MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE book/Aerozagadjenje - Sveska3.pdfrafinisani metanola dva pufer rezervoara od 300 m3, kao i rezervoar od 11 000 m3. Rafinisani metanol je

S V E S K A 3ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA

REZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH OH3

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARANA PROPAGACIJU AKCEDENTNOEMITOVANIH AEROZAGA\IVAÂ

Beograd, septembar 2002. godine

MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE

ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH3OH

MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARANA PROPAGACIJU AKCEDENTNOEMITOVANIH AEROZAGA\IVAÂ

S V E S K A 3

ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NAREZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH3OH

B e o g r a d, septemabar 2002. god

KNJIGA 5

Izdava~:

PREDUZE}E ZA IN@ENJERING, PROJEKTOVANJE I IZVO\ENJE"BALBY INTERNATIONAL" - BEOGRAD

Obra|iva~ teme:

Preduze}e za inènjering, projektovanje i izvo|enje"Balby International" - Beograd

Urednik:

Prof. Dr Du{an Babac, dipl. in`. gra|

Autor:

Miroslav Milovanovi}, dipl. in`. tehn.

Tehni~ka redakcija:

Mr Pavle Babac, dipl. in`. gra|.

Kompjuterska i grafi~ka obrada:

"Balby International"

Kori{}eni softver u istraìva~kom radu:

SLAB: An Atmospheric Dispersion Model for Denser-Than-Air Releases(Abridged Version from Lakes Environmental Softvare is

provided as is, free of charge. No warranties are provided)Physics Department, Atmospheric and Geophysical Sciences Division

University of California, Lawrence Livermore National LaboratoryLivermore, California 94550, June 1990.

SVESKA 3

ôvek bez hrane moè da opstane ne{to manje od mesec dana.ôvek bez vode moè da opstane ne{to manje od nedelju dana.ôvek bez vazduha ne moè da opstane "ni 5 minuta".ûvajmo ovih 5 minuta iznad svega, jer bez tih 5 minuta nema za ~oveka niostalih 70 godina ìvota.

A u t o r

SVESKA 3

S A D R @ A J

SVESKA 3− ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH3OH

1. POSTAVKAOSNOVNOG MODELA ................................................................................ 5

2. OBLAST RADNOG PROSTORA MSK............................................................................. 8

2.1. PROPAGACIJA METANOLA U PARNOM OBLAKU ......................................... 82.2. PROPAGACIJA METANOLA U RAVNIMA.......................................................... 14

2.2.1. Vertikalna propagacija u osi propagacije y= 0.0⋅d ............................................ 142.2.2. Bo~na propagacija u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d................................... 31

2.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE METANOLA DO X= 300 m..................... 169

3. OBLAST OTVORENOG PROSTORA .............................................................................. 173

3.1. PROPAGACIJA METANOLA U GASNOM OBLAKU ......................................... 173

3.1.1. Zona prekora~enja Cmet>MDKrp= 40 ppm ....................................................... 1753.1.2. Zona prekora~enja Cmet>MDKop= 40 ppm ....................................................... 176

3.2. PROPAGACIJA METANOLA U RAVNIMA.......................................................... 177

3.2.1. Vertikalna propagacija u osama propagacije y= 0.0⋅d...................................... 1773.2.2. Bo~na propagacija u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d................................... 185

3.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE METANOLA DO X= 3 km....................... 221

4. GRADSKA ZONA KIKINDE.............................................................................................. 224

4.1. PROPAGACIJA METANOLA U PARNOM OBLAKU ......................................... 224

4.1.1. Zona prekora~enja Cmet>MDKop= 1 ppm ......................................................... 227

4.2. PROPAGACIJA METANOLA U RAVNIMA.......................................................... 228

4.2.1. Vertikalna propagacija u osama propagacije y= 0.0⋅d...................................... 2284.2.2. Bo~na propagacija u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d................................... 234

4.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJE METANOLA DO X= 9 km....................... 243

4.4. KARTA UTICAJA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU SA METANOLOM PREMA OSNOVNOM MODELU................................................. 246

4.4.1. Uticaj zaga|enja metanolom prema ambijentalnim parametrima zavetar konkretnog pravca ...................................................................................... 247

4.4.2. Uticaj zaga|enja metanolom prema ambijentalnim parametrima zaspektar vetrova dominantnog pravca.................................................................. 249

5. UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU METANOLA......................................................................................................................... 251

5.1 AMBIJENTALNI PARAMETRI KOJI UTIÛ NA PROPAGACIJUMETANOLA.................................................................................................................. 251

5.2. UTICAJ VREMENA ISTICANJA NA PROPAGACIJU METANOLA ............... 253

5.2.1. Parni oblak ............................................................................................................ 2535.2.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 2565.2.3. [irina parnog oblaka............................................................................................. 2605.2.4. Vreme trajanja parametara parnog oblaka ........................................................ 2615.2.5. Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m ...................................... 2655.2.6. Uticaj vremena akcdentnog isticanja metanola na imisiju metanola

u Kikindi................................................................................................................ 268

ANALIZA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU ZA SKLADI[TENJE CH3OH

5.3. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE NA PROPAGACIJUMETANOLA.................................................................................................................. 271

5.3.1. Parni oblak ............................................................................................................ 2715.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 2745.3.3. [irina parnog oblaka ............................................................................................ 2765.3.4. Vreme trajanja parametara parnog oblaka ........................................................ 2765.3.5. Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m...................................... 2785.3.6. Uticaj vremena akcdentnog isticanja metanola na imisiju metanola

u Kikindi................................................................................................................ 282

5.4. UTICAJ VLA@NOSTI VAZDUHA NA PROPAGACIJU METANOLA ............ 284

5.4.1. Gasni oblak ........................................................................................................... 2845.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 285

5.5. UTICAJ BRZINE VETRA NA PROPAGACIJU METANOLA............................ 288

5.5.1. Gasni oblak ........................................................................................................... 2885.5.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 2915.5.3. Brzina vetra − v∼ 0 m/s ......................................................................................... 2955.5.4. Brzina vetra − v= 1 m/s........................................................................................ 2985.5.5. Brzina vetra − v= 1.9 m/s..................................................................................... 3025.5.6. Brzina vetra − v= 3 m/s........................................................................................ 3055.5.7. Brzina vetra − v= 5 m/s........................................................................................ 3085.5.8. Uticaj brzine vetra na imisiju metanola u Kikindi ............................................. 311

5.6. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI NA PROPAGACIJU METANOLA..... 314

5.6.1. Gasni oblak ........................................................................................................... 3145.6.2. Referentna ravan z= 2.0 m.................................................................................. 3195.6.3. [irina parnog oblaka ............................................................................................ 3235.6.4. Vreme trajanja parametara parnog oblaka ........................................................ 3285.6.5. Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m...................................... 3295.6.6. Uticaj vremenske stabilnosti na koncentraciju metanola u Kikindi................. 334

6. EKSTREMNI UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NAKONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI .............................................................. 336

6.1. OP[TE KARAKTERISTIKE UTICAJA AMBIJENTALNIH PARAMETARA..... 336

6.2. VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA EKSTREMNOGUTICAJA........................................................................................................................ 337

6.2.1. Uticaj vremena akcedentnog emitovanja ........................................................... 3376.2.2. Uticaj ambijentalne temperature........................................................................ 3386.2.3. Uticaj vla`nosti vazduha ...................................................................................... 3396.2.4. Uticaj brzine vetra ................................................................................................ 3396.2.5. Uticaj vremenske stabilnosti................................................................................ 340

6.3. EKSTREMNE VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA UODNOSU NA PROPAGACIJU METANOLA U VAZDUHULOKALNE ATMOSFERE GRADSKE ZONE KIKNDE....................................... 341

6.3.1. Gasni oblak ........................................................................................................... 3426.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m ................................................................................. 344

POSTAVKA OSNOVNOG MODELA

5

1. POSTAVKA OSNOVNOG MODELA

U okviru proizvodnog programa Kombinata MSK u Kikindi nalazi se i proizvodnjametanola − CH3OH, poznatijeg kao metil alkohol. Metil alkohol se proizvodi u posebnom pogonu.

U okviru proizvodnih procesa Kombinata MSK metil alkohol predstavlja finalni proizvod,koji moè biti pre~i{}en ili sirov.

Pre~i{}eni metil alkohol (rafinisani metanol) predstavlja gotov proizvod za trì{te.Nerafinisani metil alkohol (sirovi metanol) predstavlja sirovinu za dalju proizvodnju

sir}etne kiseline.Za skladi{tenje sirovog metanola koriste se dva rezervoara, od 800 i 3 000 m3, a za

rafinisani metanola dva pufer rezervoara od 300 m3, kao i rezervoar od 11 000 m3.Rafinisani metanol je tehni~ke ~isto}e, 99.85% zapr. Kapacitet proizvodnje metanola je

25 t/h.Metil alkohol je otrovna lako ispraljiva te~nost . Ta~ka klju~anja metanola iznosi 64.7 °C.

Konzumiranje rastvora metil alkohola, kao i para metil alkohola izaziva slepilo, a pri ve}imkoncentracijama i smrt.

Letalna doza meti alkohola iznosi LD50= 64 000 ppm.Pare i aErosolovi metil alkohola ne spadaju u tipi~ne polutante vaduha, te ih Zakon o GVI

ne odre|uje posebno (GVI za pare i aerosolove metanola u urbanoj sredini i van urbane sredine),ve} se preporu~uje kori{}enje Ameri~kog standarda EPA.

U SFRJ je bila propisana maksimalna dozvoljena koncentracija atmosfere naselja(MDKan), "Sl. list br. 35/970, prema kojoj je u atmosferi naselja propisana MDKan= 1 mg/m3

(1 ppm) kao kratkotrajna koncentracija metanola.Metil alkohol se moè svrstati pod specifi~ne polutante vazduha, naj~e{}e radne sredine.

Maksimalno dozvoljena koncentracija metil alkohola (para i aerosolova) u radnom prostoru iznosiMDKrp= 40 ppm.

Pare CH3OH u atmosferi podleù, kako procesu kondenzacije, tako i hemijskim, fizi~ko-hemijskim i fotohemijskim reakcijama, ~ime se ili prevode u kaplji~aste aerosolove kondenzacijom,ili u druge vidove hemijskih spojeva, naj~e{}e tipa kaplji~astih aerosolova. Tako bi vazduhkontaminiran sa specifi~nim polutantom CH3OH predstavljao heterogenu dvofaznu sme{u gasovasa parom i aerosolovima te~nosti.

Aerosolovi metil alkohola ne podleù u ve}em stepenu kretanju kroz vazduh mehanizmommolekulske difuzije, ve} se u najve}em stepenu kroz atmosferu kre}u no{eni strujanjem vazduha,~ime ne ispunjavaju celokupni prostor koji ispunjava vazduh.

Ova karakteristika kaplji~astih aerosolova iziskuje druga~iji pristup kretanju parnih oblaka,u odnosu na gasne oblake, ~iji je zna~ajni mehanizam kretanja kroz vazduh molekulska difuzija.

Za parne oblake, posebno za one koji se kre}u po tlu, nema velike svrhe vr{itidimenzionisanje parnog oblaka, pa je uputnije vr{iti analize vertikalnog prostiranja supstance,odnosno formirati krive kretanja zaga|iva~a kroz vazduh po vertikali, nego odre|ivati visinu,parnog oblaka.

Metil alkohol je sa fizi~kog stanovi{ta dosta nepovoljni polutant vazduha radne sredine, stoga {to je CH3OH lako isparljiva te~nost, ~ije su pare ne{to malo teè od vazduha (oko 14%). Kakosu im molekulske mase pribli`ne, Mmet= 32 g/mol ∼ Mvaz= 28.6 g/mol, pare metil alkohola bi uvazduhu zauzimale veliku zapreminu, zbog malog raslojavanja pare i vazduha.

Pare metil alkohola bi se u vazduhu zadràvale relativno kra}e vreme, zbog kondenzovanjau kapljii~aste aerosolove, ili zbog hemijskih, fizi~kohemijskih ili fotohemijskih reakcija, kao {to sureakcije rastvaranja sa aerosolovima vodene pare u vazduhu, pri ~emu nastaju hemijske magle.

Unutar kontaminirane vazdu{ne mase specifi~nim polutantom CH3OH, me{anjekaplji~astih aerosolova metil alkohola sa okolnim vazduhom, u ve}em stepenu se vr{i mehanizmomvrtlo`ne difuzije, od mehanizma molekulske difuzije.

Stoga bi propagacija CH3OH u vazduhu najvi{e zavisila od kinetike vazduha. Hemijskiakcedent na postrojenju za skladi{tenje metil alkohola, imao bi za posledicu isparavanje para metilalkohola u okolnu atmosferu, delimi~no kondenzovanje para metila akohola u kaplji~asteaerosolove, te razno{enje pare i kaplji~astih aerosolova strujanjem vazduha du` pravca vetra.

SVESKA 3 − GLAVA 1

6

Parni oblak sa specifi~nim polutantom CH3OH bi se kao kompaktna forma kretao po tlu,zna~ajnije {irio u prostoru, a manje svojom gornjom povr{inom podizao u vis, te bi se kretao upravcu atmosferskog strujanja zajedno sa ambijentalnim vazduhom, osim u slu~aju izrazitihturbulencija u ambijentalnom vazduhu pri tlu.

Hla|enjem parnog oblaka do{lo bi do delimi~nog kondenzovanja metil alkohola u sitnekapljice, koje bi se gravitaciono obarale ka tlu, tako da bi parni oblak sve vi{e gubio formu i prelaziou oblak pare i kaplji~astih aerosolova metil alkohola, koji bi se usled teìne kaplji~atih aerosolova"obarao" ka tlu.

Forma zaga|enog vazduha specifi~nim polutantom CH3OH u vidu pare i kaplji~astihaerosolova bi se formirala tako od parnog oblaka zapreminu kontaminiranog vazduha sa CH3OH,koja bi se frontalno kretala u pravcu strujanja vetra zajedno sa okolnim vazduhom.

Specifi~ni polutant CH3OH bi se izme|u parnog oblaka i sloja okolnog vazduha lokalneatmosfere, vi{e kretao usled razmene vrtlo`nom nego molekulskom difuzijom, tako da bi se na krajuvelika vazdu{na masa na posmatranom lokalitetu kontaminirala sa kaplji~astim aerosolovimaCH3OH.

Najzana~ajniji faktor parne kinetike u atmosferi je ambijentalna temperatura vazduha.Stoga je ceo osnovni model propagacije specifi~nog polutanta CH3OH posle hemijskog akcedenta,postavljen u letnji period.

Pravac i intenzitet propagacije specifi~nog polutanta CH3OH odre|uje pravac i brzinaambijentalnih vazdu{nih strujanja, odnosno ambijentalna brzina vetra. Odnos vertikalne ihorizontalne propagacije specifi~nog polutanta CH3OH odre|uje pre svega vremenska stabilnost ulokalnoj atmosferi.

Ambijentalni parametri za modelovanje propagacije metanola su izabrani i usvojeni izstatisti~kih godi{njaka za grad Kikindu.

Kao reprezentativni mesec za statisti~ke podatke je uzet mesec avgust, u kome su mogu}eve}e oscilacije ambijentalnih parametara u toku 24 ~asa.

Kako metanol ne spada u karakteristi~ne polutante atmosfere, niti se odre|uje a niograni~ava u sastavu vazduha (nema GVI za metanol), to nije prikladno koristiti termin imisijametanola u atmosferi, ve} je podobniji termin koncentracija metanola u vazduhu.

Radi lak{eg sagledavanja rezultata u tabelarnom analiti~kom prikazu za vrednostikoncentracije metanola koristi}e se slede}a simbolika:

1990 ppm − Cmax − maksimalna vrednost koncentracije CH3OH66000 ppm − Cmet> LD50= 64 000 ppm − preko letalne doze CH3OH 120 ppm − Cmet> MDKrp= 40 ppm − iznad MDK za CH3OH u radnom prostoru 12 ppm − Cmet> MDKop= 1 ppm − iznad MDK za CH3OH na otvorenom prostoru 0.8 ppm − Cmet> Cmet−r= 0.1 ppm − realna koncentracija CH3OH0.015 ppm − Cmet> Cmet−t= 0.01 ppm − koncentracije CH3OH u tragovima 0.0 ppm − Cmet< Cmet−t= 0.01 ppm − konc. nivoa pojedina~nih molekula CH3OH 0 ppm − Cmet= 0 ppm − bez prisustva molekula CH3OH

Osnovni model hemijskog akcedenta podrazumeva lom i prskanje cisterne za skladi{tenjeCH3OH, isticanje tehni~ki ~istog metil alkohola (99.85% zapr. CH3OH) po celom pre~niku cisterneu tankvanu, na otvorenom prostoru (slika 1.1.1.).

Tankvana je postavljena na koti tla, pa se za povr{inu sa koje isparava akcedentno izlivenimetanola usvaja kota tla, visina HS= 0 m.

Za vreme akcedentne emisije CH3OH isparavanjem izlivenog metil alkohola iz tankvane, umodelu usvojeno je vreme τe= 30 min, kao minimalno potrebno vreme da se prepumpa izlivenimetil alkohol u prihvatne sudove.

Model obuhvata analizu sadràja polutanta u osama propagacije parnog oblaka, kao i nanivoima referentnih ravni, koje treba da defini{u angaòvane visine (kote) za analizu koncentracijeCH3OH u okolnom vazduhu, radi procene mogu}nih posledicu propagacije oblaka pare ikaplji~astih aerosolova metil alkohola po ìvi svet i okolnu sredinu.

POSTAVKA OSNOVNOG MODELA

7

Slika 1.1.1. − [ema akcedentnog isparavanja CH3OH iz tankvane cisterne

Kao polazni podaci za postavku osnovnog modela propagacije akcedentno emitovanogCH3OH iz Kombinata MSK, su uzeti:

dimenzije tankvane − 42.5 × 40 m povr{ina razlivanja − 1 700 m2

brzina isparavanja CH3OH − 0.567 kg/s ukupno vreme isparavanja CH3OH − 30 min ukupna koli~ina izlivenog CH3OH − 25 000 kg temperatura CH3OH pri izlivanju − 25 °C

Kao referentno vreme za modelovanje uzet je letnji period zbog najve}e kinetikeakcedentno emitovanog CH3OH, pa su ambijentalni parametri iz statisti~kih podataka za regijuKikinde:

pravac vetra − JZ (od MSK ga gradu) srednja brzina vetra − 1.9 m/s srednja temperatura vazduha − 28.5 °C relativna vla`nost vazduha − 50% vremenska stabilnost − normalna (4)

Prikaz akcedenta sa navedenim parametrima bi}e dat tabelarno i grafi~ki po pravcudominantnog JZ vetra, kako osnovnog JZ pravca, tako i svih ostalih pravaca, JJZ i ZJZ, koji uti~nuna zaga|ivanje vazduha u gradskoj zoni Kikinde.

Zbog relativno niskih sadràja CH3OH u parnom oblaku, kao i koncentracija CH3OH uvazduhu, bi}e prikazane u tabelama u jedinicama ppm (cm3/m3).


8

2. OBLAST RADNOG PROSTORA MSK

2.1. PROPAGACIJA METANOLA U PARNOM OBLAKU

Prostor Kombinata MSK u kome bi se odvijala akcedentna emisija metanola iz havarisanecisterne, rezervoara za CH3OH, bio bi kvalitativno i kvantitativno visoko ugroèn polutantomCH3OH, kako u obliku pare, tako i kaplji~astih aerosolova,.

