NAPOJNI REZERVOAR I PRIPREMA NAPOJNE VODE

PRORAUN NAPOJNOG REZERVOARA KONSTRUKCIJA NAPOJNOG REZERVOARA PRIKLJUCI NA NAPOJNOM REZERVOARU DEARATORI

esto se podcenjuje znaaj napojnog rezervoara gde se nalazi kotlovska i hemijski pripremljena voda kao i povratni kondenzat. Veina opreme u kotlovskom postrojenju je duplirana, ali je veoma retko da ima dva napojna rezervoara pa se ta mogunost esto i ne razmatra u projektovanju postrojenja.

Napojni rezervoar je glavno mesto za smetaj hemijski pripremljene vode i povratnog kondenzata. Najbolje je da i jedno i drugo, zajedno sa hemijski pripremljenom vodom,

struje zajedno kroz perforiranu cev smetenu ispod vodene povrine napojnog rezervoara. Perforirana cev mora biti od nerdajueg elika i odgovarajueg kvaliteta.

RADNA TEMPERATURA

Veoma je vano da se u napojnom rezervoaru odrava visoka temperatura dovoljna da minimalizuje sadraj rastvorenog kiseonika i drugih gasova. Zavisnost izmeu temperature vode i sadraja rastvorenog kiseonika moe se videti na slici 3.11.1.

Ako se koristi visok udeo svee vode, zagrevanje napojne vode moe znatno smanjiti koliinu kiseonika koja se hemijskim putem odstranja.

Primer 3.11.1

Uteda novca usled smanjenja rastvorenog kiseonika u napojnoj vodi pomou zagrevanja.

Osnova kalkulacije:

Uobiajen procenat koliine doziranog natrijum sulfata je 8 ppm u odnosu na 1 ppm rastvorenog kiseonika.

esto se dodaje dopunski jo 4 ppm kao rezerva u kotlu. Klasian teni katalizator natrijum sulfata sadri 45% natrijum sulfata.

Na primer:

Prosena vrednost produkcije kotla je 10000 kg/h Kotao radi oko 6000 h/godini

Cena natrijum sulfata je 1000/1000 kg=1/kg

Kalkulacija 1:

Temperatura napojne vode u rezerevoaru je 60 0C.

Sa slike 3.11.1 udeo rastvorenog kiseonika u vodi na temperaturi 60 0C je 4.8 ppm.

Ukupni udeo natrijum sulfata = (4.8x8)+4=42.4 ppm

Ukupni udeo natrijum sulfata(45%-tni rastvor) = 42.4 ppm x100/45 = 94.2 ppm

Godinji potreban udeo natrijum sulfata = 10000 kg/h x 6000 h/godini x 94.2 ppm rastvorenog O2 /1000000 ppm po 1 kg

Godinji potreban udeo natrijum sulfata = 5653 kg/godini

Godinja cena natrijum sulfata = 5653 kg/godini x 1/kg

Godinja cena natrijum sulfata = 5653 /godini

Sl. 3.11.1 Zavisnost temperature vode od prisustva kiseonika u vodi

Kalkulacija 2:

Temperatura napojne vode u rezerevoaru je 85 0C.

Sa slike 3.11.1 udeo rastvorenog kiseonika u vodi na temperaturi 85 0C je 2.3 ppm.

Ukupni udeo natrijum sulfata = (2.3x8)+4=22.4 ppm

Ukupni udeo natrijum sulfata(45%-tni rastvor) = 22.4 ppm x100/45 = 49.8 ppm

Godinji potreban udeo natrijum sulfata = 10000 kg/h x 6000 h/godini x 49.8 ppm rastvorenog O2 /1000000 ppm po 1 kg

Godinji potreban udeo natrijum sulfata = 2988 kg/godini

Godinja cena natrijum sulfata = 2988 kg/godini x 1/kg

Godinja cena natrijum sulfata = 2988 /godini

Uteda na godinjem nivou

Razlika izmeu dve izraunate vrednosti:

Uteda na godinjem nivou = 5563 -2988

Uteda na godinjem nivou = 2665 /godini Procenat godinje utede = 2665/5563 x 100 Procenat godinje utede = 47%

Naravno da je i troak zagrevanje napojnog rezervoara, ali poto se temperatura napojne vode moe poveavati unutar samog kotla, ne predstavlja dodatnu energiju, ve postojeu energiju upotrebljenu na drugom mestu.

