MODERNA ŠKOLA - prijatelj.weebly.comprijatelj.weebly.com/uploads/1/2/9/7/12970621/moderna_skola... · druga čiji od kvarljivih ... prva Moderna Skola (La Escuela Moderna) a o njenom

UUNNIIVVEERRZZIITTEETT UU BBEEOOGGRRAADDUU FFIILLOOZZOOFFSSKKII FFAAKKUULLTTEETT OODDEELLJJEENNJJEE ZZAA PPEEDDAAGGOOGGIIJJUU II AANNDDRRAAGGOOGGIIJJUU DDOOKKTTOORRSSKKEE SSTTUUDDIIJJEE PPEEDDAAGGOOGGIIJJEE STUDIJSKI PREDMET: DRUTVO, KULTURA i OBRAZOVANJE

MMOODDEERRNNAA KKOOLLAA RREEVVOOLLUUCCIIJJAA OOBBRRAAZZOOVVAANNJJAA sskkrriivveennaa oodd nnaauunnee ii llaaiikkee jjaavvnnoossttii

tteeoorriijjsskkii rraadd Profesor DR Mirjana Pei ime i prezime studenta:

SANJA VRATONJI

18.02. 2013., Beograd

www.anarchism.weebly.com www.anarchyserbia.weebly.com www.prijatelj.weebly.com

AUTORSKI RAD / ako kopira, moe i da citira korienje rada zarad razvoja ili popularizacije anarhistike misli je besplatno jer je korisno

Moderna kola Revolucija obrazovanja Sanja Vratonji, 2013.

SSAADDRRAAJJ:: UVOD str. 1 EDUKACIJA ZA BUDUE DRUTVO str. 2 UZORI I IDEJE str. 4 SPOJ TEORIJE I PRAKSE str. 10 KONKRETNI DOPRINOSI str. 13 ZAKLJUAK i KOMENTAR str. 15 LITERATURA str. 18

UVOD Kada je (po miljenju veine istoriara) Kalif Omar naredio finalno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke (spaljivana je i obnavljana vie puta pre toga) veruje se da je rekao: Ukoliko se sve znanje sveta nalazi u ovim knjigama onda su preopasne, ukoliko se ne nalazi onda su lane... Svakako ih treba spaliti! U ovom radu uiniemo napor da, koliko je to mogue, osvetlimo jednu istorijsku figuru u razvoju pedagogije koja je prola poput Aleksandrijske biblioteke verovatno ne zato to su njene tvrdnje bile lane ve naprotiv jer je rezultatima rada pokazala da je potpuno u pravu. Re je o Francisku Fereri (Francisco Ferrer, 1859-1909) i njegovom pokuaju da (ini se prerano da bi bio shvaen) promeni postojeu obrazovnu praksu kroz dugorone korekcije koje e poeti potpunim ruenjem postojeih postulata. Budui da ivimo u civilizaciji koja jo uvek obrazuje decu kako je Antika Grka kolevka demokratije (a radilo se o striktno robovlasnikom drutvu) ne udi da se u dananjem liberalno demokratskom (bez obzira na zvanino ureenje pojedinih drava) svetu i dalje odralo robovlasnitvo... Ono to su Ferer i nastavljai njegovih ideja, pokazae se pravilno, videli je da e ovek nastavkom industrijalizacije i usklaivanjem obrazovnih strategija sa potrebama privrede postati obrazovan (tehniki, dovoljno za obavljanje rada) za poslunog roba ali nikada za Slobodnog oveka. Robovanje modernog oveka je time tee, i to je primetio pre vremena, to su robovlasnici morali da obezbede hranu i smetaj robovima a moderni robovi su prinueni da to ine sami... Jedini mogui izlaz je (parafrazirajui Fereru) formirati pojedinca koji e biti sklon da kritiki misli i preispituje sve predstavljene sheme i teorije kroz praktinu proveru i na bazi racionalnih znanja. Nadamo se da e zainteresovani u ovom radu nai osnova za dalje preispitivanje svih nauka koje se bave procesom i sutinom obrazovanja te da e primetiti koliko su, u nekim aspektima, Fererini stavovi bili napredniji i od veine modernih kritiara pedagokih paradigmi... Neke karakteristike koje su u to vreme (poetak 20. veka) bile revolucionarne (zajedniko obrazovanje deaka i devojica, izborni predmeti, predavanja praena projekcijom slajdova i sl.) danas su postale uobiajene i opteprihvaene. Druge su, pak, i dalje previe radikalne za veinu modernih teoretiara (izostanak bilo kakvih unapred utvrenih ciljeva, izostanak klasifikacije postignua, zajedniki organ upravljanja kolom gde jednaka prava imaju uenici i nastavnici, komunalna kulturno-obrazovna uloga kole i sl.)... Zato delo F. Ferere ostaje interesantno i danas kao ideja vodilja (delimino ili potpuno) veine onih koji se bave edukacijom iz altruistikih i empatinih ciljeva a upoznati su sa njegovim idejama. Naalost, u Srbiji e ovo biti prvi rad koji se bavi Fererom, situacija nije znaajno bolja ni u okruenju (osim par hrvatskih i jednog rumunskog rada koji se bave anarhizmom u obrazovanju nije nigde ni pomenut) ali postoje (sreom) neto brojniji (mada esto nedovoljno detaljni) radovi prvenstveno amerikih autora... Veina pomenutih tekstova i eseja pisana je i tampana tek od

1


sredine sedamdesetih godina 20. veka dvadesetak godina nakon gaenja poslednje Moderne kole u Steltonu (Nju Derzi, drava Nju Jork) koja se najupornije drala Fererinih naela dok nije prisilno zatvorena u vreme progona amerikih leviara od strane senatora Mekartija (1953.) pa to predstavlja dodatnu tekou istraivau koji nastoji da dobije objektivnu sliku o fenomenu Moderne kole. EDUKACIJA ZA BUDUE DRUTVO Ferer je odrastao u paniji kraja 19. veka u siromanoj porodici koja je prilino (zahvaljujui prvenstveno aktivizmu oca i majke u republikanskim i sekularnim organizacijama) vrednovala obrazovanje. Prilino su se odricali da bi ga kolovali prvo u jeftinijoj crkvenoj a kasnije (kada je izbaen) u sekularnoj koli... Ubrzo je, meutim, pokazao svoj buntovni stav prema religiji (Katolikoj) koja je bojila svaki deo nastavnih sadraja u njegovoj rodnoj Kataloniji i zamerio se brojnim lokalnim monicima delei besplatno knjige narodu na itanje i omoguavajui razmenu knjiga (pretea exchange biblioteka) pa je morao da pobegne u Francusku. Tamo je upoznao brojne leviare tog vremena ukljuene u revolucionarni pokret i veoma brzo bio razoaran to veina njih (po njegovom miljenju) nije ni imala nameru da menja svet ve da sebi obezbedi bolju poziciju u postojeem... Razoaran, naroito postupcima Manuela Ruiza Zorilje (jednog od voa revolucionara), odluuje da se potpuno povue iz politike i bavi obrazovanjem mladih koji e biti drugaiji od kvarljivih i korumpiranih odraslih kakvi su ga okruivali. Smatrao je da je njegova najvea misija da donese nov pristup obrazovanju i vaspitanju (nikada ne odvaja ta dva aspekta edukacije) koji e moi da bude posmatran i proveravan te kao takav da postane uzor za obrazovanje u budunosti. Smatrao je tadanje obrazovanje produktom kulture koja nastoji da odri povlaenost malobrojne elite u svim sferama (pa i onima koje se tiu posedovanja znanja), verovao je da ovek ne moe postati samosvestan u takvim okolnostima niti ikada moe biti stvarno slobodan zato je insistirao da nisu potrebne korekcije ve korenita promena kompletnog obrazovno-vaspitnog sistema. Uticaj koji kultura (kako ona globalna tako i ona lokalno-nacionalna) ima na obrazovanje po Fereri je ekstremno veliki. Moderni kritiari (Epl, Kot, Dej, Gato i dr.) nisu mnogo dopunili Fererine rei da tadanje (i trenutno) drutvo i kultura obrazuju/vaspitavaju deaka za poslunog radnika i bespogovornog ratnika a devojicu za submisivnu i podravajuu suprugu i majku. Obrazovanje koje je plod takve kulture ne moe, bio je uveren Ferer, nikada doneti napredak oveanstva niti e ovek obrazovan u takvom sistemu ikada moi da ostvari svoje sutinske potrebe (za samoostvarenjem). Reima samog Ferere (Ferrer, 1913., str. 18): ''Mi smo svesni bezbrojnih predrasuda koje spreavaju razvoj drutvene svesti nae zajednice. One su rezultat srednjevekovnog, subjektivnog, dogmatskog obrazovanja koje je kroz kulturu stvorilo besmislenu pretpostavku da poseduje potpune istine koje se ne dovode u pitanje. Svesni smo, takoe, da se putem nasleivanja i dodatnim pritiskom sredine te predrasude jaaju kroz detinjstvo i adolescenciju. Borba e zato biti strana, rad teak... Razviemo ivi mozak, onaj koji reaguje. Postaraemo se da umovi uenika ostanu, kada napuste okruenje nastavnika, zauvek skloni odbacivanju svake predrasude; ti umovi moraju ostati vrsti i sposobni da stvore sopstvena racionalna ubeenja o svakoj pojavi.''

