M A R T 2 0 1 1 - P R A V E O M L A D I N S K E N O V I N E - B E S P L A T N O I Z D A N J E

dve godine sa vama

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Lektura, prelom i grafička obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 2000 - Štampa: Štamparija Grafika, Leskovac - Novina je publikovana kao deo projekta “Širenje aktivizma u južnoj Srbiji - promocija konstruktivne kritike i angažovanje mladih” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija - Tel/Fax: 016 232 811 / 016 232 812 - office@rcleskovac.rs - www.rcleskovac.rs /// Mišljenja i stavovi u iznetim tekstovima su isključivo mišljenja i stavovi autora/autorki i ni na koji način ne odražavaju stavove redakcije i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). ///

2S

Za Mladi reporter pišem od samog početka, od onda kada sam bila još mlađi reporter. Naime, nisam mogla da odbijem svoje prijatelje koji su me pitali da pišem za novi časopis, jer su znali za moj književni rad, kao i za moje članke u naglo ugašenom časopisu „ Hu-per’’. Prihvatila sam iz nekoliko razloga. Jedan od njih su ljudi koji su me pitali, a ljudi su najbitniji. Zatim, ideja da se napravi časopis koji bi izlazio u sredini koja nije niti Beograd ni Novi Sad, jedna sre-dina za koju se smatra da je zaos-tala, samo zato što je siromašna. Sama činjenica da će izaći nešto pametno i kreativno što će osvežiti život mlade (i ne obavezno mlade)

populacije na ovoj teritoriji, a i na drugim (jer mi koji smo sa hladnog severa primerke časopisa delimo prijateljima) odmah me je mobilisa-la da budem deo tima, koji se kako je vreme prolazilo sve više širio mladim, zabavnim i pametnim lju-dima iz cele zemlje. Još jedan ra-zlog da počnem da pišem za Mladi reporter bio je to što mi je mama Leskovčanka, poželela da sre-dini u kojoj je mama postala ovo što je danas, vratim to nešto što je ona ponela onog dana kada se preselila za Beograd. Najviše od svega dopao mi se taj koncept da razni ljudi sa raznih strana podele svoje utiske, jave o nečemu ak-tuelnom u njihovom gradu, da

podele oduševljenje ili razočarenje novim albumima, svirkama, film-ovima, pojavama. Na taj način smo mi, koji se inače uglavnom ne poznajemo lično postali nekakva velika družina ljudi okupljenih oko istog cilja- da kažu nešto pametno i puste da to neko drugi čuje. Od nekih smo već navikli na oštro kritičarsko pero, borbu za pravdu, a od nekih gotovo uvek sentimen-talno pismo upućeno sebi, svojoj svakodnevici i čitaocima Report-era koji će se možda baš u takvoj lirskoj svakodnevici prepoznati. I dalje sa zadovoljstvom iz meseca u mesec ostajem Mladi reporter!

Kada smo počeli da objavljujemo Mladi reporter, nismo razmišljali da ćemo stići do drugog rođendana. Iako je ideja o stvaranju mesečnika koji će praviti mladi za mlade postojala odavno, nismo uspeli ili se možda nismo ni usudili da počnemo zaista i da radimo na tome. Zašto? Zato što objavljivan-je jednog mesečnika zahteva puno truda, energije, razmišljanja, rada, ali i para. Mi imamo tu ludu sreću što post-oji mnogo ljudi širom Srbije koji očigledno dele entuzijazam da se neke stvari mogu menjati i da ne mora sve biti onako kako nam drugi predstavljaju ili kako nam se servira. Isto tako, divimo se svima onima koji već dve godine, zajedno sa nama, bez ijednog dinara, pišu, predlažu, menjaju i razvijaju Mladi reporter. Iz meseca u mesec. A počeli smo tako što smo zamolili

neke prijatelje i ljude koji su aktivni u svojim malim mestima na jugu Srbije da napišu tekst o tome šta se dešava kod njih, da li ima nekih incijativa, stvari koje treba menjati ili koje mladi, zapravo, uspevaju da menjaju svojim radom. Uskoro su počeli da se javljaju i ljudi iz drugih krajeva Srbije, zamolili smo, opet, prijatelje da podele par primeraka svojim prijateljima...Sada, Mladi reporter se čita u 20-ak gradova Srbije u tiražu od 1000 primeraka. Pored tema zanim-ljivih mladima (film, muzika, umet-nost), pokušavamo da približimo i neke druge teme važne za razvoj društva – zaštita životne sredine, aktivizam mladih, ljudska prava, interkulturalni dijalog – zato što smatramo da je važno stalno pod-sticati kritički način razmišljanja, argumentovano diskutovanje na različite teme koje će inicirati ma-

kar i male promene sredine u ko-joj živimo, a koje su nam toliko potrebne. Mladi reporter je nastao u Les-kovcu. Leskovac nije samo grad roštilja i paprike (i pokojeg zaluta-log padeža), nego i grad u kojem postoje mladi ljudi koji se bave različitim stvarima i koji, svakog meseca, uspevaju da objave novi broj Mladog reportera. Zahvalju-jemo se svima koji pišu ili su pisali za Mladi reporter. Vi ste spiritus movens Reportera i bez vas ove novine ne bi postojale. Divimo se vašoj tvrdoglavnosti i upornosti. I zaista smo srećni što nas je sve više. Imamo još mnogo da učimo, mnogo toga treba poboljšati, ali uspeli smo da opstanemo dve go-dine. Još rastemo. Srećan nam rođendan!

Dve godine Mladog reportera

Ana Vučković- O nama

3S

Akcija Earth Hour započeta je 2007. godine Sidneju (Australija) kada se 2,2 miliona ljudi i preko 2000 preduzeća pridružilo akciji i ugasili svetla na jedan sat i time pokazali zabrinutost za kli-matske promene koje predstavljaju je-dan od najvećih globalnih problema. Već sledeće godine Earth Hour se proširuje na ostale kontinente i pridružuje joj se 50 miliona ljudi u 35 zemalja, dok je 2009. godine učestvovalo preko 4000 gradova u 88 zemalja.Kako je akcija napredovala i imala sve više pristalica, očekivano je 2010. go-dine broj porastao i pridružilo se 128 zemalja širom sveta.

Ove godine Earth Hour 2011 će se održati 26. marta.

Na zvaničnom sajtu je tačno preostalo vreme do početka. Sve što je potrebno on-ima koji žele da se priključe akciji jeste da ugase svetlo kada vreme odbroji svoje u desnom gornjem uglu sajta.Na pitanje zašto se priključiti akciji, od-govor je jednostavan: jer naša budućnost i budućnost budućih generacija zavise od toga.Podizanje svesti o klimatskim promenama je neophodno, jer mnogi i danas negiraju realnu situaciju i pokušavaju da nalaze be-smislene načine da dokažu da to nije tačno i da se ne dešava. Nazivaju ih skepticima. Širenje svesti je neophodno jer ima onih koji tim skepticima veruju i zatim šire „zara-zu“ na ostale koji nisu upućeni u problem ovog globalnog problema.Dakle, problem je realan i ovakve akcije su neophodne da bi se na njega skrenula pažnja.

Sat za planetu Zemlju – Earth Hour 2011 PREDRAG SVET

Već mesecima se vrtim u krug. Teško mi je sebi da priznam kako to možda traje i godinu - dve. Psiha mi je obolela, pomis-lih. A kome danas nije. Rapoloženje varira od histeričnog smeha (koga je sve manje), preko plača i na kraju najveće količine besa koji ne ispoljavam nego taložim, sam Bog zna gde. Pomislim da čak više nema mesta ni sa miligramić besa, samo što ne puknem. Pronalazim „izduvne ventile“, odem u teretanu, posvađam se sa roditeljima, dečkom, mrko pogledam prolaznika o ko-jeg se očešem na ulici, kažem nepristojnoj gospođi da sam ja na redu u apoteci i da sačeka, ali je količina besa koji proizvedem neograničena, čini mi se. Odakle on? A odakle ne?

Pošto život posmatram zaista široko i ne volim da kažem da je nešto potpuno belo ili potpuno crno, volim da probam toliko toga da bi videla kako to deluje. Verujem da je energija ono što nas održava u životu, ono osnovno što nas čini onima što jesmo. E, baš tu energiju sam izgubila i bezuspešno se trudim da je ponovo vratim. Tako, isprobavajući novi alternativni (uvek) vid medicine koji ne praktikuje do beskonačnosti kljukanje anibioticima, dobih dijagnozu. Bolujem od tuge i velike količine besa (oba u isto vreme?), vrsta anarhistični i revolucionarni bes. Vau, pomislih. I toga ima u knjigama?.... Pa ja stvarno pričam o revoluciji već mesecima. Želim da izađemo na ulice sa pištaljkama i da kažemo. „Dosta

nam je svega! Odlazite i vi!“ Hm, kod nas Balkanaca duševno zdravlje i nije baš bilo a i dan danas nije poželjno pominjati, jer, ono kao da i ne postoji. Po gutanju bensedina smo prvi u okruženju, čini mi se da oko 4 miliona kutija tih vese-lih pilula naša jadna raja proguta godišnje da bi „preživela“. Ali, o tome se ne priča. Sramota je osećati se loše, plakati, biti u depresiji..... Koliko nas ima besnih? Koliko nas boluje od „moje“ vrste besa? I... „doći će dan, kada ćes sam krenuti putem beznađa, želeći da kao nikad do sad pobediš sam....“ kao što to lepo kaže pesma grupe moje varoši. Još uvek ja aktuelna, a slušala sam je pre pet-naest godina....

Dijagnoza - revolucionarni bes

GORDANA JANKOV

4S

„Ceo naš život je umetnost. Sve što radimo predstavlja kreativnost kroz koju ostvaru-jemo naše društvo i sebe u njemu. Ja sam stvaralac vizuelne umetnosti. Kao arhitek-ta, umetnik i akter civilnog društva imam slobodu i odgovornost da ovom svetu po-nudim alternativu i jasnu poruku - Poštuj čoveštvo u sebi kao i u drugima i uvek ga koristi i kao cilj i kao sredstvo. – Imanuel Kant.Kategorički imperativ, za koji sam prvi put čuo kao leskovački gimnazijalac, pro-budio je u meni mehanizam i strate-giju na osnovu koje sam uspeo da izgradim vrednosti i ciljeve kako bih postao čovek koji može doneti smis-lene promene u buducnosti.”

Tako počinje svoju priču Nino-slav Cakić, student arhitekture iz Leskovca, kojeg je put iz rodnog grada, preko Beča, odveo čak do Los Anđelesa. Naravno, taj put nije bio lak a ni posut ružinim laticama. Čak, šta više, na tom putu je bilo puno trnja, ma čitavi žbunovi trnja koji su pokušali da mu raskrvare noge u njegovoj zamisli da dođe do boljeg sutra. Njegova priča itekako zaslužuje pažnju, tim pre što, čitajući ovo, shvataš da će tvoje bolje sutra zavisiti od onoga koliko se zalažeš danas, ne čekajući na druge da se bore za tebe.

„Tako je moja umetnost počela u Leskovcu. Još od petnaeste godine bio sam aktivan u društvu. Kroz par-lament leskovacke Gimnazije uspeo sam da započnem neformalno ob-razovanje koje je isto toliko važno kao i formalno. Značaj treninga, kul-turnih razmena i praktičnog iskustva koje sam stekao bio je veliki i za mene i za moju porodicu. Ta moja porodica pri-pada srpskom društvu koje karakterišem oštećenim i napuštenim. Ja sam odbio da to sebi dozvolim. Imam i znanje i snagu, kao i svako na ovoj planeti, da se borim za našu bolju budućnost. Zato smatram da sve što radimo jeste vid kreativnosti i umet-nosti koja zahteva dosta truda kako bi se ostvarila.Moja prva svetska stanica bio je estetski perfektan Beč. Grad umetnosti. Grad studenata. Grad održivosti. Pored Les-kovca, u kojem sam rođen i koji je zaslužan za duh koji danas imam, Beč je mesto koje takođe mogu nazvati svojim domom. Beč je od mene stvorio sigurnog i priznatog svetskog stvaraoca.U oktobru 2008. aplicirao sam za Studio Zaha Hadid na Univerzitetu za primen-jenu umetnost. Zaha Hadid je arhitekta budućnosti, jedina dobitnica Pritckerove

nagrade ženskog pola. Značaj Zahe Hadid za svetski dizajn jednom mladom studentu može se okarakterisati krucijalnim za us-peh u svetu. Za devet mesta na Akademiji svake godine na prijemnom ispitu bore se studenti iz celog sveta. Te godine, pored Srbije i Austrije, bili su studenti iz Nemačke, Izraela, Švedske, Velike Britanije i Kine. Srbija je osvojila drugo mesto. Uspeo sam da sve svoje vannastavne aktivnosti objas-nim kroz svoje projekte u intervjuu i samim

tim dobio poziv da svoje radove predstavim u Londonu i Nju Jorku krajem 2008. Uspeh je bio jasan. Prvi Srbin koji ce raditi sa Za-hom Hadid!U narednih nekoliko nedelja osetio sam realnost od koje sam uvek pokušao da se odbranim. Takve studije su za moje uslove bile finansijski nemoguće. Obratio sam se za pomoć. Srbija nije doživela moj uspeh i moje studije kao svoj prioritet za uspešnu budućnost. Pitao sam se kako da sačuvam identitet u tim teškim trenucima. Verujem da je mnogo ljudi delilo slično iskustvo. Pokrenuo sam Ninoslava kojem sam verovao uvek. Taj Ninoslav, umetnik, stvaralac, borac za svetsko civilno društvo, je kosmopolita čija artikulacija na svakom jeziku znači uvek isto. Krenuo sam dalje!Moje kolege iz studija Hadid su često pričale da je Kalifornija još jedan od svetskih cen-tara gde se stvara arhitektura budućnosti. Poželeo sam da budem deo tih programa.