Realno, pravi gubitak je dodatni gubitak pare u samom napojnom rezervoaru. Ukoliko je

sam napojni rezervoar propisno izolovan, gubitak pare se moe zanemariti.

Najznaajnija uteda je u smanjenju natrijum sulfata koji se dodaje napojnoj kotlovskoj vodi. Ovo e smanjiti udeo neophodnog odsoljavanja, i ova uteda e vie nego kompenzovati uobiajen gubitak pare u napojnom rezervoaru.

Smanjenje oteenja samog kotla

Kotao doivljava termiki ok kada hladna voda doe u dodir sa zagrevnim povrinama zida kotla i dimnim cevima. Zagrejana napojna voda podrazumeva da je manja razlika temperatura izmeu napojne vode i zagrevnih povrina a time i manji rizik od termalnog oka.

Odravanje projektovane produkcije pare

Ukoliko je nia temperatura napojne vode, vie je toplote potrebno kotlu da proizvede paru. Vano je da se postigne to via mogua temperatura napojne vode, da bi se odrala potrebna produkcija pare.

Kavitacija napojnih pumpi kotla

Napomena: velik priliv kondenzata(preko 80 %) moe usloviti preveliku veliinu temperature napojne vode i usloviti kavitaciju.

Ako je voda na ulazu u pumpu blizu taci kljuanja, ona je sklona da se pretvori u paru u niskopritisnom podruju na otvoru lopatica pumpe. Ukoliko se taj sluaj dogodi,mehurovi pare nastaju i sniavaju pritisak u vodenom prostoru. Kada doe do poveanja pritiska, mehurovi se raspadaju i voda struji u nastalom prostoru velikom brzinom.

Ova pojava se naziva kavitacija i moe ozbiljno da oteti pumpu.

Da bi se izbegla kavitacija, treba omoguiti najbolju moguu vrednost NSPH (neto sigurna usisna visina tenosti) pumpe tako da je statiki pritisak to vii. Najvea pomo je da se napojni rezervoar to vie podigne u odnosu na kotao, kao i pravilno dimenzionisati usis pumpe.(sl-3.11.2)

Sl 3.11.2 NPSH napojnih pumpi

Proraun napojnog rezervoara

Napojni rezervoar(sl.3.11.3) moe uticati na vie naina na celo kotlovsko potrojenje. Pravilno projektovan napojni rezervoar i ostala slina oprema, moe se znaajno utedeti energija i hemikalije potrebne za hemijsku pripremu vode i istovremeno poveati pouzdanost procesa rada postrojenja.

Dok je cilindrian oblik napojnog rezervoara, bilo horinzontalan ili vertikalan, uobiajen u svim delovima sveta, u Velikoj Britaniji je najei pravugaoni oblik napojnog rezervoara. Taj oblik omoguava maksimalno iskorienje zapremine vode u onom prostoru u kome se ta voda nalazi.

Sl. 3.11.3 Napojni rezervoar kotla

Materijali od koga se pravi napojni rezervoar:

Liveno gvoe - Liveno gvoe se koristi uglavnom za sklapanje pravugaonih sekcija. Problem kod livenog gvoa nastaje zbog zaptivanja na mestu spajanja sekcija i ti spojevi su naklonjeni stvaranju korozije.

Ugljenini elik -Najee korieni materijal za napojni rezervoar. U sluaju da je nezatien, veoma je jeftin ali je istovremeno veoma osetljiv na koroziju. Ova pojava se moe spreiti pomou antikorodivnih premaza koja se nanosi na povrinu materijala, ali cena premaza moe biti via od cene celog napojnog rezervoara, pogotovu ako premaz zahteva posebno odravanje.

Plastika Nije uvek pogodna za napojni rezervoar s obzirom na visoku cenu materijala u odnosu na relativno visoku temperaturu koju moe da podnese.Dakle, plastika je pogodna za izradu HPV.

Austenitni nerdajui elici Povean vek trajanja ovog materijala daje za pravo za veu investicionu cenu napojnog rezervoara. Tip 304L je opteprihvaen izbor nerdajuih elika za izradu napojnog rezervoara.

