24. septembar 2018. godine

MMF od danas u Beogradu, tema budžet, plate i

penzije

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi danas u Beograd radi razgovora o sprovođenju

prvog pregleda programa podržanog Instrumentom koordinacije politika, rečeno je Tanjugu u MMF-u.

Misija MMF-a, koju predvodi Džejms Ruf, boraviće u

Srbiji do 4. oktobra, a sastaće se s ministrom finansija,

guvernerkom Narodne banke Srbije, kao i drugim

relevantnim ministrima i zvaničnicima.

Kako je rečeno, misija MMF-a će razmotriti poslednje

fiskalne performanse i razgovarati o planiranju budžeta za

2019. godinu uključujući i mere poreske politike za rast,

javne investicije, plate u javnom sektoru i penzije, a takođe

će oceniti napredak Srbije u strukturnim reformama i

razgovarati o reformskim prioritetima za iduću godinu.

Inače, Odbor izvršnih direktora MMF-a polovinom jula odobrio je Srbiji novi program saradnje uz podršku

Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument - PCI).

Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i

institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i

poboljšanja životnog standarda.

Aranžman je odobren za period od 30 meseci, a predviđeno je da se napredak dogovorenog ekonomskog

programa prati putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata na kojima će se davati ocena njegovog

sprovođenja.

Nedimović: Prodaja PKB-a jedino i najbolje

rešenje

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da je prodaja Poljoprivredne korporacije

Beograd (PKB) bila jedino i najbolje rešenje.

"Kao državnom preduzeću, PKB-u su bile potrebne velike investicije, što je mogao da ponudi samo privatni

kapital, a prodaja je bila jedino i najbolje rešenje, jer država nije mogla da izdvoji 100 miliona evra i ubaci

ih u tu korporaciju", rekao je Nedimović za "Politiku" od nedelje.

On je dodao da na prvom tenderu koji je raspisao grad Beograd nije

uopšte ni bilo zainteresovanih.

"Sada smo imali samo jednog ponuđača i svega dve kompanije koje

su otkupile dokumentaciju. To znači da ova korporacija ipak i nije

toliko atraktivna kako se misli", rekao je Nedimović odgovarajući na

pitanje da li je prodaja bilo jedino rešenje za poslednji veliki državni

kombinat.

Upitan zašto se odustalo od strateškog partnerstva gde bi država

zadržala udeo, ministar kaže da bi strateško partnerstvo moglo da dođe u obzir da je bilo zainteresovanih.

"Naravno da smo pre raspisivanja tendera radili ispitivanje tržišta. Postavlja se pitanje šta bi to funkcionalno

donelo u odnosu na ovakav vid traženja investitora. Podsećam, ovo nije bila klasična prodaja imovine jer je

bilo ograničenja za investitora. Od broja grla i nivoa proizvodnje koji će morati da zadrži u naredne tri

godine, do zabrane otuđenja i obaveznih investicija. Novi vlasnik će morati da zadrži 1.000 radnika od 1.700

zaposlenih i da isplati otpremnine od 450 evra, što je više od zakonom propisanih 200 evra po godini staža",

rekao je ministar Nedimović.

Potreban kapacitet za ispunjenje zahteva

Ističe da prehrambena sigurnost Srbije neće biti ugrožena, da država poseduje i viškove hrane i suficit u

trgovanju poljooprivrednim proizvodima u visini od 1,7 milijardi evra.

Odgovarajući na pitanje zašto država nije uslovila investitora na duži rok, Nedimović kaže da Zakon o

privatizaciji daje obavezu od tri godine, a da rok od pet godina koji je država želela nije mogao da bude

postignut bez izmene propisa.

"Tražen je investitor koji je u prošloj godini imao minimalan promet od 400 miliona evra. Dakle kupac koji

je imao kapacitet da ispuni zahteve", dodaje ministar.

Na konstataciju "Politike" da opozicija kaže da se tražio konkretan investitor, Nedimović postavlja pitanje

zašto današnja opozicija nije našla nekog u poslednjih 15 do 20 godina, već su konstantno beleženi gubici.

"Čak i ono što su prikazivali kao investiciju (farme) nisu platili, nego je plaćeno kasnije iz poslovanja.

Držali su preduzeće u konceptu reorganizacije da nikome ne bi plaćali obaveze. Pa to može svako. Kakva je

to privreda, to je klasično socijalističko samoupravljanje. Ako želimo investicije, veće prinose u PKB-u,

mora da se ulaže u infrastrukturu. I još nešto, što se tiče promene namene zemljišta, o čemu su mnogi

pričali. Građevinsko zemljište nije bilo predmet prodaje, ono je ostalo u vlasništvu države. Toliko je složena

procedura promene namene zemljišta i prolazi kroz toliko nivoa odlučivanja da je to praktično nemoguće",

rekao je Nedimović.

Novac od prodaje će leći po potpisivanju ugovora, dodaje ministar, ističući da je dugovanje 80 miliona evra,

a da će svi poverioci biti izmireni.

"Tako ćemo se na dva načina lišiti loših neplaćenih potraživanja. Šta je bila alternativa svemu ovome? Da se

PKB i dalje zadužuje i da to banke kasnije uzmu na ime hipoteke. Ili treća varijanta, da preduzeće ode u

stečaj, da se sve anulira, radnici ostanu bez posla i kasnije proda imovina", kaže Nedimović za "Politiku".

Rešenje? Umesto otkaza, skraćuju rad na tri dana

Najveći britanski proizvođač automobila Jaguar Land Rover će od oktobra skratiti radnu nedelju na tri sa pet

radnih dana u fabrici u Kasl Bromviču.

Kompanija tako nastoji da izbegne ukidanje radnih mesta.

Ta mera će biti na snazi do početka decembra, izjavila je portparolka kompanije, a prenosi agencija Rojters,

uz podsećanje da je pre samo nekoliko dana direktor Jaguara upozorio na negativne posledice Bregzita.

"U svetlu daljih poteškoća koje pogađaju auto industriju sprovodimo privremena prilagođavanja

organizacije proizvodnje u Kasl Bromviču", navodi se u saopštenju Jaguara.