Pronašao sam kontakte u Kaliforniji i posle samo nekoliko meseci bio primljen na Insti-tutu za arhitekturu. Ništa od toga ne bi bilo ostvarivo da u svom CV-ju nisam imao slav-no ime Zahe Hadid i neograničenu hrabrost da uradim sve kako bih do toga došao.”

Ninetova priča je idealna podloga za sce-nario nekog dobrog filma. Toliko sam se bacila u razmišljanja o toj ideji da sam počela da smišljam početne rečenice tog

scenarija, videla u glavi kadrove tog filma. Shvatila sam da bi tu trebalo da stanem, jer njega tek čeka prava priča za još bolji film koji će puniti bioskope dajući nadu mladim, pa-metnim, kreativnim ljudima. Ninetov glas me u jednom trenutku trgnuo i sa punom pažnjom se pretnuh iz svojih misli i nastavih da ga slušam.

“Na zlatnoj obali Pacifika živim već dve godine. Trudim se da se prila-godim sistemu koji je po mnogo čemu drugačiji od Srbije i Evrope. Uspeo sam da dobijem dozvolu za boravište i postanem student sa pravima za finansijsku pomoć. U septembru nastavljam tamo gde sam stao.”

Vi koji ste stali, zašto ste to učinili ?! Vi koji niste ni počeli, zašto ste izabrali stanje učmalosti ?! Stisnite zube, prehodno ih ojačajte kalciju-mom i napred u ostvarivanje želja, ambicija, ideja...

„U periodu od 2008. do 2011. dobio sam nekoliko vrednih nagrada za dizajn i aktivizam. Izdvojio bih sti-pendiju i priznanje Instituta amer-ickih arhitekata. Velika je čast nositi

pored svog imena epitet AIA koji je, po mišljenju mnogih, najvažnija referenca za posao. Takođe sam na konkursu NAMTA Fondacije za vizuelnu umetnost osvojio prvo mesto. Obe nagrade su dodeljivane na nivou Sjedinjenih Americkih Drzava i sa-mim tim doprinele su da još više verujem i da se još hrabrije borim za svoje mesto na svetskoj mapi dizajna.”

Srbijo, Srbijo među šljivama, kao se brineš o tzv.”odlivu mozgova”. Nineta, a i još mnoge slične njemu, si pustila da odu čak i bez ikakve pružene pomoći, bez datog blago-slova. Nine te i dalje hvali u svetu pričajući hvalospeve o tebi, o tebi koja nisi htela da mu pomogneš kad mu je bilo najpotrebnije i najteže. Ovo ti ja skrećem pažnju, Srbijo, Nine je sve prevazišao i snašao se, a ja se brinem za budeće Ninoslave.

O D L E D O L A ! VERICA CVETKOVIĆ

5S

“Lep je osećaj kada čovek može da govori nekoliko jezika. Za mene je uvek bilo bitno da to što neko govori ima i smisao. Moje iskustvo iz Srbije je uvek bilo interesantno prijateljima i svima onima sa kojima sam stupao u interakciju. Amerikanci, za koje smo uvek imali predrasude, pokazali su uvek suprotno. Bili su zainteresovani da čuju sta se sada dešava u Srbiji i kakvo je bilo moje iskustvo u jednoj sredini za koju su mnogi mislili da je jako teška. Trudio sam se da predstavim svoj grad i svoju zemlju na najbolji mogući način, a naše obrazovanje i kultura to upravo i potvrdjuju.Los Anđeles je velika metropola. Jako do-bro pamtim svoje prvo sletanje i prizor gra-da koji se ne završava. Metropolitski život je jako interesantan i zahteva promenu. Nisam verovao da ću ikada biti primoran da vozim auto i da automobil bude moje osnov-no sredstvo za transport. To je prva lekcija koju sam naučio. Još uvek nisam siguran da li mi takva promena prija, ali sigurno u meni budi poziv da kao planer i arhitekta za nekoliko decenija budem deo promena koje bi svetsko društvo trebalo da donese kako bi smo mogli da i dalje budemo uspešno i razvijeno društvo.Holivud. Centar svetske pop kulture. Holivud i Sanset bulevari su prepuni izadavačkih kuća, tatoo šopova. Veoma groteskno ali „massy” mesto, kako to i prilici toj kulturi. Zvezdani put, Kodak teatar, Kinesko pozorište i mnogobrojne turističke

zamke čine taj deo Los Anđelesa jako inte-resantnim. Svako od nas ima želju da upozna nekog poznatog. Jedina osoba iz filmske industrije koju sam ja lično želeo da „upoznam” bio je „James Cameroon”. To se desilo prošle godine. U Downtown-u Los Anđelesa, inače finansijskom i istorijski veoma značajnom delu grada. Sa svojim kolegama išao sam u obilazak. Pogodilo se da se upravo tih dana ponovo otvorila atrakcija Angels Flight, inače lift koji se penje uz brdo ka California Plaza u podnožju oblakodera. Kada smo ušli u lift, nisam obratio pažnju da sedam pored dvojice gospodina u na-dasve jako skupim odelima. U tom trenutku moja koleginica je počela da vrišti. „Nino, to je James Cameroon!” Svako ko me iole poznaje, ispran mu je mozak o Titaniku kao estetskom savršenstvu. Ukočio sam se i približio Jamesu kojem je tako bilo smešno što sam se ja skroz ucrveneo i ukočio. Us-peo sam da uslikam taj momenat i činilo mi se da je moja svrha u Americi ZAVRŠENA.Trenutno živim na krajnjem jugu Los Anđelesa, inače zvanom - Orange County. Mnogima je poznata serija OC i najbogatiji grad ili naselje u SAD-u Newport Beach. Pored milionerskih vila i mnogobrojnih umetničkih kolonija, lepo je znati da tu živi i čuveni Milan Panić. Život na tom prele-pom i prebogatom mestu, gde vlada večito proleće, pomaže da se teške i nostalgične misli zaborave. Kuća u kojoj ja živim na-

lazi se na 10 km od obale i plaže Laguna Beach. Često provodim vreme i stvaram uz plavi i hladni Pacifik.”

Kakva si, takva si i nadamo se da ćeš se promeniti na bolje, Srbijo! U tome će ti pomoći svi zainteresovani da te učine boljim mestom za život i ostanu ovde da žive sa osmehom. Ninetu i dalje nedostaješ sa svim svojim vrlinama i manama.

„Često razmišljam o Srbiji. Nedostaje mi porodica i nedostaju mi prijatelji. Kako se uspesi nižu, tako imam sve veću želju da posetim svoj grad. Voleo bih da jednog dana budem dovoljno uspešan i pove-zan sa ljudima kako bih sredini, koja mi je omogućila da postanem ono što sada jesam, doneo promene koje su preko potrebne. Inventivnost koju ja gradim veza-na je za budućnost ne samo Amerike ili gra-da u kojem sada živim. Moj cilj, stoga, nije novac. Novac je samo sredstvo do kojeg jeste jako teško doći. Verujem da upravo ta naša umetnost, smislena i direktna može biti tu za sve nas. Trudim se da budem baš takav stvaralac, kosmopolita koji će uspeti da doprinese i urbane i sociološke promene za našu zajedničku bolju buducnost.”

Iskreno se nadam da će Nine sa svim svo-jim stečenim znanjima, idejama, iskustvom, željom sutradan doći sutradan u Srbiju i da će ga ona dočekati raširenih ruku!

Već nekoliko dana svedoci smo užasa koji nam je planeta priredila. Hiljade života uništeni su u trenutku, gotovo preko noći. A katastrofa nikako da prestane, iz dana u dan sve je više nestalih, umrlih I povređenih. Jak zemljotres jačine 8,9 stepena Ri-hterove skale, pogodio je Japan u sredu 9. marta, što ga čini jednim od 5 najjačih ikada. Zbog izuzetno nezgodnog položaja ostrva ovaj zemljotres je izazvao brojne posledice ogromnih razmera, uspeo je čak pomeriti planetu. I kada pomislimo da je kraj muka japanskog naroda, osvanu vesti o cunamiju, erupcijama, eksplozijama elek-trana, pa čak i o gigantskim meduzama

koje potapaju brodove. A lista opasnosti se iz sata u sat produžava. Ne možemo a da se ne pitamo zašto, i čime je ova zemlja to zaslužila ?! Da li je ovo samo uvod za nešto više, i da li i sve nas jednog dana čeka ista sudbina, ne možemo da znamo. Slike sumornih lica, uništenih kuća koje vidimo su uznemirujuće i bude paniku u čitavom svetu, jer niko ne može ostati hladan na ovu tragediju. A u poslednje vreme se one dešavaju prečesto. Ničim kriva japanska civilizacija našla se na tapeti Majke Prirode, koja kao da koristi sve moguće načine da je povredi. Pa čak šalje i gorepomenutu invaziju džinovskih me-

duza, kao da sve ovo nije dovoljno science fiction. Ostatku sveta ostaje da na sve moguće načine pomogne ovom napaćenom narodu. Moramo se nekako nadati da će oni brzo prevazići ove materijalne nepogode kao što umeju i znaju. Jedina sreća u nesreći je taj njihov specifični mentalitet, organizovani su, vredni i istrajni pa to budi optimizam nama koji gledamo sa strane.

ZA KRAJ, VELIKI ZAGRLJAJ I OSMEH PODRŠKE ZA ZEMLJU IZLAZEĆEG SUNCA. NADAJMO SE DA ĆE IM SE I ONO USKORO NASMEJATI. <3

JOVANA BOŽIĆ

TREJLER za apokalipsu…apan, hold on!! :/

6S

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) - konačno osnovana!

Nakon nekoliko pokušaja, ovog meseca se na Tari okupilo 80-ak delegata iz 56 orga-nizacija kako bi konačno proces osnivanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) priveli kraju. Nakon mnogo diskusija, razgovora, razmatranja...u tome su i uspeli!

Šta je KOMS i čemu to služi? KOMS je najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji čija je misija da zastu-pa interese mladih razvijajući partner-ski odnos sa državom, međusektorsku i međunarodnu saradnju, podstičući aktivno učešće mladih i organizacijski razvoj svo-jih članica. Proces formiranja KOMS za-snovan je na iskustvima ranijih inicijativa formiranja krovne organizacije, rezultatima brojnih analiza i istraživanja, potrebama or-ganizacija u Srbiji, kao i aktuelnom socio-političkom kontekstu. Uloga KOMS-a je da prepoznaje potrebe i zastupa interese mladih, promoviše, podstiče i podržava om-ladinsko organizovanje, analizira jave poli-tike (zakone, strategije, budžete...) i daje amandmane na njih, učestvuje u institucio-nalnim procesima donošenja odluka koje su od značaja za mlade. KOMS ne vrši preraspodelu projektnih sredstava svojim članicama i ne radi di-rektno sa mladima na terenu već posredno, preko svojih članica. Međutim, osnivanje KOMS-a nije išlo tako lako. Još 2003. nastala je Koalicija mladih Srbije sa ciljem podizanja svesti javnosti na lokalnom i nacionalnom nivou o poziciji mladih u zemlji i tražeći uspostavljanje državnih tela koja će brinuti o mladima. Osnovali su je: Omladina JAZAS, Mladi istraživači Srbije, Savez izviđača Srbije, Omladinski program Građanskih inicijativa, Omladinski savet Vojvodine i Studentska unija Srbije. Koalicija Mladih Srbije je u peri-odu od pet godina radila na kampanjama

povećavanja izlaznosti mladih na izbore, inicirala i pomagala stvaranje i rad lokalnih koalicija, sprovodila istraživanja, treninge i kampanje javnog zagovaranja i kampanje podizanja svesti o položaju mladih na lokal-nom i nacionalnom nivou.