Parni oblak, koji bi se formirao kao posledica havarijskog isticanja metanola iz cisterne utankvanu, te isparavanja iz tankvane, koncentrovao bi se metanolom na celokupnoj povr{ini iznadtankvane, tako da bi prednju ivicu tankvane (x∼ 20.6 m) napustio sa maksimalnom koncentracijommetanola (Cmet-max∼ 1 310 ppm).

U tabeli 2.1.1. prikazana je propagacija parnog oblaka du` pravca strujanja vetra, dorastojanja x= 300 m od izvora emisije.

Tabela 2.1.1. Koncentracija metanola u centralnoj osi parnog oblaka

Rast. nizvetar

Visina oseoblaka

Polu{irinaoblaka

Maksimalna konc. uosi parnog oblaka

Vreme maks.koncentr. (s)

Maks. vremeoblaka (s)

x (m) z (m) d (m) c(x,0,z) (ppm) τCmax τz

-20.6 0 20.60 0.0 908 1800-16.5 0 20.80 864 906 1800-12.4 0 21.10 990 905 1800-8.25 0 21.30 1070 903 1800-4.12 0 21.50 1130 902 18000.00 0 21.70 1170 900 18004.12 0 21.90 1210 902 18008.25 0 22.20 1240 903 180012.4 0 22.40 1270 905 180016.5 0 22.60 1290 906 180020.6 0 22.80 1310 908 180020.8 0 22.80 1310 908 180021.1 0 22.80 1300 908 180021.3 0 22.80 1300 908 180021.6 0 22.90 1290 908 180021.9 0 22.90 1280 908 180022.3 0 22.90 1270 909 180022.7 0 22.90 1260 909 180023.1 0 22.90 1250 909 180023.6 0 23.00 1240 909 180024.1 0 23.00 1230 909 180024.7 0 23.00 1210 910 180025.3 0 23.10 1200 910 180026.0 0 23.10 1180 910 180026.7 0 23.10 1170 910 180027.6 0 23.20 1150 911 180028.5 0 23.20 1130 911 180029.6 0 23.30 1110 911 180030.7 0 23.30 1090 912 180032.0 0 23.40 1070 912 1800

OBLAST RADNOG PROSTORA MSK

9

Nastavak tabele 2.1.1.


33.3 0 23.50 1050 913 180034.9 0 23.60 1020 913 180036.5 0 23.70 996 914 180038.4 0 23.80 969 915 180040.5 0 23.90 941 916 180042.7 0 24.00 912 916 180045.2 0 24.10 882 917 180048.0 0 24.30 852 919 180051.0 0 24.40 820 920 180054.3 0 24.60 788 921 180058.0 0 24.80 755 922 180062.1 0 25.00 722 924 180066.6 0 25.30 688 926 180071.6 0 25.50 654 928 180077.0 0 25.80 621 930 180083.1 0 26.10 587 932 180089.7 0 26.50 553 935 180097.1 0 26.90 520 937 1800105 0 27.30 488 941 1800114 0 27.80 455 944 1800124 0 28.30 424 948 1800135 0 28.90 394 952 1800147 0 29.50 364 957 1800160 0 30.20 336 962 1800175 0 31.00 308 967 1800191 0 31.90 282 974 1800209 0 32.80 257 980 1800228 0 33.90 234 988 1800250 0 35.00 212 996 1800274 0 36.30 191 1010 1800300 0 37.60 172 1020 1800

Parni oblak bi se formirao neposredno iznad izlivene povr{ine metanola, koncentrovao bise metanolom iznad same tankvane (slika 1.1.1., kota ∆z= −20.6 do 20.6 m), te bi se daljimisparavanjem akcedentno izlivenog metanola parni oblak sa metanolom samo dimenziono uve}avaoi kretao osom po tlu u pravcu strujanja vetra (tabela 2.1.1.).

Parni oblak bi se od zadnje ivice tankvane (x∼ − 20.6 m) lagano {irio u pravcu propagacijeparnog oblaka, od dimenzija tankvane (b∼ 41.2 m) kod zadnje izvice tankvane, preko b∼ 42.4 m nasredini tankvane, do b∼ 45.6, na prednjoj ivici tankvane, da bi na kraju posmatrane zone, narastojanju od x∼ 300 m od centra tankvane, imao {irinu b∼ 75.2 m.

Kao {to se moè sagledati {irenje parnog oblaka metanola bilo bi zna~ajno ograni~enogobima (77% na l= 300 m, odnosno 0.256%./m du`nom). Parni oblak bi se zadrào u posmatranojoblasti onoliko vremena, koliko bi trajala sama akcedentna emisija metanola, τg= τe= 30 minu.

Maksimalna koncentracija metanola u parnom oblaku bi trajala od τC= 15−17 min, {to bizna~ilo da bi vreme maksimalnog koncentrovanja parnog oblaka metanolom krenulo od upolamanje od vremena akcedentne emisije τc∼ 0.5⋅τe.


10

Parni oblak sa metanolom bi se, neposredno iza izvora akcedentne emisije metanola,po~eo podizati u vis, istovremeno se {ire}i usled velike razlike izme|u koncentracije metanola uslojevima parnog oblaka i u okolnom vazduhu koji ga okruùje.

Podizanje parnog oblaka u vis, izraèno preko visine dostizanja karakteristi~nihkoncentracija metanola u vazduhu u posmatranoj zoni prikazano je na dijagramu 2.1.1., a {irenjaparnog oblaka u posmatranoj zoni prikazano je na dijagramu 2.1.2.

02468

1012141618202224262830323436

38404244

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300

Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Vis

ina

Cm

et=

MD

Kop

= 1

ppm

(m

)

Dijagram 2.1.1. − Vertikalna propagacija metanola do x= 300 m u pravcu strujanja vetra

Veoma brzo, po akcedentnom izlivanju iz cisterne za metanol u tankvanu, iznad celepovr{ine tankvane uspostavio bi se parni oblak na zadnjoj ivici tankvane, koji bi se isparavanjemakcedentno izlivenog metanola sa cele povr{ine tankvane podizao u vis, u po~etku ve}om brzinom, akasnije, kako bi se hladile pare metanola i formirali kaplji~asti aerosolovi, brzina podizanja parnogoblaka bi se sve vi{e sniàvala, sve do kraja mernog opsega x= 300 m od centra tankvane.

Na izlazu iz merne zone, na rastojanju x∼ 300 m od sredine tankvane, vrh kriveCmet= MDKop= 1 ppm bi se nalazio na visini h∼ 42 m.

Sa dijagrama 2.1.1. i 2.1.2. se moè sagledati da bi bo~no {irenje parnog oblaka u pravcustrujanja vetra, u odnosu na podizanje metanola u vi{e vazdu{ne slojeve bilo uvek ve}e, Pri ~emu bita razlika rasla sa pove}avanjem duìne horizontalne propagacije parnog oblaka, osim u delu iznadsame tankvane, gde bi ta razlika za kratko vreme opadala.

Parni oblak bi se hladio kontaktom sa hladnijim ambijentalnim vazduhom, ~ime bi sedirektno smanjivala brzina difuzije izme|u spoljne povr{ine parnog oblaka i vazduha koji gaokruùje, a samim tim i visina podizanja metanola u gornje vadu{ne slojeve. To zna~i da bi se tokomtrajanja isparavanja akcedentno izlivenog metanola iz cisterne u tankvanu, metanoldisproporvcionalno propagirao kroz vazduh radnog prostora u bo~nim i vertikalnim pravcima.

Odnos podu`ne i bo~ne propagacije metanola do rastojanja x∼ 300 m od centra tankvanebi iznosio:

δ( ).

− = = =ll

x

b

30075 2

4

Podu`na propagacija metanola bi bila 4× ve}a od bo~ne propagacije metanola.


11

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Tan

kvan

a

Dijagram 2.1.2. − [irenje parnog oblaka do x= 300 m u pravcu strujanja vetra

Popre~na propagacija metanola iz parnog oblaka mehanizmom difuznih razmena saokolnim vazduhom sa povr{ine kontakta parnog oblaka i okolnog vazduha, po~ela bi neposrednoiznad same tankvane.

Parni oblak bi se ravnomerno {irio po tlu u pravcu strujanja vetra, pri ~emu bi {irinaparnog oblaka permanentno bila ve}a od dostitgnute visine maksimalno dozvoljene koncentracijemetanola u vazduhu na otvoenom prostoru MDKop= 1 ppm.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

600

650

700

750

800

850

900

950

1000

1050

1100

1150

1200

1250

1300

1350

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u os

i par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 2.1.3. − Kretanje koncentracije metanola u osi parnog oblaka do x= 300 m


12

Kao posledica difuznih razmena metanola sa povr{ine kontakta parnog oblaka i okolnogvazduha, uspostavile bi se razlika koncentracija metanola unutar parnog oblaka, ~ime bi seuspostavila molekulska difuzija i unutar parnog oblaka, od ose parnog oblaka ka spoljnoj povr{iniparnog oblaka.

Pravci i smerovi dejstava mehanizma molekulske difuzije u oba posmatrana medijuma bise poklapali, radijalno od ose parnog oblaka ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka kroz parni oblak, paod spoljne povr{ine parnog oblaka radijalno kroz vazduh koji okruùje parni oblak.

Kako je molekulska difuzija vremenski spor proces, u uslovima ambijentalne temperaturepodu`na propagacija metanola, vr{ila bi se pre svega mehanizmom mehani~kog preno{enja parnogoblaka strujanjem vetra.

U samom po~etku bi se molekulska difuzija metanola jako kratko vreme malo ubrzavalausled ne{to ve}e spoljne ambijentalne temperature vazduha od temperature skladi{tenja metanola ucisterni rezervoaru (∆t= 3.5 °C), da bi vrlo brzo, po uspostavljanju temperaturne ravnoteè, brzinamolekulske difuzije metanola po~ela da opada sa opadanjem razlike koncentracija metanola izme|uparnog oblaka i okolnog vazduha.

Dok bi se parni oblak nalazio iznad tankvane, stalnim isparavanjem akcedentno izlivenogmetanola koncentracija metanola u parnom oblaku bi stalno rasla, sve do prednje ivice tankvane,kada bi dostigla maksimalnu vrednost u osi parnog oblaka, na koti tla h= 0 m, u visini odCmet-max∼ 1 310 ppm.

Izvan ivica tankvane vi{e ne bi bilo isparavanja akcedentno izlivenog metanola, pa bikoncentracija metanola u osi parnog oblaka po~ela da permanentno opada usled bo~nog razno{enjametanola molekulskom difuzijom (dijagram 2.1.3.).

Uspostavljena stalna razlika koncentracija metanola unutar parnog oblaka i okolnogvazduha bi izazvala permanentnu molekulsku difuziju metanola, radijalno u svim pravcima od oseparnog oblaka, kroz masu parnog oblaka ka periferiji parnog oblaka, pa od povr{ine parnog oblakakroz masu vazduha koja ga okruùje.

Uspostavljanje neprekidnog bo~nog gradijenta koncentracije metanola u parnom oblakuimala bi za posledicu i uspostavljanje podu`nog gradijenta propagacije metanola u pravcupropagacije parnog oblaka, kako u parnom oblaku, tako i u vazduhu koji ga okruùje.

Za analizu podu`ne i popre~ne propagacije metanola neophodno je, pored postoje}epodele u programu SLAB, po bo~nim pravcima na centralnu i bo~ne ose propagacije y= ± 0−2.5⋅d,postaviti mreù ravni u odnosu na zone korisnika prostora.

Celokupni vazdu{ni prostor iznad tla se moè podeliti na nekoliko zona, zavisno od obimakori{}enja spoljnog prostora:

zona najugroènije ljudske polupalacije, beba i pred{kolske dece, kao i zona doma}ihìvotinja, visine od h=0.0−1.0 m iznad tla

zona ljudske populacije od nivoa {kolske dece, visine h=1.0−2.0 m iznad tla zona u~esnika u saobra}aju, visine od h= 1.0−3.0 m iznad tla radni i stambeni zatvoreni prostor, za Kikindu visine h= 1.0−12.0 m iznad tla otvoreni i zatvoreni radni prostor, za Kombinat MSK visine h= 1.0−8.0 m iznad tla radni prostor na visokim postrojenjima i ure|ajima, za Kombinat MSK visine

h= 8.0−30.0 m

Programski paket SLAB daje analiti~ke podatke odvojeno za parni oblak, a odvojeno zaplanirane referentne ravni.

Propagacija metanola kroz masu parnog oblaka u prostoru prati propagaciju samog parnogoblaka, te predstavlja jedinstvenu analizu, koja je u programskom paketu SLAB vezana za podu`nupropagaciju metanola merenjem koncentracije metanola u osi parnog oblaka.

Kako pravac propagacije parnog oblaka nikada nije u ravni, ve} je uvek u prostoru, to jenemogu}a analitika parnog oblaka preko referentnih ravni, koje daje programski paket SLAB.


13

Stoga bi, u odnosu na programske mogu}nosti SLAB−a i analiti~ke potrebe postavljenogproblema hipoteti~kog akcedenta na cisterni-rezervoaru za skladi{tenje rafinisanog metanola,najsvrsishodnija analiza koncentracije metanola u vazduhu okolne sredine bila preko postavljanjareferentnih ravni na kotama na slede}i na~in:

najvi{e angaòvani prostor u gradskoj zoni, na otvorenom prostoru, u saobra}aju i upoljskim radovima, najve}i deo stambenog prostora i zatvorenog radnog prostora uKikindi i u Kombinatu MSK, od kote od tla do z= 6.0 m, na ∆h= 1 m visine(h= 0.0−6.0 m, ∆h= 1 m), koje je stoga neophodno analizirati na celokupnom pravcupropagacije parnog oblaka, kako u kompleksu Kombinata MSK, tako i na otvorenomprostoru izme|u Kombinata MSK i Kikinde i kroz gradsku zonu Kikinde

stambeni i zatvoreni radni prostor, kako u gradu, tako i u Kombinatu MSK, izme|ukota z= 6.0−12.0 m na ∆h= 2 m visine (h= 6.0−12.0 m, ∆h= 2 m), koje je stoganeophodno analizirati na pravcu propagacije parnog oblaka u kompleksu KombinataMSK i kroz gradsku zonu Kikinde

najmanje angaòvani radni prostor u industrijskoj zoni, posebno u zoni kompleksaKombinata MSK, u okviru kota z= 12.0−28.0 m na ∆h= 4 m visine (h= 12.0−28.0 m,∆h= 4 m), koje je stoga neophodno analizirati na pravcu propagacije parnog oblaka ukompleksu Kombinata MSK i kroz industrijsku zonu Kikinde

Kako program SLAB predvi|a istovremenu analizu 4 referentne ravni, to treba iskoristitiradi smanjivanja obima analiti~kih poslova, postavljaju}i operativni plan za analitiku u svakoj odnavedenih situacija ponaosob.

Programski paket SLAB daje analiti~ke podatke koji po svom kvantitetu nemaju nikakvuprakti~nu svrhu, kao {to su recimo koncentracija reda Cx= x⋅10−y ppm, gde se vrednost za y kre}e ugranicama y= 1−50.

Maksimalno dozvoljena koncentracija metanola u vazduhu na otvorenom prostoru jeranije usvojena od MDKop= 1 ppm, dok je kao koncentracija metanola u tragovima usvojenavrednost Cmet= 0.01 ppm.

Po{to je koncentracija Cmet= 0.1 ppm izuzetno mala jedinica (0.01 cm3 CH3OH/m3

vazduha), to bi svako ve}e smanjivanje ove jedinice izgubilo bilo kakav prakti~ni smisao.Analiza propagacija metanola ispod vrednosti Cmet< 0.01 ppm, koja je 100× manja od

vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u spoljnom vazduhu (MDKop= 1 ppm),moè da se prihvati kao najnià granica bilo kakvog zna~aja.

Stoga }e se u daljim analizama vrednost koncentracije metanola Cmet= 0.01 ppm smatratikao sadràj metanola u tragovima i predstavlja}e krajnju granicu analize propagacije metanola.

Analiza propagacija metanola ispod vrednosti koncentracije Cmet< 0.1 ppm, koja je 10×manja od vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoru uspoljnom vazduhu (MDKop= 1 ppm), nema nikavog prakti~og zna~aja sa stanovi{ta direktnog iposrednih uticaja kontaminacije metanola na koncentraciju metanola u okolnom vazduhu, pa semoè prihvatiti kao najnià granica realne propagacije metanola.

Stoga }e se u daljim analizama vrednost Cmet= 0.1 ppm smatrati kao najnià realnakoncentracija metanola, koja moè ostvarivati bilo direktni, bilo posredni uticaj na koncentracijumetanola u vazduhu radne atmosfere.

Vrednosti koncentracije pojedina~nih molekula metanola, ~ija bi koncentracija bila redaveli~ine od Cmet< 0.01 ppm, {to je n⋅102 × manja od vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracijemetanola u spoljnom vazduhu na otvorenom prostoru (MDKop= 1 ppm), nema svrhe posebnonotirati, pa }e se umesto takvih vrednosti u tabelama upisivati cifra 0.0.

Za lokacije gde u vazduhu lokalne atmosfere ne postoji nikakvo prisustvo molekulametanola, odnosno nema ni najminimalnije koncentracije metanola (Cmet= 0 ppm) bi}e upisivanacifra 0.