2


Zadatak moderne pedagogije, po Fereri, treba da bude da se uini napor u pravcu stvaranja boljeg i pravednijeg drutva a ne da se iznalaze naini da se uenik bolje uklopi u postojee. On navodi (ibid, str. 26.) da je zadatak ''upoznati mladi narataj sa uslovima i nainima odravanja drutvene neravnotee oslobaajui ih svake religiozne i druge ideje koja izaziva submisivnost postojeem sistemu socioekonomske nejednakosti.'' Takav pravac razvoja pedagogije nemogue je oekivati da bude podran od Drave budui da je ona ''ivi izvor najveeg zlostavljanja oveka'' (ibid, str.26.) on treba da bude baziran na linim i grupnim aktivnostima pedagoga koji su istovremeno i dobri poznavaoci naunih saznanja o sticanju znanja i praktino su ukljueni u nekakav vid obrazovnog procesa. Smatrao je, dakle, da je reformu obrazovanja nemogue voditi kroz institucionalne i dravno (a jo manje kroz crkveno) finansirane kole. U svom kometaru te injenice Ferer navodi da su nastavnici sekularnih kola pod potpunom kontrolom lokalnih vlasti koje im obezbeuju plate, te plate se namerno odravaju niskim da bi nastavnik zavisio od milosti lokalnog stanovnitva i crkve. Crkvene kole, pak, zahtevaju jezuitsku katehezu i disciplinu pa je svaka naznaka individualnog pristupa nekog od svetenika/nastavnika iskljuena i/ili osuena na odbacivanje. Zbog toga je Ferer (kao i veina njegovih savremenika i modernih reformatora) pristalica malih i privatnih kola ali ne za elitu (kakve su kasnije bile npr. Samerhil ili Montesori) ve za sve klase. Poznanstvo sa prilino bogatom starijom damom, gospoom Monije (Meunier), i njihove brojne rasprave o perspektivama obrazovanja i njegovoj ulozi u izgradnji ljudskog karaktera rezultirale su fondom kojim je Ferer mogao da realizuje svoje teorijske ideje u praksi... Gospoa Monije je, ako ni zbog ega ono zbog izdvojenih sredstava, imala toliko znaajno mesto u razvoju Moderne kole da je Ferer posvetio celo jedno poglavlje svoje knjige njenim razlozima za obezbeivanje podrke. Najkrae reeno, ona je kao duboko religiozna ena bila radoznala da sazna kakve e ideje o Boanstvu imati deca koja budu obrazovana bez trunke religioznih sadraja... Davanje novca Fereri da osnuje svoju kolu bio je, za nju, korak u pravcu dobijanja odgovora na to pitanje. Koji god da su bili razlozi Ferer je dobio potrebni novac i 08.09.1901. otvorena je (u Barseloni) prva Moderna Skola (La Escuela Moderna) a o njenom uspehu i podrci koju je Ferer dobio od obinih graana govori da je pet godina kasnije samo u okolini Barselone bilo 147 njegovih kola. irom sveta poelo je osnivanje slinih kola (mahom u okviru Lige za racionalno obrazovanje ali i nezavisno od nje) a kao naroito plodno tlo pokazale su se Nemaka, Francuska i Amerika... U to vreme leviarski (prvenstveno anarhistiki ili tzv. Slobodarski) pokreti u tim zemljama su bili izuzetno jaki, organizovani su brojni trajkovi i pokuaji preuzimanja vlasti a Slobodarska partija je bila trea po broju lanova u Americi. Strah vlasti veine zemalja da e se izgubiti kontrola nad obrazovanjem i time, posledino, nad resursima koji omoguavaju vladavinu elite, dovela je do brutalnog napada na Fereru i njegov rad... Ubrzo je naeno i opravdanje koje je trebalo tadanjoj vlasti u paniji da ga optui za veleizdaju, blaenje Crkve i hukanje mladih ljudi na pobunu jedan od prevodioca koji su radili za Fereru bio je ukljuen u atentat na panskog Kralja Alfonsa I. Ne oekujui da e biti uhapen, u oktobru 1909. Ferera je poinjao novu kolsku godinu na osnovu unapreenog (iskustvom iz prethodnih godina) kurikuluma ali je ubrzo odveden u tvravu Monhuji gde je i likvidiran... Uprkos protestima pedagokih strunjaka (kako leviara tako i konzervativaca koji su prihvatali nauni znaaj njegovog obrazovnog eksperimenta) panski vlastodrci su odluili da ga zauvek uutkaju nakon njegove smrti rad Modernih kola u paniji je zabranjen a nekoliko najbliih saradnika je doivelo istu sudbinu kao Ferer. Ipak, par bliskih saradnika je uspelo da spasi njegov rukopis knjige Poreklo i ideali moderne kole rukopis je zatim preveden na nekoliko svetskih

3


jezika, na engleski ga je preveo i o svom troku tampao Dozef MekKejb (J. McCabe) a u Americi je poelo osnivanje (od 1910.) brojnih kola koje su bile deo mree Modernih kola. Pokazalo se da je, bar u narednih etrdesetak godina, uprkos brojnim pokuajima da se zamagli postojanje ovakvih institucija (ak i namernim osnivanjem istoimenih besplatnih kola sa potpuno tradicionalnim kurikulumom i nainom rada od strane Fondacije Rokfeler) - ideja o potrebi radikalne promene obrazovanja i vaspitanja opstala... Fererine ideje, kako u originalu tako i u korigovanim i doteranim verzijama njegovih savremenika (E. Goldman, A. Berkman i dr.), postale su osnova za razvoj svake kritike i reformatorske ideje u pedagogiji i drugim naukama koje se bave obrazovno-vaspitnim procesom. U nastavku emo pokuati da se bavimo veinom tih ideja u svetlu modernih kritiko pedagokih, radikalno pedagokih, utopijskih, eko-pravinih (ekolokih), feministikih i anarhistikih teorija edukacije koje u osnovi (ini se) nisu znaajno razliite od originalnih ideja Ferere... Fererin pristup obrazovanju svrstan je u anarhistike mada on sam uvek nastoji da izbegne tu kvalifikaciju i ee koristi termin slobodarska (Libertarian). Zalagao se za privatizaciju obrazovanja, za potpuno iskljuivanje svih naznaka dogme i jedinih istina koje servira drava, smatrao je da se sistem ponienja veine od strane manjine odrava odravanjem pomenute veine neobrazovanom, verovao je u komplementarnost polova, u mogunost boljeg i pravednijeg drutva... Njegova Moderna kola bila je zasnovana na racionalno-naunim principima, zastupala je ekstremno pozitivistiki (deklarativno) stav prema sticanju saznanja (emprizam, istraivaki pristup prirodnih nauka, provera teorije) i, kako e nadamo se biti pokazano nastavkom teksta, bila je jedna zaista revolucionarna pojava koja nije ponovljena od tada. UZORI I IDEJE ''Ti ljudi svojski nastoje da te odre zaglupljenim da bi mogli da te eksploatiu mi elimo da te vidimo obrazovanog/obrazovanu i slobodnog/slobodnu'' F. Ferer (1901. u proglasu o osnivanju Moderne kole) Iz ovog kratkog citata moe se jasno videti Fererin stav prema drutvenom (privrednom i kulturnom) sistemu koji ga je okruivao i ulozi obrazovanja u njemu ceo sistem se odrava kroz promociju obrazovanja koje ne dozvoljava oveku da se oslobodi stega koje mu drutvo namee i to je osnovni razlog zbog koga je potreban radikalan zaokret u obrazovnoj teoriji i praksi. Iako Ferer nije ostavio nikakve spise koji bi se ticali optih nauno-filosofskih tema (o poreklu saznanja, o ljudskoj prirodi i sl.) nije teko zakljuiti (na osnovu svega to je priao i radio) da je bio nastavlja tradicije slobodarske misli (od Sokrata i Platona preko Loka, Rusoa, Mila do Godvina i Prudona). Osnovna ideja pomenute tradicije bila je da ovek, najjednostavnije definisano, ima potencijale (nasledne) da se razvije u bilo kom pravcu (dobar-lo, altruista-ovekomrzac, rob-slobodan) a da drutvo svojom organizacijom (koja se prvenstveno odraava u kulturi i vlasti) utie da se odreene karakteristike razviju vie dok druge bivaju iskorenjene ili duboko potisnute. Smatrao je da se ovek moe, obrazovanjem, nauiti na drugaiji svet, zasnovan na kooperaciji (nasuprot kompeticiji), jednakosti (nasuprot klasnoj, polnoj, rasnoj, nacionalnoj i svakoj drugoj podeli) i samoizabranim ciljevima (nasuprot nametnutim). Takav ovek bie u mogunosti, po Fereri, da stvori novo drutvo a do promene nee doi nasiljem i pritiscima bilo koje (manjinske ili veinske) grupe ve postepenom edukacijom irokih narodnih masa (u veem delu Evrope i Amerike, tada je bilo preko 80% nepismenih).