Koalicija Mladih je koordinirala i akciju Blokade Vlade Republike Srbije. 177 orga-nizacija sa 1240 aktivista u 41 gradu Srbije uzelo je učešće u njoj. Sa 16.000 poziva, 4.000 poslatih faksova i 30.000 e-mail-ova, na jedan dan Vlada Republike Srbije je bila blokirana pitanjem ko vodi brigu o mladima. Nastavak ove akcije je zahtev 640 orga-nizacija u julu 2006. godine, za formiranje državnog tela za mlade. U maju 2007. go-dine formirano Ministarstvo omladine i spor-ta Republike Srbije.Koalicija Mladih Srbije je nakon toga pokrenula stvaranje Krovne organizacije mladih Srbije i zajedno sa omladinama političkih partija i drugim omladinskim nevladinim organizacijama okupljenim u Inicijativi preuzela na sebe ulogu facilita-tora konsultativnog procesa. Ovaj proces nije išao lako, ali je konačno 2010. godine oformljen Osnivački odbor koji je radio na izradi osnivačkih dokumenata, a utvrđeni su i kriterijumi za status članstva u Krovnoj organizaciji mladih Srbije. Preko 70 orga-nizacija se odazvalo pozivu. Nastavljen je i proces konsultacija sa relevantnim državnim i međunarodnim subjektima, kao i drugim subjektima civilnog društva, po pitanjima osnivanja i budućeg rada KOMS-a. Naročito se radilo na konceptu kasnije decentralizacije KOMS-a putem jačanja i umrežavanja organizacija mladih i za mlade na lokalnom i regionalnom nivou.Delovanje KOMS-a utemeljeno je na zajedničkim vrednostima i principima članica, uz istovremenu izgradnju ra-

zumevanja i poštovanja različitosti među organizacijama članicama. Bazične post-avke KOMS-a uključuju razvoj civilnog društva, podizanje svesti javnosti, zalagan-je za ravnopravan tretman u obrazovanju i zdravstvenom sistemu, političku participaci-ju mladih, ekonomsko osnaživanje i solidar-nost, pravo na samodefinisanje i samoiden-tifikaciju, pravo na telesni integritet, borbu protiv seksualne i ekonomske eksploatacije mladih, ekološku osvešćenost, te vrednosti nenasilja, antirasizma i antifašizma. Ukrat-no, rad KOMS-a će se temeljiti na zalag-anju za poštovanje i afirmaciju svih ljudskih prava i sloboda.Gosti na osnivačkoj skupštini bili su pred-stavnici nacionalnih omladinskih saveta država u regionu (Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Bugarska), a podršku osnivanju KOMS-a pružio je i Evropski omladinski fo-rum, nezavisna omaldinska platforma koja predstavlja 98 nacionalnih omladinskih saveta i međunarodnih omladinskih orga-nizacija širom Evrope. Usvajanje osnivačkog akta i formalno je označilo nastanak Krovne organizacije mladih Srbije, 12.03.2011. Toga dana usvo-jeni su Statut i druga osnivačka dokumenta, a takođe i održani izbori za organe KOMS-a.Za predsednicu skupštine izabrana je Mari-na Milanović iz Volonterskog centra Niš, a za njenog zamenika Aleksandar Lint Đorđević iz BEST-a. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Vukašin Grozdanović iz Omladine Jazasa Novi Sad, za zame-nika predsednika Upravnog odbora Goran Milojević studentskog udruženja ELSA, a pored njih u upravni odbor ušli su i: Milena Pecarski iz Saveza izviđača Srbije, Valen-tina Antić iz Edukativnog centra Kruševac, Onorina Đorđević iz Euro 26, Vladimir Novaković iz Mladih istraživača Srbije i Pe-tar Stupar kao nezavisni kandidat. U nad-zorni odbor izabrani su: Petar Pejić pred-stavnik Evropskog pokreta iz Niša, Biljana Mutavdžić iz Građanske čitaonice Libergraf i Miljan Radunović iz AEGEE Beograd, koji je i izabran za predsednika Nadzornog od-bora. Više o KOMS-u možete saznati na: www.koms.rs

TRABLMEJKER

Lijepi dani mog detinjstva/// 10 NOSTALGIČNIH STVARI IZ DETINJSTVA

Lijepi dani mog djetinjstva, malo hleba, al’ gladan ne osta. Znam šta znači nema, navik’o sam tako, i sve što sad imam uvek mi je dosta...

Narodna poslovica glasi: „Šuplju glavu vetar nosi“, a desilo se, eto nedavno, da vetar potera šuplje glave do bioskopa, baš kada sam i ja rešio da sa devojkom odem tamo. Zašto kažem “šuplje glave”, biće vam jasnije, kasnije. Sedišta nisu bila numerisana, te smo zauzeli mesta u sre-dini sale, takoreći najbolja mesta. Masa koja se komešala po sali, birajući što bolje sedište za svoje zadnjice, izgledala je kao polusvet koji bira što bolji separe u disko-teci. Sve pršti od šminke, minjaka, gelova, ulja, cipelica i šta ti ja znam čega ne, no nije problem u njihovoj pojavi, već u njiho-vom ponašanju. Deset minuta pre početka filma, ceo prostor beše ispunjen ehom ogo-varanja i dobacivanja, no dva momka, koji su sedeli tik uz nas, bejahu najbučniji. Na predlog moje devojke, prešli smo u drugi red, gde je kanda mirnije. Kreće film, a sa filmom i gromki aplauz, zvižduci, skan-diranje, atmosfera kao u Nasi, prilikom uspešnog uzletanja sepejsšatla. Da ne zaboravim da kažem da se sve to odigra-valo u Nišu, u gradu u kome se skoro pola

veka organizuje jedan od najvećih filmskih festivala, ali u kom već nekoliko godina ne postoji ni jedan bioskop. Možda je baš odatle i proisteklo oduševljenje, kanda, ljudi su „gladni“ bioskopskih momenata, a verovatno su u međuvremenu zaboravljena pravila ponašanja. A kultura je veoma bitna kod Srba. Naime, možda nismo jedini koji osećaju ekonomsku krizu, možda nismo ni najtvrdoglaviji, ali činjenica je, da smo jedina država koja za ministra kulture ima čoveka bez završenog fakulteta.Sećam se intervjua sa jednom devojkom, koja radi kao igračica u diskoteci koja je otvorena na mestu nekadašnjeg bioskopa „Čegar“. Na pitanje da li smatra da je bolje imati diskoteku umesto bioskopa, ona je odgovorila: „Naravno, diskoteke su kul-turno jezgro grada Niša“. Zar je moguće? Ako je tako, onda sam ja osoba koja nije ni prošla pored kulture. Tako su i nastale šuplje glave, jer su im ovakva jezgra kul-ture antenama i vuferima isisavali ono što je nekada bilo u njima.Elem, da se vratimo na dogodovštine

iz bioskopa. Možda se pitate kako to da gledamo film u bioskopu, kada kažem da bioskopi ne rade. Eto, nekom „magijom“ Bjelogrlić je privremeno otvorio staru bios-kopsku salu u Domu armije. I eto, mi tamo, gledamo film, a dva sedišta od mene dva momka, razvezli priču, lete komentari, ne praskačući ni jednu scenu u filmu. „B’ate b’e, šta nam b’e ovo pustili, ovaj balavan-dar će kenja ovako ceo fim. Daj b’e nek se skida neko, malo akcija, ovo-ono!“ Ja gledam, slušam i ne verujem. U početku mi je bilo smešno, ali trenutak kada na fil-mu kreće srpska nacionalna himna i kada ekipa iz bioskopa kreće da peva, zajedno sa akterima iz filma, postaje trago-komičan. Šta je tu je, čovek se navikne na smrad, pa smo tako i moja devojka i ja morali da se naviknemo na gungulu za vreme trajanja filma, kao i navijanje i aplauze kada bi neko od glumaca dao gol.Film je bio na repertoaru dva meseca. Sada ljudi mogu da se vrate u svoje kulturno jez-gro, jer ponovo ne radi bioskop, a i ko zna da li će ikada proraditi.

Ponovo ne radi bioskop STEFAN MARKOVIĆ

Ručni tetris

Toliko popularan da se i dan danas sećamo da je koštao 18 dinara. Najviše smo mrzeli kad sve lepo namestimo da uleti ona jedna velika uspravna a nje nema i nema i onda na kraju dođe a ti ne stigneš da je okreneš na vreme. Stres.

Mirišljavi papirići

Prvo su u modi bili veliki pa onda mali papirići a posle su došli sa Kasandrom. Skupljali su se na tri načina: zamenom, kupovinom blokčića i čukanjem (tucanjem, kucanjem, tapkanjem) tj pola-celo. A i nisu nešto mirisali.

Step sok

Kiselina u prahu, zvali su ga još i diklofen sokić jer si posle konzumiranja istog morao da popiješ diklofen da ti želudac ne propišti. Kako smo odrastali u divno vreme inflacije neke žene su se dosetile da kombinacijom step soka i bundeve prave ostalo voće tj kupiš step sok od ananasa i sipaš na bundevu i imaš ananas itd.

Tajči

Jugoslovenska Merlinka, njene pesme su bile naš redovan repertoar kada roditeljima dođu gosti. Oni srećniji bi dobili i kinder jaje za nastup.

Rosa Salvaje

Dvilja Ruža je bila mentalno retardirana seljančica koja se zaljubila u lika sa porno brkovima, ali je on imao dve sestre (good cop and bad cop) i onda tu kreće neki haos u 150 epizoda ali ljubav pobeđuje. Samo na nikad prežaljenom Trećem kanalu.

Terminator konzola

Nintendo za sirotinju. Mogao si da igraš Super Mario, tenkiće, pucanje na patkice i kauboje. Konzola raspadnutija i od lažne Sege, valjala se isključivo po buvljaku.

Bajone

Branko Kockica i Minja Subota su ok ali su previše komercijalni a ovo je ipak under-ground portal a mislimo da je prema ovom

čoveku učinjena nepravda tj slabo ga ko spominje kad krene da priča o svom detin-jstvu, te zato.

Umočiću

Pre nego što je Žika seljak okupirao jutarnji program i od njega napravio Žikinu šarenicu svako jutro pre vrtića smo gledali crtani film. Uglavnom su ponavljali nešto iz opusa pet-la Sofronija i koke Prisi, ali na nas je najveći utisak ostavio ovaj super patetični, „mama jel njima bolje“, čemer i jad, crtani.

Rumenko

Slatki led, najjeftiniji od svih sladoleda a opet nama omiljeni. Uvek smo ga više voleli i od Kaprija i od Stopija i od Lenija, mada smo generalno jeli koji god da nam kupe. I to uvek uz reči brižne majke „Pusti malo nek se otopi, zaboleće te grlo“.

Laku noć deco

Sramota nas je da priznamo ali i dan danas volimo da gledamo.

7S

8S

Prethodnih dana svi smo se pomalo osećali kao kada gledate neku dramu Dušana Kovačevića – najpre se smejete do suza, a potom dugo, dugo ćutite i razmišljate.Upravo tako sam doživeo snimak iz Niša, koji je brzinom munje obišao prostor mile nam i napaćene otadžbine, ali i susednih republika, govoreći mnogo više od bilo kakvih demagoški postavljenih i profesion-alno upakovanih političkih reči.

Ako ste mislili da će predmet mog teksta biti Slađa – prevarili ste se. Mnogo više, zapravo, govori odluka koja je usledila nakon što su Slađa i njen saborac i odlučni prijatelj u belim pantalonama dostigli gotovo plan-etarnu popularnost. Elem, Gradski odbor Demokratske stranke u Nišu saopštio je 19. marta da raspušta opštinski odbor DS Palilula zbog propusta napravljenih na izložbi foto-grafija “Lik i delo dr Zorana Đinđića” organizovanoj 12. marta u Nišu povo-dom godišnjice premijerovog ubistva.Lično, razumem ovu odluku i o njoj se može polemisati. Ona za mene, međutim, oslikava način funk-cionisanja ove države i u dobroj meri objašnjava zašto imamo probleme kakve imamo.