14

2.2. PROPAGACIJA METANOLA U RAVNIMA

2.2.1. VERTIKALNA PROPAGACIJA U OSI PROPAGACIJE Y= 0.0⋅D

Tabela 2.2.1. Koncentracija metanola u osama propagacije y= 0.0⋅d od h= 0−6 m

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Koncentracija (zapreminske frakcije) u (x, y, z) u ppm− h (m) −

x (m) d (m) 0 1 2 3 4 5 6−20.60 20.60 0 0 0 0 0 0 0−16.50 20.80 864 481 83.0 4.44 0.0735 0.0 0.0−12.40 21.10 990 754 334 85.7 12.8 1.11 0.0555−8.25 21.30 1070 902 541 231 70.0 15.1 2.32−4.12 21.50 1130 999 694 378 162 54.3 14.30.00 21.70 1170 1070 810 509 266 115 41.64.12 21.90 1210 1120 900 621 369 189 83.58.25 22.20 1240 1170 972 715 465 268 136

12.40 22.40 1270 1210 1030 796 553 346 19516.50 22.60 1290 1240 1080 864 631 422 25820.60 22.80 1310 1260 1120 923 702 493 32020.80 22.80 1310 1260 1120 922 702 494 32221.10 22.80 1300 1250 1120 919 701 495 32421.30 22.80 1300 1250 1110 917 701 496 32521.60 22.90 1290 1240 1110 915 701 498 32821.90 22.90 1280 1230 1100 912 700 499 33022.30 22.90 1270 1220 1090 909 700 501 33222.70 22.90 1260 1220 1090 905 699 502 33523.10 22.90 1250 1210 1080 901 699 504 33823.60 23.00 1240 1200 1070 897 698 505 34124.10 23.00 1230 1180 1070 893 697 507 34424.70 23.00 1210 1170 1060 888 696 509 34725.30 23.10 1200 1160 1050 882 694 511 35126.00 23.10 1180 1150 1040 876 693 512 35426.70 23.10 1170 1130 1020 869 691 514 35827.60 23.20 1150 1110 1010 862 688 516 36228.50 23.20 1130 1100 999 854 685 517 36629.60 23.30 1110 1080 985 845 682 518 37030.70 23.30 1090 1060 969 835 678 519 37432.00 23.40 1070 1040 953 825 674 519 37833.30 23.50 1050 1020 935 813 668 519 38234.90 23.60 1020 995 917 801 663 519 38536.50 23.70 996 970 897 787 656 519 38938.40 23.80 969 945 877 773 648 517 39240.50 23.90 941 919 855 758 640 515 39542.70 24.00 912 891 832 741 631 513 39845.20 24.10 882 863 808 724 621 509 40048.00 24.30 852 834 783 705 609 505 40151.00 24.40 820 804 757 686 597 499 40154.30 24.60 788 773 731 665 583 493 40158.00 24.80 755 742 703 644 569 485 39962.10 25.00 722 710 675 621 553 476 396


15


x (m) d (m) 0 1 2 3 4 5 666.60 25.30 688 677 646 598 536 466 39271.60 25.50 654 645 617 574 518 455 38777.00 25.80 621 612 588 549 499 442 38183.10 26.10 587 579 558 524 480 428 37389.70 26.50 553 547 528 498 459 413 36497.10 26.90 520 515 498 472 438 398 353

105.00 27.30 488 483 469 446 416 381 341114.00 27.80 455 451 439 420 394 363 329124.00 28.30 424 421 410 394 371 345 315135.00 28.90 394 391 382 368 349 326 300147.00 29.50 364 362 354 342 326 307 284160.00 30.20 336 334 327 317 304 287 268175.00 31.00 308 307 301 293 282 268 252191.00 31.90 282 281 276 270 260 248 235209.00 32.80 257 256 253 247 239 230 218228.00 33.90 234 233 230 225 219 211 202250.00 35.00 212 211 209 205 200 193 185274.00 36.30 191 190 188 185 181 176 170300.00 37.60 172 171 170 167 164 160 155

Tabela 2.2.2. Koncentracija metanola u osi propagacije y= 0.0⋅d od h= 8−28 m

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 8 10 12 16 20 24 28−20.60 20.60 0 0 0 0 0 0 0−16.50 20.80 0.0 0.0 0.0 0 0 0 0−12.40 21.10 0.0 0.0 0.0 0.0 0 0 0−8.25 21.30 0.0196 0.0 0.0 0.0 0.0 0 0−4.12 21.50 0.478 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.00.00 21.70 3.10 0.110 0.0 0.0 0.0 0.0 0.04.12 21.90 10.4 0.719 0.0274 0.0 0.0 0.0 0.08.25 22.20 24.4 2.67 0.179 0.0 0.0 0.0 0.0

12.40 22.40 45.6 7.01 0.712 0.0 0.0 0.0 0.016.50 22.60 73.4 14.6 2.03 0.0134 0.0 0.0 0.020.60 22.80 107 26.0 4.62 0.0571 0.0 0.0 0.020.80 22.80 108 26.6 4.79 0.0610 0.0 0.0 0.021.10 22.80 110 27.2 4.97 0.0653 0.0 0.0 0.021.30 22.80 111 27.9 5.16 0.0703 0.0 0.0 0.021.60 22.90 113 28.7 5.39 0.0762 0.0 0.0 0.021.90 22.90 115 29.6 5.64 0.0831 0.0 0.0 0.022.30 22.90 117 30.6 5.93 0.0913 0.0 0.0 0.022.70 22.90 119 31.7 6.26 0.101 0.0 0.0 0.023.10 22.90 122 32.9 6.63 0.113 0.0 0.0 0.023.60 23.00 125 34.2 7.06 0.127 0.0 0.0 0.024.10 23.00 128 35.8 7.55 0.144 0.0 0.0 0.024.70 23.00 131 37.5 8.10 0.165 0.0 0.0 0.025.30 23.10 135 39.3 8.74 0.190 0.0 0.0 0.0


16


x (m) d (m) 8 10 12 16 20 24 2826.00 23.10 139 41.4 9.48 0.222 0.0 0.0 0.026.70 23.10 143 43.8 10.3 0.261 0.0 0.0 0.027.60 23.20 147 46.3 11.3 0.308 0.0 0.0 0.028.50 23.20 152 49.1 12.3 0.367 0.0 0.0 0.029.60 23.30 157 52.2 13.6 0.441 0.0 0.0 0.030.70 23.30 162 55.6 15.0 0.534 0.0 0.0 0.032.00 23.40 168 59.4 16.6 0.652 0.0101 0.0 0.033.30 23.50 174 63.5 18.5 0.803 0.0142 0.0 0.034.90 23.60 181 68.1 20.7 0.997 0.0202 0.0 0.036.50 23.70 187 73.1 23.2 1.24 0.0290 0.0 0.038.40 23.80 194 78.6 26.0 1.56 0.0420 0.0 0.040.50 23.90 201 84.6 29.3 1.97 0.0613 0.0 0.042.70 24.00 209 91.0 33.0 2.49 0.0902 0.0 0.045.20 24.10 216 97.8 37.2 3.16 0.133 0.0 0.048.00 24.30 223 105 41.8 4.01 0.197 0.0 0.051.00 24.40 230 113 47.0 5.09 0.292 0.0 0.054.30 24.60 237 120 52.7 6.44 0.431 0.0158 0.058.00 24.80 243 129 59.0 8.12 0.634 0.0281 0.062.10 25.00 249 137 65.7 10.2 0.927 0.0495 0.066.60 25.30 254 145 72.8 12.7 1.34 0.0863 0.071.60 25.50 258 152 80.3 15.7 1.93 0.148 0.077.00 25.80 260 160 87.9 19.2 2.72 0.250 0.014983.10 26.10 262 166 95.6 23.3 3.80 0.414 0.030189.70 26.50 262 172 103 28.0 5.21 0.670 0.059297.10 26.90 261 177 110 33.1 7.03 1.06 0.113

105.00 27.30 259 181 117 38.7 9.31 1.63 0.208114.00 27.80 255 184 123 44.6 12.1 2.44 0.370124.00 28.30 249 185 128 50.7 15.3 3.56 0.634135.00 28.90 243 185 132 56.8 19.1 5.05 1.05147.00 29.50 234 183 135 62.6 23.3 6.94 1.66160.00 30.20 225 180 137 68.1 27.8 9.27 2.54175.00 31.00 215 176 137 72.9 32.4 12.0 3.73191.00 31.90 204 170 136 76.9 37.0 15.2 5.27209.00 32.80 192 163 133 80.0 41.5 18.6 7.19228.00 33.90 180 155 130 82.0 45.5 22.2 9.46250.00 35.00 167 147 125 82.9 49.0 25.7 12.0274.00 36.30 155 138 119 82.8 51.7 29.1 14.8300.00 37.60 142 128 113 81.5 53.6 32.2 17.6

LEGENDA:

0.0 0.0101 0.110 1.24 41.4 1310Cmet < 0.01 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet >MDKrp Cmet −max

Molekulska difuzija metanola izme|u spoljne povr{ine parnog oblaka i okolnog vazduhabila bi zanemarljivo mala, tako da bi se molekulska difuzija, u realnom obimu koncentracijemetanola, prakti~no odvijala isklju~ivo u okviru zapremine parnog oblaka.

Stoga bi sen~ene povr{ine iz tabele 2.2.2. mogle dovoljno transparentno odslikati vertikalnipresek parnog oblaka do rastojanja x= 300 m od centra tankvane, du` puta propagacije.


17

Koncentracija metanola u tragovima (Cmet> 0.01 ppm) u parnom oblaku po vertikalinastala bi:

na kotama z= 0.0−3.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na kotama z= 4.0 − 6.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na kotama z= 8.0 − 12.0 m, na lokaciji srednje tre}ine tankvane na kotama z= 16.0 m, na lokaciji prednje tre}ine tankvane na kotama z= 24.0−28.0 m, na lokaciji x∼ 30 m, x∼ 50 m i x∼ 70 m od centra tankvane

Realna koncentracija metanola (Cmet> 0.1 ppm) u parnom oblaku po vertikali nastala bi:

na kotama z= 0.0−3.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na kotama z= 4.0 −5.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na kotama z= 6.0−8.0 m, na lokaciji ne{to pre sredine tankvane na koti z= 10.0 m, na sredini tankvane na koti z= 12.0 m, ne{to posle sredine tankvane u pravcu propagacije na koti z= 16.0 m, u prvim metrima od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije na koti z= 20.0 m, na oko l∼ 24 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije na koti z= 24.0 m, na oko l∼ 50 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije na koti z= 28.0 m, na oko l∼ 75 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije

Tako bi, za τ∼ 10 s akcedentne emisije metanola pod navedenim tehni~kim i ambijentalnimuslovima, bila uspostavljena koncentracija metanola u tragovima (Cmet> 0,01 ppm) u vazduhu okoparnog oblaka, neposredno iznad samog izvora emisije, a od kote tla do visine h= 28.0 m, za vremeτ∼ 13 s od po~etka emisije.

Koncentracija metanola preko maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhu naotvorenom prostoru (Cmet> MDKop= 1 ppm) u parnom oblaku po vertikali nastala bi:

na kotama z= 0.0−3.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na kotama z= 4.0 −5.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na koti z= 6.0 m, na lokaciji ne{to pre sredine tankvane na kotama z= 8.0 m, na lokaciji sredine tankvane na koti z= 10.0 m, ne{to posle sredine tankvane u pravcu propagacije na koti z= 12.0 m, na lokaciji ne{to pre sredine tankvane na koti z= 16.0 m, na oko l∼ 15 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije na koti z= 20.0 m, na oko l∼ 40 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije na koti z= 24.0 m, na oko l∼ 76 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije na koti z= 28.0 m, na oko l∼ 105 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije

Realna koncentracija metanola (Cmet> 0,1 ppm) u vazduhu oko parnog oblaka bila biuspostavljena od kote tla do visine h= 28.0 m, do rastojanja od l∼ 75 m od prednje ivice tankvane,uspostavila bi se tako|e brzo, u vremenu od τ∼ 40 s od po~etka emisije.

Koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru (Cmet> MDKop= 1 ppm) u vazduhu oko parnog oblaka od kote tla do visine h= 28.0 m, dorastojanja od l∼ 135 m od prednje ivice tankvane, bila bi uspostavljena zna~ajno brzo, za vreme odτ∼ 55 s od po~etka emisije.

Prakti~no bi ve} posle vremena od τe∼ 1 min kompletan radni prostor u kompleksuKombinata MSK, koji bi se nalazio na pravcu propagacije parnog oblaka, do visine h= 28 m iznadtla, bio kontaminiran metanolom iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u vazduhuna otvorenom prostoru (Cmet> MDKop= 1 ppm).


18

Koncentracija metanola preko maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhu radnogprostora (Cmet> MDKrp= 40 ppm) u parnom oblaku po vertikali nastala bi:

na kotama z= 0.0−2.0 m, na lokaciji zadnje ivice tankvane na koti z= 3.0 m, na lokaciji poslednje ~etvrtine tankvane na kotama z= 4.0 −5.0 m, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane na kotama z= 5.0 m, na lokaciji ne{to pre sredine tankvane na koti z= 6.0 m, na lokaciji sredine tankvane na koti z= 8.0 m, na lokaciji prve tre}ine tankvane na koti z= 10 m, par metara od prednje ivice tankvane na koti z= 12 m, na lokaciji ne{to pre sredine tankvane na koti z= 16 m, na oko l∼ 90 m od prednje ivice tankvane na koti z= 20 m, na oko l∼ 185 m od prednje ivice tankvane na koti z= 24−28.0 m, ne bi se pojavila do kraja mernog opsega, do rastojanja

l∼ 280 m od prednje ivice tankvane

Koncentracija vazduha metanolom preko maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhuprakti~no najve}eg dela radnog prostora kompleksa Kombinata MSK (Cmet> MDKrp= 40 ppm), povertikalnom preseku do visine h= 20 m, odigrala bi se relativno brzo, za vreme τ∼ 100 s od po~etkaemisije.

Prakti~no bi ve} posle vremena od τe> 1.5 min oko 80% radnog prostora u kompleksuKombinata MSK, koji bi bio na pravcu propagacije parnog oblaka, do visine h= 20 m iznad tla, biokontaminiran metanolom iznad maksimalno dozvoljene koncentracije (Cmet> MDKrp= 40 ppm).

Maksimalne koncentracije metanola u vazduhu radnog prostora na kompleksu KombinataMSK, po vertikali do visine od h= 28 m iznad tla bile bi dostignute na slede}im lokacijama odprednje ivice tankvane:

na kotama z= 0.0−4.0 m, na lokaciji prednje ivice tankvane, na nivou vrednostih= 0 m → Cmet-max ∼ 1310 ppm, h= 1 m → Cmet-max ∼ 1210 ppm, h= 2 m →Cmet-max ∼ 1120 ppm, h= 3 m → Cmet-max ∼ 925 ppm, h= 4 m → Cmet-max ∼ 700 ppm

na koti z= 5.0 m, na oko l∼ 15 m od prednje ivice tankvane u pravcu propagacije, nanivou vrednosti h= 5 m → Cmet-max ∼ 520 ppm






na kotama z= 20.0−28.0 m, maksimalna vrednost u mernom opsegu do x= 300 m odcentra tankvane ne bi bila dostignuta, ve} bi se dostigla najve}e vrednosti na lokacijikraja opsega, na rastojanju l∼ 280 m od prednje ivice tankvane, na nivou h= 20.0 m →Cmet-max ∼ 54 ppm, h= 24.0 m → Cmet-max ∼ 32.5 ppm, h= 28.0 m → Cmet-max ∼ 17.6 ppm

Ovakva brza vertikalna i podu`na propagacija metanola ne bi ostavljala mnogomanevarskog prostora za osmi{ljavanje evakuacije u okviru kompleksa Kombinata MSK, ve} bi seevakuacija sa pravca propagacije parng oblaka na ovom prostoru morala unapred osmisliti ipredviteti za sve varijante strujanja vetra i ostale ambijentalne parametre.


19

C>

MD

Km

etrp

LE

GE

ND

A:

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

.2.1

. − V

ertik

alna

pro

paga

cija

met

anol

a u

ravn

i ose

str

ujan

ja y

= 0

.0⋅ d


20

Na slici 2.2.1. prikazana je vertikalna propagacija metanola do visine h= 28 m, savertikalnim presecima svih uspostavljenih zona prekora~enja koncentracija, zone maksimalnodozvoljene koncentracije u radnom prostoru (Cmet> MDKrp= 40 ppm), kao i zone dozvoljenekoncentracije metanola u vazduhu na otvorenom prostoru (Cmet> MDKop= 1 ppm).

Kao {to se moè sagledati zone prekora~enja maksimalno dozvoljenih koncentracija supostavljene koaksijalno, jedna u drugoj, a odnos zapremina kontaminiranog vazduha metanolom uzonama je oko vrednosti Cmet> MDKrp= 40 ppm : Cmet> MDKop= 1 ppm = 2 : 1.

Maksimalno dozvoljena koncentracija metanola u vazduhu na otvorenom prostoru, bila bidostignuta do rastojanja x= 300 m od izvora emisije u refererentnim ravnima od z= 0.0−16.0 m,najve}a vrednost bi se dostigla na kraju opsega u referentnim ravnima z= 20−28 m, dok bi vrednostiznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u vazduhu radnog prostora bilauspostavljena u ve}em delu refererentnih ravni od z= 0.0−20.0 m (slika 2.2.1.).

Dijagram 2.2.1. − Dostizanje maksimuma koncentracija metanola u slojevima vazduha po vertikali

Sa dijagrama 2.2.1. jasno se moè uo~iti da bi vrednosti maksimalnih koncentracijametanola, na nivou referentnih ravni po vertikalnom preseku sloja vazduha, u pravcu vertikalnepropagacije parnog oblaka, u prve ~etiri referentne ravni, z= 0.0−4.0 m, bile dostizane na prednjojivici tankvane.

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti tla z= 0.0 m, na rastojanju x∼ 20.5 mod centra tankvane, iznosila bi Cmet∼ 1310 ppm, {to bi ujedno bila i maksimalno dostignutakoncntracija metanola uop{te, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 31.75× ve}e od maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 1.0 m, na rastojanju x∼ 20.5 m,iznosila bi Cmet∼ 1260 ppm, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 30.5× ve}e od maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.

Maksimalna vrednost koncentracije metanolae na koti z= 2.0 m, na rastojanju x∼ 20.5 m,iznosila bi Cmet∼ 1120 ppm, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 27× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracijemetanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 3.0 m, na rastojanju x∼ 20.5 m,iznosila bi Cmet∼ 920 ppm, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 22× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracijemetanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.


21

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 4.0 m, na rastojanju x∼ 20.5 m,iznosila bi Cmet∼ 700 ppm, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 17.5× ve}e od maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola u radnom prostoru, MDKrp= 40 ppm.

Kako bi se pove}avala vertikalna propagacija parnog oblaka, tako bi se i pove}avale i"podizale" oblasti visoke ugroènosti koncentracijom metanola (slika 2.2.1.).

U isto vreme, dostizanje maksimuma u narednim referentnim ravnima bi se sve vi{eudaljavalo od ivice tankvane u pravcu horizontalne propagacije parnog oblaka (dijagram 2.2.1.).

Maksimumi u narednim referentnim ravnima bi se dostizali na slede}im rastojanjima:

z= 5.0 m, Cmet= 520 ppm, l∼ 32 m od centra tankvane, ∆Cmet∼ 12× MDKrp

z= 6.0 m, Cmet= 400 ppm, l∼ 50 m od centra tankvane, ∆Cmet∼ 9× MDKrp

z= 8.0 m, Cmet= 265 ppm, l∼ 85 m od centra tankvane, ∆Cmet∼ 5.6× MDKrp




Maksimalne vrednosti na nivou referentnih ravni z= 20.0−28.0 m, ne bi uop{te biledostignute u okviru posmatrane zone, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane, ve} bi se najvi{ekoncentracije u navedenoj zoni dostizale na samoj granici navedene zone (dijagram 2.2.1.).

Ugroènost radnika Kombinata MSK, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom radnomprostoru, u okviru visina ∆h= 0−10 m od tla, bila bi zna~ajno visoka usled visoke koncentracijemetanola, ne samo u parnom oblaku, ve} i u vazduhu oko parnog oblaka, pri ~emu bi se kvantitetugroènosti metanolom smanjivao sa porastom visine sloja vazduha.

Ugroènost radnika Kombinata MSK, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom radnomprostoru, u okviru visina ∆h= 10−16 m od tla, bila bi prili~no visoka usled zna~ajne koncentracijemetanola, ne samo u parnom oblaku, ve} i u vazduhu oko parnog oblaka, pri ~emu bi se i daljekvantitet ugroènosti metanolom smanjivao sa porastom visine sloja vazduha.

Po{to bi se visoka koncentracija metanola sa podu`nom propagacijom podizala od kote tlau vis, evakuacija ugroènih iz kontaminirane zone metanolom, trebala bi da se vr{i pre svega bo~nimudaljavanjem u radijalnom pravcu iz kontaminirane zone, po mogu}stvi preko 30 m, pa tek ondaspu{tanjem ugroènih lica na tlo, ukoliko je to mogu}e.

U nekim situacijama, sa pojedinih objekata gde ne bi bilo mogu}nosti za bo~ne evakuacije,mogu biti uputnije i manje rizi~ne evakuacije na vi{e kote, od evakuacija ka tlu, kao {to su recimorazne visoke kolone u okviru postrojenja i objekata na kompleksu Kombinata MSK.