Kapacitet napojnog rezervoara

Napojni rezervoar poseduje rezervu vode u sluaju da se prekine dotok vode iz hemijske pripreme. U praksi se koristi napojni rezervoar koji poseduje dovoljnu rezervu vode za

jedan sat neprekidnog rada parnog kotla. Za postrojenja veeg kapaciteta ova rezerva vode moe biti nedovoljna pa se kao alternativa moe koristiti manji izvor toplote napojni rezervoar sa dopunskim izvorom tretirane svee vode. On takoe mora imati dovoljan kapacitet koji je vei od kapaciteta za normalne radne uslove usklaen sa moguom naglom promenom koliine povratnog kondenzata. Taj kapacitet se jo naziva i ostatak.

Velika koliina povratnog kondenzata moe se javiti prilikom starta rada postrojenja kada se kondenzat zadrava u sistemu pa se iznenada vraa u rezervoar, gde se moe odvesti iz rezervoara preko preliva. Ukoliko se to javi, bilo bi pametno ponovo ispitati sistem

dotoka povratnog kondenzata, podesiti povrat kondenzata i izbei gubitak.

Konstrukcija napojnog rezervoara

Nabrojane zabeleke mogu biti od pomoi prilikom dimenzionisanja napojnog rezervoara:

Ukruenje Rezervoar mora imati 100% zavarene spojeve i veoma je vano da se koristi adekvatno ukruenje zbog ojaanja vrha i bonih strana rezervoara kao i odgovarajuu debljinu omotaa napojnog rezervoara. Ukoliko to nije sluaj, dolazi do prekomernog savijanja i do prevremenog loma.

Prikljuci- Svi prirubniki cevni prikljuci moraju se nalaziti najmanje 150 mm od povrine izolacije. Svi navojni prikljuci se nalaziti najmanje 20 mm.

Uka za dizanje Veoma je znaajno da se uke nameste tako da omogue sigurno i lake postavljanje.

Prikljuci napojnog rezervoara

Sl. 3.11.4 Napojni rezervoar u vezi sa ostalim ureajima parog sistema

Povrat kondenzata

Poto se para stvara, voda u kotlu isparava i ona se obnavlja tako to se u kotao dovodi napojna voda.

Poto se para upotrebi za razliite namene u parnom postrojenju, menja se u kondenzat, koji je u sutini visoko kvalitetna topla voda.

Sem ako se moda ne zaprlja (verovatno tokom procesa) , kondenzat je idealan za napojnu vodu kotla. To ima i ekonomskog smisla, prema tome, taj kondenzat je veoma

mogue ponovo koristiti. Realno, nemogue je povratiti sav kondenzat, deo pare se moe koristiti u procesu unutar postrojenja kao to je vlaenje vazduha i uparavanje, takoe, uobiajeno je da postoje i gubici vode unutar kotla, na primer, putem odmuljivanja. Hemijski pripremljena voda se zato ubacuje u proces da bi se odrala projektovana visina nivoa vode.

Povrat kondenzata predstavlja ogroman potencijal za utedu energije unutar kotlovskog postrojenja. Kondenzat poseduje veliku akumulisanu toplotu i srazmerno je potrebno 1%

manje goriva za 6C viu temperaturu u napojnom rezervoaru.

Slika 3.11.5(a) pokazuje stvaranje pare nadpritiska 10 bar kada se kotao snabdeva

hladnom vodom temperature 10C. Donji deo dijagrama predstavlja entalpiju (42 kJ / kg)

raspoloivu u napojnoj vodi. Dodatnih 740 kJ / kg je potrebno dovesti vodi u kotlu dok se ne postigne temperatura zasiene pare od 10 bara nadpritiska.

Sl. 3.11.5 Poreenje koliine energije da bi se stvorila para 10 bara nadpritiska

Slika 3.11.5(b) pokazuje stvaranje pare nadpritiska 10 bar ali ovog puta se kotao napaja

vodom temperature 70C zagrejane pomou povratnog kondenzata.

Poviena entalpija u napojnoj vodi kotla znai da se sada dodaje samo 489 kJ / kg toplotne energije da bi se postigla temperatura zasiene pare od 10 bara nadpritiska. Ovo predstavlja 9.2% utede u energiji potrebnoj da se odrava para na istom pritisku.

Kondenzat je prividno ista voda i ne samo da se utedi na ceni kotanja vode ve i na hemikalijama za obradu vode koji smanjuju gubitke vode usled odmuljivanja.