Osnovni problem, decenijama unazad, je što lečimo posledice, a ne uzroke. Nije problem što je nastala bruka, problem je što je bruku videlo mnogo ljudi. To je, dozvolite, pogrešno razmišljanje. Nemam ambicije da se mešam u unutrašnje stvari Demokratske stranke, ali, ako je sam nastup bio razlog za odluku, onda je tu odluku trebalo doneti odmah nakon što se ova blamaža dogodi-la. Čini mi se da su gotovo svi ključni ljudi Gradskog odbora svakako bili tamo. Pret-postavljam da je na sceni bila stara srpska logika: „ćuti, neće se saznati“. I, onda su se

više instance junački suočile sa posledica-ma, i povukle iznuđen potez, nakon više od pola miliona pregleda na YouTube, viralnog širenja putem Fejsbuka i Tvitera i gomile priloga u štampanim i elektronskim medi-jima. Prosto maestralan način da čuvate svoj imidž.

Drugi problem koji se iz ovoga sagle-dava je ignorisanje činjenice da jesnaga društvenih mreža takva da širenje sadržaja više ne možete kontroli-

sati. Na klasične medije možete da pokušate (ako imate oglašivače pod svojom kontrolom, neretko i da uspete) da utičete. Na širenje sadržaja putem interneta – ne možete. Nikada ne znate ko snima mobilnim telefonom i ko može da postavi klip ili fotografiju. Sve i da nađete način da uklonite originalni sadržaj, već će dovoljan broj korisnika da ga snimi, ponovo postavi i podeli sa drugima.

Jasno je: onakva blamaža se sprečava jedino lečenjem uzroka. Ali, ni tu stvari nisu tako jednostavne. Da je politička sce-

na Srbije drugačija i da njome dominiraju kvalitet, odlučnost i hrabrost, a ne poltron-stvo, bespogovorna lojalnost i dopadlji-vost po svaku cenu, sigurno je da se ovo dvoje nesrećnika ne bi ni našli u prilici da se predstave auditorijumu. No, dokle god imamo sistem u kom se ono što se danju gradi obnoć razgrađuje, a politika kreira u skladu sa onim što narod želi da čuje, a ne u skladu sa onim što se mora uraditi da bi bilo bolje, imaćemo vrtoglave štikle i bele

pantalone u gro planu, a samim tim i ovakve blamaže.

Moglo se štošta postići i trenin-gom za javne nastupe. Ali, morate da imate i koga da trenirate. Što reče jedan moj prijatelj pre desetak godina: mečku možete naučiti da sa-lutira, ali ona time ne postaje vojnik. Negativna selekcija neretko dovodi do toga da se suočavate sa činjenicom da su kapaciteti onih u čiji razvoj ulažete prilično limitirani.

Da zaključim: Slađa, mo-mak u belim pantalonama i reakcija njihove stranke na

planetarnu blamažu slika su i prilika našeg društva. Pravo na političko organizovanje je slobodno i neotuđivo. Pravo na nega-tivnu selekciju mladih (i ne tako mladih) političara je takođe neotuđivo pravo, o ko-jem će građani izneti svoj sud na izborima. Hajde da vidimo i pokoji primer pozitivne, a ne negativne selekcije. Ne samo u politici, već svuda širom zemlje. Samo na taj način možemo da se barem malo izvučemo iz ovog centralističkog i kvazielitističkog gliba u koji smo, duboko i u svim sferama društva, zagazili.

SELEKCIJA SLAĐE

I eto, tako je došao i taj dan kad su se u nedra njenog novčanika uvukli crvići neiz-vesnosti i praznine, te svojim sitnim, ali oštrim zubićima napravili od njega nešto nalik rupičastom kaišu. Možda bi mogao biti zanimljiv modni detalj, koji bi je, zajedno sa njenom veštinom opstanka u čudesnom svetu današnjice, mogao gurnuti u prve redove avangarde, htela-ne htela. Da, da, možda vam zvuči smešno, ali eto,to je tog dana prolazilo kroz njenu glavu. Svaki po-gled na sopstvenu situaciju ju je inspirisao. Možda bi mogla da pokrene i sopstvenu modnu liniju. Recimo, svoje jedine čizme šetalice prekrivene prašinom koje se nikad

nisu mogle očistiti tako da blistaju, osim, možda, dok su bile nove, sa kožom koja je mestimično visila sa strane, učinile su joj se lepe baš zato sto su urešene tragovima predjenih kilometara. Zašto bi onda kupova-la nove? I da ima ne znam koliko para, opet ne bi kupila neke druge, ne! Rukavi na jakni su joj bili kratki, nosila ju je još od kasnog detinjstva...ali to je bilo baš super! U svetu u kom su svi nosili duge rukave, ona je sada mogla biti posebna. Njena jakna nije bila najlepša. Nije bila od najkvalitetnijeg ma-terijala. Nije imala šljokice niti druge ukrase. Ali imala je kratke rukave, sentimentalnu vrednost i dozu bunta. To se našoj junakinji

veoma dopalo. I tako je to krenulo...više nije morala da se stidi zbog toga što nema para i što nema lepe krpice. Osećala se dobro u svojoj koži i u svojoj garderobi. Napravila je od toga celu jednu umetnost i ideologiju. Gde god bi se pojavila,svi su se okretali za njom i divili njenoj hrabrosti i kreativnosti. Ipak,i dan-danas kad prođe pored nekog blistavog izloga, ona zastane. Na trenutak poželi da živi u normalnom svetu, u kome ima gde da radi i da zaradi dovoljno para da kupi ono sto poželi. A onda se okrene, odmahne rukom i pomisli: tja, ionako je kiselo to grožđe! Potom nastavi da ide svo-jim putem.

VESNA PETKOVIĆ

Rukavi kratki i limunI slatki

MARKO SELAKOVIĆ

DUBSTEP JE ŽANR ELEKTRONSKE MUZIKE NASTAO U VELIKOJ BRITANI-JI, TAČNIJE U LONDONU I BRISTOLU, POČETKOM 2000 GODINE.

Zanimljivo je to što je uspеo da se pro-bije na globalni nivo bez pomoći nekog poštovanog muzičkog autoriteta, uz to odbijajući dotadašnje muzičke kanone. Ovo su karakteristike underground scene, a kada žanr postane popularan kod šire publike ( pogotovo kada je u pitanju global-na popularnost), te karakteristike se gube i dobija se samo još jedna vrsta potrošne robe. Čar dubstep-a jeste u tome što je dostigao globalno priznanje i u isto vreme uspeo da zadrži odlike underground scene.Originalni dubstep zvuk proizišao je od producenata EL-B, Steve Gurley, Oris Jay i Zed Bias negde između 1999. i 2000. go-dine. Međutim, stvar je postala ozbiljnija uključivanjem mlađih generacija koje dol-aze iz malog grada Craydon gde se nala-zila prodavnica ploča „Big Apple Records” oko koje su se okupljali svi današnji pred-stavnici dubstepa. Ključni izvođači kao što su Hatcha i Skream su radili u toj prodavnici koja je prvobitno prodavala garage i drum & bass ploče. Većina sadašnjih dubstep izvođača redovno su obilazili radnju koja je ubrzo zatvorena i ponovo otvorena

pod imenom “Mixing Records” ali sada sa mnogo većim izborom svih elektronskih muzičkih žanrova.„Dub” i „step” su komponente hibridnog imena i oslanjaju se na dve veoma različite tradicije. Dub je u svom najčistijem obliku shvaćen kao deo jamajčanskog reggae-a ’70-tih godina, kao proizvodnja instrumen-talnih verzija već postojećih pesama. Reč ‘step’ je u originalu ‘2step’ tj. varijanta UK garage žanra blisko povezanog sa house muzikom. 2step kombinuje elemente raznih vrsta dance muzike i prilično je pra-zan , a ta praznina se popunjuje MC-jem i uključivanjem i kombinovanjem različitih dinamičnih oblika muzike.Dubstep ignoriše širok opseg pretpostavki i ideologija vezanih za tehnologiju, muzičare i autorska prava, a prihvata istoriju, soci-

jalne promene i kulturni kontinuitet. Daje odgovor na pitanje kako su elektronske tehnologije oblikovale popularnu muziku i kulturu poslednjih 50 godina. Zbog toga predstavlja vrlo značajan trenutak u raz-voju popularne kulture i njenog uticaja na društvo, koji bi trebalo podrobnije ispitati. Fascinantno je to što se po medijima raširio vrlo brzo, pre svega probijajući svoj put kroz prašumu blogova i internet foruma, medija nekontrolisanih od strane bilo kog kulturn-og/umetničkog/biznis autoriteta. Priča je potekla iz naroda i došla do tog istog naro-da uz blagu pomoć budnijih ‘pravih’ medija. Verujemo da je ostao otvoren i bez kraja, verujemo da je prihvatio sve različitosti i zato ga očekuje vedra i zdrava budućnost.

Šta je

Art – Doktor Protić

…MRZEO SAM SVE, SVAKOG I SEBE, DOK SE NISAM PROPIO…A ONDA JE SVE OSTALO ISTO, ALI NIJE BILO VAŽNO…

Vladimir Protić (rođen 25. marta 1975. u Beogradu), poznat i kao Doktor Protić, je srpski autor internet-serijala, glumac, književnik, pisac scenarija za stripove i džez-muzičar. Protić je najpoznatiji kao autor kratkometražnih filmova snimljenih amaterskom kamerom, postavljenih na sajtu YouTube, od kojih su neki pogledani i više od sto hiljada puta. Među tim video-snimcima se ističu serijali „Dr Protić“, u kome sam tumači naslovni lik, koji u svojim „seansama“ iznosi stavove bliske filozofskom pravcu nihil-izmu (po Vikipediji nihilizam se može ispoljavati i kroz pori-canje vrednosti bilo koje ili svih socijalnih struktura, vlasti i zakona, normi vrednosti i moralnih principa), kao i lutkar-ski serijal „Jaganjac“, u kome, rukovodeći lutkom ovna Ja-ganjca, na grub, nekonvencionalan i često opscen način, crnohumorno parodira lutkarske serijale poput „Laku noć, deco“, uz mnoštvo kulturnih i supkulturnih referenci.Protić je objavio knjigu „Teleks“.Protić je više godina bio zaposlen kao noćni čuvar u parfimeriji, koja se ujedno pojavljuje kao tema ili mesto radnje više njegovih video snimaka.

Muzika - Darko Rundek & Cargo Trio – Plavi Avion

„KAPITALIZMU JE KRAJ, NEK BUDE BOGAT TKO VIŠE DAJE, UMJESTO ZLATA NEK OČI SJAJE I ZEMLJA POSTAT ĆE RAJ”Osamnaesti album u karijeri Darka Rundeka nije nimalo

lak album, čak ni za verne Rundekove obožavatelje. Rundek je poznat po eklekticizmu, spajanju različitih moti-va u novu celinu. Plavi avion je album koji malo-pomalo, ali

postojano osvaja svakim ponovnim preslušavanjem. „Pla-vi avion” je mračna, sugestivna i odmetnička ploča koja je istinski neprijatelj svakoj učmalosti, jer para ljude vara !!!

Film – Za zemlju i slobodu

Za zemlju i slobodu ( Land and Freedom )Režija: Ken Louč (1995)„REVOLUCIJE SU ZARAZNE, I DA SMO USPELI OVDE… A MOGLI SMO, PROMENILI BISMO SVET. ALI NIJE VAŽNO… NAŠ DAN ĆE DOĆI”.

Ken Louč je britanski filmski režiser najpoznatiji po žestokim socijalnim dramama u kojima naturalistički

opisuje bedu nižih slojeva u Britaniji. U svom filmu „Za zemlju i slobodu” pruža viđenje španskog građanskog

rata. „Zemlja i sloboda” predstavlja film koji ne samo svojom ideologijom, nego i umetničkom doslednošću, pokazuje otklon od matice u suvremenoj svetskoj kinematografiji.