4


Ovakve ideje, o ulozi pravilnog vaspitanja koja moe nadomestiti nasleene depriviranosti (i smeniti tako nastale predrasude) svakako su imali i mnogi pre njega... Sam Ferer navodi da je delimine uzore za idejne i tehnike aspekte Modernih kola dobio od Pola Robina i njegovog obrazovnog sirotita Sempius. Robin je u svoju malu koloniju dovodio decu iz cele Francuske, skupljao ih je (bukvalno) po ulici i uio osnovnim higijenskim navikama jednako kao i itanju, pisanju, aritmetici... Ferer navodi da su se intenzivno dopisivali i razmenjivali tumaenja najsveijih rezultata Robinovog rada sa vaspitno zaputenom decom pri emu je Ferer insistirao da takav pristup ima problem klasne jednobraznosti grupe sa kojom se radi Moderne kole bie zato namenjene zajednikom obrazovanju svih klasa. Savremenica Ferere i verovatno najvei um tog vremena Ema Goldman navela je u svom prikazu Fererinog rada 1912. (Goldman, 1969.) kako su uzori Moderne kole bili i pokuaji Luis Miel da se obrazuju devojke (prvenstveno siromane) u revolucionarnim komunama jednako koliko i Sempius. Ona detaljno opisuje rad Sempiusa precizno istiui poboljanja koja je uneo Ferer (kompletna zajednika nastava za devojice i deake, izostanak hijararhije, izbegavanje udbenika i sl.). Goldmanova navodi (ibid) i da je, nakon zatvaranja Sempiusa zbog pojedinanih zajednikih asova za uenike oba pola (u to vreme zabranjenih francuskim zakonima), otvoreno nekoliko slinih obrazovnih eksperimenata1 (kola Slobodne Ljubavi Madelin Vernet, Konica Sebastijana Fevra (Faure) i dr.). Fevr moda ak ide i dalje od Ferere u slobodi uenika dajui slobodu deci da budu i agresivna (u okviru Malih Bandi zaduenih za odravanje higijene i sigurnosti farme na kojoj ive ovo je promovisao i arl Furie). Ferer je smatrao da sve negativne aspekte treba iskljuiti iz okruenja u kome se uenici obrazuju pa je svaki vid agresije zabranjen. Dodatna specifinost Konice je to ve u to vreme insistira na samoodrivosti obrazovnog kompleksa (to je ideja koju revitalizuje tek Bukin (po Apple and Beane, 2007.) u okviru svog ekolokog pristupa (60tih godina XX veka). Poznanstva koja je Ferer ostvario prilikom egzila u Francuskoj (Faure, Grave, Malato, Robin, Zola, Fabrio i Reclus) i diskusije (usmene i pisane) koje vode na temu obrazovanja osnovna su teorijska baza na kojoj gradi sopstveno stanovite. Potpuno razoaran u stepen uronjenosti u predrasude (Ferrer, 1913. str. 13) moderne pedagogije na koju je naiao istraujui i nastojei da postane najbolji uitelj ikad (ibid, str. 6.) morao je da izvore nalazi na drugoj strani u umetnosti i filozofiji kao i u prirodnim naukama. Ovakvo usmerenje odvelo ga je u pravcu naunog pozitivizma prirodnih nauka koje je smatrao i najboljim nainom za sticanje saznanja o svetu koji nas okruuje (kroz nauno-istraivaki, proverljivi i nepoverljivi pristup empirijske provere). Bio pristalica racionalizma i smatrao je da Moderne kole treba bazirati na principima racionalne nauke - ak i kada (od 1903.) pokret Modernih kola postaje izuzetno popularan irom sveta Ferer insistira da je naziv Moderna samo privremen i da e ga (nadao se) uskoro zameniti Racionalna (bolji prevod bi bio Racionalistina) Normalna kola kako je nazvao svoj centar za obrazovanje nastavnika (1907.). Fererov pristup edukaciji jasno ukazuje da je pravilno vaspitanje (kroz empirijski steena saznanja, kroz istraivanje i proveru) revolucionarni element i polazi od injenice da je neznanje i verovanje u dogme (koje je prisutnije kod siromanijih klasa) osnovni uzrok razlika izmeu klasa, te da doprinosi odravanju tih razlika. Po njemu upravo pozitivistika nauka doprinosi revolucionarnosti vaspitanja, jer oslobaa um od svake dogme. Osloboeni od dogmi ljudi e ovladati novim poljima znanja koja e dovesti do (pojedinane i grupne) emancipacije i, samim tim, do promene drutva u celini (kada broj emancipovanih bude dovoljno narastao). Moderni pristupi u naukama koje se bave

1 Smatram da je interesantno naglasiti da svi navedeni autori o pojedinanim (pa i svojim) pokuajima reforme obrazovanja govore kao o eksperimentima dakle ideja je bila da provere da li odreene teorijske ideje mogu imati uspenu primenu u praksi a ne da daju konanu i jedino istinitu verziju poimanja sveta. Ukoliko bi izostao uspeh menjali su se koncepti i opet proveravalo da li je dolo do napretka. Moe se rei da su time Robin, Ferer, Favr (Faure) i dr. bili pretee akcionih istraivanja...

5


obrazovanjem (konstruktivistiki, utopijski, radikalni, feministiki, kritiki) nastavljaju tradiciju pozivanja na pozitivistike postulate kada se eli insistirati na objektivnosti saznanja pri emu su (sreom) prevazili Fererinu nezainteresovanost za tzv. neprirodne nauke (koja je, verovatno, bila posledica vremena u kome je iveo i procvata prirodnih nauka u tim decenijama). Ferer, pouen delom i rezultatima pedagokih istraivanja Vigotskog i Djuia ali vie jezuitskim motoom o najveem znaaju formativnih godina (do devete) za formiranje opteg usmerenja i kognitivnih karakteristika budueg odraslog oveka, smatra da je izuzetno vano poeti deije obrazovanje pre tog vremena. Ipak (za razliku od veine, ak i modernih, autora), ne pravi granicu za upis (prva upisana grupa varirala je od 5 do 8 godina starosti) niti smatra da je nemogue ve formiranu osobu (u duhu submisije robovanju) promeniti ak i u poznim godinama Zbog toga predlae (i praktikuje) da kola bude otvorena za kompletno stanovnitvo lokalne zajednice koja je okruuje (on je, opet na osnovu religiozne prakse, uobiavao da predavanja za odrasle budu nedeljom) o emu e biti vie rei u narednom poglavlju. Takoe smatra (kao moderni zastupnici kritikog i radikalnog preispitivanja naunih paradigmi i drutva uopte) da je neophodan potpuni raskid sa svim obrazovnim sadrajima koji ukljuuju (implicitno ili eksplicitno) razvoj dogmatskih uverenja (naunih, politikih, verskih, nacionalnih). Ovde, ini se, on ide dalje od svojih naslednika jer pri osnivanju Moderne kole jednu celu godinu radi samo sa dva udbenika (smatrajui da ni jedan drugi tekst nije dovoljno oien od skrivenog naloga na submisiju) a ve u drugoj poinje kao udbenike da koristi radove samih uenika nastale u toku nastave i/ili diskusija. Takoe smatra da nije mogue ostvariti cilj njegovog obrazovnog eksperimenta (slobodnog i nesputanog oveka koji ne ugroava druge) ako obrazovanje ne bude poivalo na zajednikom radu i saradnji nastavnog kadra i uenika. Ono to Bukin, Koldelo i Kot (po Avrich, 1980.) nazivaju zajednice usmerene uenjem Ferer je prosto nazivao sastancima Konsultativnog Vea (koje su inili svi ukljueni u odreeni obrazovni sadraj u okviru Moderne kole). Njegova Vea bila su osmiljena (kao i kompletan rad Modernih kola) bez postojanja hijararhije jedini autoritet bio je izbor veine mada ni taj autoritet nije nuno morao biti prihvaen od svih (osoba je imala priliku da jo jednom sagleda situaciju i diskutuje sa drugima, ako je smatrala da je i dalje u pravu nije se morala povinovati miljenju veine). Svako prisiljavanje i svako nametanje, po Fereri, ne samo da predstavljaju krenja uenikog prava, ve deformiu i njegovu duu za ubudue tako stvarajui mainu/roba umesto slobodnih ljudi. Geslo Moderne kole je, shodno tome: Prema slobodi oveka kroz slobodu deteta. Iako u tumaenju ovog principa u anarhizmu i srodnim teorijama ima razliitih miljenja (od Bakunjina koji smatra da je potrebna upotreba izvesne doze autoriteta za formiranje vrstog i disciplinovanog karaktera kod deteta, do Tolstoja koji potpuno odbacuje svaku prisilu i nametanje) naelno se svi anarhisti slau u odbacivanju svih tradicionalnih pedagokih obrazaca, upravo zbog njihovih autoritarnih i prisilnih karakteristika. Ovakvoj su se pedagogiji znatno pribliili ve od zadnjih godina XIX veka pa sve do dananjih dana ak i neki pedagozi kojima je u principu bio nepoznat anarhizam kao ideologija i kao drutvena politika filozofija. Radi se o onima koji su osnovali u Hamburgu i drugim nemakim gradovima Gemeinschaftschule (kolske zajednice), Kinderheim Baumgarten (Vonjak Detinjstva) u Beu, Kearsley School itd.; radilo se o osobama kao to su (imenujmo neke) Ellen Key, Berthold Oto, A. S. Neill, itd. Ferrer je bio uveren da e deca koja odrastu u kontekstu slobodarskog vaspitanja inspirisanog racionalizmom postati nezavisne i autonomne osobe, sposobne za samostalno konstruisanje slobodarskog drutva. Sutina je da treba osloboditi pojedinca a ne klasu. kolovanje koje je predloio Ferrer ne priznaje i odbacuje dogme i ustaljene tradicije jer su to oblici koji zarobljuju

