P O V O D I

UDC 821.111-31-09 Joyce J.821.163.41-95

MISLI MOLI BLUM NA SRPSKOM:POVODOM NOVOG PREVODA XOJSOVOG ULIKSA

Tvrtko Prãiã

U našoj sredini osamdeseta godišwica pojavqivawa Xojsovog Ulik-sa (1922) obeleÿena je objavqivawem wegovog prevoda na srpski jezik(2001, CID, Podgorica), koji je uradio dr Zoran Paunoviã, profesorengleske kwiÿevnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Takoje ovaj roman — po mnogo åemu jedinstven u britanskoj i svetskoj kwi-ÿevnosti, što mu je prema nekim glasawima i struåwaka i åitalacapotkraj prošlog veka donelo titulu najveãeg romana 20. veka — „progo-vorio" i srpskim jezikom. Ciq ovog priloga jeste pokušaj jeziåke ilingvistiåke analize prevoda koji je pred nama. Naravno, adekvatno sa-gledati prevod kwige od bezmalo 750 strana nije izvodqivo, nego je,umesto toga, daleko uputnije i korisnije pozabaviti se jednim wenimreprezentativnim uzorkom. Za ovu priliku odabrano je završno (osam-naesto) poglavqe Uliksa, u kome je, u tehnici toka svesti, prikazan deounutrašweg sveta Moli Blum, glavnog ÿenskog lika.

Kratkog podseãawa radi, Moli je mlada ÿena u sredwim tridese-tim godinama, skromnog opšteg i muziåkog obrazovawa, koja povremenonastupa na puåkim zabavama po Irskoj, a naroåito u gradu u kome ÿivi,Dablinu, pevajuãi operske i operetske arije te irske narodne pesme;nesretno je udata za åoveka prema kome je hladna i nezainteresovana, is kojim ima jednu kãerku. Sve ove okolnosti opredequju Molin unutra-šwi svet, saåiwen od kolopleta wenih razmišqawa, kao i opaÿawa,oseãawa, seãawa, priÿeqkivawa. (Otuda i naslov ovog napisa, kojipruÿa moguãnost dvojakog tumaåewa: imeniåki — misli, tj. razmišqa-wa, Moli Blum, ali i glagolski — misli, tj. razmišqa, Moli Blum nasrpskom.) Lajtmotiv wenog sveta, ne samo unutrašweg nego i spoqa-šweg, jeste snaÿna preokupiranost seksualnošãu i seksom, prošlim,sadašwim i buduãim, koja u gotovo redovnim intervalima izrawa napovršinu Molinih misli i proÿima sva ostala wena razmišqawa.

Jeziåki i tekstološki posmatrano, ovo poglavqe, na 39 strana uprevodu, ima vrlo atipiånu strukturu. Buduãi da nastoji da odslika od-vijawe toka svesti, koje prema proceni veãine kritiåara obuhvata ra-spon od oko jednog sata, tekst je strukturiran kao jedinstvena celina,

razdeqena u samo sedam poduÿih odeqaka, bez jasno odvojenih reåenicai s minimalnom, skoro nepostojeãom, interpunkcijom, što u engleskomoriginalu dovodi i do nestandardnih upotreba poput theyre umestothey're. Jezik na kome Moli razmišqa predstavqa pisanu modifikacijugovornog, kolokvijalnog engleskog registra s poåetka 20. veka. Sledeãiizuzetno brz tempo nizawa misli, wene „reåenice", ponekad tek frag-mentarne, prelivaju se jedna u drugu, sadrÿe izostavqene i ponovqenedelove, uzreåice i uzvike, asocijativne skokove s jedne nedomišqeneteme na drugu, dok se povremeno nailazi i na gramatiåke, pravopisnepa i materijalne greške. Ako se ovome doda i åiwenica da ovako reali-zovana sintaksa engleskog jezika neretko oteÿava utvrðivawe namerava-nog tipa strukturne povezanosti pojedinih elemenata u takvim „reåe-nicama", a što se u pragmatici naziva identifikacijom referenta (naprimer, šta je subjekat i na šta se odnosi, a šta objekat i na šta seodnosi), åitalac pri prvom åitawu nije uvek siguran o åemu se taånoradi, kao ni kada i gde se nešto dogaða.