Knjiga – Ostrvo pingvina

„BOGATSTVO JE JEDINO SREDSTVO DA SE SREĆNO ŽIVI, GOVORIO JE ON, A ONI SU OD NJEGA

STVORILI JEDINI CILJ ŽIVOTA”„Ostrvo pingvina”, iz 1908 godine je filozofsko-satiričkih romana, remek delo Anatol Fransa, duhovita parafraza političke istorije zemlje.„ Za primerom se ide rado kad isti dolazi odozgo. Oni koji su raspolagali sa malo kapitala ( a njih je razume se bio najveći broj), ugledali su se i mislima i životom na milijardere da bi i njih smatrali za takve. Sve strasti koje ometaju povećanje ili održavanje bogatstva smatrane su kao nečasne”

Intelektualni otpad.com – preporuke

9S

The Last House on the left

Nisam siguran koja je tačna definicija horor žanra, ali THE LAST HOUSE ON THE LEFT je postigla da se osećam vrlo neprijatno to-kom gledanja, što nije mala stvar. Iako je ovo film osvete, više liči na visokobudžetnu studentsku vežbu koja je dala odlične i veo-ma uznemirujuće rezultate.Ovaj film je nova verzija originala Vesa Kre-jvena koji je u svoje vreme napravio pravi skandal zbog scena nasilja i seksa. Au-tomatski, novo snimanje takvog koncepta nije zahvalno – danas su gledaocu mnogo otporniji na scene povređivanja i mučenja.Uprkos tome, režiser Denis Ilijadis uspeo je da prenese duh originala. Priča nije kom-pleksna i govori o dve mlade devojke koje nalete na porodicu psihopata i kriminalaca, i kasnije uključivanje porodice jedne od njihOvo nije spaltter film, niti klasičan horor. Umesto toga, Ilijadis daje prizor besmisle-nog nasilja, koje potom menja aktere, ali i dobija na intenzitetu. Svi filmski elementi su prigušeni: kamera je neprimetna, muzika i fotografija takođe.Ovim potezom, sav fokus je stavljen na lik-ove.I dalje nisam siguran šta tačno da mislim o THE LAST HOUSE ON THE LEFT, ali bez sumnje, ostavlja snažan utisak.

True Grit

Zaista volim filmove braće Koen, ali od ovog sam očekivao malo više. Ne mogu reći da sam razočaran, pošto TRUE GRIT daje dovoljno dobrih glumaca i neočekivanog, crnog humora, pa biram da svalim svu kri-vicu na original iz 1969. Nadam se samo da će sledeće delo braće K. biti sličnije filmu A SERIOUS MAN, nego ovom ostvarenju.

Easy A

Simpatična teen komedija koju su pisali ozbiljni scenaristi i srećom, izbegli sve ba-nalnosti koje inače ubijaju ovakve filmove. Ema Ston je buduća zvezda, a EASY A ovo dodatno podvlači – u ovom ostvarenju sa mnogo snažnih strana, ona je najjača. De-taljniji utisci će doći do vašeg mozga pute vibracija vazduha ukoliko pustite klip ispod.

The Town

Preći ću odmah na slona u prostoriji: da, ovaj film veoma, veoma liči na HEAT Ma-jkla Mana. Priča je gotovo identična – grupa kriminalaca, koju predvodi ulično-pravični vođa Dag plačka banke i oklopna vozila u Bostonu. Sa druge strane zakona, predan FBI agent pokušava da ga spreči. Fran-cuski ključ u ovom mehanizmu je žena iz banke koju banda nevoljno kidnapuje i ubrzo pušta. Da bi bio siguran da ništa nije videla, Dag je pronalazi i stupa u naizgled slučajan kontakt.Da li su radnje slične? Jesu.Da li je THE TOWN plagijat starijeg Mano-vog trilera? Nikako.Originalnost, iako je teško poverovati, nije najbitnija za neko umetničko delo. Sve što

postoji, postoji odavno. Bitno je kako se ideje prenose u gotovo delo.Ben Aflek iza, a i ispred kamere, ne uliva suviše poverenja. Ovaj put, njegova vizija klasičnog zapleta lopov-devojka-pandur is-pala je veoma dobro. U stvari, on potpisuje režiju jednog od najboljih akcionih trilera 2010.Režiser Aflek može da bude zahvalan sjajnim sporednim ulogama, pre svega Džeremiju Reneru, uvek opuštenom u

ulogama psihopata, i Džonu Hamu, koji se sasvim solidno snašao van serije MAD MEN. Ali, Ben treba da bude zaista pono-san na odabir lokacije – snimanje filma u Bostonu, i njegovom opakom kraju po imenu Čarlstaun, gde žive i rade svi plačkaši i razbojnici, daje ovom ostvarenju neophodnu autentičnost.Trenerke, zlatni lančići, bele patike i tetovaže sa keltskim motivima pružaju uverljivu atmosferu društva gde su ljudi po profesiji kriminalci, a porodični, ljubavni i svi ostali životi okreću se oko te činjenice.Sa ovom kombinacijom stvarne međuljudske drame i vrlo uverljivih, ali istovremeno uzbudljivih sekvenci, THE TOWN slobodno može da se poredi sa filmom HEAT. Ovo je, zapravo, veliki kom-pliment za njegovog debitantskog režisera.

10S

IVICA MILARIĆ

FILM

11S

Dakle, prepustiti se čarima predizborne kampanje u Srbiji stvarno nije blagotvorno za nervni sistem. Ako čovjek prihvati zdravo za gotovo sve ono što uvaženi kandidati i u predizbornom zanosu kažu jedan o drugom, onda mora

da se zaključi kako se nalazimo u devetom krugu pakla!

Tolika količina prezira, mržnje, prijetnji, informacija o spletkama, pronevjerama, izdajama, skan-dalima čini da običan smrtnik po-misli kako su kandidati pokuljali iz nekoh hada i kako će nas, ako ne budemo dobri, sve vrtiti na ražnju ili ne daj bože žive pojesti!

I, gle čuda, čim izbori prodju, opet je sve u redu. Opet ih gledamo kako nasmijani čavrljaju po hodnicima državnih zdanja, opet je retorika pristojna, opet kontrakandidati nisu više tako strašni.

Korist koju kandidati i stranke dobi-jaju ovom predizbornim burleskom mnogo je manji od štete koja se pravi u društvu. . Kandidati i stranke zapravo institu-cionalizuju lajavost, pretjerivanje, klevetanje i prijetnje kao legitiman

način komunikacije, koja se bez-rezervno prihvata i ogleda u narodu.

S druge strane mediji, umjesto da svo-jim iskustvom malo ublaže taj neiskusni i neumjereni ton, oni, valjda u nadi da će

tako bolje prodavati svoje nazovi novine dodatno podlažu vatru. Zarad jedan ili dva procenta glasača koja se na ovaj način napabirče, čini se dugotra-jna, nepopravljiva šteta.

Smjenjivati vlast je lakši dio posla. Mi-jenjati mentalitet je zajednički zadatak svih nas, bez obzira na to kog kandidata simpatišemo.

Nisam nikada vjerovao predizbornim obećanjima, još manje partijskim progra-mima. Oni što su juče bili lijevo, danas su desno, i obrnuto. Sve više vjerujem u pristojnost kandidata. Koliko je odmjeren, normalan, suzdržan. Ako se mnogo goropadi, gestikulira, pravi grimase, vrijeđa i prijeti, tada ili glumi, što je perfidno, ili mu je ponašanje klinička slika.

Stara mongolska poslovica kaže „Veću štetu može vam napraviti nepristojan pri-jatelj nego pristojan neprijatelj”.Kampanja će proći, nepristojnost će se po ko zna koji put opet primiti kao korov u zapuštenoj bašti.

Glasati za najpristojnijeg sigurno pravi naj-manju štetu, ako se već nikakva korist ne vidi na horizontu.

RAMBOAMADEUS.COM

Politika i Bonton

I bi pozvana da nastupim u kc gradu na mini festivalu na kojem će biti mahom ženski bendovi.

Po navici počinjem da pozivam telefonom najbliže prijatelje (jer se ljute ako ne dobiju zvaničan poziv), i dobijem komentar, nakon što im predstavim line up : „ šta? jel to neka lezbo žurka” ? Iako me glupa primedba žacne, ne odgov-orim ama baš ništa, i promenim temu.Primedba me žacne, ne zato što se ja ne bi h pojavila ili nastupala na: lezbo žurci, svirci, manifestaciji, ili šta god... Nego je u pitanju ta negativna konotacija; gde moji telefon-ski sagovornici, prvo - nemaju pojma šta je lezbo priredba, drugo - omalovažavaju u startu.Niko nije rekao da kada nastupaju: kiki the avijatičar, van gog biznismen, riblja barčo braća srbi, partibrejkersi pravo u slavlje... da je to baš gej zato što su svi muški izvođači

- e to je ono što me žulja, jer od svojih pri-jatelja i poznanika očekujem malo više. E to malo više se ogleda u - nedavanju mišljenja unapred. Uostalom, pa šta i da jeste gej žurka, koji si ti moj da to oceniš kao nešto nedostojno tebe, ako nikad nisi bio na istoj. Te uskogrudosti i predrasude mi idu na k... - onaj moj hetero, što ga čuvam u slučaju da treba da nekog udarim u čelo...Čisto nezagađeno srce, to je taj savremeni problem od vajkada (...ne bi znala jer nisam živela tada), ali da ga nazovemo post, post, post modernim. Ako uđeš sa čistim srcem u startu si u plusu, ako ne, gubiš samo ti, i niko drugi. Btw taj divni događaj u organizaciji femixa je jedan od boljih u 2010. godini, valjda zato što su hrabri i nehomofobični samo došli.Ostali da bog da seli na neki falus i instant se opustili..slava nam...

IVANA RAŠIĆ

BLOGOMDANI

12S

Zanimljivo je da do sada u Srbiji nije snim-ljen nijedan biografski igrani film o nekoj rok grupi ili pojedincu. U svetu je tako nešto normalno, a kod nas je to još uvek apso-lutno neistraženo polje. Čak ni teorijski do sada nije postojala mogućnost za tako nešto, a i niko od filmskih autora nije ja-vno izneo želju za takvom vrstom projekta. Sigurno bi bilo interesantno napraviti igrani film recimo o „EKV-u’’, pre svega zbog toga što su bili i ostali najkvalitetnija rok grupa, a i život mnogih članova ove grupe bio je veoma dramatičan, te bi u svakom smislu sigurno bio intrigantan za široke narodne mase. Sugurno je i da je priča o „EKV-u’’ jača od bilo koje priče o nekom svetskom bendu jer su „EKV’’ definitivno jedini bend na planeti čiji su svi članovi iz originalne postave u kratkom periodu mladi preminuli. Pored njih, u Srbiji ima još dosta grupa i pojedinaca iz rok sveta čije su sudbine bile kao stvorene za film ali u Srbiji se još niko nije setio da nešto tako realizuje, što možda i jeste, a možda i nije za osudu. Ni u ostalim zemljama bivše SFRJ države do danas nije snimljen nijedan biografski igrani film o nekom rok bendu ili zvezdi, a svakako bi se moglo naći neko zanimljivo ime. Sa druge strane, rok je opet bio uvek manje-više podloga za mnoga igrana ostvarenja (najaktivniji nekadašnji kompozitori bili su braća Predrag i Mladen Vranešević koji su radili muziku za mnogobrojne domaće filmove), a određen broj naših popularnih rokera pojavljivao se u filmovima. Neki naši bivši i sadašnji rok muzičari i profesionalno se bave filmom. Ima i onih koji zaigraju po koju ulogu, a imamo i obrnutu situaciju, gde poznate filmadžije povremeno, kada imaju vremena sviraju. Mada i tu ima onih koji rok i ne shvataju samo kao hobi. Ipak, od rok muzike na našim prostorima ne može da se živi, pa mnogi beže od bavljenja rokom kao od kuge. Glumac Igor Pervić je recimo na početku svoje karijere imao danas zabo-ravljeni bend „Duh Nibor’’, a kasnije se s’ vremena na vreme vraćao muzici. Srđan Todorović je svojevremeno potpuno napus-tio muziku, da bi se potpuno predao glumi, iako je izgradio izvanrednu muzičku kari-jeru i bio jedan od najorginalnijih bubnjara bivše SFRJ. I poznati glumac Branko Đurić – Đura imao je svojevremeno rok grupu „Bombaj štampa’’. Reditelj Milutin Petrović i dramaturg Vladimir Đurić - Đura u drugoj polovini osamdesetih godina prošloga