Direktor Jaguara Ralf Špet je prošle nedelje upozorio da bi nepostizanje sporazuma o Bregzitu koštalo

Britaniju više desetina hiljada radnih mesta u auto industriji i da bi ugrozilo proizvodnju u toj kompaniji.

On je, takođe, rekao da je vlada u Londonu "demonizovala" dizelaše, što je za posledicu imalo gašenje 1.000

radnih mesta u Jaguaru ranije ove godine.

Može rad i nedeljom, ali da se bolje plaća

Samo u trgovini radi 200.000 ljudi, koji nemaju vreme za porodicu i odmor, kažu u udruženjima trgovaca

koji podržavaju inicijativu da poslednji dan vikenda bude slobodan

Nisam za to da se ukida rad nedeljom i da to bude obaveza za

sve, već da se ostavi pravo poslodavcima da sami biraju da li

će raditi tog dana. Ko želi može da radi, ali smatram da bi

radnici tog dana trebalo da budu plaćeni značajno više od

onoga što zakon trenutno propisuje, rekao je za „Politiku”

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

Inače po Zakonu o radu, poslodavac u Srbiji je dužan da rad

nedeljom plati 26 odsto više od dnevnice, a praznikom duplo

više. Na pitanje da li je do sada bilo inicijativa da zakon bude

promenjen u ovom smeru, on kaže da nije, ali da se o tome dosta polemisalo svaki put kada neka od država

Evropske unije izađe sa najavom da će nedelja biti neradan dan.

Kako je „Politika” objavila, ovo je trenutno aktuelna tema u regionu. Hrvatski mediji su prošle nedelje

preneli da tri ministarstva trenutno rade na izmeni zakona, koji bi doneli ograničenje rada u ovom danu. Ova

zemlja je u više navrata pokušavala da izdejstvuje ova prava za radnike u trgovinskom i uslužnom sektoru.

Rad nedeljom u Hrvatskoj već je bio zabranjen 2003. godine za vreme vlade Ivice Račana, pa drugi put

2009. godine u vreme Ive Sanadera. Ali, to nijednom nije dugo potrajalo jer je Ustavni sud reagovao na

pritužbe velikih trgovinskih lanaca, koji su smatrali da takve odluke krše zagarantovan jednak položaj

preduzetnika na tržištu.

Radnički sindikati u Srbiji pokrenuli su još 2015. godine inicijativu za izmene zakona kojima bi se zabranio

rad nedeljom. Interesantno je da je sindikate tada podržalo Udruženje trgovaca iz Novog Sada, a oni su i

samostalno podneli inicijativu da se rad nedeljom ukine. Kako kažu u ovom udruženju za naš list, inicijativa

je podrazumevala da se ovaj problem reši na državnom nivou kako bi veliki i mali trgovci bili u

ravnopravnom položaju. Glavni motiv je, kako su tada objasnili, to da i zaposleni u malim trgovinama imaju

porodice, decu i da bi im trebalo omogućiti da makar jedan dan u nedelji budu svi na okupu. Inicijativa nije

zaživela, ali udruženja trgovaca veruju da će se i to vremenom dogoditi.

Prema rečima Mlađana Šumića, i ova promena bi mogla da zaživi, kao i što nismo verovali, a dogodilo se,

da smanjujemo upotrebu plastičnih kesa.

– U ovoj branši ima više od 200.000 ljudi koji rade svaki dan. Bilo bi dobro da nedeljom rade restorani,

pumpe, hitne službe, a oni da radnu nedelju završavaju u subotu. I strani poslodavci u Srbiji u matičnim

zemljama ne rade nedeljom, pa zašto to i ove ne bi bilo tako – kaže Šumić i dodaje da nam nedostaje

standard da bismo to primenili, ali, kako kaže, veruje da će i za to doći vreme.

Poslednja decenija u EU obeležena je sličnim inicijativama, ali su malobrojne države koje su uspele ovo da

ostvare do kraja. Svi se mahom pravdaju navikama potrošača i navodnom željom trgovaca da im budu pri

ruci baš vikendom kako bi mogli na miru da kupuju. Evropski savez na nedelju, uticajno udruženje koje

okuplja glavne verske zajednice, sindikate, socijalna udruženja, neprekidno podnosi ovakve zahteve kako bi

se obezbedio ravnopravan položaj svih zaposlenih u trgovinskom sektoru. „Dojče vele” navodi da u povelji

Evropske unije piše da svaki zaposleni ima pravo na kontinuirani odmor od najmanje 24 sata u toku nedelje.

Prethodni evropski propis je još određivao da to bude upravo nedelja, kao što na tome sada insistira crkva,

ali je to Evropski sud poništio. Realnost je očigledno drugačija.

Nedelja je postala dan kao i svaki drugi, piše „Dojče vele”, napominjući da podaci „Eurostata” pokazuju da

čak 13 odsto zaposlenih, u 28 zemalja EU, tvrdi kako obično rade nedeljom, a trećina njih makar jednu

nedelju u mesecu. Razlike u EU su i dalje velike za zaposlene u trgovinskom sektoru. Tako u Nemačkoj

propise donose pokrajine i obično je dozvoljeno da mogu da rade kiosci, ali ne i obične trgovine kojima

nadležni ipak mogu da odobre rad do najviše 10 nedelja i praznika u godini. U Francuskoj trgovine mogu da

rade do 12 nedelja ili praznika u godini, ali zaposleni ne mogu biti prisiljeni na to. U Španiji je slično

regulisano, ali kao turistička zemlja ipak imaju malo više radnih nedelja, dok u Velikoj Britaniji nema

nikakvih ograničenja, tamo čak 18 odsto zaposlenih gotovo redovno radi tog dana, a situacija je lošija samo

u Holandiji (18,4) i Slovačkoj (20,9 odsto).

Ko najbolje plaća

U Francuskoj rad nedeljom poslodavce automatski košta dvostruko više, slično kao i u Švedskoj, dok je u

Nemačkoj to rešeno kolektivnim ugovorima, ali obično nedeljna dnevnica veća je 50 odsto. Država to

stimuliše time što se ovaj novac ne oporezuje.

Jugmedia

“Jura” seli deo proizvodnje iz Leskovca u

Albaniju?