6


mentalnu vitalnost u granice nametnute prema potrebama tranzitnih faza u drutvenoj evoluciji (Codello, 1997.). Ferer se zalae samo za reenja dokazana injenicama, teorije zasnovane na razumu i istine potvrene sigurnim dokazima. Svrha kolovanja koje nudi je da mozak pojedinca postane orue njegove volje. Ferrer jasno daje do znanja da preferira slobodnu spontanost deteta koje ne zna nita od intelektualne deformacije deteta koje je pretrpelo vaspitavanje svoje epohe. Naglasak stavlja na koncept celovite (integralne) edukacije koja razvija razliite sposobnosti, a ne one koja priprema dete da postane nezavisan i autonoman radnik. Zato je vie edukativna nego instruktivna opcija koju Ferrer odabira za jednu od osnovnih taaka svoje teorijsko-praktine postavke. Bitnija je, po njemu, psiholoka dimenzija razvoja linosti od teoretske i praktine obuke kojoj je svrha profesionalno oblikovanje. U tome se dosta razlikuje od modernih reformatora koji nastoje da kroz praktine aktivnosti razviju funkcionalna i uopteno primenjiva znanja (neki poput Gatoa ili Ilia po Juri i Hranjec, 2009. ak insistiraju da je uenicima neophodno dati konkretna znanja: da sagrade kuu, love, poprave elektroinstalacije, vododvod i sl.) Ve je navedeno da se Ferer zalagao za zajedniku edukaciju uopte (izmeane klase, rase, nacije, polovi i uzrasti) ali je najvei akcenat stavljao na zajedniko obrazovanje deaka i devojica. Po njegovom miljenju, ko-obrazovanje polova je bilo od vitalne vanosti. Ne samo da je to bio neophodan uslov za ostvarivanje onoga to je smatrao idealnim rezultatom predloenog racionalnog obrazovanja (slobodni ljudi) - to je bila i osnova ivota u Modernoj koli a po Fereri i jedini nain da se oba pola oslobode dogmi i predrasuda koje jedni o drugima imaju zahvaljujui kulturnim modelima drutva. Prirodne nauke, filosofija, istorija i zajedniko uee u nastavi ubedie ih u suprotno - da su mukarac i ena dva komplementarna aspekta ljudske prirode, i da neuspeh u prepoznavanju ove istine esto ima katastrofalne posledice (perpetuiran sukob polova i ograniene polne uloge). Ipak, veina modernih feministiki usmerenih teoretiarki imala bi brojne zamerke na njegova objanjenja o razlozima za obrazovanje ena Usprkos sopstvenom slobodarskom duhu i odbacivanju veine normi Ferer (1913.) izgleda nije uspeo da prevazie uticaj polnih stereotipa svoje epohe na sebe samog on navodi da su ene i mukarci razliiti aspekti ovekovog postojanja ali da je ena konzervativnija i nesklonija obrazovanju (to se ubrzo, brojnim istraivanjima pokazalo pogrenim). Osim toga, ena je ta zbog koje mukarac esto odustaje od svojih revolucionarnih naela (da bi obezbedio sigurnost porodici) Jo neke kritike enskog uma (manja upornost, manji prag tolerancije na pritisak i sl.) koje je Ferer smatrao injenicama ukazuju da ipak, ni sam, nije mogao da prihvati potpunu jednakost polova. Ono u ta, zapravo, veruje je komplementarnost tj. injenica da mukarci i ene nadopunjuju jedni druge i da jedni ne mogu adekvatno da funkcioniu bez drugih Ako je za utehu, u nekoliko navrata (ibid) naglaava kako su pomenute pojave posledica drutvenog konteksta u koji ena biva stavljena od detinjstva (usmerenost na odranje domainstva) i da ih je (upornim radom) mogue (veinu) promeniti. One druge, dubinske odlike karaktera (za kakvu smatra npr. sklonost konzervaciji) Ferer smatra da je nemogue promeniti ali ih je mogue pravilnije usmeriti (bitno je ta se uva ukoliko se usvoje revolucionarni postulati pa se oni uvaju - konzervativizam za Fereru ne predstavlja problem). Zanimljivo je da ak i Goldmanova iako je bila izrazit borac za ensku emancipaciju (verovatno usled potrebe za posthumnim opratanjem Fereri) izbegava da kritikuje ove, oigledno seksistike stavove. Dananje autorke feministike orijentacije (Merchant, Plumwood, Warren i dr. po DeLeon / Ross 2007.) uglavnom se ne bave radom Ferere smatrajui da je Robinov Sempius bio prva prava meovita kola (to, kao to smo pomenuli, nije istorijski tano jer su zajedniki nastavni asovi bili retkost) pa kritika na pomenute tvrdnje i dalje izostaje.

7


Ferer je jedan od prvih reformatora obrazovanja koji je naglasio potrebu otvorenosti kole za sve zainteresovane lanove lokalne zajednice. Smatrao je da se organizacijom predavanja i diskusija na znaajne teme (od higijene do rezultata pedagokih istraivanja) na koje bi bili pozivani lanovi lokalne zajednice (sam Ferer koristi termin okruenje) zajedno sa edukovanim predavaima moe vremenom nadomestiti poguban izostanak informacija kojim vladajua elita kontrolie mase. Smatrao je da ne treba otvoreno zastupati ni jednu politiku, religijsku ili nacionalnu stranu... ak ne treba preferirati ni nacionalni jezik jer je i on optereen kontekstima nepravednog drutva. Na insistiranje nekih saradnika da se nastava u Modernoj koli organizuje na katalonskom dijalektu Ferer je glatko odbio komentariui da mu ni panski nije dovoljno adekvatan za ciljeve koje je postavio. Budui da je hteo da naui oveka da bude deo svetskog pravednog drutva smatrao je da bi najbolje bilo organizovati nastavu na Esperantu (im pomenuti jezik bude dovoljno popularizovan). Neslavan kraj ideje o svetskom jeziku (Esperantu) i prebacivanje veine Modernih kola u Ameriku uslovilo je da uenici nastave da u Modernim kolama ue na nacionalnim jezicima. Iako je, moda, pomenuta kritika korienja nacionalnih jezika u obrazovanju preterana nekoliko decenija nakon smrti Ferere poela su brojna preispitivanja znaaja jezika i naina kako usvajamo pojmove, simbole i znaenja... Neki od autora koji su se bavili tom temom (a naroito D. Bruner) ne navode znaajno razliite ideje o nainu kako kultura preko jezika oblikuje pojedinca (samo iznose injenice o tome iz drugog ugla). U Modernoj koli nije bilo nikakvih unapred utvrenih obrazovnih ciljeva, nikakvih normi ta je i kada potrebno ostvariti samim tim nije bilo ni ocena niti bilo kakvih zabeleki vezanih za klasifikaciju uenika po uspenosti u odreenoj oblasti... Jedino to je postojalo su beleke o napredovanju uenika (individualne i prilino detaljne) a i sam Ferer je smatrao da obrazovanje treba posmatrati samo kao rast (ak izbegavajui da se opredeli oko pravca rasta). On sam to objanjava na sledei nain (Ferer, 1913. str.38): ''Mi ne obrazujemo ni za kakav specifian cilj, tako ne moemo utvrditi sposobnost ili nesposobnost deteta. Kada neko ui nauku, ili umetnost, ili trgovinu prirediti mu neki vid testa u specifinim okolnostima moda ima smisla i tako emo znati da li da dobije potvrdu (diplomu, prim.S.V.) ili ne... Nisam ni protiv toga ni za to ali ako ih obrazujemo slobodnom ivotu na osnovu ega da utvrdimo da li je (i ta) poloio?'' Osim izostanka ocena, kao to je pomenuto, u Modernim kolama nema nikakve hijararhije i izriito je zabranjen bilo kakav vid kanjavanja uenika. Sve aktivnosti moraju se obavljati dobrovoljno i na bazi dogovora a nastavnik za koga bi se dokazalo da je primenio kaznu imao je samo jedan put van Moderne kole... Slian put Ferer je predvideo za one uenike ili nastavnike koji bi pokazali agresivnost, postojanje stereotipa u njihovom razumevanju sveta ili bilo kakvu drugu netrpeljivost i nekooperativnost. Ovakav, prilino rigorozan, stav Ferer je opravadavao velikim trudom koji je ulagala veina ukljuenih u obrazovni proces (ukljuujui i donatore kole) da se adekvatno ostvare zadaci koje je sebi postavio pre pokretanja prve Moderne kole. Iako je imao priline probleme da na poetku pronae adekvatne nastavnike (naglaavajui da je veina onih koji su mu se javili imala istu boljku kao i veina pedagoga tog vremena naime suvie dugo su se trudili da budu prihvaeni u sistemu da bi sada mogli da izbace sistem iz sebe) ipak se nije libio da ih po kratkom postupku udalji iz M.. ukoliko bi prekrili dogovorena pravila. Poto je mrea Modernih kola postajala sve brojnija ukazala se potreba za pripremom i edukacijom dodatnog nastavnog kadra. U tu svrhu Ferer je osnovao Racionalnu Normalnu kolu u kojoj su nastavnici obuavani u tehnikama prilagoavanja sadraja uenicima, podsticanju i motivisanju uenika, kritikoj misli i diskusiji, istorijatu slobodarskih pokreta i sl.

8


Cela jedna generacija pomenute kole prebegla je (1909.-1910.) u Ameriku i aktivno uestvovala u pokretanju Moderne kole u Steltonu. Na osnovu svog (izgleda duboko linog, kako to obino biva) animoziteta prema religiji (koja je u mladosti rezultirala pristupanjem sekti - Red Istonog Hrama) Ferer se uestalo osvre na ulogu religije u trenutnom obrazovnom sistemu. On smatra da je Crkva, iako navodno odvojena od Drave, u kontinuitetu znaajno uticala na odranje submisivnog mentaliteta oveanstva. Ovakva uloga Crkve (negativno konzervatorska) najprimetnija je u funkcionisanju tzv. crkvenih kola tog vremena ali nita manje znaajna je uloga religioznosti (sa pretpostavkama o boljem ivotu koji eka na nekom drugom svetu dok na ovom zasluujemo samo patnju) u svim aspektima ivota pa i u tzv. sekularnim kolama. Fererin odnos prema religiji deli i veina nastavljaa njegovog revolucionarno reformatorskog pristupa... Mnogi od modernih reformatora takoe vide u Crkvi (bez obzira na konfesiju) izvor za uspavanost oveanstva uprkos uslovima koji sve vie onemoguavaju normalno funkcionisanje pojedinca. Kada bi, na osnovu navedenog, trebalo u najkraem predstaviti osnovne postulate na kojima su funkcionisale Moderne kole moglo bi se rei da je Ferer oveanstvu ponudio svoju verziju odbacivanja normi i ogranienja (koja ine da veina oveanstva i dalje ne ivi kako dolikuje oveku). Kada je osnivao prvu Modernu kolu imao je samo etiri zahteva (koji su nastavljeni u svim srodnim kolama i ostali primer revolucionarne promene obrazovanja): vaspitanje dece treba zasnovati na racionalnim osnovama i naunim principima, odbacujui

svaku mistinu i natprirodnu dimenziju (pri tome prvenstveno misli na religiju); kolovanje mora biti celovito i mora se odbaciti vaspitanje/nastava zasnovana jedino na