veka činili su glavno jezgro benda ‘’Hero-ji’’. Da je rokenrol šezdesetih godina prošloga veka bio veoma popularan u SFRJ možemo zaključiti i preko određenih filmova. U kult-nom ostvarenju „Kad budem mrtav i beo’’ iz 1967. pojavljuju se „Crni biseri’’ kao pratnja mladim neafirmisanim pevačima na audiciji u Beogradu. Dragan Nikolić kao Džimi Bar-ka pokazao je javno koliko ne zna da peva. U tom ostvarenju prvi put na filmu pojavio se Predrag Jovanović, kasnije poznat kao Peđa D’Boj. U filmu je predstavljen kao „mladi hipik iz Kruševca’’. „Crni biseri’’ po-javili su se 1968. i u filmu „Višnja na Tašmajdanu’’. Deo koncertne atmosfere najpopularnijeg rok benda svih vremena na prostorima SFRJ „Bijelog dugmeta’’ večno je ugraviran u filmovima „Nije nego’’ iz 1978. i „Pejzaži u magli’’ iz 1983. Druga polovina sedamdesetih godina prošloga veka donosi i pank u nekadašnjoj SFRJ, pa tako u simpatičnoj TV drami ‘’Kost od mamuta’’ iz 1979. pojavljuje se ‘’Pekinška patka’’. Njihov nastup na jednoj audiciji bio je dokaz da je pank definitivno zaživeo i u Srbiji. Gru-pa „Buldožer’’ je 1979. objavila mini LP ‘’Živi bili pa vidjeli’’. Na njoj se našla muzika koju su radili za istoimeni film i za to su bili adekvatno nagrađeni iste te godine. Dobili su Zlatnu arenu u Puli. Početkom osamdesetih godina prošloga veka neke naše filmove krasila je novotalasna muzika tadašnjih mladih kreativnih grupa, a jedan od najpoznati-jih ostvarenja svakako je „Dečko koji obećava’’ iz 1981. U njemu je izvanred-no izneo ulogu Pita tada basista grupe „Šarlo akrobata’’ Dušan Kojić – Koja koji je pre toga već posedovao kakvo-takvo glumačko iskustvo jer je imao malu ulogu u filmu „Radio Vihor zove Anđeliju’’ iz 1979. Iako glumi pored Aleksandra Berčeka u kultnom ostvarenju iz 1981, Koja ni u jed-nom trenutku nije zaostajao za velikim glumcem u svojoj roli. Sve to odglumio je kao da je pravi profesionalac, dok se njegov kolega Milan Mladenović pokazao kao slab glumac u filmu „Crna Marija’’ iz 1986. Milan se i stideo ove uloge, a to što je bio nepriro-dan u toj ulozi nikako ne umanjuje njegovu vrednost kao umetnika. Jednostavno nije bio stvoren i za to da glumi. Pre ‘’Crne Marije’’ pojavio se sa tadašnjim članovima „EKV-a’’ u filmu „Tajvanska kanasta’’ iz

1985, a nešto veću ulogu imala je Margita Stefanović – Magi koja je glumila sestru glavnog lika. I Magi nije briljirala. Treba napomenuti kada se govori o filmu ‘’Crna Marija’’ da je on i pored toga što je veoma loše urađen, ipak važno svedočanstvo jed-nog perioda i zanimljiv je sam po sebi zbog toga što je spojio neke ljude na jednom mestu koje više nismo mogli da vidimo ni u jednom projektu zajedno. U njemu pored Milana Mladenovića glume između ostalih i Sonja Savić, Branko Vidaković, Goran Čavajda – Čavke i Igor Pervić. „Crna Marija’’ je klasična priča o bendu koji propada, pa se teškom mukom vraća na scenu, što zapravo predstavlja klasičan holivudski kalup stvoren za lake filmove. Čavke je glumio još i u TV rok opereti „Kre-atori i kreature’’ iz 1988, diplomskoj TV dr-ami Milutina Petrovića „Telefonomanija’’ iz 1987, a pojavio se u još nekim ostvarenjima od kojih su najpoznatiji: ‘’Kako je propao ro-kenrol’’ iz 1989. i „Paket aranžman’’ iz 1995. 1989. snimljen je najpoznatiji muzički film u Srbiji „Kako je propao rokenrol’’ koji je u sa-mom naslovu imao neverovatnu proročku nit, dok „Paket aranžman’’ iz 1995. deluje kao pokušaj da se snimi nešto slično poput pomenutog muzičkog omnibusa iz 1989, pa iako nije uspeo da dostigne popular-nost kultnog omnibusa, „Paket aranžman’’ je zato definitivno ostavio traga na domaću kinematografiju i svakako je veoma važan za urbanu srpsku rok kulturu jer ovakva vrsta filmova nije tako česta pojava kod nas. 1997. snimljen je odličan slovenački film „Autsajder’’ u kojoj je glavni junak Sead Mulahasanović koga glumi Davor Janjić. Sead je primeran i odličan učenik u sred-njoj školi koji počinje da se druži sa pan-kerima i osniva bend, te tu dolazi do prob-lema. Malograđansko društvo nema osećaj za takav novi radikalan stil mladih jer se ne uklapa u dotadašnje prihvaćene norme ponašanja, a zbog svega toga najviše ispašta glavni junak. Za razliku od „Autsajdera’’ koji je u suštini tragična drama, odličan hrvatski film ‘’Pjevajte nešto ljubavno’’ iz 2007. rok priču svodi na laganu komediju, iako se takođe bavi životnim problemima i ima doziranu dramatičnu notu. Takođe se bavi proble-mom mladih ali ovde mladi uz mnoštvo naizgled nerešivih komplikacija na kraju dolaze do rešenja.

Rok muzika i muzičari u igranim filmovima u Srbiji i državama bivše SFRJ

BRANKO RADAKOVIĆ

13S

1.S.A.R.S. – To rade /Samostalno izdanje/

2.AUTOPARK – Autookean /Samostalno izdanje/

3.ZEMLJA GRUVA – Nisam znala da sam ovo htela /Samostalno izdanje/

3.SAJSI MC – Roze tašnica /Manekeni BIGZ-a/

4.EVA BRAUN– Okreni moj broj /B92/

5.VELIKI PREZIR – To /Samostalno izdanje/

5.KIŠA KEROZINA – Jutro /Slušaj najglasnije/

6.ISKAZ – S.I.S.T.E.M. /Samostalno izdanje/

7.NAFTA – Severac /Samostalno izdanje/

8.LADY JELENA – Nikola /Samostalno izdanje/

9.VENTOLIN – St Valentine’s /Samostalno izdanje/

10.ŽENEKESE – Bordžija /Odličan hrčak/

POP MAŠINA MART 2011.RADIO B92 - sredom od 20h

Sunce je središnja zvezda Sunčevog siste-ma, milijardama godina daje nam energijui podstiče život. Tokom vremena tračak Sunčeve energije koji kupa planetu Zemlju bivaše uhvaćen od strane različitih sitnih životinjskih i biljnih organizama.Tako vremenom nastadoše fosilna goriva, nafta i ugalj.Prođoše paleozoik, mezozoik i dođe na red kenozoik... čovek je uznapredovao, razvio nauku i tehnologiju...A mi Srbi smo počeli da kopamo ugalj iz Kol-ubare (neki to baš vešto rade), napravismo termoelektranu Nikola Tesla,izgradismo elektromrežu... Potekla je energija, vrzmaju se elektroni u električnim vodovima, igraju zavodljivi ples sve do mog štekera...

Sedim za stolom nameran da testiram uređaj, rezultat naravno neizvestan.Ubacujem kabli u šteker, pomolim se Bogu i džentli okinem prekidač na Uklj. Trenutak i...

Z Z z Z z z v v v i i i i i n n n g g g g . . . ! ! ! Svooššššššššš...!!!

Bljesak svetlosti uhvaćen pre milijardu go-dina sada je pred mojim očima! Šta je ovo? Revolucija na pomolu...!?

Napokon!?

Paaaauuuuu, Trasssssssss!!!

Povratak u realnost! Fak! Spržio sam još jednu testnu ploču, ubiće me gazda ako vidi. Brzo daj novo trebovanje u magacin!

Slučajno sam pritis`o 4 na daljinskomkad ono ide prilog o omiljenom mi časopisu.A preko celog ekrana glavni i odgovorni urednik, mogul, media evagelist i sekre-tarica...Slobodan Stojičić glavom i bradom...kad smo već kog glave, šta ti je sa levom obrvom... jel to iz nekog fajta ili neki new wave trend?I taman kad mi srce zaigra da ćes da me pomeneš, pohvališ zato što unosim vedrinu i osmeh u časopis...Kad ono PRC! Njet!3. korna, penal!

Je l to zato što sam te ispalio za zadnji broj, reko ti da ću do ponedeljak da naklepam...i taj ponedeljak još nije došao,a februarski broj već visi po trafike...

Još izjavljuješ da nema cenzure!?

A šta je bilo sa julsko-avgustovskim brojem, kad sam napisao antiglobalistički tekst o Wall Street-u i pride prozvao British peet-roleum pa posle ispalo neizvesna finansi-jska konstrukcija, te oćemo, te nećemo da štampamo...a moj tekst završi u kanti za otpatke (da se izrazim kao nekad tinejdžeri u Huper-u).Ne, ne... nemoj da se vadiš na Zeitgeist i te fore, to ne priznajem.Priznaj ko stoji iza tebe, ko te gura u medije i ko te plaća.Zadnjih mesec dana, dva puta sam te video na TV-u...Što je mnogo, mnogo je...

PS: Mislim da za ovaj broj imaš dva teksta od mene, naravno ako ne postoji urednička cenzura!

JOVICA JOVANOVIĆ

Tračak svetlosti u mom oku...

TOP LISTE

JELENA BEGENIŠIĆ

KOLOS! Skate with Giants! ;)

Kad čovek prvo pomisli na grad Bor, ug-lavnom prva asocijacija bude ruda bakra, rudnici i slična čuda.. Ali kako vreme pro-lazi, on dobija još novih asocijacija.. Tako i ovu, o kojoj ćete čitati u narednim redovima. Naime (:D) reč je o skejt ekipi, koja je na svojim daskama prešla sve delove ove naše zemlje, tražeći i koristeći pogodna mesta za vožnju, i stvaranja uslova za, opet, vožnju i izvođenje trikova u svom kraju. O iskustvu, ljubavi prema skejtu, borbi i uspešnosti, ugraviranih na daskama ove ekipe (koja je već uveliko proširena na klub) priča Marko Milenković - jedan od začetnika celokupne ideje i dela kluba. So, pay attention! ;)

Šta radi skejter kad sa neba pada voda u različitim oblicima ( kiša , sneg :P)..

Kako ko… ali uglavnom gleda skejt filmove I čeka toplije ili sunčanije dane.

Kako kreće priča oko skejta i odakle ljubav prema skateboarding-u?

Nekada davno, u zemlji nedođiji… HAHA Pošto sam među prvima počeo da vozim, lagano rečeno I prvi, bio sam prisutan svim dešavanjima oko te dasčurine do juče. Juče me nešto mrzelo. Šalu na stranu… Počeo da vozim još u osnovnoj školi sa drugom iz odeljenja. Tako smo se opuštali, bežali od tih „klasičnih” sportova jer smo težili ka nečem drugačijem. Nismo ni znali šta ustvari može da se radi sa njim. Samo smo se „gurkali”, sprdali, jednostavno smo se družili. U srednjoj smo se razišli. Ja nas-tavio da se “gurkam”, upoznao Stefana i za-jedno sa njim vozio, kao Paja i Jare. HAHATada smo otkrili legendarnu igricu „Tony Hawk” I tako saznali da skejtom mogu da se rade tzv. trikovi i krenulo je ludilo. Ubrzo nakon toga smo upoznali jos neke zain-teresovane likove koji i danas rado voze. HAHA Došli smo na ideju da oformimo tim jer nas je bilo već sedmorica beše… Ali sada naziv…Rešavajući ukrštene reči naišao na pitanje „Drugim rečima Džin, Div?” Odgovor je bio KOLOS! To je bilo to! Sa mojim predlogom se složila banda I od tada se nas tim zvanično zove “KOLOS”. Ime sve govori jer do današnjeg dana tim broji okolo 25 aktivnih članova. BATO!

Paralelno sa povećavanjem ekipe, rasla je i borba za skejt park u Boru… I jedan od poduhvata bio je samostalni, dokum-etarni film o klubu, skejtu i problemima koji nastaju zbog nepostojanja parka. Kako je nastao film, koji slobodno kažem, nije nimalo prost, nestručan i naivan? To omasovljenje ekipe nas je navelo da od gradskih zvaničnika zatražimo da nam

izgrade mesto gde bismo dalje usavršavali vožnju, kako bismo se sklonili sa ulica, pogleda i prebacivanja ljudi koji do skoro nisu skejbording prihvatali kao sport. Nara-vno da nismo dobijali pozitivne odgovore, jer koga jos boli drvce za omladinu u ovoj zemlji?! Samo se priča o nama, a nigde po-maka. Uvidevši da nema pomoći, bili smo primorani da sami napravimo sprave za vožnju i tako sagradili čak dva nezvanična skejt parka. Jedan sa spravama od drve-ta, a drugi betonski sa mini rampom. Te sprave su bile prenosive I izbacivali smo ih na rukometni teren koji opet nismo mogli uvek da koristimo zbog fudbalera ili drugih sportista koji su na tom stadionu održavali treninge. Zlo i naopako! Tako smo došli na ideju da vlastima pljunemo u lice i ja-vno obrazložimo svoj problem. Snimili smo dokumentarni film pod nazivom “Korak Po Korak”. U filmu su opisani problemi koji nas muče, ali ne samo nas, vec i skejtere širom Srbije , prikazani parkovi, naše cimanje i naša organizovanost.