Zbog navedenih svojstava ovo poglavqe moÿe se smatrati odliånimprimerom vrlo teškog i zahtevnog štiva, koje uopšte nije lako razume-ti u originalu, a još mawe ga je lako prevesti. Stoga ovaj tekst iziskujevisok stepen angaÿovawa jeziåkog i vanjeziåkog znawa åitaoca, dokprevodioca dodatno suoåava i sa zadatkom da sve upotrebqene tehnikešto vernije prenese na ciqni jezik. Ovo poglavqe odabrano je kao te-ÿište ovog osvrta upravo zbog svoje jeziåke, ali ne samo jeziåke, jedin-stvenosti te intelektualne izazovnosti. Da bi se ilustrovala bar nekaod gore opisanih svojstava ovog teksta i pokazala wegova velika inter-pretativna zahtevnost, u nastavku ãe biti ponuðen jedan kraãi odlomak— u levom stupcu izvorna engleska verzija, a u desnom prevod na srp-ski jezik.

[…] I couldnt turn round with her in theplace lately unless I bolted the door firstgave me the fidgets coming in withoutknocking first when I put the chair aga-inst the door just as I was washing my-self there below with the glove get onyour nerves then doing the loglady allday put her in a glasscase with two at atime to look at her if he knew she brokeoff the hand off that little gimcrack statuewith her roughness and carelessness be-fore she left that I got that little Italianboy to mend so that you cant see the joinfor 2 shillings wouldnt even teem the po-tatoes for you of course shes right not toruin her hands I noticed he was alwaystalking to her lately at the table explain-ing things in the paper and she pretend-ing to understand sly of course that co-mes from his side of the house he cant

[…] u posledwe vreme nisam smela slo-bodno da mrdnem po kuãi ako najprene zabravim vrata sva sam pretrnulakad je ušla bez kucawa a ja naslonilastolicu na vrata baš dok sam se zapi-rala s rukavicom na ruci to moÿe daiznervira a po ceo dan ne radi ništamoÿeš da je staviš pod stakleno zvo-no da je qudi gledaju znao je da je onaslomila ruku one lepe male statue ona-ko gruba i nesmotrena pre nego što jeotišla pozvala sam onog deåkiãa Ita-lijana da je popravi tako da se ne vi-di naprslina za 2 šilinga ne bi vamta krompir åistila ma kakvi u pravuje zašto da upropašãava ruke prime-tila sam kako je u posledwe vreme stal-no razgovarao s wom za stolom obja-šwavao neke stvari iz novina a onase pravila da razume lukava je narav-

430

say I pretend things can he Im too honestas a matter of fact and helping her intoher coat but if there was anything wrongwith her its me shed tell not him I suppo-se he thinks Im finished out and laid onthe shelf well Im not no nor anything likeit well see well see […]

no to je povukla na wegovu porodicupa ne moÿe da kaÿe da ga ja laÿem zarne suviše sam iskrena u stvari on jojpridrÿava kaput da se obuåe ali kadnešto nije u redu ona ispriåa me-ni ne wemu verovatno misli da je samnom gotovo i da mi je mesto na po-lici e pa nije ama ni sluåajno videãese videãe se […] (str. 729)

Ako se sada pogleda celina prevedenog odlomka, ono što odmah pa-da u oåi jeste wegova izuzetna prirodnost — to je dobar i ÿivopisansrpski jezik, koji ni na koji naåin ne otkriva svoje strano, englesko,polazište. A ako se prevedeni odlomak, pak, uporedi s engleskom ver-zijom, primetiãe se i wegova blizina izvorniku, i to toliko da dvateksta imaju podjednaku duÿinu. I upravo ova dva obeleÿja — blizina iprirodnost — opredequju stepen vaqanosti nekog prevoda. Prema jed-nom odreðewu, prevoðewe se sastoji u iznalaÿewu najbliÿih i najpri-rodnijih komunikativnih (funkcionalnih) ekvivalenata u ciqnom je-ziku za sadrÿaj izraÿen na izvornom jeziku. Pri tome, prirodnost te-ÿi tome da sadrÿaj originala u prevodu bude izraÿen jeziåkim forma-ma (reåi, sintagme, reåenice, pa i åitav tekst) koje su što saobraÿeni-je pravilima sistema i principima upotrebe ciqnog jezika (što sepopularno kaÿe 'da budu u duhu' tog jezika), dok blizina teÿi tome dajeziåke forme originala u prevodu budu što mawe izmewene ili naru-šene.