Ukoliko se kondenzat pod pritiskom vraa u rezervoar, stvara se naglo para. Ta para treba da se iskondenzuje da bi se i energija i voda obnovila u rezervoaru. Klasian nain da se to uradi je dovoenje kondenzata preko perforirane cevi, ali savremeniji i efikasniji nain za to je korienje brzo kondenzujueg dearatora gde se hemijski pripremljena voda, povrat kondenzata i ekspandirana para meaju(videti sliku 3.11.6).

Ekspandirana para za regeneraciju toplote

Obnavljanje toplote se moe ostvariti upotrebom ekspandirane pare prilikom odmuljenja kotla.Sa druge strane ta toplota se moe koristiti za podizanje temperature napojne vode i time se tedi na gorivu.

Ekspandirana para takoe mora biti ohlaena slino kondenzatu pod pritiskom. Klasino, to se postie upotrebom perforirane cevi, ali dananji efikasniji metod je upotreba brzo kondenzujueg dearatora.

Hemijski pripremljena voda

To je hladna voda iz postrojenja za pripremu vode koja nadoknauje bilo koje gubitke u sistemu.

Veina postrojenja za pripremu vode zahteva propisan protok vode da bi se ostvarila optimalni radni reim. Laminarni reim protoka vode kao posledica regulacije u napojnom rezervoaru moe, na primer, nepovoljno uticati na radne karakteristike omekivaa. Zbog toga je pogodan mali plastini ili pocinkovani jonofilter. Protok kroz omekiva je kontrolisan po principu ukljueno/iskljueno unutar samog jonofiltera. Odatle regulacionim ventilom se protok regulie do napojnog rezervoara.

Ovakav tip opreme vodi ka ravnomernijem reimu rada u kotlovskom postrojenju. Da bi se izbeglo da se relativno hladna pripremljena voda direktno dovodi na dno rezervoara

(gde e se direktno ubaciti u struju kotlovske napojne vode) i da bi se osigurala jednaka raspodela temperature, uobiajeno je da se perforira cev za dovod pripremljene vode stavi na veoj visini.

Ubrizgavanje pare

Kao to je ve reeno, postoje velike prednosti kada se odrava visoka temperatura u napojnom rezervoaru. Najea metoda ostvarivanja te temperature je kada se ubrizgava para u napojni rezervoar.

Odzraka

Napojni rezervoar se mora odvazduiti da se spreio bilo kakav porast pritiska. Preporuka je da se veliina odzrake kree od DN 80 za rezervoar od 2000 litra do DN250 za rezervoar od 30000 litra. Odzraka se mora prilagoditi odunoj cevi, ona sadri unutranju pregradu koja razdvaja dovedenu vodu od pare i prazni se kroz prikljuak za odmuljenje.

Preliv

Preliv moe biti u obliku U cevi da bi se spreio gubitak pare.

Usis napojne pumpe

Ukoliko se usis nalazi na dnu rezervoara, trebalo bi da se on nalazi na 50 mm od dna da

bi se izbeglo ulazak prljavtine sa dna rezervoara. Usis bi trebao biti tako dimenzionisan tako da ima minimalne gubitke usled trenja, a maksimalnu vrednost NSPH.

Drenaa

Drenani prikljuak mora biti tako postavljen na dnu napojnog rezervoara da olaka pranjenje vode u sluaju kontrole.

Izolacija

Napojni rezervoar mora biti odgovarajue izolovan da bi se smanjli gubici toplote. Odluka o debljini izolacije strunjak donosi na osnovu izabranog materijala i ekonomskih pokazatelja.

Revizioni otvor

Veliina revizionog otvora mora biti takva da omogui unutranju kontrolu kao i obaveznu reviziju.

Regulacija nivoa vode

Uobiajeno, plovak se koristi u ovom sluaju. Savremeni regulatori imaju sonde nivoa, koje daju izlazni signal da bi se podesio regulacioni ventil. Ne samo da ovaj sistem

zahteva manji obim odravanja ve, sa korienjem odgovarajueg regulatora, same sonde mogu ukljuiti alarme nivoa i daljinske pokazne ureaje.

Sonde nivoa mogu biti podeene da signaliziraju visok nivo vode, srednji (ili regulisani) nivo vode,i nizak nivo. Signali sa sondi se mogu dovesti na regulacioni ventil hemijske

pripreme vode. Sonde se smetaju u zatitnoj cevi unutar napojnog rezervoara da bi se zatitile od turbulencije vode, koja moe dovesti, kao rezultat toga, do pogrenog oitavanja.