Korejska kompanija „Jura“ će deo pogona za proizvodnju kablova za automobile iz Leskovca premestiti u

Albaniju, i to nakon isteka petogodišnjeg ugovora za subvencije koje je država davala kompaniji za svakog

zaposlenog radnika.

Kako piše lokalni portal Jugmedia, u fabric u Leskovcu navodno

je menadžment radnicima saopštio da će deo proizvodnje iz

Leskovca biti prebačen u Albaniju, tačnije proizvodnja kablova

za podne instalacije na kojoj rade, a bez posla će ostati 350

radnika.

Radne knjižice će, po svemu sudeći, biti vraćene onima koji su

često koristili bolovanja i onima koji nisu uspeli da se ukope u ritam rada.

Ipak, menadžment fabrike pokušava da uteši radnike. Korejska Jura je u Leskovcu pored postojeće podigla

je i drugu fabriku za oko 500 ljudi, sa savremenom tehnologijom, pa su menadžeri zaposlenima objašnjavali

da će jedan deo radnika biti prebačeni u novu fabriku, dok će ostali biti raspoređeni na drugim radnim

mestima u postojećoj fabrici.

BIZLife/Beta

U utorak protest porodilja i trudnica

Trudnice i porodilje nezadovoljne Zakonom o podršci porodica sa decom organizuju u utorak, 25. septembra

u Beogradu protestnu šetnju do zgrade Vlade Srbije.

Protestna šetnja pod nazivom “Mame su zakon” počeće u 17.00 od Trga Nikole Pašića do Vlade Srbije.

Kako je na društvenim mrežama objavljeno, protest nije “politički obojen” i organizuju ga nezadovoljne

trudnice i porodilje koje će neke od njih zbog promene načina obračuna, tokom porodiljskog odsustva ili

radi nege deteta primati veoma male mesečne iznose.

Novim propisom oštećene su mame koje rade manje od 18 meseci u kontinuitetu, majke preduzetnice, mame

koje imaju decu sa invaliditetom, deca koja su rodjena kao 3. i 4. dete u porodici pre 1. jula, a imaju manje

od 10 godina i mame koje zaradjuju više od tri republičke prosečne plate.

Рад на црно и даље скупо кошта и државу и

раднике

Инспектори рада су за осам месеци ове године затекли на раду на црно 9.252 лица са којима је после

изречених мера заснован радни однос.

На основу пореза и доприноса, рачунајући минималну

цену раду, у буџет Србије по том основу слило се

625.863.118,22 динара односно око 5,3 милиона евра.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и

социјална питања има своја законска ограничења и нема

све алате у својим рукама да након откривања лица која

раде на црно увек спроведе процес до краја, објашњава

у разговору за „Дневник“ Стеван Ђуровић, в.д.

директора Инспектората рада.

- Након уочених пропуста у области радних односа и безбедности и здравља на раду, инспектори

рада државе Србије доносе решење и подносе прекршајне и кривичне пријаве. Када прекршајне и

кривичне пријаве пређу у надлежност судова, инспекција рада више нема никакве утицаје на даље

процесе које обично временски трају дуго – каже Ђуровић - ако на годишњем нивоу застарева 35

одсто покренутних прекшајних поступака по разним основама, ако имамо 20 одсто обустава

поступака и 17 одсто изречених опомена, то све скупа умањује огромне напоре инспекције рада и не

доприноси смањењу откривених законских неправилности у областима радних односа и безбедности

на раду.

Просечне казне од 115 до 150 хиљада

Прошле године, по захтевима за покретање прекршајног поступка поднетим према Закону о раду

укуупан износ изречених новчаних казни по решењима судија за прекршаје износио је 153.047.200,00

динара, а на основу 1.337 поднетих захтева за покретање поднетих захтева за покретање прекршајног

поступка, што значи да је просечан износ изречене казне 114.470 динара.

Или, у области безбедности на раду по захтевима за покретање прекршајног поступка поднетим

према Закону о безбедности и здрављу на раду, укупан износ изречених новчаних казни

по решењима судија за прекршаје износио је 75.923.900,00динара на основу 569 поднетих захтева за

покретање поступка, што значи да је просечан износ изречене казне 156.222,00 динара.

Према његовим речима ништа мањи проблем не представљају ни изречене пресуде у новчаном

износу, где закон предвиђа казну , примера ради, за послодавце који ангажују лице на црно у износу

од 800.000 до 2.000.000 динара, а судском пресудом се изричу казне од рецимо 100.000 до 300.000

динара, а понекад и мање.

- За првих осам месеци ове године инспектори рада поднели су укупно 4.174 захтева за покретање

прекршајних поступака у области радних односа и безбедности и здравља на раду, што је за 118

одсто више него у истом периоду прошле године, када су поднели 1.919 захтева. По основу захтева

за покретање прекршајног поступка које су подносили инспектори рада до 31.августа ове године

послодавци су кажњени новчаним казнама у износу од 159.525.000,00 динара и толико се слило у

буџет Србије.

Треба подсетити и да прекршајни поступак не може да се покрене нити води ако протекне једна

година од дана када је прекршај учињен, док покретање и вођење прекршајног поступка застарева у

сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост.

Дакле, до апсолутне застаре вођења прекршајног поступка долази када протекне две године од дана

када је учињен прекршај.

- Послодавци морају да се понашају друштвено одговорно и да са радницима закључују одговарајуће

уговоре и подносе јединствене пријаве за обавезно социјално осигурање пре њиховог ступања на рад.

Истовремено, сва лица која су ангажована на фактичком раду требало би да инспекцији рада пријаве

такав рад јер ће, када их инспектор рада затекне на раду на црно послодавцу бити наложено да са

њима заснује радни однос на неодређено време и на тај начин ће стећи сва права из радног односа за

која су док су радили на црно били ускраћени. Лица која раде на црно, као и сви други грађани, могу

пријавити рад на црно свим организационим јединицама инспекције рада на целој територији Србије

путем бесплатне телефонске линије 0800 300 307, која је отворена уоквиру пројекта „Реци НЕ раду

на црно“, писаним и електронским путем, путем телефона или доласком у канцеларије инспекције

рада –каже Ђуровић.

