do kra-ja ove go di ne “do veo pod krov”.

U No vom Sa du po či nje iz grad nja so li te ra sa 180 luk su znih sta no va

Pred stav ni ci Mi ni star stva sa o bra ća ja, po mor stva i te le ko mu ni ka ci ja Cr ne

Go re i Evrop ske ban ke za ob no vu i raz-voj, do go vo ri li su ovih da na i dru gu tran-šu kre di ta za Že le zni cu Cr ne Go re u iz-no su od pet mi li o na evra - tri i po mi li o na evra za po dr šku pro ce su re struk-tu ri ra nja Že le zni ce, od no-sno za sa na ci ju tu ne la i mi lion i po evra za re ša-va nje teh no lo škog vi ška. Ban ka je pro šle go di ne za sa na ci ju kli zi šta i tu ne-la na pru zi Bar - Be o grad da la kre dit od šest mi li o-na evra, a osta je još da se re a li zu je če ti ri mi li o na evra u na red noj go di ni. Kre dit Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj li mi ti-

ran je na 15 mi li o na evra, iz tri de la, a Že le zni ca Cr ne Go re je već ve o ma uspe-šno is ko ri sti la kre dit Evrop ske in ve sti ci-o ne ban ke u iz no su od 34 mi li o na evra i još 3 mi li o na evra od Evrop ske agen ci je

za re kon struk ci ju. Po moć-nik mi ni stra za že le znič-ki i po mor ski sa o bra ćaj i evrop ske in te gra ci je, Sr đan Vuk če vić, na gla sio je da su Vla da Ita li je i ita li jan ske že-le zni ce, još kra jem 2006. go di ne iz ra zi le sprem nost da po mog nu mo der ni za ci-ju pru ge Bar - Be o grad. On je is ta kao da je Ita li ja ta da po nu di la mil lion evra za iz-ra du teh nič ko-fi nan sij ske stu di je, ko ja bi bi la uslov za ras pi si va nje ten de ra za nje nu re kon struk ci ju.

Još pet mi li o na evra za sa na ci ju že le znič kih tu ne la

Kom pa ni ja N Sport, po zna ta po za stu-pa nju po zna tih svet skih bren do va

kao što su Pu ma, Nor thland Pro fes si o-nal, Playli fe, Kil ler Lo op, Le vis, La Co srem Ni ke, Tommy Hil fi ger...), ne dav no je otvo ri la no vi po slov no-ma ga cin ski obje-kat u Ze mu nu, na No vo sad skom pu tu, po vr ši ne 1.700 m2. Vred nost in ve sti ci je je pre ko 3 mi li o na evra, a u dru goj fa zi bi će iz gra đe no još 1.000 m2 po slov nog pro sto ra, kao i in ve sti ra nje u podzemnu ga ra žu za vo zni park kom pa ni je.

No vi po slov no-skla di šni kom pleks u Ze mu nu Osam kom pa ni ja se pri ja vi lo za iz-

grad nju auto pu ta od Ku ma no va do gra nič nog pre la za Ta ba nov ci. Mi ni star-stvo sa o bra ća ja i ve za je otvo ri lo pri sti-gle po nu de na jav nom po zi vu za iz grad-nju auto pu ta u du zi ni od 7,5 ki lo me ta ra. "Dve kom pa ni je kan di da ti su ma ke don-ske fi r me - "Be ton" AD i "Pe la go ni ja" AD, dok su se od stra nih kom pa ni ja pri ja vi le grč ka "Ter na", austrij ske “Al pi ne” i “Stra-bag", kao i tri kom pa ni je iz Hr vat ske "Vi a-dukt", "Kon struk tor in že nje ring" i "In gra", ko ja na me ra va da ku pi ma ke don sku gra-

đe vin sku kom pa ni ju "Ma vro vo" AD, tvr de iz mi ni star stva sa o bra ća ja. Deo hr vat skih me di ja je oba ve sti lo da je ru ko vod stvo “In gre” do sta vi lo naj bo lju po nu du za iz-grad nju de o ni ce auto pu ta u Ma ke do ni ji ko ji je deo Ko ri do ra 10. Iz grad nja auto-pu ta na re la ci ji Ku ma no vo - Ta ba nov ci pred vi đa da se za klju či ugo vor za pro je-kat vre dan 10 mi li o na EUR. Nad le žni iz “In gre” tvr de da će uko li ko do bi ju ten der, auto put gra di ti ko ri ste ći ope ra ti ve ko ju ima gra đe vin ska kom pa ni ja Ma vro vo iz ko je su već ku pi li deo ka pi ta la.


Otvo re ne po nu de za iz grad nju auto pu ta Ku ma no vo - Ta ba nov ce

IZ VO

R:

W

WW

.EK

AP

IJA.C

OM

Tekst: Mi li ja M. Đa lo vić

Putokaz


ure đe nje pro sto ra Re pu bli ke Sr bi je. Ostva ri-va nje tih na če la i prin ci pa tre ba da vo di svr-sis hod nom, ra ci o nal nom, eko no mič nom i hu ma nom ure đe nju pro sto ra u ce li ni i po je-di nih užih de lo va pro sto ra (sa rad nja iz me-đu Re pu bli ke, je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve i te ri to ri jal ne auto no mi je, jav nih pred u ze ća i usta no va, ne vla di nih or ga ni za ci ja, uklju či-va nje Re pu bli ke Sr bi je u pro ce se evrop skih in te gra ci ja i dr.). Za ko nom je osno va na Re-pu blič ka agen ci ja za pro stor no pla ni ra nje, utvr đen je njen prav ni sta tus, nad le žnost, or ga ni Agen ci je kao i dru ga pi ta nja od zna-ča ja za rad Agen ci je. Cilj osni va nja ove agen ci je je stva ra nje uslo va za efi ka sno

spro vo đe nje i una pre đi va nje po li ti ke pla ni-ra nja i ure đe nja pro sto ra u Re pu bli ci Sr bi ji. Agen ci ja je sa mo stal na or ga ni za ci ja ko ja vr ši jav na ovla šće nja u skla du sa ovim za-ko nom i ima svoj stvo prav nog li ca. Za oba-vlja nje po je di nih struč nih po slo va iz svo je nad le žno sti Agen ci ja mo že an ga žo va ti dru-ga prav na i fi zič ka do ma ća ili stra na li ca. Za svoj rad Agen ci ja je od go vor na Vla di Re pu bli ke Sr bi je.

Po la ze ći od po me nu te ge ne ral ne oce ne i od re zul ta ta pret hod ne ana li ze Za ko na, za klju če no je da je neo p hod no pri stu pi ti nje go vim

iz me na ma i do pu na ma. Zbog to ga je Na-rod na skup šti na 17. apri la 2006. go di ne do ne la Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o pla ni ra nju i iz grad nji (“Slu žbe ni gla snik RS”, broj 34/06).

Osnovna načela za uređenje prostora Srbije

U po gla vlju ko je se od no si na pro stor no pla ni ra nje, utvr đe na su osnov na na če la za

Za ko nom o pla ni ra nju i iz grad nji (u da ljem tek stu: Za kon) ko ji je stu pio na sna gu 13. ma ja 2003. go di ne, ure đe na je ma te ri ja ko ja se od no si na pla ni ra nje, gra đe vin-sko ze mlji šte i iz grad nju obje ka ta. U po stup ku pre i spi ti va nja Za ko na oce nje no je da su po je di na re še nja pred sta vlja la u od re đe noj me ri smet nju za nje go vu pri me nu, na ro či to re še nja sa dr ža na u pre la znim i za vr šnim od red ba ma i to u po gle du pro pi sa-nih ro ko va za do no še nje pro stor nog i ur ba ni stič kog pla na, kao i le ga li za ci je obje ka-ta či je je gra đe nje, od no sno re kon struk ci ja za vr še na bez gra đe vin ske do zvo le.

PRO STOR NO I UR BA NI STIČ KO PLA NI RA NJE (prav ni aspekt)

ra nje bes prav ne iz grad nje, pro stor na or-ga ni za ci ja na se lja ko jom se stva ra ju kva-li tet ni ji ži vot ni uslo vi i dr.). Ostva ri va nje ovih ci lje va tre ba da vo di svr sis hod nom,

ra ci o nal nom, eko no mič nom i hu ma nom ure đe nju pro sto ra i na se lja.

Ra di pru ža nja struč ne po mo ći za oba-vlja nje struč nih po slo va u po stup ku iz ra-de re gi o nal nih pro stor nih pla no va, pro-stor nih pla no va op šti ne i ur ba ni stič kih pla no va, kao i u po stup ku spro vo đe nja ur ba ni stič kih pla no va, pro pi sa na je oba-ve za obra zo va nja Ko mi si je za pla no ve. Broj čla no va Ko mi si je, na čin ra da, sa stav i dru ga pi ta nja od zna ča ja za njen rad od-re đu je se ak tom o obra zo va nju. Ko mi si ju obra zu je or gan nad le žan za do no še nje pro stor nog, od no sno ur ba ni stič kog pla na (de talj ni je u Mo dulu broj 47).

Preduslovi za investicione projekte

U ovom de lu za ko na (ur ba-ni stič ko pla ni ra nje), ure đen je si stem, od no sno vr ste ur-ba ni stič kih pla no va (op šti i re gu la ci o ni pla no vi) ko ji se mo ra ju pret hod no ura di ti da bi se pri stu pi lo re a li za ci ji ne kog in ve sti ci o nog ili raz-voj nog pro jek ta. Ta ko đe je utvr đe na oba ve zna sa dr ži na op štih ur ba ni stič kih pla no va (ge ne ral ni plan i plan op šteg ure đe nja) kao i re gu la ci o nih pla no va (plan ge ne ral ne re-gu la ci je i plan de talj ne re gu-la ci je) kao i sa stav ni de lo vi ur ba ni stič kih pla no va (no vo


re še nje u od no su na ra ni je pro pi se) a to su pra vi la ure đe nja, pra vi la gra đe nja i gra-fi č ki deo ko ji ma se pri ka zu je pla ni ra na re gu la ci ja i ni ve la ci ja. Ka rak te ri stič no je da pra vi la ure đe nja sa dr že i sred njo roč ni pro gram ure đi va nja jav nog gra đe vin skog ze mlji šta kao i iz vo re fi nan si ra nja pred vi-đe nih pri o ri tet nih ra do va na ure đi va nju ze mlji šta. Pra vi la gra đe nja sa dr že sve uslo ve ko ji se od no se na iz grad nju obje-ka ta. Pro ce na je da će se ova kvim re še-njem znat no po jed no sta vi ti i ubr za ti po-stu pak iz da va nja odo bre nja za iz grad nju a iz grad nja obje ka ta uči ni ti efi ka sni jom i eko no mič ni jom. Ta ko đe je pred vi đe no da se ko pi je po sto je ćih ka ta star skih pla no va ustu pa ju op šti ni bez na kna de s tim što je op šti na du žna da sno si tro ško ve ažu ri-ra nja ka ta star skih pod lo ga od mo men ta ustu pa nja istih bez na kna de pa do ro ka pred vi đe nog za pre i spi ti va nje ur ba ni stič-kog pla na.

Za kon skim re še nji ma ko ji ma je ure đe-no iz da va nje iz vo da iz ur ba ni stič kog pla-na ko ji po red osta log sa dr ži sve uslo ve i po dat ke neo p hod ne za iz ra du idej nog pro jek ta ko ji slu ži za pri ba vlja nje odo bre-nja za iz grad nju, in ve sti tor vi še ne ma oba-ve zu da pri ba vlja ur ba ni stič ku do zvo lu, od no sno ur ba ni stič ko-teh nič ke uslo ve, ka ko je to bi lo pred vi đe no do sa da šnjim pro pi si ma, a što je u znat noj me ri odu go-vla či lo po stu pak iz da va nja gra đe vin ske do zvo le.

Akt o urbanističkim uslovima

Akt o ur ba ni stič kim uslo vi ma ali sa mo za iz grad nju obje ka ta na pod ruč ju za ko-je ni je pred vi đe na iz ra da ur ba ni stič kog pla na, iz da je nad le žna op štin ska, od no-sno grad ska upra va ili mi ni star stvo nad le-

Vrste planskih dokumenata

Za ko nom su na nov na čin pro pi sa ne vr-ste plan skih do ku me na ta ko ji mo ra ju bi ti me đu sob no usa gla-še ni i u skla du sa Stra te gi jom pro stor nog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je. Stra te gi ju pro stor nog raz vo ja do no si, na pred log Vla-de, Na rod na skup šti na Re pu-bli ke Sr bi je. Še me pro stor nog raz vo ja do no si Vla da Re pu bli-ke Sr bi je ko je pri pre ma ju nad-le žna mi ni star stva u sa rad nji sa Agen ci jom. Pro stor ni plan pod ruč ja po seb ne na me ne do-no si Vla da Re pu bli ke Sr bi je, na pred log Agen ci je, dok re gi o-nal ni pro stor ni plan i pro stor ni plan op šti ne do no si skup šti na auto nom ne po kra ji ne, od no-sno Vla da (za pod ruč je pro stor-nih je di ni ca ve li či ne evrop ski NUTS 2 i 3 stan dard) od no sno skup šti na gra da Be o gra da, od no sno op šti ne. Ta ko đe je pred vi đe no da pod uslo vi ma pro pi sa nim za ko nom dve ili vi še op šti na mo gu do ne ti pro stor ni plan za pod ruč je tih op šti na.

Da lje, Za ko nom je pro pi sa na osnov na sa dr ži na plan skih do ku me na ta s tim što je pred vi đe no da mi ni star nad le žan za po slo ve ur ba ni zma do no si od go va ra ju ći pod za kon ski akt ko jim će se bli že pro pi-sa ti sa dr ži na Stra te gi je i osta lih plan skih do ku me na ta (ko ji se do no se za pe riod od naj ma nje 10 go di na).

Po stu pak za iz ra du plan skih do ku me na-ta kao i kon tro la plan ske do ku men ta ci je i jav ni uvid ure đen je čla no vi ma 24-32 Za-ko na. No vi na u od no su na ra ni je pro pi se je ste ugo vor o im ple men ta ci ji pro stor nog pla na ko ji je sa stav ni deo pro stor nog pla-na. Ugo vor za klju ču je Vla da Re pu bli ke Sr bi je, op šti na, od no sno grad ili Grad Be-o grad i uče sni ci u re a li za ci ji plan skih re-še nja za pe riod od če ti ri go di ne za vi sno od to ga ko do no si pro stor ni plan. Pro ve ra re še nja da tih u pro stor nom pla nu vr ši se naj ma nje sva ke če ti ri go di ne.

Ciljevi uređenja prostora Srbije

U de lu ovog za ko na ko ji se od no si na ur ba ni stič ko pla ni ra nje, utvr đe ni su ci lje-vi ure đe nja ce lo vi tog pro sto ra Re pu bli ke Sr bi je (oču va nje i una pre đe nje ukup nog gra di telj skog na sle đa, do pu na po sto je ćih i stva ra nje no vih ur ba nih vred no sti, sa ni-

Putokaz

žno za po slo ve ur ba ni zma, ko ji mo ra bi ti u skla du sa pro stor nim pla nom (de talj ni je u Mo dulu broj 48). Mi ni star nad le žan za po slo ve ur ba ni zma bli že pro pi su je op šte uslo ve o par ce la ci ji i iz grad nji kao i sa dr ži-nu, uslo ve i po stu pak iz da va nja ak ta o ur-ba ni stič kim uslo vi ma za objek te za ko je odo bre nje za iz grad nju iz da je op štin ska, od no sno grad ska upra va.

Ur ba ni stič ki pro je kat iz ra đu je se za po tre be par ce la ci je i pre par ce la ci je kao i ra di spro vo đe nja ur ba ni stič kog pla na ka da je to pla nom pred vi đe no. Ur ba ni stič-ki pro je kat ove ra va, od no sno po tvr đu je

Putokaz


nad le žna op štin ska upra va (bez po seb ne pro ce du re do no še nja) a po pret hod no pri-ba vlje nom mi šlje nju ko mi si je za pla no ve. Ur ba ni stič ki pro je kat, pre ma ovom za ko-nu, ne ma svoj stvo, od no sno ni je vr sta ur ba ni stič kog pla na ka ko je to bi lo pred-vi đe no ra ni je va že ćim pro pi si ma.

Izmene i dopune

Od red ba ma Za ko na o iz me na ma i do-pu na ma Za ko na o pla ni ra nju i iz grad nji iz me nje ni su i do pu nje ni čla no vi 5, 9, 10, 11, i 13. Za ko na o pla ni ra nju i iz grad nji ko ji je tim iz me na ma i do pu na ma uskla-

đen sa Za ko nom o jav nim agen ci ja ma či jim stu pa-njem na sna gu se po je di ne nje go ve od red be pri me nju-ju i na Re pu blič ku agen ci ju za pro stor no pla ni ra nje. Za-ko nom (iz me ne i do pu ne) su utvr đe ni or ga ni Agen-ci je i to su uprav ni od bor, ko ji pre u zi ma po slo ve nad-zor nog od bo ra, i di rek tor. Ta ko đe Za ko nom (iz me ne i do pu ne) je utvr đen broj i sa stav čla no va uprav nog od bo ra, ime no va nje i raz re-ša va nje, kao i nji ho va pra-va i oba ve ze.

U de lu ovog za ko na ko-jim su iz vr še ne iz me ne i do pu ne po gla vlja ko je se od no si na ur ba ni stič ko i pro stor no pla ni ra nje, pred-vi đe no je i pri ba vlja nje sa gla sno sti nad le žnog mi-ni stra na pro stor ni plan op šti ne i to pre nje go vog stu pa nja na sna gu. Ak tom ko jim se da je sa gla snost utvr đu je se da li je taj plan uskla đen sa plan skim do ku-men ti ma ko ji mo ra ju me-đu sob no bi ti usa gla še ni i u

skla du sa Stra te gi jom pro stor nog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je. Pri me nom ovih od red bi stva ra ju se i uslo vi za vo đe nje neo p hod ne evi den ci je do ne tih pro stor nih pla no va op-šti na u Re pu bli ci, kao i nji ho vu kon tro lu u po gle du uskla đe no sti sa za ko nom i pla no-vi ma vi šeg re da či me se us po sta vlja me ha-ni zam za šti te pra va gra đa na i u po gle du ce lis hod no sti i za ko ni to sti re še nja sa dr ža-nih u pro stor nim pla no vi ma op šti na.

Da lje, pred vi đe no je da mi ni star stvo nad le žno za po slo ve pro stor nog pla ni ra-nja pod no si Vla di pred log od lu ke o iz ra di Stra te gi je pro stor nog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je, pro stor nih pla no va pod ruč ja po-seb ne na me ne kao i pred log od lu ke o iz-ra di še me pro stor nog raz vo ja. Ov de se, na rav no ima la u vi du i oba ve za pred la ga-ča da se u pri pre mi pro pi sa i op šteg ak ta i pred lo ga ko ji do no si Vla da, oba ve zno pri ba vlja ju mi šlje nja dru gih mi ni star sta va i po seb nih or ga ni za ci ja kad ma te ri ja ko ja se ure đu je za di re u nji hov de lo krug ili je od in te re sa za njih.Čla nom 10. ko jim je pre for mu li san-iz-

me njen član 27. stav 1. Za ko na, da ta je mo guć nost op šti na ma, od no sno gra do-vi ma, na ja san i ne dvo smi slen na čin, da iz ra du plan skih do ku me na ta po ve re pred-u ze ću ili or ga ni za ci ji ko ju osnu ju kao i

LATINSKE IZREKE

Co rup tio op ti mi pes si ma.(Naj go ra je po kva re nost naj bo ljeg)

Om nis ex cep tio est ip sa qu o que re gu la.( Sva ki iz u ze tak je u isto vre me pra vi lo jer ga po tvr đu je u su prot nom smi slu)

Max si ma in ter ho mi nes bo na sunt iusti tia

et hu ma ni tas(Pra vič nost i čo več nost su naj ve ća bo gat stva čo ve ka)

XXMODUL 50 godina 2008. www.bem.co.yu

dru gim pred u ze ći ma, od no-sno prav nim li ci ma ko ja su re gi stro va na za oba vlja nje po slo va pro stor nog pla ni ra-nja i iz ra de plan skih do ku-me na ta.

Ta ko đe je pro pi sa no da nad le žni mi ni star, od no sno po kra jin ski se kre tar ime nu-ju jed nu tre ći nu čla no va ko-mi si je za pla no ve s tim što je pred vi đe no i pri ba vlja nje sa gla sno sti mi ni stra za ime-no va nje jed ne tre ći ne čla-no va ko mi si je za pla no ve ko ji se do no se na te ri to ri ji auto nom ne po kra ji ne. Ovim za kon skim re še njem ot kla-nja ju se pro ble mi u ve zi sa ime no va nji ma i raz re še nji-ma ka ko po je di nih čla no va ta ko i ko mi si je u ce li ni. Or-gan nad le žan za do no še nje pro stor nog, od no sno ur ba ni-stič kog pla na i da lje je ovla-šćen za obra zo va nje ko mi si-je za pla no ve či ji pred sed nik i čla no vi se ime nu ju iz re da ugled nih struč nja ka za ob-last pro stor nog pla ni ra nja i ur ba ni zma i dru gih obla sti ko je su od zna ča ja za oba-

vlja nje struč nih po slo va u obla sti pla ni ra nja i ure đe nja pro sto ra i iz grad nje.

Parcelacija

U ovom za ko nu je utvr đe-no da se pla nom de talj ne re-gu la ci je od re đu je, od no sno raz ra đu je, po red osta log i par ce la ci ja s ob zi rom da je prak sa u pri me ni Za ko na o pla ni ra nju i iz grad nji po ka-za la da ne do sta tak par ce-

la ci je umno go me ote ža va spro vo đe nje pla na. Ta ko đe se po ka za lo ce lis hod nim da pro gram za iz ra du pla na oba ve zno sa dr ži i tek stu al-ni i gra fi č ki deo ka ko je to i pro pi sa no u čla nu 15. Za-ko na, kao i da pra vi la gra đe-nja od re đu ju i po seb ne uslo-ve ko ji ma se jav ne po vr ši ne i jav ni objek ti od op šteg in te re sa či ne pri stu pač nim oso ba ma sa in va li di te tom u skla du sa stan dar di ma pri-stu pač no sti.

Iz me nje nim i do pu nje nim od red ba ma je pre ci zi ra na nad le žnost op štin ske upra-ve za pri pre mu pred lo ga od-lu ke o iz ra di ur ba ni stič kog pla na i pro gra ma za iz ra du pla na bu du ći da se u ovom slu ča ju ra di o usko struč nim po slo vi ma ko je per ma nent-no oba vlja op štin ska upra va, ko ja je za svoj rad od go vor-na nad le žnim op štin skim or ga ni ma.

Da lje, pre for mu li sa nim - iz me nje nim čla nom 50. st.1. i 2. Za ko na (iz me ne i do pu ne), da ta je mo guć-

nost op šti na ma, od no sno gra do vi ma, ta ko đe na ja san i ne dvo smi slen na čin kao i za iz ra du plan skih do ku me-na ta, da iz ra du ur ba ni stič kih pla no va po ve re pred u ze ću ili or ga ni za ci ji ko ju osnu ju kao i dru gim pred u ze ći ma, od no-sno prav nim li ci ma ko ja su re gi stro va na za oba vlja nje po slo va ur ba ni stič kog pla ni-ra nja i iz ra de ur ba ni stič kih pla no va.

Putokaz

Putokaz


utvr đu je se da li je taj plan uskla đen sa plan skim do ku men ti ma ko ji mo ra ju me-đu sob no bi ti usa gla še ni, od no sno da li je uskla đen sa Za ko nom o pla ni ra nju i iz grad nji i pod za kon skim ak ti ma. Pre ma ne kim mi šlje nji ma nad le žnost za utvr đi-va nje me đu sob ne uskla đe no sti ur ba ni stič-kih pla no va kroz da va nje (ili ne da va nje) sa gla sno sti mi ni stra mo gla bi bi ti spor na, uz tvrd nju da je to u nad le žno sti pre sve-ga Ustav nog su da. U ve zi sa ovim tre ba na po me nu ti da Ustav ni sud ni je nad le žan da ce ni sa dr žaj ur ba ni stič ko teh nič kih re-še nja usvo je nih u ur ba ni stič kom pla nu, pa sa mim tim ni me đu sob nu uskla đe nost sa dr ža ja ur ba ni stič ko teh nič kih re še nja usvo je nih u ur ba ni stič kim pla no vi ma raz-li či te prav ne sna ge.

Izdavanje akta o urbanističkim uslovima

Od red ba ma Za ko na (iz me ne i do pu ne) pred vi đe no je da se akt o ur ba ni stič kim uslo vi ma iz da je ovla šće nom li cu, od no-sno li cu ko je pru ži od go va ra ju ći do kaz o pra vu svo ji ne, pra vu ko ri šće nja ili za ku pa

na ze mlji štu, od no sno objek tu. Ovim se ot kla nja ju pro ble mi u po stup ku iz da va nja ak ta o ur ba ni stič kim uslo vi ma s ob zi rom da se pre ma osnov nom tek stu čla na 57. Za ko na o pla ni ra nju i iz grad nji akt mo-gao, pod pro pi sa nim uslo vi ma, iz da ti sva-kom za in te re so va nom li cu.

Ta ko đe ovim za ko nom je ure đe no i iz da va nje ak ta o ur ba ni stič kim uslo vi ma za iz grad nju te le ko mu ni ka ci o nih obje ka-ta, kao i nje go va sa dr ži na a pred vi đe no je i pra vo pri go vo ra, od no sno pra vo žal-be pro tiv ak ta o ur ba ni stič kim uslo vi ma. Ovim se obez be đu je do sled na pri me na na če la dvo ste pe no sti u uprav nom po stup-ku a to je pra vo stran ke da u skla du sa za ko nom ima pra vo žal be na pr vo ste pe-no re še nje.

U Za ko nu (iz me ne i do pu ne) je utvr đe-no da se ur ba ni stič ki pro je kat iz ra đu je kao pro je kat par ce la ci je ili kao ur ba ni-stič ko-ar hi tek ton sko re še nje a is prav ka gra ni ca su sed nih par ce la, par ce la ci ja i pre par ce la ci ja mo gu ća je i uz sa gla snost (po red vla sni ka) ko ri sni ka tih par ce la pod pred po stav kom da se te par ce le ko ri ste u skla du sa za ko nom.

Stručna kontrola urbanističkog plana

Za ko nom (iz me ne i do pu ne) je pre ci zni-je ure đe na struč na kon tro la ur ba ni stič kog pla na kao i jav ni uvid, od no sno sa dr ži na iz ve šta ja o iz vr še nom jav nom uvi du a pred vi đe no je i pri ba vlja nje sa gla sno sti nad le žnog mi ni stra na ge ne ral ni plan ko ji se do no si sa mo za gra do ve i to pre nje go-vog stu pa nja na sna gu, od no sno pre ob ja-vlji va nja. Ak tom ko jim se da je sa gla snost

Arhitektura prirode


Glav na re ka na in dij skom pot kon ti nen-tu po la zi sa se ve ra In di je i za vr ša va

svoj tok u Ban gla de šu, u ukup noj du ži ni od 2.510 km. Re ka i nje ne pri to ke stva ra-ju ši rok i plo dan ba sen ko ji po kri va oko mi lion kva drat nih ki lo me ta ra u ko joj ži vi i pre hra nju je se naj gu šća ljud ska po pu la-ci ja na sve tu.

Po če tak Gan go vog pu ta je u Gan go tri gle če ru, na se ve ru In di je, u dr ža vi Utar-kand, a u cen tral nom de lu Hi ma la ja. Svoj za vr še tak Gang ima u ve li čan stve noj del-ti u Ben gal skom za li vu, stva ra ju ći isto-vre me no još jed no ču do pri ro de, šum ski po jas Sun der bans, ko ji smo pred sta vi li u pro šlom bro ju.

Mi le ni ju mi ma ova re ka uži va ogrom no po što va nje od stra ne in dij skih Hin du sa, ko ji Gang sma tra ju kao ote lo tvo re nje bo-gi nje Gan ga.

U svo joj knji zi "Ot kri će In di je", in dij ski dr žav nik Dža va har lal Ne hru za pi sao je i ovo:

"Gang, pre sve ga je re ka In di je, ko ja je za ro bi la nje no sr ce i pri vla či la mi li o ne do svo jih oba la, još od po čet ka isto ri je. Pri-ča o Gan gu, od nje nog iz vo ra do mo ra, od pra sta rih do ovih vre me na, je ste pri ča o in dij skoj ci vi li za ci ji i kul tu ri, o uz di za-nju i pa du car sta va, ve li kih i po no snih gra do va, o po du hva ti ma čo ve ka..."

Na sta nak od 6 re ka i po to ka

Gang na sta je u Hi ma la ji ma, sta pa njem šest re ka. Po sled nja u tom ni zu, Ba gi ra ti,

sma tra se iz vor nim po to kom, ko-ji na sta je iz gle če ra Gan go tri, na vi si ni od 7.756 m. Svi ovi vod ni to ko vi "hra ne" se oto plje nim sne-gom i le dom sa gle če ra uklju ču ju-ći tu i gle če re sa vr ho va Hi ma la ja, kao što su nan da De vi i Ka met. Na kon pu ta od 200 km kroz Hi ma-la je, Gang se po ja vlju je kod gra da sve ti li šta Ha ri dva ra, sme šte nom u br di ma Ši va lik. Kod Ha ri dva ra po-sta vlje na je bra na ko ja usme ra va deo vod nog to ka u ka nal Gang, ko ji je po ve zan sa glav nom pri to-

kom Gan ga, re kom Ja mu na. Kurs Gan ga do ove tač ke je ju go za pad nog sme ra, sa da skre će na ju go i stok, kroz rav ni ce se ver ne In di je.

Gang, kroz Indiju do Ban gla deša

GLO BAL NA TOP LI STA GLO BAL NA TOP LI STA PRI ROD NIH LE PO TAPRI ROD NIH LE PO TA

Gla sa ti se mo že sve do 31. de-cem bra 2008, do ka da tra je ova kam pa nja. Na kon to ga, struč na gru pa, pod pred se da va njem

prof. Fe de ri ka Ma jo ra, biv šeg ge ne ral nog di rek to ra UNE SCO-a, sa či ni će li stu od 21 kan di da ta, na osno vu ko je će svet iza bra-ti No vih se dam ču da pri ro de.

I ma ga zin Mo dul se uklju čio u ovaj iz-bor sve ta, po kre ta njem no ve ru bri ke "Ar-hi tek tu ra pri ro de". U pr vom tek stu da li smo sve mo gu će ele men te zbog ko jih je Đa vo lja va roš pred stav nik Sr bi je u ovom gla sa nju. U pro šlom iz da nju za po če li smo pre gled onih pri rod nih le po ta sve ta ko je bi mo gle da se na đu na ko nač noj li sti No-vih se dam ču da pri ro de.

Uz gred, na ša Đa vo lja va roš ne što je po-su sta la na top li sti od 77 kan di da ta, pa je ovo ujed no po ziv i na šim či ta o ci ma da ma lo po ra de na rej tin gu je di nog srp skog pred stav ni ka u ovom glo bal nom in ter ent tak mi če nju...

Adre sa je www.n7w.com. U ovom iz da nju MO DUL-a, ju bi lar nom,

evo još ne ko li ko le po ta sve ta.

Kam pa nja iz bo ra No vih se dam svet skih

ču da, ima la je ve li ki od jek u sve tu.

Pre ko 100 mi li o na gla so va je pri ku plje-

no to kom iz bo ra onih gra đe vi na ko je po

svo jim od li ka ma za slu žu ju da po ne su

epi tet svet skih ču da. Sa da je po kre nu ta

no va kam pa nja, opet u or ga ni za ci ji ne-

pro fi t ne fon da ci je "No vih se dam ču da",

za iz bor No vih se dam ču da pri ro de.


mo gu oči sti ti od gre ho va i ta ko po sti ći spa se nje. Mno gi, pak, ve ru ju da se to mo že po sti ći ku pa njem u re ci u bi lo kom tre nut ku i bi lo ko jim po vo dom. Lju di do la-ze i iz da le ka da bi pro su li pe peo svo jih umr lih u re ku, u uve re nju da će nji ho ve du še ta ko oti ći u raj...

Duž Gan ga na la ze se ne ko li ko me sta sve tih po ve ro va nju Hin du sa, uklju ču ju ći tu i Ha ri dvar i Va ra na si. Lju di čak od no se sve tu vo du iz re ke Gang u za pe ča će nim ba kar nim vr če vi ma na kon po ho da sve ti li-štu u Va ra na si ju. Ve ru je se da ako umi ru ći po pi je sa po sled njim da hom vo du iz Gan-ga, nje go va du ša oti ći će u raj. U in dij skoj mi to lo gi ji bo gi nja Gan ga je ćer ka Hi ma va-na, kra lja Pla ni na, i ima moć da oči sti sve što do tak ne. Gan ga se spu sti la sa ne be sa i oči sti la na rod In di je, ka ko sto ji u ovom

mi tu. In dij ci če sto osta vlja ju te la umr lih u re ci Gang u uve re nju da će da ih oči sti od gre ho va.

Pro me neKa ko pro la zi svo jim to kom kroz gu-

sto na se lje na pod ruč ja, u re ci Gang se uli va ve li ka ko li či na ljud skih fe ka li ja, pa ku pa nje i pi je nje vo de iz re ke sa mim tim pred sta vlja vi sok ri zik za na sta ja nje za ra za. Iako je mno go to ga pred lo že no u ci lju po pra vlja nja ove si tu a ci je, ostva-ren je vr lo ma li na pre dak. U kli mat skom iz ve šta ju UN iz 2007, na vo di se da hi ma-laj ski gle če ri iz ko ji na sta je Gang, mo gu ne sta ti do 2030. go di ne, na kon če ga bi reč ni tok po stao se zon ska po ja va usled dej stva mon su na...

Od Ha ri dva ra reč ni tok ide ne kih 800 km i pro la zi kroz grad Kan pur, pre ne go što se spo ji sa re kom Ja mu na ko ja do la-zi iz prav ca ju go za pa da, kod Ala ha ba da. Ova tač ka je po zna ta kao sve to me sto Hin-du sa, pod ime nom San gam. Pre ma sta rim hin du za pi si ma, u jed nom tre nut ku, tre ća re ka, Sa ra sva ti spa ja la se kod ovog me sta sa ove dve re ke.

Ve ro va nja

Gang za si gur no ima epi tet sve te re ke, za pri pad ni ke Hin du i zma. Nje no ime po-mi nje se i Rig Ve da ma, naj ra ni jim hin du za pi si ma. Gang je per so ni fi ka ci ja bo gi nje Gan ge ko ja ima zna čaj no me sto u hin du re li gi ji. Hin du si ve ru ju da se ku pa njem u re ci i to po seb no u od re đe nim pri li ka ma,

Arhitektura prirode

Ova re ka Ju žne Ame ri ke, naj ve ća je na sve tu po svo joj ve li či ni, njena ukup-

na ko li či na vo de ve ća je od osta lih de set naj ve ćih re ka za jed no, ko je se uli va ju u okean. Za pra vo, Ama zon po se du je oko 1/5 ko li či ne vo de nih to ko va u sve tu. A i njen tok je naj ve ći na sve tu. O nje noj tač-noj du ži ni vo de se stal ne ras pra ve, slič no i u slu ča ju du ži ne Ni la. U jed nom od sta vo-va od no sno pro ce na sto ji da je ovo naj du-ža re ka na sve tu. Zbog svo jih ogrom nih me ra, po ne kad Ama zon ima i na ziv Re ka Mo re, ili "o rio-mar" na por tu gal skom je zi-ku. Za ni mlji vo je da ni na jed nom nje nom de lu ni je pre mo šće na...

Go di ne 1550. Vi sen te Ja njez Pin son, bio je pr vi Evro plja nin ko ji je uplo vio u Ama zon. On je ovu re ku na zvao "Río San-ta María de la Mar Dul ce" (re ka Sve te Ma ri-je od slat kog mo ra), da bi ka sni je do bi la kra ći na ziv "Mar Dul ce", ili "Slat ko mo re".

Ba sen Ama zo na, naj ve ći na sve tu, ob-u hva ta pod ruč je od oko 6.915.000 km2, što či ni 40% površine Ju žne Ame ri ke. U ovom ba se nu sku plja se vo da sa pod ruč-ja od 5° se ver ne ge o graf ske ši ri ne, do 20°

ju žne ge o graf ske ši ri ne. Pod ruč je pod vo dom Ama zo na i nje nih pri-to ka utro stu či se to kom go di ne. U to ku pro seč ne su šne se zo ne, 110.000 km2 ze mlji šta na la zi se pod vo dom, dok u se zo ni ki ša po-pla vlje no pod ruč je u ba se nu Ama-zo na na ra ste i do 350.000 km2. Na svom naj ši rem de lu, Ama zon do sti že i do 11 ki lo me ta ra u to ku su šnog pe ri o da. Ali, to kom ki šne

se zo ne, ka da Ama zon po pla vi okol ne rav-ni ce, do sti že ši ri nu i do 45 ki lo me ta ra!

Ko li či na sve že vo de ko ju Ama zon uli je u Atlant ski okean je ne ve ro vat na – go to-vo 300.000 m³ u se kun di u ki šnoj se zo ni. Od no sno, iz Ama zo na u oke an sku ma su pri sti že pe ti na ukup ne ko li či ne sve že vo-de od svih vo da ko je se uli va ju u sve tu. Za ni mlji vo je da zbog te ogrom ne ko li či-ne slat ke vo de iz Ama zo na, sa li ni tet oke-a na je ni zak sto ti na ma ki lo me ta ra da lje od ušća.

Da nas, Gor nji Ama zon či ni ne ko li ko glav nih reč nih si ste ma u dr-ža vi Pe ru, od ko jih su mno gi i u Ekva do ru. Nji hov tok se kre će se ver no i ju žno, i uti če u re ke Ma ra njon i Ama zon. Stva ra ju ći u svom to ku vo do-pa de i kli su re, kroz pod ruč-je vi so ke džun gle pod lo kal-nim na zi vom "pon gos", re ka Ma ra njon te če ne kih 1.600 km od za pad no-cen tral nog pod ruč ja do se ve ro i stoč nog Pe rua, pre ne go što se spo ji

sa re kom Uka ja li, ne po sred no pred gra di-ćem Na u ta, da bi stvo ri la moć ni Ama zon.

Naj u da lje ni ji iz vor Ama zo na po u zda no je utvr đen 1996, pa 2001. i 2007. U pi-ta nju je po tok ko ji na sta je iz gle če ra sa sne žnog pla nin skog vr ha Ne va do Mi smi, na vi si ni od 5.597 m, u pe ru an skim An di-ma, ot pri li ke 160 km za pad no od je ze ra Ti ti ka ka i 700 km ju go i stoč no od Li me. Vo de ko je te ku sa vr ha Ne va do Mi smi u Ke bra das Ka ru a san ta i Apa če ta, re ke ko je se uli va ju u Rio Apu ri mak, ina če u to ku re-ke Uka ja li, ko ja po tom za jed no sa re kom Ma ra njon for mi ra Ama zon.

Iako for mal no, spa ja njem re ka Uka ja li i Ma ra njon na sta je Rio Ama zo nas, u pod-ruč ju tro me đe Pe rua, Ko lum bi je i Bra zi la ova re ka me nja ime u So li mes, da bi ka-sni je po vra ti la ime na kon spa ja nja sa Rio Ne gro kod gra da Ma na o sa. Do ove tač ke, sve ove re ke za jed no či ne si stem Gor nji Ama zon.

Pro seč na du bi na re ke na vr hun cu ki šne se zo ne je 40 m, dok je pro seč na ši ri na

Amazon - najduži, najveći, naj...

GLO BAL NA TOP LI STA PRI ROD NIH LE PO TA

Arhitektura prirode


vr sta po ko joj je Ama zon po znat, i to ne baš u pri jat-nom smi slu, je ste ana kon-da, zmi ja ko ja ži vi u pli ćim de lo vi ma Ama zo na. Ovo je jed na od naj ve ćih po zna tih vr sta zmi je, ko ja naj ve ći deo vre me na pro vo di u vo-di, iz di žu ći sa mo gla vu iz-nad vo de. Ima za be le že nih slu ča je va gde su ana kon de na pa le ri ba re.

Hi lja de vr sta ri ba, ali i ra-ko va, kao i kor nja ča ima ju

svoj dom u ba se nu re ke Ama zon.

Ko lo ni za ci ja

Če ti ri su ve ka na kon što su Evro plja ni ot kri li re ku Ama zon. Do ta da ukup na kul-ti vi sa na po vr ši na u nje nom ba se nu ni je za u zi ma la vi še od 65 km2, ne ra ču na ju ći de li mič no na sta nje na pod ruč ja u pla nin-skim pre de li ma i kod iz vo ri šta. Si tu a ci ja se dra ma tič no pro me ni la to kom pro šlog ve ka...