Ove dve sile su u stalnom i ÿestokom odmeravawu snaga, i to, ide-alno, kod svake åestice sadrÿaja koja je izraÿena pripadajuãom for-mom. Vaqan prevod postignut je onda kada je uspostavqena postojanaravnoteÿa izmeðu blizine i prirodnosti — takav prevod odlikuje sekomunikativnom (funkcionalnom) prikladnošãu; naravno, povremenimawi kompromisni otkloni u jednom ili drugom smeru neizbeÿni su.Meðutim, ukoliko se znatno odstupi od kriterijuma blizine, dobija separafrazirawe ili åak prepriåavawe na ciqnom jeziku, što se ne mo-ÿe smatrati vaqanim prevodom, a u sluåajevima znatnog odstupawa odkriterijuma prirodnosti, dobija se preslikavawe ili puko prepisiva-we originala, što uopšte i nije prevod.

Prenoseãi misli Moli Blum na srpski, prevod je, u celini uzev,vrlo uspešno postigao komunikativnu prikladnost, zbog briÿqivo uskla-ðene ravnoteÿe izmeðu blizine i prirodnosti. Pre svega, reåi i „re-åenice", sledeãi kriterijum blizine, niÿu se na isti naåin kao u ori-ginalu, verno odslikavajuãi opštu atmosferu i, što je vaÿnije, gotovosve pomenute pišåeve tehnike (prelivawe reåenica, izostavqeni i po-novqeni delovi, uzreåice i uzvici, skokovi s jedne teme na drugu). Ka-ko to izgleda na delu moÿe se videti i u priloÿenom uzorku uporednihtekstova, u kojima se javqaju neke od ovih tehnika — prelivawe reåeni-ca, tematski skokovi i uzreåice. Ovde se još mora naglasiti da je uprevodu gotovo u potpunosti otklowen problem gramatiåke identifi-

431

kacije referenta, koji åesto postoji u originalu i delimiåno usporavawegovo praãewe. Rešewe je bilo nametnuto morfosintaktiåkim siste-mom srpskog jezika, u kome se strukturni odnosi izmeðu reåeniånihelemenata izraÿavaju prvenstveno padeško-predloškim sredstvima, svrlo ograniåenim moguãnostima višestruke interpretacije. No, Pau-noviã je morao uloÿiti znatan trud da zamršene unutarreåeniåne od-nose u tekstu na engleskom razmrsi i potom na odgovarajuãi naåin pre-toåi u tekst na srpskom, koji se zbog toga i lakše åita nego izvorni.

Kriterijum prirodnosti, komplementaran kriterijumu blizine alineuporedivo bitniji za vaqanost prevoda, obezbeðuje da se dati sadrÿajiz polaznog jezika što primerenije izrazi na ciqnom jeziku — odno-sno, pruÿa odgovor(e) na pitawe 'Od raspoloÿivih moguãnosti, kako dase ovaj sadrÿaj najprikladnije iskaÿe na srpskom?'. Prirodnost prevo-da postiÿe se na dva nivoa istovremeno: prvi je paradigmatski, u rav-ni selekcije, i podrazumeva primeren odabir reåi i izraza, koji su ukonkretnom jeziåkom i vanjeziåkom kontekstu semantiåki, a po moguã-stvu i stilistiåki (što åesto nije ostvarqivo), ekvivalentni izvor-nim reåima i izrazima. Drugi nivo je sintagmatski, u ravni kombina-cije, i podrazumeva primereno ulanåavawe, ili udruÿivawe, tako oda-branih reåi i izraza s drugim reåima i izrazima u datom segmentu kon-teksta. U pogledu prirodnosti, Moli Blum na srpskom deluje više negoubedqivo, pri åemu se, kako je i malopre napomenuto, ni po åemu nemoÿe primetiti da je posredi engleska potka a ne tekst izvorno pisanna srpskom. Meðutim, tekst jeste pisan na srpskom jeziku, dok mu je en-gleski original posluÿio samo kao predloÿak. Zbog toga se bez ikakvogpreterivawa moÿe ustvrditi da prirodnost ovog teksta — ostvarena, istvorena, upotrebom dobrog, bogatog, odmerenog, elegantnog i briÿqivodoraðenog srpskog jezika — predstavqa najveãu vrednost prevoda ne sa-mo posmatranog poglavqa, nego, sasvim izvesno, i celokupnog Uliksa.