Инспекција рада поступа по свим пријавама лица која раде на црно,м као и по пријавама других

грађана који имају сазнања о раду на црно , било да су инспекцији рада доставили своје личне

податке или су рад на црно пријавили анонимно. Истина, у мањем броју случајева лица која раде на

црно обраћају се инспекцији рада док раде без уговора о раду управо због страха од губитка посла.

Инспекторату за рад се чешће обраћају лица чије је радно ангажовање на фактичком раду престало, а

тада је једини начин за остваривање њихових повређених права обраћање надлежном суду, од кога

могу тражити да утврди да су засновали радни однос на неодређено време или захтевати накнаду

штете.

Štrajk, od danas u školama skraćeni časovi

Prosvetni radnici nezadovolji predlogom zakona o platnim razredima od danas u školama širom Srbije

držaće skraćene časove od 30 minuta.

Oni takođe najavljuju i radikalizaciju protesta, pišu "Večernje novosti".

Prosvetari su od početka školske godine jednom sedmično držali skraćene časove, a kako navodi list, od

danas će časovi biti skraćeni.

Sindikati zahtevaju da svi prosvetni radnici sa sedmim stepenom obrazovanja budu prebačeni u devetu

platnu grupu, umesto da budu, kako je to sada planirano, u osmoj.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je ranije da će svi prosvetni radnici

koji imaju razredno starešinstvo biti prebačeni u devetu platnu grupu.

U štrajku su Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sidikat radnika u prosveti Srbije, Granski sindikat

"Nezavisnost" i Sindikat obrazovanja Srbije.

Sastanci prosvetara sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održani su 13. i

18. septembra, a kako navode "Večernje novosti", biće održani i ove nedelje.

Pirotski "Tigar": Gazda poštuje zaposlene

Predstavnici "Dekatlona" proglasili pirotski "Tigar" AD kompanijom dobre prakse. Piroćanci napredovali

na socijalnoj lestvici firmi u odnosu prema radnicima

PREDSTAVNICI "Dekatlona", svetskog maloprodajnog

lanca sportske obuće koji posluje u više od 40 zemalja, a

koji će od naredne godine imati i svoje prodavnice u

Srbiji, nakon obilaska pirotske fabrike obuće "Tigar" AD

i kontrole proglasili su ovu firmu kompanijom dobre

prakse i na skali stručnog ocenjivanja povećali njen

rejting u klasu B.

To praktično znači da su Piroćanci napredovali na

socijalnoj lestvici firmi u odnosu prema radnicima, tačnije

da su unapređeni radni uslovi, odnos prema zaposlenima, sistem zaštite i bezbednosti na radu. Ovakva ocena

inostranih partnera dragocenija je ako su ima u vidu da se jedan od najvećih proizvođača sportske, zaštitne i

specijalne obuće od gume na Balkanu i u Evropi, poslednjih sedam godina suočavao sa izuzetno teškim

finansijskim i drugim problemima i da je u postupku UPPR, čiji se kraj polako, ali sigurno nazire.

- Za ovu sertifikaciju koju je obavila kuća SGS, fabrika je prešla prethodnu stepenicu i bila u klasi C. Ovaj

status podrazumeva da su svi problemi koji se odnose na zdravlje i bezbednost radnika, kao i odnos prema

njima otklonjeni. Ocena A važi za najveće domete u oblasti zaštite, a E za neprihvatljive uslove rada i

odnosa prema zaposlenima - objašnjava direktor "Tigra" AD Vladimir Ilić.

Prema njegovim rečima, kompletan posao oko pripreme za ocenjivanje trajao je svega nekoliko meseci

mukotrpnog rada. Radnici su snabdeveni kompletno novom opremom, mašine su obezbeđene i obeležene,

svi zaštitni sistemi su u funkciji,zaposleni su obučeni i informisani o opasnostima, zaštitnim merama,

prevenciji,kao i o pravima koja se odnose na slobodu udruživanja, disciplinsku praksu, sigurnost zarade,

odgovornu upotrebu sirovina i kapaciteta i zdravu životnu sredinu. Uveden je nov sistem elektronske

komunikacije i evidencije, kao i adaptirani prostor za odlaganje opasnog otpada po svetskim standardima.

Celokupna saradnja se zasniva na proizvodnji sportskih i lovačkih čizama, a poslednjih meseci i čizama za

jedrenje, ali i za brodske posade. Ovakav obim saradnje će verovatno toliko pominjani lanac naredne godine

dovesti na prvo mesto među kupcima robe nastale u pogonima pirotskih gumara, a oni su glavni snabdevači

armija nordijskih zemalja gumenim čizmama u kombinaciji sa metalom. Naravno, reč je o obući za

ekstremne uslove, koju su kreirali i napravili ovdašnji tehnolozi i radnici.

PREZADOVOLjNI

NOVOM ocenom u "Tigru" AD su više nego zadovoljni, jer su pomalo premašili sopstvena, ali i očekivanja

"Dekatlona", koji je jedan od najznačajnijih poslovnih partnera Piroćanaca, koji sa ovim maloprodajnim

lancem sarađuju već osam godina. U tom periodu, realizacija poslova sa "Dekatlonom" povećana je za

čitavih 120 dosto, dok je finansisjki posmatrano, povećanje čak 185 odsto.

Nedeljnik Peč at

PRODAJA PKB: Galabija nad srpskim oranicama

Uz sve primedbe i upozorenja da se ne prodaje zemljišni resurs kao što je PKB, da ga treba očuvati i

unaprediti, država ga je ipak otuđila i to, čini se, po veoma niskoj ceni

STARA poslovica kaže da je lako prodati, ali da je teško steći. Može li se to reći i za aktuelnu prodaju

Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), za koju jedni kažu da je tragično pogubna, a drugi da je to

trebalo uraditi još pre 20 ili bar 10 godina? U svakom slučaju, privatizacija PKB-a danas je jedna od

najbolnijih tema naše privrede.