Po če ci pro me ne sta nja be le že se još če-tr de se tih go di na prošlog ve ka. Ar hi tek ta eks pan zi je raz vo ja Bra zi la ko ji je pod ra-zu me vao i ula zak na pod ruč je Ama zo na, bio je pred sed nik Var gas, ko ji je na taj na-čin od go vo rio zah te vu za pro iz vod njom gu me za Sa ve znič ke sna ge u Dru gom svet skom ra tu. Iz grad nja no ve pre sto ni ce Bra zi la, gra da Bra zi li je sme šte ne u unu tra-šnjo sti ze mlje, 1960, ta ko đe je do pri ne lo otva ra nju ba se na Ama zo na. Pro gra mom ogrom ne ko lo ni za ci je, po ro di ce sa se ve ro i-

stoč nog Bra zi la pre se lje ne su u šu me Ama-zo na, uz obe ća nje da će do bi ti jef ti no ze-mlju. Mno ga na se lja su ra sla duž pu ta od Bra zi li je do Be le ma, ali je ze mlji šte pod ki-šnim šu ma ma bi lo te ško za ob ra du. Ipak, na sta vi lo se sa du go roč nim pla no vi ma raz vo ja. Pu te vi su pro bi ja ni kroz šu me, da bi 1970. za po čeo rad na iz grad nji Tran sA-ma zon skog auto pu ta. Mre ža ko ju či ne tri pr va auto pu ta za vr še na je za de set go di-na, i njo me su po ve za na tri ve li ka gra da u unu tra šnjo sti bra zil skog de la Ama zo na.

Ras pra ve o du ži niUpr kos ras pra va ma ko ja re ka je du-

ža, Ama zon ili Nil, a ko je tra ju go di na-ma, isto rij ski konsenzus ge o graf skih auto ri te ta je da se Ama zon sma tra za dru gu naj du žu re ku na sve tu. Me đu tim, Ama zon su pre me ra va li raz li či ti ge o gra-fi , i svi nji ho vi po da ci se kre ću iz me đu 6.259 i 6.800 km. Dok je du ži na Ni la ne gde od 5.499 do 6.690 km. Raz li ke u ovim me re nji ma če sto su re zul tat upo-tre be raz li či tih od red ni ca. Ne dav nom stu di jom bra zil skih na uč ni ka tvr di se da je Ama zon za pra vo du ži od Ni la. Ko-ri ste ći Ne va do Mi smi ko ji je ozna čen i od stra ne Na ci o nal nog ge o graf skog dru štva kao iz vor Ama zo na, 2001. go-di ne, ovi na uč ni ci su ura di li no va me-re nja du ži ne Ama zo na. Ta ko, oni sa da pro ce nju ju da je Ama zon 104 km du ži od Ni la, dok je Gvi do Đe li, na uč ni di rek-tor bra zil skog In sti tu ta za ge o gra fi ju i sta ti sti ku iz ja vio za bra zil sku tv mre žu Glo bo u ju nu pro šle go di ne da se mo že sma tra ti za či nje ni com da je Ama zon naj du ža re ka na sve tu. No, dru gi ge o-gra fi ima li su pri stu pa istim po da ci ma na kon 2001, pa se kon sen zus tek tre ba da po stig ne u ve zi sa po tvr dom tvrd nji bra zil skih na uč ni ka. Bez ob zi ra na stvar-nu du ži nu, re ka Ama zon no si naj ve ću ko li či nu vo de od svih re ka ko je te ku pla-ne tom Ze mljom...

bli zu 40 km. Po rast ni voa re ke po či nje u no vem bru, i tra je sve do ju na, ka da vo do-staj pa da do kra ja ok to bra. Glav ni tok re-ke je plo van od ušća do Ma na o sa, ne kih 1500 km. Ma njim oke an skim bro do vi ma no si vo sti do 3.000 t, i sa ga zom do 5,5 m, mo že da se do plo vi sve do Iki to sa u Pe ruu, ne kih 3.600 km od mo ra. A ma-njim reč nim bro do vi ma mo že se sti ći još 780 km da lje, sve do Akual Po in ta. Na kon te tač ke, mo-gu će je čam ci ma sti ći i do Pon go de Man se ri ke, ma lo iz nad Akual Po in ta.

Ži vo tinj ski svet

Vi še od tre ći ne svih ži vo-tinj skih vr sta u sve tu na sta-nje no je u Ki šnim šu ma ma Ama zo na, ogrom nom trop-skom šum skom i reč nom ba se nu, či ja po vr ši na za-u zi ma sko ro 3,5 mi li o na km2, i spa da u naj bo ga ti je trop ske šu me na sve tu. U Ama zo nu ži vi pre ko 3.000 po-zna tih vr sta ri ba, a taj broj se stal no uve-ća va. Ne ki pro ce nju ju da se taj broj kre će i pre ko 5.000...

Vo de Ama zo na sta ni šte su raz li či tih ži-vo tinj skih vr sta. Re ka Ori no ko je jed no od glav nih sta ni šta Bo te, po zna tog i kao Ama-zon ski del fi n. Ovo je naj ve ća vr sta del fi na ko ja mo že da na ra ste i do 2,6 me ta ra du-ži ne. Ama zon je po znat i po ozlo gla še noj pi ra ni, ri bi me so žde ru ko ja ži vi u broj noj za jed ni ci, i mo že da na pad ne sto ku, čak i lju de. Iako mno gi struč nja ci ve ru ju da nje-na re pu ta ci ja okrut ne i di vlje vr ste ni je ute-me lje na, u mno gim slu ča je vi ma se na vo di da su pi ra ne uzro ko va le smrt pre ko 300 lju di ka da se nji hov brod pre vr nuo 1981, kod Obi do sa. Me đu tim, sa mo ne ko li ko vr-sta pi ra na na pa da lju de, a od to ga mno ge su sa mo ri bo je di i ne ži ve u ja ti ma.

Svo je vre me no je pri ja vlje no pri su stvo aj ku le u Ama zo nu i to kod Iki to sa u Pe-ruu, ne kih 4.000 km od ušća. A još jed na

Po znat i pod na zi vom Čo mo lung ma ili Ko mo lang ma, na ti be tan skom, a na

ne pal skom Sa gar ma ta, je ste naj vi ša pla-ni na na sve tu, što zna či 8.848 me ta ra nad mor ske vi si ne. Pri pa da Hi ma la ji ma, pla nin skom ven cu u Vi so koj Azi ji, i na la zi se na gra ni ci iz me đu Ne pa la i Ti be ta. Do kra ja se zo ne pla ni na re nja u 2007. bi lo je

3.679 eks pe di ci ja na vrh od stra ne 2.436 po je di na ca. Pla ni na je od ne la 210 ži vo ta, a zbog ne pri stu pač nih i ne pri ja telj skih uslo va ovog pod ruč ja, te la ne sreć ni ka osta la su na me stu pa da. Ne ka se mo gu i vi de ti sa uobi ča je nih pu ta nja pe nja nja.

Ima is ku snih pla ni na ra ali i re la tiv nih po čet ni ka, ko ji ra ču na ju na to da će ih

nji ho vi pla će ni vo di či od ve sti do samog vr ha Mont Everesta. To zna či da su pla-ni na ri i pla ni na re nje izuzetno zna ča jan iz vor za ra de od ove vr ste tu ri zma za Ne pal, či ja vla da zah te va da svi po ten ci-jal ni pla ni na ri pri ba ve pret hod no sku pu do zvo lu, čija cena iz no si i do 25.000 do-la ra po oso bi.

Mont Everest - kapa sveta, Majka Neba...

(nastavak na strani 25.)


ga što pla ni na ni je bi la po zna ta i na zva na od stra ne na ro da Ne pa la. Za to se vla da Ne pa la sa sta la da pro na đe ime za pla ni-nu, jer ime ko je su da li Šer pa si, od no sno Ti be tan ci ni je bi lo za njih pri hva tlji vo, a ujed no je bi lo i pro tiv ide je o uni fi ka ci ji, od no sno ne pa li za ci ji ze mlje. On da je Ba-bu ram Ačar ja iz mi slio ime Sa gar ma ta.

Go di ne 2002, ki ne ski dnev ni list "Čaj na Dej li" ob ja vio je čla nak ko jim se su prot-sta vio stal noj upo tre bi en gle skog ime na pla ni ne u Za pad nom sve tu, in si sti ra ju ći da tre ba da se ko ri sti ti be tant ski na ziv. No vi ne su is ti ca le da je ki ne sko, od no sno ti be tan sko ime pret ho di lo en gle skom, i da je pla ni na Ko mo lang ma pod ovim na zi-vom ozna če na na ki ne skoj kar ti pre vi še od 280 go di na!

Me re nja

Ra da nat Sik dar, in dij ski ma te ma ti čar i is tra ži vač iz Ben ga la pr vi je od re dio Mont Eve rest kao naj vi šu pla ni nu na sve tu, 1852. go di ne, ko ri ste ći se tri go no me trij skim pro ra ču ni ma u me re nju "Vr ha XV", ka ko je bio ta da po znat, na ba zi te o do li ta 240 km uda lje nim, ko ji su bi li deo Ve li kog tri go no-me trij skog is tra ži va nja In di je. Me re nja ni su mo gla da se iz vr še bli že jer ni je bio mo guć pri stup Ne pa lu. "Vrh XV" je, ka ko je ta da iz me re no, vi sok 8839 me ta ra, ali je zva nič-no ob ja vlje no da je nje go va vi si na 8840 m. Raz li ka od 0.6 m je za ne ma re na ka ko bi se iz be glo tvr đe nje da je tač na vi si na u sto pa-ma od 29.000, za pra vo ni šta dru go ne go za o kru že na pro ce na.

Ne što ka sni je, iz me re no je da je pla-ni na vi so ka za pra vo 8.848 me ta ra, iako su po sto ja la ne ka od stu pa nja u me re nju. Pla ni na K2 od re đe na je kao dru ga naj vi ša sa vi si nom od 8.611 m. Dr žav ni ki ne ski eks pe dij ski tim na Mont Eve rest po peo se na vrh pla ni ne 22. ma ja 2005. Na kon ne-ko li ko me se ci me re nja i pro ra ču na, 9. ok-to bra iste go di ne, Dr žav ni bi ro za is tra ži-va nje i kar to gra fi sa nje Na rod ne re pu bli ke Ki ne zva nič no je ob ja vio da je vi si na Mont Eve re sta za pra vo 8.844,43 m ± 0,21 m! Uz tvrd nju da su u pi ta nju do sa da naj-pre ci zni ja me re nja. Vi si na je od re đe na na

osno vu stvar no naj vi še tač ke na ste ni, a ne na sne gu i le du ko ji je pre kri va. Ki ne-ski tim je ta ko đe iz me rio de blji nu sne ga, od no sno le da, ko ja iz no si 3,5 m, što od-go va ra vi si ni od 8.848 m. Ka ko de blji na sne ga i le da va ri ra, to one mo gu ća va utvr-đi va nje ko nač ne vi si ne.

Vi si na od 8.848 m pr vi put je od re đe-na od stra ne in dij skog is tra ži vač kog ti ma 1955. go di ne, ko ji se pri bli žio pla ni ni i ta-ko đe ko ri stio te o do li te u po stup ku me re nja vi si ne. Ka sni je je ovaj re zul tat po tvr đen od stra ne ki ne skih me re nja iz vr še nih 1975. go di ne. U oba slu ča ja, vi si na je iz me re na na osno vu sne žne ka pe, a ne ste no vi tog vr-ha. U ma ju 1999, ame rič ka eks pe di ci ja na Mont Eve rest pod ru ko vod stvom Bred for da Voš bur na, za bo la je GPS ure đaj na naj vi še ste no vi to tle. Iz ra ču na ta je vi si na od 8.850 m dok je de blji na sne žnog od no sno le de-nog po kri va ča iz no si la 1 m. Iako to me re-nje ni je zva nič no pri zna to od star ne Ne pa-la, ovaj re zul tat se uve li ko na vo di.

Go di šnji ca pr vog osva ja nja vr haGo di ne 2003, obe le že na je 50. go di-

šnji ca pr vog pe nja nja sa da već po koj-nog Ser Ed mun da Hi la ri ja, na Mont Eve-rest ko je je zva nič no za be le že no. A 14. ma ja 2005, fran cu ski pi lot Di di je Del sal, spu stio se na vrh Mont Eve re sta he li kop-te rom ti pa "Euro cop ter AS 350 B3", ali bez sve do ka ko ji bi to mo gli da po tvr de, da bi na kon oko če ti ri mi nu ta uz le teo. Mo to re ni je ga sio što mu je omo gu ći lo da iz beg ne ri zik upa da nja u sneg. Ovi-me je po sti gao svet ske re kor de naj vi šeg sle ta nja i po le ta nja.

Ži vot na vi si ni

Vr sta mi ni ja tur nog cr nog pa u ka na đe na je na vi si ni od 6.700 m, i to je naj ve ro vat-ni je je di na vr sta ko ja ži vi na naj vi šoj vi si ni na Ze mlji. Hra ni se smr znu tim in sek ti ma ko je do no se ve tro vi. No, po sto je be le ške o po sto ja nju mi kro skop skih ob li ka ži vo ta i na ve ćim vi si na ma od ove. A od pti ca vi-đe na je vr sta gu sa ka ka ko le ti na ve ćim vi si na ma u ovom pla nin skom pod ruč ju.

Ime no va nje

Ti be tant sko ime za Mont Eve rest, Čo-mo lung ma ili Ko mo lang ma, u pre vo du zna či "Maj ka uni ver zu ma" ili "Maj ka bo-gi nja Ze mlje". Ovo ime se mo že ču ti i u ame rič kom fi l mu "The Buc ket List", iz ove go di ne, u ko me jed na od že lja na sa mr-ti jed nog od dva glav na li ka je ste da vi di pla ni nu.

Pre ma en gle skim za pi si ma sre di nom 19. ve ka, lo kal no ime pla ni ne je De o dun-ga ili "Sve ta pla ni na". To kom še zde se tih go di na 20. ve ka, vla da Ne pa la da la je pla-ni ni zva nič no ne pal sko ime Sa gar ma ta (Bo gi nja Ne ba). No, 1865, pla ni na je do-bi la i en gle sko ime, od stra ne En dr jua Vo-ga, bri tan skog glav nog is tra ži va ča In di je, ko ji je za be le žio i ovo:

"Od mog uva že nog sta re ši ne i pret hod-ni ka, pu kov ni ka Ser Džor dža Eve re sta, bio sam učen da obe le ža vam sva ki ge o-graf ski obje kat nje go vim pra vim lo kal nim ili pri rod nim ime nom. Ali, evo pla ni ne, naj ve ro vat ni je naj vi še na sve tu, bez ika-kvog na zi va za ko ji zna mo, a či ja do ma ća od red ni ca, ako je i ima, ve ro vat no ne će bi ti usta no vlje na pre ne go što nam bu-de do pu šte no da pro dre mo u Ne pal. U me đu vre me nu, pri vi le gi ja, ali i oba ve za, na go ne me da od re dim ime po ko me će bi ti po zna ta me đu gra đan stvom i ge o gra-fi ma, i po sta ti odo ma će na reč me đu ci vi li-zo va nim na ci ja ma."

Vog je iza brao da na zo ve pla ni nu po Džor džu Eve re stu, ko ri ste ći pr vo u pi sa-nju "Mont Eve rest" a ka sni je "Mo unt Eve-rest". Me đu tim, sa vre me ni na čin iz go va-ra nja re či "Eve rest" ("eve rest") za pra vo se raz li ku je od iz go va ra nja pre zi me na Ser Džor dža ("ivrest"). Kra jem 19. ve ka, mno-gi evrop ski kar to gra fi ne tač no su ve ro va li da je do ma će, ili lo kal no ime za pla ni nu "Ga u ri san kar", što je bi la po sle di ca za bu-ne, od no sno za me ne Mont Eve re sta sa pla ni nom Ga u ri San kar, ko ja, ka da se gle-da sa Kat man dua, sto ji go to vo di rekt no is pred Mont Eve re sta.

Po čet kom še zde se tih go di na 20. ve ka, ne pal ska vla da je do šla do za ključ ka da Mont Eve rest ne ma ne pal sko ime. Ovo sto-

Arhitektura prirode

Tekst: Boris Gajić

Arhitektura


U od go vo ru na sa mo jed no pi ta nje, od no sno po vodu za raz go vor, a to je oce na sta nja srp ske ar hi tek-tu re u ovom tre nut ku pro ce sa

tran zi ci je, arh. Mla đe no vić je, za ni mlji vo, upo tre bio iz raz "be o grad ska ar hi tek tu ra", što smo, kad smo sa slu ša li po to nji deo od go vo ra raz u me li ne kao gre šku, ne go kao kon sta ta ci ju sa od re đe nim raz lo gom. No, arh. Mla đe no vić ka že:

"Be o grad ska ar hi tek tu ra prak tič no iz go di ne u go di nu, da ne ka že mo de ce ni-ja ma, pro pa da, jed no stav no za to što se osla nja na ne ka is tra ži va nja ko ja do la ze iz sve ta. To je ustva ri, jed no epi gon stvo. U po čet ku je to bi lo pre no še nje kor bi zi je-ov ske ar hi tek tu re, ka sni je post mo der ne, a sa da ra znih pra va ca u ar hi tek tu ri. Pa će se do go di ti da se post mo der na, ko ja je mal te ne za vr še na, kra hi ra la, ako ho će-te, u Evro pi, po sle de set go di na pre no si ov de, u Be o grad i Sr bi ju. I on da vi di te sto ti ne be o grad skih ku ća i po Sr bi ji, sa nad stre šni ca ma na po sled njim eta ža ma, sa kon zo la ma i sa tri sta ne ka kvih ču da, ko ja ap so lut no ne od go va ra ju ovom pod-ne blju. Pro blem srp skih ar hi te ka ta je što se ne ba ve ino va tiv nom i kre a tiv nom ar hi-tek tu rom. Za o ku plje ni smo ar hi tek tu rom ko ja bi tre ba lo da do no si ne ke po ru ke, ali to ne či ni... Be o grad je pre 20, 30 go di na imao objek te ko ji ma se mo gao da po no-si – Sa va Cen tar, zgra da Ener go pro jek ta, Mi tro vi će ve ku le (Ge nex i stam be na). To su objek ti ko ji su na za i sta iz u zet nom,

Ovo vre me pro me na u svim de lo vi ma na ših ži vo ta, či ni da se mo ra mo, hte li ili ne, da na vik ne mo na ne ke no ve for me, no va uob li ča va nja na še sre di ne. Do bro je da gra đe vi nar-stvo cve ta, uzi ma svoj mah, a kad je ta ko, on da i osta li deo pri vre de u ze mlji za do volj no tr lja ru ke, jer ima po sla. Po sla ima ju i ar hi tek te ko je ide je in ve sti to ra uob li ča va ju, sta vlja-ju u pro sto re u ko ji ma do sa da ni je bi lo ama baš ni če ga... Sad, pa žlji vi ji po sma tra či sve-ko li kih pro me na pi ta ju se, sa svim nor mal no, da li je sve to u re du, ima li stru ka svoj glas i uti caj, i ka kvo je uop šte sta nje u jed noj, i za gra đe vi nar stvo, va žnoj obla sti de lo va nja ljud skog uma – ar hi tek tu ri, pa još u Sr bi ji. Po tra ži li smo za sa go vor ni ka o ovoj te mi arh. Ivi cu Mla đe no vi ća, auto ra ko ji je u ovoj sre di ni na gra đi van, ali i ospo ra van, od vre me na do vre me na, no, uvek, is traj no, na is tra ži vač kom pu tu, jer, ka ko nam je u raz go vo ru za Mo dul, is ti cao vi še pu ta, ar hi tek ta mo ra da bu de ino va tor, is tra ži vač...

Razgovor o jednom pitanju: Ivica Mlađenović

ARHITEKTA MORA DA BUDE TRAGAČ!

Ivica Mlađenović


ci ju stru ke. Reč je o sta vu da što ma nje či ni te, to je bo lje, jer, ako ste pre o ku pi-ra ni, ova ko kao ja, da na pra vi te ne što do-bro, to sa mo mo že kod dru gih da iza zo ve za vist, da ne upo tre blja vam ne ke te že re-či, o tom sve tu ko ji po ku ša va da sto pi ra sva ku ide ju ko ja bi Be o grad zbi lja vra ti la svet skoj ar hi tek tu ri", ka že sa pri met nom gor či nom arh. Mla đe no vić.

"Eko-ha bi tat"

A šta je to što nu di ovaj že sto ki kri ti čar do ma će ar hi tek ton ske sce ne? Mo žda je naj zna čaj ni je od svih ar hi tek ton skih pro-mi šlja nja ono ko je pro mo vi še eko lo ški aspekt u obla sti sta no va nja, tzv. "eko lo-ški ha bi tat", pro je kat ko ji je na stao pri me-nom prin ci pa odr ži vog raz vo ja. Ipak, na po men ovih poj mo va Mla đe no vić is ti če za bri nu tost, jer su, ka ko ka že, "eko-ar hi-tek tu ra", od no sno "odr ži va ar hi tek tu ra" sa da de va sti ra ni poj mo vi. "Ter min odr ži-vi raz voj ina če je lan si ran pr vi put 1991. go di ne u Či ka gu, na jed nom svet skom kon gre su ar hi te ka ta. Sa da je taj po jam to li ko iz gu bio na svom zna če nju jer se nji me ka zu je – ni šta", ka-te go ri čan je Mla đe no vić.

Kon cept "ha bi tat eco-logy" je pro je kat ko ji pro-mo vi še kva li tet ni ji na čin sta no va nja, i ko ji za po-ru ku ima ne na ru ša va nje sklad nog od no sa, rav no te-že čo ve ka i pri ro de. "Reč je o na se lju sa 120, od no-sno 200 sta no va, pro seč-ne ve li či ne od 70-ak m2", ka že arh. Mla đe no vić. "S tim da ako že li te da ima-te stan od 35 m2, on da će se pre o sta lih 35 m2 do da ti dru gom sta nu ko ji će on da bi ti 110 m2. Ni ko kod nas ni je re a li zo vao taj pro je kat, a u sve tu je bi lo za in te re so va nih, na pri-mer u Ki ni. Na i me, u Ki ni po sto ji je dan is tra ži vač ki cen tar ko ji se ba vi eko lo-škom ar hi tek tu rom, i oni su me po zva li da ra dim kod njih. Si stem je bio ta-kav da ar hi tek te ko je do-la ze da ra de u okvi ru tog is tra ži vač kog cen tra za eko lo šku ar hi tek tu ru, fi -nan si ra ju dr ža ve ili fi r me, ban ke, dok bo ra ve i ra de

u Ki ni. Ki ne zi tra že da onaj ar hi tek ta ko ji ra di za njih mo ra da ima pla tu naj ma nje 4.000 do la ra, s tim da mu je obez be đen stan, hra na u okvi ru kam pu sa. Ka da za-vr ši te po sao na tim glav nim pro jek ti ma, oni se pro da ju in ve sti to ri ma i Ki ne zi ta ko

vra ća ju no vac sa ka ma tom! Ja sam po čeo da vo dim sa ne kim ban ka ma raz go vo re ovim po vo dom, ali svi su se sme ška li, šta ja to pri čam, pa sam od u stao jer ni ko ni-je hteo. A u pi ta nju ni je ni ka kav ri zik, jer se skla pa ugo vor sa tom na uč nom usta-no vom u Ki ni, da će no vac bi ti vra ćen. E, ta ko se ra di ne sa mo kod Ki ne za, već i u Ma le zi ji, u Sin ga pu ru, u ze mlja ma ko je su u eks pan zi ji", ka že Mla đe no vić.

svet skom ni vou. Po tom, sve što se do ga-đa lo, u zna ku je pri hva ta nja po ru ka ko je do la ze iz sve ta. Na ši ar hi tek ti jed no stav-

no pre cr ta va ju u svo jim ra di o ni ca ma ono što vi de iz stra nih ča so pi sa. Tu ne ma ni ka kvih po ru ka ni ne če ga što bi zra či lo sve tlo šću, uno si lo ra dost", sma tra arh. Mla đe no vić.

Mla de ar hi tek te ra de sa mo po na rudž bi, za no vac

Simp to ma tič no je, pre ma mi šlje nju na-šeg sa go vor ni ka, i to što da nas mla de ar hi tek te ne ra de ni šta mi mo na rudž be. "Sa mo ako do bi je na rudž bu, i no vac, on će ne što da ura di... Ipak, ima ta le na ta, u sta nju su da ura de ja ko do bro, ali sa mo za no vac. A ar hi tek ta tre ba da bu de tra-gač", is ti če naš sa go vor nik.

Ivi ca Mla đe no vić se pri se ća da se nje go-va ge ne ra ci ja, ko ja je za po če la stu di je na Ar hi tek ton skom fa kul te tu dav ne 1955, po no si la svo jim elit nim pro fe so ri ma ko ji su osta vi li du bok trag u pred rat noj be o-grad skoj ar hi tek tu ri, i či ja su pre da va nja bi la jed na fa sci na ci ja. "Ovo što se sa da do-ga đa, na ni vou je ko ji je, re kao bih, za bri-nja va ju ći, jer, ima sa mo ne ko li ko ar hi te ka-ta ko ji ne što zna če u srp skoj ar hi tek tu ri, ali ko ji ma lo zna če u svet skoj ar hi tek tu ri zbog to ga što im se ne pu bli ku ju pro jek-ti... Ne znam da li zna te da je go to vo be-zna ča jan broj onih ar hi te ka ta ko ji ima ju svo je saj to ve. Ima ar hi te ka ta ko ji bi mo gli da ima ju zna čaj ni je saj to ve, ali je u pi ta-nju to tal na ne za in te re so va nost za afi r ma-

Arhitektura

Arhitektura


Ro đen 27. ja nu a ra 1937. Di plo mi rao na Ar hi tek ton skom fa kul te tu u Be o gra du 1960. Do vr šio 1993, ali ni je bra nio dok-tor sku te zu "Sta no va nje u po ro dič nim ku ća ma sa atri ju mi ma", sa oko 800 bi-bli o graf skih je di ni ca i 1.200 pri me ra ku-

ća. U Be o gra du de lu je od 1970. Član ULU PUDS-a od 1972. Slo bo dan umet-nik od fe bru a ra 1986. ULU PUDS mu 17. mar ta 1988. do de lju je sta tus "is tak nu tog umet ni ka". Ame rič ki bi o graf ski in sti-tut (ABI) uvr stio ga 1998. u osmu edi ci ju "Me đu na-rod nog ime ni ka vo de ćih lič no sti". Me đu na rod ni bi o graf ski cen tar u Kem-bri džu (IBC) 2002. ga svr sta va u pr vo svet sko iz da nje "2000 ugled nih in te lek tu a la ca 21.ve ka", a ista in sti tu ci ja ga 2. apri la 2004. pred lo ži la za svo je naj e lit ni je iz da nje "The Li fe ti me of Ac hi e ve ment One Hun dred". Ove go di-ne uvr šten na li stu "Ho-no rary Mem bers" no vog elit nog in ter net-por ta la "World Ar chi tec tu re Com-mu nity". Na li sti je 185 ugled nih ar hi te ka ta sve-ta, je di ni iz Sr bi je...

Osvo jio vi še pr vih, dru gih, tre ćih na gra da i pri zna nja na pet na e stak

me đu na rod nih, ju go slo ven skih, be o-grad skih i po ziv nih ar hi tek ton skih kon-kur sa. Na kon kur su OUN, UIA i CSCAE, u Ma dri du 1987, u kon ku ren ci ji 2.500 uče sni ka, nje gov pro je kat "Ha bi tat Eco-logy" iz bo rio me sto me đu 110 oda bra-nih. Re a li zo vao dva de se tak ve ćih stam-be nih zgra da i oko 15 en te ri je ra... Od 1991. autor dva svet ska gra di telj ska po-du hva ta. Pr vi je re a li zo van u Be o gra du – "World Ho me Golf 12". Dru gi, "World Pro ject Just Mar ried", sa 12 uče sni ka iz 11 ze ma lja, ni je još re a li zo van, kao i mno go dru gih pro je ka ta...

Gra fi č ki di zaj ni rao pre ko 40 po ste ra i pla ka ta, 23 sop stve ne knji ge, 10 spe-ci jal nih ma ga zi na, pre ko 100 ka ta lo ga, po ziv ni ca, bro šu ra i se pa ra ta. Ima 14 sa mo stal nih iz lo žbi, a uče stvo vao na pre ko 110 grup nih iz lo žbi. U sve tu i kod nas kon cep tu al no pri pre mio i po sta vio pre ko 80 iz lo žbi. Odr žao pre ko 180 pre-da va nja ši rom sve ta.

Autor je kon cep ta, se lek ci je i to tal-di-zaj na osam do sa da šnjih i ovo go di šnjeg, De ve tog Be o grad skog tri je na la svet ske ar hi tek tu re (od 16. ju na do 7. ju la, pod na zi vom "Ener gi ja sve tla"). Kri ti čar i te o-re ti čar ar hi tek tu re, ob ja vio pre ko 1.300 tek sto va, 23 knji ge, od to ga 12 knji ga na la ze se u Ko gre snoj bi bli o te ci u Va šing-to nu, SAD. Ma ja 2005. u Isto rij skom ar hi-vu Be o gra da usta no vljen "Le gat ar hi tek-te Ivi ce Mla đe no vi ća". No vem bra 2006. ko mi si ja "Vu ko ve za du žbi ne" do de li la mu, jed no gla sno, go di šnju "Vu ko vu na-gra du za umet nost" za Osmi be o grad ski tri je na le svet ske ar hi tek tu re.

O ča so pi si ma kao is ka zu ar hi tek ton skog de la

U ovom raz go vo ru po sve će-nom ar hi tek tu ri u Sr bi ji, svo je me sto sva ka ko ima ju i struč ni ča so pi si, od ko jih naš sa go vor-nik is ti če no vo sad ski DANS, ali i Mo dul, za ko ji nam je re kao da iako ni je sa svim okre nut onim pro ble mi ma ar hi tek tu re kao što je po me nu ti ča so pis, mi sli da je to ja ko do bro i va žno što iz la zi za na še poj mo ve i si tu a ci ju vr lo du go. I po ru ču je: "Mi slim da je neo p hod no da se ne od u sta ne od osnov nog kon cep ta oko ko-ga se oku plja te vi i va ši sa rad ni ci. Mo žda bi tre ba lo po ve ća ti broj stra ni ca... I pred-sta vlja ti lju de ko ji u svom ra du ima ju ne-što taj no vi to, skri ve no još u svom rad nom sto lu, jer ne ma ju svi mla di lju di šan su da ne što ura de... Ide je tre ba pre no si ti", ka že arh. Ivi ca Mla đe no vić, u raz go vo ru za ju bi-lar ni Mo dul.

Ivi ca Mla đe no vić

Tekst: Bo ris Ga jić

Aktuelno


jed no od naj ve ćih gra di li šta u glav nom gra du. Ipak, ono što je zna čaj ni je je ste da je ak ci ju iz grad nje do sa da po dr ža lo vi-še od mi lion gra đa na Sr bi je. Me đu nji ma je naj vi še umet ni ka, glu ma ca, spor ti sta, knji žev ni ka. Svi oni su do sa da pri ku pi li mi lion evra, ko li ko je obez be di la i sa ma

be o grad ska vlast. Pre o sta li "deo" od osam mi li o na evra da je Re-pu bli ka. Ra ču ni ca ka že da je do sa da po tro še no oko 4,5 mi li o na evra. Sam gra đe vin ski deo ko šta go to vo de vet mi li o na evra. Osta-lo će se po tro ši ti na opre ma nje.

Iako se ra di po ori gi nal nim pla no vi ma, iz vo đa či ka žu da će vi zu el no no vi to ranj bi ti 99% sta-rog, i da se raz li ka ne će mo ći da pri me ti go lim okom. A raz li ka je u pri me ni no vih ma te ri ja la, kao i u sa moj teh ni ci grad nje. Pod se-ća mo da je sta ri to ranj gra đen sko ro šest go di na. U ovo vre me

to će tra ja ti mno go kra će...

Sa vre me ni stan dar di za "sta ri" to ranj

No vo vre me i no vi stan dar di mo ra ju da se po štu ju. Ta ko, kao je dan od ku ri o zi te-ta ove pri če o uz di za nju tor nja na Ava li, struč nja ci is ti ču da da nas sta ri to ranj ne bi do bio upo treb nu do zvo lu, naj vi še zbog ja či ne ve tra na ovoj, ina če, naj ni žoj pla ni-

ni na ka pi ji Šu ma di je. No vi, pak, za hva-lju ju ći pri me nje noj teh no lo gi ji i teh ni ci grad nje, kao i sa mim ma te ri ja li ma, bi će spo so ban da se od u pre i naj ja čim uda ri-ma va zdu šnih stru ja, tzv. ru ži ve tro va. Ta ko, be ton ski deo tor nja po me ra će se pod na le ti ma ve tra do 40 san ti me ta ra, a an te na do čak 80, što je po ka za telj kva li-te ta ko ji ima ma lo ko ja gra đe vi na ovog ti pa u sve tu. To ranj će bi ti ot po ran i na ze mljo tre se ja či ne do 9,2 ste pe na Mer ka-li je ve ska le, a ne sa go ri vi ma te ri ja li ko ji se ugra đu ju da va će mu za šti tu i od po ža ra, ka žu gra di te lji. Upr kos op štem mi šlje nju da su vi sin ski ra do vi naj o pa sni ji za hvat, ipak, tu od li ku ima po la ga nje te me lja. No, u ovom tre nut ku, iz grad nja tor nja na Ava-li pred sta vlja je dan od naj ve ćih pro je ka ta u sve tu. Sve se gra di spe ci jal no od sa mo-su zbi ja ju ćeg be to na, ko ji pred sta vlja pra-vu be ton sku re vo lu ci ju.

Uzdizanje "nogu" tornja

Ko god pro la zi po red gra di li šta vi de će im po zant nu sli ku uz di za nja "no gu" tor-nja. Ako je po la ga nje te me lja naj o pa sni ji, ra do vi na no ga ma su naj kom plek sni ji deo ce log pro jek ta. Tač ni je, reč je o po sta vlja-nju specijalnih pri vre me nih pot kon struk-ci ja za spa ja nje "no gu" tor nja. U "no ge" je ugra đe no 5.000 ku bi ka spe ci jal nog be-to na pra vlje nog pod stro gim nad zo rom, a ugra đe no je pre ko 500 to na austrij ske

Ka ko smo već pi sa li u Mo du lu, ovaj po nos Be o gra da i je dan od nje go vih sim bo la, po čeo je da se uz di že pre tri godine iz 6.000 to-

na šu ta, ko li ko je osta lo za pret hod nim tor njem, po sle ru še nja u bom bar do va nju NA TO avi ja ci je 1999. (29. apri la). Ta da

je po če la pri pre ma te re na, da bi ba ge ri zva nič no ušli u gra di li šte 21. de cem bra 2006. No, pra vi gra đe vin ski ra do vi na iz-grad nji tor nja po če li su u fe bru a ru 2007. Ka žu, vre me je uči ni lo svo je...

Ra ču ni ce

Ne dav no je na gra di li štu bio i v.d. gra-do na čel ni ka Be o gra da, Zo ran Alim pić, ko ji je tom pri li kom is ta kao da je ovo

U tre nut ku ka da smo za vr ša va li ovu

ru bri ku, ne i ma ri an ga žo va ni na iz grad-

nji no vog tor nja na Ava li pre šli su 30.

me tar nje go ve vi si ne. Osta je još ne što

ma nje od 170 me ta ra. Iako je na ja vlji-

va no da će se to ranj po no vo uz vi si ti

nad Ava lom i Šu ma di jom, već sa ju lom,

od no sno avgustom ove go di ne, ipak, re-

al ne prog no ze ka zu ju da je taj tre nu tak

pred vi đen za za vr še tak 2008. Sa vi si-

nom od 202,89 me ta ra, ovo je je dan od

naj vi ših obje ka ta u re gi o nu...

Aval ski to ranj

JA VLJA NAM SE...

4.000 to na ar mi ra nog be to na. Vr hu nac po sla bi la je po stav ka 60 me ta ra vi so ke an te ne, te ške oko 25 to na, ko ju su mon ti-ra li maj sto ri "Go še" iz Sme de rev ske Pa lan-ke. Po čet kom ma ja 1965. go di ne to ranj je do bio ko nač ni iz-gled i po sta vlje ne su te le vi zij ske i ra dio an te ne. Re mek-de lo ar hi tek tu re, je di ni to-ranj na sve tu ko ji je za pre sek imao rav no-stra ni tro u gao ko ji je sim bo li sao srp ski tro-no žac za se de nje, pro-jek to va li su ar hi tek te Uglje ša Bog da no vić (umro 1994. go di ne) i Slo bo dan Ja njić, kao i kon struk tor, aka-de mik Mi lan Kr stić. Iz grad nja tor nja bi la je po ve re na gra đe vin-skom pred u ze ću "Rad" iz Be o gra da.

Te melj ni blo ko vi sta rog tor nja na Ava-li bi li su uko pa ni 1,4 me tra u ste nu. To-ranj je odo le vao zu bu vre me na i na le ti ma ko ša ve "še ta ju ći" u preč ni ku i od jed nog me tra, sve do 29. apri la 1999. go di ne, ka-

da je sru šen na sto ti nak kva dra ta nje go ve ne ka da šnje te ra se.

Da nas, na me stu bu du ćeg tor nja uz-di že se kran, ko ji će se, ka ko se ra do vi

bu du na sta vlja li, pe ti do 160 me ta ra. Pro je kat no vog aval skog tor nja iz ra dio je Sa o bra ćaj ni in sti tut CIP, či ji lju di ujed no nad zi ru ra do ve ko je iz vo di "Rat ko Mi tro-vić". To ranj će za jed no sa an te nom bi ti vi sok 202,87 me ta ra tek 13 cen ti me ta ra vi ši od sta rog...

ar ma tu re po seb no pro jek to va ne za ovaj po du hvat. Po sle "di za nja no gu", sle di iz-grad nja te la tor nja, či ja vi si na tre ba da bu de 140 me ta ra.

Ne ke za ni mlji vo sti no vog i sta rog tor nja

Ka da bu de za vr šen, na vr hu tor nja bi će ujed no i naj vi ši re sto ran na Bal ka nu, na 116. me tru. Ko će bi ti do ma ćin tek tre ba da se sa zna, po sle na ja vlje nog ten de ra. Ku po la u ko joj će se na la zi ti po me nu ti re-sto ran, iz gle da će go to vo isto kao i sta ra i ima će dva de la. U pr vom će se na la zi ti ula zni hol, PTT i TV sa la. Na sle de ćem ni-vou bi će re sto ran, a iz nad nje ga vi di ko vac po vr ši ne oko 100 kva drat nih me ta ra, na 123. me tru vi si ne tor nja. Ula zni ca će ko-šta ti de set evra, a do vr ha će bi ti po treb-no ma nje od mi nu ta za hva lju ju ći dva br za lif ta. Na sva kih 25 me ta ra bi će na pra vlje-ni iz la zi za slu čaj opa sno sti ko ji će vo di ti ka be ton skom ste pe ni štu unu tar tor nja. U slu ča ju ja kih uda ra ve tra, pred vi đe no je da se uklju ču ju alar mi, dok će se lif to vi istog se kun da za u sta vlja ti.

Na starom tornju, sto ti nak gra đe vi na-ra ra di lo je ne pre sta no ugra div ši vi še od

Aktuelno


li su Mel burn mrač nim, tu rob nim gra dom, dok je Sid nej za sve dru-ge sta nov ni ke Austra li je sma tran sva dlji vim, ra to bor nim i vul gar nim gra dom.

Gor je za pra vo išao na na uč ni fo-rum po sve ćen iz grad nji Sid nej ske ope re, u sta tu su pro jekt me na dže-

ra is pred Hor ni bruk gru pe, glav nog pred u-zi ma ča dru ge fa ze ra do va ko ji su pod ra zu-me va li iz grad nju ču ve nih školj ki i to onih naj ve ćih ko je se da nas ta ko ve li čan stve no iz di žu nad sid nej skom lu-kom, či ja vi si na od go va ra dva de se to sprat ni ci...

Kon tro ver ze ko je su uz-bur ka le jav nost pra ti le su pro je kat od sa mog po čet ka. Ogrom na pro bi ja nja bu dže-ta, ras pra ve me đu in du strij-skim po sle ni ci ma, kom pli ko-va ne in že njer ske za go net ke ko je su mo ra le ne ka ko bi ti raz re še ne, pri go vo ri jav no-sti i po li ti ča ra, a on da, sen za-ci o nal na ostav ka iz u zet nog ar hi tek te ko ji je na pra vio gra đe vi nu ko ja će ka sni je po sta ti jed nom od naj ve ćih i naj zna čaj ni jih na sve tu...

Gor je oče ki vao ne pri ja tan do ček od stra ne mel burnške pu bli ke, i znao je da mo ra da pa žlji vo bi ra re či ko ji ma će se obra ti ti. Svo ju pre zen ta ci ju je za po-čeo pri čom da je ku ća ope re pro jek to va na i gra đe na da tra je 200 go di na! Od mah je usle dio du ho vit ko men tar iz pu bli ke: "Mi-

sli te li da će te je za vr ši ti na vre me?" Go rov od go vor ni je za be le žen, ali ni ko ni je znao bo lje od nje ga da su se i mno gi sta nov ni ci Sid ne ja isto pi ta li, od no sno da li će ika da bi ti za vr še na...