U nastavku, biãe ponuðeno nekoliko primera, od nebrojeno mnogowih, kojima ãe se ukazati na to kako je prevodilac odgovorio (sebi idrugima) na pitawe „Kako da se ovaj sadrÿaj najprikladnije iskaÿe nasrpskom?". Radi boqeg uvida u kontekstualnu (mikro)celinu, u prime-rima koji slede objediwena su oba nivoa, i paradigmatski i sintagmat-ski. Tako je, recimo, greatest miser ever preneto kao cicija jedna nad ci-cijama (str. 704), those stagedoor johnnies kao oni macani u pozorištu(707), old frostyface Goodwin kao onaj matori namãor Gudvin (712), littlechits of missies kao one male uspijuše (713), a wellwhipped childs botty kaodobro izbubecana deåja guza (736), a we are a dreadful lot of bitches kaostrašne smo ti mi kuåke (739). Vredi izdvojiti jednu inovativnu alite-raciju u originalu, shes as bad as a woman always licking and lecking, ko-ja je inovativno preneta kao rima — pogana je kao ÿena samo se licka imacka (727), dok je priliåno obiåan naslov pesme young May Moon uprevodu obogaãen efektnom aliteracijom Mladi mesec majski (706).

Kolokacije su takoðe dobro pogoðene, pa je he made up a pack of liespostalo smislio je gomilu laÿi (705), kick up a row je pretvoreno u na-dignem dreku (714), dok je on some blind excuse pretoåeno u s nekim bezve-

432

znim izgovorom (721). Idiomi su dobili svoje dostojne ekvivalente u re-šewima poput ma puca meni prsluk (705) za not that I care two straws, ka-ko da ne e pa neãe moãi (705) za if you please O no thank you, nakrivo na-saðena (708) za in a temper, uz jednog takvog stvarno moÿeš da svisneš odmuke (709) za wouldnt a thing like that simply bore you stiff to extinction, terugala se kuka krivoj motiki (729) za the pan calling the kettle blackbottom.Ovakvih i sliånih primera prirodnosti prevoda uistinu je mnogo.

Osim toga, s obzirom na to da je jezik Molinih razmišqawa kolo-kvijalan, a na mahove i ãaskaåki, u prevodu se javqaju i pojedine reåiiz savremenog srpskog slenga, kao što su napaliti (705) za excite, greba-tor (714) za sponger, dremka (719) za beauty sleep, baqezgati (733) za rig-marole, [pravo malo] srculence (736) za a [darling little] fellow. Reåi i iz-razi koji izraÿavaju pojmove specifiåne za irsku i uopšte anglofonukulturu pretoåene su u pribliÿne reåi i izraze srpskog jezika i kultu-re, pa je housewarming preneto kao proslava useqewa (708), oom Paul kaoåiåa Pol (713), bank holiday kao neradni dan (727), lord Fauntleroy suit kaomornarsko odelce (736), a 15 acres kao 15 jutara (713). Meðutim, nekedruge anglosaksonske mere nisu pretvorene u metriåke, što bi nedo-voqno upuãenog domaãeg åitaoca moglo dovesti u nedoumicu; tako jeyards of it ostalo åitave jarde (720), dok je a half a stone of potatoes pre-tvoreno u åešãih, ali takoðe britanskih, sedam funti krompira (730).

Paÿwu, na kraju, zasluÿuju dosetqiva rešewa kojima se odslikavaMolina pogrešna upotreba engleskog jezika, ponekad dovodeãi i do ko-miånih efekata. Tako ona kaÿe I always make that mistake and newphewwith 2 double yous (posredi je, naravno, nephew, pri åemu je iz reåeniceizostao oåekivani glagol write ili spell) što je u prevodu postalo tuuvek pogrešim i neãak pišem s tj (722); kod we se muški pevaåki glasbass baritone zove base barreltone, koji je u prevodu preodenut u bas bure-ton (735), dok naziv irske politiåke organizacije Sinn Fein u wenoj ob-radi glasi Sinner Fein a u prevodu Šinter Fejn (713).

U ovom prevodu Uliksa ponuðeni su i brojni prevodioåevi komen-tari, u vidu podnoÿnih napomena s kratkim objašwewima qudi, mesta,dogaðaja, pojmova, naslova, reåi i Molinih jeziåkih i materijalnihgrešaka, koja su relevantna za uspešno praãewe romana. Jedno takvoobjašwewe priloÿeno je uz sledeãi odlomak, u kome glavna junakiwarazmišqakaÿe: […] a wihovi prokleti topovi pucaju i tuku bez prestan-ka naroåito na Kraqiåin roðendan pa stvari lete na sve strane ako neotvoriš prozore kad je general Julisis Grant ko god da je bio i šta godda je uradio on je kao slavna liånost kad je s broda stupio na kopno […]. Uto prevodilac (kao da) upada u reå i kaÿe „Znam ja, a znaãe i moji åita-oci!", te dodaje 'General Julisis Grant posetio je Gibraltar kao pred-sednik SAD, novembra 1878. godine.' (720, napomena 7). Sve ovakve dra-gocene napomene, oåito proizvod opseÿnog istraÿivawa, umnogome po-maÿu åitaocima ne samo da jasnije i celovitije sagledaju ono o åemu segovori, nego i da prošire svoje opšte znawe.