Kako su ljudi reagovali na film, i jel dovoljno glasno odjeknuo i stigao do ušiju nekog ko je u mogućnosti da pro-jektuje park? Ili je taj neko olakšan za par čula, kako obično biva -.- ?

Šta je moglo da bude… opet ćorak! „Čekajte, strpite se, imamo vas u planu.” Svi oduševljeni, a opet ih boli drvce. Mislim, hteli bi oni, ali sta imaju od izgradnje? “Glu-post je neuništiva”Ostali smrtnici su masovno propratili premi-jeru. Sala je bila prepuna! Čak smo i mi bili prijatno iznenađeni tolikom odazivu. To samo govori da su zainteresovani i da ima-mo podršku. Posle premijere smo završili u lokalni klub i uz organizovanu svirku završili dan.

Kad smo u filmskim vodama .. Radite li na nekom filmu koji će se više bazirati na vašem izvodjenju trikova i koji ce po-kazati vase umeće ?:D

HAHA… Radimo vec duži niz godina, ali ni-kako da ga završimo. Obilazili smo i obilaz-imo razne gradove, pravimo mini turneje, tražimo nova mesta kako bi film bio sto za-nimljiviji. Tako smo upoznali mnoge ekipe skejtera sa kojima smo u kontaktu i rado se posećujemo. Sokobanja, Knjaževac,

Svrljig, Niš, Paraćin, Cićevac, Smederevo, Kruševac, Vrnjačka banja, Kraljevo, Čačak, Kragujevac i SABAno-vaC su neki od gra-dova u kojima smo bili, vozili, snimali trikove. Da ne izostavim Ne-gotin i Zaječar sa čijim skejterima i roskerima Timočka krajna ima najveći tim u Srbiji.

Zovemo se KZS!!! K-Kolos, Bor; Z-Zglob, Negotin; S-Shorty, Zaječar (jedini koji je u to vreme vozio). Tim sa posebnom pričom koju možete videti I pratiti na Facobook- u grupi “KZS tim”. Sve je to deo budućeg film koji ćemo, nadamo se, završiti, i Steki izmontirati, do kraja 2011. godine.A kada smo već u filmskim vodama, što kažes, o ekipi Kolos je snimljen i igrani fiim pod režijom Nikole Lezaića “Tilva Ros” (u prevodu Crveno brdo). U Tilvi, čiji je sce-nario pisan po našem prvom snimljenom filmu „Crap-Pain Is Empty” po uzoru na američki „Jackass”, može se videti opet druženje naše ekipe tokom jednog letnjeg raspusta posle srednje škole. Filmova kol’ko voliš a skejt parka niđe!

Šta planirate, kakvi su vam ciljevi i želje, pored toga da kad god je moguće za-palite na vožnju :D ? Želja nam je da sagradimo taj skejt park, jer se sve oko njega i vrti.Zbog nas a i zbog klinaca koji masovno jure na daskama. Hoćemo da ostavimo nešto za omladinu i da ostvarimo san!

Kakva je budućnost skejtera u Srbiji? Budućnost skejtera možda i postoji. Samo kada bi, ne vlast, nego slobodno rečeno vlasnici ove države usmerili svoje poglede ka omladini koji hoće da rade, ali nemaju gde niti čime!

I sad za kraj.. koga želite da pozdravite :D (šala ;P)

Šta kaže Kolos, ima li dobrih stvari u ovoj zemlji za koje se vre-di boriti? I šta poručujete svetu ? Želeo bih da se zahvalim Bogu, mami i tati… HAHAHASvima poručujem da rade ono što vole i guraju to do kraja. Iako možda nemamo uslova, imamo društvo i jedni druge. Zovite nas da se družimo. Dođite, dolazimo! POZDRAV U IME SKEJT TIMA KOLOS!!!!!

Hvala Marku i Kolosu. Srećno sa skejt parkom, biće nešto od toga nadamo se :)Stay cool ;)

14S

HERETICI SU JEDINI (GORKI) LIJEK OD ENTROPIJE LJUDSKE MISLI.JEVGENIJ ZAMJATIN

U onome što slijedi izložit ću nekoliko misli o utopiji, filozofijskoj i društveno-povijesnoj moći i nemoći utopije, o utopijskom mišljenju i njime nadahnutoj praksi, a sve to imajući u vidu pitanje: Što utopija još znači (ili može značiti) za filozofiju i općenito za društveni život?

Na početku svoga teksta “Utopija i samo-odbrana duha”, slovenski teoretičar Rastko Močnik piše: “Utopija je diskreditirana. Pri samome spomenu te riječi disciplinirana korisnica i korisnik vladajuće ideologije moraju pomisliti na giljotinu i na Gulag.”Slično Močniku, američki teoretičar Rus-sell Jacoby, u predgovoru svoje knjige Kraj utopije, zapisuje: “Utopistički duh - osjećanje da bi budućnost mogla nadići sadašnjost - iščezao je. (...) Rasprostran-jeno je mišljenje da je netko tko vjeruje u utopije krenuo ili pronaći ručak ili nekoga ubiti.”Utopija je, dakle, diskreditirana; a čak je i utopijski duh iščezao. U tom stanju, ono što se nekoć nazivalo “utopijom” danas se uglavnom smatra ili adolescentskom zabavom za mlade, gnjevne “pankere” ili izlizanim tlapnjama dokonih i dobro uhlje-bljenih intelektualaca.

U najboljem slučaju, utopija je teorijski neutemeljeno i bezopasno, a praktički neobavezno i neučinkovito “maštanje” o drugačijem i boljem svijetu.

No, sve i ako se složimo s time, ostaje pitanje: Smijemo li još uvijek “maštati”? I ako ipak smijemo, dade li se iz toga izvući dalekosežan zaključak: da utopijsko “maštanje” može biti od koristi i filozofiji i društvenom životu, te još dalekosežniji zaključak: da je utopijsko “maštanje” nužno i filozofiji i društvenom životu?Na oba bih pitanja preliminarno dao pot-vrdan odgovor. No, prije definitivnog od-govora, ukratko bih prikazao kako je došlo do toga da danas o utopiji govorimo kao o pukom “maštanju”, a onda bih pokušao obrazložiti zašto usprkos današnjem utopističkom pesimizmu treba braniti utop-iju.

“ U T O P I J A ”

NAJPRIJE: ŠTO JE TO “UTOPIJA”?

Početno bih rekao ovo: “utopija” je budućnosna vizija jednog drugačijeg društva, odnosno jednog drugačijeg uređenja društvenih odnosa.

Izraz “utopija” (engleski: “utopia”) dugu-jemo, kao što je poznato, Sir Thomasu Moreu i njegovoj istoimenoj knjizi, u kojoj on sugerira dvostruko čitanje i razumijevan-je te (grčke) riječi: kao prvo, “eu-topia” (tj. “dobro mjesto”) i, kao drugo, “ou-topia” (tj. “nepostojeće mjesto”).Stavljajući naglasak na ono prvo značenje (“eu-topia”), ovdje ću ostaviti po strani tzv. “negativne utopije” (ili “dis-topije”), oslikane u nekim književnim djelima kao što su Mi-Jevgenija Zamjatina, Vrli novi svijet Aldou-sa Huxleya ili 1984. Georgea Orwella, te pod “utopijom” razmatrati samo tzv. “pozi-

tivne utopije”.Unutar “pozitivne utopije” razlikujem pak dvije vrste utopije. Prvu od njih nazvao bih “pasivnom utopijom”. To su one utopijske koncepcije - nerijetko iznesene među kori-cama jedne knjige i, kao takve, zaokružene i dovršene - koje pružaju, doduše, jednu utopijsku viziju budućnosti, ali se ne brinu previše oko načina prelaska iz jednoga u drugo stanje, odnosno ne sugeriraju načine prelaska jaza između zbilje i utopije. “Pa-sivne utopije” - za koje kao primjer mogu poslužiti Platonova Država ili renesansne utopije poput CampanellinogGrada sunca i Moreove Utopije - same sebe implicitno unaprijed određuju kao u-topije (ne-mjes-ta): kao ne-zna-se-kako ostvarive ili kao općenito ne-ostvarive.Za razliku od ove prve utopije - koja pred-stavlja dovršenu, zaokruženu utopijsku koncepciju - kod druge utopije radi se o jednoj drugoj, drugačijoj utopiji: ovdje se radi o tekućoj, perspektivističkoj utopijs-koj tendenciji. To je, dakle, jedna “aktivna utopija”, koja smjera na ozbiljenje, koja “misli ozbiljno”; utopija koja sebe poima kao moguću, ostvarivu, i upravo stoga djeluje na ozbiljenju (ili samo-ozbiljenju) ideje - pri čemu svoje polazište, akcijske metode, a u određenom smislu i ciljeve čini fleksibilni-ma. Ovu utopiju - kao jedinu “pravu” utopi-jsku orijentaciju - Karl Mannheim u svome djelu Ideologija i utopija definirao je kao onu “koja i ‘transcendira stvarnost’ i, prelazeći u djelovanje, u isti mah djelomično ili potpuno razara postojeći egzistencijalni poredak”.Na temelju ovoga, sada bih proširio početnu definiciju utopije, te rekao da utopi-ja pretpostavlja temeljitu kritiku postojećih društvenih odnosa, koja za sobom povlači zahtjev za njihovom korjenitom promjenom, kao i tome primjereno djelovanje.Ovo dvostruko suženo značenje “utopije” (“pozitivna aktivna utopija”) sada bih su-zio još jednom, te rekao da, govoreći o “utopiji”, mislim prvenstveno na utopističke tendencije “lijeve provenijencije”, u potezu od utopijskoga socijalizma, preko mark-sizma i anarhizma, do svega onoga što je do danas nastajalo na tom tragu. Vjeru-jem da je ovo posljednje sužavanje pojma “utopije” opravdano; tim više što preko su-vremene anti-utopijske kritike i ovodobnog proglašavanja “kraja utopije” vidimo da se utopijska tendencija artikulirala u prvom redu (ako već ne isključivo) u “lijevom” registru. Tek tu, zapravo, počinje “priča o utopiji”, a sve prethodno može se nazvati pred-poviješću utopije.

NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU...

Utopija - ili: utopija, filozofija i društveni život

HRVOJE JURIĆ

15S

U DUHU VREMENA JOKER

‘AJMO OVAKO!

Cveće je ukras bašte.Leptir je ukras cveta.A deca puna mašte…deca su ukras geta.Geta što su ih njihovi praočevi stvorili,dok su se besni jedni protiv drugih borili.Dok su se ubijali za komade zemlje,a sve u ime budućnosti svoje dece.Deca su odrasla i postala ljudi.Od svojih očeva nasledila su ćudi.Umesto ljubavi nasledili su žrtve.Umesto istine nasledili su crkve.A onda oni dobili su svoju decu.Pa njima u nasleđe preneli štafetu.Do tada već su skroz rasparčali planetu.I za sistem vrednosti odredili monetu.Onda moneta stvorila je klasne razlike.S jedne strane gazde, s druge strane radnike.Bogati su siromašne gledali ko jadnike.Tu smo već dobili robove i robovlasnike.Onda je izmišljen problem sa bojom kože.Ljudi su tražili razloge da se glože.Umesto da zajedno prave nove boje,oni su se bolesno držali svako svoje.I to je problem – ljudska separacija.Stalna podela između različitih nacija.A svi mi zajedno smo ljudi populacija,nad kojom se, na žalost, vrši manipulacija.Razmisli malo, čemu različiti Bogovi?Ne da je spoje već planeta da se podeli.Čemu političari razni, stranke, partije?Sve u svrhu toga da se čovečanstvo razbije.Pogledaj ratove, bande, vojske, armije.Izgovori stari da se stvara novo oružje.S tim što danas ne ideš s njim u lov na divljač,Već u tuđu zemlju da ubiješ nečijeg sina.Koga i ne znaš, nikad ga nisi vid’o.Nikad jednu lošu reč od njega nisi čuo.Možda bi u miru najbolji ortak ti bio.Aj’ mi sada reci što bi tog dečka ubio?