A ka da je za vr še na upr kos svim prog-no za ma i tvrd nja ma, mno go go di na ka-sni je dr Džon Nat, pred sed nik "Ove Arup Part ners", ko ji je ra dio kao mla di in že njer na pro jek tu ku će ope re, iz ja vio je da ako je bi lo i jed ne oso be ko ja je bi la naj od-go vor ni ja za nje nu iz grad nju, to je bio

upra vo po me nu ti kru pan Austra li ja nac, iz obal ske ko man de, Kor bet Gor. Ako je ta ko, on da su dva glav na po kre ta ča ori gi-nal nog pro jek ta ko ja su bi la od mah iza

Gra đe vin ski in že njer Dan das Kor-bet Gor, bio je kru pan Austra li-ja nac ko ji je to kom Dru gog svet-skog ra ta na vo dio bom bar de re

u bri tan skoj obal skoj ko man di. Me đu tim, na pu tu od Sid ne ja do Mel bur na, da tu ma ko ga se vi še i ne se ća, ali zna da je to bi lo kra jem 60-ih go di na pro šlog ve ka, bio je ne u o bi ča je no ner vo zan. I ta da, kao i da nas, po sto jao je ve li ki ri va li tet iz me đu ova dva gra da. Sta nov ni ci Sid ne ja na zi va-

Jed na od naj ču ve ni jih gra đe vi na dva de se tog ve ka, sme šte na je na Be ne long špi cu u sid nej skoj lu ci. Sa mo zda nje ali i nje na oko li na či ne svo je vr sni iko no graf ski pri kaz Austra li je. Za ne ke, školj ke sfer nog ob li ka, pod se ća nje su na fl o ti lu je dre nja ka ko ji kr sta re pro sto rom za li va. Ovo je za si gur no glav na tu ri-stič ka atrak ci ja, iako ve ći na po se-ti la ca po ka zu je ma lo in te re so va nja za umet nič ke per for man se ko ji se odr ža va ju unu tar ove gra đe vi ne.

KAO ZI DA NJEKAO ZI DA NJE SKA DRA NA BO JA NI...SKA DRA NA BO JA NI...


Top 10: Opera u Sidneju

Seriju tekstova o najznačajnijim građevinskim dostignućima XX veka, iz istoimene knjige objavljene u ediciji "Klasična gradnja", u izdanju "KHL Group Publication", nastavljamo u ovom broju.

Tri velika krana, dopremljena iz Evrope, kretali su se po šinama oko zgrade opere

Ope ra u Sid ne ju je dom austra lij ske ope re, sid nej ske po zo ri šne tru pe, kao i sid nej skog sim fo nij skog or ke-stra. Svi ma upra vlja Trust Ope re, pod nad zo rom mi ni star stva umet no-sti dr ža ve No vi Ju žni Vels.


pro ce nje no da su tro ško vi ovog pro jek ta 25 mi li o na austra lij skih do la ra, iako je stvar na broj ka bi la u do me nu či stog na-ga đa nja. Kej hil je bio uve re nja da uko li ko se odu go vla či sa po čet kom iz grad nje, pro je kat mo že bi ti iz gu bljen, a i nje gov lič ni i auto ri tet vla de ta ko đe mo že da se sru ši. Ve ro vat no je bio sve stan či nje ni ce da su mno ga ču ve na zda nja bi la na pu šte-na, kao što je to bio slu čaj sa pro jek tom

iz grad nje en gle ske na ci o nal ne oper ske ku će, kra jem 19. ve ka. Ta da je, na i me, bi lo pr vo bit no pro ce nje no da će tro ško-vi po la ga nja te me lja iz no si ti 5.000 ta da-šnjih fun ti ster lin ga. A za pra vo su iz no si li 33.000! Na kon po tro še nih 103.000 fun ti, pro je kat je za u sta vljen zbog ne do stat ka

pa ra za sta vlja nje pod krov. Kon struk ci ja bez kro va on da je pro da ta za 20.000, a po sle iz ve snog vre me na pre pro da ta za 500 fun ti. Ko nač no, no vo zda nje je po dig-nu to na ovim sku po pla će nim te me lji ma – bio je to Sko tland Jard...

Na me stu gde će se ka sni je uz di ći sid-nej ska ope ra, na la zio se tram vaj ski de po Fort Me ke ri. Ovo me sto je po zna to i kao špic Be ne long. Isto ri ja ovog me sta ka zu je

da je pre po sled nje na me-ne pred iz grad nju Ope re u Sid ne ju, ovaj špic bio ja ko to pov sko utvr đe nje, ka sni-je oja ča no kao Fort Me ke-ri. Ovo je bi lo ar ti lje rij sko utvr đe nje sve do 1902. go-di ne. Na me na ovog me sta je pro me nje na ru še njem utvr đe nja i pre tva ra njem u tram vaj ski de po. Ovaj de po se iz dva jao svo jom ar hi tek tu rom. Kon stru i san da iz gle da kao tvr đa va, i da na taj na čin pri kri va svo ju stvar nu na me nu – spre mi-šte za tram va je. De po je sru šen 1958, da bi ra do vi na iz grad nji no ve ve li čan-stve ne gra đe vi ne zva nič no za po če li 2. mar ta 1959.

Ipak, stvar ni po če tak ra do va na lo ka ci-ji be le ži se u ju nu 1958, ka da su po če la bu še nja ra di pri ku plja nja uzo ra ka ste no-vi te osno ve is pod špi ca Be ne long, ko ji su ka sni je da ti na ana li zu neo p hod nu za pla ni ra nje po sta vlja nja te me lja. Do bar deo ra do va na pr vom de lu iz grad nje Ope-

nje ga, bi la Džo Kej hil i Ju džin Gu sens. A obo ji ca su umr la ne do če kav ši za vr še tak izgradnje...

Lo bi ra nje, kon kurs i ko nač no - pro je kat

Pla ni ra nje iz grad nje ova kvog zda nja za po če to još ka snih če tr de se tih go di na dva de se tog ve ka. Na i me, Ju džin Gu sens, di rek tor dr žav nog mu zič kog kon zer va to ri-ju ma, za po čeo je lo bi ra nje za iz na la že nje pro sto ra za odr ža va nje ve li kih te a tar skih pro duk ci ja. U to vre me, uobi ča je ni pro stor za odr ža va nje ovih do ga đa ja bi la je sid nej-ska grad ska dvo ra na, ali taj pro stor se vre-me nom po ka zao ne do volj nim. Već 1954, Gu sens je do bio po dr šku pre mi je ra No vog Ju žnog Vel sa, Džo ze fa Kej hi la, ko ji je ras-pi sao kon kurs za pro je kat zda nja ope re. Sam Gu sens je in si sti rao da se zda nje bu-du će ope re iz gra di baš na Be ne long špi cu, u sid nej skom za li vu, dok je Kej hil hteo da to bu de lo ka ci ja po red že le znič ke sta ni ce Vi njard, u se ve ro za pad nom de lu Sid ne ja.

Za tak mi če nje ko je je Kej hil or ga ni zo-vao, sti gle su 233 pri ja ve. Osnov ni pro je-kat ko ji je ko nač no pri hva ćen 1955, de lo je dan skog ar hi tek te Jor na Ut zo na. Da bi nad gle dao spro vo đe nje pro jek ta, Ut zon je sti gao u Sid nej 1957.

Džo Kej hil je in si sti rao da se za poč ne sa iz grad njom bez ob zi ra da li su ar hi tek-te ili in že nje ri sprem ni. Na i me, Kej hil je re kao ar hi tek ti Ut zo nu da že li da se ka-men te me ljac po lo ži ne po sle fe bru a ra 1959. Op šte je uve re nje da je Kej hil pre-u zeo na se be koc kar ski ri zik. Još ta da je

Pomoću masivnih prefabrikovanih segmenata formirana su "rebra" zgrade

Top 10


i nje go vi in že nje ri sa vet ni ci, vr lo ne za do vo ljan ra dom pred u zi ma ča, vo đe njem i nad gle da njem iz grad nje.

Pro blem pod zem nih vo-da ko je su pla vi le do nje de lo ve te me lja re šen je pri-me nom bra na u ob li ku san-du ka. One su na či nje ne od ta bli od če lič ne pi lje vi ne ko-je su po to plje ne u ste nu. Iz-grad nja je mo gla da poč ne tek ka da su ove bra ne bi le po sta vlje ne. Dr ve ni okvi ri sa pra znim pro sto rom u sre di ni ko ji su po sta vlje ni u ru pe kao pot po ra ovim bra na ma, omo gu ći li su funk ci o ni sa nje opre me za is ko pa va nje. A tek on da su be ton ske opla te spu šta ne u unu tra šnji deo dr ve nih kon struk ci ja omo gu ću ju ći uli va nje be to na. Če lik ko ji je upo tre bljen

u ovom pro jek tu, obra đen je u po seb noj fa bri ci. Bi le su to šip ke od 61 me tra du-ži ne, pra vlje ne pre ra dom si ro vog če li ka do pre ma nog iz če li ča na. Ne delj no je pra-vlje no oko 100 to na ove

kon struk ci je. Fa bri ka je po sta vlje na ta ko da je pred sta vlja la ob lik ne pre sta ne pro iz-vod ne li ni je. Za pra vo, ovo je bi la pr va fa-bri ka po dig nu ta u Austra li ji na gra di li štu. No, re ša va nje jed nog pra ti lo je na sta ja nje dru gog pro ble ma. I ta ko re dom...

U mar tu 1962. još su tra ja li ra do vi na po di ju mu Ope re. U to vre me, Gor i Bob Ki na ston, sta ri ji in že njer iz fi r me Hor ni-bruk, ot pu to va li su u SAD. Po seb no u kom pa ni ju u San Fran ci sku ko ja se ba-vi la is tra ži va njem ma te ri ja la u iz grad nji. Ta mo su vi de li eks pe ri men te u raz vi ja nju epok si ma te ri ja la, što je od mah pri vu klo nji ho vu pa žnju. Vi đe no su pred lo ži li da se is ko ri sti u iz grad nji Ope re u Sid ne ju. Na i me, be ton ski seg men ti od ko jih su na pra vlje ni re bra sti de lo vi Ope re, te ški su i do 12 to na. Me đu sob no su po ve za ni u naj ve ćem de lu lep kom, od no sno epok-si smo lom ko ja se su ši za sa mo ne ko li-ko sa ti. Ova ma sa je ta ko čvr sta da se u ne kim is pi ti va nji ma pre po lo mio be ton ne go smo la ko ja je slu ži la kao ve ziv ni ele ment. Ovaj le pak je oja čan če lič nim ka blo vi ma.

Iz SAD-a Gor i Ki na ston su ot pu to va li u Fran cu sku gde su mi sli li da će na ći kra-no ve po treb ne za po sta vlja nje re bra stih ele me na ta. Ta mo su vi de li ne ko li ko njih an ga žo va nih na iz grad nji bra ne ne da le ko od Li o na. Gor je od lu čio da su mu po treb-na tri ta kva kra na. Za ce nu od 300.000 austra lij skih do la ra ku pio je tri kra na ti pa Bab kok-Vajc G280, ko ji se sa mi po di žu i kre ću po ši na ma po sta vlje nim oko gra-đe vi ne. Nji hov mak si mum te ži ne ko ju mo-gu da po dig nu je 20 to na, a ka pa ci tet je

ma ne vri sa nje sa 7 to na u ra di ju su od 40 me ta ra. Sa vi si nom do ku ke od 51 me tra ovi kra no vi su go di na ma bi li deo pa no ra-me Sid ne ja. Bio je po tre ban kon voj od 30 ka mi o na za pre voz de lo va pr vog kra na od pri sta ni šta do špi ca Be ne long. "U tom

re u Sid ne ju bio je is pod ni voa mo ra, što je po vla či lo za so bom od re đe ni ri zik. Ali, rad is pod ni voa mo ra bio je uobi ča jen za ho land ske gra di te lje, a i go vo ri lo se da je Ho lan di ja ze mlja stvo re na ne od Bo ga ne-go od ru ku nje nih sta nov ni ka...

Ipak, ana li ze uzor ka tla uze tih ovim bu še njem, na ve le su na za klju čak da špic Be ne long ni je ta ko čvrst ka ko se mi sli lo. Na i me, špic je za pra vo na stao ta lo že njem ra znog ma te ri ja la još od vre me na pr vih be lih do se lje ni ka na austra lij ski kon ti-nent. Sto ga je, ume sto sa mo manjeg de la be ton skih stu bo va, bi lo po treb no po sta vi-ti čak njih 550 u osno vu ste ne kao pot po-ra za po di jum i kro vo ve Ope re. Kao neo-če ki va na po ja va, usta no vlje no je da vo da iz za li va pla vi ni že ni voe te me lja, što je iz i ski va lo od go va ra ju će do pu ne u sa mom pro jek tu.

I ta ko je iz grad nja po di ju ma Ope re po-če la mno go ka sni je od pred vi đe nog ro ka, pre ko ra ču ju ći bu džet i stva ra ju ći ni šta dru-go osim lo šeg ras po lo že nja i ose ća ja kod svih ko ji su bi li an ga žo va ni na pro jek tu, po bi lo kom osno vu. U jed nom za pi su iz apri la 1962. sto ji da je sam ar hi tek ta, kao

Krov je konstruisan pomoću pokretnog teleskopskog luka od čelika

Oblik objekta zahtevao je iznalaženje maštovitih načina postavljanja skela

tre nut ku, to su bi li naj vi ši i naj ve ći kra no vi do ta da na-pra vlje ni”, sto ji u jed nom od za pi sa Go ra.

Pr vi obri si kro va Ope re bi li su za pra vo rav ne struk-tu re, za raz li ku od one ko ja po sto ji da nas. U be le ška ma je osta lo da je uči nje no ne vi-še od 12 iz me na ori gi nal ne Ut zo no ve še me ko ju je na cr-tao slo bod nom ru kom 1957. Pr vo je to bi la pa ra bo lič na for ma, za tim elip so id na, pa u ob li ku će lij skog lu ka, da

bi ko nač no sfer no re še nje na sta lo 1962/63, uz ko men-tar sa mog Ut zo na, ka ko su mo gli da bu du ta ko glu pi... U tim ra nim da ni ma bi lo je sa svim ja sno da bi se do šlo do bi lo ka kvog re še nja, da bi se jed no stav no omo gu ći-la iz grad nja Ope re, ši ro ka pri me na "Arup”-ovih kom-pju te ra bi la je neo p hod na. U su prot nom je bi lo go to vo ne-mo gu će no si ti se sa broj nim ge o me trij skim pro ble mi ma, a ka mo li sa slo že nim ana li tič-kim pri stu pom.

Iako ni ko ni je gu bio ve ru u Ut zo no vu vi zi ju, no ve ten zi je su se ja vlja le u ve zi sa re še nji-ma. Gor je sve do čio ka ko ni ka-da ni je do bio ni je dan cr tež od Ut zo na a da ga je ar hi tek ta odo brio kao ko nač nog za upo-tre bu. Svi pla no vi su za pra vo sti za li od Aru pa, ko ji je bio in spi ri san sa mim kon cep tom. Ova fi r ma je hte la da uči ni sve

sa mo da bu de do bro. Ali, na la-zi li su se pod ve li kim op te re će-njem fi nan si ja...

Školj ke Ope re pr vo bit no su iz li ve ne u be to nu, na sa mom me stu gra đe nja. Ut zo no va ide ja je bi la da se po sta ve ogrom ne ske le i da se sa njih uli va be ton ko ji bi ob li ko vao školj ku. On je is pla ni rao i si-stem od dve tan ke be ton ske školj ke de blji ne 23 cm, sa sva ke stra ne mre že be ton skih gre da. Pr vo bit no je plan bio da to bu de slo bod na for ma,

ali je Aru pov tim raz vio se ri ju pa ra bo la a za tim i elip so i da ko je su da le ge o me trij sku pra-vil nost zakrivljenoj po vr ši ni kro va.

Ce nov nik

Sam pro je kat iz grad nje Ope re u Sid ne ju pred vi đao je tri fa ze grad nje. Pr va fa za, u tra ja nju od 1959. do 1963, pred vi đa la je iz grad nju gor-njeg po di ju ma. Dru ga fa za, od 1963. do 1967, pod ra zu-me va la je di za nje spolj nih "školj ki”. A za vr šna fa za sa sto ja la se od unu tra šnjih ra do va i ure đe nja, u pe ri o du od 1967. do 1973. go di ne.

Ne gde u ok to bru 1965, Ut zon je ta da šnjem mi ni stru jav nih ra do va, Dej vi du Hju-zu, pre dao ras po red ra do va u tre ćoj fa zi. Me đu tim, Hjuz je pro lon gi rao da va nje odo-bre nja za iz ra du dr ve nih de-

Top 10

Konstantan monitoring je bio ključan za obezbeđivanje otpornosti objekta na vetar

Top 10


naj ši rem de lu pro te že se oko 120 me ta ra. Pod u pi re ga 580 be ton skih stu bo va usa đe nih do 25 me ta ra is pod mor ske po vr ši ne. Snab de va nje stru jom ove gra đe vi ne isto je kao i za na se lje od 25 hi lja da sta-nov ni ka. Stru ja se di stri bu-i ra elek trič nim vo do vi ma ukup ne du ži ne od 645 ki-lo me ta ra.

Kro vo vi ope re su sa či nje-ni od mi lion i 56 hi lja da ko-ma da plo či ca be le i kre ma-ste mat bo je pro iz ve de nih u Šved skoj.

Unu tra šnjost zgra de je na pra vlje na od ru ži ča stog gra ni ta, kao i od dr ve nog

ma te ri ja la ko ji je po seb no iz ra đen i pri-pre mljen, či me je do bi je na ve ća ot por-nost na raz ne spolj ne uti ca je, na lo mlje-nje, sku plja nje, uvi ja nje, i, uop šte, zbog vi so kog ni voa iz dr žlji vo sti. Ovaj dr ve ni ma te ri jal do pre mljen je sa se ve ra No vog Ju žnog Vel sa.

Sa ma po zo ri šta su iz ra đe na u se ri ji ve li kih školj ki, i u ob li ku

se če nih po lut ki. Kon cert na dvo ra na i Te-a tar ope re sva ki za se be se sa sto je od dve naj ve će gru pe "školj ki". Dok su osta le po zo ri šne sce ne sme šte ne sa stra ne, po-red ovih školj ka stih gru pa.Mno go ma nja gru pa "školj ki" sme šte na je s jed ne stra-ne mo nu men tal nog ste pe ni šta i re sto ra na Be ne long.

Kon cert na dvo ra na ima 2679 se di šta i u njoj su sme šte ne Ve li ke or gu lje sid nej ske ope re. Ovo je ujed no i naj ve ća na sve tu kon struk ci ja or gu lja ko ja sa dr ži pre ko 10 hi lja da ce vi. Te a tar ope re ima 1547 me-sta i glav no je me sto za iz vo đe nje pred sta-va austra lij ske ope re. Ovaj pro stor ta ko đe ko ri sti austra lij ski ba let. Na kra ju, Te a tar dra me ima 544, Igra o ni ca (Playho u se) 398, a Te a tar ski stu dio 364 se di šta.

Ve li ke or gu lje za slu žu ju ta ko đe po seb-nu pa žnju. Kon stru i sao ih je Ro nald Šarp i po de lje ne su na šest sek ci ja, pet ruč nih i jed nu no žnu – pe dal sku. Ove or gu lje, ura-đe ne u ba rok nom sti lu, naj ve će su ika da sa gra đe ne, sa 10.154 ce vi. Sam ugo vor o nji ho voj iz grad nji da ti ra iz 1969, u vre me ka da je te kla iz grad nja sid nej ske ope re. Or gu lje su za vr še ne 1979, šest go di na na-kon otva ra nja ovog zda nja.

lo va za unu tra šnjost, ve ro vat no za to što je Ut zon u to vre me bli sko sa ra đi vao sa Ral fom Si mond som, in ven tiv nim i pro gre-siv nim pro iz vo đa čem ovih de lo va od dr ve-ta. Ovo od la ga nje je ko nač no pri mo ra lo Ut zo na da na pu sti pro je kat, 28. fe bru a ra 1966, uz iz ja vu da je Hju zo vo od bi ja nje da mu is pla ti osta tak ho no ra ra, kao i ne-do sta tak sa rad nje do ve lo do nje go vog po-vla če nja. Hjuz je u mar tu iste go di ne po-nu dio Ut zo nu me sto ar hi tek te di zaj ne ra, sa sma nje nim in ge ren ci ja ma, bez ika kve mo guć no sti nad gle da nja pro jek ta. Ali, Ut-zon je to od bio…

U ok to bru 1966, za be le žen je do ta da-šnji tro šak u iz no su od sve ga 22,9 mi li-o na ame rič kih do la ra, što je ma nje od če tvr ti ne ukup ne ce ne. Ut zo no vo me sto je za u zeo Pi ter Hol, ko ji je bio naj vi še za du žen za ure đe nje unu tra šnjo sti. No, po red nje ga, kao na sled ni ci Ut zo na, po-sta vlje ni su E.H. Far mer, u svoj stvu dr žav-nog ar hi tek te, za tim D.S. Litlmor i La jo nel Tod. Ove per so nal ne iz me ne uti ca le su i na iz me ne pr vo bit nog pro jek ta.

Zda nje Ope re je for mal no za vr še no 1973, sa ukup nim tro škom od 102 mi li-o na ame rič kih do la ra. Pr vo bit nim pro jek-tom je pred vi đe na ukup na su ma od 3,5 mi li o na fun ti, od no sno 7 mi li o na do la ra, dok je za da tum za vr šet ka ra do va, od stra-ne vla de No vog Ju žnog Vel sa, pred vi đen 26. ja nu ar 1963.

Od li ke ve li čan stve no sti

Sa mo zda nje za u zi ma 1,8 hek ta ra ze-mlje. Du gač ko je 183 me tra, a na svom

Zgrada opere polako dobija svoju konačnu formu

Krovne ploče spremne za pozicioniranje

Polaganje krovnih ploča je predstavljalo komplikovan i dugotrajan proces

se, sa mo ka žem ka ko je ste. Ni sam shva-tao da će to bi ti ta ko te ško. Ne znam ni za jed nu dru gu fi r mu u sve tu ko ja bi tr pe la sve ono što smo mi mo ra li da is tr pi mo. To mi je uze lo dve ili tri go di ne ži vo ta...”, re kao je Arup. Slo bod na ra ču ni ca go vo ri da je broj rad nih sa ti ulo že nih u re ša va-nje ge o me trij skih za go net ki ovih školj ki, po čo ve ku iz no sio 40 sa ti ne delj no u to ku 150 go di na...

Po sle mno go go di na od za vr šet ka sve-ga što se de ša va lo u ve zi sa iz grad njom

Sid nej ske ope re, isto rij ska dis tan ca ko ja uvek pod ra zu me va ra ci o nal ni je sa gle da-va nje do ga đa ja, uči ni la je da se za klju či da je Ut zon za pra vo bio žr tvom po li tič ki od re đe nog i uve ća va nog bu dže ta za iz-grad nju, ko ji je re zul ti rao pre ko ra če njem od 1400 pro ce na ta. Ovo pre ko ra če nje, kao i sam skan dal ko ji je iz bio po vo dom to ga, spre čio je Ut zo na da uči ni svo je re-mek-de lo još ve ćim. Ovo je, pre ma ne kim po što va o ci ma ovog pro jek ta i nje go vog auto ra, stvar na ce na sid nej ske Ope re.

Osim za umet nič ka iz vo đe nja, sid nej-ska ope ra ta ko đe se ko ri sti i za odr ža va-nje kon fe ren ci ja, za ba va, ali i ven ča nja.

Isto rij ska dis tan ca

Sva ki po sao ko ji je ra di la gru pa Arup, no sio je svoj broj. Ta ko je iz grad nja Ope-re u Sid ne ju bi la ozna če na kao "Po sao 1112”. Sam Ove Arup jed nom pri li kom je iz ja vio: "Re kao bih da smo bi li ve o ma lu di kad smo pri hva ti li ovaj po sao. Ne ža lim

Top 10

Skoro celokupan prostor unutar zgrade je iskorišćen

Dve godine pre zvaničnog otvaranja enterijer je bio skoro završen

Izdavaštvo

Auto ri se ba ve hri šćan skom ar hi tek tu-rom na Is to ku od nje nog po čet ka do

pa da Ca ri gra da, dok na Za pa du pred sta-vlja ju raz voj do kra ja IV ve ka, ali ne i po-sle to ga. Raz lo zi za ta kvo vi đe nje stva ri na la ze se u či nje ni ci što hri šćan ska ar hi-tek tu ra na is to ku na sta vlja prin ci pe ka sno-an tič kog gra di telj stva u pri rod nom raz vo-ju, dok na Za pa du tip an tič ke gra đe vi ne, re la tiv no ra nog da tu ma, iz u mi re, sa mo da bi bio po no vo oži vljen kao deo po kre-ta ob no ve.

Knji ga sa dr ži se dam po gla vlja: Hri-šćan sko gra di telj stvo pre Kon stan ti na; IV vek; V vek; Ra no vi zan tij sko gra di telj-stvo; Cr kve no gra di telj stvo po sle Ju sti-ni ja na; Sred njo vi zan tij ska ar hi tek tu ra od ma ke don skih ca re va do la tin skog osva ja nja (864-1204); Kraj vi zan tij ske ar hi tek tu re.

Knji ga, sada već kla sik u obla sti isto ri je ar hi tek tu re, re pre zen tu je slo že ni pre gled isto ri je i pra ti pro me ne ko je su se de ša va-le u ra no hri šćan skom i vi zan tij skom pe ri-o du, od Ri ma i Mi la na, do se ver ne Afri ke, za tim od Ca ri gra da do Grč ke i Bal ka na, pre ko Egip ta i Je ru sa li ma, pa sve do se la

i ma na sti ra u Si ri ji, Ma loj Azi ji, Jer me ni ji i Me so po ta mi ji.

Za ovo, če tvr to iz da nje, pro fe sor Kra-ut haj mer u sa rad nji sa ko le gom pro fe so-rom Ćur či ćem, iz vr šio je te me lji tu re vi-zi ju, a knji ga je do pu nje na i obo ga će na sa oko 700 na po me na i 400 ilu stra ci ja. Če ti ri iz me nje na i do pu nje na iz da nja sve-do če o kva li te tu ma te ri ja la, ko ji je kon-stantno ažu ri ran, a ta ko đe su iz me nje ni i ne ki su do vi o ar hi tek tu ri Pa le o lo ga, iz-re če ni u ra ni jim iz da nji ma.

Knji ga je štam pa na u tvr dom po ve zu, sa cr no-be lim fo to gra fi ja ma, u for ma tu A5, obi ma 548 stra na.

Mi li ca Ce ra nić

Ovo je sve o bu hvat na knjiga o ar hi tek-tu ri od po če ta ka hri šćan stva, pa sve do kra ja Vi zan tij skog car stva. Is tra ži va nja dvo ji ce auto ra tra ja la su go di na ma, s ob zi-rom na ra štr ka nost spo me ni ka i na nji hov ste pen oču va no sti.

"RA NO HRI ŠĆAN SKA I VI ZAN TIJ SKA AR HI TEK TU RA"Ri čard Kra ut haj mer i Slo bo dan Ćur čić

Tekst: Go ran Ći ro vić

Menadžment


Faktori koji utiču na sigurnost

Ne po volj ni is ho di su u or ga ni za ci ji sport skih do ga đa ja, od no sno u upra vlja-nju sport skim objek tom, naj če šće po ve-za ni sa bez bed no šću i si gur no šću kli je-na ta – ko ri sni ka/igra ča i gle da la ca. Zbog to ga je zna čaj no iz u či ti fak to re ko ji uti ču na po ve ća nje/sma nje nje si gur no sti, u ci-

lju po ve ća nja si gur no sti. Na si gur nost u sport skom objek tu uti ču mno go broj ni fak to ri, od ko jih su ne ki vr lo zna čaj ni. Pre sve ga, to je ni vo opre mlje no sti ade kvat-nim spra va ma i re kvi zi ti ma. Kva li tet na opre ma sma nju je ri zik, pod uslo vom da

su na naj ma nju me ru sve de ne opa sno sti od kon struk tiv nih de lo va objek ta (ivi ce, pod lo ga, ...). Sve ovo upu ću je na za klju-čak da je po tre ban vi sok ste pen kon tro le i kon cen tra ci je, kao i iz bor ade kvat ne stan-dar di zo va ne opre me i ma te ri ja la ko ji se ugra đu ju u obje kat.

Koncepcija sportskih građevina

Sa vre me ne sport ske gra đe vi ne mo ra-ju osi gu ra ti ve li ki kom for ko ri sni ci ma, tak mi ča ri ma i gle da o ci ma, mo guć nost vi še na men ske upo tre be i vi so kog ni voa me dij skog pre no sa, kao i odr ža va nje mu zič kih i slič nih pri red bi i jav nih sku-po va bez ob zi ra na se zo nu, do ba da na ili vre men ske pri li ke. U po sled nje vre me te le vi zi ja je ušla u svet spor ta i po ste pe-no ga ko mer ci ja li zo va la, pa da nas svo jim zah te vi ma di rekt no uti če na kon cep ci ju sport skih gra đe vi na, po na ša nje gle da la-ca, po go to vu na fud bal skim utak mi ca ma, kao i na do no še nje sve stro žih pro pi sa na sta di o ni ma ko ji se od no se na bez bed nost spor ti sta i gle da la ca i si gur nost obje ka ta.

Sport sku or ga ni za ci ju kao pred u ze će, od no sno usta no vu, mo gu osno va ti fi zič-ka li ca, sport ske or ga ni za ci je i dru ga prav-na li ca. U sport skoj or ga ni za ci ji spor ti sta mo že da se ba vi sport skim ak tiv no sti ma pro fe si o nal no ili ama ter ski. Or ga ni za ci-ja mo že da oba vlja de lat no sti u obla sti spor ta ako ima od go va ra ju ći sport ski pro-stor (obje kat sa osnov nim pro sto ri ja ma, od no sno po vr ši na ma za iz vo đe nje jed ne

K a da se go vo ri o sport skim objek-ti ma, si gur nost pod ra zu me va da de lo vi objek ta i obje kat u ce li ni šti te spor ti ste ili gle da o ce od ne-

že lje nog po na ša nja dru gih gle da la ca ili spor ti sta, kao i da de lo vi objek ta (kao što su ogra de, ste pe ni ce, ga le ri je, tri bi ne, pro-la zi, ula zi i slič no) i opre ma (kao i spra ve i re kvi zi ti) ne mo gu da pro u zro ku ju štet ne po sle di ce po kli jen te - ko ri sni ke.

Bez bed nost se omo gu ća va ga ran to va-njem od re đe nih stan dar da i pro ce du ra ili po na ša nja u to ku upra vlja nja sport skim do ga đa jem, kao i osi gu ra njem kva li te ta i funk ci o ni sa njem objek ta ko je ne iza zi va ne že lje ne po sle di ce. Ri zik (en gle ski risk) je ve ro vat no ća da će do ći do ne po volj nog is ho da.

Si gur nost ili bez bed nost (en gle ski

sa fety, fran cu ski sa uf) ozna ča va sta nje

uslo va ili mo guć no sti za šti te od raz li či-

tih vr sta gre ša ka i ne po volj nih do ga đa ja

("ak ci de na ta") ili bi lo kog ne že lje nog

do ga đa ja. To je, za pra vo, za šti ta od iz la-

ga nja ne če mu što mo že da pro iz ve de gu-

bi tak ži vo ta, ili na ru ša va nje zdra vlja (i,

na rav no, fi nan sij ski gu bi tak). Naj če šće

ozna ča va za šti tu lju di (ili imo vi ne).

BEZBEDNOST SPORTSKIH OBJEKATASPORTSKIH OBJEKATA

SPORTSKIH OBJEKATA


se na si gur nost pri li kom sport skih ak tiv no sti, a na ro či to na od i gra va nje ve li kih sport skih tak mi-če nja i ma ni fe sta ci ja, gde po sto ji pro blem u bez bed no sti ko ri šće nja i pri stu pač no sti pri la za po-je di nim de lo vi ma objek ta. Čest je i ne do sta tak ade kvat nih par kin ga za put nič ka vo zi la, ili čak i za auto bu se ko ji do vo ze sport ske eki pe. Osim re dov nih pro gra ma, na objek ti ma se mo gu or ga ni zo va ti i spe ci fi č ne ma ni fe sta-ci je, ko je ne či ni sa stav ni deo sva ko dnev-nog ra da objek ta, ma da je obje kat če sto pla ni ran i ure đen baš za po tre be tih ma-ni fe sta ci ja. Tu se ubra ja ju raz li či ti ob li ci tak mi če nja i utak mi ce, ma ni fe sta ci je ti pa sport ske smo tre, pri red be i ma ni fe sta ci je u ve zi sa kul tu rom i umet no šću, i slič no, ko ji zah te va ju po seb ne or ga ni za ci o ne i bez bed no sne me re i pro ce du re. U tom ci lju je po treb no sa gle da ti sle de će: da li u objek tu po sto ji sve što je po treb no za odr ža va nje ma ni fe sta ci je (pre sve ga od-go va ra ju ći pro stor, fi nan si je za taj pro je-kat, od go va ra ju ća struk tu ra za po sle nih), uklju ču ju ći i me re bez bed no sti.

Uticaj vlasništva na bezbednost objekata

Če sto pri me nje ne me re bez bed no sti za vi se od vla snič ke struk tu re sport skih i re kre a tiv nih obje ka ta. Vla sni ci sport skih cen ta ra mo gu bi ti dr ža va ili lo kal na upra-va, ne pro fi t ne or ga ni za ci je, pri vat na li ca ili kor po ra ci je. Od iz vo ra sred sta va ko ji ma se fi nan si ra ju ovi objek ti za vi si i upra vljač-ka struk tu ra, kva li tet odr ža va nja, or ga ni-

zo va-nost ko ri šće nja i sve u kup na efi ka-snost upo tre be. Osnov ni cilj je da objek te kva li tet no ko ri sti što vi še lju di za sport i re kre a ci ju.

Pla ni ra nje, iz grad nju i ko ri šće nje sport-skih obje ka ta pra ti ve li ki broj dru štve nih de lat no sti i gra na in du stri je – lo kal na upra-va, in sti tu ci je ko je se ba ve ur ba ni zmom i ure đe njem gra đe vin skog ze mlji šta, se kre-ta ri ja ti i upra ve za sport, pro jekt ni bi roi, gra đe vin ska pred u ze ća, in du stri ja gra đe-vin skog ma te ri ja la, pro iz vo đa či opre me i spe ci fi č nih in sta la ci ja ko je se ugra đu ju

ili vi še sport skih ak tiv no sti, pra te ćim pro-sto ri ja ma, in sta la ci ja ma i od go va ra ju ćom teh nič kom opre mom) kao i od go va ra ju-će struč ne rad ni ke u za vi sno sti od vr ste spor ta, od go va ra ju će sport ske struč nja ke za vo đe nje sport skih ak tiv no sti i ako is pu-nja va uslo ve u po gle du bez bed no sti spor-ti sta u ba vlje nju sport skim ak tiv no sti ma. Sma tra se da pro stor, od no sno obje kat is pu nja va uslo ve uko li ko u ci lju osi gu ra-nja bez bed no sti spor ti sta i dru gih li ca uko li ko or ga ni za ci ja pre du zme, u skla du sa za ko nom i sport skim pra vi li ma, me re ko je omo gu ća va ju pred u pre đe nje ri zi ka na stan ka šte te i me re ko ji ma se uti če na po ve ća ne ri zi ke. Po treb no je na po me nu ti da je si gur nost objek ta re la ti van po jam.

Eli mi ni sa nje svih mo gu ćih ri zi ka,

čak i kad bi to bi lo pot pu no mo gu će, vr lo je te ško i sku po. Zbog to ga se sma tra da je sport ski obje kat si gu ran a ko ri sni ci bez bed ni uko li ko je ri zik od po vre da ili ošte će nja objek ta sve den na naj ma nju mo gu ću me ru.

Uslovi poboljšanja kvaliteta sigurnosti

Sva ka ko da je na čin po bolj ša nja kva li-te ta si gur no sti na sport skim do ga đa ji ma i ma ni fe sta ci ja ma za vi san od kon kret nih uslo va. Or ga ni za tor je du žan da osi gu ra ne sme ta no i bez bed no odr ža va nje sport-ske pri red be i pre du zme me re ko je omo-gu ća va ju pred u pre đe nje ri zi ka na stan ka šte te za uče sni ke, gle da o ce i tre ća li ca (upo zo re nja, is ti ca nje za bra na, da va nje oba ve šte nja i uput sta va i sl.), kao i me re ko ji ma se na po ve ća ne ri zi ke uti če (bez-bed nost sport skog objek ta, is prav nost i ade kvat nost in sta li sa ne i dru ge opre me, obez be đe nje hit ne me di cin ske po mo ći, od vi ja nje ma ni fe sta ci je u skla du sa pro po-zi ci ja ma i dru go). Ko ri šće nje objek ta mo ra se uskla di ti sa re al nim po ten ci ja li ma nje go-vog pro gra mi ra nog ka pa ci te ta, po seb no sa aspek ta nje go ve amor ti za ci je, jer uspe-šno upra vlja nje objek tom pod ra zu me va nje go vo tra ja nje, a to zna či obez be đe no fi nan si ra nje za me ne svih do tra ja lih de lo-va, kao i ob na vlja nja islu že ne opre me, na ro čito ko ja se od no si na bez bed nost ko-ri sni ka ili gle da la ca i si gur nost spor ti sta, no vom i teh no lo ški sa vre me ni jom.

Nedostaci sportskih objekata

Vr lo če sto ovi objek ti ne za do vo lja va ju ni pro jek tant ske pa ra me tre ko ji se od no-

Ka da je u nas pre sta lo bu džet sko fi -nan si ra nje sport skih i sport sko-re kre a-tiv nih cen ta ra, ka da su upra ve mo ra le da ra ču na ju sa mo sa sred stvi ma ko ja su sa me ostva ri le, u broj nim slu ča je vi ma me nja na je pr vo bit na na me na objek ta, ra di pro fi ta, npr. fa vo ri zo va nje po slov-nog pro sto ra ko ji se iz da je - na ra čun sport skog pro sto ra i slič no, što je uti ca-lo i na kon ti nu i tet po li ti ke po slo va nja u po gle du bez bed no sti i si gur no sti sport-skih i re kre a tiv nih obje ka ta.

Menadžment

Menadžment


po treb no pro me ni ti shva ta nja i pri me nju-ju ći sa vre me ne te o ri je or ga ni za ci je i upra-vlja nja, uz di ći ove pro ce du re na vi ši ni vo, kao ade kva tan od go vor na no ve zah te ve me đu na rod nih sport skih ma ni fe sta ci ja i na nji ho ve vi so ke stan dar de u po gle du bez bed no sti tak mi ča ra i gle da la ca. Sport-ski objek ti mo ra ju ima ti osi gu ra ne do bre ula ze/iz la ze ra di even tu al ne pa nič ne si-tu a ci je (po žar, ze mljo tres, ru še nje...). Po-treb no je, kad god je to mo gu će, sport ski ili sport sko-re kre a tiv ni obje kat odvo ji ti od su sed nih obje ka ta, ka ko ko ri sni ci i pu-

bli ka ne bi re me ti li red i kom for gra đa na u su sed-nim objek ti ma. Po seb no, po treb no je objek te obez-be di ti od po ža ra (ja vlja či po ža ra, pro tiv po žar na hi drant ska vo do vod na mre ža, kao i pro tiv po žar-na ko mu ni ka ci ja).

Po seb no je po treb no obez be di ti kon tro lu pu-bli ke (pe tar de, pi što lji, ...). Neo p hod no je obez-be di ti do vo ljan broj sa-ni tar nih ka bi na u vre me ka rak te ri stič nih "špi ce-va" – ve li ki broj ko ri sni ka u krat kom vre me nu. Ovi objek ti su, ta ko đe, slo-že ni po pi ta nju raz vo da in fra struk tu re i in sta la ci-o nih vo do va. Kod otvo-re nih obje ka ta, na ro či to za trav nje nih, po treb no je obez be di ti dre na žni si stem za od vod at mos-fer skih vo da. Ta ko đe, po treb no je obez be di ti do vo ljan broj me sta za re por te re i no vi na re u lo-ža ma i pres cen tru.

Osnov no kod funk ci o ni sa nja si gur no-sne še me u vre me odr ža va nja sport skih ma ni fe sta ci ja je obez be di ti pra vil no "pu-nje nje" i "pra žnje nje" objek ta. Po treb no je uskla di ti ši ri nu ste pe ni ca, broj gle da la-ca i vre me pra žnje nja. Ta ko đe, ra di udob-no sti gle da la ca, neo p hod no je osi gu ra ti do bar ugao gle da nja (ho ri zon tal ni i ver-ti kal ni) sa sva kog me sta. Po seb no je va-žno osi gu ra ti objek te od štet nih uti ca ja iz spolj ne sre di ne – npr. čađ, ra zna is pa-re nja, i slič no.

Osve tlje nje objek ta je dnev no i noć no. Osve tlje nje je va žno na ro či to u za tvo re-nim pro sto ri ma, ka ko ne bi tak mi ča ri ma re me ti lo kon cen tra ci ju u to ku igre/tak mi-

če nja. Ide al no je ako da nju ne tre ba ko ri-sti ti do dat ne iz vo re sve tlo sti i ako je sa la osve tlje na sa se ver ne stra ne. Ve štač ko osve tlje nje je pri me nje no kod ha la, sta di-o na i re ša va se na raz li či te na či ne (pre ko vi so kih stu bo va, pr ste na sto, itd.).

Op ti mal na kli ma ti za ci ja se re gu li še do brim gre ja njem, ve tre njem, aera ci jom (iz me nom va zdu ha i re gu li sa njem br zi ne iz me ne va zdu ha) u ci lju po sti za nja i odr-ža va nja op ti mal ne tem pe ra tu re. Bu du ći da sport ske i sport sko-re kre a tiv ne objek-te ko ri sti ve li ki broj ko ri sni ka, to se ugra-

đu ju tvr di i traj ni ma te ri ja li, ne lo mlji vi, sa ob li ci ma bez oštrih ivi ca.

