Der Falke

Der von Kürenberg (Der Kürenberger)

Odgajala sam jednog sokola više od godinu dana,

kada sam ga vaspitala po svojoj želji,

i kada sam mu svezala zlatne trake o krila,

uzleteo je visoko i otišao u drugu zemlju.

Od tada sam videla kako božanstveno leti:

nosio je svilene trake na nogama

i njegovo perje je sijalo od zlata.

Neka bog spoji one koji se vole, koji žude jedan za drugim.

Dietmar von Aist (Eist)

Gore na krošnji lipe sedela je i pevala ptičica,

pred šumom je bila najglasnija, zbog čega je moje srce zalupalo

odvelo me je do nekog mesta, gde sam već jednom boravio. Video sam procvetale ruže,

a one su probudile osećanja prema jednoj ženi.

Čini mi se da je prošlo sto godina, od kad sam bila u zagrljaju voljenog.

Iako sam bez krivice, daleko je od mene već danima.

Od kad nisam videla cveće i čula pevanje ptica,

Ne osećam sreću, ali osećam preveliku tugu.

Abschied am Morgen

Sviće na brežuljku,

uskoro nas bude, dragi.

Ptičica je izletela iz gnezda

i sletela na lipovu granu i zapevala.

Još sam mirno dremao,

kada me je tvoja briga probudila

ljubav bez patnje ne postoji,

i šta god da zapovedaš, draga, ja ću učiniti.

Pustila je svoje suze da teku:

„Odlaziš od mene,

kada ćeš mi se opet vratiti?

Ah, svojim odlaskom si oduzeo moju sreću.“

Wächter, schweig!

Wolfram von Eschenbach

Opevao si pre svanuća

patnju junačke ljubavi,

gorko nakon slatkog

onome ko dobije poljubac

i naklonost žene,

jer su morali da se raziđu.

To što pevaš o njih dvoje

kad svane, o čuvaru, ćuti,

ne pevaj više o tome!

Ko do dana

leži pored svoje drage,

neprikriven od strane posmatrača,

taj ne mora rano ujutru

da napusti svoju voljenu

ne mora da se brine za svoj život,

sladak bračni spoj

takvu ljubav može da pruži.

Selige Tage

Heinrich von Morungen

Ovako veliko blaženstvo

moje srce nije ljuljalo nikada do sad.

Osećao sam se kao da mogu da letim

i stalno sam mislio na nju.

Od kad mi je utehu pružila,

pa me je kroz dušu

pravo u srce pogodila.

Svo blaženstvo koje sam osetio,

oslikava moju radost.

Vazduh, zemlja, šuma i livada

neka dele vreme radosti sa mnom.

Osećam veselo raspoloženje

i blaženu utehu

zbog toga treba moja hrabrost da raste.

Slava reči koje donose sreću

koja je tako slatko odjeknula u mojim ušima

i slava želji za tugom koj

koja je tako srećno pevala u mom srcu

da je iz te patnje proizašlo blaženstvo,

kao sveža rosa ljubavi

napuniše moje svetle oči.

Blagoslovljen bio slatki čas,

blagoslovljeno bilo vreme i predivan dan

kad je ta reč izašla iz njenih usta

koja je mom srcu tako godila,

da sam se uplašio i od sreće više ne znam

šta da kažem o njoj.

Unter der Linde

Walther von der Vogelweide

Pod lipom,

na brežuljku,

gde je naše sklonište,

tu se može videti,

nežno slomljeno

cveće i trava.

Ispred šume u jednoj dolini,

tandaradai

lepo je pevao slavuj.

Došla sam

do livade,

tu je moj dragi već došao pre mene.

On me je dočekao

„Sveta device!“

to će me uvek činiti srećnom

Da li me je poljubio? Već hiljadu puta

tandaradai

pogledajte kako su mi rumene usne.

Tu je on pripremio

u punom sjaju,

sklonište od cveća.

Tome će se obradovati

od srca

svako ko prođe pored njega.

Po ružama se može videti

tandaradai

gde je moja glava bila.

Da je pored mene ležao,

zna li neko

(O Bože!) tako se stidim.

Šta je učinio sa mnom,

neka nikada niko

sem mene i njega ne sazna,

i sem ljupkog savuja,

tandaradai

koji će sigurno ćutati.

Traumliebe

Uzmi, gospodarice, ovaj venac!

Rekao sam jednoj lepoj devojčici.

„Ukrasićete ples

sa lepim cvećem u vašoj kosi.

Da imam zlato i drago kamenje,

krasili bi vaše telo

verujte mi,

stvarno to mislim!“

„Tako ste lepi,

da vam moram pokloniti venac,

najlepši koji imam.

Znam koliko belih i crvenih cvetova ima.

Oni cvetaju na onoj livadi.

Tamo gde cvetaju

i gde ptice pevaju

neka tamo budu polomljeni.“

Prihvatila je ponudu

kao što bi svaka mlada i dobro odgojena devojka prihvatila:

pocrvenela je

i crvena boja polako prelazi u ljubičastu.

Od stida je oborila pogled.

Zahvalila mu se i nežno mu se poklonila.

To je bila moja nagrada.

Ako bi mi još nešto dala, to ću u tajnosti zadržati za sebe.

Čini mi se da nikada

nisam bio srećniji nego tad.

Neprekidno su padali cvetovi

sa drveća dole na travu.

Vidi se čak – ja sad moram da se zasmejem,

od sreće,

što sam tako lepo bio nagrađen u snu

Onda je došao dan i probudio me.

Dovelo me je do toga,

da ovog leta sve devojke

moram duboko u oči da gledam:

Možda ću je pronaći – i onda ću se osloboditi svoje patnje.

Da li će doći na ovaj ples?

Moje dame, budite toliko milostive

i podignite svoje šešire!

Kad bih vas samo video ispod venca!