JEDINSTVEN U SVETU

Malo je poznato da je PKB po veličini skoro kao ceo Beograd. Prostire se na gotovo 30.000 hektara, dok

urbana površina grada iznosi oko 36.000 hektara, odnosno 360 kvadratnih kilometara. Ne postoji takav

poljoprivredno-prehrambeni sistem nigde u svetu, koji u sklopu svog poslovanja ima mogućnost da razvija

nove proizvode, poput instituta ili oglednog dobra, a da istovremeno poseduje sposobnost da samostalno

prehrambenim proizvodima snabdeva velegrad u dovoljnim količinama, i da se pritom nalazi na samom

rubu prestonice.

Po srpskoj tradiciji, pokolenjima nikada nije bilo dozvoljeno da rasprodaju nepokretnu imovinu-zemlju, ako

bi u bilo kom selu u Srbiji neko to uradio, izgubio bi ugled i poverenje seljana. „Ni najsiromašniji seljak u

najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga, ako nije životno ugrožen. A PKB je

njiva, ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu Srbije“, poručivao je svojevremeno agroekonomista

Miladin Ševarlić.

JEDINA PONUDA

Iako je prodaja PKB-a dugo pripremana i najavljivana, posle velike pompe, za ovog poljoprivrednog giganta

stigla je samo jedna ponuda. Ministarstvo privrede je u petak (14. septembra) saopštilo da je za kupca PKB-

a proglasilo „Al Dahru“, srpski ogranak arapske kompanije, koja je za ovu korporaciju ponudila 105,05

miliona evra. Ministarstvo privrede je tom prilikom podsetilo da je početna cena određena u iznosu od 50

odsto procenjene vrednosti predmeta prodaje na dan 31. decembra 2017. godine, što je tada iznosilo

104.554.593,74 evra.

Na prodaju je ponuđeno 16.785 hektara zemljišta

PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i

stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Ponuđena

je i imovina zavisnih društava – Ekolaba, Instituta

PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

„Kog vlasnika će biti briga za studenta

Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji sledeće

godine slavi 100 godina? Sve velike zemlje imaju

naučnoistraživačke centre sa svojim zemljištem, i

to je potrebno i Srbiji i Beogradu“,

prokomentarisao je za „Danas“ agroekonomista Milan Prostran, ogorčeni protivnik prodaje PKB-a i

popuštanja pod pritiskom MMF-a, ističući da njegovu struku najviše vređa kako se jeftino prodaje obradivo

zemljište.

Iz prodaje je izuzet deo PKB-ovog zemljišta oko pristupnih saobraćajnica novom mostu i celoj toj „severnoj

tangenti“ od 21 km dužine. Koliko je to tačno hektara i kojih, tek treba da odrede urbanisti, pa da se ono

pretvori u građevinsko zemljište. Prve, nezvanične procene su da se radi o 400 do 700 hektara. Sve ostalo se

prodaje; zgrade, mašine, stoka, pa čak i zemljište. I za zemljište namenjeno prodaji ima tvrdnji da se radi o

državnom zemljištu, koje je PKB rentiralo po prečem pravu zakupa. A zakon jasno zabranjuje prodaju

državnog zemljišta.

Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog

građevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2

hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113

evra, odnosno 284.000 evra. Mada i oko ovih cena

ima neslaganja, kao i prošle godine, kada je PKB,

navodno, prodao kompanijama MPC i „Lidl“ pet

hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni

(kod naselja Greda Borča), za 700.000 evra po hektaru. Nije bilo ni zvanične potvrde ni demantija, iako

upućeni tvrde da se verovatno radi o 7.000 evra po hektaru, što, nasuprot pomenutoj, predstavlja

neverovatno nisku cenu.

Tek, zvanično procenjena ukupna vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra,

udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta

PKB Agroekonomik 431.300 evra. Vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu

cenu, već će cena za stado biti određena prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u

posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa. Zaključenje kupoprodajnog ugovora se

očekuje u narednom periodu, nakon što Uprava za sprečavanje pranja novca dostavi Ministarstvu privrede

obaveštenje da za to ne postoje smetnje, navelo je Ministarstvo u saopštenju.

AL DAHRA

Naravno, teško je utvrditi, mada isto tako i odagnati sumnju, da je i ova prodaja skrojena po meri poznatog

kupca. Jedan od uslova bio je da je potencijalnom kupcu pretežna delatnost poljoprivreda ili trgovina

poljoprivrednim proizvodima. Moraju da dokažu da su lane samostalno ili na konsolidovanom nivou

ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra, uslov koji čak ni naši tajkuni, i sami doskorašnji pretendenti

na ovaj kombinat, Petar Matijević i Miodrag Kostić, ne ispunjavaju. „Al Dahra Srbija“ osnovana je u martu

ove godine, tako da je izvesno da će iznos prihoda dokazivati preko osnivača – „Al Dahra agrikalčer“ iz

Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Al Dahra“ je i ranije u više navrata pokazivala interesovanje za PKB. Predstavnici Vlade Srbije i „Al

Dahre“ su 2013. godine u Abu Dabiju potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu u

vrednosti 400 miliona evra. Ugovor o zajedničkom ulaganju u Abu Dabiju potpisao je tadašnji ministar

finansija i privrede Mlađan Dinkić. Taj ugovor nije

realizovan, a kompaniju „Al Dahra“, koja je po ugovoru

sa Vladom Srbije trebalo da preuzme tadašnja preduzeća

u restrukturiranju „Bačka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove

Gajdobre, „Mladi Borac“ iz Sonte i „Agrobačku“ iz Bača,

nasledila je firma „Al Ravafed“. Ona je u dugoročni

zakup dobila zemljište Vojne ustanove Morović u

Karađorđevu kao i sivačko preduzeće.

Ne zna se zbog čega taj ugovor nije realizovan, ali je „Al

Dahra“ 2014. godine postala većinski vlasnik beogradske

firme „Rudnap“ u vlasništvu Vojina Lazarevića. Po

ranijim najavama predstavnika „Al Dahre“, plan kompanije je da u Srbiji ima oko 20.000 hektara obradivog

zemljišta. Time bi, kako su navodili mediji, arapske kompanije postale drugi po veliči vlasnik zemljišta u

Srbiji, posle Petra Matijevića, vlasnika kompanije „Matijević“, koja obrađuje oko 30.000 hektara.