Osnovni razlog ovako zami{ljenog plana evakuacije, potpuno razli~itog od planaevakuacije pri kontaminaciji akcedentno emitovanim polutantom CO pod istim uslovima, leào bi u~injenici da bi usled horizontalne propagacije parnog oblaka po koti tla, koncentracija metanola bilaobrnuto proporcionalana koti referentne ravni, {to vi{a kota referentne ravni, to nià koncentracijametanola, kao i obrnuto.

Najugroènije pozicije na pravcu horizontalne propagacije parnog oblaka bi bile lokacijena koti od h= 10 m pa do kote tla, pri ~emu ne bi zna~ajnije pomoglo ni bo~no udaljavanje uradijalnom pravcu, pre svega usled velike po~etne {irine parnog oblaka oko b∼ 40 m, po oko 20 m saobe strane pravca horizontalne propagacije.

Za analizu kvaliteta vertikalne propagacije metanola izme|u slojeva vazduha mogu sekoristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:

∆C ppm C Cmet met meth h( ) = −

2 1

− razlika konc. metanola izme|u dve susedne ravni

δC ppm mC

zmetmeth( / ) =

∆

∆ − vertikalni gradijent razlike konc. metanola

Analiza vertikalnog gradijenta koncentracije metanola bi}e izvr{ena na rastojanjimax1∼ 30.7 m, x2∼ 51 m, x3∼ 147 m i x4= 300 m od centra tankvane.


22

a) Lokacija x1= 30.7 m od centra tankvane centralna osa propagacije y= 0.0⋅d polu{irina parnog oblaka d= 23.3 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Cmet (ppm) 1090 1060 969 835 678 519 378zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Cmet (ppm) 162 55.6 15.0 0.534 0.0 0.0 0.0

Gradijent koncentracije metanola kroz vazduh oko parnog oblaka, na rastojanju x= 30.7 mod centra tankvane, uspostavio bi se od kote tla do kote h= 20 m.

Na nivou referentnih ravni z= 20−28 m, na rastojanju x= 30.7 m od centra tankvane,koncentracija metanola bi bila nivoa pojedina~nih molekula.

Kako bi se osa parnog oblaka nalazila na koti tla h= 0.0 m, usvoji}e se da je pozitivan smervertikalnog gradijenta propagacije metanola od ose parnog oblaka na tlu u vis.

∆z= 0.0 − 1.0 m

∆C ppm C C ppmmet met meth h( ) = − = − =

2 1

1090 1060 30

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆301 0

30

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

1060 969 91

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆911 0

91

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

969 835 124

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1241 0

124

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

835 678 157

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1571 0

157

∆z= 4.0 − 5.0 m


2 1

678 519 159

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1591 0

159

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

519 374 145

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1451 0

145


23

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

374 162 212

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆2122 0

106

∆z= 8.0 − 10.0 m

∆C ppm C C ppmmet met meth h( ) .= − = − =

2 1

162 55 6 106

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1062 0

53

∆z= 10.0 − 12.0 m

∆C ppm C C ppmmet met meth h( ) . . .= − = − =

2 1

55 6 15 0 40 6

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

40 62 0

20 3

∆z= 12.0 − 16.0 m


2 1

15 0 0 534 14 46

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

14 464 0

3 6

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

0 534 0 0 0 534

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 5344 0

0 13

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 30.7 m od sredine tankvane, sledi:

od ose na tlu do kote h= 5.0 m rasla bi brzina molekulske difuzije po vertikali, uz vi{ikapacitet difuzne razmene

u okviru kote h= 5 m brzina molekulske difuzije dostigla bi svoj maksimalni nivo, pri~emu bi maksimalna vrednost gradijenta koncentracije metanola dostigla vrednost okoCmet∼ 160 ppm/m du`nom

u okviru kota ∆h= 5−20 m opadala bi brzina molekulske difuzije po vertikali molekulska difuzija bi prakti~no prestala od visine h> 20 m, ~ime bi se vertikalni

gradijent koncentracije metanola sveo na razmenu pojedina~nih molekula izme|uslojeva vazduha po vertikali (δCmet (ppm/m)= 0.0)


24

b) Lokacija x1= 51 m od centra tankvane centralna osa propagacije y= 0.0⋅d polu{irina parnog oblaka d= 24.4 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Cmet (ppm) 820 804 757 686 597 499 401zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Cmet (ppm) 230 113 47.0 5.09 0.292 0.0 0.0

Gradijent koncentracije metanola kroz vazduh oko parnog oblaka, na rastojanju x= 51 mod centra tankvane, uspostavio bi se od kote tla do kote h= 24 m.

Na nivou referentnih ravni z= 24−28 m, na rastojanju x= 51 m od centra tankvane,koncentracija metanola bi bila nivoa pojedina~nih molekula.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

820 804 16

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆161 0

16

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

804 757 47

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆471 0

47

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

757 686 71

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆711 0

71

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

686 597 89

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆891 0

89

∆z= 4.0 − 5.0 m


2 1

597 499 98

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆981 0

98

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

499 401 98

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆981 0

98


25

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

401 230 171

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

. /= = =∆

∆1712 0

85 5

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

230 113 117

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

. /= = =∆

∆1172 0

58 5

∆z= 10.0 − 12.0 m

∆C ppm C C ppmmet met meth h( ) .= − = − =

2 1

113 47 0 66

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆662 0

33

∆z= 12.0 − 16.0 m


2 1

47 0 5 09 41 9

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

41 94 0

1 4

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

5 09 0 292 4 7

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

4 74 0

1 2

∆z= 20.0 − 24.0 m


2 1

0 292 0 0 0 292

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 2924 0

0 07

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 51 m od sredine tankvane, sledi:

od ose na tlu do kote h= 5.0 m rasla bi brzina molekulske difuzije po vertikali, uzsrednji kapacitet difuzne razmene

u okviru kota ∆h= 5−6 m brzina molekulske difuzije dostigla bi svoj maksimalni nivo,pri ~emu bi maksimalna vrednost gradijenta koncentracije metanola dostigla vrednostoko Cmet∼ 98 ppm/m du`nom

u okviru kota ∆h= 6−24 m opadala bi brzina molekulske difuzije po vertikali molekulska difuzija bi prakti~no prestala od visine h> 24 m, ~ime bi se vertikalni

gradijent koncentracije metanola sveo na razmenu pojedina~nih molekula izme|uslojeva vazduha po vertikali (δCmet (ppm/m)= 0.0)


26

c) Lokacija x1= 147 m od centra tankvane centralna osa propagacije y= 0.0⋅d polu{irina parnog oblaka d= 29.5 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Cmet (ppm) 364 362 354 342 326 307 284zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Cmet (ppm) 234 183 135 62.6 23.3 6.94 1.66


Realna koncentracija metanola na nivou rastojanja x= 147 m od centra tankvane,postojala bi i iznad referentne ravni z> 28 m.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

364 362 2

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆2

1 02

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

362 354 8

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆8

1 08

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

354 342 12

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆121 0

12

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

342 326 16

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆161 0

16

∆z= 4.0 − 5.0 m


2 1

326 307 19

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆191 0

19

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

307 284 23

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆231 0

23


27

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

284 234 50

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆502 0

25

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

234 183 51

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

. /= = =∆

∆512 0

25 5

∆z= 10.0 − 12.0 m


2 1

183 135 48

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆482 0

24

∆z= 12.0 − 16.0 m

∆C ppm C C ppmmet met meth h( ) . .= − = − =

2 1

135 62 6 72 4

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

72 44 0

18 1

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

62 6 23 3 39 3

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

39 34 0

9 8

∆z= 20.0 − 24.0 m


2 1

23 3 6 94 16 3

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

16 34 0

4 07

∆z= 24.0 − 28.0 m


2 1

6 94 1 66 5 3

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

5 34 0

1 32



u okviru kote h= 10 m brzina molekulske difuzije dostigla bi svoj maksimalni nivo, pri~emu bi maksimalna vrednost gradijenta koncentracije metanola dostigla vrednost okoCmet∼ 25.5 ppm/m du`nom

u okviru kota ∆h= 10−28 m opadala bi brzina molekulske difuzije po vertikali


28

d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvane osa parnog oblaka zg= 0.0 m polu{irina parnog oblaka d= 37.6 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0Cmet (ppm) 172 171 170 167 164 160 155zr (m) 8.0 10.0 12.0 16.0 20.0 24.0 28.0Cmet (ppm) 142 128 113 81.5 53.6 32.2 17.6


Realna koncentracija metanola na nivou rastojanja x= 300 m od centra tankvane,postojala bi i zna~ajno iznad referentne ravni z> 28 m.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

172 171 1

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1

1 01

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

171 170 1

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1

1 01

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

170 167 3

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆3

1 03

∆z= 3.0 − 4.0 m


2 1

167 164 3

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆3

1 03

∆z= 4.0 − 5.0 m


2 1

164 160 4

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆4

1 04

∆z= 5.0 − 6.0 m


2 1

160 155 5

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆5

1 05


29

∆z= 6.0 − 8.0 m


2 1

155 142 13

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

. /= = =∆

∆132 0

6 5

∆z= 8.0 − 10.0 m


2 1

142 128 14

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆142 0

7

∆z= 10.0 − 12.0 m


2 1

128 113 15

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

. /= = =∆

∆152 0

7 5

∆z= 12.0 − 16.0 m

∆C ppm C C ppmmet met meth h( ) . .= − = − =

2 1

113 81 5 41 5

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

41 54 0

10 4

∆z= 16.0 − 20.0 m


2 1

81 5 53 6 27 9

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

27 94 0

7 0

∆z= 20.0 − 24.0 m


2 1

53 6 32 2 21 4

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

21 44 0

5 3

∆z= 24.0 − 28.0 m


2 1

32 2 17 6 14 6

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

14 64 0

3 6


30



u okviru kote h= 16 m brzina molekulske difuzije dostigla bi svoj maksimalni nivo, pri~emu bi maksimalna vrednost gradijenta koncentracije metanola dostigla vrednost okoCmet∼ 10.4 ppm/m du`nom

u okviru kota ∆h= 16−28 m opadala bi brzina molekulske difuzije po vertikali

Generalno gledano, za vertikalnu propagaciju metanola du` pravca strujanja vetra, uokviru rastojanja do x= 300 m od centra tankvane, bilo bi karakteristi~no slede}e:

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi rasla po vertikali, od ose na tlu doodre|ene kote na kojoj bi dostigla maksimum

kote maksimuma brzina molekulske difuzije, odnosno vertikalnog gradijentakoncentracije metanola, bile bi direktno proporcionalne podu`noj propagaciji parnogoblaka, {to bi rastojanje bilo ve}e to bi kota maksimuma bila vi{a

kote maksimuma brzina molekulske difuzije, odnosno vertikalnog gradijentakoncentracije metanola, bi se kretale u okviru pojasa vazduha na ∆h= 4−16 m od tla

posle dostignutih maksimuma, brzine molekulske difuzije kroz parni oblak bi opadalesa rastojanjem po vertikali, do kota maksimalnog vertikalnog dometa propagacije

kote maksimalnog vertikalnog dometa propagacije metanola, bile bi direktnoproporcionalne podu`noj propagaciji parnog oblaka, {to bi rastojanje bilo ve}e to bikota maksimalnog vertikalnog dometa bila vi{a

kote maksimalnog vertikalnog dometa propagacije metanola, bi se nalazile u velikompojasu vazduha iznad visine h> 20 m od tla


31

2.2.2. BO^NA PROPAGACIJA U OSAMA PROPAGACIJE Y= ± 0.0−2.5⋅D

2.2.2.1. Koncentracija metanola u ravni z= 0.0 m

Tabela 2.2.3. Koncentracija CH3OH u ravni z= 0.0 m u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Koncentracija metanola u ravni z= 0.0 m u odnosu na ose propagacije− y/d −

x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 864 805 292 8.85 0.0107 0−12.4 21.1 990 910 329 11.6 0.0209 0−8.25 21.3 1070 971 349 14.1 0.0354 0−4.12 21.5 1130 1010 361 16.4 0.0546 00.00 21.7 1170 1040 370 18.5 0.0790 0.04.12 21.9 1210 1060 376 20.5 0.108 0.08.25 22.2 1240 1070 380 22.4 0.143 0.012.4 22.4 1270 1090 383 24.1 0.182 0.016.5 22.6 1290 1090 385 25.8 0.226 0.020.6 22.8 1310 1100 386 27.3 0.273 0.020.8 22.8 1310 1100 384 27.2 0.275 0.021.1 22.8 1300 1090 382 27.2 0.276 0.021.3 22.8 1300 1080 380 27.1 0.277 0.021.6 22.9 1290 1080 377 27.0 0.279 0.021.9 22.9 1280 1070 375 26.9 0.280 0.022.3 22.9 1270 1060 372 26.8 0.282 0.022.7 22.9 1260 1050 368 26.7 0.284 0.023.1 22.9 1250 1040 365 26.6 0.287 0.023.6 23.0 1240 1030 361 26.4 0.289 0.024.1 23.0 1230 1020 357 26.3 0.292 0.024.7 23.0 1210 1010 353 26.2 0.295 0.025.3 23.1 1200 994 348 26.0 0.298 0.026.0 23.1 1180 980 343 25.8 0.302 0.026.7 23.1 1170 965 337 25.6 0.306 0.027.6 23.2 1150 949 332 25.4 0.310 0.028.5 23.2 1130 932 325 25.2 0.315 0.029.6 23.3 1110 913 319 24.9 0.320 0.030.7 23.3 1090 894 312 24.7 0.326 0.032.0 23.4 1070 874 305 24.4 0.332 0.033.3 23.5 1050 852 297 24.1 0.338 0.034.9 23.6 1020 830 289 23.8 0.345 0.036.5 23.7 996 806 280 23.4 0.353 0.038.4 23.8 969 782 272 23.1 0.361 0.040.5 23.9 941 756 263 22.7 0.370 0.042.7 24.0 912 730 253 22.3 0.379 0.045.2 24.1 882 703 244 21.8 0.389 0.048.0 24.3 852 675 234 21.3 0.399 0.051.0 24.4 820 647 224 20.8 0.410 0.054.3 24.6 788 618 213 20.3 0.420 0.058.0 24.8 755 589 203 19.8 0.432 0.062.1 25.0 722 560 193 19.2 0.443 0.0


32


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.566.6 25.3 688 531 182 18.6 0.453 0.071.6 25.5 654 502 172 17.9 0.464 0.077.0 25.8 621 473 162 17.3 0.474 0.083.1 26.1 587 444 152 16.6 0.482 0.089.7 26.5 553 416 142 15.9 0.490 0.097.1 26.9 520 389 132 15.2 0.496 0.0105 27.3 488 362 123 14.4 0.500 0.0114 27.8 455 336 114 13.7 0.502 0.0124 28.3 424 311 105 12.9 0.501 0.0135 28.9 394 287 96.5 12.1 0.497 0.0147 29.5 364 263 88.5 11.4 0.491 0.0160 30.2 336 241 80.9 10.6 0.481 0.0175 31.0 308 221 73.7 9.83 0.469 0.0191 31.9 282 201 67.0 9.08 0.454 0.0209 32.8 257 182 60.6 8.35 0.436 0.0228 33.9 234 165 54.7 7.65 0.415 0.0250 35.0 212 149 49.2 6.97 0.393 0.0274 36.3 191 134 44.1 6.33 0.369 0.0300 37.6 172 120 39.5 5.72 0.344 0.0

LEGENDA:


U realnom obimu koncentracije metanola molekulska difuzija u bo~nom pravcu bi seprakti~no odvijala isklju~ivo u okviru dvostrukih dimenzija parnog oblaka b∼ (1−2)⋅d, koji bi u zoniod sredine tankvane x=0.0 m, do rastojanja x∼ 300 m od sredine tankvane, bio dijametra izme|urpo∼ 41 − 75.2 m.

Koncentracija metanola u tragovima (Cmet> 0.01 ppm) u referentnoj ravni z= 0.0 mnastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu

Realna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm, u ravni kote tla z= 0.0 m nastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu

Koncentracija metanola preko granice maksimalno dozvoljene koncentracije u vazduhu naotvorenom prostoru u spoljnom vazduhu (Cmet> MDKop= 1 ppm) nastala bi (slika 2.2.2.):

u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.5⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama strujanja y= ± 2.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bile uspostavljena na ~itavom mernomopsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


33

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.2.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 0

.0 m


34

Koncentracija metanola koja preko granice maksimalno dozvoljene koncentracije uvazduhu radnog prostora (Cmet> MDKrp= 40 ppm) nastala bi (slika 2.2.2.):


u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 297 m od centra tankvane


Na nivou ravni kote tla z= 0.0 m bila bi uspostavljena maksimalna koncentracija metanola:

u bo~nim osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d na prednjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 116 m od centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote tla z= 0.0 m, bila kota najvi{eg rizika u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

050

100150200250300350400450500550600650700750800850900950

10001050110011501200125013001350

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 0

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 2.2.5. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni tla z= 0.0 m − ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti tla z= 0.0 m, iznosila biCmet−max∼ 1320 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 20.5 m od centra tankvane, na prednjoj ivicitankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 33× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru MDKrp= 40 ppm.

Bo~ni pad vrednosti koncentracije metanola, po osama propagacije vezanim za dimenzijeparnog oblaka, y= ± 0−2.5⋅d, ukazivao bi na sporu i slabu molekulsku difuziju, koja bi izazivalavelike padove koncentracije metanola unutar parnog oblaka, a veoma velike padove metanola izvanparnog oblaka.


35

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 0

.0 m

(pp

m)

��y/d=1.5��y/d=2.0

y/d=2.5

Dijagram 2.2.6. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni tla z= 0.0 m − ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d

Za analizu kvaliteta bo~ne propagacije koncentracije metanola u sloju vazduha du` trasepropagacije, mogu se koristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:

∆C ppm C Cmet y met mety y( ) = −

2 1 − razlika koncentracije metanola izme|u dve ose

δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆

∆ − podu`ni gradijent razlike koncentracije metanola

a) Lokacija x1=30.7 m od centra tankvanereferentna ravan z= 0.0 mpolu{irina parnog oblaka d= 23.3 m

y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 1090 894 312 24.7 0.326 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 82.0 35.0 7.92 1.32 −

Razlika koncentracija metanola u referentnoj ravni generalno beleì pad sa pove}avanjembo~nog otklona ose propagacije, odnosno obrnuto je proporcionalna bo~nim osama propagacije, {tosu bo~ne ose propagacije vi{e, to je razlika koncentracija nià, kao i obrnuto.

U okviru dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 18% : 3×.

Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4.5× : 26.5× : 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 30.7 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).

Kako bi se bo~na propagacija odvijala od centralne ose propagacije ka bo~nim osamapropagacije, usvoji}e se da je pozitivan smer bo~nog gradijenta propagacije metanola od centralneose parnog oblaka ka bo~nim osama propagacije.