intelektu; mora se osmisliti skladan odnos metoda, programa i saznanja o psihologiji deteta; uvek naglaavati vanost praktinog vaspitanja baziranog na prirodnom pravilu

solidarnosti. Ovome moemo dodati i zahtev da se obrazovanje realizuje u podravajuoj i prijatnoj zajednici, u okolnostima to slinijim prirodnom okruenju deteta kao i da se organizuje zajedno za pripadnike razliitih (po bilo kom osnovu) socijalnih grupa. Zahtev za privatnim finansiranjem kolovanja u Fererinom sluaju nije podrazumevao da roditelji uenika finansiraju kolu (mada je to esto bio sluaj) ve da reformatorska kola ne moe i ne sme zavisiti od drave (ili jo gore od crkve) a prvenstveni nain na koji se razvija zavisnost je (naravno) finansijska Moderni anarhisti (po Antlif, 2007.) meutim pre pristaju da budu saboteri (manjim ili veim rezovima i akcijama) institucionalnog obrazovanja u kome su (najee) zaposleni nego da napuste dravne jasle i pokrenu programe u koje zaista veruju. Izgleda da je slobode jo manje nego u Fererino vreme ili su reformatori postali briniji za sopstvenu dobrobit i sigurnost? Nakon uvida u raspoloivu anarho-pedagoku literaturu moemo zakljuiti da je u pitanju kombinacija pomenuta dva faktora praena nedovoljnom informisanou o mogunostima nezavisnog rada pojedinca ili grupa. Naalost, tu je trenutno i specifian problem finansiranja takvih reformatorskih poduhvata (pri emu finansijeri odbijaju da ulaze u nesigurne projekte) Ferer e ipak najvie insistirati na konceptu racionalnog ili naunog vaspitanja. Koncept racionalnog definie u suprotnosti sa religioznim i dogmatskim vaspitanjem, a nauno se objanjava kao pozitivistika vrednost svih naunih otkria, primenjivih na svim poljima ljudskog ivota, a prvenstveno na polju kolovanja i vaspitanja. Njegove su ideje snano obeleene ovim konceptima, ponekada ak i na tetu slobodarskog aspekta vaspitanja (to mu, po malo, zamera i

9


sam MekKejb). Ferer podrava vrednost praktinog vaspitanja, koji se nadovezuje na otkrivanje naunih principa svojstveno pozitivizmu (ideja, eksperiment, provera, zakljuak, provera). Iz ujedinjene teorije i prakse raa se revolucionarna dimenzija odbacivanja hijerahije podele rada. Ferer tvrdi da ako se dete obrazuje za upotrebu razuma kroz celokupno obrazovanje ono e to automatski taj razum koristiti na svakom polju i u svakoj drutvenoj aktivnosti. Racionalizam je, po toj logici, sam po sebi slobodarski jer dovodi do sistematskog preispitivanja svih ideja/pojmova/teorija. Kod Robina i drugih anarho-pedagoga tog vremena naglasak obrazovanja je stavljen, po tradiciji prudonovske teorije, na profesionalno formiranje iz kojeg e nastati radnici svesni svojih sposobnosti. Ferer je, svojom idejom o obrazovanju za odbacivanje bilo koje uloge sem one oveanske, bio jedini koji je izbegao i prevaziao ovo (za leviare karakteristino) usmeravanje na jednu klasu (radniku). SPOJ TEORIJE I PRAKSE Kada pokuamo da razjasnimo odnos teorije i prakse u Fererinom osmiljavanju funkcionisanja Moderne kole dolazimo do specifinog problema budui da Ferer jasno deli (bar) tri niovoa razmatranja odnosa teorije i prakse u njegovom radu... Prvi je onaj koji se tie opisa teorijskih postavki na kojima je zasnovana Moderna kola i rasprave o konkretnom (praktinom) radu u koli. Drugi je nivo razmatranja znaaja teorijskog i praktinog obrazovanja za razvoj uenika koji pohaaju (ili e pohaati) Modernu kolu. Na kraju, Ferer insistira da se dodatno (mnogo pre konstruktivizma i drugih reformatorskih naunih sistema) rasvetli znaaj odnosa izmeu teoretskog i praktinog znanja samih edukatora kao i spoja teoretiara i praktiara obrazovnih strategija (smatrao je da tu strategiju moraju zajedno praviti oni koji su iznikli iz filosofije pedagozi, sociolozi, psiholozi, antropolozi i dr.). U nastavku e u najkraem biti predstavljena sva tri nivoa razmatranja koje je preporuivao Ferer... Teorijske postavke na kojima je Ferer zasnovao Modernu kolu ve smo (u nekoliko navrata) pominjali na prethodnim stranicama ovde je vano naglasiti da je najvei deo teorijskih uzora koje moderni autori (Apple 2000., Apple 2007., Avrich 1980., Cot'e, Day & Greig 2007. i dr.) smatraju relevantnim za rad Ferere nastao (mahom) posle njegove smrti. Problem vremena u kome je Ferer radio bio je da je pedagogija bila (ukljuujui i druge nauke koje su se bavile vaspitanjem i obrazovanjem) tek na svojim poecima... Svoje razoarenje raspoloivim izvorima opisuje na sledei nain (Ferrer, 1913, str. 70): ''Do toga trenutka nije ni bilo pravog razumevanja obrazovanja. Postojale su samo, za one privilegovane da pohaaju univerzitete, tradicionalne greke i predrasude, autoritarne dogme pomeane sa malo istina koje su moderna istraivanja iznela na videlo.'' Na drugom mestu je (kao to smo naveli) otvoreno izraavao sumnju da su pedagozi ve previe uronjeni u predrasude koje su im instalirane za vreme obrazovanja da je (ukoliko uopte treba neto preuzimati) bolje koristiti nalaze njihovih istraivanja mimo teorija... Obzirom da je, po Fereri, situacija bila takva da su mu jedini uzori bile vlastite ideje nastale kontempacijama o drutvu i obrazovanju kao i na osnovu zakljuaka izvedenih iz rada sa potlaenima (u paniji i Francuskoj) smatramo da je znaajno sa kim se sastajao i dopisivao (ime smo se bavili ranije) kao i to koja slobodarska literatura mu je tada bila dostupna... Svakako je vrlo verovatno da su na njegov opti stav uticali Vilijem Godvin (Godwin, verovatno i najvie jer se ceo ivot bavio preispitivanjem religije a to je bila i preokupacija Ferrere), Bakunjin (Bakunin, vie po stavu o dravi i crkvi nego po konkretnim predlozima za unapreenje obrazovanja jer je Bakunjin bio izraziti pristalica primene kanjavanja), Prudon (Proudon, svojim idejama o

10


neslobodnom oveku) kao i humanisti poput Rusoa, Stjuart Mila i drugih. Ipak, ini se znaajno prikazati i one teorijske pristupe koje su mu pripisali posthumno (a koji su, zapravo, barem delom svoje ideje crpeli i iz Fererinog eksperimenta) meu njima su pripadnici strukturalno funkcionalnog pravca2 pedagogije (Parsons, Menton, Fend i dr.), predstavnici simboliko interakcionistikog pristupa3 (prvenstveno Margaret Mid), zastupnici radikalnih teorija obrazovanja4 (Ili - Ilich, Freri - Frerie, Rajmer Reimer) pa ak i pristalice psihoanalize obrazovanja5 (Frojd, Jung i dr.). Na kraju, moemo zakljuiti, kao to je uinio sam Ferer (Ferrer, 1913., str 16.) parafrazirajui govor svog saradnika A. Salinasa ''Osnovu naeg rada ini istina i samo istina i ono to poduavamo je istina i samo istina. Radimo tako da bi stvorili istinskog i istinoljubivog oveka.'' to se tie praktinog dela realizacije Moderne kole odnosno toga kako se konkretno radilo najbolji (i najdetaljniji) opis ponuen je u prvom izdanju Biltena prve Moderne kole u Americi (Brown, 1912.). Kombinovanjem tih injenica sa opisima Ferere i Goldmanove moemo zakljuiti da se u koli odvijala celodnevna nastava (sa pauzama), da su uenici imali potpunu slobodu u izboru i obavljanju aktivnosti, potovalo se pravilo nema prava bez obaveza (i obratno) a kazne (u bilo kojoj formi) bile su zabranjene, nastavnici su zajedno sa uenicima glasali o tome ta e se i kako raditi, u tom procesu uili su od uenika jednako kao i uenici od njih, kola je bila otvorena uvee i nedeljom za interesantna predavanja i diskusije (na teme koje je predlagala lokalna zajednica), rad kole su (mahom) finansirali roditelji dece pomognuti sindikatima i slobodarskim udruenjima, nije bilo ocena niti provera znanja koje bi rezultirale bilo kakvom klasifikacijom i/ili kategorizacijom uenika, nastava se obavljala (kada god je to bilo mogue) u prirodnom okruenju a svi sadraji koji su imali naznake dogmatizma bili su izbaeni iz kurikuluma. to se tie nastavnih predmeta mada zapravo nije bilo takve podele u originalnoj Fererinoj koli kasnije6 su napravili spisak nastavnih sadraja (Brown, 1912.): pisanje i itanje, bazina aritmetika, elementarna sociologija, poreklo i istorija religije, etika, drutvena ekonomija, istorija i struktura radnikog pokreta, polna psihologija, runi rad, poljoprivreda, modeliranje gline, tampa (rad u tampariji i priprema za tampu), buntovnitvo, primenjeni elementi evolucionistikih nauka i dodatni sadraji (koji su ukljuivali skoro sve to su deca uila kroz igru). Vezano za nastavne metode koje su primenjivane Braun (ibid) detaljno objanjava kako je Moderna kola odbacivala