U svakom slučaju, javnost je uskraćena za saznanje da li su arapske firme koje posluju u srpskom

agrobiznisu povezane. Ne zna se ko je njihov krajnji vlasnik, i imaju li veze sa ovdašnjim

nazovibiznismenima.

Ali se zna da je „Al Dahra“ jedna je od kompanija koje se često pominju u izveštajima organizacija koje se

bave problematikom „otimanja zemlje“ (land grabbing), kao i u izveštajima Evropskog parlamenta. U

izveštaju međunarodne nevladine organizacije GRAIN za 2016. godinu navodi se da su kompanije iz

Ujedinjenih Arapskih Emirata „Al Dahra“ i „Al Ravafed“ i nemački „Tenis“ u Srbiji „otimači zemljišta“,

dok Odbor za privredu i socijalna pitanja Evropskog parlamenta navodi da je ukupnog poljoprivrednog

zemljišta u Evropi sve manje, a sve je više zemlje u rukama određenih velikih preduzeća pa tako jedan odsto

poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 20 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU, a tri odsto poljoprivrednih

gazdinstava kontroliše 50 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Treba podsetiti, „Al Dahra“ je i lane bila viđena kao najozbiljniji kupac PKB-a. Predsednik Aleksandar

Vučić, tada kao premijer, razgovarao je u januaru 2017. u Davosu s direktorom arapske kompanije o

mogućnostima ove investicije, a tema razgovora, kako je navedeno na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, bio je i

model privatizacije PKB-a.

„Sve što je dobro za Srbiju, mi smo spremni da uradimo. Želimo da razvijamo poljoprivrednu industriju i za

to imamo velike planove. Naša kompanija ima obezbeđeno tržište za sve poljoprivredne proizvode“, rekao je

direktor kompanije „Al Dahra“ Hadim Al Darej.

ISTORIJAT PROPADANjA

Prema podacima, pre privatizacije u Srbiji je bilo 108 poljoprivrednih dobara i 91 kombinat, od čega se

većina nalazila u Vojvodini. U procesu surove

svojinske transformacije, skoro po principu

prvobitne akumulacije kapitala, poništena je svaka

treća prodaja, mnoga preduzeća su ugašena i

uništena, da bi ne baš malo njih dospeo u ruke

kriminalaca poput Darka Šarića i njemu sličnih,

nekih su se dokopali Arapi a nekih domaći tajkuni

kao što su Kostić, Mišković, Matijević…

Sama istorija korporacije (nekada kombinata) PKB

sve do početka privatizacije u Srbiji, do pre skoro

dve decenije, bila je primer poljoprivredno-prehrambenoj industriji regiona. A da bi to postala, decenijama

se posle Drugog svetskog rata od Pančevačkog rita „otimala“ i isušivala zemlja i na osnovu primarne

proizvodnje stvarala jaka prehrambena industrija.

U procesu privatizacije najpre su prodata preduzeća „Frikom“, „Imlek“ i klanica „Imes“. Nejasno je kako je

uopšte došlo do izdvajanja tih preduzeća iz PKB-a odmah po formiranju vlade posle promena 2000. godine,

ali i još nekih, kao što su „Pekabeta“, „PKB Banka“, „PKB voćarske plantaže Boleč“, „Vizelj – farma

svinja“… Kako je „Vizelj“ postao akcionarsko društvo i zašto je klanica IMES dovedena do stečaja?

Prve veće sumnje i problemi pojavili su se kad je Skupština grada pre nekoliko godina pokušala da „Al

Dahri“ proda oko 5.000 hektara gazdinstva „7. juli“. Kada su naleteli na totalnu konfuziju i nedefinisane

vlasničke odnose nad zemljištem, Arapi su se povukli.

Sledi neuspeli pokušaj privatizacije Agencije za privatizaciju, koja je u decembru 2015. objavila javni poziv

za prodaju imovine PKB, ali na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih. Posle toga

prodaja je obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala. U septembru 2016. godine Skupština

grada Beograda je odlučila da se Republici Srbiji prenesu akcije u PKB-a koje su u vlasništvu grada, na

osnovu postupka koji je 15. avgusta pokrenula Vlada Srbije. Posle neuspele prodaje 2016, početkom avgusta

ove godine u listu „Politika“ je objavljen oglas da država ponovo namerava da proda imovinu PKB.

ZA PRODAJU I PROTIV NjE

Podeljena oko pitanja da li je PKB trebalo privatizovati ili ne, stručna javnost je saglasna u jednom –

postupak prodaje ovog nekada uspešnog giganta nije se odvijao kako treba jer od početka privatizacije

mnogo toga nije bilo ni jasno ni transparentno.

Tako profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, prema sajtu „BIZlajf“, smatra da je prodaja PKB-a

dobro rešenje. „Nema razloga da se država bavi proizvodnjom hrane. To ne postoji u tržišnim

ekonomijama“, smatra Arsić i ocenjuje i da je jedinstvena prodaja PKB-a, a ne rasparčana prodaja zemljišta,

efikasnije rešenje. Poručuje i da ne treba dozvoliti da se poljoprivredno zemljište transformiše u građevinsko

i da to svakom potencijalnom kupcu treba naznačiti.

I drugi ekonomisti sa liberalnim ekonomskim pristupom privredi, poput ekonomskog novinara Miše Brkića,

pristalice su privatizacije PKB-a, uz tezu da su političari koji nisu uspeli do sada da ga prodaju samo „dali

krila ljubiteljima radničkog samoupravljanja i državne svojine da ponovo dignu glas i da počnu da pričaju

kako PKB treba da ostane državni i kako treba da postane špajz iz koga će da se hrani Beograd, a država će

da pokriva sve gubitke PKB-a. I onda će građani Prijepolja, Bajine Bašte i Leskovca da svojim novcem

preko budžeta Srbije finansiraju PKB koji treba da hrani Beograđane. Zašto bi to radili građani, recimo,

Bajine Bašte?“

Ovi komentatori uglavnom kritikuju samo pristup i postupak privatizacije, navodeći da nije dobro za tender

što je samo „Al Dahra“ ostala kao zainteresovani kupac; da jedan učesnik na tenderu podrazumeva neuspeh i

da ga je trebalo poništiti, naročito ako se ima u vidu da je ova firma već izazvala dosta polemika u

javnosti…

Ako izuzmemo opoziciju, koja je po svojoj političkoj prirodi protiv svega što čini vlada, kritičari ove i

ovakve privatizacije smatraju da je realna cena PKB-a višestruko veća od one koja je predviđena tenderom.