Vla snik je du žan je da sport ski obje kat ko ri sti u skla du sa pro pi si ma i na me nom objek ta i odr ža va ta ko da je on teh nič ki is pra van, da su obez be đe ni si gur nost spor ti sta, dru gih uče sni ka i gle da la ca i od go va ra ju ći sa ni tar no-hi gi jen ski uslo vi. On od go va ra za šte tu ko ja na sta ne uče-sni ci ma, gle da o ci ma i tre ćim li ci ma usled ne do stat ka sport skog objek ta, po op štim pra vi li ma o objek tiv noj od go vor no sti.

Mere radi sprečavanja rizika štete

Pre ma Pra vil ni ku uslo vi ma za oba vlja-nje sport skih ak tiv no sti i de lat no sti ("Sl. gla snik RS", br. 30/99) ko ji se od no si na uslo ve u po gle du osi gu ra nja bez bed no sti, or ga ni za ci ja mo že oba vlja ti de lat no sti or-ga ni zo va nja sport skih pri red bi, ob u ča va-nja u fi zič kom ve žba nju, raz vo ja fi zič kih spo sob no sti i sti ca nja sport skih na vi ka u od re đe noj vr sti spor ta, uko li ko u ci lju osi gu ra nja bez bed no sti spor ti sta i dru gih li ca pre du zme, u skla du sa za ko nom i sport skim pra vi li ma, me re ko je omo gu ća-va ju pred u pre đe nje ri zi ka na stan ka šte te i me re ko ji ma se na po ve ća ne ri zi ke uti če, a na ro či to:

• u sport skom pro sto ru, od no sno objek tu ja sno is tak ne upo zo re nje na ne-u o bi ča je ne ri zi ke ko ji pra te oba vlja nje de lat no sti (ta ble sa upo zo ra va ju ćim nat pi-si ma, is ti ca nje po zna tih sim bo la za opa-snost, ozna ča va nje ka te go ri je sport skog objek ta i dr.);

u ove objek te, pro iz vo đa či i di stri bu te ri sport skih re kvi zi ta, fi r me ko je se ba ve mar-ke tin gom, or ga ni za ci je ko je iz najm lju ju opre mu za ma sov na sport ska tak mi če nja.

Spe ci fi č nost upra vlja nja ova kvim objek-ti ma proizlazi iz ve li kog bro ja ko ri sni ka, raz li či tog bro ja sport skih ak tiv no sti ko ji se u nji ma od vi ja ju, po seb nim hi gi jen-skim i osta lim stan dar di ma, neo p hod nim zah te vi ma ko ji se od no se na si gur nost i bez bed nost ko ri šće nja. Ta ko đe, i pro stor-ne ka rak te ri sti ke i pro jek tant ski zah te vi mo ra ju bi ti u skla du sa ovim spe ci fi č nim

pa ra me tri ma. U tom smi slu se u po sled-nje vre me u ova kve objek te ugra đu ju spe ci jal ni ma te ri ja li u po gle du pod lo ga ili od vod nja va nja, i slič no.

U od no su na si gur nost i bez bed nost ko ri šće nja, upra vlja nju sport skim i sport sko-re kre a tiv nim objek ti ma se ne po kla nja do volj na pa žnja, već se ono tre ti ra kao pra te ći sa dr žaj sport ske de-lat no sti i sport skih ma ni fe sta ci ja.

Šta je potrebno?U sve tu je upra vlja nje ri zi kom sport-

skih obje ka ta vr lo raz vi je no. I u nas je


• za šti ta oko li ne (po seb no u ve zi sa otvo re nim objek ti ma ko ji se sme šta ju u pri rod nu sre di nu);

• si gur nost, ka ko ko ri sni ka, ta ko i za-šti ta objek ta od na mer nih ošte će nja ili ošte će nja pro u zro ko va nih vre men skim i dru gim pri li ka ma;

• hi gi je na, u smi slu obez be đe nja či-stog, zdra vog i ugod nog okru že nja za od go va ra ju će sport ske ili sport sko-re kre-a tiv ne ak tiv nost.

Završne naznake

Sport ski/sport sko-re kre a tiv ni obje kat je ma te ri jal ni pred u slov neo p ho dan za re a li za ci ju sport skih i re kre a tiv nih ak tiv-no sti, ali mu se če sto, po seb no pri pla-ni ra nju, od stra ne struč nja ka iz obla sti spor ta i re kre a ci je, ne po kla nja do volj na pa žnja, već se nje go vo po sto ja nje i funk-ci o ni sa nje uzi ma kao da to. Naj če šće se o objek tu raz mi šlja tek on da ka da se poč ne ko ri sti ti i ka da se po ka žu od re đe-ne manj ka vo sti i pro ble mi u nje go vom funk ci o ni sa nju, ili ka da je po treb no da se or ga ni zu je nje go vo odr ža va nje, upra-vlja nje i fi nan si ra nje. Za ne ma ri va nje bi-lo ko je fa ze pro ce sa na stan ka objek ta, me đu tim, una pred osu đu je nje go vo uspe šno funk ci o ni sa nje, si gur nost i bez-bed nost, po go to vu što se obje kat gra di i ure đu je za du ži vre men ski pe riod. Iz-grad nja i opre ma nje objek ta oba vlja ju se po utvr đe nim nor ma ma, ali za sva ki

po je di ni obje kat, s ob zi rom na pro fi l bu-du ćih ko ri sni ka, lo ka ci ju, pri pad nost, na-čin funk ci o ni sa nja ili slič no, neo p hod no je pri me ni ti raz li či te nor me i stan dar de, te uče šće me na dže ra u ovoj fa zi na stan-ka objek ta zna čaj no olak ša va ka sni je upra vlja nje ri zi kom i bez bed no šću. Za ko-ri sni ke, ko ji se mo gu ja vi ti kao ne po sred-ni uče sni ci u ak tiv no sti ili kao gle da o ci - pu bli ka, zna čaj ni su ni vo i obim bez bed-no sti ko ji sport ski obje kat obez be đu je. Is tra ži va nji ma je utvr đe no da je ko ri sni ci-ma va žni ji kva li tet od kvan ti te ta uslu ga. Pred vi đa nje že lja i po tre ba ko ri sni ka, ra di pla ni ra nja i or ga ni zo va nja od go va ra ju ćih slu žbi, obez be đe nje si gur no sti i kom fo ra ko ri sni ka, pred sta vlja ju osno ve pla ni ra nja za ovaj aspekt po slo va nja. Ka da su u pi-ta nju za po sle ni u objek tu, nji hov osnov ni in te res pred sta vlja ju, osim vi si ne za ra de, i uslo vi ra da.

Za po slo ve bez bed no sti objek ta, po red stal no za po sle nih, po treb no je, za vi sno od slu ča ja, obez be di ti i po vre me no an ga-žo va nje struč nih rad ni ka, pre ma po tre bi. Broj i struk tu ra za po sle nih de fi ni še se na osno vu pla ni ra nog pro gra ma ra da, u ko-me zna čaj nu stav ku za u zi ma pla ni ra nje rad nog vre me na re da ra, ko je tre ba da "po kri je" kom plet no rad no vre me objek-ta, kao i even tu al ne de žur ne ču va re objek-ta, van rad nog vre me na, uz mak si mal no obez be đe nje kom fo ra i si gur no sti ko ri sni-ka, uklju ču ju ći pred vi đa nje ri zi ka i van red-nih okol no sti.

• u sport skom pro sto ru, od no sno objek tu ja sno is tak ne za bra ne ko je tre ba da spre če pri bli ža va nje ri zič nom pod ruč-ju ili od re đe nom iz vo ru ri zi ka;

• u sport skom pro sto ru, od no sno objek tu ja sno is tak ne oba ve šte nja i uput-stva ko ja tre ba da spre če da se ne is ku sni spor ti sta iz lo ži ti pič nim ri zi ci ma opa snih sport skih ak tiv no sti, od no sno da se be ili dru gog po vre di po gre šnim ko ri šće njem ure đa ja i opre me, ili po stup ci ma ko ji su u ne skla du sa sport skim pra vi li ma;

• ja sno ozna či pro stor na me njen za oba vlja nje sport ske ak tiv no sti;

• obez be di osve tlje nje pro sto ra na me-nje nog za oba vlja nje de lat no sti u me ri po treb noj da se pra vo vre me no i pot pu no uoče svi ne u o bi ča je ni ri zi ci, uko li ko se de lat nost oba vlja i u uslo vi ma sma nje ne vi dlji vo sti;

• obez be di si gur nost, pu tem pra vil no po sta vlje nih i ob u če nih re da ra ili na dru gi od go va ra ju ći na čin, li ca ko ja su po ve za na sa oba vlja njem de lat no sti;

• obez be di pri su stvo va tro ga sne slu-žbe uko li ko po sto ji opa snost iz bi ja nja po-ža ra za vre me oba vlja nja ak tiv no sti;

• obez be di pri su stvo le ka ra, od no sno hit ne po mo ći uko li ko po sto ji mo guć nost te žih po vre da spor ti sta i dru gih li ca za vre me iz vo đe nja sport skih ak tiv no sti;

• obez be di da se pro stor na me njen za gle da o ce na la zi na bez bed nom ra sto ja nju od pro sto ra na ko me se oba vlja sport ska ak tiv nost, uz do dat no po sta vlja nje pre pre-ka ili an ga žo va nje slu žbe obez be đe nja, ili da se iz me đu pro sto ra na me nje nog za gle-da o ce i onog na ko me se oba vlja sport ska ak tiv nost po sta vi od go va ra ju ća ogra da;

• ne do pu sti ko ri šće nje sport skog pro-sto ra, od no sno objek ta ili opre me spor ti sti ko ji oči gled no ni je do volj no spo so ban za iz vo đe nje od re đe ne sport ske ak tiv no sti;

• obez be di za vre me oba vlja nja de lat-no sti u pli vač kim ba ze ni ma i na jav nim ku pa li šti ma pri su stvo od go va ra ju ćeg bro-ja spa si la ca.

Za ko ni ma i pro pi si ma se re ša va:• ko ri šće nje, od no sno pri stu pač nost

objek ta (ko ja ka te go ri ja ko ri sni ka i pod ko jim uslo vi ma mo že da ga upo tre blja-va);

• funk ci o nal nost objek ta, kroz nor ma-ti ve pro sto ra, po seb no u ve zi sa me đu sob-nim po lo ža jem i po ve za no šću;

• ve li či na obje ka ta (ve žba li šta de fi ni sa-na pra vi li ma sport skih di sci pli na, osta li pro sto ri nor ma ti vi ma o kva dra tu ri po ko-ri sni ku);

Menadžment

Tekst: Ja smi na Ste va nov

Nekretnine


Tek sva ki sto ti is pi ta nik je op tu žio kom-ši je i oko li nu za svo je ne za do volj stvo. Iako ovo pi ta nje ni je bi lo u ži ži in te re so-va nja is tra ži va ča, le po je ču ti da ži vi mo u gra du u ko me su nam su se di to le rant ni i uvi đav ni.

Stan u iz grad nji?Na pi ta nje "da li bi bi li sprem ni da

upla te stan u iz grad nji", 57% is pi ta ni-ka je od go vo ri lo po tvrd no, dok 43% je od bi lo ta kvu mo guć nost, iako su uslo vi i ce ne da le ko po volj ni ji ne go kod ku po vi ne go to vih sta no va. Ka žu da vi še vo le da pr vo vi de šta ku pu ju, slu ša li su o to me da su ne ki go di na ma če ka li na use lje nje, ili su nji ho vi ro đa ci i pri ja te lji, pa čak i sa mi is pi ta ni ci ima li lo ša is ku stva: pro bi ja nje ro ko va, ne is-pla će na ka ma ta zbog ka šnje nja iz grad-nje, in ve sti to ri su du plo pro da li stan... Oko 13% is pi ta ni ka je na ve lo da ne ma ukup nu su mu nov ca za upla tu sta na u iz grad nji i da bi se ra di je od lu či lo na ku po vi nu go to vog sta na pre ko ban ke.

To go vo ri da je glav ni fak tor u od lu-ci u ku po vi ni sta na u iz grad nji – po ve-re nje u in ve sti to re. Od is pi ta ni ka ko ji su iz ja vi li da bi bi li sprem ni da upla te stan u iz grad nji, ve ći na bi to ura di la pre ko kom pa ni ja Alek san dar i Di ja go-na la (23%), ko ji uosta lom i sa ra đu ju na ve li kom bro ju obje ka ta ili kom pa ni je Bu duć nost - Grad nja (15%).

Ve ru je te li agen ci ja ma za ne kret ni ne?

Naj ve ći broj an ke ti ra nih No vo sa đa na je pri li kom ku po vi ne sta no va di rekt no sklo-pio ugo vor sa in ve sti to rom (58%), dok je sva ki tre ći to uči nio pre ko agen ci je za

ne kret ni ne. Na hi po te tič ko pi ta nje "Ako bi ste da nas po no vo ku po va li stan, na ko ji na čin bi ste za klju či li ugo vor o ku po vi ni sta na”, 85% an ke ti ra nih ko ji su pret hod-no sklo pi li ugo vor di rekt no sa in ve sti to-ri ma, opet bi sklo pi li ugo vor di rekt no sa njima.

Ka da su u pi ta nju agen ci je dru ga či ja je si tu a ci ja; 60% onih ko ji su ko ri sti li uslu ge agen ci ja za ne kret ni ne bi po no vo ku pi li stan pre ko agen ci je, ali bli zu 40% No vo-sa đa na ko ji su ku pi li stan pre ko agen ci je, sa da bi išli di rekt no kod in ve sti to ra. Čak 64% onih ko ji su ku pi li stan pre ko fi r me sa da bi ku pi li di rekt no kod in ve sti to ra, od-no sno 28% bi ko ri sti lo uslu ge agen ci je, a 71% an ke ti ra nih ko ji su ot ku pi li stan od pret hod nog vla sni ka sa da bi sa ra đi va li di-rekt no sa in ve sti to rom, od no sno 23% an-ke ti ra nih bi ko ri sti lo uslu ge agen ci ja.

Raz lo zi zbog ko jih kup ci sta no va ni su sprem ni da an ga žu ju agen ci ju za po sre-do va nje u ku po vi ni sta no va od no se se u naj ve ćoj me ri na shva ta nje da su one ne-po treb ne (9,23%) i da uzi ma ju ve li ke pro-vi zi je (56%), a da su uslo vi uvek po volj ni ji u di rekt nom do go vo ru sa in ve sti to ri ma (27%). Po red to ga, 26% ima op šte ne po ve-re nje pre ma agen ci ja ma ne kret ni na i pri to me 20% je ima lo lič no lo še is ku stvo sa agen ci ja ma, a 7% je ču lo za lo še is ku stva sa agen ci ja ma od svo jih pri ja te lja.

Is pi ta ni

Za ovo is tra ži va nje, naj ve ći broj iza bra-nih ku pa ca sta no va je iz me đu 30 i 59 go di-na sta ro sti (60%), ali ima i 23% onih ko ji su mla đi od 29 go di na i bi li su glav ni u do no-še nju od lu ke o ku po vi ni sta na. In te re sant-no je na gla si ti da su že ne znat no če šće te ko je do no se od lu ke o ku po vi ni sta na (62%), u od no su na mu škar ce (38%)...

Z a No vi Sad se već go di na ma pri ča da je naj ve će gra di li šte u Sr bi ji. Agen ci ja za is tra ži va nje tr ži šta i jav nog mnje nja Ni na me di a upra-

vo je spro ve la is tra ži va nje ko je je ima lo za cilj da utvr di ko li ko su No vo sa đa ni za-do volj ni sta no vi ma iz gra đe nim u po sled-njih dva de set go di na.

U sve sti na ših su gra đa na, naj po zna ti je gra đe vin ske fi r me su Alek san dar, Bu duć-nost, SI part ner i Di ja go na la. Is pi ta ni ci naj vi še hva le ar hi tek ton ska re še nja u sta-no vi ma, za tim ter mo i zo la ci ju, hod ni ke i ste pe ni ce...

No vo sa đa ni su za do volj ni i fa sa da ma, kro vo vi ma, elek tro in sta la ci ja ma, te melj-nim plo ča ma i kon struk ci jom zgra de, za-tim vo do vod nim i ka na li za ci o nim ce vi ma, kli ma ti za ci jom, kao i ke ra mi kom u ku pa-ti li ma. Ne što ma nje su za do volj ni par ke-tom, sto la ri jom i zvuč nom izo la ci jom, a ponaj ma nje lif to vi ma i do dat nim za jed nič-kim pro sto ri ja ma.

Pi ta nja an ke ta ra

Na pi ta nje an ke ta ra, či me su naj ne za do-volj ni ji, naj vi še is pi ta ni ka, sva ki pe ti, ni je iz dvo jio ni ti je dan ele ment sta na, dok je sva ki de se ti imao pri med be na zvuč nu izo la ci ju ili sto la ri ju. Sa mo 3% is pi ta ni ka je ne za do volj no re še nji ma par kin ga oko zgra da, što uosta lom i ni je u nad le žno sti in ve sti to ra, ne go Gra da.

Agen ci ja za is tra ži va nje tr ži šta i jav nog mnje nja Ni na me di a spro ve la je u mar tu 2008. go di ne is tra ži va nje o za do volj stvu No vo sa đa na ku plje-nim sta nov ima. Na uzor ku re pre zen-ta tiv nom za No vi Sad pre ma po lu i sta ro sti, ob u hva će no je 385 vla sni ka sta no va, od no sno oso ba ko je su bi le glav ne u do no še nju od lu ke o ku po vi-ni sta na. Uze ti su u ob zir sta no vi do 20 go di na sta ro sti, od no sno sta no vi či ja je grad nja za vr še na u pe ri o du od 1989. do 2008. go di ne

Is tra ži va nje tr ži šta sta no va u No vom Sa du

ŽE NE BI RA JU, MU ŽE VI PLA ĆA JUŽE NE BI RA JU, MU ŽE VI PLA ĆA JU

Tema broja

Tema broja



ka žem da se taj iz gled, ma-nje-vi še, ni je mno go pro me-nio. A ja, kao eko no mi sta, po ku šao sam da se ba vim ko mer ci jal nim de lom pri če o Mo du lu. I, u sa rad nji sa Ve snom, do bio se ne ka kav ba lans.

Is ta kao bih i Dra ga na Ša ši ća či ji je lo go ča so pi sa. On je di plo mi rao na pri me nje-noj umet no sti, baš na gra fi č kom di zaj nu, ta ko da je dao re še nja za iz gled ča so pi sa, od na slov ne do svih unu tra šnjih stra na", is ti če naš sa go vor nik.

Mo dul - ne ta ko zvuč no, ali pre po zna tlji vo ime...

U, na mo men te i set nom, pri se ća nju na po čet ke Mo du la, Dra gan Ne sto ro vić pri ča i o na stan ku sa mog ime na ča so pi sa... "Ve-sna Ra do va no vić, Si ni ša Jan ko vić i ja, ko-ji smo u osno vi no si li pro je kat Mo du la, na pra vi li smo ma li spi sak po ten ci jal nih ime na za ča so pis. Bi lo tu ime na, od Ke-op sa do... ne-znam-če ga-sve-ne. On da je pre o vla da lo – Mo dul! To je, ina če, ar-hi tek ton ski ter min ko ji ozna ča va osno vu u ko joj se ne što pro jek tu je. Zvu ča lo nam je le po, do bro. Mo žda ne to li ko zvuč no, ali pre po zna tlji vo lju di ma iz bran še", pri-

se ća se Ne sto ro vić s pri kri ve nim uz bu đe njem i is ti če da je do pr vog bro ja tre ba lo ra di ti ot pri li ke če ti ri do pet me se ci, od ide je do pri ku-plja nja eki pe, stva ra nja iz gle da ča-so pi sa...

"Sa mi tek sto vi i osta lo, od ra đe no je u ro ku od me sec da na. I za sle de-će bro je ve smo ima li već sprem ne tek sto ve za ob ja vlji va nje, a i te me su se sa me na me ta le, od no sno tr-ži šte ih je na me ta lo", ka že osni va č Mo du la.Ča so pis je u po čet ku iz la zio jed-

nom me seč no, na rav no, sa ide jom da se i pro da je. I ne za eko nom sku, već za ce nu ko ja bi bi la pri stu pač-na i po kri va la, s dru ge stra ne, tro-ško ve pra vlje nja Mo du la. "No, u sve to smo kre nu li do sta na iv no", iskren je Ne sto ro vić. "Ni smo bi li no-vi na ri, bez po treb nih kon ta ka ta, ali

smo zna li šta ho će mo da na pra vi mo. Svi ti lju di ko ji su bi li u ti mu pr vog Mo du la, bi li su pro fe si o nal ci za obla sti ko ji ma su se do ta da ba vi li. Ima li smo dva ar hi tek ta, jed nu di plo mi ra nu knji žev ni cu, kao i jed-nu di plo mi ra nu no vi nar ku, ali bez ne kog ve li kog is ku stva za pra vlje nje ča so pi sa. Bi lo je sve do sta ha o tič no i ra di lo se, za-pra vo, ‘ad hoc", ka že Ne sto ro vić.

To vre me...

Te 2001, ka da je na sta jao Mo dul, bi lo je vre me bit no dru ga či je od da na šnjeg.

Sve dok i po kre tač ide je ovog ča so pi sa ko ji je iza-šao u svom 50. iz da nju, da kle, ju bi lar nom, i što

je mo žda va žni je za ce lu pri ču, bez ijed nog pre ki da u svih ovih se dam go di na iz la že nja, je ste Dra gan Ne sto ro vić, da nas vla-snik fi r me Elek tra, iz Pan če va, spe ci ja li zo va ne za oblast elek-troma te ri ja la i ra sve te.

Ide ja oko ko je su se oku pi la ne ka ime na...

Na sa mom po čet ku ovog se ća-nja Ne sto ro vić nam je re kao da je osnov na ide ja prak tič-no po ku plje na od ra znih ča-so pi sa u sve tu ko ji su ta da iz la zi li. Iako to vre me još ni je bi lo sa zre lo za ča so pis obi ma i kva li te ta ka kav je Mo dul da nas, ipak, naš sa-go vor nik i eki pa su sa za i sta pu no en tu zi ja zma kre nu li u taj pro je kat.

"Po seb no bih po me nuo ime na ne ko li ko lju di ko ji su mi za i sta po mo gli u sve mu. Pre sve ga to je Ve sna Ra do va no vić. Ako je ide ja bi la mo ja, ce la du ša tog pro jek ta je bi la nje na. Ar hi tek ta po obra zo va nju, Ve sna je prak-tič no sklo pi la ka ko sve to tre ba da iz gle-da. Sa da, ka da gle dam Mo dul, mo gu da

Pre sedam godina gru pa en tu zi ja sta, iz Pan če va, od lu či la je da po kre-

ne jed nu pri ču ko ja tra je isto toliko go di na. I na zva na je – MO DUL.

A da bi odr žao za pa lje ni pla men jed ne do bre ide je, be o grad ski Ba-

zis i nje gov vla snik i ge ne ral ni me na džer, Pre drag Pa vi šić pre u zeo

je u jed nom tre nut ku bri gu nad ovim časo pi som ko ji je pre po znao i

kao svo ju ide ju. Ove, 2008. go di ne, Mo dul je iza šao iz štam pe po

50. put...

- PR VI KO RA CI

Prvih

49 bro

jeva

Dra gan Ne sto ro vić

Tema broja


"Ko nač no i kod nas je-dan spe ci ja li zo va ni ča so-pis ko ji ob ra đu je ve o ma zna čaj nu pri vred nu oblast – gra đe vi nar stvo", za po čeo je svoj od go vor Pre drag Pa vi šić, uz is ti ca nje da je shva tio u istom tre nut ku da je jed na od nje go vih po slov nih ide ja – osni va-nje ta kvog ča so pi sa – već ostva re na. "Od tog mo men-ta sam že leo da po sta nem deo ta kvog ča so pi sa, ne sa-mo kao ogla ši vač i či ta lac, već i kao iz da vač", ka že Pa-vi šić. Na pi ta nje "Za što?", naš sa go vor nik na vo di dva raz lo ga:

"Sma trao sam da je to za Ba zis ide a lan na čin pro-mo vi sa nja onog što ra di. A i že le li smo da osi gu ra-mo da raz voj gra đe vi nar-stva u na šoj ze mlji ima po dr šku i u vi du ova kvog edu ka tiv no-pro mo tiv nog ala ta", ob ja šnja va Pa vi šić.

Bi lo nam je zna čaj no da ču je-mo i oce nu Pre dra ga Pa vi ši ća, kao iz da va ča, o do sa da šnjem pu tu Mo du la. Pr vo što nam je re kao je ste da je taj put ve o ma zah te van u sva kom smi slu. "I fi nan sij ski i or ga ni za-ci o no! Ali je to bio i pi o nir ski za hvat jer je tre ba lo iz dr ža ti ne ko li ko go di na i iz da va ti ča so pis da bi se vre me nom shva tio zna-čaj nje go vog po sto ja nja", ka že Pa vi šić uz na po me nu da je Mo dul du go "da vao" svo-jim či ta o ci ma da bi da nas, ko nač no, ovaj ča so pis po stao in ter ak ti van. "I sa da on ko-mu ni ci ra sa svo jim či ta o ci ma", ne dvo smi-slen je u ovoj oce ni Pre drag Pa vi šić.

Zna čaj ča so pi sa o gra đe vi nar stvu, upr kos sve mu...

U vre me sve iz ra že ni jih elek tron skih obli ka ko mu ni ka ci je me đu lju di ma, po seb-no in ter ne ta, po sta vlja se pi ta nje smi sla i bu duć no sti štam pa nih me di ja, pa i jed-nog ova kvog ča so pi sa, sa ne baš olak ša-va ju ćom od red ni com da je spe ci ja li zo van za obla sti ar hi tek tu re i gra đe vi nar stva, s na gla skom na ovu po to nju. Ka ko vi di zna-čaj ova kvih pu bli ka ci ja za gra đe vi nar stvo u Sr bi ji, kao i me sto sa mog Mo du la u sve ra zno li ki joj ne i mar skoj obla sti, Pa vi šić nam je re kao sle de će:

"Zna čaj ovih pu bli ka ci ja je te ško iz me ri ti. Mo žda je lak še shva ti ti nji hov zna-čaj ako pret po sta vi mo da ne po sto je, da ih ne ma. Ka-

da že li te da sa zna te ne što no vo u gra đe vi-nar stvu, gde će te to pro či ta ti? Ako že li te da sa zna te ko je su sve fi r me an ga žo va ne u gra đe vi nar stvu, ili ako že li te da pro mo-vi še te va še ak tiv no sti u ovoj obla sti, ka ko će te to ura di ti? Ukrat ko, ne što bi ne do sta-ja lo", sma tra Pa vi šić.

Naš sa go vor nik ka že da je po ja va ča so-pi sa o gra đe vi nar stvu u stva ri nor mal na re ak ci ja na raz voj gra đe vi nar stva kod nas i da je jed no stav no ne za mi sli vo da jed-no po sto ji bez dru go ga. "I za to, me sto Mo du la je uz gra đe vi nar stvo i u gra đe vi-nar stvu", ka te go ri čan je Pre drag Pa vi šić, ge ne ral ni me na džer Ba zisa i iz da vač Mo-du la.

Ovo me bi smo do da li i jed nu emo tiv nu opa sku Dra ga na Ne sto ro vi ća: "Ka da mi stig ne Mo dul na sto, bez ob zi ra što ni-sam vi še uklju čen u to, sva ki put se ose-ćam kao kad vam do đe de te u po se tu! Dru go, mi slim da je Mo dul i sa dr žin ski i na sva ki dru gi na čin na pra vio taj po mak pre ma či ta o cu. In te re sant ni ji je, sa dr žaj-ni ji, pu ni ji, in for ma ti van, ja ko do bar", ka že Ne sto ro vić, uz na po me nu: "Uop šte ne ma di sku si je o to me da li Mo du lu ima me sta!".

"Dru štvo je ta da bi lo još uvek ro vi to, i mo-žda ni je bio pra vi mo me nat da se po ja vi je dan ča so pis kao Mo dul. Mo žda smo se ‘is pi li li’ jed no tri go di ne ra ni je ne go što je tre ba lo... Tr ži šte ni je bi lo još sa zre lo, pa je po ja va Mo du la bi la pra vo ču do. Dru-go, či ta lač ka kli jen te la je bi la dru ga či ja. Ta da još ni je bi lo tih fi r mi gra đe vin skih, tr go vač kih i osta lih ko je su bi le na ša cilj-na gru pa, a one ko je su po sto ja le bi le su ma le, ne de fi ni sa ne. Bi li su to ve li ki si ste-mi, ma sto don ti to tal no ne mar ke tin ški or-jen ti sa ni, či ja su ru ko vod stva oko šta la u raz mi šlja nju. Čak i da su ima li ne ka kve slu žbe za to, ni su pre po zna va li po tre bu za po ja vlji va njem u jed nom ča so pi su za gra đe vi nar stvo", sve do či naš sa go vor nik, uz na po me nu da su ula ga li mno go na po-ra. Puno ko mer ci ja li sta je tr ča lo po te re-nu, išlo od fi r me do fi r me. "Na i la zi li su na zid, uz ko men tar - Pa, za nas svi zna ju! Šta će na ma ne ko pred sta vlja nje u ne kom ča so pi su? Na še pro iz vo de svi zna ju...", se-ća se Ne sto ro vić.

No, pre po zna va le su ih mla de, no ve fi r-me, u uspo nu, ali bez sna ge za je dan or-ga ni zo va ni mar ke tin ški na stup. Ili su to bi le fi r me za stup ni ce stra nih kom pa ni ja ko je su ta da po če le po la ko da do la ze u Sr bi ju, i ko je su ap so lut no zna le šta to zna či i od mah pri sta ja le na sa rad nju. "Bi-lo ih je te ško pro na ći", ka že Ne sto ro vić. "In ter net ni je bio raz vi jen kao da nas, pa ni je mo glo da se do đe do neo p hod nih in for ma ci ja. Sve je, prak tič no, mo ra lo da ide od čo ve ka do čo ve ka. To je bio naj ve ći pro blem", ka že naš sa go vor nik, uz oce nu da su upr kos sve mu na pra vi li je dan do bar ča so pis. "A, evo, 50. broj je pred na ma, pa je to i do kaz da se us pe lo! Ide ja je op sta la, na rav no za hva lju ju ći i Ba-zi su, ko ji je ka sni je pre u zeo Mo dul i dao sve što je po treb no jed nom ova kvom ča-so pi su za gra đe vi nar stvo", ka že Dra gan Ne sto ro vić.

Pre la zak pod okri lje Ba zi sa...

U pri či o Mo du lu i nje go vih se dam go di-na, va žan tre nu tak za op sta ja nje jed nog ova kvog iz da nja bio je onaj ka da je ča so-pis pre šao u vla sni štvo be o grad skog Ba zi-sa, od no sno Pre dra ga Pa vi ši ća vla sni ka i ge ne ral nog me na dže ra ove poznate fi rme, lidera u prodaji i rentiranju građevinskih mašina i opreme na ovom tržištu. Za ni ma lo nas je, sto ga, da ču je mo od Pre dra ga Pa vi-ši ća o pr voj mi sli u tre nut ku ka da se pr vi put sreo sa ovim ča so pi som.

Predrag Pavišić

Tema broja


Tema broja: Prvih 49 brojeva

BR. 1



BR. 5



BR. 7



BR. 13



BR. 16



BR. 18



BR. 23



BR. 24



BR. 28



BR. 30



BR. 34



BR. 36



BR. 39



BR. 41



BR. 43

Mehanizacija

TER RA na Saj mu gra đe vi nar stva

Iako je pret hod na go di na bi la pu na ak tiv no sti ko je su re zul ti ra le re kord nom pro da jom, za za po sle ne u TER RA Ko e vi vre me na za pre dah ne ma. No vi ci lje vi, no vi i po sto je ći kli jen ti i odr ža va nje li der-ske po zi ci je na tr ži štu gra đe vin skih ma-ši na u Sr bi ji zah te va ju plo vid bu pu nim je dri ma u no ve pro daj ne re kor de i da lje osva ja nje tr ži šta.

Za to će TER RA Ko e vi na Saj mu gra đe-vi ne u Be o gra du pred sta vi ti bo gat asor-ti man gra đe vin skih ma ši na, kao i vi lju-ška re NIS SAN JUM BO i CROWN. Po se ban

ak ce nat je dat te škim ma ši na ma. Ta ko će po se ti o ci saj ma gra đe vi nar stva, na štan-du TER RA Ko e i vi, po red 20-tak naj tra že-ni jih mo de la ma ši na mo ći da vi de i no vi mo del - ba ger gu se ni čar JZ 255 NC/LC, te ži ne 24.5t.

Kao i dru gi ti po vi iz no ve ge ne ra ci je JCB ba ge ra gu se ni ča ra te ži ne pre ko 20 t, ima ve li ku ras po lo ži vu sna gu, ni sku po tro-šnju go ri va i iz u zet no je lak za ru ko va nje i odr ža va nje.

Po seb na atrak ci ja saj ma bi će na stup u sve tu ve o ma po pu lar nog JCB "Dan cing dig gers" ti ma, ko ji će po ka za ti svo ju vir-tu o znost u upra vlja nju JCB kom bi nir ka-ma 3CX.

T er ra Ko e vi d.o.o. Be o grad je jed na od 18 fi r mi ko je pri pa da ju TER RA GRU PI, či ji je osni vač austrij ska kom-

pa ni ja In du strie hol ding GmbH.TER RA gru pa je ge ne ral ni za stup nik i

di stri bu ter za sred nju i ju go i stoč nu Evro-pu za kom ple tan pro gram gra đe vin skih ma ši na re no mi ra ne en gle ske kom pa ni je JCB. Po red to ga, za stup nik je i za HBM No bas put nu me ha ni za ci ju, AL LRO UND rov ne opla te, MAS SEY FER GU SON po ljo-pri vred ne ma ši ne, NIS SAN vi lju ška re i CROWN ma ga cin ske vi lju ška re. TER RA je i va žan pro iz vo đač boč nih vi lju ška ra mar-ke JUM BO (Lan cer) i Ran ger vi lju ška ra za te ške te re ne.

Za stup stvom tih re no mi ra nih svet skih bren do va, TER RA ima pot pu no za o kru že-nu po nu du gra đe vin skih i in du strij skih ma ši na. To je ve li ka pred no st za kli jen te jer, na svim tr ži sti ma u Evro pi na ko ji ma je TER RA pri sut na, do bi ja ju bo ga tu pa le-tu ma ši na iz pr ve ru ke, kao i efi ka san i stru čan ser vis. Re zul tat to ga je i re kord-na pro da ja od 3.500 ma ši na go di šnje, u če mu JCB pro iz vo di pred nja če sa vi še od 1.800 ma ši na.

TER RA Ko e vi d.o.o. Be o grad je deo uspe ha TER RA Gru pe i sa 220 pro da tih ma ši na u 2007. go di ni dr ži li der sku po-zi ci ju na tr ži štu Sr bi je. Ključ uspe ha je iz u zet no do bra re pu ta ci ja bren do va ko je TER RA za stu pa.

Sna ga i pro duk tiv nost JCB ma ši na već du go pred sta vlja ju re fe ren cu za osta le pro iz vo đa če. Ne pre kid no ula ga nje u is-tra ži va nje i raz voj to kom 62 go di ne po-sto ja nja, obez be di lo je JCB me sto li de ra u ino va ci ja ma. Da nas JCB ima naj bo lja teh nič ka do stig nu ća u pro iz vod nji ši rom sve ta, a po nos je asor ti man od 220 ti po va ma ši na i re pu ta ci ja post-pro daj nog ser vi-sa naj vi šeg kva li te ta.

TER RA Gru pa već vi še od po la ve ka uspe šno osva ja Evro pu gra đe vin skim ma ši na ma naj po zna ti jih svet skih bren do va. Ključ uspe ha je vr hun ski kva li tet, pro duk tiv nost i eko no mič-nost ma ši na.

KVA LI TE TOM OSVO JE NO TR ŽI ŠTE


MA ŠI NE PLE ŠUMA ŠI NE PLE ŠUPo sle broj nih iz vo đe nja ši rom sve ta, "Dan cing Dig gers" – ma ši ne ko je ple šu u

Be o gra du. To je u sve tu naj po pu la rni ji vr hun ski ob u če ni tim ko ji svo jim akrobat-skim maj sto ri ja ma u upra vlja nju "kom bi nir ka ma" 3CX pri vla či pa žnju hi lja da po se ti-la ca na na stu pi ma ši rom sve ta. Iako je in te re sova nje za nji ho ve na stu pe ogrom no, pred sta ve iz vo de sve ga če ti ri, pet pu ta go di šnje.

Sve je po če lo ka da je dav ne 1962. osni vač JCB go spo din Bam ford na gra dio de-mon stra to ra No e la Hu pe ra sa 5 fun ti jer je po di gao ma ši nu JCB iz nad auto mo bi la u fi gu ru "up and un der" ko ja je i da nas u pro gra mu "Dan cing dig gers" ti ma. Pr vi zva-nič ni na stup "Dan cing Dig gers" ti ma je bio 1970. go di ne na pro sla vi 25. ro đen da na Ser En to ni ja Bam for da, vla sni ka JCB kom pa ni je. Tim je osno van, in spi ri san RAF-ovim akro bat skim ti mom "Cr ve ne stre le". Čla no vi po sa de su bi li ob u če ni u be le kom bi ne-zo ne, pa je pr vo ime gru pe bi lo "Be le Stre le" , ka sni je na zvan "Dan cing Dig gers".

Da nas "Dan cing Dig gers" tim iz vo di kom pli kov ne i spek ta ku lar ne okre te i ma ne-vre ma ši na ma ko ji po ka zu ju iz u zet nu ume šnost po sa de i naj bo lje ka rak te ri sti ke JCB ma ši na. Sna ga, pri la go dlji vost i sve stra nost ma ši na i pre ci znost ope ra te ra te sti ra ni su do kraj njih gra ni ca pri li kom sva kog iz vođe nja akro ba ci ja ko je od u zi ma ju dah.

Balerine od 7 tona

Mehanizacija


Šta zna či ren ti ra ti ili iz naj mi ti ma ši nu?

Rok ugo vo ren za za-vr še tak ne kog objek ta je re la tiv no kra tak i Vi jed no stav no ne mo že te da se se ti te šta je sve od opre me po treb no da bi br zo i kva li tet no bi li iz ve de ni gra đe vin-ski ra do vi. Za tim, mo že se de si ti da uko li ko se od lu či te za ku po vi nu kra na, te ret nog lif ta, mi ni ro vo ko pa ča ili ne ke dru ge ma ši ne ili opre me, rok is po ru ke bu de ve o ma dug što Vam ni ka ko ne ide u pri log.

U ovim i slič nim slu ča je vi ma, jed no stav-no ren ti ra te ono što Vam je po treb no i

ti me re ša va te svo je pro ble me u ve zi sa gra đe vin skom me ha ni za ci jom na gra di li-štu. Za to je tu "Bon džić&K" ko ji će Vam, po obi ča ju, iza ći u su sret ka da Vam je naj-po treb ni ji.

S ob zi rom na to da su ro ko vi ko je in-ve sti to ri po sta vlja ju iz la ga či ma sve kra ći i te sni ji, u pred u ze ću "Bon-džić&K" od lu či li su da svo jim kup ci-

ma mak si mal no iza đu u su sret.Uko li ko je kup cu po tre ban kran, te ret ni

gra đe vin ski lift, mi ni ro vo ko pač i sve osta-lo što nu di mo za ku po vi nu, sa da mo že i da se ren ti ra!

Pro šle go di ne u pred u ze ću "Bon-

džić&K" d.o.o. ja vi la se ide ja o

ren ti ra nju gra đe vin skih ma ši na i

gra đe vin ske opre me ko ja se ina če

na la zi u pro daj nom pro gra mu ovog

pred u ze ća.

SAVETI ZA USPEŠNO RENTIRANJERENTIRANJE

Bon džić&K d.o.o.

Šta sve mo ra te zna ti ka da ren ti ra te gra đe vin ske ma ši ne i opre mu kod nas...

SA FI lif to viSA FI lif to viNa gra di li šti ma ši rom Sr bi je u

pro te klih ne ko li ko go di na ver ti-kal ni tran sport je br ži, lak ši i jed-no stav ni ji uz SA FI te ret ne lif to-ve. Lift ti pa DEL TA 750 je ve o ma funk ci o na lan i za hva lan ka ko za ma la ta ko i za ve li ka gra di li šta. Jed no stav no, mo že se re ći da je nje go va ulo ga da olak ša ver ti kal-ni tran sport i da ras te re ti kran ka-ko se ne bi gu bi lo vre me. Ta ko đe je po go dan za gra di li šta u te snim grad skim uli ca ma i u ur ba nim sre di na ma. Ita li jan ski pro iz vo đač SA FI je po znat u sve tu po pro iz vod nji gra đe vin skih lif to va i plat for mi. Je dan deo pro gra ma će mo pred sta vi ti na saj mu gra đe vi-nar stva u Be o gra du od 15. do 19. apri la. Po se ti o ce na šeg štan da će mo upo-zna ti sa pro iz vod nim pro gra mom, mo guć no sti ma ko je SA FI mo že po sti ći na gra di li štu, na či nu fi nan si ra nja, pro da ji, ren ti ra nju i sve mu osta lom za sta će sa da šnji i bu du ći ko mi ten ti po ka za ti in te re so va nje. Ovim pu tem že li mo da upu ti mo po ziv gra đe vi na ri ma da po se te štand pred u ze ća Bon džić&K na pred-sto je ćem saj mu gra đe vi nar stva.