Kao što je protekla analiza nastojala da pokaÿe i dokaÿe, misliMoli Blum na srpskom, predstavqene u završnom poglavqu Uliksa, bezostatka su ispunile kriterijume bliskosti i prirodnosti, pa ih zato

433

odlikuje visok stepen komunikativne (funkcionalne) prikladnosti. Po-što je posredi jeziåki i interpretativno najteÿi deo ovog romana, ra-cionalno je pretpostaviti da su i sva ostala poglavqa, åija je strukturaponešto jednostavnija, prevedena na podjednako osmišqen i nadahnutnaåin, koji se sa zadovoqstvom åita. Posmatran kao kwiÿevna i jeziåkacelina, Paunoviãev prevod Uliksa višestruko je znaåajan. To je, kaoprvo i najvaÿnije, krupan doprinos prevedenoj kwiÿevnosti i kwi-ÿevnom prevodilaštvu kod nas, koji dolazi upravo na osamdesetu go-dišwicu pojavqivawa izvornog dela.

Nadaqe, ovaj prevod je i velik doprinos negovawu kvalitetnog,elegantnog i istanåanog srpskog jezika. U vreme kada se prevoðewa sengleskog jezika poduhvataju i oni hrabri, samouvereni qudi koji MI-SLE da znaju engleski, pri åemu za to nemaju nikakvih pisanih dokaza,jer su svoje zavidno znawe — ne samo engleskog nego i materweg, srp-skog jezika — stekli na prestiÿnim maloekranskim i velikoekranskimuniverzitetima, i koji nas iz dana u dan u medijima, ali i drugde, za-sipaju „prevodima" nastalim u maniru providnog preslikavawa pome-šanog s pukim prepisivawem originala, åiji je rezultat jedna nedouåe-na, bqutava i otuÿna mešavina srpskog i engleskog — odnosno, onogašto je nazvano anglosrpskim jezikom, jezik prevedenog Uliksa delujekao dobrodošlo osveÿewe i uzor koji treba slediti. Upravo zbog toga,ako doðe do formirawa paralelnog englesko-srpskog elektronskog tek-stualnog korpusa, a za tim postoji više nego goruãa potreba, originali prevod ovog romana nipošto ne bi smeli biti izostavqeni.

I na samom kraju, unutrašwi monolog Moli Blum na engleskom isrpskom mogao bi biti iskorišãen u fakultetskoj teorijskoj i prak-tiånoj nastavi prevoðewa s engleskog jezika kao primer kako se prevo-di jedan krajwe teÿak i zahtevan umetniåki tekst. Uporeðivawem i kri-tiåkim sagledavawem segmenata izvornika sa sopstvenim rešewima, apotom i s onima ponuðenim u prevodu, studenti bi stekli detaqan uvidu kompleksne naåine vrednovawa i odabirawa konkurentskih rešewa utragawu za onim optimalnim. Sam prevodilac, Zoran Paunoviã, koji seovim svojim delom uåvrstio na samom vrhu umetniåkog prevoðewa kodnas, u tom studentskom tragawu mogao bi biti od znatne pomoãi jednimpreglednim ålankom u kome bi otkrio 'male (i nešto mawe male) tajnevelikih majstora' prevoðewa, poåev od reånikâ i ostalih priruånika,stranih i domaãih, kojima se sluÿio u pronalaÿewu znaåewa reåi, po-sebno brojnih irskih dijalektizama, preko åisto metodoloških aspeka-ta rada na pojedinim delovima izvornog teksta, pa sve do redigovawakonaåne verzije prevoda; a vezano za samu Moli Blum, bilo bi zani-mqivo saznati kako se jedan muškarac pripremao za prevoðewe jednevrlo specifiåne ÿenske uloge. Buduãi da se u našoj sredini, van je-ziåkih fakulteta, veoma malo åini na planu obrazovawa i osposobqa-vawa kvalitetnih prevodilaca, naroåito onih kwiÿevno-umetniåkih,zbog åega su oni veãinom prepušteni samima sebi te samouåkom razvi-jawu sopstvenih talenata i afiniteta, jedan ovakav sistematski vodiåiz prve ruke nesumwivo bi svima zainteresovanima bio od izuzetne ko-risti.

434