36

∆y= 0.0−0.5⋅d

∆C ppm C C ppmmet met mety y y( ) = − = − =

2 1

1090 894 196

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0196

11 6516 8

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

894 312 582

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0582

11 6550 0

∆y= 1.0−1.5⋅d

∆C ppm C C ppmmet met mety y y( ) . .= − = − =

2 1

312 24 7 287 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0287 311 65

24 7

∆y= 1.5−2.0⋅d

∆C ppm C C ppmmet met mety y y( ) . . .= − = − =

2 1

24 7 0 326 24 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 024 4

11 652 09

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 326 0 0 0 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 33

11 650 03

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 30.7 m od sredine tankvane, sledi:

gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 15−50 ppm/m

gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCmet∼ 25−0.0 ppm/m

b) Lokacija x1= 51 m od centra tankvanereferentna ravan z= 0.0 m

polu{irina parnog oblaka d= 24.4 m




37

Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4× : 17.5× : 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 51 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

820 647 173

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 017312 2

14 2

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

647 224 423

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 042312 2

34 7

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

224 20 8 203 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0203 212 2

16 6

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

20 8 0 41 20 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 020 412 2

1 67

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 41 0 0 0 41

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4112 2

0 03

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 51 m od sredine tankvane, sledi:




38

c) Lokacija x1= 147 m od centra tankvane osa parnog oblaka zg= 0.0 m


y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 364 263 88.5 11.4 0.491 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 72.2 33.6 12.9 4.31 −


Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 2.5× : 8× : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

364 263 101

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0101

14 756 85

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

263 88 5 174 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0174 514 75

11 8

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

88 5 11 4 77 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 077 1

14 755 23

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

11 4 0 491 10 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 914 75

0 74

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 491 0 0 0 49

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 49

14 750 03


39




d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvanereferentna ravan z= 0.0 m







∆y= 0.0−0.5⋅d

∆C ppm C C ppmmet met mety y y( ) .= − = − =

2 1

172 120 52 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 052 018 8

2 76

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

120 39 5 80 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 080 518 8

4 28

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

39 5 5 72 33 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 033 818 8

1 80

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 72 0 344 5 38

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 3818 8

0 29


40

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 344 0 0 0 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3418 8

0 02


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 0.0−5 ppm/m


x= 30.7 m x= 51 m x= 147 m x= 300 m δC1 /δC4 (×)∆yδCmet δCmet δCmet δCmet rast pad

0.0−0.5⋅d 16.8 14.2 6.85 2.76 − 60.5−1.0⋅d 50.0 34.7 11.8 4.28 − 11.71.0−1.5⋅d 24.7 16.6 5.23 1.80 − 13.71.5−2.0⋅d 2.09 1.67 0.74 0.29 − 7.22.0−2.5⋅d 0.03 0.03 0.03 0.02 − 34%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, gradijenti bo~ne propagacijemetanola opadali bi sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.

Gradijent bo~ne propagacije metanola na koti tla z= 0.0 m bi se kretao:

u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 11.7× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 13.7× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 7.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d stagnacija na nivou pojedina~nih molekula do rastojanja

x∼ 150 m, a od x> 150 m pad od 34% do kraja, do x∼ 300 m od centra tankvane

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote tla z= 0.0 m, ekstremno brzo bi do{lo do difuzije molekulametanola u okolni vazduh.

Do kontaminacije vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 33× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 33⋅MDKrp= 1320 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote tla z= 0.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u hitnoj bo~noj evakuaciji, sa obaveznim kori{}enjem za{titne maske,eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote tla z= 0.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi veoma brzabo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po koti tla z= 0.0 m, sa obaveznom upotrebom gasmaske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


41



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 481 448 163 4.93 0.0 0−12.4 21.1 754 694 250 8.87 0.0159 0−8.25 21.3 902 819 294 11.9 0.0298 0−4.12 21.5 999 895 320 14.5 0.0484 00.00 21.7 1070 947 337 16.9 0.072 0.04.12 21.9 1120 984 349 19.0 0.101 0.08.25 22.2 1170 1010 357 21.0 0.134 0.012.4 22.4 1210 1030 364 22.9 0.173 0.016.5 22.6 1240 1050 368 24.6 0.216 0.020.6 22.8 1260 1060 371 26.2 0.263 0.020.8 22.8 1260 1050 370 26.2 0.264 0.021.1 22.8 1250 1050 368 26.1 0.265 0.021.3 22.8 1250 1040 366 26.1 0.267 0.021.6 22.9 1240 1040 363 26.0 0.268 0.021.9 22.9 1230 1030 361 25.9 0.270 0.022.3 22.9 1220 1020 358 25.8 0.272 0.022.7 22.9 1220 1010 355 25.7 0.274 0.023.1 22.9 1210 1000 352 25.6 0.276 0.023.6 23.0 1200 995 348 25.5 0.279 0.024.1 23.0 1180 984 345 25.4 0.282 0.024.7 23.0 1170 973 341 25.3 0.285 0.025.3 23.1 1160 961 336 25.1 0.288 0.026.0 23.1 1150 948 332 25.0 0.292 0.026.7 23.1 1130 934 326 24.8 0.296 0.027.6 23.2 1110 919 321 24.6 0.300 0.028.5 23.2 1100 903 315 24.4 0.305 0.029.6 23.3 1080 886 309 24.2 0.310 0.030.7 23.3 1060 868 303 24.0 0.316 0.032.0 23.4 1040 849 296 23.7 0.322 0.033.3 23.5 1020 829 289 23.4 0.329 0.034.9 23.6 995 807 281 23.1 0.336 0.036.5 23.7 970 785 273 22.8 0.344 0.038.4 23.8 945 762 265 22.5 0.352 0.040.5 23.9 919 738 256 22.1 0.361 0.042.7 24.0 891 713 247 21.7 0.370 0.045.2 24.1 863 688 238 21.3 0.380 0.048.0 24.3 834 661 229 20.9 0.391 0.051.0 24.4 804 634 219 20.4 0.402 0.054.3 24.6 773 607 209 19.9 0.413 0.058.0 24.8 742 579 200 19.4 0.424 0.062.1 25.0 710 551 190 18.9 0.435 0.066.6 25.3 677 523 180 18.3 0.446 0.071.6 25.5 645 494 170 17.7 0.457 0.0


42


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 612 466 160 17.1 0.467 0.083.1 26.1 579 439 150 16.4 0.476 0.089.7 26.5 547 411 140 15.7 0.484 0.097.1 26.9 515 384 131 15.0 0.491 0.0105 27.3 483 358 122 14.3 0.495 0.0114 27.8 451 333 113 13.5 0.497 0.0124 28.3 421 308 104 12.8 0.497 0.0135 28.9 391 284 95.8 12.0 0.494 0.0147 29.5 362 262 87.9 11.3 0.488 0.0160 30.2 334 240 80.4 10.5 0.478 0.0175 31.0 307 219 73.3 9.77 0.466 0.0191 31.9 281 200 66.6 9.04 0.451 0.0209 32.8 256 181 60.3 8.32 0.434 0.0228 33.9 233 164 54.5 7.62 0.414 0.0250 35.0 211 148 49.0 6.95 0.391 0.0274 36.3 190 133 44.0 6.31 0.368 0.0300 37.6 171 119 39.3 5.70 0.343 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu

Realna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm, u ravni kote z= 1.0 m nastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu





43

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.3.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

.0 m


44



u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 295 m od centra tankvane


Na nivou ravni kote z= 1.0 m bila bi uspostavljena maksimalna koncentracija metanola:


Moè se re}i da bi ravan kote z= 1.0 m, bila visoko rizi~na kota u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

050

100150200250300350400450500550600650700750800850900950

1000105011001150120012501300

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od centra tankvane u pravcuvetra (m)

Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��

y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 1.0 m, iznosila biCmet−max∼ 1260 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 20.5 m od centra tankvane, na prednjoj ivicitankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 31.5× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



45

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










46

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1060 868 192

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0192

11 6516 5

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

868 303 565

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0565

11 6548 5

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

303 24 0 279

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0279

11 6523 9

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

24 0 0 316 23 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 023 7

11 652 03

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 316 0 0 0 32

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 32

11 650 03


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 1.0 m, unutar parnog oblaka, uokviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 15−50 ppm/m

gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 1.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCmet∼ 25−0.0 ppm/m






47




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

804 634 170

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 017012 2

13 9

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

634 219 415

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 041512 2

34 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

219 20 4 198 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0198 612 2

16 3

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

20 4 0 402 20 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 020 012 2

1 64

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 402 0 0 0 40

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 4012 2

0 03





48

c) Lokacija x1= 147 m od centra tankvanereferentna ravan z= 1.0 m



U okviru dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 27.5% : 3×.




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

362 262 100

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0100

14 756 78

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

262 87 9 174 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0174 114 75

11 8

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

87 9 11 3 76 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 076 6

14 755 19

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

11 3 0 49 10 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 814 75

0 73

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 49 0 0 0 49

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 49

14 750 03


49




d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvanereferentna ravan z= 1.0 m







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

171 119 52

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 052

18 82 76

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

119 39 3 79 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 079 718 8

4 24

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

39 3 5 70 33 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 033 618 8

1 79

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 70 0 343 5 36

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 3618 8

0 28


50

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 343 0 0 0 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3418 8

0 02


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 1.0 m, unutar parnog oblaka, uokviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 0.0−5 ppm/m



0.0−0.5⋅d 16.5 13.9 6.78 2.76 − 60.5−1.0⋅d 48.5 34.0 11.8 4.24 − 11.51.0−1.5⋅d 23.9 16.3 5.19 1.79 − 13.41.5−2.0⋅d 2.03 1.64 0.73 0.28 − 7.32.0−2.5⋅d 0.03 0.03 0.03 0.02 − 34%


Gradijent bo~ne propagacije metanola na koti z= 1.0 m bi se kretao:

u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 11.5× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 13.4× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 7.3× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d stagnacija na nivou pojedina~nih molekula do rastojanja


U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 1.0 m, ekstremno brzo bi do{lo do difuzije molekulametanola u okolni vazduh.

Do kontaminacije vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 31.5× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 31.5⋅MDKrp= 1260 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 1.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u hitnoj evakuaciji na tlo, a zatim bo~noj evakuaciji po tlu, sa obaveznimkori{}enjem za{titne maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 1.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi veoma brzaevakuacija na kotu tla, pa bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po nivou kote tla z= 0.0 m,sa obaveznom upotrebom gas maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora,do izvan kontaminirane zone.


51



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 83 77.3 28.1 0.85 0.0 0−12.4 21.1 334 307 111 3.92 0.0 0−8.25 21.3 541 491 176 7.13 0.0179 0−4.12 21.5 694 622 222 10.1 0.0336 00.00 21.7 810 717 255 12.8 0.0545 0.04.12 21.9 900 787 279 15.2 0.0806 0.08.25 22.2 972 841 297 17.5 0.112 0.012.4 22.4 1030 882 311 19.6 0.148 0.016.5 22.6 1080 915 322 21.5 0.189 0.020.6 22.8 1120 941 330 23.3 0.234 0.020.8 22.8 1120 937 329 23.3 0.235 0.021.1 22.8 1120 933 327 23.3 0.236 0.021.3 22.8 1110 929 326 23.2 0.238 0.021.6 22.9 1110 924 324 23.2 0.239 0.021.9 22.9 1100 919 322 23.1 0.241 0.022.3 22.9 1090 913 320 23.1 0.243 0.022.7 22.9 1090 907 318 23.0 0.245 0.023.1 22.9 1080 901 315 23.0 0.248 0.023.6 23.0 1070 893 313 22.9 0.250 0.024.1 23.0 1070 885 310 22.8 0.253 0.024.7 23.0 1060 877 307 22.8 0.257 0.025.3 23.1 1050 867 303 22.7 0.260 0.026.0 23.1 1040 857 300 22.6 0.264 0.026.7 23.1 1020 846 296 22.5 0.268 0.027.6 23.2 1010 834 292 22.3 0.273 0.028.5 23.2 999 822 287 22.2 0.278 0.029.6 23.3 985 808 282 22.1 0.283 0.030.7 23.3 969 794 277 21.9 0.289 0.032.0 23.4 953 778 271 21.7 0.295 0.033.3 23.5 935 762 265 21.5 0.302 0.034.9 23.6 917 744 259 21.3 0.310 0.036.5 23.7 897 726 253 21.1 0.318 0.038.4 23.8 877 707 246 20.9 0.327 0.040.5 23.9 855 687 238 20.6 0.336 0.042.7 24.0 832 666 231 20.3 0.346 0.045.2 24.1 808 644 223 20.0 0.356 0.048.0 24.3 783 621 215 19.6 0.367 0.051.0 24.4 757 597 207 19.2 0.378 0.054.3 24.6 731 573 198 18.8 0.390 0.058.0 24.8 703 549 189 18.4 0.402 0.062.1 25.0 675 524 180 18.0 0.414 0.066.6 25.3 646 499 171 17.5 0.426 0.071.6 25.5 617 473 162 16.9 0.438 0.0


52


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 588 448 153 16.4 0.449 0.083.1 26.1 558 422 144 15.8 0.459 0.089.7 26.5 528 397 135 15.2 0.468 0.097.1 26.9 498 372 127 14.5 0.475 0.0105 27.3 469 348 118 13.9 0.480 0.0114 27.8 439 324 110 13.2 0.484 0.0124 28.3 410 300 102 12.5 0.485 0.0135 28.9 382 278 93.7 11.8 0.483 0.0147 29.5 354 256 86.1 11.1 0.478 0.0160 30.2 327 235 78.9 10.3 0.470 0.0175 31.0 301 216 72.1 9.61 0.459 0.0191 31.9 276 197 65.6 8.90 0.445 0.0209 32.8 253 179 59.5 8.20 0.428 0.0228 33.9 230 162 53.8 7.53 0.409 0.0250 35.0 209 147 48.5 6.87 0.387 0.0274 36.3 188 132 43.6 6.25 0.364 0.0300 37.6 170 118 39.0 5.65 0.340 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu







53

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.4.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m


54



u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se dorastojanja x∼ 295 m od centra tankvane




Moè se re}i da bi ravan kote z= 2.0 m, bila tako|e visoko rizi~na kota u opsegu rastojanjaod centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

050

100150200250300350400450500550600650700750800850900950

1000105011001150

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od centra tankvane u pravcuvetra (m)

Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 2.0 m, iznosila biCmet−max∼ 1120 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 20.5 m od centra tankvane, na prednjoj ivicitankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 28× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



55

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










56

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

969 794 175

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0175

11 6515 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

794 277 517

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0517

11 6544 4

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

277 21 9 2551

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0255 111 65

21 9

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

21 9 0 289 21 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 021 6

11 651 85

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 289 0 0 0 29

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2911 65

0 03




b) Lokacija x1= 51 m od centra tankvane referentna ravan z= 2.0 m polu{irina parnog oblaka d= 24.4 m




57

Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4× : 17.5 × : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

757 597 160

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 016012 2

13 1

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

597 207 390

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 039012 2

32 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

207 19 2 187 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0187 812 2

15 4

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

19 2 0 378 18 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 018 812 2

1 54

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 378 0 0 0 38

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3812 2

0 03





58

c) Lokacija x1= 147 m od centra tankvanereferentna ravan z= 2.0 mpolu{irina parnog oblaka d= 29.5 m






∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

354 256 98

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 098

14 756 64

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

256 86 1 169 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0169 914 75

11 5

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

86 1 111 75 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 075 0

14 755 08

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

111 0 485 10 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 614 75

0 72

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 485 0 0 0 48

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 48

14 750 03


59




d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvane referentna ravan z= 2.0 m







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

170 118 52

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 052

18 82 76

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

118 39 0 79 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 079 018 8

4 20

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

39 0 5 65 34 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 034 418 8

1 83

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 64 0 34 5 30

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 3018 8

0 28


60

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 34 0 0 0 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3418 8

0 02



gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 2.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCmet∼ 2.0−0.0 ppm/m


0.0−0.5⋅d 15.0 13.1 6.64 2.76 − 5.50.5−1.0⋅d 44.4 32.0 11.5 4.20 − 10.61.0−1.5⋅d 21.9 15.4 5.08 1.83 − 121.5−2.0⋅d 1.85 1.54 0.72 0.28 − 6.62.0−2.5⋅d 0.03 0.03 0.03 0.02 − 34%



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 5.5× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 10.6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 12× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 6.6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d stagnacija na nivou pojedina~nih molekula do rastojanja







61



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 4.44 4.13 1.50 0.0455 0.0 0−12.4 21.1 85.7 78.8 28.4 1.01 0.0 0−8.25 21.3 231 209 75.2 3.04 0.0 0−4.12 21.5 378 339 121 5.49 0.0183 00.00 21.7 509 451 160 8.03 0.0343 0.04.12 21.9 621 543 193 10.5 0.0556 0.08.25 22.2 715 618 219 12.9 0.0822 0.012.4 22.4 796 680 240 15.1 0.114 0.016.5 22.6 864 731 257 17.2 0.151 0.020.6 22.8 923 773 271 19.2 0.192 0.020.8 22.8 922 771 271 19.2 0.193 0.021.1 22.8 919 769 270 19.2 0.195 0.021.3 22.8 917 767 269 19.2 0.196 0.021.6 22.9 915 764 268 19.2 0.198 0.021.9 22.9 912 761 267 19.2 0.200 0.022.3 22.9 909 758 266 19.2 0.202 0.022.7 22.9 905 755 264 19.2 0.204 0.023.1 22.9 901 751 263 19.2 0.207 0.023.6 23.0 897 746 261 19.1 0.209 0.024.1 23.0 893 742 260 19.1 0.212 0.024.7 23.0 888 737 258 19.1 0.216 0.025.3 23.1 882 731 256 19.1 0.219 0.026.0 23.1 876 725 254 19.1 0.223 0.026.7 23.1 869 718 251 19.1 0.228 0.027.6 23.2 862 711 248 19.0 0.232 0.028.5 23.2 854 702 245 19.0 0.237 0.029.6 23.3 845 694 242 18.9 0.243 0.030.7 23.3 835 684 239 18.9 0.249 0.032.0 23.4 825 674 235 18.8 0.256 0.033.3 23.5 813 662 231 18.7 0.263 0.034.9 23.6 801 650 226 18.6 0.271 0.036.5 23.7 787 637 222 18.5 0.279 0.038.4 23.8 773 623 217 18.4 0.288 0.040.5 23.9 758 609 211 18.2 0.298 0.042.7 24.0 741 593 206 18.1 0.308 0.045.2 24.1 724 577 200 17.9 0.319 0.048.0 24.3 705 559 194 17.7 0.331 0.051.0 24.4 686 541 187 17.4 0.343 0.054.3 24.6 665 522 180 17.2 0.355 0.058.0 24.8 644 502 173 16.9 0.368 0.062.1 25.0 621 482 166 16.5 0.381 0.066.6 25.3 598 461 159 16.1 0.394 0.071.6 25.5 574 440 151 15.7 0.407 0.0


62


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 549 418 143 15.3 0.419 0.083.1 26.1 524 397 136 14.8 0.431 0.089.7 26.5 498 375 128 14.3 0.441 0.097.1 26.9 472 353 120 13.8 0.450 0.0105 27.3 446 331 112 13.2 0.457 0.0114 27.8 420 309 105 12.6 0.462 0.0124 28.3 394 288 97.4 12.0 0.465 0.0135 28.9 368 268 90.2 11.3 0.465 0.0147 29.5 342 248 83.2 10.7 0.461 0.0160 30.2 317 228 76.5 10.0 0.455 0.0175 31.0 293 210 70.1 9.34 0.446 0.0191 31.9 270 192 64.0 8.68 0.433 0.0209 32.8 247 175 58.2 8.02 0.418 0.0228 33.9 225 159 52.7 7.37 0.400 0.0250 35.0 205 144 47.6 6.75 0.380 0.0274 36.3 185 130 42.8 6.15 0.358 0.0300 37.6 167 117 38.4 5.57 0.335 0.0

LEGENDA:






u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, na zadnjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu



u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na lokaciji zadnje ivice tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



63

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.5.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 3

.0 m


64


u centralnoj i bo~nim osama y= 0.0−0.5⋅d, na lokaciji poslednje ~etvrtine tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se dorastojanja x∼ 290 m od centra tankvane





��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

600

650

700

750

800

850

900

950


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 3.0 m, iznosila biCmet−max∼ 926 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 20.5 m od centra tankvane, na prednjoj ivicitankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 23× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



65

��

��

��

��0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










66

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

835 684 151

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0151

11 6513 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

684 239 445

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0445

11 6538 2

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

239 18 9 220 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0220 111 65

18 9

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

18 9 0 249 18 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 018 711 65

1 60

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 249 0 0 0 25

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 25

11 650 02








67




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

686 541 145

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 014512 2

11 9

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

541 187 354

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 035412 2

29 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

187 17 4 170 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0170 612 2

14 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

17 4 0 343 17 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 017 112 2

1 40

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 343 0 0 0 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 34

12 250 03





68




Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 3× : 8× : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

342 248 94

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 094

14 756 37

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

248 83 2 164 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0164 814 75

11 2

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

83 2 10 7 72 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 072 5

14 754 91

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

10 7 0 461 10 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 214 75

0 69

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 461 0 0 0 46

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 46

14 750 03


69




d) Lokacija x1= 300 m od centra tankvane referentna ravan z= 3.0 m polu{irina parnog oblaka d= 37.6 m






∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

167 117 50

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 050

18 82 66

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

117 38 4 78 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 078 618 8

4 18

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

38 4 5 57 32 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 032 818 8

1 74

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 57 0 335 5 23

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 2318 8

0 28


70

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 335 0 0 0 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3418 8

0 02





0.0−0.5⋅d 13.0 11.9 6.37 2.66 − 4.90.5−1.0⋅d 38.2 29.0 11.2 4.18 − 9.21.0−1.5⋅d 18.9 14.0 4.91 1.74 − 10.91.5−2.0⋅d 1.67 1.40 0.69 0.28 − 62.0−2.5⋅d 0.02 0.03 0.03 0.02 50% 34%



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 4.9× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 9.2× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 10.9× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d rast od 50% do x∼ 150 m, pa pad od 34% do x∼ 300


Do kontaminacije vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcisterne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 23× ve}eg od maksimalnodozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 23⋅MDKrp= 926 ppm).