Nivokaz

Pokaziva nivoa ili stakleni nivokaz je neophodan za napojni rezervoar, dozvoljavajui proveru visine nivoa vode kao i za osnova za razmetaj sondi nivoa.

Termometar

Moe biti postavljen lokalno ili na kontrolnoj tabli.

Dearatori

Atmosferska glava dearatora

Mena jedinica glave dearatora slui za prihvat svih ulaznih protoka. Meaju se svea voda sa visokim udelom kiseonika ,ekspandirana para kondenzata i odmuljna voda.

Kisonik i ostali gasovi koji se nalaze u hladnoj vodi se mogu automatski odkloniti kroz

oduku pre nego to voda ue u glavni napojni rezervoar.

Glava dearatora prilino smanjuje koliinu pare koji bi se mogla oekivati isparavanjem u rezervoaru pod radnim uslovima koji tu vladaju. Zbog toga, propisno dimenzionisan

atmosferski dearator sa smetenom glavom dearatora zahteva manji kapacitet nego obian rezervoar sa odgovarajuim odzranim poklopcem. Uobiajeno, veliina oduke na atmosferskom dearatoru varira od DN80 na 2000 litarskom rezervoaru, do DN250 na

30000 litarskom rezervoaru.

Sl. 3.11.6 Atmosferski dearator

Dearator pod pritiskom

Dearatori pod pritiskom se postavljaju na veim postrojenjima i potrona para se koristi za podizanje temperature na 105

oC da bi se otklonio kiseonik. Dearator pod pritiskom

ima dobru toplotnu efikasnost i on e smanjiti sadraj rastvorenog kisonika na veoma nizak nivo.

Dearator pod pritiskom:

Mora biti opremljen sa regulacionim i sigurnosnim ureajima. To je posuda pod pritiskom i za njega je predviena periodina zvanina

inspekcija.

Sve ovo znai da su ovi dearatori skupi, i zato se samo koriste za veoma velika kotlovska postrojenja. Ukoliko se dearator pod pritiskom uzima u obzir prilikom projektovanja,

njegova karakteristike optereenja pri radnim uslovima(ili korisne ) moraju se ispitati.

Detaljniji opis dearatora pod pritiskom je dat u Modulu 3.21.

Uslovna priprema

To je dodatna priprema koja dopunjuje spoljanju pripremu,(na pr. jonoizmenjivaki sistem) i to se uglavnom odvija dodavanjem hemikalija u propisanim koliinama, bilo unutar napojnog rezervoara bilo u vod napojnog rezervoara pre njegovog ulaska u kotao.

Zahtev za hemijskom pripremom vode zavisi od mnogih faktora kao to su:

Tvrdoa vode i vrste neistoa u pripremnoj vodi. Koliine povratnog kondenzata za ponovnu upotrebu i njegov kvalitet to se tie

PH vrednosti, sadraja TDS i tvrdoe. Konstrukcije kotla i njegovih radnih parametara.

Odluku o vrsti hemijske pripreme vode donosi specijalista koji bi se trebao uvek

konsultovati u vezi ovog pitanja.

Sutina uslovne pripreme je da pobolja pripremu svee vode posle pripreme koje se odvija u glavnom postrojenju za pripremu vode. Ona garantuje poboljan kvalitet zato to se u vodi neizbeno nalaze neistoe koje se ne otklone u glavnom postrojenju za pripremu vode. Smisao pripreme vode je da:

Da sprei stvaranje naslaga iz vode niske vrednosti tvrdoe koje su prole kroz prethodnu pripremu.

Natrijum fosfat se uobiajeno koristi kao hemikalija i svojim dejstvom utie na stvaranje taloga koji se taloi na dnu kotla i moe se odmuljiti.

Da deluje na ostale primese prisutne u vodi.

Koriste se specijalne vrste hemikalija u zavisnosti od specifinosti procesa.

Da odri hemijsku postojanost u kotlovskoj vodi- za spreavanje pojave korozije priprema mora biti u vidu baze i nikako u obliku kiselina.

Uglavnom 1% kaustinih rastvora se koristi da ispuni uslov PH vrednosti od 9 do 11. Britanski standardi BS 2486 propisuju vrednost PH 10-12.0 za zavarene kotlove pritiska

10 bar, vrednost PH 9 se koriste za visokopritisne bojlere.

Da reaguju sa bilo kojim lebdeim esticama.