Ko je su pred no sti ren ti ra nja gra đe vin skih ma ši na?

Od go vor na ovo pi ta nje će te do bi ti uko li ko se od lu či te na pred lo že no re še nje. Ti me što će ren ti ra ti gra đe vin sku ma ši nu komitent do bi ja vr lo efi ka snu i pro fe si o nal nu uslu gu što pod ra zu me va: do vo že nje na gra di-li šte, br zu i efi ka snu mon ta žu i pu šta nje u rad, atest i osta lu teh nič ku do ku men ta ci ju.

Da li po sto ji ser vis i ot kla nja nje eventualnih kva ro va?

Da. Što se to ga ti če, ne ma ni ka kve raz li ke iz me đu pro da je i ren ti ra nja. Kao i kod pro da je, po sto ji mak si mal na teh nič ka po dr ška. Ustva ri, mi da-je mo ga ran ci ju u to ku ren ti ra nja.

Ko je za du žen za ru ko va nje ma ši ne u to ku ren ti ra nja?

Za du že ni su vr hun sko ob u če ni ka dro vi u obla sti ru ko va nja gra đe vin-skom me ha ni za ci jom ko ji su za po sle ni u pred u ze ću "Bon džić&K".

Mehanizacija

Predstavljamo


za vi sno sti od ste pe na oba vlja nja tih ak tiv-no sti, za tim kroz po na ša nje ce log na šeg si ste ma uklju ču ju ći i pro iz vod ne de lo ve fa bri ke.

Od re di šta – uspe šna pro da ja, ku pac, kva li tet...

Naš cilj je uspe šnost pro da je na ših pro-iz vo da na stra nom tr ži štu. Ona je po sled-njih go di na sve bolja pa je i poslovno-proizvodni sistem sve uspešniji.

Pri la go đavamo stan dar de tr ži štu i na šoj pro iz vod nji u smi slu ko ri šće nja ka pa ci te-ta. Zbog ka rak te ri stič nog pro iz vod nog pro gra ma ne ki pro iz vo di se ra de po je di-nač no, ne ki u ma njim se ri ja ma.

Sve ak tiv no sti za po či nju od ob ra de in for ma ci ja gde su nam bit ni kva li tet, ka pa ci tet i ro ko vi, kao i kon ku rent na ce na pro iz vo da u na šim uslo vi ma. Nji ho-vom pra vil nom ana li zom i tu ma če njem mo že mo, u kraj njem, ra ču na ti na iz la-zak na svet sko tr ži šte. Zahteve stranih kupaca sagledavamo putem detaljnog opisa traženog proizvoda, načina rada, tehničkim karakteristikama, kapaciteta, cene, roka isporuke i sl.

Za hva lju ju ći vi še go di šnjem ra du u pro iz vod nji ma ši na, raz me ni is ku stva i pre ci-

znih po da ta ka u ra du pro-iz vo da ko je do bi ja mo sa te re na od na ših ku pa ca, usa vr ša va li smo pro iz vo-de i po što va li že lje ku pa-ca, a te sti ra njem do sti za li kva li tet pro iz vo da.

Ku pac je naj va žni ji u na šem po slo va nju

naj pre za to što na tr ži štu ima do sta pro iz vo đa ča, ja ke kon ku-ren ci je. Zato, ku pac ne za vi si od nas, već mi od nje ga! Oba ve zno pra-ti mo zah te ve ku pa ca ko ji se brzo me nja ju, zbog načina života, uti ca ja in for ma ci o nih teh no lo gi ja i mno gih dru gih fak to ra. Sve sni smo i či nje ni ce

da je da nas na svet skom tr ži štu ve o ma va-žan kva li tet ko ji utiče na osva ja nje no vih tr ži šta, ali i na oču va nje po sto je ćih.

Ni tra di ci ja ni je vi še me ro dav na

Da bismo obez be di li pra vi kva li tet, po-treb no je mno go vi še od do bre re kla me, obe ća nja ili do brih na me ra. Ni tra di ci ja ni je vi še me ro dav na za po sti za nje vi so-kog kva li te ta, ni ti se pri hva ta kao ta kva. Za to primenjujemo si ste m me nadž men ta kva li te tom pre ma stan dar du ISO 9001, što nam omo gu ću je ko mu ni ci ra nje sa

ko min ten ti ma ši-rom sve ta. To je

ujed no do kaz kup cu o usa gla še no sti sa me đu na rod no pri hva-će nim stan dar di ma, a isto vre me no eli mi-ni še tro ško ve pro ve re od stra ne bu du ćih ku pa ca, po ve ća va efi ka snost na še or ga ni-za ci je u svim ak tiv no sti ma i pred sta vlja sna žno oru đe mar ke tin ga, pa se i time obez be đu je efi ka sni ja pro da ja.

Ovaj stan dard je pri men ljiv na sve ak-tiv no sti i po tre be u fi r mi, po čev od pro-

jek to va nja, mar ke tin ga, na bav ke, pre ko pro iz vod nje, do is po ru-

ke go to vih pro iz vo da. Sve ovo na šoj pro iz vod nji

omo gu ću je efi-

D a nas pro iz vod ni pro gram Me-ta li ke pod ra zu me va stal nu ten den ci ju pro ši re nja pro iz vod-nog pro gra ma i bro ja za po sle-

nih. Kva li tet pro iz vo da po tvr đu je pre ko 15.000 za do volj nih ku pa ca ši rom biv še Ju go sla vi je, Ru mu ni je, Bu gar ske, Al ba-ni je, Ju žne Afri ke (Gvi ne ja, Tan za-ni ja, Ga na), Hr vat ske, Ru si-je...

Na še gru pi sa ne raz voj ne ak tiv no sti pod ra zu me va ju:● ni vo po je di na ca – gde na-

sta ju na še teh nič ke ino va ci je;● raz voj ni voa po go na - teh-

nič ka pri pre ma;● raz voj na ni vou pred u ze ća - raz-

voj ni sek tor;● raz voj na vi šem ni vou - rad in že nje ra

i kon sul tant skih or ga ni za ci ja.Ulo ga ko mer ci jal nih ak tiv no sti za is tra-

ži va nje dru štve nih po tre ba (is tra ži va nje tr ži šta), kod nas sa gle da va se kroz po sto-ja nje ni za ope ra tiv nih ak tiv no sti - od pro-da je, na bav ke i dru gih bit nih fak to ra, u

S.M.T.R "ME TA LI KA"

ME STO GDE NA STA JU GRA ÐE VIN SKE MA ŠI NE...GRA ÐE VIN SKE MA ŠI NE...

Za raz voj i uspeh fa bri ke "Me ta li ka"

So pot, po red ko ri šće nja no vih na uč nih

i teh nič kih zna nja i is ku sta va (35 go di-

na po sto ja nja fa bri ke!), za for mi ra nje

no vih pro iz vo da i no vih teh no lo gi ja

ve o ma je bit na kon cep ci ja za ko ju se

za la že mo na svim ni vo i ma ra da.

Tekst: Slađana Ivković

Mar ke ting

Sa sta no vi šta mar ke tin ških ak tiv no sti i pri stu pa, te ži mo da pra ti mo kup če vu na me ru. Va žni ele men ti stra te gi je mar ke-tin ga u pla si ra nju na ših pro iz vo da (osnov-nih, po seb nih i spe ci jal nih mo de la) je su lič na pro da ja, eko nom ska pro pa gan da,

pru ža nje uslu ge osi gu ra nja re zer vnih de lo va i po prav ke, kao i di stri bu ci ja (eks-klu ziv ni za stup ni ci iz Polj ske, Bu gar ske, Ru mu ni je, Hr vat ske, Ru si je).

Usme re ni smo na do ma će tr ži šte, a ze mlje ko je nas za stu pa ju či ne da i pro-iz vod i nje gov kva li tet do bi ja vi še di men zi-o nal ni iz raz što uklju ču je funk ci o nal nost,

po u zda nost, traj nost, tač nost, la ko ću ru-ko va nja ma ši na ma i po pra vlji vost (što je do sta bit no).

Da bi se op sta lo na tr ži štu, na ša po li ti-ka pro da je i re kla me ima dva fak to ra:● Pr vi je stra te ški i od no si se na po-

zna va nje ono ga što tr ži šte tra ži, kao i na spo sob nost na še fi r me da uspe da kre i ra no ve (kon ku rent ne) pro iz vo de;● Dru gi je ope ra tiv ne pri ro de i od no si

se na ovla da va nje sa vre me ni jim teh no lo-gi ja ma ko je omo gu ća va ju eko no mič nu pro iz vod nju, u što kra ćim ro ko vi ma, uz vi sok kva li tet pro iz vo da, što ujed no zna či da je mno go te že opra šta ti pro pu ste ope-ra tiv ne pri ro de.

De talj ni je o Me ta li ci iz So po ta sa znaj te na sle de ćoj adre si:

Mi lo sa va Vla ji ća 116e, 11450 So potTel/fax +381 11 8251 400 +381 11 8251 404 +381 11 8251 004 +381 11 8251 946E-mail: me ta li ka @in fosky.net of fi ce @me ta li ka.co.yuwww.me ta li ka.co.yu

ka snost, pla ni ra nje, pra će nje i kon tro lu kva li te ta pro iz vo da, kao i tač nost. U sa gla-sno sti sa na ve de nim is ti če se i cilj - ne pre-ki dan rast ni voa kva li te ta na ših pro iz vo da i uslu ga!

Naši proizvodi ima ju svo je raz li či te ni-voe:● osnov ni, ge ne rič ki mo del (osnov ni

mo del ma ši ne VP-4 - ko ri sti se za pro iz vod nju be ton skog blo-ka);● oče ki va ni pro iz vod, ili sta-

ndar d ni pro iz vod (ma ši na SVP-533: VPS-1000 - po se du je oso bi ne ko je kup ci nor mal no oče ku ju);● pro ši re ni pro iz vod, ko ji se

od li ku je stan dard nim i do dat-nim/ne stan dard nim oso bi na ma, či me omo gu ću je mo da ku pac iz gra di sli ku o na šem pro iz vo du (SVP-12, VPS-2000, VPS-30000; se di šte na ma ši ni je ta kvo da rad nik hi dra u lič nim ko man da ma na ve o ma lak na čin pra ti i pro iz vo di be ton sku ga lan te ri ju u vi še mo-de la; sta tič ne pre se ko ji ma se upra vlja de-lom auto ma ti kom i dru gim sa vre me nim teh ni ka ma; VPS-4000 ma ši na ko jom se pot pu no auto mat ski upra vlja).

Predstavljamo

Tekst: Bra ni slav Jan ko vić

Ekologija i građevinarstvo


nog ma te ri ja la, pra nje ma te ri ja la sa iz dva-ja njem sku pog pe ska, po no vo ko ri šće nje iz dvo je nog agre ga ta, ko ri šće nje de la re ci-kli ra nog ma te ri ja la za pro iz vod nju gra đe-vin skih ele me na ta itd. Gra đe vin ska in du-stri ja u raz vi je nim ze mlja ma bu kval no se utr ku je u pro na la že nju no vih mo guć no sti pri me ne re ci kli ra nog ma te ri ja la, a gra đe-vin ska pred u ze ća se hva le da primenjuju ta kav ma te ri jal.

Re ci kla ža u Sr bi ji

Na na šim pro sto ri ma re ci kla ža je ve o-ma ma lo za stu plje na, a u gra đe vin skoj in du stri ji prak tič no da ni je ni pri sut na. Re-zul tat to ga je ka ta stro fa lan po oko li nu i to se vi di na sva kom ko ra ku go lim okom. U bli zi ni gra do va svu da su vi dlji ve di vlje de po ni je ra znog ot pad nog ma te ri ja la i one su sve bli že na se lji ma. Na sta le su kao ne do sta tak sve sti u celini o opa sno sti ma po oko li nu, ne do sta tak or ga ni za ci je de-po ni ja, od su stva in spek cij skih kon tro la, bla ge ka zne ne po li ti ke. Po ru še ni objek ti i nji ho vi de lo vi bu kval no se ba ca ju na pr vu "zgod nu" di vlju de po ni ju, a on da se če ka da taj pro blem re ši ne ko dru gi iz lo kal ne vla sti.

Dru gi raz log to me je jef ti na si ro vi na, pre sve ga šlju nak i pe sak, ko ji se ma sov-

no i ne kon tro li sa no va di iz na ših re ka. Za raz li ku od na še ze mlje u Evrop skoj Uni ji, kao i u mno gim raz vi je nim ze mlja ma sve-ta, za bra nje no je va đe nje pe ska i šljun ka iz re ka jer se na taj na čin re me ti njen pri-rod ni tok, kao i fl o ra i fa u na! Sa mim tim pro na la ze se dru gi re sur si, a re ci kla ža gra đe vin skog ma te ri ja la po sta je sa ma po se bi mno go ak tu el ni ja, is pla ti vi ja i pod sti-če raz voj spe ci ja li zo va nih pred u ze ća za re ci kla žu. De po ni je po sta ju atrak ti van i or ga ni zo van iz vor si ro vi na.

Re še nja

Za naj jed no stav ni ju re ci kla žu tvr dog gra đe vin skog ma te ri ja la (ci gla, crep, mal-ter, be ton, ar mi ra ni be ton, as falt) naj vi še se ko ri ste ma nje mo bil ne dro bi li ce, opre-mlje ne mag net nim iz dva ja čem za ar ma tu-ru, a pred vi đe ne su za an ga žo va nje i u ur ba nim sre di na ma. Jed na od ta kvih je ROC KSTER Recycler (www.roc kster.at), ko ja po se du je sve ka rak te ri st ike ko je se od ta kvog ure đa ja oče ku ju.

Nje na pred nost je što se mo že an ga-žo va ti di rekt no na lo ka ci ji gde se ru ši obje kat. Na taj na čin se na li cu me sta vr ši dro blje nje ma te ri ja la na krup no ću 0-30 ili 0-60 mm, iz dva ja ar ma tu ra iz be to na, iz dro blje ni ma te ri jal se od mah mo že to va-ri ti u ka mion, što znatno sma nju je tro ško-ve tran spor ta, a mo gu ća je i isto vre me na pro da ja ta kvog ma te ri ja la. Po red to ga i sam pro ces ru še nja vr lo je uno san po sao ta ko da je mo gu će u sva kom ci klu su ra da ostva ri ti pro fi t uz isto vre me ni do pri nos eko lo gi ji.

S ob zi rom na intenzivnu grad nju u na-šoj ze mlji, na da mo se da će nam go di ne, ili još bo lje me se ci pred na ma, do ne ti stro-ge pro pi se ko ji će re gu li sa ti ovu oblast i sa mim tim po di ći svest svih nas o to me da nam "ze malj ska ku gla ni je po klo nje na već po zajm lje na od bu duć no sti".

Z na čaj no me sto u ot pad nom ma te-ri ja lu za u zi ma i gra đe vin ski ot pad kao re zul tat eks pan zi je grad nje u ce lom sve tu. Mno gi objek ti se

ru še, ustu pa ju me sto no vim, ali ve li ki pro-

blem pred sta vlja od voz i de po no va nje ot-pad nog gra đe vin skog ma te ri ja la.

EU i gra đe vin ski ot pad

Iz tih raz lo ga u Evro pi su uve de ni stro-gi pro pi si da se pri li kom iz grad nje no vih obje ka ta ili pu te va mo ra upo tre bi ti i od-re đe ni pro ce nat re ci kli ra nog ma te ri ja la u bi lo kom ob li ku.

Naj jed no stav ni ji pri mer je ugrad nja de-la gra đe vin skog šu ta u od re đe ni na su ti sloj pri li kom iz grad nje pu ta. Sle de ća mo-guć nost je dro blje nje i se lek ci ja iz dro blje-

De po ni je, naj u pe ča tlji vi ji, ali i ne pri jat ni sve dok br zog raz vo ja dru štva, po sta ju sve pro ble ma tič ni je. Tro ško vi de po ni ja su sve ve ći, nji ho va uda-lje nost naj če šće pro ble ma tič na, pro pi si o za šti ti oko li ne sve stro ži..., to su pro ble mi i pri ti sci sa ko ji ma se ceo svet sva ko dnev no su sre će. Iz tih raz lo ga se i ceo raz vi je ni svet tru di da što vi še ot pa da re ci kli ra i po no vo upo tre bi. Na taj na čin po sti žu se ve li ke ušte de uz isto vre me nu za šti tu ži vot ne sre di ne.

GRA ÐE VIN SKOG MA TE RI JA LA

QUICK d.o.o.Bulevar dr Zorana Đinđića 99/2Beograd, Srbija Tel. +381 11 313 07 35 +381 11 313 07 36Fax: +381 11 313 08 15E-mail: offi [email protected]

RE CI KLA ŽA

Predstavljamo


boč ne si gur no sne ele men te, pro la zni ce sa mer de vi na ma, spo lja šnja ste pe ni šta, pe šač ke pro la ze, nad stre šni ce, re šet ka ste ele men te za pre mo šća va nje, šte lu ju će no-ži ce itd. U ovoj po nu di po seb no se iz dva-ja ju skel ski si ste mi po zna tih ne mač kih pro iz vo đa ča: Thyssen Hünne beck BO STA 100, Plet tac SL70, Al trad-Ba u mann 70.

Is ku stvo sa tr ži šta u Sr bi ji po tvr đu je da stra ni ali i do ma ći in ve sti to ri, kao i gra đe-vin ska pred u ze ća spe ci ja li zo va na u obla-sti iz vo đe nja ra do va sve vi še za ku plju ju fa sad ne ske le, a tra že uslu ge i mon ta že, de mon ta že, kao i iz ra de pro je ka ta ske la od stra ne struč nih li ca.

Upra vo u ovom, po sled njem seg men tu ono ga što se tra ži na srp skom gra đe vin-skom tr ži štu u ovom tre nut ku, pra vi od-go vor ima MB Com pany, ko ji nu di iz ra du pro je ka ta ske la, uz, isto vre me no, struč ni nad zor pri li kom mon ta že. Šta vi še, oslu-šku ju ći na pra vi na čin po tre be kli je na ta od no sno tr ži šta u ovom de lu gr a đe vi nar-stva, MB Com pany u svo joj po nu di ima pred vi đe nu op ci ju gde stran ka pre u zi ma opre mu i sa ma, od no sno u sop stve noj or-ga ni za ci ji mon ti ra ske lu. No, po sto ji mo-guć nost da se ugo vo ri kom plet na uslu ga u okvi ru ko je MB Com pany po red iz da va-nja ske le u za kup, i mon ti ra, tran spor tu-je, iz ra đu je pro je kat ske le, vr ši nad zor i even tu al ne do ra de. U ovoj ra zno vr snoj po nu di va žno je na po me nu ti i iz ra du uze mlje nja ske le, i po sta vlja nje za štit nih mre ža, što ite ka ko uti če na bez bed nost sa me ske le, a o bez bed no sti rad ni ka da i ne go vo ri mo.

Osta la opre ma – dis tan ce ri

Od osta le opre me neo p hod ne za iz vo-đe nje kva li tet nih ra do va u gra đe vi nar stvu,

u po nu di MB Com pany-ja na la ze se sve vr-ste dis tan ce ra i dru ga gra đe vin ska ga lan-te ri ja ko ja se ko ri sti u ra du sa pre fa bri ko-va nim be ton skim ele men ti ma u ske let noj i pa nel noj grad nji. U ši ro koj po nu di naj sa-vre me ni jih uvo znih ar ti ka la na la ze se pla-stič ni, be ton ski i če lič ni dis tan ce ri za gor-nju i do nju zo nu, ho ri zon tal nu i ver ti kal nu ar ma tu ru, za tim si ste mi za po di za nje, fi k si ra nje i po ve zi va nje pre fa bri ko va nih be ton skih kon struk ci ja, vo do ne pro pu sne mem bra ne i pro iz vo di za opla tu, ve zu ju ći an ke ri i dis tan ce ri za izo la ci o ne ma te ri ja-le, lajs ne i kon struk tiv ni pro fi li, mag net ni pro iz vo di za me tal ne ka lu pe...

Do stup nost iefi ka san tran sport

MB Com pany ras po la že vi so ko struč nim ka drom, a va žno je zna ti da la ger ove fi r-me uvek ima do volj nu ko li či nu ske la. Pri-stup je lak, jer se na la zi u ne po sred noj bli zi ni auto pu ta kod Do ba no va ca, što je va žno za brz i jed no sta van tran sport do bi lo kog me sta u Sr bi ji. Ta ko đe, MB Com-pany ima svoj vo zni park i u mo guć no sti je da svo jim ka mi o ni ma u bi lo kom tre nut-ku pre ve ze po treb nu opre mu ka da tom gra di li štu.

Uosta lom, ras pi taj te se i uve ri te sa mi u ra zno vr snost po nu de kva li tet ne opre me kod fi r me MB Com pany, na adre si:

Bul. Ar se ni ja Čar no je vi ća 99G, 11070 N. Be o grad; tel: +381 (0) 11 3133660; tel/fax: +381 (0) 11 3133658; e-mail: mbcom pany@e u net.yu

O snov na od red ni ca fir me MB Com-pany je ste za kup fa sad nih ske la i pro da ja sa vre me ne gra đe vin-

ske opre me re no mi ra nih ne mač kih pro-iz vo đa ča.

Fa sad ne ske le – si gur nost i kva li tet

Ono što naj pre tre ba is ta ći ka da je reč o fa sad nim ske la ma ko je MB Com pany da je u za kup, je ste da su naj sa vre me ni-ja opre ma te vr ste ko ja za do vo lja va nor-me EU. U za vi sno sti od ka rak te ri sti ka i mak si mal nog op te re će nja, po sto ji šest gru pa ske la. Ima ju ći u vi du pret hod nu od red ni cu, kao i da tu po de lu ske la, MB Com pany svo jim kli jen ti ma ga ran tu je da fa sad ne ske le ko je se na la ze u po nu di za za kup, za do vo lja va ju sve naj vi še stan dar-de pre ma DIN 4420 i to u gru pa ma 4, 5 i 6, ali i naj stro ži je stan dar de u ve zi sa si gur no šću na ra du. Upra vo te ske le su u ovom tre nut ku na srp skom tr ži štu naj vi še tra že ne!

U MB Com pany-ju is ti ču da se u nji-ho voj po nu di na la zi is klju či vo ra mov ska fa sad na ske la od če li ka ili alu mi ni ju ma, i ko ja po se du je sve po treb ne sa stav ne de lo-ve: ver ti kal ne ra mo ve, si gur no sne ogra de, di ja go na le, pa to sni ce, za vr šne ele men te,

Na ov da šnjem tr ži štu ime ove fi r me

po sto ji još od 1997. go di ne i znak je

za do bra i ko ri sna re še nja u obla sti

gra đe vi nar stva, a ne ma nje zna čaj no

je i is ku stvo u obla sti tr go vi ne na ve-

li ko i ma lo kao i u spolj noj tr go vi ni.

MB Com pany d.o.o.

ZA KUP KO JI SE IS PLA TIZA KUP KO JI SE IS PLA TI

Oplate


jek tom je pred vi đe na upo tre ba sa mo-u gra đu ju ćeg (SCC) be to na mar ke MB 60-70, ko ji zah te va spe ci jal no pro jek-to va ne si ste me opla ta.

Shod no spe ci fič no sti objek ta u sa rad nji sa iz vo đa čem ra do va fir-

mom "Rat ko Mi tro vić-De di nje", struč-ni tim fir me PE RI iz ra dio je kom ple tan pro je kat opla te i obez be dio neo p hod-nu opre mu i teh nič ku po dr šku. U ovom tre nut ku iz ve de na je kon struk ci ja do ko te 19.10.

U pro le će 2007. za po če ta je iz grad-nja tor nja na Ava li. Ge o me tri ja no-vog tor nja iden tič na je sta rom, či ja

je iz grad nja za vr še na 1965. go di ne, ali je pri me nje na naj sa vre me ni ja teh no lo gi ja kao i naj sa vre me ni ji na či ni grad nje. Pro-

GRA DI TE USPE ŠNO GRA DI TE USPE ŠNO SA FIR MOM PE RISA FIR MOM PE RI


Si stem RCS imao je dvo stru ku funk ci ju, kao no si va pod kon struk ci ja sa unu tra šnje stra ne i kao pe nja ju ća kon struk-ci ja sa spo lja šnje stra ne.

U sa rad nji sa Gra đe vin-skim Fa kul te tom Uni ver-zi te ta u Be o gra du ura đe-no je do dat no ukru će nje no ži ca tor nja za po tre be pri dr ža va nja od no sno osla nja nja no ži ca tor nja u fa zi nji ho vog be to ni ra-nja.

Pri iz ra di upu šte nog de la te la tor nja ko ri šće-ne su no si ve si stem ske ske le PE RI UP Ro sett i PE-RI Mul ti prop.

Naj kom pli ko va ni ja fa-za iz grad nje Aval skog tor nja za vr še na je spa ja-njem no ži ca u ni vou pr-ste na na ko ti 17.10.

Na sa mom po čet ku iz li ve ne su tri te-melj ne sto pe na ko je se osla nja ju no ži ce bu du ćeg tor nja. Pr vi takt no ži ca ra đen je jed nim se tom opla te, jed na po jed na.

Osta la če ti ri tak ta iz ve de na su sa tri isto vet na se ta opla te i be to ni ra ne isto vre-me no. Pri li kom iz ra de no ži ca, zi do va te la tor nja i pr ste na, ko ri šće na je fl ek si bil na opla ta VA RIO i si stem RCS, ko ji iz dr ža va-ju ve li ke pri ti ske sve že be ton ske ma se. Zbog pro men lji vog po preč nog pre se ka no ži ca, VA RIO opla tu je bi lo neo p hod no pre pra vlja ti za sva ki takt po na o sob.

Oplate

Go ran Mi lo va no-vić, teh nič ki di rek tor fir me “Rat ko Mi tro-vić-De di nje” d.o.o. Be o grad:

“Že li mo da bu de-mo naj bo lji - za to i

ra di mo s naj bo lji ma. Ovo je naš če tvr-ti pro je kat s fi r mom PE RI. Za hva lju ju ći nji ho vim si ste mi ma i teh nič koj po dr šci, bez pro ble ma smo na dok na di li dva me-se ca za ka šnje nja uslo vlje nih lo šim vre-men skim pri li ka ma. Fir ma PE RI je još jed nom oprav da la uka za no po ve re nje”.

PRO JE KAT AVALSKI TORANJ – SA RAD NJA SA FIR MOM PE RI-OPLA TE D.O.O.

Predstavljamo

• ana li zu op te re će nja;• dis po zi ci ju kon struk ci je ske le;• pro ra čun osla nja nja ske le;• raz ne cr te že;• ate ste o is prav no sti upo tre blje nih

ma te ri ja la i kom po ne na ta.Za na ve de no gra di li šte, iz ra di li smo za

dve ve o ma slo že ne zgra de kom plet no teh-nič ko re še nje skla pa nja ske la, ske lu is po-ru či li i po sta vi li!

Na zgra di GP06, ko ja je pro jek to va na sa mno gim is pu sti ma i uglo vi ma, pri ve o ma zah tev nom pri la go đa va nju ske le uz obje-kat, po ka za la je ve li ke pred no sti LAYHER Blitz-ske la od če li ka, ši ri ne ra ma 0,73 m. Po god nost pru ža ju raz li či te du ži ne po lja (od 1,57 m do 4,14 m) ko je po sto je u na-šem asor ti ma nu. Tu su i mno ge raz li či te kom po nen te, po čev od vi še vr sta no žnih obrt nih vre te na – sto pa, pre ko ra mo va u raz li či tim du ži na ma i ši ri na ma, pet raz-li či tih vr sta po do va (če lik, alu mi ni jum, šper-pod, dr vo i no vi FI PRO-pod, pod od sta kle nih vla ka na) sa od go va ra ju ćim ogra da ma i di ja go na la ma, mno go broj ne vr ste kon zo la, re šet ka stih no sa ča, pa do za vr šnih ogra da i raz ne za štit ne mre že, plat na i plo ča.

U te snoj sa rad nji sa teh nič kim ka drom iz vo đa ča ra do va (fi r ma DE NE ZA M In že nje-ring iz Be o gra da), ostva ri li smo per fek tan sklad:

• pla ni ra nje i po sta vlja nje ske le, • fl ek si bil nu is po ru ku ske le,

• obu ku rad ni ka na gra di li štu, • pri pre mu i iz ra du ela bo ra ta i pro jek-

ta ske le (ka ko tra ži za ko no dav stvo), uklju-ču ju ći i teh nič ku po dr šku za bu du ća pi ta-nja ve za na za LAYHER Blitz-ske lu.

Na zgra di GP04 do ka zao se ve o ma ši ro ki asor ti man raz li či tih kon zo la, kao i ve li ko is ku stvo na šeg teh nič kog ka dra u Ne mač koj. LAYHER Blitz-ske la je per-fekt no pri la go đe na na raz li či te du bi ne bal ko na i raz li či te di men zi je u ši ri ni i vi-si ni. To je bio naj bo lji iza zov i do kaz za pri me nu ve li kog is ku stva teh nič ke slu žbe fi r me LAYHER. Od pri pre me na gra di li štu, iz ra de tač ne še me po sta vlja nja ske le, do iz vo đe nja pro jek ta, sve se od vi ja lo na naj-vi šem ni vou.

De talj ni je o ovom va žnom ele men tu u iz vo đe nju gra đe vin skih ra do va, ali i za sa-mu bez bed nost rad ni ka, mo že te se oba-ve sti ti na sle de ćoj adre si:

N a jed nom od naj ve ćih gra di li šta u ovom de lu Evro pe, i si gur no naj ve ćem gra di li štu Be o gra da, gra di se 1.800 sta no va. Na gra di-

li štu, po zna tom kao uni ver zi tet sko na se-lje u no vo be o grad skom Blo ku 67, an ga žo-va no je 2.500 rad ni ka. Si gur nost rad ni ka je ve o ma va žan fak tor. To se naj ka sni je po ka zu je u tre nut ku po sta vlja nja ske le za iz vo đe nje fa sad nih ra do va. Iz vo đa či ra do-va, pre ma Pra vil ni ku o za šti ti na ra du pri iz vo đe nju gra đe vin skih ra do va (član 73.), du žni su da po po sta vlja nju rad ne ske le pri lo že teh nič ku do ku men ta ci ju, ko ja sa-dr ži, iz me đu osta log:

Od če li ka, du bo ko to plo po cin ko va-na, naj sa vre me ni ja ra mov ska ske la, ko ja se u naj kra ćem ro ku mon ti ra. Po do vi od per fo ri ra nog če li ka su ta ko đe du bo ko to plo po cin ko va ni i ga ran tu ju upo tre bu to kom mno go go-di na. Na rav no da LAYHER Blitz-ske la po se du je sve po treb ne evrop ske i do ma će ate ste.

BLITZ-SKE LA – ZA SI GU RAN RADLayher

LAYHER otva ra kćer ku-fir mu u Sr bi ji

Fir ma Wil helm LAYHER GmbH & Co. KG iz Ne mač ke uspe šno po slu je na srp skom tr ži štu sko ro če ti ri go di ne, pre ko za stup-ni štva fi r me SCI U RUS doo, Be o grad. Ovih da na, LAYHER In ter na ti o nal GmbH iz Ne-mač ke, otva ra kćer ku-fi r mu u Be o gra du. Cilj nam je da na sve ve ću po tra žnju za naj kva li tet ni jom i naj tra že ni jom ske lom, ubu du će još bo lje od go vo ri mo.

Po red po ve ća ne po nu de ske le na la ge-ru, na me ra nam je da teh nič ku po dr šku i iz ra de re še nja ske le, još vi še una pre di mo. Na pred sto je ćem Saj mu gra đe vi nar stva u Be o gra du (15. - 19. 4. 2008.), bi će iz lo že-ne mno ge no vi ne, ko je je fi r ma LAYHER u pro te klih ne ko li ko me se ci raz vi ja la i ko je su sa mo je dan ma li do kaz da je LAYHER ap so lut ni svet ski li der u do me nu ske la. Mi smo ori gi nal! Do bro do šli!

SCI U RUS d.o.o.Bul. Ar se ni ja Čar no je vi ća 7811070 No vi Be o gradTel: +381 11 212 96 88Fax: +381 11 313 35 83Mob: +381 63 322 799Email: ma il @sci u rus.co.yuWeb: www.sci u rus.co.yu i www.ske le.co.yu


Predstavljamo


sta la te ri kli ma ure đa ja ko ri ste pri li kom iz ra de ru pa preč ni ka oko 60 mm kroz no se ći zid, a či ja se sna ga udar ca kre će od 8 do 15 J.

De WALT za či sti ju oko li nu

Ovaj če kić je, zbog svo je ma se i du gog pne u mat skog si ste ma (ci lin dar, kli po vi), efi ka sni ji od ve ći ne obič nih pne u mat skih če ki ća, a uz to ne za ga đu je oko li nu. Ov-de ne ma ve li ke bu ke di zel mo to ra za kompre sor, bu ke sa mog kom pre so ra, ne ma mi ri sa naf te, ni ti štet nih iz duv nih ga so va. Je di na bu ka ko ja se mo že ču ti je sa mo uda ra nje dle ta o pod lo gu. Ja či na te bu ke, kod svih vr sta če ki ća, pa i kod ovo-ga, za vi si od objek ta ko ji se ru ši. Ako se ra di na sre di ni be ton ske plo če, bu ka je ve-ća, ne go ako ru ši te te me lje. Ta vr sta bu ke kod ovih ala ta je ne iz be žna.

Te žak i do pa dljiv

Ume će je, jed nom ta kvom ala tu te škom 31 kg i ru ši lač ke na me ne, da ti do pa dljiv iz gled, ali DeWALT je i u to me us peo, kom bi nu ju ći cr nu, žu tu i sre br nu bo ju uz do bar di zajn ku ći šta. D25980 elek tro-pne u mat ski če kić za ru šenje s pri hva tom pri bo ra 28 mm Hex (še sto u ga o nim), po-kre će sna žan elek tro-mo tor od 2.000W.

Nji me po kre nu ti pne u mat ski si stem ostva ru je zna čaj nih 870 uda ra ca u mi-nu tu, već spo me nu te sna ge od 68 J. Ta sna ga se po sti že u du gom ci lin dru pne-u mat skog si ste ma, gde le te ći klip po sti-že ve li ko ubr za nje, što po ve ća va sna gu udar ca. Da bi se ta sna ga mo gla ostva ri ti, a da alat ima pro tiv te žu za ta ko sna žan uda rac, te da se nje go va sna ga pre ne se na ma te ri jal ko ji se ru ši, a da se ne ma-ni fe stu je kao po vrat ni uda rac, če kić ima ma su od 31 ki lo gra m.

Z a čvr šće i be ton ske de lo ve uglav-nom se ko ri ste pne u mat ski ala-ti. Kom pre sor sa sna žnim di zel mo to rom kom pri mu je va zduh,

ko ji se cre vom vi so kog pri ti ska do vo di do pne u mat skog če ki ća. Ali, ta kvi ala ti zna čaj no za ga đu ju oko li nu iz duv nim ga so vi ma, naf tom, bu kom. Da bi se sma nji lo za ga đe nje oko li ne, a da se uz to i ubr za ru še nje, De Walt je na pra vio no vi, 31 kg te ški elek trop ne u mat ski če-kić sna ge udar ca od čak 68 J, ko ji no si ozna ku D25980. Ko li ka je to sna ga mo-že mo do bro ilu stro va ti po re đe njem sa elek trop ne u mat skim če ki ći ma ko je in-

Sve do ci smo in ten ziv ne iz grad nje

stam benih i po slov nih zgra da. Ne-

ka da šnja pe ri fe ri ja, na se lja ma lih,

sta rih po ro dič nih ku ći ca na ru bu

gra do va ru še se i pre tva ra ju u no ve

ur ba ne sre di ne. Da bi se za po če-

lo s no vom iz grad njom na ta kvim

me sti ma, pr vo se mo ra ju sru ši ti sta ri

objek ti.

SNA GA TOR SA ŠAR MOM…SNA GA TOR SA ŠAR MOM…De WALT D 25980 ČE KIĆ OD 31 KG

Pred stav nik pro-iz vo đa ča nam je po-seb no na gla sio da le te ći klip u elek trop-ne u matskom si ste mu ima ma su od 2 kg.


31 kg, jed no stav no ga pri hva ti ru ka ma sa do nje stra ne oba ru ko hva ta, na dla ni com na do le i na taj na čin ne do di ru je pre ki-dač. Ta ko je prak tič no nemo gu će da pri po me ra nju ala ta ra di nastav ka ru še nja do-đe do ne že lje nog uključi va nja.

Pre ki dač se na la zi sa gor nje stra ne ru-ko hva ta, pa se alat mo že pre no si ti bez iz vla če nja uti ka ča iz utič ni ce.

Pri bor za D25980

De WALT za ovaj če kić nu di bo ga ti do-dat ni pri bor, ko li ca za pre vo že nje če ki ća do me sta upo tre be na ko ji ma je pred vi-đen dr žač za 4 ko ma da pri bo ra, dle ta, špi-ca itd. Uz to, za ovaj če kić nu di i ko nu sno dle to (špic), rav no del to, pljo sna to dle to, plo ča sto dle to, se kač za as falt, lo pa ta sto dle to, te plo ča sti na bi jač za ze mlju.

Ski da njem če ki ća ko li ca po sta ju “kla sič-na ko li ca” za pre voz te žih te re ta

Za kraj na vo di mo i pri bli žne ce ne u Sr-bi ji. Če kić D25980 bez PDV-a ko šta oko 1.665 EUR-a, a tran sport na ko li ca D258901 bez PDV-a ko šta ju oko 116 EUR-a.

AVC Si stem sma nji va nja vi bra ci ja

Ra di sma nje nja pre no sa vi bra ci ja na ru ku rad ni ka, ko je su kod ova kvih ala ta uvek pri sut ne, De WALT je ugra dio AVC (Ac ti ve Vi bra tion Con trol), ak tiv nu kon-tro lu vi braci ja, ko ja vi bra ci je sma nju je na naj ma nju mo gu ću me ru.

Oba ru ko hva ta ve za na su na ku ći šte pre ko AVC si ste ma opru ga, što oset no sma nju je pre nos uda ra ca na ru ke

Već sa ma lo sna žni jim pri ti skom ceo ru ko hvat se okre ne na do le za ne ko li ko ste pe ni

Si stem opru ga, pre ko vre te na, na ko-je su ve za na oba ru ko hva ta, do zvo lja va ogra ni če no po kre ta nje ru ko hva ta pre ma do le. Ta ko, ka da se usled sna žnog udar ca alat po me ri pre ma go re, ru ko hva ti se za taj po mak oko vre te na (oso vi ne) okre nu pre ma do le i na ru ke rad ni ka se pre ne se tek ma nji deo vi bra ci ja. Da je AVC si stem vr lo efi ka san mo že se zaklju či ti po či nje ni-ci, da je rad nik, ko ji ima is ku stva s ta kvim ala ti ma, ko me smo da li da ga is pro ba, ra-dio s njim 45 mi nu ta bez pre ki da.

Pre ki dač sa gor nje stra ne

Mo žda će vam se u pr vi čas či ni ti da je ta ster pre ki da ča sa gor nje stra ne ru kohva-ta ne lo gi čan, ali to je vr lo do bro re še nje. Ka da rad nik tre ba da pre me sti alat te žak

Predstavljamo

Tekst i foto: Đorđije Kujundžić

Putopis


se mo ra ju ne iz o stav no obi ći, naj br žem na-či nu da se za je dan dan vi di što vi še, is ti-ču ći za do volj stvo što će je dan be o grad ski ča so pis pi sa ti o nji ho vom vo lje nom gra-du. Po tru dio sam se da za ne ko li ko sa ti obi đem ne ko li ko ka rak te ri stič nih zna me-ni to sti, po ko ji ma je Ba nja Lu ka po zna ta, i da po ku šam da pred sta vim ovaj grad na na čin na ko ji to nje go va bur na isto ri ja i sa da šnja di na mič nost, i za slu žu je.

Isto ri ja

Pr vi po zna ti sta nov ni ci na ovim pro sto-ri ma bi li su Ili ri i Kel ti. Ri mlja ni su ka sni je pr vi ot kri li dej stvo le ko vi tih mi ne ral nih vo da na mno gim iz vo ri ma u oko li ni. Na me stu tvr đa ve Ka stel, u da na šnjem cen-tru gra da, iz gra di li su voj no utvr đe nje Ka stra. Pro pa šću Rim skog car stva, po če-la su se na se lja va ti slo ven ska ple me na. Sme nji va li su se Vi zan ti ja, ugar ski kra lje-vi, a u XII ve ku, ovom te ri to ri jom je go-spo da rio pr vi bo san ski ban Bo rić. U XI II ve ku pr vi put se po mi nje Vr ba ški grad, u XIV ve ku vla da kralj Tvrt ko a po čet kom XV ve ka – Hr vo je Vuk čić, ta da šnji moć ni fe u da lac.

Da na šnje ime gra da pr vi put se po mi-nje 1494. go di ne kad je hr vat sko-ugar ski kralj Vla di slav II Ja ge lo nac u po ve lji lo kal-

nim za po ved ni ci ma pi sao da je Ju raj Mi ku la šić ka šte lan Ba nja Lu ke. Tur ci do la ze u XVI ve ku i osta ju 350 go di na. Mno gi jav ne gra đe vi ne ta da su po dig nu te kao i objek ti od kul tur no-isto rij skog zna ča ja. To je pe riod obe le žen tur sko-austrij skim ra to vi ma, ve li-kim ra za ra nji ma i stra da nji ma sta-nov ni štva. Ve li ke epi de mi je ku ge ni su za o bi la zi le ovo pod ruč je kao ni če sti ra zor ni ze mljo tre si.