Upozoravaju da klimatske promene čine da poljoprivredno zemljište vredi sve više i da je njegova cena i u

Srbiji u velikom porastu, zbog čega s prodajom ne treba žuriti. Tvrde i da bi uz postavljanje profesionalnih

kadrova na čelo preduzeća ono u potpunosti moglo da izađe na „zelenu granu“ i posluje daleko bolje nego

što je to sada slučaj. Ukazuje se konkretno i na uslove tendera, prema kojima će kupac, nakon tri godine,

imati pravo da promeni delatnost preduzeća, pa samim tim i kupljenog zemljšta, što navodi na to da je

mogući cilj njegova prenamena u građevinsko zemljište.

Upravo u polemici na „BIZlajfu“ savetnik za razvoj i ulaganja Mahmut Bušatlija rekao je da je cena

nevažna, pošto je PKB zbog svog javnog interesa „neprocenljiv“, i pita se „ko uopšte može da proceni

vrednost najvažnijeg proizvođača hrane u zemlji?“ Sve uz konstataciju da se „odričemo poslednjeg uporišta

naših realnih potreba, a to je hrana“.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića u „Blicu“, PKB (je) treba(lo) da ima

poseban status među preostalim državnim preduzećima i ne bi trebalo prodati ga.

„Ako bih bio u prilici da razmišljam na koji način treba rešiti pitanje PKB, ja ne bih prodavao, nego bih po

sistemu tendera koji je raspisan za RTB Bor tražio strateškog partnera sa zadržavanjem većinskog vlasništva

države“, kaže Savić.

Zbog sankcija poslednje decenije 20. veka, nesmotrene politike države i veoma loše privatizacije u kojoj je

najbolji deo PKB prodat i to za nevelik novac, Savić smatra da je kombinatu praktično „odsečena jedna

noga“.

Što se tiče „Al Dahre“, Savić se pita šta su, u stvari, njihove prave namere i kaže da ga ne napušta utisak da

njih najviše interesuje zemljište, a da nisu raspoloženi za deo stočarstva, jer je to ozbiljna i zahtevna

delatnost.

Vredi još jednom podsetiti i da je država više decenija ulagala ogroman novac u Pančevački rit na mestu gde

je PKB, a da je taj kombinat pre dvadesetak godina bio preduzeće koje je u svetu prodavalo tehnologiju po

sistemu „ključ u ruke“ i imalo je proizvodnju „od njive do trpeze“. Svi protivnici privatizacije tvrde da je

PKB specifičan slučaj, da poseduje velike površine u jednom komadu nadomak Beograda, naglašavajući da

je zemlja jedini resurs koji beskonačno traje...

Sputnjik/portal B92.net

Koliko je Srbija neutralna? I možemo li od toga

profitirati?

Koliko je Srbija kao "neutralna“ zemlja koja nije u EU pogodna za ulaganja u momentu svetskih trgovinskih

i ekonomskih sukoba koji bukte između Zapada i Istoka.

A koliko to može da joj bude hendikep u nekim budućim prestrojavanjima ekonomske moći?

Poseta predsednika Aleksandra Vučića Kini donela je nove investicije i poslove Srbiji, ali i utisak da

poziciju sve interesantnijeg partnera, i to ne samo za kineska ulaganja, nalazimo i u činjenici da nas u

saradnji ne sputavaju razne birokratske barijere. Na one

skrojene u Vašingtonu i Briselu koje im kvare poslove u

poslednje vreme sve češće se žale i pojedine članice EU.

To što, kao zemlja koja nije članica EU, u poslovima ne

moramo da se rukovodimo sankcijama Zapada uvedenih

Rusiji, ili stavljanjem pod lupu mnogobrojnih EU

procedura svakog potencijalnog kineskog ugovora, ne bi

baš moglo da se nazove ekonomskom neutralnošću,

kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

Jer ako ste ekonomski neutralni ne možete da se

maknete s mesta, dodaje on. U ekonomiji morate da

budete agresivni, da nudite određene projekte, da stvarate i nudite određeni ambijent, ističe on i dodaje da

nam to polako polazi za rukom. Polako osvajamo principe slobodnog tržišta, naglašava Bušatlija za

Sputnjik.

On podseća da su uprkos striktnim procedurama Brisela kojima podleže svaka kineska investicija, Kinezi

daleko najviše ulagali upravo u EU. U nemačku privredu su, kaže, upumpali skoro 200 milijardi dolara u

poslednjih deset godina i bez tih ulaganja Nemačka još ne bi izašla iz kriznog perioda, kaže sagovornik

Sputnjika.

Bušatlija uz to napominje da su Kinezi i dalje daleko zainteresovaniji da ulažu u najrazvijenije zemlje

Evrope i to direktno u kapital njihovih firmi.

Ali Kini, kao drugoj ekonomiji sveta, potrebno je širenje tržišta. Zato, osim samih poslova sa Kinezima,

nama je važno da nam upravo oni otvaraju mogućnost tešnje saradnje sa ostalima, ukazuje ovaj ekonomista.

Portal B92.net

"Jasno je - ko ne plati porez, sledi prinudna

naplata"

Poreska uprava je najranjiviji deo državne administracije i deo od koga zavisi budžet.

Zato su Vlada Švajcarske, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo finansija

pokrenuli projekat "Reforma poreza na imovinu", sa ciljem da konačno uvedu red u tu oblast.

I ranije je bilo pokušaja da se poreska uprava

reformiše, ipak to nikada nije do kraja izvedeno.

Gost Jutarnjeg programa TV Prva Aleksander

Grunauer ipak misli da ima pomaka, posebno

kada je reč o naplati poreza na imovinu.

"Ne možemo sami sve, kao zajednica moramo

zajedno da finansiramo ono što ne možemo sami,

a jedan od načina je porez na imovinu“, kaže on.

Prema njegovim rečima, pozitivno je što su

lokalne samouprave prepoznale potrebu da

prikupe taj novac i da se već vidi efekat.