Koriste se flokulanti ili koagulanti, koji reaguju sa lebdeim esticama tako to se one taloe i skupljaju na dnu kotla gde se mogu odstraniti tokom odmuljivanja.

Da spree pojavu penuanja vode. Da odstrane zaostale rastvorene gasove.

To se naroito odnosi na kiseonik i ugljen dioksid i prisustvo ovih rastvorenih gasova u kotlovskom postrojenju uslovljava koroziju. Stoga je neophodno da se oni otklone ili

neutraliu da bi se izbegla mogua pojava tete.

Ugljen dioksid

Rastoren ugljen dioksid je esto prisutan u kotlovskoj vodi u obliku ugljene kiseline i on uzrokuje da se PH vrednost vode smanji. Pravilna regulacija PH vrednosti e tu pojavu odkloniti ali ugljen dioksid takoe nastaje u kotlovima tokom razlaganjem karbonata i bikarbonata. Oni se razlau u dodiru sa kaustinom sodom i nastaje ugljen dioksid. Moe se ukloniti korienjem kondenznog inhibitora korozije, da bi se spreila pojava korozije u sistemu kondenzacije.

Kiseonik

Najopasniji od svih rastvorenih gasova je kiseonik, koji moe uzrokovati razaranje metala. Veoma mali procenat kiseonika moe uzrokovati nekoliko oteenja. Kiseonik se moe odstraniti bilo mehanikim bilo hemijskim putem. Procenat rastvorenog kiseonika u vodi zavisi od temperature napojne vode, to je ta temperatura nia, to je vea koliina rastvorenog kisonika u njoj.

Zaostali kiseonik se moe odstraniti dodavanjem hemijskog istaa kiseonika kao to je katalizovani natrijum sulfit.

8 ppm natrijum sulfita je dovoljno da odstrani 1 ppm rastvorenog kiseonika. Ipak, esto se dodaje ekstra(rezerva) 4ppm natrijum sulfita zato to:

Postoji realna opasnost pojave korozije. Hemijski dozirni sistem je obino otvorenog tipa gde se vri ubacivanje u vodu

izmeu vremenskih intervala, i dejstvo hemikalija je u tom vremenu. Postoji sumnja o kompletnom kontaktu hemikalija, mogue uslovljenom

metodom ubacivanja, meanjem i uslojavanjem unutar napojnog rezervoara.

Zbog toga ukupna dozirna koliina je 8 ppm natrijum sulfita za 1ppm rastvorenog kiseonika plus 4ppm.

Ostali odstranjvai kisonika sadre organske komponente ili hidrazin. U dananje vreme ,meutim, se za njega misli da je otrovan, i ne koristi se u nisko i srednje pritisnim parnim postrojenjima.

Ostali postupci unutranje pripreme za zatitu kotla i sistema povratnog kondenzata mogu imati:

Neutralne amine- Oni imaju efekat neutralizacije kiselina koje nastaju dejstvom ugljen dioksida u kondenzatu.

Filmski sloj amina- Oni stvaraju vrst sloj ulja, vodoneotporan na metalnoj povrini koji je otporan i na kiseonik i na ugljen dioksid.

Detljnije informacije o ovoj sloenoj materiji se nalaze u strunoj literaturi i mogu se dobiti od strunjaka iz ove oblasti, njih treba potraiti u sluaju potrebe za tim. Takoe, treba dati objanjenje iz jedne ili dve oblasti:

Program za pripremu kotlovske vode je namenjen za promenu soli koje stvaraju naslage u meki ili odstranjiv talog. Talonici korieni u hemijskom doziranju skidaju te materije sa zida omotaa i zadravaju ih u suspenziji.

Silicijum moe predstavljati realan problem kada su u pitanju visoki pritisci temperature zato to u dodiru sa zagrejanim zagrevnim povrinama uslovljavaju pojavu debelih naslaga. Specijalni sintetiki polimeri mogu otkloniti ovaj problem.

Nivo kiselina u kotlu je veoma vaan i on se kontrolie ubacivanjem natrijum hidroksida.

Odravajui PH vrednost izmeu 10,5-12 e izbei probleme korozije tako to e se stvoriti uslovi za formiranje sloja magnetita Fe3O4 koji se lepe na metalne povrine i time ga tite od korozije.

Hemikalije koje se unose tokom pripreme podii e nivo TDS u kotlu i time se zahteva isputanje vea koliina vode tokom odmuljivanja.