1878. go di ne na Ber lin skom kon gre su, Ba nja Lu ka pri pa da Austro u gar skoj, pod či jom upra-vom do la zi do raz vo ja za nat stva i in du stri je. Gra di se in fra struk-tu ra, uli ce, vo do vod i ka na li za ci-ja, elek trič na ra sve ta, po ve zu je se grad že le znič kom pru gom sa Bu dim pe štom i Be čom. Otva ra se re al na gim na zi ja, na pre du je pri vre da i tr go vi na, po či nje eks-plo a ta ci ja ru de iz obli žnjih na la zi šta.

Me đu tim, na rod je i po red pro cva ta bio is cr pljen ve kov nom oku pa ci jom. Do la zi do raz vo ja rad nič ke sve sti, ja vlja se ot por i po či nju po bu ne i štraj ko vi. Po-zna ti pi sac i na rod ni tri bun, Pe tar Ko čić, sva ka ko je naj slav ni ji ži telj gra da u tom pe ri o du. Po kre nuo je ča so pis "Otadž bi na"

U vek sam se le po ose ćao u Ba nja Lu ci, ili ka ko se to u ovom le pom gra du mno go če šće ka že, Ba njoj Lu ci. Pre po sled njeg ra ta, vr lo

ret ko sam pro la zio ovim pu te vi ma, sve ga jed nom ili dva pu ta. Me đu tim, u po sled-njih de se tak go di na, si gur no me nekoliko pu ta go di šnje po sao do ve de u grad ko ji je zbog mno go broj nih par ko va i ze le nih po-vr ši na, po znat i kao grad ze le ni la. Ta ko je bi lo i ovog pro le ća, ka da sam shva tio da je po se ta tra di ci o nal nom saj mu gra đe vi-nar stva u mar tu, do bra pri li ka da u okvi ru ru bri ke pu to pis, na pi šem nekoliko re či o Ba nja Lu ci za ovo, ju bi lar no iz da nje Mo-du la. Ka da sam iz neo ide ju ko le ga ma iz gra đe vin skog cen tra Li der, ina če stal nim iz la ga či ma na saj mu, od mah su sa nji ho-ve stra ne sti gli pred lo zi o me sti ma ko ja

Sme šte na na oba la ma re ke Vr bas,

Ba nja Lu ka pred sta vlja po li tič ki,

ad mi ni stra tiv ni, kul tur ni i uni ver-

zi tet ski cen tar Re pu bli ke Srp ske,

i ujed no po sle Sa ra je va, naj ve ći

grad Bo sne i Her ce go vi ne.

NA OBA LA MA VR BA SA

Tvrđava Kastel


ma šen, ve li kim žr tva ma osa ka ćen, grad do če ku je oslo ba đa nje 22. apri la 1945.

Ni tu ni je bio kraj stra da nji ma i ra za ra-nji ma. Ve li ki ze mljo tres iz ok to bra 1969. go di ne me nja iz gled gra da iz te me lja, od no se ći devetnaest ljud skih ži vo ta uz hi lja du po vre đe nih. Do la zi do ba ve li ke ob-

no ve, gra de se no va stam be na na se lja i in fra struk tur ni objek ti i grad do bi ja da na-šnji pre po zna tljiv iz gled. Rat na pod ruč ju biv še Ju go sla vi je, Ba nja Lu ka do če ku je sa 150.000 sta nov ni ka, kao de se ti grad po ve li či ni u ze mlji. Na sre ću, ni je bi lo di rekt-nih rat nih dej sta va, ali se iz ra zi to pro me-

u ko me je kri ti ko vao austro u gar sku ti ran-sku vlast i osta vio ve li ki trag u srp skoj knji-žev no sti. Po sle I svet skog ra ta i ula za oslo-bo di lač ke srp ske voj ske 21. no vem bra 1918. go di ne u grad, Ba nja Lu ka otva ra no vo po gla vlje u svo joj bur noj isto ri ji.

U kra lje vi ni Ju go sla vi ji, do bi ja zna čaj no stra te ško me sto, po sta vlja njem za se di šte Vr ba ske ba no vi ne, jed ne od de vet i si gur-no naj ne ra zvi je ni je po kra ji ne u ta da šnjoj dr ža vi. Do la skom na me sto ba na, ro đe ni Ni šli ja Sve ti slav Ti sa Mi lo sa vlje vić, po či-nje sa ve li kim gra đe vin skim po du hva ti ma i iz grad njom ki lo me ta ra pru ga, mo sto va; gra de se ško le, otva ra ju jav ne in sti tu ci je, po zo ri šte, a u tom pe ri o du grad do bi ja vi-še re pre zen ta tiv nih obje ka ta od ko jih su naj po zna ti ji Ban ski dvor i Ban ska pa la ta, ho tel Pa las... Sre đu je se grad ski park i po-di že spo me nik Pe tru Ko či ću, za vr ša va se hram Sve te Tro ji ce, po kre ću "Vr ba ske no-vi ne". Za ne što vi še od če ti ri go di ne, ban Mi lo sa vlje vić je osta vio ve li ki trag i ostao upi san zlat nim slo vi ma u isto ri ju gra da.

Dru gi svet ski rat je pre ki nuo us pon Ba nja Lu ke ko ja ula zi u okvir Ne za vi sne dr ža ve Hr vat ske. Raz ru šen i to tal no osi ro-

Ulica Veselina Masleše

Panorama sa vrha Banj brda


opa sa na je sa svih stra na ka me nim zi di na-ma, na ko ji ma su po dig nu te pu škar ni ce i osma trač ni ce, ta ko da je u pro šlo sti pred-sta vlja la vr lo ja ko voj nič ko utvr đe nje ko je

je šti ti lo ko tli nu Vr ba sa od ne pri ja telj skih na le ta, uglav nom sa se ve ra. Ko-nač nu for mu iz du že nog tra pe za ogra ni če nog be de-mi ma, ba sti o na sa ku la ma i pod zem nim pro la zi ma, Ka stel do bi ja po čet kom XVI II ve ka za vre me tur ske oku pa ci je. Da nas se u unu-tra šnjo sti Ka ste la, po red let nje po zor ni ce, deč jeg igra li šta i na ci o nal nog re-sto ra na, na la zi Za vod za za šti tu kul tur nog i pri rod-

nog na sle đa Re pu bli ke Srp ske. Na li sti naj-u gro že ni jih na ci o nal nih do ba ra, ovaj po sve mu iz u zet ni spo me nik za u zi ma vi so-ko me sto; do la zi do uru ša va nja i pro pa da-nja, ta ko da je na ja vlje na re kon struk ci ja hit no neo p hod na da bi se sa ču vao iz gled ovog sim bo la Ba nja Lu ke.

Im pre si o ni ran tvr đa vom, pro la zim po-red obli žnje, po zna te rob ne ku će "Bo ska", na či jem je me stu bio epi cen tar ka ta stro-fal nog ze mljo tre sa iz 1969. go di ne i ula-zim u uli cu Ve se li na Ma sle še, ne ka da šnju Go spod sku, ko ja sa ni zom neo re ne san-

snih zgra da s kra ja XIX ve ka, da nas pred-sta vlja cen tral nu grad sku pe šač ku zo nu sa broj nim rad nja ma i re sto ra ni ma. U ne-po sred noj bli zi ni ove uli ce, na la ze se sim-bo li gra da - Ban ski dvor i Grad ska pa la ta. Iz gra đe ni su u "zlat no do ba" gra da, u pe-ri o du 1931. - 32. ka da je Ba njom Lu kom upra vljao ban Ti sa Mi lo sa vlje vić. Na Ju go-slo ven skom kon kur su po be di li su ar hi tek-

ti iz Be o gra da, Jo van ka Bon čić Ka te ri nić, An đe li ja Pa vlo vić i Jo van Ran ko vić. Zgra de su ra đe ne u neo vi zan tij skom sti lu. Dis po-zi ci je ovih obje ka ta su re še ne blo kov skim si ste mom, sa sve tlar ni ci ma uz na gla še no cen tral no po sta vlje no ste pe ni šte. Ga ba ri-ti ob u hva ta ju uglo ve uli ca, kod ko jih se, iz la ze ći fa sa da ma na tri stra ne, for mi ra ju za tvo re ni blo ko vi. Ban ski dvor je da nas, se di šte pred sed ni ka re pu bli ke a grad ska pa la ta, gra do na čel ni ka Ba nja Lu ke.

U ne po sred noj bli zi ni, uoča va se zgra-da ne ka da šnje glav ne fi li ja le dr žav ne hi po te kar ne ban ke, iz gra đe na 1936. go-di ne, po pro jek tu be o grad skog ar hi tek-te Mi o dra ga Va si ća. Na ula zu se mo gu vi de ti dve bron za ne skulp tu re kra ji ških se lja ka, a sam obje kat je ura đen u du hu Ba u ha u sa i neo kla si ci zma. Ba nja lu ča ni su po no sni i na zgra du Na rod nog po zo ri šta Re pu bli ke Srp ske, ko je je osno va no kao Na rod no po zo ri šte Vr ba ske ba no vi ne, 1930. go di ne u do ba ka ko se vi di, ve li-kog ba na Mi lo sa vlje vi ća. Ispred po zo-ri šta, okru žen cve ćem, sto ji spo me nik na rod nom he ro ju Ve se li nu Ma sle ši, po ko me je već po me nu ta uli ca do bi la ime. Is pred obli žnjeg glav nog grad skog ho te-la "Bo sna" je spo me nik na ko me pi še:

Kao što se mo že vi de ti, pi sa no je i ći ri li-com i la ti ni com. Oko spo me ni ka su po sta-vlje ne bi ste de vet na est na rod nih he ro ja, pa lih u bor bi za otadž bi nu.

ni la de mo graf ska struk tu ra i uve ćao broj sta nov ni ka na da na šnjih ne što ma nje od 250.000. For mi ra njem Re pu bli ke Srp ske, grad po sta je po li tič ki, ad mi ni stra tiv ni,

kul tur ni i uni ver zi tet ski cen tar re pu bli ke i ujed no po sle Sa ra je va, naj ve ći grad Bo sne i Her ce go vi ne.

Zna me ni to sti

Tvr đa va Ka stel, naj sta ri ji isto rij ski spo-me nik Ba nja Lu ke, sme šte na je mal te ne u sa mom cen tru gra da, na le voj oba li Vr ba-sa. Iako ne po sto je po u zda ni po da ci o to-me ka da je pr vo bit no sa gra đe na, sma tra se da tvr đa va po ti če iz IX ve ka ma da ne ki na la zi po mi nju čak i II vek. Bi lo ka ko bi lo,

Putopis

Iz me đu Ban skog dvo ra i Grad ske pa la-te, na la zi se Sa bor na pra vo slav na cr kva Hri sta spa si te lja, ko ja je pod ime nom Sa bor ni hram Sve te tro ji ce pr vo bit-no iz gra đe na kra jem dva de se tih go di na pro šlog ve ka. Na po čet ku II svet skog ra ta, hram je ošte ćen u bom bar do va nju i ne što ka sni je pro-gla šen “ru glom gra da“. U prisilnom ru še nju hra ma uče stvo va li su Sr bi, Ro mi i ma hom Je vre ji, ko ji su ci glu po ci glu, od no si li na ne ke de po ni je van gra da. In te re sant no je da je u ob no vlje noj cr kvi, ko ja se gra di la od 1993. do 2004. go di ne, ori gi nal nih ci ga la mo žda i svih 40%, sa ču va nih za vre me ra ta. Sa da šnji ob no vlje ni hram ar hi tek ton ski je iden ti čan sa pret hod nim, ima zvo nik vi sok 47 me ta ra, a zvo na su na ru če na u is toj ra di o ni ci u ko joj su sta ra na pra vlje-na. No vi na ziv, cr kva je do bi la jer je u me đu vre me nu, še zde se tih go di na iz gra đen no vi Hram Sve te tro ji ce kao uspo me na na onaj sru šen u

ra tu. I da lje su u to ku ra do vi na unu tra-šnjem ure đe nju cr kve a pla ni ra no je nje-no osve šta va nje na Spa sov dan 2008.

Sa bor na pra vo slav na cr kva Hri sta spa si te lja

Zgrada nekadašnjeHipotekarne banke Banski dvor

po če lo mo je raz gle da nje gra da. Op šti uti sak je vi-še ne go po zi ti van. Lju di su vr lo lju ba zni i pred u sre-tlji vi, ce ne su pri stu pač ne a iz bor svih vr sta ro ba je do bar. U kva li tet na da le-ko po zna tog ba nja luč kog će va pa, uve ri li smo se po ko zna ko ji put. Za tu ri ste i avan tu ri ste, ovo je me sto pu no mo guć no-sti za do bar od mor i pro vod. Oko li na je bo ga ta re ka ma, gde se mo že na mi ru lo vi-ti ri ba i uži va ti u ka njo ni ma Vr ba sa i Pli ve. Ta ko đe, po sto ji vi še lo vi šta sr na, fa za na i ze če va a u bli zi ni su i re zer va ti me dve da. Po red lo va i ri bo lo va, po sled njih go di na eks pan zi ju do ži vlja va ta ko zva ni avan tu-ri stič ki tu ri zam. Raf ting u ka njo nu re ke Vr bas, vo žnja ka ja kom, pa ra glaj ding, pla-ni na re nje, sa mo su ne ke od ak tiv no sti ko je se pod ra zu me va ju ka da je u pi ta-nju ova, re la tiv no no va gra na tu ri zma. Ume re no kon ti nen tal na kli ma sa sred-njom go di šnjom tem pe ra tu rom od 10,7 ºC po go du je opi sa nim ak tiv no sti-ma. Sve u sve mu, ako vas put ne ka da na ne se u ove kra je ve, do bro je zna ti da se od Be o gra da do Ba nja Lu ke naj-br že mo že do ći pre ko Hr vat ske, za ne kih 3.5 do 4 sa ta. Put pre ko Brč-kog i Bi je lji ne zna čaj no du že tra je, ali je si gur no i za ni mlji vi ji, pa ko vo-li nek iz vo li. Ni ko se ne će po ka ja ti u sva kom slu ča ju, jer će vi de ti je dan in te re san tan grad, u ko me su se to-kom ve ko va pre pli ta li raz li či ti obi ča ji i uti ca ji, su sre ta le raz ne kul tu re ko-je su do no si li mno gi osva ja či, ali

ko ji je sa ču vao du šu, što i ni je la ko u ova mo der na vre me na. I da za vr šim ovaj pu-to pis jed nim mi tom ko ji sam pu no pu ta čuo ka da god se po ve de bi lo ka kav raz-go vor o Ba nja Lu ci. Pri ča se da je na kra ju po sled njeg ra ta, iz svi ma do bro po zna tih raz lo ga, u gra du osta lo to li ko ma lo mu ška-ra ca, da je od nos nji ho vog bro ja pre ma

bro ju pri pad ni ca lep šeg po la, ne ve ro vat nih 1:7. Bez ob zi ra što je to ne mo gu će, i te o ret-ski i prak tič no, da na uli ca ma ovog gra da ima le pog sve ta, op šte je po zna to. To ni je mit, već pra va, prav-ca ta isti na.

Pa no ra maPo pod ne je uve li ko od mi ca lo a pu to pis

ova kvog ti pa ne bi bio to što je ste, da ne-ma ma kar jed ne pa no ram ske sli ke gra da o ko me se pi še. Ta ko da sam seo u ko la i kre nuo ka vr hu Banj br da za ko je je u pro spek tu sta ja lo da je uda lje no 5 km od cen tra gra da. U pi ta nju je po zna to iz le ti-šte, do či jeg vr ha se pe ša či pre ko 3 km od me sta do kle se mo že do ći ko li ma. Me-đu tim, nekoliko pret hod nih bro je va Mo-du la otvo ri lo je ram pu i put ka vr hu bio je otvo ren. Ali, pe ša či ti se ipak mo ra lo, jer je na 800 m od vr ha sta ja la dru ga ram pa, za klju ča na. Na vr hu do mi ni ra spo me nik po sve ćen hi lja da ma Kra ji šni ci ma pa lim u na rod no o slo bo di lač koj bor bi, rad An tu na Augu stin či ća iz 1961. go di ne. Isti va jar je na pra vio i spo me nik Pe tru Ko či ću u Grad-skom par ku, 1932. go di ne. Spo me nik na br du Banj je ma u zo lej skog ti pa, iz ra đen od ču ve nog brač kog ka me na. Dok mir i ti-ši nu re me ti sa mo ne što ja či ve tar, sa nad-mor ske vi si ne od 431 m, oda kle se pru ža iz van re dan po gled na ceo grad i oko li nu, pra vim snim ke za svo ju ar hi vu i za do vo-ljan po la ko kre ćem niz br do.

Avan tu ri stič ki tu ri zam

Na rav no da se sve bit no u Ba nja Lu ci ne mo že obi ći za je dan dan, a još ma nje za tek ne ko li ko sa ti. Us peo sam da vi dim još sa mo no vu zgra du Vla de, za pra vo ceo kom pleks so li te ra na me njen mi ni star stvi-ma i nji ho vim slu žbe ni ci ma, pre ne go što sam se vra tio do ve le saj ma, oda kle je i

Putopis

Zgrada Gradske uprave


Vlada Republike Srpske

Narodno pozorište

Tekst: Vladimir Ćujić, dipl. inž. građ.

Materijali


Šta je to što si vi sti ro por či ni bo ljim "ter mo i zo la to rom" od kla sič nog, be log sti ro po ra?

Kla sič ni eks pan di ra ni po li sti ren (EPS), da kle be li sti ro por, je od li čan "ter mo i zo-la tor" ali na rav no da ni on kao ta kav ne mo že u pot pu no sti da eli mi ni še gu bit ke to plo te već mo že "sa mo" da ih bit no uma-

nji. Šta se po tom de ša va sa pre o sta lim, ma njim de lom to plo te ko jeg be li sti ro-por ne uspe da "od bi je" ka unu tra šnjo sti pro sto ri je? 80% te i ta kve to plo te pro la zi kroz sam sti ro por, a 20% ta kve to plo te uspe va da pu tem in fra-cr ve nog zra če nja "pre sko či" be li sti ro por i da do spe u spo-lja šnjost. Ka da je u pi ta nju si vi sti ro por (Austrot herm EPS® PLUS), on da "ča rob na reč" gla si – gra fi t! Na i me, u pro ces pro-iz vod nje svih AUSTROT HERM-ovih si vih EPS-plo ča, a kom pa ni ja pro iz vo di u Sr bi ji ukup no 3 ta kve ka te go ri je sti ro po ra – AF PLUS, A100 PLUS i A120 PLUS, uba cu ju se pri me se gra fi ta ko je se me ša ju sa osta lim si ro vin skim sa stoj ci ma. Pri su stvo gra fi ta da je plo ča ma kraj nju si vu bo ju ali – to je ma nje bi tan efe kat. Mno go bit ni ja je či nje ni ca da je gra fi t sup stan ca ko ja u pot pu no sti eli mi ni še mo guć nost gu bit ka to plo te kroz in fra-cr ve no zra če nje! On je prak tič no "bra na" za ovu vr stu zra če nja. Dru gim re či ma, onih go re po me nu tih 20% gu bi ta ka to plo te kroz in fra-cr ve no zra če nje po sta ju i bu kval no 0%! Iz sve ga iz ne se nog je la ko za klju či ti da je ter mo i-zo la ci o ni efe kat si vih EPS-plo ča za 20% bo lji ne go što je to slu čaj sa be lim EPS-plo ča ma.

Kom pa ni ja Austrot hem d.o.o. je svo je si ve ter mo i zo la ci o ne plo-če od EPS-a uve la na srp sko tr-ži šte po čet kom 2007. go di ne.

U pro te klih go di nu da na, ovi pro iz vo di su za u ze li zna čaj no me sto u pro daj nom asor ti ma nu po slov nih part ne ra AUSTROT-HERM-a, me đu ko ji ma do mi ni ra ju tr gov-ci gra đe vin skim ma te ri ja li ma (ko ji ove pro iz vo de nu de u ma lo pro da ji kraj njim po tro ša či ma).

Bio je po tre ban iz ve stan pe riod da se srp sko tr ži šte na vik ne na si ve EPS-plo če. Sto ga je AUSTROT HERM-ova be o-grad ska kan ce la ri ja za mar ke tin ško-teh-nič ku po dr šku još kra jem 2006. po če la sa ni zom pro mo tiv nih ak tiv no sti – ka ko u kon ci pi ra nju od go va ra ju ćih kom pa nij-skih bro šu ra i pro spe ka ta, ta ko i u edu-ka ci ji svo jih part ne ra. Zna čaj nu po dr šku je "srp ski Austrot herm" pri tom imao ne sa mo od stra ne cen tra le kon cer na u Austri ji, ne go i od stra ne svo jih "se strin-skih" kom pa ni ja - pre sve-ga onih u Polj skoj, Slo vač-koj i Ma đar skoj. U ovim ze mlja ma se već ne ko li ko go di na Austrot herm-ove si ve EPS-plo če i pro iz vo de, i uspe šno pro da ju.

je di ni u Srbiji proizvodi EPS-plo če si ve bo je (tzv. Austrot herm EPS® PLUS). Reč je o ter mo i zo la ci o nim sti ro por nim plo ča ma ko je u se bi sa dr že pri me se gra fi ta i ko je, kao ta kve, po se du ju još bo lja ter mo i zo la-ci o na svoj stva ne go be li sti ro por.

SI VI STI RO POR – TER MO I ZO LA CI JA "DE LU XE"

Austrot herm EPS AF PLUS

Austrot herm EPS A100 PLUS

Austrot herm EPS A120 PLUSGra fi t – "bra na" za gu bi tak to plo te kroz

in fra-cr ve no zra če nje

Re zul ta ti ko e fi ci je na ta to plot ne pro vo dlji vo sti [λ] za "be le" i "si ve" EPS-plo če AUSTROT HERM-a; Me re nja In sti tu ta za is pi ti va nje ma te ri ja la Sr bi je (IMS)- mart 2008.


na be le, ugrad njom re ci mo plo ča Austrot-herm EPS® AF PLUS (fa sad nih si vih EPS-plo ča) de blji ne 8cm po sti že se isti ste pen ter mič ke izo la ci je fa sad nog zi da kao da se na nje mu ugra đu ju be le fa sad ne EPS-plo če de blji ne 10cm.

Austrot herm d.o.o. je da nas u si tu a ci ji da pre zen tu je i dva svo ja in te re sant na re-fe rent na objek ta ko ja se upra vo gra de u Be o gra du i na ko ji ma su si ve EPS-plo če ovog pro iz vo đa ča na šle svo ju pri me nu.

Na ova dva objek ta u pr vi plan is ti če-mo de blji ne fa sad nih ter mo i zo la ci o nih slo je va - 8cm i 15cm. S ob zi rom da je reč o si vom sti ro po ru, to zna či da bi ekvi-va lent ne de blji ne ovih slo je va, u slu ča ju da se ko ri stio kla si čan be li sti ro por, bi le čak 10cm i 18cm. To su de blji ne ko je su re spek ta bil ne čak i za evrop ske pri li ke, a ka mo li za pri li ke u Sr bi ji u ko joj se lju di

ma hom, a po naj vi še iz fi nan sij skih raz lo-ga, od lu ču ju za de blji nu od naj če šće 5cm (bez ob zi ra što i sa mi srp ski pro pi si pre-po ru ču ju de blji nu fa sad nog ter mo i zo la ci-o nog slo ja od 8cm u slu ča ju da se kao ma te ri jal ko ri sti EPS).

Ka da su u pi ta nju pod ruč ja pri me ne si vih EPS-plo ča AUSTROT HERM-a, ona se prak tič no uop šte ne raz li ku ju od pod-ruč ja pri me na be lih sti ro por nih plo ča iste ka te go ri je. Sem to ga, i di men zi je si vih EPS-plo ča ovog pro iz vo đa ča kao i de blji-ne ise ca nja tih plo ča su pot pu no iden tič-ne di men zi ja ma i de blji na ma ko je va že za be le EPS-plo če AUSTROT HERM-a.

Si ve EPS-plo če AUSTROT HERM-a su, baš kao i kla sič ne be le EPS-plo če, ta ko đe di men zi ja 100cm x 50cm (plo če sa rav-nim ivi ca ma), od no sno 101,5cm x 55cm (plo če sa ste pe na stim re zom). I si ve EPS-plo če se, po put be lih, ise ca ju u de blji na-ma od 1cm do 30cm. Ka da su u pi ta nju de blji ne plo ča, tu ipak va lja is ta ći i sle de-će: S ob zi rom na 20% bo lji ter mo i zo la ci o-ni efe kat si vih sti ro por nih plo ča u od no su

Materijali

Si vi EPS ima iden tič na pod ruč ja pri me ne kao i be li EPS

Po slov no-stam be ni obje kat

(Ig man ska 10 / Be o grad)

Pro jek tant: ZO RAN NE ŠIĆ

Iz vo đač: KVM GRAD NJA (Be o grad)

Pri me njen pro iz vod: Austrot herm EPS AF PLUS

(fa sad na izo la ci ja)

Ugra đe na ko li či na: 1.400 m² (d=8cm)

Po slov ni obje kat "Auto ko merc"

(Užič ka / Be o grad)

In ve sti tor: AUTO KO MERC (Be o grad)

Iz vo đač: VE LE GRAD NJA (Be o grad)

Pri me njen pro iz vod: Austrot herm EPS AF PLUS

(fa sad na izo la ci ja)

Ugra đe na ko li či na: 600 m² (d=15cm)

Tekst: Du ško Tur ko vić, dipl. inž. he m.

Predstavljamo


du že nje i pre kid na si la tra ke. Upo tre bom po li e-ster skog fi l ca ma le gra ma-tu re kao ulo ška, na ve de ni ne do sta ci se eli mi ni šu, od no sno tra ka se u rad noj ma ni pu la ci ji prak tič no ne mo že po ce pa ti. Upra vo je to raz log ten den ci je u sve-tu za znat no ve ću pri me nu tra ka sa po li e ster skim fi l-com, ume sto tra ka sa ulo-škom od sta kle nog vo a la, i ujed no raz log što je TIM IZO LIR KA po če la sa pro iz-vod njom Kon do ri na P-4 i Izo te ma P-4!

Pri me na i ugrad njaKon do rin P-4 i Izo tem

P-4 pr ven stve no se pri me-nju ju u pod zem nim hi dro-i zo la ci o nim si ste mi ma, a ko ri ste se i hi dro i zo la ci o-nim si ste mi ma nad zem ne grad nje. Ugra-đu ju se va re njem plin skim pla me ni kom sa pre klo pom od min. 10 cm. Le plje nje sa bi tu men skom ma som je mo gu će ako

se sa po vr ši ne tra ke od stra ni po li e ti len-ska fo li ja.

Bi tu men ske tra ke sa ulo škom od alu mi ni jum ske fo li je

Stan dard ne bi tu men ske tra ke sa ulo-škom od alu mi ni jum ske fo li je do sa da su se pro iz vo di le u kva li te tu 2 i sa za šti tom kvarc nim pe skom (Gral bit II 2/10) što je uslo vlja va lo ugrad nju ovih tra ka po stup-kom le plje nja sa vru ćom bi tu men skom ma som. TIM IZO LIR KA je uve la u stan dard-nu pro iz vod nju iz ra du bi tu men skih tra ka sa ulo škom od alu mi ni jum ske fo li je u kva-li te tu 3 i 4, sa bi tu men skim ma sa ma ko je su ura đe ne sa ok si di ra nim bi tu me nom (Kon do rin AL-4), pla sto mer mo di fi ko va-nim bi tu me nom (Kon dor AL-4) i ela sto-mer mo di fi ko va nim bi tu me nom (Kon dor-fl ex AL-3 i Kon dor fl ex AL-4) i sa za šti tom od po li e ti len ske fo li je ko ja omo gu ća va ugrad nju tra ka po stup kom va re nja.

Pri me na i ugrad njaBi tu men ske tra ke Kon do rin AL-4, Kon-

Bi tu men ske tra ke sa ulo škom od po li e ster skog fil ca

U Sr bi ji se naj vi še ko ri ste bi tu men ske tra ke ti pa Kon do ri na i Izo te ma ko je se pro iz vo de sa ulo škom od sta kle nog vo a-la i ma som sa ok si di ra nim bi tu me nom. Je dan od naj ve ćih ne do sta ta ka u kva li te tu ovih tra ka, uslo vljen sla bim me ha nič kim ka rak te ri sti ka ma sta kle nog vo a la, je ste ma la ot por nost pre ma ce pa nju, ma lo iz-

TIM IZO LIR KA d.o.o iz Ši da u pro iz-vod nom asor ti ma nu za 2008. ima de set no vih bi tu men skih pro iz-vo da. Pra te ći svet ske ten den ci je raz vo ja ovih ma te ri ja la i uva ža va ju-ći zah te ve i po tre be na ših ku pa ca, tr ži štu su po nu đe ni no vi, vi so ko kva li tet ni proi zvo di, sa po bolj ša-nim fi zič ko-me ha nič kim ka rak te ri-sti ka ma i pro iz vo di sa eko lo škim i

eko nom skim pred no sti ma.

NO VI BI TU MEN SKI PRO IZ VO DI

TIM IZO LIR KA d.o.o

Osobine proizvoda Kondorin P-4 Izotem P-4

1 Spoljni izgled

Ravnomeran nanos bitumenske mase bez oštećenja i nabora.Sa obe strane trake je zaštita polietilenska folija.

2 Širina trake (cm) 100 100

3 Dužina trake (m) 10 10

4 Težina trake (kg) 37 37

5 Debljina trake (mm) 2,6 3,1

6 Masa uloška poliesterskog fi lca min (g/m²) 120 120

7 Postojanost na toploti (ºC) 70 70

8 Postojanost na hladnoći (ºC) + 4 0

9Prekidna sila min (N/5cm)- uzdužno - poprečno

400350

400350

10Izduženje min (%) - uzdužno - poprečno

2525

2525

11 Vodonepropustljivost 1 bar, 24h vodonepropusno vodonepropusno


Sa mo le plji ve bi tu men ske tra ke

U sve tu je sve pri sut ni ja upo tre ba sa-mo le plji vih bi tu men skih tra ka. Ti me se iz be ga va le plje nje tra ke va re njem plin-skim pla me ni kom ili sa vru ćom bi tu men-skom ma som, od no sno omo gu ća va se ugrad nja tra ke bez bi tu men skih is pa re-nja i sa ušte dom go ri va. TIM IZO LIR KA u 2008. pro iz vo diće tri vr ste vi so ko kva-li tet nih ela sto mer bi tu men skih sa mo le-plji vih tra ka: Sa mo le plji vi Izo e last P-3; Sa mo le plji vi Izo e last AL-3; Sa mo le plji vi Izo e last AL-2.

Pri me na i ugrad njaSa mo le plji vi Izo e last P-3 pri me nju je

se u hi dro i zo la ci o nim si ste mi ma rav nih kro vo va, kao i u pod zem nim si ste mi ma

dor AL-4, Kon dor fl ex AL-3 i Kon dor fl ex AL-4 ko ri ste se kao par ne bra ne i hi dro-i zo la ci o ne tra ke u hi dro i zo la ci o nim si ste-mi ma rav nih kro vo va. Pri me nju ju se i u pod zem nim hi dro i zo la ci o nim si ste mi ma ko ji su iz lo že ni dej stvu vo de pod pri ti-skom. Raz li ku ju se u kva li te tu bi tu men-ske ma se, od no sno u in ter va lu tem pe ra-tur ne po sto ja no sti. Tra ke ti pa Kon dor fl ex se pr ven stve no ko ri ste u uslo vi ma gde su po ve ća ni zah te vi po sto ja no sti na ni skim tem pe ra tu ra ma, a tra ke ti pa Kon dor gde su po ve ća ni zah te vi po sto ja no sti na vi so-kim tem pe ra tu ra ma.

Ugra đu ju se va re njem plin skim pla-me ni kom sa pre klo pom od min. 10 cm. Le plje nje sa bi tu men skom ma som je mo-gu će ako se sa po vr ši ne tra ke od stra ni po li e ti len ska fo li ja.

Predstavljamo

Osobine proizvoda Kondorin AL-4 Kondor AL-4 Kondorfl ex AL-3 Kondorfl ex AL-4

1 Spoljni izgled Ravnomeran nanos bitumenske mase bez oštećenja i nabora. Sa obe strane trake je zaštita polietilenska folija.

2 Širina trake (cm) 100 100 100 1003 Dužina trake (m) 10 10 10 104 Težina trake (kg) 36 36 26 365 Masa uloška Al folije (g/m²) 270 270 270 2706 Sadržaj veziva min (g/m²) 2.600 2.600 1.800 2.6007 Postojanost na toploti (ºC) 70 120 90 908 Postojanost na hladnoći (ºC) +4 -5 -15 -15

9Prekidna sila min(N/5cm)- uzdužno- poprečno

200200

200200

200200

200200

10Izduženje min (%)- uzdužno- poprečno

33

33

33

33

11 Vodonepropustljivost 1 bar;1h vodonepropusno vodonepropusno vodonepropusno vodonepropusno

Osobine proizvoda Samolepljivi Izoelast P-3

Samolepljivi Izoelast AL-2

Samolepljivi Izoelast AL-3

1Spoljni izgled - donja strana Lako odstranjujuća silikonizirana polietilenska folija

- gornja strana polietilenska folija aluminijumska folija lako odstranjujuća silikonizirana polietilenska folija

2 Širina trake (cm) 100 5 do 100 1003 Dužina trake (m) 10 10 104 Težina trake (kg) 22,5 12,5 ( za 10 m²) 22,55 Debljina trake (mm) 2,1 1,1 2,16 Vrsta uloška poliesterski fi lc aluminijumska folija aluminijumska folija7 Masa uloška min (g/m²) 120 200 2168 Sadržaj veziva, elastomer bitumena min (g/m²) 2 000 1 000 2 0009 Postojanost na toploti (ºC) 80 80 8010 Postojanost na hladnoći (ºC) -20 -20 -2011 Prekidna sila min (N/5cm) - uzdužno/poprečno 400/350 200/200 200/20012 Izduženje min (%) - uzdužno/poprečno 25/25 3/3 3/313 Sila lepljenja min (N/25 cm²) 200 200 20014 Vodonepropustljivost 1bar;1h vodonepropusno vodonepropusno vodonepropusno

Predstavljamo


hi dro i zo la ci ja. Na ro či to je po go dan za le plje nje na sve vr ste ter mo i zo la ci o nih

ma te ri ja la, jer omo gu ća va br zu i či stu ugrad nju.

Sa mo le plji vi Izo e last AL-2 pri me nju je se kao za vr šna zap tiv na tra ka na gra đe vin-skim kon struk ci ja ma, a ko ri sti se i kao an ti ko ro zi o na tra ka. Is po ru ču je se u ši ri-ni od 5cm do 1m.

Sa mo le plji vi Izo e last AL-3 pri me nju je se u hi dro i zo la ci o nim si ste mi ma rav nih kro vo va gde se ko ri sti kao par na bra na is pod ter mo i zo la ci je. Tra ka je sa obe stra ne sa mo le plji va ta ko da se na nju la ko le pi ter mo i zo la ci ja. Ko ri sti se i u pod zem nim hi dro i zo la ci o nim si ste mi-ma ko ji su iz lo že ni dej stvu vo de pod pri ti skom.

Sa mo le plji ve tra ke se ugra đu ju le plje-njem na su vu i či stu pod lo gu. Sa tra ke se ski da si li ko ni zi ra na fo li ja i le pi na pod lo-gu me ha nič kim pri ti skom sa dru ge stra-ne tra ke (gu me nim valj kom). Ugrad nja se vr ši na tem pe ra tu ra ma iz nad +10ºC.

Na ni žim tem pe ra tu ra ma je po treb no da se po vr ši na tra ke ko ja se le pi za gre je sa

to plim va zdu hom.

Pret hod ni ela sto mer bi tu men ski pre maz na ba zi vo de

Pret hod ni bi tu men ski pre ma zi na ba zi vo de su al ter na ti va bi tu men skim pre ma zi ma na ba zi or gan-skog ras tva ra ča (Bi tu lit). Bi tu men ski pre ma zi na vo-de noj osno vi ne ma ju tok-sič na is pa re nja, ni su za pa-lji vi, eko lo ški su bez bed ni i za to će nji ho va upo tre ba bi-

ti mno go ve ća u na red nom pe ri o du. TIM IZO LIR KA iz ba cu je na tr ži šte ela sto mer bi tu men ski pret hod ni pre maz Eko Bi tu lit ko ji je naj kva li tet ni ji bi tu men ski pre maz na vo de noj osno vi. Sa sto ji se od bi tu me-na, ela sto me ra i vo de. Do da tak sti ren bu ta di en skog ela sto me ra da je pre ma zu po ve ća ni in ter val tem pe ra tur ne po sto ja-no sti i ela stič no sti.

Pri me na i ugrad njaKo ri sti se kao pret hod ni pre maz kod

iz vo đe nja bi tu men skih hi dro i zo la ci ja. Sa pri me nom Eko Bi tu li ta ostva ru je se ve za iz me đu pod lo ge i bi tu men ske tra ke ili ma se. Upo tre blja va se u hlad nom sta nju na tem pe ra-tu ri iz nad +10ºC. Na no si se čet kom ili pr ska njem u jed nom slo ju na oči šće nu pod lo gu (be ton, mal ter, dr vo, sta ra hi dro i zo la ci ja) u ko li či ni 300-400g/m².

Mo že da se pri me nju je i na vla žne po-vr ši ne.

Osobine proizvoda Eko Bitulit

1 Spoljni izgled Jednokomponentna tečnost braon boje

2 Sadržaj elastomer bitumena (%) 59

3 Sadržaj vode (%) 414 Moć pokrivanja dovoljna5 Vreme sušenja (h) 2,56 Postojanost na toploti (ºC) 70

7 Postojanost osušenog premaza na hladnoći (ºC) -5

8 Postojanost pri skladištenju min (dana) 60

De talj ni je o ovom pro iz vo du iz po nu-de Tim Izo lir ke oba ve sti te se na:

Tim Izo lir ka d.o.o. ŠidBran ka Eri ća br. 722240 Šidtel: +381(0)22715169Fax: +381(0)22710633e-mail: tim @i zo lir ka.net

Tim Izo lir ka, po slov ni ca Be o grad15. ok to bra 3211272 Do ba nov ciTel: +381(0)118468391Fax: +381(0)118468392www.fragmat.si

Predstavljamo


vu na. Za i sta, obe se do bi ja ju pri slič nim teh no lo škim pro ce si ma od mi ne ral nih si-ro vi na. No, raz li ke ipak po sto je:

• sta kle na vu na se pro iz vo di u plo ča-ma i če šće u rol na ma u gu sti na ma do 45 kg/m³, tač ka to plje nja je oko 600°C;

• ka me na vu na na me nje na gra đe vi-nar stvu se pro iz vo di u plo ča ma, gu sti na do 200 kg/m³, tač ka to plje nja je pre ko 1.000°C.

Od red ni ca "tvr do pre so va na mi ne ral na ili ka me na vu na" naj če šći je si no nim za pro iz vo de od ka me ne vu ne u ce li ni. Po sto-je če ti ri gru pe pro iz vo da ka me ne vu ne sa

svo jim spe ci fi č no sti ma i to: me ke, po lu tvr-de, tvr de i ja ko tvr de.

Pro ve tre ne fa sa de, ko je u svom sklo pu ima ju i va zduh kao sloj, sa oblo ga ma od sta kla, ka me na, kom po zit nih plo ča itd, po na či nu i ko li či ni pro ve tra va nja de li mo na: do bro ven ti li sa ne, sla bo ven ti li sa ne, sa svim sla bo ven ti li sa ne i ne ven ti li sa ne. Ovo je od red ni ca ko ja ula zi kao pa ra me-tar u pro ra ču ni ma gra đe vin ske fi zi ke i pro jek to va nju sklo po va kon struk ci je.

Po vr šni pro ra ču ni gra đe vin ske fi zi ke

Da nas, pro ra čun gra đe vin ske fi zi ke, iako dru ga či je de fi ni san stan dar dom, u prak si se svo di sa mo na naj o snov ni je, od-no sno pr vu pro ve ru ter mič ke is prav no sti sklo po va. Ve ze, bi lan si li nij skih i tač ka-stih ve za po sklo po vi ma i ukup ni bi lans omo ta ča, pra va su ret kost u ar hi tek ton-sko-gra đe vin skim pro jek ti ma.

Pa i ka da se ra de ta kvi štu ri pro ra ču ni, če sto se, iz za sta re lih bi bli o te ka ma te ri ja-la, za ter mo i zo la ci ju upo tre blja va ju ne a-de kvat ni, ili po gre šno oda bra ni ma te ri ja li.

U ško la ma i fa kul te ti ma, isu vi še uda lje ni od prak tič nog, če sto za bo ra vlja mo na osnov ne ele-men te po mo ću ko jih na še ide je

po sta ju objek ti. Sto ga, ko ri stim pri li ku da po ja snim poj mo ve či je je po zna va nje neo-p hod no za pra vi lan iz bor ter mo i zo la ci je pri pla ni ra nju, pro jek to va nju i iz vo đe nju pro ve tre nih fa sa da.