"Jasno je da svako mora da plati porez, ili sledi prinudna naplata“, podseća Grunauer.

Kada je reč o samom projektu, on dodaje da će lokalne samouprave odlučivati u šta će se investirati novac, a

da je praksa pokazala da to obično bude infrastruktura.

Efektiva: Postupak Komisije pokrenut na našu

inicijativu

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva pozdravilo je odluku Komisije za zaštitu konkurencije da pokrene

postupak protiv kompanije Masterkard.

Efektiva u saopštenju navodi da je postupak pokrenut na

osnovu inicijative Efektive i predstavlja deo napora

Efektive da se u već pokrenutom sudskom postupku

ostvari naknada štete koju je Masterkard pričinio svim

građanima Srbije svojim nezakonitim postupanjem,

navodi se u saopštenju.

Kako objašnjvaju, sporno ponašanje se ogleda u tome

što Masterkard određuje minimalne međubankarske

naknade u iznosu koji je nekoliko puta veći od onog koji

primenjuju u zemljama EU.

"Imajući u vidu da su ove međubankarske naknade

uključene u trgovačke naknade koje banke uvek zaračunavaju trgovcima za uslugu plaćanja platnim

karticama, na taj način se ograničava konkurencija među bankama – prihvatiocima platnih kartica, koje ne

mogu da ugovaraju visinu trgovačke naknade ispod iznosa međubankarske naknade. Ovo posledično ima

uticaja i na potrošače u Srbiji, budući da trgovci ugrađuju u maloprodajnu cenu iznos trgovačke naknade, što

poskupljuje za taj iznos proizvode ili usluge nezavisno od toga da li se plaćanje vrši platnom karticom ili

gotovinom", navodi Efektiva.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu

platnih kartica protiv društava MasterCard Incorporated.

Masterkard je saopštio da ne izdaje kartice, ne postavlja i ne naplaćuje potrošačke nadoknade i ne zarađuje

od međubankarskih naknada koje banka prihvatilac plaća banci izdavaocu kartice i da potrošačima pruža

realne vrednosti i mogućnosti, uključujući i sigurnost, praktičnost i zaštitu potrošača.

ČIJE SU SRPSKE BANKE Osam stranih banaka

drži više od 50 odsto tržišta

Od ukupno 29 banaka, koliko ih posluje na srpskom tržištu, čak 21 je u rukama stranih vlasnika. One

pokrivaju ukupno 77,1 odsto tržišta bankarskog sektora, pokazuje najnoviji izveštaj Narodne banke Srbije za

prvo tromesečje ove godine.

Banke u većinskom vlasništvu države ili privatnih lica iz Srbije

su smanjile tržišni udeo u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog

sektora, i to sa 23,1 odsto na 22,9 odsto, koliko sada iznosi.

Dominantno učešće u bankarskom sektoru Srbije i dalje imaju

banke poreklom iz Italije, Austrije, Francuske i Grčke. Ukupno

osam banaka, i to po dve iz svake od ovih zemalja, ima udeo u

ukupnoj bilansnoj sumi od 58,2 odsto, što znači da praktično

drže više od pola bankarskog tržišta u Srbiji.

Prema izveštaju NBS, one su u prva tri meseca 2018. povećale udeo u ukupnoj bilansnoj sumi za 0,7

procentnih poena u odnosu na prethodno tromesečje. Učešće preostalih 13 banaka u rukama stranaca iznosi

18,9 odsto.

S druge strane, osam domaćih banaka, od kojih je šest državnih i dve privatne, raspolaže sa 22,9 odsto

tržišta.

Ukupna neto bilansna aktiva bankarskog sektora Srbije je na kraju na kraju marta 2018. godine iznosila 3,39

milijardi dinara, i to je povećanje za 0,5 odsto u odnosu na decembar 2017. godine. Ukupan bilansni kapital

iznosi 673 milijarde dinara, i veći je za 0,9 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Srbija danas/agenčije

Srbija dobila prve DIGITALNE KONSULTANTE!

Evo šta je njihov posao

Prvim digitalnim konsultantima koji će pomagati u digitalnoj transformaciji malim i srednjim preduzećima

dodeljene su diplome u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Diplome su dobila 22 sertifikovana konsultanta, koji će pomagati

preduzećima u unapređenju komunikacije sa potencijalnim i

sadašnjim kupcima, planiranju finansiranja, podizanju

profitabilnosti i kvaliteta marketinških aktivnosti kroz digitalnu

transformaciju.

Savetnik predsednika Privredne komore Mihailo Vesović ukazao je da

će konsultanti u naredna dva meseca, sa najmanje dve kompanije,

održati radionice i izraditi digitalnu mapu puta, "kako bi digitalna

transformacija dobila strateški pristup".

- Ovaj projekat biće nastavljen i sledeće godine, a težnja je da se proširi na mnogo veći broj malih i srednjih

preduzeća i pređe na višu fazu, a to je podrška kompanijama u implementaciji tehnologija - rekao je

Vesović.

Konsultanti, koji su dobili sertifikate, prošli su obuke i usmenu proveru znanja pred komisijom WIFI Centra

za podršku malim i srednjim preduzećima Austrijske federalne privredne komore.

Širom Srbije besplatno pregledano skoro 13.000

građana

U okviru akcije besplatnih preventivnih pregleda koju organizuje Ministarstvo zdravlja danas do 16 časova u

više od 100 zdravstvenih ustanova širom zemlje pregledano je 12 .754 građana Srbije.

To je za 2.500 građana više nego u toku prethodne akcije u maju, saopšteno je iz Ministarstva.

Građani sa ili bez zdravstvenog osiguranja, bili su u mogućnosti da bez zakazivanja urade tumor markere

jajnika i prostate, provere pritisak i krvnu sliku i urade EKG.

Ministarstvo je pozvalo sve građane da iskoriste priliku i obave besplatne preventivne preglede, i time

pozitivno utiču na svoje zdravlje.

Svi preventivni pregledi koje Ministarstvo zdravlja bude organizovalo do kraja 2018. godine biće deo

kampanje „Rak je izlečiv“ koju resorno ministarstvo organizuje sa Javnom medijskom ustanovom RTS.