71



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Koncentracija metanol u ravni z= 4.0 m u odnosu na ose propagacije− y/d −

x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0.0735 0.0685 0.0249 0.0 0.0 0−12.4 21.1 12.8 11.7 4.24 0.150 0.0 0−8.25 21.3 70.0 63.5 22.8 0.922 0.0 0−4.12 21.5 162 145 51.8 2.35 0.0 00.00 21.7 266 235 83.8 4.19 0.0179 0.04.12 21.9 369 323 114 6.24 0.0330 0.08.25 22.2 465 402 142 8.37 0.0535 0.012.4 22.4 553 473 167 10.5 0.0793 0.016.5 22.6 631 534 188 12.6 0.110 0.020.6 22.8 702 588 206 14.6 0.146 0.020.8 22.8 702 587 206 14.6 0.147 0.021.1 22.8 701 587 206 14.6 0.149 0.021.3 22.8 701 586 206 14.7 0.150 0.021.6 22.9 701 586 205 14.7 0.152 0.021.9 22.9 700 585 205 14.7 0.154 0.022.3 22.9 700 584 205 14.8 0.156 0.022.7 22.9 699 583 204 14.8 0.158 0.023.1 22.9 699 582 204 14.8 0.160 0.023.6 23.0 698 581 203 14.9 0.163 0.024.1 23.0 697 579 203 14.9 0.166 0.024.7 23.0 696 577 202 15.0 0.169 0.025.3 23.1 694 575 201 15.0 0.173 0.026.0 23.1 693 573 200 15.1 0.176 0.026.7 23.1 691 571 199 15.1 0.181 0.027.6 23.2 688 567 198 15.2 0.185 0.028.5 23.2 685 564 197 15.2 0.191 0.029.6 23.3 682 560 195 15.3 0.196 0.030.7 23.3 678 555 194 15.3 0.202 0.032.0 23.4 674 550 192 15.4 0.209 0.033.3 23.5 668 544 190 15.4 0.216 0.034.9 23.6 663 538 187 15.4 0.224 0.036.5 23.7 656 531 185 15.4 0.232 0.038.4 23.8 648 523 182 15.4 0.242 0.040.5 23.9 640 514 179 15.4 0.252 0.042.7 24.0 631 505 175 15.4 0.262 0.045.2 24.1 621 494 171 15.3 0.273 0.048.0 24.3 609 483 167 15.3 0.285 0.051.0 24.4 597 471 163 15.2 0.298 0.054.3 24.6 583 458 158 15.0 0.311 0.058.0 24.8 569 444 153 14.9 0.325 0.062.1 25.0 553 429 148 14.7 0.339 0.066.6 25.3 536 414 142 14.5 0.353 0.071.6 25.5 518 397 136 14.2 0.367 0.0


72


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 499 380 130 13.9 0.381 0.083.1 26.1 480 363 124 13.6 0.394 0.089.7 26.5 459 345 118 13.2 0.407 0.097.1 26.9 438 327 111 12.8 0.417 0.0105 27.3 416 309 105 12.3 0.427 0.0114 27.8 394 290 98.3 11.8 0.434 0.0124 28.3 371 272 91.9 11.3 0.439 0.0135 28.9 349 254 85.5 10.7 0.441 0.0147 29.5 326 236 79.3 10.2 0.440 0.0160 30.2 304 219 73.2 9.58 0.436 0.0175 31.0 282 202 67.4 8.98 0.429 0.0191 31.9 260 185 61.7 8.37 0.418 0.0209 32.8 239 169 56.3 7.77 0.405 0.0228 33.9 219 154 51.2 7.17 0.389 0.0250 35.0 200 140 46.4 6.58 0.370 0.0274 36.3 181 127 41.9 6.01 0.350 0.0300 37.6 164 114 37.7 5.46 0.328 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u poslednjoj ~etvrtini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u centru tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane, a prostiralabi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



73

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.6.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 4

.0 m


74


u centralnoj i bo~nim osama y= 0.0−0.5⋅d, na lokaciji poslednje tre}ine tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 278 m od centra tankvane



u bo~nim osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d na prednjoj ivici tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d na rastojanju x∼ 36 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 135 m od centra tankvane


��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

600

650

700

750


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 4

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 4.0 m, iznosila biCmet−max∼ 702 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 20.5 m od centra tankvane, na prednjoj ivicitankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 17.5× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



75

��

��0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 4

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��

y/d=2.0��

y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










76

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

678 555 123

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0123

11 6510 6

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

555 194 361

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0361

11 6531 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

194 15 3 179 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0179 711 65

15 4

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

15 3 0 202 151

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015 1

11 651 29

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 202 0 0 0 20

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2011 65

0 02








77




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

597 471 126

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 012612 2

10 3

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

471 163 308

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 030812 2

25 2

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

163 15 2 147 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0147 812 2

12 1

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

15 2 0 298 14 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 912 2

1 22

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 298 0 0 0 30

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3012 2

0 02





78







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

326 236 90

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 090

14 756 10

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

236 79 3 156 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0156 714 75

10 6

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

79 3 10 2 69 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 069 1

14 754 68

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

10 2 0 44 9 78

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 78

14 750 66

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 44 0 0 0 44

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 44

14 750 03


79










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

164 114 50

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. ` /=− ⋅

= =∆

0 5 0 050

18 82 66

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

114 37 7 76 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 076 318 8

4 06

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 7 5 46 31 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 031 218 8

1 66

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 46 0 328 513

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 1318 8

0 27


80

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 328 0 0 0 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3318 8

0 02





0.0−0.5⋅d 10.6 10.3 6.10 2.66 − 40.5−1.0⋅d 31.0 25.2 10.6 4.06 − 7.61.0−1.5⋅d 15.4 12.1 4.68 1.66 − 9.31.5−2.0⋅d 1.29 1.22 0.66 0.27 − 4.82.0−2.5⋅d 0.02 0.025 0.03 0.02 50% 34%



u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 4× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 7.6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 9.3× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 4.8× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d rast od 50% do x∼ 150 m, pa pad od 34% do x∼ 300

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 4.0 m, veoma brzo bi do{lo do difuzije molekula metanola uokolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 17.5× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 17.5⋅MDKrp= 700 ppm).




81



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−12.4 21.1 1.11 1.02 0.367 0.0130 0.0 0−8.25 21.3 15.1 13.7 4.92 0.199 0.0 0−4.12 21.5 54.3 48.7 17.4 0.789 0.0 00.00 21.7 115 102 36.4 1.82 0.0 0.04.12 21.9 189 165 58.7 3.20 0.0169 0.08.25 22.2 268 231 81.8 4.82 0.0308 0.012.4 22.4 346 296 104 6.58 0.0497 0.016.5 22.6 422 357 125 8.40 0.0736 0.020.6 22.8 493 413 145 10.2 0.103 0.020.8 22.8 494 414 145 10.3 0.104 0.021.1 22.8 495 414 145 10.3 0.105 0.021.3 22.8 496 415 146 10.4 0.106 0.021.6 22.9 498 416 146 10.4 0.108 0.021.9 22.9 499 417 146 10.5 0.109 0.022.3 22.9 501 418 146 10.6 0.111 0.022.7 22.9 502 419 147 10.6 0.113 0.023.1 22.9 504 419 147 10.7 0.115 0.023.6 23.0 505 420 147 10.8 0.118 0.024.1 23.0 507 421 147 10.9 0.121 0.024.7 23.0 509 422 148 11.0 0.124 0.025.3 23.1 511 423 148 11.1 0.127 0.026.0 23.1 512 424 148 11.2 0.131 0.026.7 23.1 514 425 148 11.3 0.135 0.027.6 23.2 516 425 149 11.4 0.139 0.028.5 23.2 517 425 148 11.5 0.144 0.029.6 23.3 518 425 148 11.6 0.149 0.030.7 23.3 519 425 148 11.7 0.155 0.032.0 23.4 519 424 148 11.8 0.161 0.033.3 23.5 519 423 147 12.0 0.168 0.034.9 23.6 519 422 147 12.1 0.175 0.036.5 23.7 519 420 146 12.2 0.184 0.038.4 23.8 517 417 145 12.3 0.193 0.040.5 23.9 515 414 144 12.4 0.202 0.042.7 24.0 513 410 142 12.5 0.213 0.045.2 24.1 509 406 141 12.6 0.224 0.048.0 24.3 505 400 138 12.6 0.236 0.051.0 24.4 499 394 136 12.7 0.249 0.054.3 24.6 493 387 133 12.7 0.263 0.058.0 24.8 485 378 130 12.7 0.277 0.062.1 25.0 476 369 127 12.7 0.292 0.066.6 25.3 466 359 124 12.6 0.307 0.071.6 25.5 455 348 120 12.5 0.322 0.0


82


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 442 337 115 12.3 0.337 0.083.1 26.1 428 324 111 12.1 0.352 0.089.7 26.5 413 311 106 11.9 0.366 0.097.1 26.9 398 297 101 11.6 0.379 0.0105 27.3 381 282 95.9 11.3 0.390 0.0114 27.8 363 268 90.6 10.9 0.400 0.0124 28.3 345 252 85.3 10.5 0.407 0.0135 28.9 326 237 79.9 10.0 0.412 0.0147 29.5 307 222 74.6 9.57 0.413 0.0160 30.2 287 207 69.2 9.06 0.412 0.0175 31.0 268 192 64.0 8.54 0.407 0.0191 31.9 248 177 59.0 8.00 0.400 0.0209 32.8 230 163 54.1 7.45 0.389 0.0228 33.9 211 149 49.4 6.91 0.375 0.0250 35.0 193 136 44.9 6.37 0.358 0.0274 36.3 176 123 40.7 5.83 0.340 0.0300 37.6 160 111 36.7 5.32 0.320 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u srednjoj tre}ini posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−1.5⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na prednjoj ivici tankvane tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu



u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na lokaciji centra tankvane, a prostirala bi se do krajamernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



83

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.7.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 5

.0 m


84


u centralnoj i bo~nim osama y= 0.0−0.5⋅d, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji srednje tre}ine tankvane, a zavr{ila bi se do rastojanjax∼ 275 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d na rastojanju od x∼ 33 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5−1.0⋅d na rastojanju od x∼ 27.5 m od centra

tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d na rastojanju x∼ 58 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 148 m od centra tankvane


��

��

��

��

��

��

��

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 5

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0y/d=0.5��y/d=1.0/d 1 5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 5.0 m, iznosila biCmet−max∼ 520 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 32 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 12.5×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



85

��0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 5

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










86

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

519 425 94

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 094

11 658 01

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

425 148 277

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0277

11 6523 8

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

148 11 7 136 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0136 311 65

11 7

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

11 7 0 155 11 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 511 65

0 99

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 155 0 0 0 15

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 15

11 650 015







87


Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4× : 17.5 : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

499 394 105

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 010512 2

8 61

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

394 136 258

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 025812 2

21 1

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

136 12 7 123 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0123 312 2

10 1

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

12 7 0 249 12 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 012 412 2

1 02

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 249 0 0 0 25

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2512 2

0 02





88

c) Lokacija x1= 147 m od centra tankvane referentna ravan z= 5.0 m polu{irina parnog oblaka d= 29.5 m






∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

307 222 85

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 085

14 755 76

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

222 74 6 147 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0147 414 75

9 99

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

74 6 9 57 65 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 065 0

14 754 41

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

9 57 0 413 9 15

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 15

14 750 62

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 413 0 0 0 41

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 41

14 750 03


89










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

160 111 49

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 049

18 82 61

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

111 36 7 74 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 074 318 8

3 95

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

36 7 5 32 31 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 031 418 8

1 67

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 32 0 320 5 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 0

18 80 26


90

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 320 0 0 0 32

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3218 8

0 02





0.0−0.5⋅d 8.01 8.61 5. 76 2.61 7.5% 3.30.5−1.0⋅d 23.8 21.1 9.99 3.95 − 61.0−1.5⋅d 11.7 10.1 4.41 1.67 − 71.5−2.0⋅d 0.99 1.02 0.62 0.26 4% 3.82.0−2.5⋅d 0.015 0.02 0.03 0.02 3 34%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d gradijent bo~ne propagacije metanola biprvo rastao do x∼ 50 m od centra tankvane, a zatim bi gradijenti u svim osama propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, opadali sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 7.5% do x∼ 50 m, pa pad od 3.3× do x∼ 300 m u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 6× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 7× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 3.8% do x∼50 m, pa pad od 4.1× do x∼ 300 m u osama y= ± 2.0−2.5⋅d rast od 50% do x∼ 150 m, pa pad od 34% do x∼ 300 m



Posebne mere za{tite na nivou kote z= 5.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u brzoj bo~noj evakuaciji izvan zone kontaminiranog vazduha, a zatimevakuaciji na kotu tla, ako ima uslova za bo~nu evakuaciju (proizvodne hale, upravne zgrade itehni~ke uprave, kao i sli~ni upravni i pogonski spratni gra|evinski objekti).

Ako nema uslova za navedenu bo~nu evakuaciju, a ima uslova za evakuaciju na vi{e kote,treba izvr{iti evakuaciju na gore, gde treba sa~ekati da se nivo kontaminacije pri tlu snizi na ispodCmet<2−3⋅MDKrp, pa onda pristupiti evakuaciji na tlo, a zatim bo~noj evakuaciji po koti tla.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 5.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi brza evakuacijana kotu tla, pa bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po nivou kote tla z= 0.0 m, saobaveznom upotrebom gas maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora, doizvan kontaminirane zone.


91



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Koncentracija metanol u ravni z= 6.0 m u odnosu na ose propagacije− y/d −

x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−12.4 21.1 0.0555 0.0511 0.0184 0.0 0.0 0−8.25 21.3 2.32 2.10 0.755 0.0305 0.0 0−4.12 21.5 14.3 12.8 4.58 0.208 0.0 00.00 21.7 41.6 36.8 13.1 0.656 0.0 0.04.12 21.9 83.5 73.0 25.9 1.41 0.0 0.08.25 22.2 136 118 41.6 2.45 0.0157 0.012.4 22.4 195 167 58.9 3.71 0.0280 0.016.5 22.6 258 218 76.6 5.13 0.0449 0.020.6 22.8 320 268 94.0 6.65 0.0666 0.020.8 22.8 322 269 94.5 6.70 0.0675 0.021.1 22.8 324 271 95.0 6.75 0.0685 0.021.3 22.8 325 272 95.4 6.81 0.0697 0.021.6 22.9 328 274 96.0 6.87 0.0709 0.021.9 22.9 330 275 96.5 6.93 0.0723 0.022.3 22.9 332 277 97.1 7.01 0.0738 0.022.7 22.9 335 279 97.8 7.09 0.0755 0.023.1 22.9 338 281 98.5 7.17 0.0774 0.023.6 23.0 341 283 99.2 7.27 0.0794 0.024.1 23.0 344 286 100 7.37 0.0817 0.024.7 23.0 347 288 101 7.48 0.0843 0.025.3 23.1 351 290 102 7.59 0.0871 0.026.0 23.1 354 293 103 7.72 0.0902 0.026.7 23.1 358 296 103 7.85 0.0937 0.027.6 23.2 362 298 104 7.99 0.0975 0.028.5 23.2 366 301 105 8.14 0.102 0.029.6 23.3 370 304 106 8.29 0.106 0.030.7 23.3 374 306 107 8.45 0.111 0.032.0 23.4 378 309 108 8.62 0.117 0.033.3 23.5 382 311 108 8.79 0.123 0.034.9 23.6 385 313 109 8.97 0.130 0.036.5 23.7 389 315 110 9.15 0.138 0.038.4 23.8 392 316 110 9.34 0.146 0.040.5 23.9 395 318 110 9.52 0.155 0.042.7 24.0 398 318 110 9.70 0.165 0.045.2 24.1 400 318 110 9.88 0.176 0.048.0 24.3 401 318 110 10.0 0.188 0.051.0 24.4 401 317 109 10.2 0.200 0.054.3 24.6 401 314 109 10.3 0.214 0.058.0 24.8 399 311 107 10.4 0.228 0.062.1 25.0 396 308 106 10.5 0.243 0.066.6 25.3 392 303 104 10.6 0.259 0.071.6 25.5 387 297 102 10.6 0.275 0.0


92


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 381 290 99.3 10.6 0.291 0.083.1 26.1 373 282 96.4 10.5 0.306 0.089.7 26.5 364 273 93.3 10.4 0.322 0.097.1 26.9 353 264 89.8 10.3 0.337 0.0105 27.3 341 253 86.0 10.1 0.350 0.0114 27.8 329 242 82.0 9.86 0.362 0.0124 28.3 315 230 77.9 9.57 0.372 0.0135 28.9 300 218 73.5 9.24 0.379 0.0147 29.5 284 206 69.1 8.87 0.383 0.0160 30.2 268 193 64.7 8.46 0.385 0.0175 31.0 252 180 60.2 8.03 0.383 0.0191 31.9 235 167 55.8 7.57 0.378 0.0209 32.8 218 155 51.4 7.09 0.370 0.0228 33.9 202 142 47.2 6.60 0.358 0.0250 35.0 185 130 43.1 6.11 0.344 0.0274 36.3 170 119 39.2 5.63 0.328 0.0300 37.6 155 108 35.5 5.15 0.309 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u poslednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u srednjoj tre}ini pre centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj tre}ini posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na srednjoj tre}ini posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 28 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu



u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na lokaciji ne{to posle centra tankvane, a prostirala bi sedo kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



93

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.8.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 6