Ne ki bit ni poj mo vi

Ter mo i zo la tor, ka me na vu na, uz sta kle-nu vu nu, deo je ši reg poj ma mi ne ral na

Sve do ci smo ka ko No vi Be o grad, re zer va pre sto ni ce u gra đe vin skom ze-

mlji štu, sva ko dnev no do bi ja na sto ti ne kva dra ta no vih obje ka ta i isto to li ko

no vih bli sta vih fa sa da.

Ne ret ko, no vim i zah tev nim teh nič kim re še nji ma na di la zi po sto je će

gra di telj ske okvi re is ku stva i zna nja, i kao da po sta vlja pi ta nje pred sve

nas: "Da li smo mi, in ve sti to ri, pro jek tan ti, iz vo đa či i pro iz vo đa či, do ra sli i

sprem ni da bu de mo ak tiv ni uče sni ci ovog pro ce sa?"

Z A N O V E FA S A D EZ A N O V E FA S A D E NO VOG BE O GRA DANO VOG BE O GRA DA

KNA UF IN SU LA TION

Tekst: Ro do ljub Iva no vić, d.i.a.

Z A N O V E FA S A D E NO VOG BE O GRA DA


gra đe vin ske fi zi ke či ja se pro mo ci ja oče-ku je u pred sto je ćem pe ri o du.

Po zi tiv ni pri me ri

Fa sa de obje ka ta Sa vo Gra da i Hyun dai, (iz vo đa či "Ro jo" i "Val ve pro fi l"), pri mer su op ti mal nog iz bo ra pro iz vo da od ka me ne vu ne Kna uf Rock. Pr vo bit no pro jek to van kroz pro ra čun gra đe vin ske fi zi ke, kao sa-stav nog de la glav nog ar hi tek ton sko-gra-đe vin skog pro jek ta za Sa vo Grad, fa sad ni sklop je u svom sa sta vu, kao ter mo i zo la ci-o ni sloj, pred vi deo ka me nu vu nu naj ve će gu sti ne. Kroz do ka zni iz ve štaj soft ve ra

za pro ra čun Kna uf term, šte de ći no vac in ve sti to ru, za me njen je od go va ra ju ćim pro iz vo di ma iz gru pe tvr dih, od no sno po lu tvr dih pro iz vo da Kna uf In su la tion-a, shod no po zi ci ji i na či nu ve tre nja fa sa de.

Pri mer je ko ri šće nje ka me ne vu ne naj ve će gu sti ne od 200 kg/m³ za sve vr ste po zi-ci ja i sklo po va u omo ta ču. Pro iz vo di ove gu sti ne su ujed no i naj sku plji, ta ko da in ve sti to ri i iz vo đa či, su o če ni sa vi so kom ce nom, tra že re še nja sa jef ti ni jim i ne a de-kvat nim ma te ri ja li ma bez ob zi ra na mo gu-će po sle di ce po kva li tet funk ci o nal no sti obje ka ta.

Sa vet

U ova kvoj gra di telj skoj at mos fe ri pu noj ne pre ci zno sti i im pro vi za ci je, sa ve tu je-

mo da se pri iz bo ru obra ti te pro iz vo đa či-ma ma te ri ja la. Po gre šan iz bor ma te ri ja la mo že do ne ti gra đe vin sku šte tu na fa sa-da ma i od ne ti, ne po treb no, vi še no va ca in ve sti to ru.

Na ša ku ća, Kna uf In su la tion, sta ra ju ći se o pro iz vo di ma i nji ho voj pra vil noj upo-tre bi, na tr ži štu je pri sut na i kao sa ve to-da vac, teh nič ki kon sul tant. Stal no ra de ći na se bi, raz vi li smo i soft ver za pro ra čun

Predstavljamo

Milutina Milankovića 25b11070 Novi Beograd, SrbijaTel: +381 11 311 33 69; 311 40 52Fax: +381 11 313 99 12 Besplatni info tel: 0800 10 10 12

Predstavljamo


Ovome bismo dodali i reč struke, tačnije prof. dr Dragana Buđevca, dipl. inž. građ. koji ističe da je najzastupljenija oblast građevinarstva u kojoj se koriste čelične konstrukcije - zgradarstvo.

Primena ovog rešenja je idealna za problem adaptacije i rekonstrukcije starih zgrada, što je u Srbiji izražen problem, naravno u gradskim sredinama. Ako

se zna da je prosek starosti stambenih zgrada u našoj zemlji preko tri decenije, i da te zgrade nisu imale na odgovarajući način redovno održavanje, onda se može shvatiti kompleksnost same situacije. Ona je još veća ako se radi o objek-tima kulturno-istorijske vrednosti, i gde posebno treba zadržati postojeću fasadu. Ovakvi problemi se danas u svetu skoro

isključivo rešavaju primenom čeličnih konstrukcija, ističe prof. Buđevac.

Primena čeličnih montažnih konstruk-cija najbolje se vidi kod sportskih objeka-ta, posebno kod krovova za pokrivanje tribina stadiona koji predstavljaju povod za interesantna konstruktivna rešenja upotrebom datog elementa. Još jedna graditeljska oblast prilika je za primenu čeličnih montažnih konstrukcija. U pitanju su mostovi. U ovoj oblasti prof. Buđevac ističe činjenicu da je poslednjih decenija primetan sve veći broj čeličnih mostova u odnosu na armiranobetonske.

Trimo - prvi izbor za sve kupce čeličnih montažnih zgrada

U osnovi ovih konstrukcija jeste čelik koji je, kao materijal za noseću kon-strukciju, izabran zbog brzine građenja, male raspoložive visine međuspratne konstrukcije i radi obezbeđenja stabil-nosti fasade. Uostalom, čelik je materi-jal modernog građevinskog doba, uvek u modi. Jednostavno zato što je idealan materijal kako za reprezentativnu, tako i za industrijsku izgradnju. Odlikuje ga to što sa malim presecima podnosi ve-lika opterećenja. Takođe, prilagođava se raznim zahtevima i potrebama. Uz pre-thodnu industrijsku obradu, moguće je montirati čelične konstrukcije u veoma kratkim rokovima, a što je od naročitog značaja za građevinske radove u gusto naseljenim područjima.

No, ono što želimo da posebno is-taknemo jeste da upotreba čeličnih kon-strukcija u građevinarstvu pruža arhitek-tima i projektantima veliku slobodu. Imajući tu odliku u vidu, čelične konstruk-cije, koje tržištu nudi Trimo, koriste se kao čelične konstrukcije montažnih objekata, kao noseće konstrukcije montažnh stam-benih zgrada, za tehnološke platforme i u konstrukciji skeleta za mašine i uređaje, dizalice, mostove, te za različite podkon-strukcije krovova, fasada, pregradnih zi-dova i plafona.

Kada govorimo o čeličnim konstrukci-jama, treba znati da se svaka sastoji od primarnog i sekundarnog dela. Primarnu

I ovogodišnji Sajam građevinarstva u Beogradu prilika je za sve, pa i za renomirane proizvođače poput slovenačkog Trima, da se prikažu

u svom najboljem svetlu. Proizvodi se doteruju maltene do poslednjeg trenutka pred početak velike sajamske izložbe.

Sve veći intenzitet u oblasti gradnje u Srbiji ujedno je i prilika da se predlože i pokažu najraznovrsnija rešenja i teh-nike u gradnji. Najveći uspeh mogu da očekuju oni koji imaju iskustvo, kvalitet i ono što je karakteristično za savremeni način poslovanja u svetu, a sve više i u Srbiji – kompletno rešenje.

U ukupnoj ponudi koja stiže iz Trima, odnosno za područje Srbije iz Trimo Inženjeringa, za ovaj put izdvojili bismo čelične montažne zgrade, kao i čelične konstrukcije. I ovi proizvodi podrazume-vaju onaj deo odnosa Trima prema klijen-tima - obezbeđenje efi kasne i kompletne ponude za montažne objekte, od idejnog projekta do završnog objekta...

Prednost čeličnih konstrukcija u odnosu na betonsku gradnju

"Montažne zgrade od čelika načelno su jeftinije od klasičnih betonskih zgrada, ali ipak sve zavisi od specifi čnosti projekta, zahteva i sredine u kojoj zgrada stoji. Ovakve zgrade mogu biti dobro rešenje za moderne, fl eksibilne građevine koje predstavljaju i savremenu arhitekturu. Prikladne su za poslovne, trgovinske, industrijske, sportske i kulturne ob-jekte“, decidirana je u odgovoru na ovo pitanje Tatjana Fink, generalni direktor Trima.

Trimo je ime koje odavno podrazumeva kvalitet u oblasti inženjeringa, proizvodnje i montaže čeličnih montažnih objekata. Osnova za to je, pre svega, dugogodišnja tradicija, čiji početak datira još iz 1961. godine. Danas je Trimo savremeno organizovano i visoko tehnološki osposobljeno preduzeće koje uspešno posluje i svojim kupcima obezbeđuje funkcion-alne i estetski doterane proizvode. U Srbiji, od novembra prošle godine deluje pogon koji i za ovdašnje tržište nudi sve ono što je prisutno i u drugim zemljama...

ČELIČNE MONTAŽNE ZGRADE

Trimo inženjering

Trimo čelične montažne zgrade pružaju neograničene mogućnosti upotrebe, pa se zbog toga primen-

juju za poslovne zgrade, trgovačke zgrade, sportske zgrade, skladišne zgrade, industrijske i druge zgrade. Sistem Trimo montažne gradnje nudi optimalno konstrukcijsko rešenje, izradu najzahtevnijih projekata, brzu i racionalnu gradnju, jednostavnu na-dogradnju, kao i izvođenje najhrabri-jih arhitektonskih ideja.

ČELIČNE MONTAŽNE ZGRADE


2.5 (DIN 55928). Antikorozivna zaštita ovde je potpuno jednaka antikorozivnoj zaštiti ostale čelične konstrukcije.

Kompletno rešenje – odgovor Trima na svaki projektni zahtev

Jasno opredeljenje u poslovanju kom-panije Trimo jeste praćenje svega što ima dodir sa tehnologijama budućnosti. Ovo je ujedno i preduslov kvaliteta u proizvodnji sadašnjih i budućih rešenja za oblast građevinarstva. Još jedan preduslov koji se strogo poštuje u Trimu jeste obezbeđivanje najkvalitetnijih građevinskih materijala. Stoga, u samom procesu izgradnje, Trimo nudi saradnju u svim fazama, od grubog koncepta do završenog kompletnog objekta. "Kom-pletno rešenje je naš odgovor na svaki projekat“, kažu u ovoj kompaniji od kvali-teta, uz napomenu da se trude da reali-zuju najveće arhitektonske ideje.

Zahvaljujući tome da Trimo ima svoj sopstveni razvoj, projektni biro, montažu i servisni sektor, kao i sopstvene proiz-vodne linije, svaki kupac, tako, može dobiti efi kasan kompletan predmer za čellični montažni objekat: od grubog ide-jnog koncepta do završenog objekta.

Jedan primer iz mnoštva

Kao primeri koji referentno govore o svemu rečenom, odnosno o ponudi koja je do sada realizovana od strane kom-panije Trimo, možda najpre treba istaći čelične konstrukcije koje su rađene u Trimu a za potrebe rekonstrukcije PC Ušće, 2005. godine. Naime, naručilac po-sla bila je fi rma "European Construction“, a Trimo je učestvovao sa svojim rešenjem u domenu čeličnih montažnih konstruk-cija, u delu koji se odnosio na kompletnu nadogradnju posle sanacije. I ovde se radilo o poštovanju i obezbeđivanju vrlo kratkih rokova, od početka projekta do njegovog izvođenja. Kvalitetna izrada svih elemenata objekta, i u ovom poslu omogućilo je brzu montažu i izuzetno visoku prilagodljivost.

Standardi bez kojih se ne može...

Dokaz kvaliteta i odličnog poslovanja predstavlja već sedma, uspešno izvedena provera poslovanja prema ISO 9001, a u

okviru politike očuvanja životne sredine uspešno izvršen oditing za ekološki ser-tifi kat ISO 14001.

No, detaljnije informacije o ovom i svemu drugom što vas zanima da biste napravili kvalitetan izbor u gradnji, potražite na sledećoj adresi:

Trimo Inženjering d.o.o.Bul. Arsenija Čarnojevića 99b11070 N. Beogradtel: 2129724; 2129726e-mail: offi [email protected]

konstrukciju čine noseći okviri i elementi stabilnosti, koji pružaju sigurnost objek-tu i prenose opterećenje na armiranobe-tonske temelje.

Primarna konstrukcija se priprema za zaštitu primenom procesa peskarenja do stepena SA 2.5 (DIN 55928). Zaštićena je osnovnim premazom čija debljina iznosi 40 mikrona. Završni premaz se nanosi u samom proizvodnom procesu, ili pri-likom montaže. Debljina i vrsta premaza prilagođena je zahtevima naručioca. Boja završnog premaza u skladu je sa RAL paletom boja. U Trimu ističu da je prima-rnu konstrukciju koju oni rade moguće izvesti u toplo pocinkovanoj varijanti, što znači da osnovni i završni premaz nisu potrebni, iako su mogući.

Važan deo čine međuokviri i završni okviri, koji su sastavljeni od toplo val-janih profi la, prema EN 19-57 i EN 53-62, od materijala S 235 (St. 37-2), ili S 355 (St. 52-3), prema EN 10025. Krovni nosači obično su ojačani vutama da bi postigli optimalnu konstrukciju. Kod ve-likih raspona gde primena toplo valjanih profi la nije racionalno rešenje, koriste se zavareni profi li ili rešetkasti krovni nosači. Moguća je upotreba i okrug-lih cevi, koja omogućavaju atraktivna arhitektonska rešenja. Na svim spojevima primenjuju se vijci što omogućava kvali-tetno izvođenje i brzu montažu. Ovde treba znati da su određeni detalji tipski rešeni što omogućava jednostavna i ra-cionalna rešenja.

Ukrućenja i druge stabilizacione veze obezbeđuju podužnu stabilnost ob-jekta i nalaze se u fasadnim i krovnim ravnima. Lokacija i vrsta sistema zavisi od opterećenja i arhitektonskih zahteva. Najčešće se primenjuje tipski sistem sa zategama od okruglog čelika i sa zatezn-im navrtkom. Tek u posebnim slučajevima primenjuju se individualni sistemi.

Kada je reč o međuspratnoj konstrukciji, njen tip zavisi od usvojenog konstruktiv-nog sistema, a moguća su razna rešenja.

Sekundarna konstrukcija se sastoji od krovne konstrukcije i podkonstrukcije fasade. Za njenu zaštitu upotreblja se tankozidni, hladno oblikovani profi l od lima koji je pocinkovan debljinom od 20 mikrona. Profi li nisu dodatno obojeni. Ovde je, umesto tankih hladno obliko-vanih profi la, moguća primena valjanih profi la koji su napravljeni od čelika kval-iteta S 235 (St. 37-2), ili S 355 (St. 52-3), prema EN 10025. U tom slučaju, prime-njeno je peskarenje profi la po stepenu

Predstavljamo

Predstavljamo

zi ma. Za po sle ni pru ža ju ši ro ki spek tra uslu ga, od pro jek to va nja pre ko gra đe vin-skih i te le ko mu ni ka cij skih izvođenja do odr ža va nja.

Pro iz vod nja: pro iz vod nja če lič ne kon-struk ci je se od vi ja u sop stve noj ha li ve-

li či ne od 600 m2. Tu je i struč no oso blje ospo so blje no za iz ra du če lič nih kon struk ci ja, ru ko va nje mo der nim ma ši na ma, ala ti ma i teh no lo gi jom.

Izvođenje: gra đe vin-ska, od no sno mon ta-žno-teh nič ka iz vo đe-nja uvek su pod stal nim nad zo rom struč nja ka iz od go va ra ju ćih obla sti.

Na še po slo va nje

Za oba vlja nje za da ta ka shod no oče ki va-nji ma XXI ve ka na ras po la ga nju su zna čaj-na sred sta va i mo der na teh nič ka podrška. Iz me đu osta log, do stup na su sa vre me na sred stva teh nič ke te le ko mu ni ka ci je, in-stru men ti, in du strij ske ma ši ne, ala ti za ob ra du če li ka, ruč ni ala ti vr hun skog kva-li te ta, kao i ne iz o stav na vi so ko ra zvi je na in for ma ti ka.

Sa vre me nim vo znim par kom (put nič-kim, ka mi o ni ma, dži po vi ma i kom bi vo zi-li ma) kom pa ni ja je u mo guć no sti da pru ži kva li tet nu uslu gu pre vo za oso ba, te re ta, ali i lo gi sti ke.

Uslu ga skla di šte nja oba vlja se u nat kri-ve nom i za tvo re nom skla di štu.

Za oba vlja nje dnev nih ad mi ni stra tiv nih za da ta ka ure đe ne su kan ce la ri je opre mlje-ne naj mo der nijim sred stvi ma, a u nji ma se oba vlja pri pre ma pro je ka ta, kao i nji-ho vo pra će nje.

Rad pred u ze ća pa žlji vo se pla ni ra, a pri ho di i re zul ta ti for mi ra ni su pre ma po sta vlje nim ci lje vi ma ko ji se i da lje osmi šlja va ju. Pro te kle go di ne su u du hu pro gre siv nog raz vo ja. Po sta vlje ni cilj, a ko ji je i po stig nut, bio je da kom pa ni ja po sta ne i osta ne bi tan či ni lac tr ži šta pro-iz vod nje če lič nih kon struk ci ja i mon ta že te le ko mu ni ka ci o ne opre me.

Po rast na rudž bi, što znači pripremanje što pot pu ni jih usluga i otva ra nje no vih sek to ra sa so bom do pri ne o je ra ci o nal-nom ra stu za po sle nih u kom pa ni ji. Ka da je fi r ma oform lje na, bi le su upo sle ne če ti-ri oso be, dok je da nas u rad nom od no su vi še od 50 lju di!

Po li ti ka kva li te ta

Kom pa ni ja Gle čer po seb nu pa žnju obra-ća na što veći kva li tet svo jih uslu ga. Fir ma ima gar du kva li fi ko-va nih struč nja ka sa vi še go di šnjim is ku-stvom.

Po što va njem i ču-va njem stal ne gru pe struč nja ka i nji ho vim kon stant nim do ško lo-vava njem osi gu ra va se ne mi nov ni rast i raz voj ni voa uslu ga, ka ko bi se obez be dio ade kva-tan od go vor na zah-te ve stra na ka. Po red sve ga, si stem kva li-te ta ISO 9001:2001 ga ran tu je pot pu no po-sti za nje kva li te ta, a u 2007. go di ni ot po če to je uvo đe nje de kla ra ci-ja ISO14001 o za šti ti ži vot ne sre di ne.

U in te re su pro fe si o nal ni je uslu ge na zah te ve part ne ra za po če to je for mi ra nje struč nih di vi zi ja.

Glečer d.o.oNehruova 51a, 11070 Novi BeogradTel/fax. 011/2176-174, 2176-175E-mail: offi [email protected]

Brz na pre dak kom pa ni je po sle di ca je na glog ra sta po tra žnje za te le-ko mu ni ka cij skim uslu ga ma, a u skladu sa oži vlja va njem pri vre de.

Zbog struč nog zna nja za po sle nih, kom-pa ni ja je po sta la va žan či ni lac na tr ži štu te le ko mu ni ka ci ja u Sr bi-ji, na ro či to u te le ko mu-ni ka cij skim pro jek tima "ključ u ru ke". Do sada, kom pa ni ja je uspe šno samostalno re a li zo va la 3.600 pro je ka ta, ili je kao ak tiv ni po di zvo đač bi la sa rad nik u okvi ru njih.

Sva ka zna čaj ni ja do-ma ća te le ko mu ni ka ci o-na kom pa ni ja na la zi se me đu stra te škim part ne-ri ma kom pa ni je Gle čer. Me đu nji ma su: No kia Si e mens Net works, Al ca tel-Lu cent, Te le kom-MTS 064, Te le nor-063, Mo bil-kom–VIP 060.

Poslovi oba vlje ni u broj nim stra te škim kom pa ni jama obo ga ti li su ka dar no vim i ko ri snim is ku stvi ma, koja se stalno ko-ri ste u pro jek ti ma na lo go da va ca. Zbog re no mea ko ji je kom pa ni ja ste kla, po zva-na je u stra te ško part ner stvo sa na ru či-o ci ma, što je ujed no i po tvr da nji ho vog po ve re nja.

Ova is ku stva i stal na obu ka struč nih sa rad ni ka ute me lji li su pro gram raz vo-ja. Da bi se od go vo ri lo oče ki va nji ma, kompanija poseduje mo der nu teh nič ku lo gi sti ku, za hva lju ju ći ko joj se za da ci iz-vr ša va ju na naj vi šem ni vou. Kon stan tu u kva li te tu ra do va osi gu ra va opre mlje ni i vi so koob u če ni sa rad nič ki tim sa bo ga tim is ku stvom. Primenom kon cep ta in te gri sa-nog sa sta va u upra vlja nju kom pa ni jom, pro jekt-me nadž ment je spo so ban da si mul ta no ko or di ni ra kom plek snim na lo-

Pri vred no dru štvo GLE ČER osno va no je 17. fe bru a ra 1994. go di ne, a na tr ži štu

Sr bi je pri sut no je u obla sti pro iz vod nje če lič nih kon struk ci ja, usluga u in du stri ji,

te le ko mu ni ka ci jama, gra đe vi nar stvu i mar ke tin gu. Osnov na mi si ja pred u ze ća je

da se usaglasi sa po sta vlje nim ci lje vi ma na lo go da va ca, osi gu raju naj po volj ni ja

re še nja i na taj na čin afi r mi še što bo lja po zi ci ja part ne ra na tr ži štu. Dru štvo se

ba vi iz ra dom i mon ta žom če lič nih kon struk ci ja za in du stri ju i te le ko mu ni ka ci je,

i mon ta žom te le ko mu ni ka ci o ne opre me.

PRI DR ŽA VA NJE NA ČE LA PRI DR ŽA VA NJE NA ČE LA –– USPEH U PO SLO VA NJU USPEH U PO SLO VA NJU

Kom pa ni ja se dr ži ne ko li ko na če la ko ja sma tra naj va žni-jim: što te melj ni je oce nji va nje, upo zna va nje i udo vo lja va nje zah te va part ne ra. Za tim, osi gu-ra va nje in te li gent nih, "ključ u ru ke" uslu ga; stal no pra će nje pro men lji vih zah te va pod ra zu-me va ne pre sta ni raz voj uslu ga i nji ho vo pri la go đa va nje na sta lim zah te vi ma.


Tekst: So nja Ča ka re vić, mar ke ting ma na ger

Predstavljamo


A k ce nat je sta vljen na naj-no vi ju li ni ju de ko ra tiv nih ra di ja to ra, ko ji se raz li-ku ju od stan dard nih po

to me što se iz ra đu ju u no vim sa-vre me nim for ma ma, sa do dat nim pri bo rom (ogle da lo, no sa či pe ški-ra), u kom bi na ci ji dve ili vi še bo ja, kao i sa po seb nim luk su znim pre-vla ka ma na ba zi ti ta ni ju ma.

Ko ri ste ći tra di ci ju du gu vi še od 30 go di na i sop stve na ino va tiv na teh no lo ška re še nja, ob je di njen je ma što vi ti di zajn, vi so ki kva li tet i ce ne ko je je te ško nad ma ši ti.

Ra di ja to ri sa za vr šnim ob ra da-ma na ba zi ti ta ni ju ma, na zva ni TI-TA NI UM li ne, pred sta vlja ju no vi tet na tr ži štu, kao i ve ći na do sa da šnjih CI NI-je vih pro iz vo da. Po red ga ran-to va nog kva li te ta ko ji obez be đu je ti ta ni jum, spe ci jal nim pre vla ka ma (sre br ni i zlat ni sjaj) po sti žu se in-spi ra tiv ni i ma što vi ti efek ti u en te-ri je ru, ko ji uno se luk suz i pre stiž u pro stor ko ji se ure đu je.

CI NI de ko ra tiv ni ra di ja to ri iz ra-đu ju se od alu mi ni ju ma, dok kod od re đe nih mo de la po sto ji mo guć-nost kom bi na ci je sa ner đa ju ćim če li kom.

Nu de ći ova kva di zaj ner ska re še-nja, kom pa ni ja CI NI pru ža mo guć-nost iz bo ra ra di ja to ra ko ji su pot-pu no u har mo ni ji sa kon tu ra ma pro sto ra ko ji se ure đu je, kao i u skla du sa in di vi du al nim po tre ba-ma i sti lom sva kog po tro ša ča.

Dru gi pro gram ko ji je na i šao na ve li ko in te re so va nje po se ti la ca saj-ma jesu bi me tal ni raz del ni ci to ple

vo de (ko lek to ri), ko ji su na me nje-ni za ko ri šće nje u si ste mi ma to plo-vod nog gre ja nja i za di stri bu ci ju

Do ma ća kom pa ni ja CI NI ak tiv ni je uče snik do ma ćih i me đu na rod nih saj mo va već

du ži niz go di na. Kao uče snik se po ja vi la i na upra vo za vr še nom Saj mu MCE Ex po-

com fort u Mi la nu, ko ji spa da u red naj ve ćih spe ci ja li zo va nih evrop skih iz lo žbi u

obla sti gre ja nja, hla đe nja i kli ma ti za ci je i tom pri li kom pred sta vi la svo je ino va tiv-

ne pro iz vo de ko ji su na me nje ni za pla sman na evrop sko i svet sko tr ži šte.

TOPLOTA I DIZAJNERSKI STILPO PRISTUPAČNIM CENAMA!

Ovaj ra di ja tor pred sta vlja iz u zet nu umet nič ku kom bi na ci ju grej nog te-la i ogle da la u pu noj vi si ni. Po go dan za hod ni ke, ku pa ti la ili čak spa va će so be, kraj nji je od raz ele gan ci je ko ja u isto vre me šte di pro stor. Za vr šna ob ra da: far ba, pre vla ka na ba zi ti ta-ni ju ma ili nji ho va kom bi na ci ja, fo li ja sa tek stu rom dr ve ta.

Kom bi na ci ja vi so kog, ele-gant nog sa le pim i prak tič-nim. Na nje ga mo že te slo ži ti i hi gi jen ski su ši ti vi še pe ški ra la ko i efi ka sno , a on će u isto vre me sa svo jom vi so kom oda jom to plo te za gre va ti i ve će pro sto re. Po sto ji mo-guć nost iz bo ra za vr šne ob ra-de ka ko ver ti kal nih re ba ra, ta ko i ho ri zon tal nih ce vi. Bez obzira na izbor, iz gle da će le-po u sva koj pro sto ri ji.

Raz voj no – pro iz vod ni cen tar


vo de u sa ni tar nim si ste mi ma. Za hva-lju ju ći svo joj ori gi nal noj kon struk ci ji, ko ja se ba zi ra na spo ju dva me ta la, me sin ga i alu mi ni ju ma, po ka zu je znat-ne kon ku rent ske pred no sti u od no su na pro iz vod iste na me ne osta lih pro iz-vo đa ča ko ji ga iz ra đu ju uglav nom od me sin ga. Po red znat no ma nje te ži ne, ova kav me tod pro iz vod nje sma nju je

i tro ško ve do tri de set od-sto, pa je i ce na fi nal nog pro iz vo da znat no po volj ni-ja u od no su na kon ku ren-ci ju.

Svo je do sa da šnje stan-dard ne pro iz vo de, ali i no-ve li ni je, pred u ze će CI NI pred sta vi će i do ma ćoj jav no sti u apri lu na Saj mu Gra đe vi ne u Be o gra du.

CI NI Ča čakul. 15 bb, 32000 Čačak, SRBIJAtel. 032 263 305fax. 032 263 306e-mail: offi [email protected] [email protected]

Predstavljamo

Po seb no pred sta vlja mo ELE GANT - no vi mo del alu mi-ni jum skog ra di ja to ra za ku pa ti la sa sjaj nom pre vla kom na ba zi ti ta ni ju ma (TI TA NI UM li ne).

Atrak ti van i prak ti čan, mo del ELE GANT je do stu pan sa rav nom ili sa luč nom pred njom po vr ši nom. Iako na-me njen za ku pa ti la, sa ova kvom za vr šnom ob ra dom, po go dan je i za mo der ne en te ri je re, kao in di vi du al ni de ko ra tiv ni ele ment. Mo gu će za vr šne ob ra de: far ba, pre vla ka na ba zi ti ta ni ju ma ili nji ho va kom bi na ci ja

Funk ci o nal nost ra di ja to ra u ku pa ti lu mo-že se na do gra di ti no vim do dat nim pri bo rom kao što su mon ta žni no sa či pe ški ra, ko ji po-ve ća va ju upo treb nu vred nost pro iz vo da.

Estet ska i funk ci o nal na kom bi na ci ja kla sič nog su-ša ča pe ški ra Euro pa stvo ri će har mo nič nu at mos fe ru u bi lo kom ku pa ti lu. Oble ho ri zon tal ne ce vi mo gu bi ti vi so ko po li ra ne od ner đa ju ćeg če li ka ili alu mi ni-jum ske sa pre vla kom na ba zi ti ta ni ju ma, stva ra ju ći uti sak ras ko ši, čak i u ma njim pro sto ri ja ma.

Do stu pan je i u obo je nim ver zi ja ma. Bez kom pro-mi san stil je po dr žan kva li te tom.

Han sgro he

Predstavljamo


Po kret ni pr sten za po de ša va nje

Pre ko no vog po kret nog pr ste na, Han-sgro he je do dat no olak šao mon ta žu "ibox uni ver sal" ugrad nog ku ći šta. Po kret nim pr ste nom se mo gu po de si ti raz li či te du bi-ne, ta ko da se "ibox uni ver sal" bez bed no pri čvr sti na zi do ve, ne za vi sno od de blji ne i vr ste ma te ri ja la od ko jih su na pra vlje ni. To prak tič no zna či da se "ibox uni ver sal" mo že ugra di ti ka ko u kla sič ne, ta ko i u zi do ve iz gra đe ne si ste mom su ve grad nje. Za hva lju ju ći no vom raz vo ju, mi ni mum za in sta la ci ju je sma njen na 80 mm.

Je dan za sve

In spi ri san mo to om "Je dan za sve", Ha sgro he je još jed nom po ve ćao broj funk ci ja ko je od go va ra ju osnov noj je di ni-ci. Sa mo stal no, ot kri va ju ći mo guć no sti, mo že te se opre de li ti za naj vi še osam funk ci o nal nih re še nja, kroz ve li ki asor ti-man tu še va, ba te ri ja za ka du uklju ču ju ći i ter mo stat ske, sa i bez ven ti la za za tva ra-nje i pre ba ci va nje, i elek tron skom start/top funk ci jom. Po red "Ra in dan ce Sho wer Pa nel" ma sa že ra, mo gu će je po ve za ti no-vi fi k sni tuš "Ra in fall" bez do dat nog vre-me na i na po ra.

No vi za vr šni se to vi

"Han sgro he ibox" je uni ver za lan u sva kom po gle du. Za hva lju ju ći prin ci pu mo du lar nog di zaj na, in sta la ter mo že da na mon ti ra sve za vr šne se to ve iz se ri ja Han sgro he i Axor, ko ji od go va ra ju "ibox uni ver sal" ugrad nom ku ći štu. Po red ovih se ri ja, u pri pre mi je još no vih za vr šnih se to va. No va teh no lo gi ja M2 ker tri dža i di zajn či stih li ni ja, si gur no će sma nji ti ve-li či nu preč ni ka za vr šnih se to va u se ri ja ma Fo cus S, Ta lis S, Ta lis S2, Me tris S, Me tro-pol S i Ta lis E2. Ovo će do pri ne ti ne sa mo

Ume sto uvo da...

Šil tah, Ne mač ka, fe bru a ra ove go di-ne... Ri hard Groe, član uprav nog od bo ra "Han-sgro he AG", sa svim je si-gu ran u svo joj jav no iz re če noj oce ni: "Ibox uni ver sal je pra vi dra-gulj za vo do in sta la te re. To je za to što da nas na tr ži štu još uvek ne po sto ji dru gi ugrad ni si stem ko ji do pu šta sve na či ne po ve zi va nja po tro ša ča u tu šu ili ka di, na in sta la-ci ju sa sa mo jed nom uni ver zal nom ugrad nom je di ni com spe ci fi č ne teh-no lo gi je. Pred no sti su ja sne - čak i kod zah tev nih in sta la ci ja pro fe si o nal nim vo do in sta la te ri ma ni je po treb no do dat-no zna nje, što is klju ču je mo guć nost gre ške."

Po bolj ša na ver zi ja "ibox uni ver sal"-a, pr vi put je pred sta vlje na pro šle go di ne na saj mu ISH u Frank fur tu. S jed ne stra ne, no vi ne omo gu ća va ju još vi še slo bo de pri mon ta ži u no-vo grad nji i re no vi ra nju, a s dru ge, pro ši re na je pa le ta za vr šnih se to va ko ji od go va ra ju ovom ugrad nom si-ste mu.

"Sa ovim no vi na ma, ino va tiv ni ugrad ni si stem ga ran tu je kom pa ta-bil nost u svim prav ci ma, bez po tre be za do dat nom obu kom in sta la te ra", is-ta kao je Ri hard Groe.

"IBOX UNI VER SAL",

is pro ban i pro ve ren

ugrad ni si stem kom pa-

ni je Han sgro he, sa da

u no voj po bolj ša noj

ver zi ji, pru ža još vi še

mo guć no sti!

PO SI STE MUPO SI STE MU "JE DAN ZA SVE!""JE DAN ZA SVE!"


fo na unu tar Han sgro he gru pe.

Ve li ki broj na gra da ši rom sve ta po tvr đu ju ino va tiv nu teh no lo gi ju, vi sok ni vo funk ci o nal no sti i mo de ran di-zajn pro iz vo da Han sgro he.

Uosta lom, po tvr du sve ga mo že te na ći ka ko kod ko ri sni ka na ših pro iz vo da, ta ko i na na šoj in ter net adre si: www.han sgro he.com

Ujed no vas po zi va mo da nas po se ti te na 34. Me đu na rod nom saj mu gra đe vi ne u Be o gra du od 15. do 19. apri la 2008.

mi ni ma li stič-kom iz gle du za vr šnih se to va ovih šest se-ri ja, već i da le ko lak šem odr ža va nju.

Mo guć nost na knad nog iz bo ra

Po red di zaj ner skih i funk ci o nal nih raz-li či to sti, mo guć nost na knad nog iz bo ra pred sta vlja još jed nu do bru stra nu "ibox uni ver sal" ugrad nog si ste ma. To prak tič-no zna či da se ko ri snik mo že u po sled-njem mo men tu od lu či ti ko ji će za vr šni set ili pro iz vod oda bra ti. Još jed na po god-nost pred sta vlja to što se "ibox uni ver sal" ku pu je i ugra đu je ne za vi sno od za vr šnog se ta, ta ko da ne po sto ji mo guć nost da pri iz grad nji ku pa ti la do đe do ošte će nja ba te-ri ja i tu še va.

Ime od bren da

Han sgro he pred sta vlja pre mi um brend tu še va, ba te ri ja u ku pa ti li ma, ku hi nja ma, ter mo stat skih ba te ri ja , kao i si ste ma si-

Predstavljamo

Ibox uni ver sal

www.han sgro he.com

Tekst: Mi lan Mi haj lo vić, dipl. maš. inž.

Predstavljamo


đu ju bes pre ko ran rad ovom dim-njač kom si ste mu ko ji je, prak tič-no, bez prem ca.

Šta je ICS?

SCHI E DEL ICS je za pra vo, tro-sloj ni dim njač ki si stem iz ra đen od dvo stru kog ner đa ju ćeg če li ka W. Nr. 1.4571 ili 1.4404 de blji-ne 0,6 mm. Iz me đu je izo la ci ja

de blji ne 25 mm, tzv. “su per wo ol”, iz ra-đe na od vi so ko kva li tet nog i tem pe ra tur-no po sto ja nog izo la cij skog ma te ri ja la. Kon ti nu al na to plot na izo la ci ja daje ni sku tem pe ra tu ru na po vr ši ni spolj ne ce vi i is klju ču je po ja vu to plot nih mo sto va. Pro-iz vod nja je kontrolisana po naj sa vre me ni-joj teh no lo gi ji.

Svi ele men ti dim nja ka su in du strij ski pro iz ve de ni u sva kom de ta lju ka ko je i

pred vi đe no u teh nič koj do ku men ta ci ji za kon kre tan obje kat, što obez be đu je op ti mal no re še nje pri sa moj mon ta ži na objek tu. Ti me je one mo gu će na ne pri me-re na ob ra da če li ka na me stu mon ta že (obez be đe nje va re nja u za štit noj at mos fe-ri je već pri sut no u teh no lo škom po stup-ku iz ra de u fa bri ci).

Vr hun ska teh no lo gi ja i sa vre me ni ma te ri ja li

ICS dim njač ki si stem se sa sto ji iz pre-ci zno iz ra đe nih seg me na ta (rav nih ce vi,

S chi e del ICS dim njač-ki si stem vr hun skog di zaj na i funk ci o nal-no sti je ve o ma br zo

pro na šao svo je me sto i po-stao op šte pri hva će no re še-

nje ko je svo jim ka rak te ri sti ka ma omo gu-ćava br zo, jed no stav no i la ko re še nje za od vod pro du ka ta sa go re va nja. Je din stvo vi so ko kva li tet nog ma te ri ja la, teh no lo gi je iz ra de i sa vre me ne kon struk ci je obez be-

Za sa vre me na lo ži šta u stam be nim zgra da ma, po slov-

nim i in du strij skim objek ti ma, kao na sta vak raz vo ja već

usvo je nih me tal nih dim nja ka, na tr ži štu se po ja vio no vi

tro sloj ni dim njač ki si stem od ner đa ju ćeg če li ka pod skra-

će nim na zi vom ICS.

ICS - DIM NJAČ KI SI STEM ICS - DIM NJAČ KI SI STEM ODOD NER ÐA JU ĆEG ČE LI KA NER ÐA JU ĆEG ČE LI KA

Zna čaj ni re fe rent ni objek ti1. Na rod na ban ka Sr bi je na Sla vi ji - Be o grad2. Ho tel Splen did - Be či ći3. Tem po - Be o grad, Niš, No vi Sad4. Me tro - Be o grad, Niš, Kra gu je vac5. Mer kur - Be o grad6. Mer ka tor - Niš7. Imel, Be ža nij ska Ko sa - Be o grad8. Bel Ex po Cen tar – Be o grad9. Del ta City - Be o grad10. Po slov ni cen tar "Ušće" – Be o grad

ra tu rom dim nih ga so va od 500° C i nat pri ti skom 5.000 Pa. To je si stem sa po seb-nom ozna kom ICS 5000.

Ka rak te ri sti ka Schi e del ICS si ste ma dim nja ka da je ot po ran na dej stvo ki se lin-sko agre siv nog kon den za ta ko ji se ja vlja pri li kom sa-go re va nja go ri va, po seb no ko li čin ski iz ra že nog kod ga-so vi tog go ri va, da je ovom si ste mu du go traj nost i kva-li ta tiv nu pred nost u od no su na dru ga re še nja.

Br zi na i si gur nost pri mon ta ži

Dim njač ki si stem no ve ge ne ra ci je ICS zbog svo jih ka rak te ri sti ka obez be đu je br zi nu i si gur nost pri mon-ta ži, a po seb no je pri sut na ve li ka ušte da u vre me nu i nov cu zbog jed no stav ne i br ze ugrad nje, iz u zet no ma-le te ži ne ne iz i sku ju iz ra du te me lja, a pro stor ko ji za u-zi ma je ma li. Po go dan je za ugrad nju ka ko kroz obje kat ta ko i uz sa mu fa sa du te prak tič no u tom smi slu ne-ma ogra ni če nja ka da po sto-ji ne ka vr sta oslon ca.

pri klju ča ka, ko le na, spoj ni ca, no sa ča,…) ko ji se na jed no sta van na čin mon ti ra ju na objek tu. Po u zda nost pri ra du i ot por-nost na dej stvo ki se li na po stig nu ta je po seb nom me to dom iz ra de po je di nač nih ele me na ta uklju ču ju ći i WIG la ser sko za-va ri va nje.

Ka pi lar na bra na ko ja je iz ra đe na na unu tra šnjem spo ju seg me na ta je ve o ma bit na za ot por nost si ste ma na dej stvo kon den za ta kao i za nje go vo uspe šno od-vo đe nje u kon denz po su du i spolj nu sre-di nu. Si stem po ve zi va nja ele me na ta po-mo ću man žet ni raz vi jen je sa na me rom da se mon ta ža po jed no sta vi i ubr za.

Ovaj dim njač ki si stem no ve ge ne ra ci je po go dan je za sve vr ste go ri va i lo ži šta u ši ro kom di ja pa zo nu pre se ka od Ø 80 mm do čak Ø 700 mm. Po seb no je in te re sant-na nje go va pri me na kao iz duv nog si ste-ma za di zel agre ga te gde je u sta nju da pod ne se eks trem ne uslo ve ra da sa tem pe-

ICS si stem je jedi n stven u mno go če mu pa i u kom plet no sti ko ja omo gu ću je da se osim dim njač ke ver ti ka le for mi ra i dim nja-ča tj. spoj sa ko tlom naj slo že ni jeg ob li ka i kon struk ci je što je ve o ma čest zah tev u prak si ko ji dru ga re še nja kao npr. be šav-ne ce vi od cr nog če li ka, te ško ili ni ka ko ne is pu nja va ju.