2 Glavna funkcija obrazovanja po njima je prenoenje normi i vrednosti radi stabilizacije drutva. Funkcija kole je u doprinosu socijalizaciji, u uenju normi i standarda ponaanja. kole su drutveno kontrolisana mesta, sastavni deo drutvenog sistema. U koli se ui prilagoavanje (adaptacija) drutvu. Ideja je postii da ljudi ele raditi upravo ono to se od njih oekuje (i na ta su, zapravo, naterani). 3 kola je ustanova odreena ponaanjem svih svojih lanova, a slui prenoenju socijalnih dobara. Predstavnici ove teorije upozoravaju da su sadanji oblici kolske organizacije izvor problema. kola procjenjuje i klasifikuje uenike, definie ih, etiketira (dobar-lo, bistar-glup) i time im odreuje budunost. 4 Radi se o kritici institucije kole: ona je prinudni kanal za sticanje znanja, ugroava slobodan razum, vodi u apatiju i agresiju, doprinosi stvaranju i odravanju socijalnih razlika. kole slue pre svega bogatim i privilegovanima. Predlae se dekolizacija kole promena uloge kole (ak i deskolizacija drutva), Illich predlae novu vrstu kole, koja e osigurati mir i pravdu u celom svijetu, novi oblik drutvene podele rada i omoguiti novi stil ivota u pravednom svetu. 5 kola je strukturirana kao prisilna ustanova to dovodi do razvijanja prisilne strukture linosti. kola stvara rascep izmeu stvarnog ivota u kojem nema idealnih vrednosti o kojima se u koli ui, a u stvarnosti se najmanje po njima ivi. kola razvija suparnitvo i takmienje sa im se povezuje uspenost. U tom i takvom obrazovnom kontekstu nema mesta za ljubav prema blinjem niti je tim procesom mogue dobiti uravnoteenu i zdravu osobu. 6 Prvenstveno na zahtev finansijera u Americi i suoeni sa perfidnom akcijom otvaranja istoimenih a zapravo tradicionalnih kola kao projekta Fondacije Rokfeler... Brojni sindikalisti su bili zbunjeni zato se jedne Moderne kole plaaju a druge (Rokfelerove) ne i zato jedne izdaju diplomu (Rokfelerove) a druge nemaju ni svedoanstva.

11


atmosferu tradicionalne kole uionice su zamenjene sobama komunalnog doma (kuna atmosfera nalik kuama u lokalnoj zajednici samo sa stanovnicima koji su povezani ueem u radu kole) i radionicama a nastavnici su sa uenicima iveli i radili u blisko drugarskom (zapravo kamaradskom comaradeship) odnosu. Jedino sredstvo disciplinovanja bilo je razvijanje oseaja samodiscipline i neugroavanja drugog mimo toga svako je bio slobodan da radi ta i kako eli (ovo je bio direktan pokuaj primene Rusoovih ideja o slobodi u praksi). Svaki sadraj koji je trebalo nauiti je povezivan, koliko je bilo mogue, sa ivotom samog uenika ili sa stvarima koje njega mogu da interesuju. U svim lanicama mree Modernih kola poduavala se (odvojeno od drugih predmeta, kao kurs) Fiziologija sa higijenom to je bila posledica ogromnog rada koji je sam Ferer usmeravao ka razbijanju stereotipa koji je promovisala (mahom preko Svetog Josifa i dr.) katolika crkva u paniji o istoi i urednosti kao posledici sujete. Nain kako se edukovalo na tu temu moe nam dati dobru sliku o metodu i tehnici koju su nastavnici primenjivali danima nakon kursa deca nisu propitavana o npr. bolestima prljavih ruku (o kojima su raspravljali) ve bi ih (u prolazu) nastavnik pitao da li su oprali ruke i da li planiraju da ruaju. Ferer je (Ferrer, 1913.) smatrao da nastavniku treba omoguiti da koristi sva raspoloiva sredstva i sva znanja koja poseduje da ueniku predstavi sadraj koji eli. Pri tome je, po Fereri, bilo najvanije da je ba taj nastavnik neko ko najbolje poznaje uenika i na najbolji mu nain moe prilagoditi gradivo... Ovo je jedina metodoloka preporuka koju je rukovodstvo Lige Racionalnog Obrazovanja (koju su inile sve Moderne kole i sline ali ne iste - kole za skitnice7) upuivalo zaposlenima tako da najbolje sumira metode Moderne kole. Primenjivalo se sve za ta se smatralo da moe dati rezultate... MekKejb (Ferer, 1913.) u prologu Fererine knjige navodi, anegdotski, kako je prilikom pokuaja jedne projekcije slajdova (tako to se velika parafinska lampa palila iza uvelianih stranica sa fotografijama i tekstom) dolo do manjeg poara u kome su svi krenuli da ga gase a predava je dojurio sa drugom lampom da bi nastavio predavanje. Takav nastavni kadar bio je biran8 da radi u Modernim kolama. Udbenici koje su koristili bili su na poetku izuzetno malobrojni (u okviru fusnote 8 su navedeni) ali je vremenom biblioteka (koja je bila najvanija prostorija Fererinih kola) poinjala da se popunjava a esto su radovi uenika postajali prihvaeni udbenici i bili distribuirani u sve Moderne kole, lanice mree. to se tie odnosa izmeu praktine i teorijske nastave u Modernim kolama (drugo pitanje postavljeno na poetku poglavlja) odgovor o tom odnosu je znatno tei (ali krai)... Naime, Moderne kole su prole nekoliko faza originalne (do Fererine smrti), promotivne (mahom Amerike) i revidirane (nakon drugog svetskog rata do zatvaranja). U originalnim Modernim kolama teorijska nastava je bila prioritetna, nain na koji bi trebalo stei ta znanja trebao je biti to je mogue vie empirijski i nauno-istraivaki ali je Ferer izbegavao praktinu obuku radnih aktivnosti (za rad na industrijskim mainama) na kojoj se insistiralo u Sempiusu jer nije eleo da dodatno usmerava decu ka radnitvu ve da im omogui da mogu pripadati svakoj klasi. U promotivnom periodu (1911.-1945.) Moderne kole su morale da se takmie na tritu drugih privatnih kola pa su morale da (vremenom sve vie i vie) prebace prioritet na praktine obuke

7 Hobo Schools osnivane masovno u toku ekonomske krize dvadestih godina XX veka, zbog velike i este migracije stanovnitva (uslovljene tekom materijalnom situacijom i gubljenjem imovine) osnivane su i realizovane kao privremene zajednice za uenje... Po karakteristikama su vie liile na Konicu i Sempius nego na Modernu kolu. 8 Ferer je naveo da je imao brojne probleme sa izborom nastavnog kadra jer su ljudi koji su mu se na poetku nudili bili nedovoljno iroko obrazovani i nedovoljno osloboeni stereotipa kasnije se situacija popravila. Slian problem imao je i sa udbenicima cela prva godina postojanja Moderne kole bila je bazirana na Graveovoj knizi Avanture Nonoa i na zbirci anarhistikih tekstova (The Note Book i Colonisation & Patriotism) o drutvu, rasama, polovima i nauci.

12


(mahom radne) praene smanjivanjem obima teorijskih sadraja. Poslednja faza je bila obeleena intenzivnim pokuajima da se u tzv. slobodnim dravama (nasuprot onima iza gvozdene zavese) organizuju ovakvi (anarhistiki) obrazovni podijumi a da ne budu optueni da su komunistiki pijuni... Naalost, usprkos organizacije kurikuluma skoro potpuno u skladu sa preporukama Amerikog Nacionalnog Edukacionog Borda njihov rad je (malo po malo) zabranjen a poslednji zaposleni u Steltonu osueni su na viegodinje robije (jer su odbili da zatvore poslednju Modernu kolu). Ipak, duh Modernih kola nastavio je (ve desetak godina kasnije) da nadahnjuje autore koji su se interesovali za radikalnu reformu drutva (ak i Martina Lutera Kinga) naalost uticaj tog duha bio je neuporedivo manji nego uticaj prestia koji je irila kola u Samerhilu i romansiranog vienja Tolstojeve Jasne Poljane ili Fevrove Konice... Tree pitanje sa poetka poglavlja ticalo se odnosa izmeu teoretiara i praktiara pedagoga (i uopte edukatora)... Moe se zakljuiti da je Ferer (kao i svi njegovi naslednici) bio pristalica miljenja da bi morala postojati direktna povezanost izmeu teorijskih znanja i praktinih nalaza nauka o obrazovanju sa zakljucima praktiara edukatora. Po ovom stanovitu moglo bi se rei da je on pretea konstruktivistikog (i kasnije kritikog) pristupa u nauci insistirajui da, ukoliko je ikako mogue, teoretiar koji osmiljava edukaciju i onaj koji treba da je sprovede trebaju biti ista osoba. Na osnovu rezultata osmiljene i realizovane edukacije treba (po Fereri) osmisliti nove i unapreene strategije - to zvui kao pretea akcionih istraivanja (kakva su, od sedamdesetih godina XX veka, najea u pedagogiji). Ferer pie (Ferrer, 1913., str 34.): ''Nastaviemo polako, znajui da e, po prirodi stvari, reforma kole biti proizvod naih istraivanja. Ako pitate emu se nadamo mi vam garantujemo da zamiljamo revoluciju u smislu postavljanja (poputanja, prim. S.V.) deteta i drutva pod usmeravanje nauke.'' Po pitanju evaluacije rada9 Ferer (ibid, str. 50) je jo konkretniji (i opet, na naki nain, pretea modernih pedagokih teorija): ''Proveravali smo program pred poetak nove kolske godine zarad izmene... Na osnovu toga smo, kao to rekoh, potvrdili na program, podran rezultatima i potvren u teoriji i praksi iz koje smo crpeli nae principe...'' KONKRETNI DOPRINOSI Obzirom da je u prethodnim poglavljima u nekoliko navrata navedeno kako je Ferer u velikom broju sopstvenih teorijskih i praktinih ideja bio pretea mnogih od stavova i tehnika koje su postale konvencionalne (iako su tada smatrane za radikalne) brojne druge ostale su do danas revolucionarne. U ovom poglavlju bie uinjen napor da se taksativno nabroje doprinosi koje su moderne (u smislu savremene) kole dobile od Moderne kole i slinih eksperimenata u obrazovanju. Takoe e biti navedeni i reziduali Fererinih ideja kod modernih kritiara obrazovanja i radikalnih pedagoga koje su i danas vodilje u protestima protiv obrazovnog sistema kojim postojee drutvo podjarmljuje ljude. to se tie Fererinih ideja koje su postale konvencionalne moemo (ne garantujui da smo sve obuhvatili) navesti sledee:

nastava zasnovana na eksperimentalnim nalazima pedagogije i drugih nauka koje se bave problemima obrazovanja o nainima funkcionisanja, kognitivnom i emocionalnom razvoju deteta

9 Ferer smatra da je sistematska evaluacija sopstvenog rada (samoevaluacija) jednako znaajna kao i procena neijeg rada od strane uenika i drugih nastavnika. Samostalno proveravanje sopstvenih i tuih rezultata (a njih su u Modernim kolama posmatrali samo u kontekstu napredovanja uenika) je bilo i jedan od najznaajnih zadataka uenika.