Zato što neki tamo „otac“ tvoga narodarešio je da oca njegovog naroda napada.I dok njih dvojica u toplom igraju šah,vi u hladnim rovovima bijete njihov rat.I samo pomisli – on je nečiji brat.Šta je bitno dal’ je Crnac, Arapin il’ Azijat?Šta je bitno dal’ se krsti, moli ili klanja?Bitno je da kao i ti voli i sanja.Sanja slobodu, sanja ljubav, mir i sreću.A sve se to može postići jednim NEĆU!Neću da se zarad drugih sa drugima borim.Hoću zarad sebe da sa drugima se volim.I da postojim, i oni da postoje.I da me vole, a ne da me se boje.Neću da razmišljam kroz prizmu „moje-tvoje“,evo i platno i četke, daj da pomešamo boje.Ja nisam bankar i ne pravim kalkulaciju.Nisam političar da zaluđujem naciju.Nisam ni mesija za versku demonstraciju.Ja samo realno gledam na situaciju.Imamo zdravu hranu, a jedemo otrove.Imamo zdravu vodu, a mutimo izvore.Svesno utičemo na loše klimatske promene.Imamo sunce, al’ nikako da nas ogreje.Trošimo zdravlje da bi zaradili novac.Pa, trošimo novac da bi povratili zdravlje.I dok kod ogromne većine jedva kaplje,oni što ga prave u tom istom novcu se dave.A šta je novac? – Obična ironija.Oduvek najveći pokretač svakog zla.Razlog što se ljudi međusobno ubijaju.Zbog čega, brate? Za običnu hartiju.Ja za papir neću da prodajem svoju sreću.Jer u svakom slučaju jednog dana umreću.Ali do tada hoću da živim ko čovek.A ne zbog para kičmu da savijam dovek.Hoću i mogu, isto možete i vi.Treba samo da u dobro ulažemo svi.Jer život itekako može biti lep.

HAJDE DA MI SVOJOJ DECI OSTAVIMO BOLJI SVET!

ISTINA, CELA ISTINA I NIŠTA OSIM ISTINECrkva.Vera.Religija.Bog.Jedni veruju u jednog.Drugi veruju u svog.Jedni spajaju prste kada se krste.Drugi ne.Treći klanjaju do zemlje.Svako svome moli se.J... podelešto narode pobiše.Iste ljudešto se različitom Bogu moliše.One ljude,koji mole se za mir i blagostanje,ista j... veratera u ratovei sranje.Klanje.Ubijanje.Na kočeve nabijanje.U logoru robijanjei lobanja razbijanje.Za usijane glavereligijsko opijanje:„U ime moga Boga u tebi ubiću tvoga!”Droga za fanatike.Verske zatucanike.Velike patriote.A ustvari idiote.Kunu se u Bogadok u ruci drže kamu.I u nebo gledajudok drugome kopaju jamu.Stoka!...ako mene pitaš.Ne moraš ništa između redova da čitaš.Jer sve je tako jasnoko da stoji ti na dlanu.Iako ti svaka linija ide na svoju stranu.Spoji dlan sa tuđim.Sklopi ga u pozdrav.Nema većeg Boganego što je takav stav.I jak.I zdrav....kada dolazi iz srca.Onda samo pusti mozakda ga čuje kako kuca.

16S

A Isus.I Alah.I Buda.I sva Božija čuda.I sve religije svetaservirala su nam mudasa visine,da bi j... nam majke.A u Boga veruju istokao ja u bajke. Bogovi ne postoje.Samo je jedan Bog.I za belog.I za crnog.Za žutog.I crvenog.I za tebe.I za mene.I za njega.I za nju.I za ljubav.I za veru.Za nadu.I istinu. A popovi...šatro Božji ljudi.Lopovi.P... jedne.Sve kanone Božije ste pobili.Narod ste oglobilii verom ga porobili.A vi se obogatilina pobožnoj sirotinji.Svaka čast izuzecima.Patrijarhu Pavlui nekim našim precima.Svecima pravim.Onima što živeše za veru.I što moliše se Bogu.A ne dinaru i evru.A ne ko ove sise danas.Ako želiš duše spasmoraš keš da im daš.Da im platiš.Rođenje.Krštenje.Venčanje.Jedenje.Pijenje.Za pohlepne svinje.Za ološšto da traži samo ume.

Plati domaćine.Izgore ti kesa kume.Ko ne ume da razumeodakle im tol’ke sume,ne daj Bože samoda mu neko od rodbine umre.Vera košta,pa ti veruj.I živi skromno.Ni u čemu ne preteruj.Svojim ponašanjem oninajbolji ti primer daju.Vile.Vikendice.Kola.Sve najbolje oni imaju.Uživaju.Kao bubrezi u loju.I drže se zajedno,kao bumbari u roju.A narod nek se moli.Nek se krsti.I nek posti.Dok oni krkaju meso,nama dobre su i kosti. BOŽE IM OPROSTI. Eeej, gde si Bože?!Gde si?!Gde si za decuu plastičnoj kesi?Za slomljeni narodšto plače od muke?Za pognute kičme?Za žuljave ruke?Gde si da vidiš svoje stado?I svoje pastire?...koji tvoju veru šire.Gde si kada svaki pop ti danas vozi džipa?Gde si kada Pahomije malu decu pipa?I ništa!

Poj’o vuk magarca!Eno životinje,i dalje puštena s lanca.Gde si, mili Bože,kada skotovi se množe?Kad jednima sve se može,a drugima ni iz kože?Koza Nostra - mala maca!Jer danas mantija mafijasve u senku baca.Naročito katolički Doniliti Papa.Preko pola sveta razvučena mu je šapa.Pa Alah....i njegov “sveti rat”.Džihad.Izvrće se vera danasviše nego ikad.Gde si, Bože, kada zemlja boluje od rata?Gde si kada ruku diže brat na svoga brata?Gde si, a?!Gde si sad, a?!Skrio si se.Plačeš....jer te je sramota.Sinovi se tvoji podelili među sobom,pa u tvoje ime trguju verama kao robom. PRAVOSLAVCI.MUSLIMANI.KATOLICI.BUDISTI.ZAJEBITE RELIGIJE.ŽIVITE U LJUBAVI.SAMO TAKO MOĆI ĆETE BOLJI SVET DA STVORITE.DAO SAM VAM OČI.VI IH SAD SAMO OTVORITE.

17S

- Čujem, bio si izvan Leskovca, šta ima, mačkice, tigrice, smeštaj, hrana… ?- Ugostitelji.- Šta ugostitelji… ?- Tačnije, ljušture pripitomljenih robova…- Ne razumem…- Izmanipulisani roboti, ljušture i ništa više osim toga… To su ljudi koji dolaze iz svojih dalekih domova da bi služili… koga, zašto, dokle…!?I, zamisli sad; ustaneš u 05:00h, izađeš iz svoje jazbine koju ti je namenio poslodavac, (gde bivstvuješ ne znaš koliko, u proseku oko nedelju dana), zastaneš, namestiš svoj obraz u obliku dve tačke i zatvorene za-grade, (ovako: : ) (nagnuti glavu u levo)) i kreneš sa službom i služenjem. I onda: rad : ) , pa rad : ), pa opet rad : ), i rad : )… + da ne zaboravim – rad : ), pa rad : ) i pauza… pa rad : ), rad : )… do 01:00h preko noći (najranije). Odspavaš sat, dva (na televiziji kažu da je to potpuno dovoljno za normalni rad i funkcionisanje tela, a ako kažu na tv-u, pa to prosto mora da je tako) i onda sve ispočetka. …ustaneš u 05:00h, izađeš iz svoje jazbine koju ti je namenio pos… i tako u proseku oko nedelju dana… onda se spakuješ, vratiš se svom predi-vnom domu… i umireš tri dana, spavaš dva, jedan se svađaš sa roditeljima, famili-jom, ženom… Izmiriš se, i, Jovo nanovo… Amore mio maco……reče; mačkice, tigrice, smeštaj, hrana…? Nije loše, kažem; lepo vreme danas…

Isključim baterije, pustim da mi se zamagli vid, gledam mrlje, a ipak znam šta su.

Previše prolazim ovuda. Znam uglove i vrstu cigle, sivi pa crveni crep i zarđalu ogradu na balkonu. Treći sprat, drugi stan-desno, saksija ruža-baštenskih, saksija muškatli i dvolitarska flaša kokakole napun-jena vodom. Veša nikada. Ni ujutru. Vidim ponekad liniju dima i noge podignute na ivicu ograde, ženske noge, mala stopala, damska. Da mogu, zumirala bih ih, dodat-kla, pogledala bolje, izučavala. Divila bih se slobodi koju imaju tako uzdignute i na suncu, ali tramvaj se danas prebrzo kreće. Stanica je daleko, možda odu dok se vra-tim. Palim baterije, pune su, 6crtica. Domet je tu, piše Zvezdara. Porodični kraj, parkovi, bazeni, poslastičarnice iz sedamdesetih, i noge. Te noge.Ne viđam ih često koliko bih volela. Možda su zaposlene ili kuvaju ručak, gledaju film na dividiju ili stare kasete iz detinjstva. Vole li terasu noću? Nisam sigurna, a i zašto bi, mrak je čudan, ume da plaši. Doduše, prekoputa je crkva, Bogorodice, kao mala sam volela da idem tamo. Mirna ulica, nika-da kola. Tišina koja uznemiruje. Jedanputa sam čula klavir, bilo je uverljivo, stvarno, ne kao sa Cd-a. Čula sam ideju, talenat i trud; vibracije i snagu pritiska. Čula sam godine rada i bol u leđima od toliko sati sedenja. Čula sam mir. Trebalo mi je dosta da ga prepoznam. Ali, zaista, bio je to on. Zvezdara, dakle. Da su najlepše zvezde odavde, ne bih rekla, jer su meni lepe i sa njegovog krova. Te noge možda ne vole zvezde. Možda imaju svoje zvezde, ili jednu, ili ceo univerzum osmišljen. Možda su te noge talentovane, ali se kriju. Možda igraju, nose baletanke, umeju ono što čitam u knjigama. Možda su to moje noge. Nasilno odvojene od vlasnika, otrgnute, presađene, prišivene za telo drugog.

SLOBODAN STOJIČIĆ :)

Sigurno vam se desilo da se razočarate u neku osobu, znam da jeste, nemoguće je da niste. Pa priznajte, znam da jeste! Jel jeste? Ne brinite, svima se to dešava, samo niste vi ispali naivni ako ste verovali nekome ne, ne. Ali nikada nemojte biti kao oni koji su vas razočarali, zaboravite na frustracije!

Svakog dana možete doživeti radnje koje vas mogu neprijatno iznenaditi a da već su-tra te iste radnje budu u granici normalnosti, prostije rečeno, ukoliko vas danas jedna okrutnost zadesi, sutra već ta ista okrutnost postaje normalna pojava u društvu i smatra se uobičajenom radnjom, zatim dođe veća okutnost i tako nastaje proces reprodukcije zla koji se po definiciji zove život. Subjekti koji aktivno učestvuju u igri života se zovu

čovekom. Radnje koje se često ponavljaju se zovu ’’sranjem’’.Iako znam da će ovaj tekst čitati i mlađa populacija koja nikako ne voli definicije, jednostavno najsurovije rečeno, današnji svet je skup ljudi koji su zli. Lepo vam mama govori da ne uzimate od nepoznatog čike čokoladu, iako se svi nama desi da se prevarimo i posle nas boli stomak jer je čokolada bila pokvarena. Kako uspeti a ne pasti u iskušenje?

Živeti u ovom svetu gde je poremećen sistem vrednosti, svetu koji je hladan i ne prašta uspeh, da li se onda beskurpu-loznost može smatrati vrlinom? Definitivno nije vrlina, ali mnogi smatraju da se na taj način može uspeti u životu. Gaziti preko svih drugih, biti hladan i bezobziran, biti na-

kaza svojih mana i negativnih osobina, da li je to žrtva koju moramo da podnesemo samo da bi samozadovoljili svoju sujetu? Krahovi koji nam se dešavaju i loše sitnice koje se stalno ponavljaju često frustrirajuće deluju na nas, možda je to uzrok zašto postajemo hladni i bezosećajni. Sam ter-min beskrupoloznosti je jako kompleksan, nema tačne definicije. Iz dana u dan mutira u neki novi oblik...

Sigurno vam je poznato ovo što ja pričam, znam da jeste. Pa priznajte, nemoguće da nije! Jel da? I ponovo, opet ste raskinuli sa dečkom, opet ste sjeb.... opet vas je zaje... prijatelj i opet sve iznova, opet, opet i opet! Ali ne brinite, to je samo život, to je sve nor-malno, desiće vam se neko veće sra... su-tra. Jel shvatate sada proces reprodukcije?

Život ALEKSANDAR STOŠIĆ

ČAĐ.............. MOGUĆE, MOŽDA

ANITA ERKER

18S