Po slov ni objek ti, fa brič ke ha le i mo der-ni tr žni cen tri su svo jom ar hi tek tu rom

jed no stav no opre de lje ni za ugrad nju upra vo ICS si ste ma ko ji do mi ni ra svo-jim sja jem i fu tu ri stič kim iz gle dom i do pri no si si gur nom obi ta va nju i ra-du u ovim objek ti ma. Zbog ni za pred-no sti ko je po se du je če sta je nje go va pri me na i za ka mi ne ili lo ži šta ma njih sna ga u stam be nim zgra da ma i po ro-dič nim ku ća ma.

Kom pa ni ja SCHI E DEL ser ti fi ka ti ma i ate sti ma pre ma naj vi šim evrop skim stan dar di ma ga ran tu je bez bed no i bes pre kor no funk ci o ni sa nje ovog si-ste ma dim nja ka.

SCHI E DEL dim njač ki si ste mi d.o.o. Be o gradUl. Ku mo dra ška 176/8,11 000 Be o gradTel/fax: 011/ 397-30-70 www.schi e del.co.yu

Predstavljamo


Predstavljamo


INM na stu pa na Saj mu gra đe vi ne sa pro-gra mom an ti kon de nza to ra ko ji se na no si na pro fi le Tr40/245 i Tr60/210. Ta ko đe, INM zva nič no iz la že, i to po pr vi put, luč-ni krov Tr40/245.

Luč ni kro vo vi – sve ve ća pri me na

Po štu ju ći trend grad nje, ko ji je sva ke go di ne u na šoj ze mlji u po ra stu, ali i tren-

do ve u sve tu, INM se tru di da op-sta ne na ov da šnjem tr ži štu kao vo de ći pre ra đi vač li mo va. Luč ni kro vo vi kod nas do sa da ni su ima li za pa že ni ju ulo gu, ali, si tu-a ci ja se po la ko me nja. Po čev od sport skih, pre ko mo der nih stam-be nih obje ka ta, pa do sa na ci ja sta rih han ga ra, sve je vi še obje ka-ta na ko ji ma se po sta vlja ju luč ni kro vo vi.

Luč ni krov Tr40/245 od li ku je ve o ma kva li te tan pro fi l ko ji se iz ra đu je po po tre bi, od alu mi ni-jum skih li mo va i po cin ko va nih pla sti fi ci ra nih li mo va. Nje go va pred nost, u od no su na kon ku-rent ske pro iz vo de iz ino stran-stva, is ti če se u br zi ni ra da kao i u sa moj ce ni.

Na ja va saj ta

Uosta lom, uve ri te se sa mi po se tom na-šeg štan da na ovo go di šnjem Saj mu gra đe-vi nar stva u Be o gra du, u ha li 2a. Oba ve šta-va mo ovim pu tem da je u pri pre mi i sajt (www.inm-ari lje.com), na ko me će te na ći sve in for ma ci je u ve zi pro iz vo da.

INM d.o.o.Put Nikole Pašića bb31230 AriljeTel-fax: 031/894-440, 894-441

U pro šlom bro ju Mo du la pi sa li smo o luč nim pro fi li ma, ko ji na ovo go di-šnjem Saj mu gra đe vi nar stva u Be o-

gra du ima ju svo ju zva nič nu pre mi je ru.

INM na ovo go di šnjem Saj mu gra đe vi nar stva

Po red već po sto je ćih pro iz vo da (Tr10/185; Tr40/245; Tr60/210; Fa sa da I-410; Olu ci ob li i če tvr ta sti), zbog ko jih je INM i ste kla po što va nje ku pa ca, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u okol nim ze mlja ma, sa svo-jim part ne rom iz Slo ve ni je - fi r mom Filc,

Po štu ju ći tra di ci ju Saj ma gra đe vi-

nar stva u Be o gra du, na ko me INM

ak tiv no uče stvu je već pet go di na,

ovaj pro iz vo đač je spre mio iz u zet no

za ni mlji ve sa jam ske pre mi je re...

SA JAM SKE PRE MI JE RESA JAM SKE PRE MI JE RE

Predstavljamo


Na ša sto la ri ja

Po nos Zi da ra je ste sa vre me na pro iz vod-nja gra đe vin ske sto la ri je od kva li tet nog dr ve ta je le, smr če i hra sta po si ste mu Euro norm 2000, gde na pot pu no auto ma-ti zo va nim ma ši na ma pro iz vo de pro zo re sa izo term sta klom, kao bal kon ska, ula-zna i sob na vra ta u stan dard nim di men zi-ja ma, ili po že lji ku pa ca, fi nal no obo je nim akril nim bo ja ma na vo de noj ba zi (eko lo-ške bo je).

Sva gra đe vin ska sto la ri ja oko va na je naj mo der ni jim uvo znim oko vi ma (Ro to

Wink ha us) ko ji ga ran tu ju bes pre kor no fun ci o ni sa nje i traj nost. Zi dar pro iz vo di pro zo re i bal kon ska vra ta u kom bi na ci ji dr vo-alu mi ni jum. Alu mi ni jum ska oblo ga ugra đu je se u že lje nim bo ja ma i ni jan sa-ma, če tvr ta stog ili za o blje nog pro fi la.

Evo kra ćeg pri ka za ne ko li ko vr sta sto la-ri je i na či na nji ho ve pro iz vod nje i ob ra de:

Unu tra šnja fur ni ra na vra ta - te le skop ski štok "ra van" ili "soft", ši ri ne 10cm od dr ve-nog la me la ta vla žno sti 8-10% obo stra no ob lo žen me di ja pa nom 4mm, kri lo rav no re za no du plo špe ro va no na dr ve nom ra-mu 34x42mm sa is pu nom od pa pir nog sa ća, obo stra no ob lo že no me di ja pa nom 4mm. Na spo ju iz me đu što ka i kri la na la-zi se zap ti vač od ela stič no traj nog PVC-a ko ja vr ši ter mo i zvuč nu izo la ci ju. Vra ta su op ši ve na obo stra no te le skop skim per-vaz lajs na ma ši ri ne 7cm. Svi de lo vi vra ta su ob lo že ni pri rod nim fur ni rom. Sto la ri ja se far ba u naj sa vre me ni jim far ba ra ma, to ni ra ni tro im preg nan tom i far ba za štit-nim po li u re tan skim la kom ot por nim na ha ba nje (pre ma že lji in ve sti to ra). Sto la-

U pred u ze ću Zi dar d.o.o. Ne go tin, po no sni su na svoj du go go di šnji rad i po sto ja nje. Naj vi šim kva li te-tom i tra di ci jom ko ji su re zul tat

na por nog ra da svih ko ji su uklju če ni u pro ces pro iz vod nje, do sti gli su ni vo da se kom pa ni ja sma tra po u zda nim part ne rom i ko ja se pre po ru ču je ga ran to va nim ro ko-vi ma iz ra de, iz u zet no vi so kim kva li te tom i pre po zna tlji vo šću svo jih pro iz vo da.

"Na ša fi lo zo fi ja po štu je sta re tra di ci je po seb nog vred no va nja sva či jeg do ma", ka žu u ne go tin skom Zi da ru. Šta vi še, me nadž ment fi r me uži va u de fi ni sa nju i ostva ri va nju no vih ci lje va, i či-ni da oni uvek bu du u skla du sa je din stve nim po tre ba ma okru že nja i pro me na ma ko je pro ži ma ju kon cep te sa vre me-nog po slo va nja. To se ogle da i u bri žlji vo for mi ra nom ti mu struč nja ka ši ro ke po slov ne kul tu re, ko ja pod ra zu me va ori jen ta ci ju ka ne go va nju i sti ca nju no vih po slov nih kon-ta ka ta, što ima za po sle di cu da lju di sa ja snom vi zi jom do bi ja ju je din stve nu pri li ku da uspe šno sa ra đu ju sa ovim pro iz vo đa čem.

Ljud ski, or ga ni za ci o ni, teh no lo ški i osta li po ten ci ja li neo p hod ni su ako že-li te da ima te jed nu od ključ nih ulo ga na do ma ćem i stra nom tr ži štu. Za to u ne go tin skom Zi da ru in si sti ra ju na pot pu nom za do vo lje nju po tre ba kli je na ta, na ino va ci ja ma u svim aspek ti ma po slo va nja, na struč no sti i ši ro koj po slov-noj kul tu ri. Po sle di ca ova kvog po slov nog sta va je ste i kva li tet na po nu da u pro gra mu sto la ri je ko ja iz la zi iz po go na ovog zna čaj nog ime na u gra đe vin-skoj in du stri ji Sr bi je.

SA VRE ME NA STO LA RI JA SA VRE ME NA STO LA RI JA SA DU HOM TRA DI CI JESA DU HOM TRA DI CI JE

Zi dar d.o.o. Ne go tin


Fa sad na sto la ri ja (dr vo/alu mi ni jum) - ra di se od la me li ra nog dr ve ta (je le i smr če, hra sta ili ma ha go ni ja) vla žno sti 8-10%. La me la je EURO BLOK či ji je po preč ni pre sek 68x81mm. Sto la ri ja se ob ra đu je na naj sa vre me ni jim ma ši na ma i pro fi li še se u EURO FALC 2000. Sa spo lja šnje stra-ne, dr ve ni pro fi l je ob lo žen alu mi ni jum-skim pro fi lom pla sti fi ci ra nim ili elok si ra-nim u bo ji po RAL ton skoj kar ti. Na spo ju iz me đu što ka i kri la na la ze se zap tiv ne gu mi ce od ela stič nog traj nog PVC-a ko-je omo gu ća va ju ter mo i zvuč nu izo la ci ju. Sto la ri ja je za sta klje na ter mo pan sta klom 4/12/4, ili ne kim dru gim sta klom. Sto la ri-ja je oko va na kva li tet nim RO TO oko vom ko ji omo gu ća va otva ra nje oko ver ti kal-ne i ho ri zon tal ne ose. Sto la ri ja se far ba u naj sa vre me ni jim ko mo ra ma po kriv nim vo de nim bo ja ma i la ki ra vo de nim la kom ot por nim na at mos fer ske uti ca je i UV zra-če nje. Sto la ri ja je ate sti ra na kod in sti tu ta IMS i po se du je ka te go ri ju D.

Fa sad na sto la ri ja (alu mi ni jum) - vra-ta, pro zo ri, pre gra de i por ta li se ra de od alu mi ni jum skih pro fi la sa ili bez ter mo pre ki da, pla sti fi ci ra ni ili elok si ra ni pre ma zah te vu in ve sti to ra. Na spo ju iz me đu što-ka i kri la na la ze se zap tiv ne gu mi ce od ela stič nog traj nog PVC-a ko je omo gu ća-va ju ter mo i zvuč nu izo la ci ju. Sto la ri ja je za sta klje na ter mo pan sta klom 4/12/4 ili ne kim dru gim sta klom. Sto la ri ja je oko va-na kva li tet nim stan dard nim oko vom ko ji omo gu ća va otva ra nje oko ver ti kal ne i ho-ri zon tal ne ose.

Po lu struk tu ral na fa sa da - ra di se od la-me li ra nih ver ti kal nih i ho ri zon tal nih dr ve-nih ele me na ta je le i smr če, ili dru gog dr ve-ta, či ja je osno vi ca 50mm, a pre sek la me le se iz ra ču na va u za vi sno sti od ho ri zon tal-nih i ver ti kal nih po de la i ra sto ja nji ma u nji ma, kao i koefi cijenata ve tro va pre ma ko jim je fa sa da okre nu ta. Dr ve ni ho ri zon-tal ni i ver ti kal ni pro fi li me đu sob no se spa-ja ju "HOF FMAN"-ovim PVC ele men ti ma u ob li ku la sti nog re pa. Dr ve ni pro fi li se sa spo lja šnje stra ne ob la žu alu mi ni jum skim pro fi li ma po si ste mu "UNI FORM" i oni ne spa da ju u no se ću kon struk ci ju. Iz me đu dr ve nih i alu mi ni jum skih pro fi la na la zi se me ki PVC ko ji raz dva ja dva ra zno rod-na ma te ri ja la od raz li či tog ste pe na pro-vo dlji vo sti to plo te. Ova kav si stem iz ra de fa sa de sa unu tra šnje stra ne oda je to pli nu dr ve ta, a sa spo lja šnje stra ne alu mi ni jum da je sna gu me ta la. Si stem ta ko đe omo gu-ća va da se u po de li po lja ugra di pro zor u si ste mu dr vo–alu mi ni jum, jed no od naj sa-vre me ni jih re še nja u pro iz vod nji fa sad ne

sto la ri je. Si stem ta ko đe ni je ogra ni čen da se za ve sa po sta vlja sa mo u jed noj li ni ji, već i pod uglom, kao i pod uglom od 900. Is pu na fa sa de se ra di od ter mo pan sta kla 4/12/4 ili 6/12/4 do 26mm de blji ne, kao i pa ne li ma u kom bi na ci ji dr vo-alu mi ni-jum a zap ti va nje se vr ši pre ko zap ti va ča od me kog PVC-a.

Ova ka va struk tu ra ne ma ogra ni ča va-ju ćih ele me na ta ni po vi si ni ni po ši ri ni, ta ko da se mo že na do ve zi va ti u bes ko nač-nost, po što se pre no še nje ver ti kal nih si la pre no si na plo če zgra de.

ri ja je oko va na kva li tet nim stan dard nim oko vom (3 brod ske šar ke, bra va, druk i šild). Sto la ri ja je ate sti ra na kod in sti tu ta IMS na zvuč nost gde za do vo lja va naj vi šu ka te go ri ju.

Fa sad na sto la ri ja (dr ve na) - ra di se od la me li ra nog dr ve ta (je le i smr če, hra sta ili ma ha go ni ja) vla žno sti 8-10%. La me-la je EURO BLOK či ji je po preč ni pre sek 68x81mm. Sto la ri ja se ob ra đu je na naj-sa vre me ni jim ma ši na ma i pro fi li še se u EURO FALC 2000. Na spo ju iz me đu što ka i kri la na la ze se zap tiv ne gu mi ce od ela-stič nog traj nog PVC-a ko je omo gu ća va ju ter mo i zvuč nu izo la ci ju. Sto la ri ja je za sta-klje na ter mo pan sta klom 4/12/4 ili ne-kim dru gim sta klom. Sto la ri ja je oko va na kva li tet nim RO TO oko vom ko ji omo guća-va otva ra nje oko ver ti kal ne i ho ri zon tal ne ose. Sto la ri ja se far ba u naj sa vre me ni jim ko mo ra ma, po kriv nim vo de nim bo ja ma i la ki ra vo de nim la kom ot por nim na at mos-fer ske uti ca je i UV zra če nje. Sto la ri ja je ate sti ra na kod in sti tu ta IMS i po se du je ka te go ri ju D.

Predstavljamo

De talj ni je o ovoj i dru gim po nu da ma, mo že te sa zna ti na sle de ćim adre sa ma:

Zi dar d.o.o. Ne go tinSe di šteRa du je vač ki put bb,19300 Ne go tintel/fax: 019/544-090; 019/541-101of fi ce@ zi dar.co.yu

Pred stav ni štvoSve to gor ska 5, II sprat, Be o grad, 11050 Sr bi jatel/fax: 011/324-77-80 i 324-07-66of fi ce@ zi dar.co.yu

Zidar-Naša škola-Fabrika stolarijeCara Lazara 14, 11500 ObrenovacTel. 011/8722-120 011/8722-123

www.zi dar.co.yu

25. – 27.05.2008.LIGHT MIDDLE EASTSajam unutrašnjeg i spoljnog osvetljenjaDubai, Ujedinjeni Arapski Emiratiwww.messefrankfurtme.com/light/site/index.php

27. - 30.05.2008.GRADNJA I OBNOVA30. Međunarodni sajam građevinarstva i prateće građevinske industrijeSarajevo, Bosna i Hercegovinawww.skenderija.ba

15. - 18.06.2008.DESIGN BUILDInternacionalni sajam građevinarstva, projektovanja i dizajnaMelburn, Australijawww.designbuildexpo.com.au

17. - 18.06.2008.BUILDINGS NYIzložba građevinske industrijeNjujork, SADwww.buildingsny.com

17. - 21.06.2008.CTT MOSCOW9. Međunarodna izložba građevinske opreme i novih tehnologijaMoskva, Rusijawww.ctt-moscow.com

19. - 23.06.2008.INTER BUILD EGYPT15. Međunarodna izložba i konferencija o građevinskoj industrijiKairo, Egipatwww.interbuildegypt.com

22. - 26.04.2008.SMOPYC14. Međunarodni sajam javnih radova, građevinarstva i rudarstvaSaragosa, Španijawww.feriazaragoza.com

10. - 17.05.2008.SAJAM POLJOPRIVREDE75. Međunarodni poljoprivredni sajamNovi Sad, Srbijawww.sajam.net

12. - 16.05.2008.SAJAM TEHNIKE52. međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignućaBeograd, Srbijawww.sajam.co.yu

Sajmovi

APRIL - JUN '08.APRIL - JUN '08.

Rekonstrukcija (modernizacija) naplatne rampe Mali Požarevac

Tekst: Đorđije Kujundžić

Sajmovi


bo gat i raznovrstan. Broj ne or ga ni zo va ne po se te in že nje ra ka ko iz Re pu bli ke Srp-ske ta ko i iz okol nih ze ma lja, upot pu ni le su kva li tet ovih pri red bi, ko je se svr stva ju me đu li de re u re gi o nu ka da su ova kvi spe-ci ja li zo va ni saj mo vi u pi ta nju.

Ge ne ral ni spon zor saj ma "Gra mes" i ove go di ne bi la je in du stri ja bo ja "Pro he ma" iz Brč kog. Du šan Dra gić, ge ne ral ni di rek-tor, is ta kao je da kom pa ni ja uče stvu je na saj mu od sa mog po čet ka, ka da je fi r ma i osno-va na i po če la s ra dom.

"Ovo je je dan od naj ve ćih saj mo va u re gi o nu i za kom-pa ni ju je vr lo zna čaj no da bu-de ov de pri sut na i po no vo se pred sta vi svo jim pro iz vo di ma. Ka ko je i kom pa ni ja iz go di ne u go di nu sve ve ća i sve vi še po-kri va tr ži šte ka ko BiH, ta ko i re gi o na, sa jam je naj bo lje me-sto da bu de mo sa svo jim kup-ci ma i po slov nim part ne ri ma. Na šom am bi ci o zno šću po sti-že mo vi so ku po zi ci ju u bran ši ko jom se ba vi mo, a to po tvr-

đu ju i po slov ni ce u Ba nja Lu ci i Sarajevu, ali i za stu plje nost na ši rem bal kan skom tr ži štu", re kao je Dra gić.

"To za Mar ko vić" iz Ki kin de jed no je od pred u ze ća iz Sr bi je ko je do la zi na sa jam

već ne ko li ko go di na. U Re pu bli ci Srp skoj i Bo sni i Her ce go vi ni ima ši ro ku mre žu ku pa ca i iz go di ne u go di nu sve ve ći pla-sman krov nih po kri va ča.

- Sva ke go di ne sa jam je sve bo lji i ve ći. Po seb no je zna čaj no to što je sa jam or ga-ni zo van pre po čet ka gra đe vin ske se zo ne, što ga i či ni zna čaj nim i uspe šnim - re kla je Mi li ja na Ni kić, di rek tor Sek to ra spolj ne tr go vi ne.

Ka ko je ra stao ba nja luč ki sa jam, ra slo je i pred u ze će "Bra mac", pro iz vo đač cre-pa, či je se uče šće na tr ži štu BiH kre će oko 25%. "Na pr vom saj mu gra đe vi nar-stva u ovoj go di ni oku pi li smo se ov de da po ka že mo svo je no vi te te za na red nu gra đe vin sku se zo nu. 'Bra mac' je za ovu go di nu pri pre mio no vu vr stu krov nog po-kri va ča u na ro du po znat kao "bi ber", crep

ve li ko for mat nog ob li ka. Sva ki če tvr ti krov pre kri ven je 'Bra mac' cre pom sa vi še raz li-

P o dva na e sti put u Ba nja lu ci, na tra di ci o nal nim mar tov skim sa jam-skim ma ni fe sta ci ja ma GRA MES i DE MI, na šli su se po slov ni lju di i

struč nja ci iz ce log re gi o na, ka ko bi sklo-pi li no ve ugo vo re i po slo ve, ali i vi de li naj-no vi ja do stig nu ća na po lju gra đe vin ske i

elek tro-ma šin ske in du stri je. U dve ve li ke ha le i na kom plet no za ku plje nom otvo-re nom pro sto ru, pre ko 300 iz la ga ča iz 15 ze ma lja, pred sta vi lo je svoj pro iz vod-no-pro daj ni pro gram ko ji je bio pri lič no

Vi še od tri sto ti ne iz la ga ča, uče stvo-

va lo je na Me đu na rod nom saj mu

gra đe vi nar stva GRA MES Ba nja Lu ka

2008 i Me đu na rod nom saj mu do stig-

nu ća u elek tro-ma šin skoj in du stri ji

i ino va ci je DE MI 2008, odr ža nim na

Ba nja luč kog ve le saj mu od 19. do

24. mar ta ove go di ne.

GRAMES DEMI 2008


či tih mo de la i bo ja. Sve ve će gra đe vin ske i tr go vač ke ku će u uskoj su sa rad nji s na ma, kao i ve li ki broj kraj njih po tro ša ča za in te re so va nih za na še pro iz vo de, re kao je Ad nan Ve rem, di rek tor fi r me "Bra mac" za BiH.

Ovo je sa mo deo po zi tiv nih ko men ta-ra za do volj nih iz la ga ča ko ji su se mo gli ču ti u dru goj po lo vi ni mar ta ove go di ne u Ba nja Lu ci, na Ve le saj mu. Broj ni po-stig nu ti do go vo ri i pot pi sa ni ugo vo ri, kao i no vi po slo vi ko ji su se sklo pi li na sa mom po čet ku gra đe vin ske se zo ne, ga-ran ci ja su nje ne uspe šno sti. Za ma nje od go di nu da na, na istom me stu ima će-mo pri li ku da pro ve ri mo sve ono što je na ja vlje no na re no mi ra nim saj mo vi ma GRA MES i DE MI, na za do volj stvo sve ve-ćeg bro ja i po se ti la ca i iz la ga ča, ko ji su od mah po če li sa pri pre ma njem svog na-stu pa i na red ne go di ne.

Sajmovi

Ko mi si ja za oce nu eks po na ta u sa sta vu:1. Mo mir Ron daš, dipl. inž. građ, sa vet nik za gra đe vi nar stvo

u Mi ni star stvu za pro stor noure đe nje, gra đe vi nar stvo i eko lo gi ju Re pu bli ke Srp ske;2. No vi ca Vuj čić, dipl. inž. arh, vo de ći pla ner u Pred u ze ću za

pla ni ra nje i pro jek to va nje STILL-ing Ba nja lu ka;3. Dra go ljub Bo ja nić, dipl. inž. maš, di rek tor Saj ma,do de li la je sle de će na gra de:

"GRA MES 2008"

NA GRA DA ZA NAJ KOM PLET NI JI PRO IZ VOD NI ASOR TI MANŠam pion saj ma - GRA MES 2008:Zlat na li be la - MAX MA RA Ba nja Lu ka

NA GRA DA ZA KOM PLET NOST PRO IZ VOD NOG PRO GRA MA:1. Zlat na li be la - AM Me đu gor je Ba nja Lu ka2. Sre br na li be la - To za Mar ko vić Ki kin da2. Sre br na li be la - BI NIS Ba nja Lu ka3. Bron za na li be la - Fa bri ka ce men ta Lu ka vac

NA GRA DA ZA NO VE PRO IZ VO DE U GRA ĐE VI NAR STVU:1. Zlat na li be la - FA GUS Ko tor Va roš2. Sre br na li be la - Sti ro kart Sr bac3. Bron za na li be la - KA MEN SI RAČ Si rač3. Bron za na li be la - Šik man Mr ko njić Grad

NA GRA DA ZA GRA ĐE VI NSKU ME HA NI ZA CI JU I PRA TE ĆU OPRE MU:

1. Zlat na li be la - BO STEK MAC HI NERY CAT Po dru žni ca Ba nja Lu ka

2. Sre br na li be la - WAC KER Mun chen3. Bron za na li be la - La ger Po suš je

ZA HVAL NI CA ZA SPON ZOR STVO:1. In du stri ja bo ja PRO HE MA Brč ko Di strikt

ZA HVAL NI CA ZA OR GA NI ZO VAN NA STUP NA SAJ MU GRA MES 2008:1. Hr vat ska go spo dar ska ko mo ra

PRI ZNA NJE ZA KVA LI TET PRE ZEN TA CI JE – BRA MAC Sa ra je vo

"DE MI 2008"

NA GRA DA U OBLA STI MA ŠIN SKE IN DU STRI JE1. Zlat ni ko laž - Ter mo kli ma Trn-Lak ta ši2. Sre br ni ko laž - To pling Pr nja vor3. Bron za ni ko laž - KO VAN Gra ča ni ca

NA GRA DA U OBLA STI ELEK TRO IN DU STRI JE1. Zlat ni ko laž - Mi kro e lek tro ni ka Ba nja Lu ka2. Sre br ni ko laž - Kal de ra Com pany Ba nja Lu ka3. Bron za ni ko laž (na gra da ni je do de lje na)

NAGRADE

1NTERNET PREZENTACIJE


www.how stuf fworks.com/brid ge.htm Ka ko “ra de” mo sto vi, Osno ve mo sto va, Most od gre da, Vr ste

mo sta od gre da, Sna ga re šet ki, Vi se ći most, Vr ste vi se ćeg mo-sta, Do dat ne si le mo sta, Re zo nan ca, Vre men ski uslo vi, i mno go dru gih in for ma ci ja, na la ze se na ovom, jed nom od broj nih saj to-va po sve će nim mo stu. Autor ovog saj ta, Majkl Mo ri si, sa svim je uve ren da go to vo ne ma čo ve ka ko ji ne zna šta je most a ka mo li onog ko ni je pre la zio pre ko mo sta bi lo ko je vr ste. Od ka ko je lju di i gra di telj stva od ta da da ti ra i most. Mo sto vi su za i sta svu-da pri sut ni, i či ne pri rod ni deo ljud ske sva ko dne vi ce. Most omo-gu ća va pre la zak pre ko ne ke pre pre ke, bi lo da je re ka, do li na, put, ili že le znič ka pru ga. Da kle, ka ko to za pra vo ra di, mo že te sa zna ti na ovom saj tu.

www.lu sas.org/ca se/brid geSajt po sve ćen stu di ja ma slu ča ja, u de lu ko ji se od no si na mo-

sto ve, da je struč ne pre gle de ne kih od za ni mlji vih i po ne če mu zna čaj nih pri me ra mo sto grad nje. Sajt je po sve ćen struč nja ci ma u mo sto grad nji ko ji ovo me sto mo gu da is ko ri ste u kon sul ta-tiv ne svr he i da pro a na li zi ra ju mo sto ve, pro jek te ili, na pri mer, pi ta nja u ve zi sa op te re će njem i to kod ve ći ne po zna tih vr sta mo sto va.

www.shms.dkI ovaj sajt ima struč nu kom po nen tu. Po sve ćen je struk tu ral-

nom mo ni to rin gu, obla sti ko ja pod ra zu me va ak tiv nost ko jom se stvar ni ak tu el ni po da ci o gra đe vin skim struk tu ra ma po sma-tra ju, ana li zi ra ju, me re i be le že. Ove ak tiv no sti oba vlja ju sve vre me od go va ra ju ći pro jek tan ti, iz vo đa či ra do va i vla sni ci ko ji

sv i ima ju go to vo iden tič ne ci lje ve – da pro ve re da se da ta struk tu ra po na ša ona ko ka ko je za mi šlje no. Ono što da je još ve ći zna čaj ova-

kvoj vr sti ak tiv no sti je ste či nje ni ca da se si tu a ci ja u obla sti mo sto-grad nje dra ma tič no pro me ni la to kom po sled njih dva de set go di na i to

po seb no u de lu ko ji se od no si na in for ma ci o ne teh no lo gi je. Sen zo ri vi so kog kva li te ta, pre ci zni in stru men ti za kon tro lu i sig na li za ci ju, op tič-

ke i be žič ne mre že, GPS, itd, sve to je utr lo put za mno go tač ni ju, br žu i jef ti ni ju ob ra du po da ta ka. No, zna ča jan raz voj je za be le žen i u de lu ko ji

se od no si na me ha ni zme ras pa da i uti ca je pri rod nog okru že nja na gra đe vin-ske objek te, po seb no mo sto ve ko ji ima ju ta ko slo že nu struk tu ru i zna čaj za

dru štvo. Sve to otva ra no ve na či ne i pu te ve za ši rok spek tar pri me ne uspe šnih ope ra ci ja odr ža va nja ovih obje ka ta. Sto ga je struk tu ral ni mo ni to ring iz ra stao u

zna čaj nu teh nič ku di sci pli nu sa pri me nom no vih teh no lo gi ja u obla sti gra đe vi nar-stva, po seb no mo sto grad nje.

www.pbs.org/wgbh/bu il ding big/brid geNa ovom me stu mo že te is tra ži ti ono što či ni struk tu ru mo sta. Na i me, reč je o pe to del-

noj TV se ri ji ra đe noj u Bo sto nu, SAD, po sve će noj mo sto vi ma i osta lim ve li kim i osnov nim gra đe vin skim iz ra zi ma (ku po le, ne bo de ri, bra ne i tu ne li), ko ja je, ka ko to obič no bi va u pro fe-

si o nal nom sa gle da va nju stva ri, na di šla sa mu se be i svoj iz raz na šla i u for mi saj ta. Ovu se ri ju su ina če pot pi sa li struč nja ci za mo sto ve, s jed ne stra ne, i struč nja ci za TV pro duk ci ju s dru ge.

Da kle, u pi ta nju je ko pro duk ci ja ko ja je na saj tu pri ka za la s na uč ne stra ne sve mo gu će iza zo ve sa ko ji ma se gra di te lji mo sto va su sre ću. Deo je po sve ćen i ču di ma mo sto grad nje ko ja mo že te i

sa mi pro na ći u kra ju u ko me ži vi te. Ta ko đe, na ovom saj tu mo že te na ći i od go vor na pi ta nje za što je “cool” bi ti gra đe vin ski in že njer. Ali, ča ri ot kri va nja, kao i do sa da, pre pu šta mo va ma...

Evo ne ko li ko saj to va ko je mo že te po se ti ti uko li ko ste lju bi-telj mo sto va. Ka ko je reč o jed noj od naj zah tev ni jih vr sta grad-nji u sve tu gra đe vi nar stva, sa mim tim je ra zu mlji vo što ima pu no saj to va ko ji, sva ki na svo ji na čin, raz ma tra ju ovu kom-plek snu oblast, od struč nih do po pu lar nih pri stu pa mo sto vi ma, nji ho vim ele men ti ma i sve mu što ih či ni gran di o znim iz ra zom ne i ma ra svu da po sve tu. Jer, most je uvek imao vi še od pu ke od red ni ce gra đe vin skog objek ta...

FORMULAR ZA BESPLATNUPRETPLATU

Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak časopisa MODUL?

Da Ne

Potpis

Datum

Ime i prezime:

Pozicija u okviru kompanije:

Kompanija:

Adresa:

Poštanski broj i mesto: Država:

Tel. Fax.

E-mail: Internet adresa:

Kog tipa je organizacija u kojoj radite?

Zastupnik/distributer ProizvođačIznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašinaKonsultantska kompanijaNacionalni/regionalni/lokalni organ vlastiDrugo (molimo vas navedite)

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

ČASOPIS MODUL MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.co.yu

Da li želite da dobijete dodatne informacije o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event Media:

Industrija - časopis za popularizaciju industrije u SrbijiGrađevinski informator - specijalizovan po-slovni katalog građevinske industrije u Srbiji kao i u zemljama ex-Jugoslavije

Bazis Event Media organizuje različite seminare, skupove i prezentacije u potpuno opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi?

DaNe

Molimo vas da date detaljniji opis delatno-sti organizacije u kojoj radite:

•Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača.

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju bile zainteresovane da dobijaju naš časopis:

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak časopisa Modul potrebno je da u potpunosti ispunite ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki od sledećih načina:

1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-2352. poštom na sledeću adresu:

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o.Grčića Milenka 39, 11000 Beograd

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web adresi www.bem.co.yu/modulformular.php

NAPOMENE:

• Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije.

Tekst: Đorđije KujundžićAktuelno


Ide ja da se za u zmu po vr ši ne cen tral nih tr go va u gra do vi ma, po te kla je od že lje da de ca stek nu ose ćaj igra nja fud ba la pred ve li kim bro jem gle da la ca, baš ka ko to do ži vlja va ju nji ho vi fud bal skih ido li, ali

u ne što dru ga či jem am bi jen tu.

"Na ši igra či ne pla ća ju ko ti za ci ju za uče stvo va nje na tur ni ri ma, a ulaz za pu bli ku je pot pu-no bes pla tan", is ti če Ivan Aj da nić, ge ne-ral ni se kre tar klu ba i do da je da će se li ga igra ti po sle de-ćem ras po re du:

• Su bo ti ca (11. - 13. april) • Kra gu je vac (18. - 20. april)• No vi Sad (25. - 27. april) • Kra lje vo (2. - 4. maj)• Kru še vac (9. - 11. maj)• Pan če vo (16. - 18. maj)• Pe tro vac na Mla vi (23. - 25. maj)• Be o grad (30. maj - 1. jun)• Srem ska Mi tro vi ca (6. - 8. jun)• Ša bac (13. - 15. jun)• Vr šac (20. - 22. jun)• Pa ra ćin (27. - 29. jun)• Vr njač ka Ba nja (22. - 24. august)• Be čej (29. - 31. av gust)• Za je čar (5. - 7. sep tem bar)• Niš (12. - 14. sep tem bar)

"Fi nal ni tur nir tak mi če nja za ka zan je u Be o gra du, u pe ri o du od 19. do 21. sep-

О ko te re na bi će po sta vlje ne pro-fe si o nal ne tri bi ne sa PVC se di šti-ma, uz kom plet nu pra te ću opre-mu (ša to ri, re fl ek to ri, sto lo vi,

sto li ce, to re te za ka me re...).

Ove go di ne u apri lu, be o grad ski sport ski klub Stre et Sports, spe ci ja li-zo van za or ga ni za ci ju "ulič nih spor to va", za po či nje tur ne ju ma lih maj sto ra fud ba la po gra do vi ma Sr bi je. Ge ne ral ni spon zor ma ni fe sta ci je je kom pa ni ja McDo nald’s, a tak mi če nje će bi ti u zna ku Pr ven stva Evro pe u fud ba lu. Pet-kom, su bo tom i ne de ljom, od apri la do sep tem bra, glav ni tr go vi 16 gra do va Sr bi je bi će pre u re đe ni u atrak tiv ne sport ske are ne. U am bi jen tu pra ve, uza-vre le, ali sport ske, fer-plej at mos fe re, de ca do de set go di na sta ro sti ima će pri li ke da po ka žu lič ne i tim ske kva li te te u vla da nju "bu ba ma rom".

FUD BAL FUD BAL U CEN TRUU CEN TRU


va ra: "Igra se na te re nu sa pod lo gom od ve štač ke tra ve di men zi ja 20 x 12 m, a go lo vi su di men zi ja 150 x 200 cm. Igra ju če ti ri igra ča + gol man, a po sto je i tri le te će iz me ne, ta ko da eki pa bro ji osam igra ča. Utak mi ca tra je 2 x 10 mi nu ta sa po lu vre me nom ne du žim od pet mi nu ta. Pra vi la igre su kao i u pra vom fud-ba lu sa ma lim ko rek ci ja ma: vre me se sto pi ra sa mo ka da lop ta pre đe za štit nu mre žu po sta vlje nu oko te re na što do pri no si efek tiv nom i di na-mič nom tem pu igre."

Naš sa go vor nik is ti če da je vr lo zah tev no iz ve sti ve li ki pro je kat kao što je li ga tur-nir skog ti pa ko ja tra je me se-ci ma. "Kva li tet na re a li za ci ja ova ko za mi šlje nog tak mi če-nja iz i sku je ve li ke na po re, ka-ko u or ga ni za ci o nom ta ko i u fi nan sij skom smi slu. Ima mo po dr šku gra do va i op šti na, a oform ljen je i spon zor ski pul od re no mi ra nih ime na,

ko ja su pre po zna la ide ju ulič ne li ge u ma lom fud ba lu na glav nim tr go vi ma, kao iz u zet nu mo guć-nost za pro mo ci ju svo jih po pu lar-nih bren do va. Zna čaj nu po dr šku u sva kom smi slu, da je nam Ba zis gru pa ci ja, po zna ta gra đe vin ska kom pa ni ja ko ja je po zna ta po svom ula ga nju u sport, po go to vu ka da je reč o mla đim ka te go ri ja-ma", za klju ču je na kra ju raz go vo-ra go spo din Ivan Aj da nić, gen sek Stre et Sport sa.

Ume sto za ključ ka, na kra ju mo že mo re ći da ovo je din stve no tak mi če nje ima i ve li ki zna čaj ka da se ra di o dru štve noj od go vor no sti. McDo nald’s Stre et Fo ot ball Li ga 2008 oku plja de cu iz raz li či tih re gi o na, ko ji ma je omo gu će no da se upo zna ju, dru že i igra ju za jed no, što ima ve li ki zna čaj za nji hov da lji raz voj. Pred vi đe ne su igra o ni ce, ra di o ni ce i edu ka-ci o ni cen tri na tr gu, a obez-be đe ni su pe ha ri, me da lje i po klo ni po bed ni ci ma svih tur ni ra kao i di plo me svim uče sni ci ma. Part ne ri Li ge su UNI CEF i Olim pij ski ko mi tet Sr bi je a pri ja te lji, na ši naj ve-ći klu bo vi - Cr ve na zve zda i Par ti zan.

Do đi te na tr go ve u Va šem gra du i po dr ži te ma li ša ne u na sto ja nju da bu du do bri fud ba le ri i da iz ra stu u još

bo lje lju de. Ova li ga je skrom ni do pri nos tom naj va žni jem ci lju.

tem bra", ka že Aj da nić u raz go vo ru za Mo dul. "Sport ski klub Stre et Sports ove go di ne pla ni ra da po ve ća broj uče sni ka na 3.000 de ča ka i de voj či ca, a u sva kom gra du je mo gu će pre ko sport skih i fud bal-skih sa ve za pri ja vi ti 16, 20 ili 24 eki pe. De ca se pri ja vlju ju iz osnov nih ško la i ško la fud ba la. Eki pe su po de lje ne u gru-pe; ti mo vi igra ju utak mi ce u svo joj gru pi pet kom i su bo tom dok su ne de ljom na pro gra mu za vr šni me če vi i bor ba za me-da lje. Po bed ni ci tur ni ra ko ji se od i gra va ju u gra do vi ma Sr bi je, sti ču pra vo uče šća na glav nom, fi nal nom tur ni ru u Be o gra du, jer je po bed nik pro šlo go di šnje li ge, ško la fud ba la "Pe tlić" iz Be o gra da, do ma ćin stvo iz bo ri la za glav ni grad, što je si stem sli-čan onom u "Pe smi Evro vi zi je". Na pi ta nje o pro po zi ci ja ma, Aj da nić sprem no od go-

Aktuelno

Indeksoglašivača 50

ADING 5

AG TIM 19

ALTRAD BAUMANN 86

ATLAS NAVIGATION SYSTEMS 37

ATRIX BOXI 7

AUSTROTHERM K1, 104

B&D 79

BANKOVIĆ 90

BAR SYSTEM 138

BAUMIT 100

BAZIS EVENT MEDIA 29, 31, 145

BAZIS GRUPA 138

BAZIS INŽENJERING 70

BAZIS RENT 144

BEOGRADSKI SAJAM 45, 112

BONDŽIĆ&K 78

BOSAL 134

BSM 17

CIM 140

CINI 122

DALEKOVOD K2

DESCON 108

DOKA-SERB 3

ECOMAT 135

ELEKTROZAŠTITA 146

EVROCERT 28

GASTEC 8

GEALAN K4

GEOTEX ENGINEERING 96

GLEČER 121

G-MM 94

GRAĐEVINSKA KNJIGA 38

GRAĐEVINSKI CENTAR BAZIS 75, 93

HANSGROHE 124

HENKEL 4, K3

INM 128

INTERLEMIND 60

IZOMONT 129

KARBON 72

KEMA 11

KNAUF INSULATION 110

LEGI 64

LENSIM NEOTON 39

M - PROFIL 69

MB COMPANY 84

METAL CINKARA 56

METALIKA 80

MMD 16

M.P.A. PETROVIĆ 140

NBN INŽENJERING 130

NOVOSADSKI SAJAM 24

PALISADA 31

PERI 88

PRODUKT 61

PROFILCO YU K1, K2

PROTECTION PLUS 6

PROVENTUSS 118

PUTEVI UŽICE 92

QUALITAS EDUCATION 27

QUICK 83

RENT UP BALKAN 35

SAIE 53

SAVIĆ COMPANY 140

SCHIEDEL 126

SCHRACK TECHNIK 67

SCIURUS 91

ŠUT.CO 97

TEKNOX 87

TERMODOM 109

TERRA KOEVI 76

TIM IZOLIRKA 106

TKK 113

TRGOMEN PV 13

TRIMO INŽENJERING 114

VEKA 102

VELUX 116

VIRMAK INŽENJERING 120

XELLA 23

XENON 55

ZIDAR 132

ZORKA KERAMIKA 144

ZORKA OPEKA 18

Documents

Modul 50