13


vei deo saznajnog procesa osmiljen kao istraivanje, aktivno uenje kroz eksperimentisanje i empirijski pristup

razvoj kritike misli i potrebe za preispitivanjem, korienje vie izvora i sistematska refleksija (i uenika i nastavnika)

potreba evaluacije sopstvenog rada kao i razvoja profesionalnih i linih karakteristika nastavnika kroz profesionalno usavravanje

kolu pohaaju zajedno uenici oba pola kao i pripadnici svih klasa, rasa, nacija i konfesija promovisanje i korienje radova uenika kao legitimnog izvora znanja uee uenika u odluivanju o temama koje se tiu njihovog kolovanja odnos prema uvanju i korienju kolske imovine preporuka primene svih raspoloivih sredstava da se prenese sadraj potreba povezivanja nastavnih sadraja sa obinim ivotom edukacija doivljena kao razvoj i napredak uenika i nastavnika grupni i radioniarski rad multimedijalne prezentacije potreba spoja teorijskih i praktinih znanja kao i teoretiara i praktiara zasnivanje reforme (i unapreenja) obrazovanja na rezultatima evaluacija i akcionih

istraivanja saradnja sa lokalnom zajednicom, roditeljima i sl. kola kao kulturno-obrazovni centar za

sve zainteresovane samostalna (i bar delom izborna) aktivnost uenika popularisanje DIY (do-it-yourself uradi sam) metoda osmiljavanja i realizacije sadraja

(nastavnih, politikih, zdravstvenih, kulturnih i dr.) to se tie onih ideja o obrazovanju koje (jo uvek) nisu zaivele a mnogi anarhistiki i radikalni autori smatraju da verovatno i nee (Freire 1996., Gribble 2000., Juri 2009., Shor 1992. i dr.) - njih je, ini se, i vie ali emo ovde naglasiti samo neke (budui da je veina ve obraena u prethodnim poglavljima):

ukidanje svakog oblika kategorizacije uenikog postignua na osnovu optih normi (Ferer je za to da se ukinu i norme)

uvaavanje specifinih potreba, interesovanja i kognitivnog stila svakog uenika apsolutni izostanak bilo kakvog vida kazne kao vaspitnog sredstva apsolutni izostanak bilo kakve hijarahije u koli apsolutno izbacivanje svih sadraja koji sadre dogme i predrasude organizacija celokupne nastave na dobrovoljnosti i dogovoru uenje u domaem (kunom ili okunikom) okruenju razvoj slobodnog i buntovnog oveka baziranje kompletne nastave (sadraja i metoda) na pozitivistikim i empirijskim osnovama prestanak postojanja dravnih kola i ukidanje prisilnog elementarnog obrazovanja finansiranje obrazovanja iskljuivo iz privatnih (po mogustvu nekorporativnih) izvora relativna (ili kompletna) nezavisnost i samoodrivost svake zasebne kole sve kole trebaju imati svoje medije (on je predlagao tampane ali je vreme napredovalo pa

bi valjalo da budu elektronski) u kojima e popularisati i analizirati sopstveni rad izmena/dopuna/skraenje kurikuluma svake nove kolske godine u skladu sa rezultatima

rada prethodne godine

14


potpuno izbacivanje religije iz obrazovnog sistema osmiljavanje novog pristupa aritmetici (svoenje na etiri operacije, razlomke i sl.) dok bi

se sve sloenije matematike operacije (po potrebi) obraivale u okviru drugih naunih oblasti (fizika i hemija prvenstveno) primenom demonstracionih metoda

kompletna sloboda svih ukljuenih u obrazovni proces tumaenje civilizovanosti kao pravednosti i razvoj istinskog oseaja opravdanog vapaja za

pravdom, pravdoljubivosti te spremnost za borbu zarad dostizanja pravde Veina ideala koje je Ferer imao i nadao se da e (kad-tad) prevladati u obrazovanju (i drutvu) vremenom su se pretvorili u neto drugo... Nastavljai njegovog rada nisu (izgleda) gajili njegovu portvovanost i elan pa su u nekim sluajevima (npr. kole u Samerhilu) prilino izvitoperili njegove ideje prihvatajui ih delimino a zapravo vrei kompromis prema zahtevima drutva, drave, finansijera i sl. Za razliku od njega i njegovih saradnika koji su bili spremni i da rtvuju ivot za svoje ideale uvereni u neophodnost promene veina modernih reformatora teoretie o promenama (kao npr. jedan od najglasnijih kritiara obrazovanja Don Tejlor Gato) radei i po vie decenija u dravnim (dakle institucionalnim) kolama... Verovatno je to razlog to njihovi radikalni predlozi deluju mlitavo i mlako uporeeni sa Fererinom iskrenom pobunom a to je (skoro) sigurno razlog zato se o Fereri tako malo pie i zna. ZAKLJUAK I KOMENTAR Na kraju e biti objedinjeno (koliko je mogue) sve to je u prethodnim poglavljima predstavljeno uz pokuaj da se izvuku neke pouke za aktivnost (eventualnih) revolucionarnih reformatora u Srbiji.. kola je po Fereri najvaniji ideoloki aparat drave (i crkve), jer se u koli ne ue samo znanje i vetine potrebne na radnom mestu nego se prenosi i ideologija (dogme, predrasude i sl.). Osnovna svrha ideologije u koli je da uveri budue radnike da je njihov poloaj prirodan, nepromenjiv i opravdan. U koli se budui radnici ue da budu tani, posluni, disciplinovani kako ne bi ugrozili postojei sistem proizvodnje i organizaciju drutva u celini. U koli se deca pripremaju za uloge na tritu rada zbog komplikovanja i usitnjavanja rada potrebno je komplikovanije i usitnjenije obrazovanje. Svi pritisci (De Leon & Ross, 2007.) koje drava (SAD prvenstveno) primenjuje u procesu NCLB (No Children Left Behind) na obaveznom kolovanju dece imaju zapravo za cilj da dodatno indoktriniraju cele generacije duhom pruskih kola koje je krajem 17. veka osnovao Fridrih Drugi (ili Veliki) da bi ojaao dravu10. Autoritarna struktura u koli slina je birokratskoj strukturi u preduzeu i u obe se vrednuju: marljivost, poslunost i snalaljivost. U koli se ne ui zbog znanja ve zbog ocena, kao to odrasli ne rade zato to vole svoj posao nego su motivisani jedino platom koja im omoguava ivot (ili preivljavanje). kolski skriveni nastavni program ima za cilj oblikovanje dece prema prohtevima vladajuih struktura. To se, po Fereri, moe promeniti samo ako se mimo svih struktura vlasti (i iz nezavisnih fondova) osnuje kola u kojoj e svi skriveni sadraji (dogmatski, nazadni i porobljavajui) biti izbaeni i gde e uenici sami birati kako i ta e raditi. 10 Obzirom da je ovo drugi put da su pomenute takozvane Pruske kole osim to su imale odeljenja, asovni sistem i skoro potpuno iste predmete koji se i danas ue imale su za cilj da u duama mladih probude i podstaknu nacionalni duh, patriotizam, borbenost, ljubav za mo i postignue, sklonost rtvovanju za proklamovane ciljeve... Ove kole su bile do tanina reprodukovane u svim autoritarnim sistemima (komunizam i nacizam prvenstveno) ali su dovoljno sline svim kolama u tzv. civilizovanom svetu (pa i kod nas) da se moemo pitati da li je to sluajno.

15


Moderna tendencija standardizovanih testova (npr. ameriki SAT ili globalna PISA) kao i insistiranje na kompetencijama koje uenik treba da razvije (opti i specifini ciljevi nastave) utiu kako na uenike tako i na roditelje da insistiraju na katehetskoj pripremi za pomenute testove (ukljuujui dravne mature, takmienja, upis na fakultete i sl.) i sistematskoj kategorizaciji u toku kolovanja. Ferer je bio protiv bilo kakvog uoptavanja svaki uenik je poseban i tako treba da bude tretiran, jedino to moemo da procenjujemo je da li (ree i koliko) napreduje (i to ne u odnosu na grupu, pravu ili zamiljenu, ve u odnosu na sebe samog) Verovao je da svaki nastavnik treba da konstantno radi na sebi (profesionalno i lino) ali da njegovu najveu panju trebaju da imaju sami uenici on mora da ih poznaje dovoljno da bi znao na koji nain najbolje da im predstavi odreene sadraje. Metode koje nastavnik koristi mogu biti (najjednostavnije reeno) sve one koje sam nastavnik misli da mogu biti od koristi a jedino pravilo je (kao i vezano za druge aspekte Moderne kole) POTPUNA SLOBODA BEZ UGOAVANJA DRUGIH Sistem slobodnih kola moe biti organizovan, po Fereri, samo kao privatna inicijativa grupa graana a u moderno vreme treba je organizovati (McLaren, 1997.) kao projektnu aktivnost ili akciono istraivanje iji e rezultati biti iroko predstavljeni. Veoma je vano da se u potpunosti praktikuje inkluzija (ta re je dola mnogo posle Ferere ali objedinjuje njegova duga objanjenja ko sve treba da pohaa njegovu kolu) pri emu ne sme biti dozvoljen niti ispoljen nikakav vid diskriminacije11 a nastavni rad treba koncipirati u skladu sa (potvrenim) eksperimentalnim nalazima pedagogije, psihologije, sociologije i antropologije (prvenstveno). Nastavnik sistematski treba da proverava sopstveni rad i unapreuje ga, treba da poseduje dovoljno praktinih i teorijskih znanja iz raznovrsnih oblasti (ili da zna kako i gde moe da se informie po potrebi) ali (to je za Fereru kljuno) mora i sam da se oslobodi predrasuda i dogmi koje ga odravaju poniznim Takvi nastavnici ne mogu poduavati buntovnitvo (jedan od osnovnih nastavnih sadraja Fererine kole) i samim tim nisu adekvatni za rad u kolama poput Moderne. Institucionalno obrazovanje i zaposlene u njemu treba sistematski (i to medijski glasnije) suoavati sa alternativama i rezultatima koji su u tim alternativnim zajednicama postignuti. U tu svrhu nastavljai Fererine kole su u Americi u nekoliko navrata slali veliki broj uenika na polaganje standardnih testova za upis na kolede rezultat je veliki broj polaznika (najvie na Stenfordu) koji su (najee) i danas aktivni predavai i propagatori ideja slobodarskog pokreta i anarhistike misli. Neki od njih su uspeli da se bave obrazovanjem i vaspitanjem u malim edukativnim zajednicama ali su ee ukljueni u institucionalno obrazovanje i nastoje da anarhistike ideje sprovode kroz sabotiranje institucionalnih ciljeva. Neki od njih su bili prilino uspeni (po Loewen, 2005.) pa su najnoviji rezultati njihovog rada bile organizacija pokreta ZeitGeist, Occupy, 99%, Venus Project, raskrinkavanje (javno i medijsko) NCLB projekta kao negativnog obrazovnog smera, popularizacija HomeSchooling (uenja kod kue uz polaganje zvaninih testova na kraju klasifikacionih perioda), publikovanje i promocija anarhistike i slobodarske12 literature i brojne akcije u kojima se koristi internet (flash mob skupovi, izrada informativnih sajtova, postavljanje video materijala, publikacija,

11 Zanimljivo da po Fereri to ukljuuje i izbegavanje pomaganja u situacijama kada pomo realno nije potrebna jer to izaziva oseaj nemoi kod osobe kojoj se prua pomo. 12 Za slobodarske autore obino se u literaturi smatraju oni koji insistiraju na poziciji filosofskog anarhizma kao i oni koji se (najee u Americi) boje povezivanja sa terminom anarhista ili radikal jer oni (nakon ubistva predsednika SAD Mekinlija poetkom XX veka i brojnih akcija anarhistikih Oslobodilakih Pokreta 70tih godina XX veka) imaju izuzetno lou konotaciju (a sam anarhistiki pokret je, kao i ostale leviarske organizacije, bio zabranjen 50tih godina XX veka skoro u svim kapitalistikim dravama).

16


udbenika i dokumenata u elektronskoj formi i sl.) Obzirom da je Ferer bio jedan od prvih (a kasnije je to vezivano za Goldmanovu i Berkmana) koji je konkretno opisao pristup anarhiste bilo kojoj aktivnosti kao Do It Yourself (DIY) jasno je zato je i navedene rezultate anarhistikog pokreta u dananje vreme mogue povezati sa njim i njegovim idealima. Na kraju, vano je istai da je bila izuzetna ast istraiti i predstaviti ideje, ideale i poreklo pokreta Modernih kola (i prvenstveno izumitelja istih, Franciska Fereru) Taj zadatak je u toliko znaajniji jer je Srbiji (i obrazovnom sistemu u zemlji) u toj meri potrebna promena da je teko zamisliti bolju opciju od Fererine radikalne reforme kroz male korake i preuzimanje obrazovanja iz ruku drave. Naalost, reforma obrazovanja u naoj zemlji ijem viedecenijskom (a skoro neprimetnom) toku smo uglavnom svedoci (kroz literaturu i medije) krenula je (oito) u pogrenom pravcu standardizacije ciljeva i ishoda, inkluzije koja je doivljena kao formalna a ne istinska, sniavanja obrazovnih nivoa uenika koji zavravaju kolu, unifikovanih i generalizovanih nastavnih programa, usitnjenih i neupotrebljivih znanja, uenja za test i/ili ocenu, formalizacija (bez iskrenosti) uea uenika u planiranju i evaluaciji nastavnog procesa, ukljuivanje roditelja kao finansijera ureenja eksterijera i enterijera kola ali ne i kao edukanata i potencijalnih finansijera projektnih aktivnosti, otvaranje kole za sportske klubove i privatna lica (zarad finansijske koristi) ali zatvaranje za zainteresovane predavae i eventualne posetioce i sl Zbog toga, ako nam je stalo do ciljeva pravednosti i slobode i ako mislimo da je mogue napraviti bolji i pravedniji svet moramo poeti odmah (ne to pre) sa popularisanjem ideja Ferere imajui uvek na umu rei jednog od ljudi koji su bili njegovi najblii saradnici i jedinog koji je poloio svoj ivot zajedno sa njim (pa su zavrili u istom jarku pored tvrave Monhuji):

I ko ste vi da mi zabranite da koristim i traim svoja ljudska prava? Perfidno i tiransko drutvo je ono za ije si (misli na obrazovanje prim. S.V.) ouvanje tu a ne da me unapredi. Vrati se u ambis iz kog si poteklo

Pi y Margall (po Ferrer, 1913. str. 65)

17


LITERATURA

1. Apple, Michael. 2000. Official Knowledge: Democratic Education in a Conservative Age, 2nd Ed. New York: Routledge.

2. Apple, Michael and Beane, James. (2007). Democratic Schools: Lessons in Powerful Education, 2 ed.nd Portsmouth, NH: Heinemann.

3. Antliff, A. (2007). Breaking Free: Anarchist Pedagogy, Utopian Pedagogy: Radical Experiments against Neoliberal Globalization. Eds. Mark Cot, Richard J.F. Day, and Greig de Peuter, Toronto: University of Toronto Press, 248-265.

4. Avrich, P. (1980). The Modern School Movement: Anarchism and Education in the United States. Princeton, NJ: Princeton University Press.

5. Berkman, Alexander. 1911. (ed. 2003). What is Anarchism? Oakland, CA: AK Press. 6. Brown, T.W.M., (1912.) The most important experiment in history of education, Ferrer

Colony, New Jersey 7. Critical Theories, Radical Pedagogies, and Social Education - New Perspectives for Social

Studies Education (2007.) edited by De Leon & Ross, Boston, Sense Publishers 8. Cote, Michael, Day, Richard, and de Peuter, Greig, eds. 2007. Utopian Pedagogy: Radical

Experiments Against Neoliberal Globalization. Toronto, Canada: University of Toronto Press.

9. Codello, Francesco (1997): Francisco Ferrer i Moderna kola, Ispod Plonika 10. Ferer, Francisco. 1913. The Origin and Ideals of The Modern School, New York: Dover

Publications 11. Fischman, G.E. & Peter McLaren. 2000. Schooling for Democracy: Toward a Critical

Utopianism. Contemporary Sociology, Vol. 29 No. 1: 168-179. 12. Freire, P. 1996. Pedagogy of the Oppressed (2nd Ed). London, New York: Penguin Books. 13. Goldman, Emma. 1969. Anarchism and Other Essays. New York: Dover Publications. 14. Gribble, David. 2004. Good News for Francisco Ferrer How Anarchist Ideals in

Education Have Survived Around the World. In Changing Anarchism: Anarchist Theory and Practice in a Global Ageedited by Jonathan Purkis and James Bowen, 181198. Manchester, England: Manchester University Press.

15. Hursh, David. 2007. Assessing No Child Left Behind and the Rise of Neoliberal Education Policies.American Educational Research Journal. 44: 493518.

16. Juri, H., Kranjec J., 2009. Anarhija u obrazovanju, Ispod plonika 09/br.VI, Zagreb 17. Kanpol, Barry. 1999. Critical Pedagogy: An Introduction, 2nd ed.Westport, CT: Bergin &

Garvey. 18. Loewen, James W. 2005. Lies My Teacher Told Me, 2nd ed. New York: The New Press. 19. McLaren, Peter.1997. Revolutionary Multiculturalism: Pedagogies of Dissent for the New

Millennium. Boulder, CO: Westview Press. 20. Shor, Ira. 1992. Empowering Education: Critical Teaching for Social Change. Chicago:

University of Chicago Press. 21. Zinn, Howard. 1971. Introduction: The Art of Revolution. In Read,Herbert. Anarchy &

order: Essays in politics, edited by Herbert Read, ix xxii. Boston: Beacon Press.

18


PRILOG: Poslednja stranica prvog broja asopisa za Modernu kolu u Steltonu 1910., navedeni su principi

Slobodarskog obrazovanja koji bi i dan danas mogli biti ideje vodilje za reformu obrazovanja i vaspitanja (sloboda, kritika misao, preispitivanje, utvrivanje istine, stvaranje jednakih ansi, deelitizacija i humanizacija obrazovnih politika, masovna edukacija, promena drutvene svesti)

19

Documents

MODERNA ŠKOLA - prijatelj.weebly.comprijatelj.weebly.com/uploads/1/2/9/7/12970621/moderna_skola... · druga čiji od kvarljivih ... prva Moderna Skola (La Escuela Moderna) a o njenom