.0 m


94


u centralnoj i bo~nim osama y= 0.0−0.5⋅d, na lokaciji centra tankvane, a prostirala bise do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji srednje tre}ine posle centra tankvane, a zavr{ila bi sedo rastojanja x∼ 267 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d na rastojanju od x∼ 51 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5⋅d na rastojanju od x∼ 43 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d na rastojanju od x∼ 41 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d na rastojanju x∼ 58 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d na rastojanju x∼ 160 m od centra tankvane

Moè se re}i da bi ravan kote z= 6.0 m, bila tako|e zna~ajno rizi~na kota u opsegurastojanja od centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

020406080

100120140160180200220240260280300320340360380400420

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 6

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��

y/d=1.0 y/d=1.5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 6.0 m, iznosila biCmet−max∼ 402 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 50 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 10×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



95

��0

0.51

1.52

2.53

3.54

4.55

5.56

6.57

7.58

8.59

9.510

10.511


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 6

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��

y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










96

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

374 306 68

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 068

11 655 84

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

306 107 199

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0199

11 6517 1

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

107 8 45 98 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 098 511 65

8 45

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

8 45 0 111 8 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 3411 65

0 72

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 111 0 0 0 11

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 11

11 650 01




b) Lokacija x1= 51 m od centra tankvane referentna ravan z= 6.0 m





97




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

401 317 84

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 084

12 26 88

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

317 109 208

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 020812 2

17 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

109 10 2 98 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 098 812 2

8 10

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

10 2 0 200 10 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 012 2

0 82

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 200 0 0 0 20

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2012 2

0 015





98







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

284 206 78

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 078

14 755 28

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

206 69 1 136 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0136 914 75

9 28

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

69 1 8 87 60 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 060 2

14 754 08

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

8 87 0 383 8 49

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 49

14 750 57

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 383 0 0 0 38

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 38

14 750 025


99










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

155 108 47

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 047

18 82 50

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

108 35 5 72 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 072 518 8

3 86

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

35 5 515 30 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 030 318 8

1 61

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

515 0 309 4 84

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 8418 8

0 26


100

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 309 0 0 0 31

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3118 8

0 02





0.0−0.5⋅d 5.64 6.88 5.28 2.50 22% 2.80.5−1.0⋅d 17.1 17.0 9.28 3.86 − 4.41.0−1.5⋅d 8.45 8.10 4.08 1.61 − 5.31.5−2.0⋅d 0.72 0.82 0.57 0.26 14% 2.82.0−2.5⋅d 0.01 0.015 0.025 0.02 2.5 20%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d gradijent bo~ne propagacije metanola biprvo rastao do x∼ 50 m od centra tankvane, a zatim bi gradijenti u svim osama propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, opadali sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 22% do x∼ 50 m, pa pad od 2.8× do x∼ 300 m u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 4.4× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 5.3× do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 14% do x∼50 m, pa pad od 2.8× do x∼ 300 m u osama y= ± 2.0−2.5⋅d rast od 2.5× do x∼ 150 m, pa pad od 20% do x∼ 300 m


Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa 10× ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 10⋅MDKrp= 402 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 6.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u brzoj bo~noj evakuaciji izvan zone kontaminiranog vazduha, a zatimevakuaciji na kotu tla, ako ima uslova za bo~nu evakuaciju (proizvodne hale, upravne zgrade itehni~ke uprave, kao i sli~ni upravni i pogonski spratni gra|evinski objekti).


Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 6.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija prisutnih iz ugroène zone, pa evakuacija na kotu tla i evakuacija po nivou kote tlaz= 0.0 m, sa poèljnom upotrebom gas maske, eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnogaspiratora, do izvan kontaminirane zone.


101



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−12.4 21.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−8.25 21.3 0.0196 0.0178 0.0 0.0 0.0 0−4.12 21.5 0.478 0.429 0.153 0.0 0.0 00.00 21.7 3.10 2.74 0.975 0.0488 0.0 0.04.12 21.9 10.4 9.12 3.24 0.177 0.0 0.08.25 22.2 24.4 21.1 7.46 0.439 0.0 0.012.4 22.4 45.6 39.0 13.7 0.866 0.0 0.016.5 22.6 73.4 62.1 21.8 1.46 0.0128 0.020.6 22.8 107 89.4 31.3 2.22 0.0222 0.020.8 22.8 108 90.5 31.7 2.25 0.0227 0.021.1 22.8 110 91.7 32.2 2.29 0.0232 0.021.3 22.8 111 93.0 32.6 2.32 0.0238 0.021.6 22.9 113 94.4 33.1 2.37 0.0244 0.021.9 22.9 115 95.9 33.6 2.42 0.0252 0.022.3 22.9 117 97.6 34.2 2.47 0.0260 0.022.7 22.9 119 99.5 34.9 2.53 0.0269 0.023.1 22.9 122 101 35.6 2.59 0.0279 0.023.6 23.0 125 104 36.3 2.66 0.0291 0.024.1 23.0 128 106 37.1 2.74 0.0304 0.024.7 23.0 131 109 38.1 2.82 0.0318 0.025.3 23.1 135 112 39.0 2.92 0.0335 0.026.0 23.1 139 115 40.1 3.02 0.0353 0.026.7 23.1 143 118 41.2 3.13 0.0374 0.027.6 23.2 147 121 42.4 3.25 0.0397 0.028.5 23.2 152 125 43.7 3.38 0.0422 0.029.6 23.3 157 129 45.0 3.52 0.0451 0.030.7 23.3 162 133 46.4 3.67 0.0484 0.032.0 23.4 168 137 47.9 3.83 0.0521 0.033.3 23.5 174 142 49.4 4.01 0.0563 0.034.9 23.6 181 147 51.1 4.20 0.0610 0.036.5 23.7 187 152 52.7 4.40 0.0664 0.038.4 23.8 194 157 54.4 4.62 0.0724 0.040.5 23.9 201 162 56.2 4.85 0.0791 0.042.7 24.0 209 167 57.9 5.09 0.0867 0.045.2 24.1 216 172 59.6 5.34 0.0951 0.048.0 24.3 223 177 61.2 5.59 0.105 0.051.0 24.4 230 182 62.8 5.85 0.115 0.054.3 24.6 237 186 64.2 6.11 0.126 0.058.0 24.8 243 190 65.4 6.37 0.139 0.062.1 25.0 249 193 66.4 6.61 0.153 0.066.6 25.3 254 196 67.2 6.85 0.167 0.071.6 25.5 258 197 67.7 7.06 0.183 0.0


102


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 260 198 67.9 7.25 0.199 0.083.1 26.1 262 198 67.8 7.41 0.215 0.089.7 26.5 262 197 67.3 7.54 0.232 0.097.1 26.9 261 195 66.4 7.62 0.249 0.0105 27.3 259 192 65.2 7.66 0.265 0.0114 27.8 255 188 63.6 7.65 0.281 0.0124 28.3 249 183 61.7 7.59 0.295 0.0135 28.9 243 177 59.5 7.48 0.307 0.0147 29.5 234 170 57.0 7.32 0.316 0.0160 30.2 225 162 54.3 7.11 0.323 0.0175 31.0 215 154 51.4 6.85 0.327 0.0191 31.9 204 145 48.4 6.56 0.328 0.0209 32.8 192 136 45.3 6.24 0.325 0.0228 33.9 180 127 42.1 5.89 0.320 0.0250 35.0 167 118 38.9 5.52 0.311 0.0274 36.3 155 108 35.8 5.14 0.299 0.0300 37.6 142 99.5 32.8 4.75 0.285 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na lokaciji centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u prednjoj ~etvrtini posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, u srednjoj tre}ini tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na lokaciji centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na prednjoj ~etvrtini posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 46 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d, na lokaciji centra tankvane, a prostirala bise do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na lokaciji prednje ~etvrtine tankvane, a prostirala bi sedo kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



103

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.9.

− P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 8

.0 m


104


u centralnoj i bo~nim osama y= 0.0−0.5⋅d, na lokaciji prednje tre}ine tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na rastojanju x∼ 25 m od centra tankvane, a zavr{ila bi se dorastojanja x∼ 240 m od centra tankvane




Moè se re}i da bi ravan kote z= 8.0 m, bila rizi~na kota u opsegu rastojanja od centratankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��

��

��

��

��

��

��

��

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 8

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0y/d=0.5��y/d=1.0y/d=1 5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 8.0 m, iznosila biCmet−max∼ 265 ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 86 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 6.6×ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



105

��

��

��

��

��

��

��

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

6.5

7

7.5

8


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 8

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆










106

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

162 133 29

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 029

11 652 49

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

133 46 4 86 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 086 611 65

7 43

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

46 4 3 67 42 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 042 711 65

3 66

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

3 67 0 0484 3 62

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 62

11 650 31

∆y= 2.0−2.5⋅d

∆C ppm C C ppmmet met mety y y( ) . . .= − = = =

2 1

0 0484 0 0 0 05

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05

11 650 0








107




∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

230 182 48

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 048

12 23 93

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

182 62 8 119 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 0119 212 2

9 77

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

62 8 5 85 56 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 056 912 2

4 66

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 85 0 115 5 73

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 7312 2

0 46

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 115 0 0 0 11

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1112 2

0 01





108







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

234 170 64

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 064

14 754 34

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

170 57 0 113

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 0113

14 757 66

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

57 0 7 32 49 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 049 7

14 753 37

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

7 32 0 316 7 00

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 00

14 750 47

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 316 0 0 0 32

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 32

14 750 02


109





y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 142 99.5 32.8 4.75 0.285 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 70.1 33.0 14.5 6.00 −





∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

142 99 5 42 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 042 518 8

2 26

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

99 5 32 8 66 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 066 718 8

3 55

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

32 8 4 75 28 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 028 018 8

1 49

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

4 75 0 285 4 46

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 4618 8

0 24


110

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 285 0 0 0 28

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2818 8

0 015





0.0−0.5⋅d 2.49 3.93 4.34 2.26 62% 48%0.5−1.0⋅d 7.43 9.77 7.66 3.55 32% 2.71.0−1.5⋅d 3.66 4.66 3.37 1.49 27% 3.21.5−2.0⋅d 0.31 0.46 0.47 0.24 52% 49%2.0−2.5⋅d 0.0 0.01 0.02 0.015 2 25%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, gradijenti bo~ne propagacije metanola bi prvo rasli u centralnoj osi y= 0.0⋅ddo x∼ 150 m, a u ostalim osama propagacije y= ± 0.5−2.5⋅d do x∼ 50 m od centra tankvane, a zatimbi u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, opadali sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 62% do x∼ 150 m, pa pad od 48% do x∼ 300 m u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 32% do x∼ 50 m, pa pad od 2.7× do x∼ 300 m u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 27% do x∼ 50 m, pa pad od 3.2× do x∼ 300 m u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 57% do x∼150 m, pa pad od 49% do x∼ 300 m u osama y= ± 2.0−2.5⋅d na nivou razmene molekula do x∼ 30 m, zatim rast od 2×

do x∼ 150 m, pa pad od 25% do x∼ 300 m

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 8.0 m, brzo bi do{lo do difuzije molekula metanola u okolnivazduh.


Posebne mere za{tite na nivou kote z= 8.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bròj bo~noj evakuaciji izvan zone kontaminiranog vazduha, a zatimevakuaciji na kotu tla, ako ima uslova za bo~nu evakuaciju (proizvodne hale, upravne zgrade itehni~ke uprave, kao i sli~ni upravni i pogonski spratni gra|evinski objekti).


Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 8.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija prisutnih iz ugroène zone, ili evakuacija na vi{e kote pa bo~na evakuacija, zatimevakuacija na kotu tla i evakuacija po nivou kote tla z= 0.0 m, sa poèljnom upotrebom gas maske,eventualno za{titnih nao~ara i nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


111



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−12.4 21.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−8.25 21.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−4.12 21.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 21.7 0.110 0.0971 0.0346 0.0 0.0 0.04.12 21.9 0.719 0.629 0.223 0.0122 0.0 0.08.25 22.2 2.67 2.31 0.817 0.0481 0.0 0.012.4 22.4 7.01 6.00 2.11 0.133 0.0 0.016.5 22.6 14.6 12.4 4.35 0.291 0.0 0.020.6 22.8 26.0 21.8 7.63 0.540 0.0 0.020.8 22.8 26.6 22.3 7.81 0.553 0.0 0.021.1 22.8 27.2 22.8 7.99 0.568 0.0 0.021.3 22.8 27.9 23.4 8.19 0.584 0.0 0.021.6 22.9 28.7 24.0 8.42 0.602 0.0 0.021.9 22.9 29.6 24.7 8.66 0.622 0.0 0.022.3 22.9 30.6 25.5 8.94 0.645 0.0 0.022.7 22.9 31.7 26.4 9.25 0.670 0.0 0.023.1 22.9 32.9 27.4 9.59 0.699 0.0 0.023.6 23.0 34.2 28.5 9.98 0.731 0.0 0.024.1 23.0 35.8 29.7 10.4 0.767 0.0 0.024.7 23.0 37.5 31.1 10.9 0.807 0.0 0.025.3 23.1 39.3 32.6 11.4 0.852 0.0 0.026.0 23.1 41.4 34.3 12.0 0.903 0.0106 0.026.7 23.1 43.8 36.2 12.6 0.960 0.0115 0.027.6 23.2 46.3 38.2 13.3 1.02 0.0125 0.028.5 23.2 49.1 40.4 14.1 1.09 0.0136 0.029.6 23.3 52.2 42.8 14.9 1.17 0.0150 0.030.7 23.3 55.6 45.5 15.9 1.26 0.0166 0.032.0 23.4 59.4 48.5 16.9 1.35 0.0184 0.033.3 23.5 63.5 51.7 18.0 1.46 0.0205 0.034.9 23.6 68.1 55.3 19.3 1.58 0.0230 0.036.5 23.7 73.1 59.2 20.6 1.72 0.0259 0.038.4 23.8 78.6 63.4 22.0 1.87 0.0293 0.040.5 23.9 84.6 67.9 23.6 2.04 0.0332 0.042.7 24.0 91.0 72.8 25.2 2.22 0.0378 0.045.2 24.1 97.8 77.9 27.0 2.42 0.0431 0.048.0 24.3 105 83.3 28.8 2.63 0.0492 0.051.0 24.4 113 88.8 30.7 2.86 0.0563 0.054.3 24.6 120 94.5 32.6 3.11 0.0643 0.058.0 24.8 129 100 34.6 3.37 0.0735 0.062.1 25.0 137 106 36.5 3.63 0.0838 0.066.6 25.3 145 112 38.3 3.91 0.0953 0.071.6 25.5 152 117 40.1 4.18 0.108 0.0


112


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 160 122 41.7 4.45 0.122 0.083.1 26.1 166 126 43.1 4.71 0.137 0.089.7 26.5 172 130 44.2 4.95 0.153 0.097.1 26.9 177 132 45.1 5.17 0.169 0.0105 27.3 181 134 45.7 5.36 0.186 0.0114 27.8 184 135 45.9 5.52 0.202 0.0124 28.3 185 135 45.8 5.63 0.218 0.0135 28.9 185 134 45.3 5.69 0.233 0.0147 29.5 183 132 44.5 5.71 0.247 0.0160 30.2 180 129 43.4 5.68 0.258 0.0175 31.0 176 126 42.0 5.60 0.267 0.0191 31.9 170 121 40.3 5.47 0.273 0.0209 32.8 163 116 38.4 5.29 0.276 0.0228 33.9 155 110 36.3 5.08 0.276 0.0250 35.0 147 103 34.1 4.84 0.272 0.0274 36.3 138 96.5 31.8 4.57 0.266 0.0300 37.6 128 89.6 29.5 4.28 0.257 0.0

LEGENDA:




u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, na lokaciji centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na lokaciji prednje tre}ine, posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na rastojanju x∼ 25 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, na lokaciji centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0−1.5⋅d, na lokaciji prednje tre}ine posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 70 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, na lokaciji srednje tre}ine posle centratankvane, a prostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centratankvane

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji prednje tre}ine tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


113

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.10

. − P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

0.0

m


114

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d, na rastojanju x∼ 27 m od centra tankvane, a prostirala bise do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



u centralnoj i bo~nim osama y= 0.0−0.5⋅d, na rastojanju x∼ 25.0 m od centra tankvane,a prostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 1.0⋅d, na rastojanju x∼ 72 m od centra tankvane, a zavr{ila bi se dorastojanja x∼ 195 m od centra tankvane




Moè se re}i da bi ravan kote z= 10.0 m, tako|e bila rizi~na kota u opsegu rastojanja odcentra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka. Maksimalna vrednostkoncentracije metanola na koti z= 10.0 m, iznosila bi Cmet−max∼ 186 ppm, dostignuta na rastojanju x∼130 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 4.6× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracijemetanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.

��

��

��

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

0.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5



115


��

��0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

0.0

m (

ppm

)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆



y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 55.6 45.5 15.9 1.26 0.0166 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 81.8 34.9 7.92 1.32 −






116


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

55 6 45 5 10 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 1

11 650 87

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

45 5 15 9 29 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 029 6

11 652 54

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

15 9 1 35 14 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 014 511 65

1 24

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 35 0 0184 1 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 33

11 650 11

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0184 0 0 0 02

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0211 65

0 0







117





∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

113 88 8 24 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 024 212 2

1 98

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

88 8 30 7 58 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 058 112 2

4 76

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

30 7 2 86 27 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 027 812 2

2 28

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 86 0 0563 2 80

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 8012 2

0 23

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0563 0 0 0 06

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0612 2

0 0





118







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

183 132 51

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 051

14 753 46

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

132 44 5 87 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 087 5

14 755 93

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

44 5 5 71 38 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 038 8

14 752 63

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 71 0 247 5 46

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 46

14 750 37

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 247 0 0 0 25

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 25

14 750 02


119










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

128 89 6 38 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 038 418 8

2 04

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

89 6 29 5 60 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 060 118 8

3 20

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

29 5 4 28 25 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 025 218 8

1 34

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

4 28 0 257 4 02

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 0218 8

0 21


120

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 257 0 0 0 26

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2618 8

0 015




x= 30.7 m x= 51m x= 147 m x= 300 m δC1 /δC4 (×)∆yδCmet δCmet δCmet δCmet rast pad

0.0−0.5⋅d 0.87 1.98 3.46 2.04 4.0 42%0.5−1.0⋅d 2.54 4.76 5.93 3.20 2.3 29%1.0−1.5⋅d 1.24 2.28 2.63 1.34 2.1 49%1.5−2.0⋅d 0.11 0.23 0.37 0.21 3.4 43%2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.02 0.015 100% 50%

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d gradijenti bo~ne propagacije metanola biprvo rasli do x∼ 150 m od centra tankvane, a zatim bi u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d,opadali sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 4.0× do x∼ 150 m, pa pad od 42% do x∼ 300 m u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 2.3× do x∼ 150 m, pa pad od 29% do x∼ 300 m u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 2.1× do x∼ 150 m, pa pad od 49% do x∼ 300 m u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 3.4× do x∼150 m, pa pad od 43% do x∼ 300 m u osama y= ± 2.0−2.5⋅d na nivou razmene molekula do x∼50 m, zatim rast od 100%

do x∼150 m, pa pad od 25% do x∼ 300 m

U slu~aju akcedentnog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola, iz cisterni utankvanu, na nivou kote z= 10.0 m, brzo bi do{lo do difuzije molekula metanola u okolni vazduh.


Posebne mere za{tite na nivou kote z= 10.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bo~noj evakuaciji izvan zone kontaminiranog vazduha, a zatim evakuacijina kotu tla, ako ima uslova za bo~nu evakuaciju (proizvodne hale, upravne zgrade i tehni~ke uprave,kao i sli~ni upravni i pogonski spratni gra|evinski objekti).


Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 10.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija prisutnih iz ugroène zone, ili evakuacija na vi{e kote pa bo~na evakuacija, zatimevakuacija na kotu tla i evakuacija po nivou kote tla z= 0.0 m, sa ili bez upotrebe gas maske,za{titnih nao~ara ili nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


121



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−12.4 21.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−8.25 21.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−4.12 21.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 21.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.04.12 21.9 0.0274 0.0239 0.0 0.0 0.0 0.08.25 22.2 0.179 0.155 0.0548 0.0 0.0 0.012.4 22.4 0.712 0.609 0.215 0.0135 0.0 0.016.5 22.6 2.03 1.72 0.605 0.0405 0.0 0.020.6 22.8 4.62 3.87 1.36 0.0960 0.0 0.020.8 22.8 4.79 4.01 1.41 0.0997 0.0 0.021.1 22.8 4.97 4.15 1.46 0.104 0.0 0.021.3 22.8 5.16 4.32 1.51 0.108 0.0 0.021.6 22.9 5.39 4.50 1.58 0.113 0.0 0.021.9 22.9 5.64 4.71 1.65 0.119 0.0 0.022.3 22.9 5.93 4.95 1.73 0.125 0.0 0.022.7 22.9 6.26 5.22 1.83 0.133 0.0 0.023.1 22.9 6.63 5.53 1.94 0.141 0.0 0.023.6 23.0 7.06 5.87 2.06 0.151 0.0 0.024.1 23.0 7.55 6.27 2.20 0.162 0.0 0.024.7 23.0 8.10 6.72 2.35 0.175 0.0 0.025.3 23.1 8.74 7.24 2.53 0.189 0.0 0.026.0 23.1 9.48 7.84 2.74 0.206 0.0 0.026.7 23.1 10.3 8.52 2.98 0.226 0.0 0.027.6 23.2 11.3 9.29 3.25 0.249 0.0 0.028.5 23.2 12.3 10.1 3.54 0.274 0.0 0.029.6 23.3 13.6 11.1 3.89 0.304 0.0 0.030.7 23.3 15.0 12.3 4.28 0.339 0.0 0.032.0 23.4 16.6 13.6 4.74 0.379 0.0 0.033.3 23.5 18.5 15.1 5.26 0.426 0.0 0.034.9 23.6 20.7 16.8 5.85 0.481 0.0 0.036.5 23.7 23.2 18.8 6.53 0.545 0.0 0.038.4 23.8 26.0 21.0 7.30 0.619 0.0 0.040.5 23.9 29.3 23.5 8.17 0.705 0.0115 0.042.7 24.0 33.0 26.4 9.15 0.804 0.0137 0.045.2 24.1 37.2 29.6 10.3 0.918 0.0164 0.048.0 24.3 41.8 33.2 11.5 1.05 0.0196 0.051.0 24.4 47.0 37.1 12.8 1.20 0.0235 0.054.3 24.6 52.7 41.4 14.3 1.36 0.0282 0.058.0 24.8 59.0 46.0 15.9 1.54 0.0337 0.062.1 25.0 65.7 51.0 17.5 1.75 0.0403 0.066.6 25.3 72.8 56.2 19.3 1.97 0.0480 0.071.6 25.5 80.3 61.5 21.1 2.20 0.0569 0.0


122


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 87.9 67.0 22.9 2.45 0.0671 0.083.1 26.1 95.6 72.4 24.7 2.71 0.0786 0.089.7 26.5 103 77.6 26.5 2.97 0.0914 0.097.1 26.9 110 82.5 28.1 3.22 0.105 0.0105 27.3 117 87.0 29.5 3.47 0.120 0.0114 27.8 123 90.9 30.8 3.70 0.136 0.0124 28.3 128 94.0 31.8 3.91 0.152 0.0135 28.9 132 96.4 32.5 4.08 0.167 0.0147 29.5 135 97.9 32.9 4.22 0.182 0.0160 30.2 137 98.4 33.0 4.32 0.196 0.0175 31.0 137 98.0 32.8 4.37 0.208 0.0191 31.9 136 96.7 32.2 4.37 0.218 0.0209 32.8 133 94.5 31.4 4.33 0.226 0.0228 33.9 130 91.5 30.3 4.25 0.230 0.0250 35.0 125 87.8 29.1 4.12 0.232 0.0274 36.3 119 83.6 27.6 3.96 0.230 0.0300 37.6 113 78.8 26.0 3.76 0.226 0.0

LEGENDA:


U realnom obimu koncentracije metanola molekulska difuzija u bo~nom pravcu bi seprakti~no odvijala isklju~ivo u okviru dvostrukih dimenzija parnog oblaka b∼ (1−2)⋅d, koji bi u zoniod sredine tankvane x=0.0 m, do rastojanja x∼ 300 m od sredine tankvane, bio dijametra izme|urpo∼ 41 − 75.2 m. Koncentracija metanola u tragovima (Cmet> 0.01 ppm) u referentnoj ravni z= 12.0m nastala bi:

u osama propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, na lokaciji srednje tre}ine posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na lokaciji prednje tre}ine tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na rastojanju x∼ 40 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, na lokaciji srednje tre}ine posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na lokaciji prednje tre}ine posle centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na lokaciji prednje ivice tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 95 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, na lokaciji prednje ~etvrtine tankvane, aprostirala bi se do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d, na lokaciji prednje ivice tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


123

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.11

. − P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

2.0

m


124




u centralnoj osi y= 0.0⋅d, na rastojanju x∼ 45.0 m od centra tankvane, a prostirala bi sedo kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 0.5⋅d, na rastojanju x∼ 54 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane




Moè se re}i da bi ravan kote z= 12.0 m, tako|e bila kota nièg rizika u opsegu rastojanjaod centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka. Maksimalna vrednostkoncentracije metanola na koti z= 12.0 m, iznosila bi Cmet−max∼ 138 ppm, dostignuta na rastojanju x∼166 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 3.5× ve}e od maksimalno dozvoljene koncentracijemetanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.

��

��

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300

Rastojanje od cenytra tankvane u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

2.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5



125


��

��0

0.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.4

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

2.0

m (

ppm

)

y/d=1.5��

y/d=2.0��

y/d=2.5



∆C ppm C Cmety met mety y( ) = −


δC ppm mC

ymetymet y( / ) =

∆


a) Lokacija x1=30.7 m od centra tankvanereferentna ravan z= 12.0 mpolu{irina parnog oblaka d= 23.3m

y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 15.0 12.3 4.28 0.339 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 82.0 34.8 7.92 − −

Razlika koncentracija metanola u referentnoj ravni generalno beleì pad sa pove}avanjembo~nog otklona ose propagacije, odnosno obrnuto je proporcionalna bo~nim osama propagacije, {tosu bo~ne ose propagacije vi{e, to je razlika koncentracija nià, kao i obrnuto. U okviru dimenzijaparnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, pad koncentracije metanola u %kretao bi se u odnosu 1 : 18% : 3×. Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osay= ± 1.0−2.0⋅d, pad koncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4.5×: 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 30.7 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


126


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

15 0 12 3 2 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 7

11 650 23

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

12 3 4 28 7 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 07 0

11 650 60

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

4 28 0 339 3 94

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 9411 65

0 39

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 339 0 0 0 34

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 34

11 650 03

∆y= 2.0−2.5⋅d

Nema uspostavjene molekulske razmene na nivou koncentracije metanola ni u tragovima.




gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 12.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d, ne bi bio uspostavljen




127





∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

47 0 37 1 9 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 9

12 20 81

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

37 1 12 8 24 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 024 312 2

1 99

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

12 8 1 20 11 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 612 2

0 95

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 20 0 0235 117

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1712 2

0 10

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0235 0 0 0 02

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0212 2

0 002





128







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

135 97 9 37 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 037 1

14 752 51

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

97 9 32 9 65 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 065 0

14 754 41

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

32 9 4 22 28 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 028 7

14 751 95

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

4 22 0 182 4 04

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 04

14 750 27

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 182 0 0 0 18

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 18

14 750 015


129










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

113 78 8 34 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 034 218 8

1 82

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

78 8 26 0 52 8

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 052 818 8

2 81

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

26 0 3 76 22 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 022 218 8

1 18

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

3 76 0 226 3 53

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 5318 8

0 19


130

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 226 0 0 0 23

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2318 8

0 01





0.0−0.5⋅d 0.23 0.81 2.51 1.82 11 28%0.5−1.0⋅d 0.60 1.99 4.41 2.81 7.4 36%1.0−1.5⋅d 0.39 0.95 1.95 1.18 5 40%1.5−2.0⋅d 0.03 0.10 0.27 0.19 9 30%2.0−2.5⋅d 0.0 0.002 0.015 0.01 100% −

Du` rastojanja ∆x=0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d gradijenti bo~ne propagacije metanola biprvo rasli do x∼ 150 m od centra tankvane, a zatim bi u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d,opadali sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d rast od 11× do x∼ 150 m, pa pad od 28% do x∼ 300 m u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 7.4× do x∼ 150 m, pa pad od 36% do x∼ 300 m u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 5× do x∼ 150 m, pa pad od 40% do x∼ 300 m u osama y= ± 1.5−2.0⋅d rast od 9× do x∼150 m, pa pad od 30% do x∼ 300 m u osama y= ± 2.0−2.5⋅d na nivou razmene molekula do x∼ 30 m, zatim rast od 7.5×

do x∼150 m, pa pad od 34% do x∼ 300 m

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 12.0 m, brzo bi do{lo do difuzije molekula metanola uokolni vazduh. Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja MDKop, do{lo bimomentalno po izlivanju metanola iz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane,maksimalnog nivoa 3.5× ve}eg od MDKrp (Cmet∼ 3.5⋅MDKrp= 140 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 12.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bo~noj evakuaciji izvan zone kontaminiranog vazduha, a zatim evakuacijina kotu tla, ako ima uslova za bo~nu evakuaciju (proizvodne hale, upravne zgrade i tehni~ke uprave,kao i sli~ni upravni i pogonski spratni gra|evinski objekti). Ako nema uslova za navedenu bo~nuevakuaciju, a ima uslova za evakuaciju na vi{e kote, treba izvr{iti evakuaciju na gore, gde trebasa~ekati da se nivo kontaminacije pri tlu snizi na ispod Cmet<2−3⋅MDKrp, pa onda pristupitievakuaciji na tlo, a zatim bo~noj evakuaciji po koti tla.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 12.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija prisutnih iz ugroène zone, ili evakuacija na vi{e kote pa bo~na evakuacija, zatimevakuacija na kotu tla i evakuacija po nivou kote tla z= 0.0 m, sa ili bez upotrebe gas maske,za{titnih nao~ara ili nekog prikladnog aspiratora, do izvan kontaminirane zone.


131



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0 0 0 0 0 0−12.4 21.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−8.25 21.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−4.12 21.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 21.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.04.12 21.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.08.25 22.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.012.4 22.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.016.5 22.6 0.0134 0.0113 0.0 0.0 0.0 0.020.6 22.8 0.0571 0.0478 0.0168 0.0 0.0 0.020.8 22.8 0.0610 0.0511 0.0179 0.0 0.0 0.021.1 22.8 0.0653 0.0546 0.0192 0.0 0.0 0.021.3 22.8 0.0703 0.0588 0.0206 0.0 0.0 0.021.6 22.9 0.0762 0.0637 0.0223 0.0 0.0 0.021.9 22.9 0.0831 0.0694 0.0243 0.0 0.0 0.022.3 22.9 0.0913 0.0762 0.0267 0.0 0.0 0.022.7 22.9 0.101 0.0842 0.0295 0.0 0.0 0.023.1 22.9 0.113 0.0939 0.0329 0.0 0.0 0.023.6 23.0 0.127 0.105 0.0369 0.0 0.0 0.024.1 23.0 0.144 0.120 0.0419 0.0 0.0 0.024.7 23.0 0.165 0.137 0.0478 0.0 0.0 0.025.3 23.1 0.190 0.158 0.0551 0.0 0.0 0.026.0 23.1 0.222 0.183 0.0641 0.0 0.0 0.026.7 23.1 0.261 0.215 0.0753 0.0 0.0 0.027.6 23.2 0.308 0.254 0.0888 0.0 0.0 0.028.5 23.2 0.367 0.302 0.105 0.0 0.0 0.029.6 23.3 0.441 0.362 0.126 0.0 0.0 0.030.7 23.3 0.534 0.437 0.153 0.0121 0.0 0.032.0 23.4 0.652 0.533 0.186 0.0149 0.0 0.033.3 23.5 0.803 0.654 0.228 0.0185 0.0 0.034.9 23.6 0.997 0.809 0.282 0.0232 0.0 0.036.5 23.7 1.24 1.01 0.35 0.0293 0.0 0.038.4 23.8 1.56 1.26 0.438 0.0372 0.0 0.040.5 23.9 1.97 1.58 0.550 0.0475 0.0 0.042.7 24.0 2.49 1.99 0.692 0.0608 0.0 0.045.2 24.1 3.16 2.52 0.873 0.0782 0.0 0.048.0 24.3 4.01 3.18 1.10 0.101 0.0 0.051.0 24.4 5.09 4.01 1.39 0.129 0.0 0.054.3 24.6 6.44 5.05 1.74 0.166 0.0 0.058.0 24.8 8.12 6.34 2.18 0.213 0.0 0.062.1 25.0 10.2 7.90 2.72 0.271 0.0 0.066.6 25.3 12.7 9.79 3.36 0.343 0.0 0.071.6 25.5 15.7 12.0 4.13 0.430 0.01110 0.0


132


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 19.2 14.6 5.02 0.536 0.0147 0.083.1 26.1 23.3 17.6 6.03 0.660 0.0192 0.089.7 26.5 28.0 21.0 7.17 0.803 0.0248 0.097.1 26.9 33.1 24.7 8.42 0.966 0.0316 0.0105 27.3 38.7 28.7 9.75 1.15 0.0397 0.0114 27.8 44.6 32.9 11.1 1.34 0.0491 0.0124 28.3 50.7 37.1 12.5 1.54 0.0599 0.0135 28.9 56.8 41.3 13.9 1.75 0.0717 0.0147 29.5 62.6 45.3 15.2 1.95 0.0845 0.0160 30.2 68.1 49.0 16.4 2.15 0.0977 0.0175 31.0 72.9 52.2 17.4 2.33 0.111 0.0191 31.9 76.9 54.8 18.3 2.48 0.124 0.0209 32.8 80.0 56.7 18.9 2.60 0.135 0.0228 33.9 82.0 57.9 19.2 2.68 0.146 0.0250 35.0 82.9 58.3 19.3 2.73 0.154 0.0274 36.3 82.8 58.0 19.1 2.74 0.160 0.0300 37.6 81.5 56.9 18.7 2.72 0.163 0.0

LEGENDA:

0.0 0.0113 0.101 1.01 41.3 82.9Cmet < 0.01 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet >MDKrp Cmet −max



u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, na lokaciji prednje ~etvrtine tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na lokaciji prednje ivice tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na rastojanju x∼ 30 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na rastojanju x∼ 70 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osi propagacije y= 0.0⋅d, na prednjoj ivici tankvane tankvane u osama propagacije y= ± 0.5⋅d, na oko l∼ 22 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko l∼ 25 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko l∼ 45 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 170 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


133

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.12

. − P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

6.0

m


134

��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

-= 1

6.0

m (

ppm

)y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


Moè se re}i da bi ravan kote z= 16.0 m, tako|e bila kota nièg rizika u opsegu rastojanjaod centra tankvane do x= 300 m u pravcu propagacije parnog oblaka.

��

��0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

6.0

m (

ppm

)

y/d=1.5��

y/d=2.0��

y/d=2.5



135


u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−0.5⋅d, na rastojanju od x∼ 35.0 m, a prostirala bise do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d, na rastojanju od x∼ 47.0 m, a prostirala bi se do krajamernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane




u centralnoj osi y= 0.0⋅d, na rastojanju x∼ 107 m od centra tankvane, a prostirala bi sedo kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 0.5⋅d, na rastojanju x∼ 132 m od centra tankvane, a prostirala bi se dokraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d na rastojanju od x∼ 260 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 0.5⋅d na rastojanju od x∼ 252 m od centra tankvane u bo~nim osama propagacije y= ± 1.0⋅d na rastojanju od x∼ 245 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d na rastojanju x∼ 268 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d ne bi bio dostignut do kraja mernog opsega, do

rastojanja x= 300 m od centra tankvane

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 16.0 m, iznosila bi Cmet−max∼ 83ppm, dostignuta na rastojanju x∼ 258 m od centra tankvane, {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 2.1× ve}e odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆





136



Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.0⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4.5× : 100%.

U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 30.7 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 534 0 437 0 10

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 10

11 650 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 437 0 153 0 27

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 2711 65

0 025

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 153 0 0121 0 14

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 14

11 650 015

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0121 0 0 0 01

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01

11 6250 0

∆y= 2.0−2.5⋅d



gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 16.0 m, unutar parnog oblaka, uokviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 0.0−0.05 ppm/m


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 16.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d, ne bi bio uspostavljen


137




Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 4× : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

5 09 4 01 1 08

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 0812 2

0 09

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

4 01 1 39 2 62

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 6212 2

0 21

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 39 0 129 1 26

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 2612 2

0 10

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 129 0 0 0 13

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1312 2

0 01

∆y= 2.0−2.5⋅d






138







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

62 6 45 3 17 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 017 3

14 751 17

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

45 3 15 2 30 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 030 1

14 752 04

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

15 2 1 95 13 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 013 2

14 750 89

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 95 0 0845 1 86

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 86

14 750 13

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0845 0 0 0 08

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 08

14 750 0


139










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

81 5 56 9 24 6

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 024 618 8

1 31

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

56 9 18 7 38 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 038 218 8

2 03

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

18 7 2 72 16 0

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 018 8

0 85

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

2 72 0 163 2 56

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 5618 8

0 14


140

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 163 0 0 0 16

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1618 8

0 0





0.0−0.5⋅d 0.0 0.09 1.17 1.31 14.5 −0.5−1.0⋅d 0.025 0.21 2.04 2.03 81.6 0.5%1.0−1.5⋅d 0.015 0.10 0.89 0.85 59.3 4.5%1.5−2.0⋅d 0.0 0.01 0.13 0.14 14 −2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.0 0.0 − −

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, gradijenti bo~ne propagacije metanola bi prvo rasli u osi propagacije dox∼ 300m, a u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d do x∼ 150 m od centra tankvane, a zatim bi u svimosama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, opadali sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d na nivou razmene molekula do x∼ 30 m, zatim rast od 14.5×do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 0.5−1.0⋅d rast od 81.6× do x∼ 150 m, pa pad od 0.5% do x∼ 300 m u osama y= ± 1.0−1.5⋅d rast od 59.3× do x∼ 150 m, pa pad od 4.5% do x∼ 300 m u osama y= ± 1.5−2.0⋅d na nivou razmene molekula do x∼ 30 m, zatim rast od 14×

do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane u osama y= ± 2.0−2.5⋅d na nivou razmene molekula u celom opsegu, do kraja x∼ 300 m

od centra tankvane

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 16.0 m, relativno brzo bi do{lo do difuzije molekulametanola u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja MDKop, do{lo bimomentalno po izlivanju metanola iz cistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane,maksimalnog nivoa 2× ve}eg od MDKrp (Cmet∼ 2⋅MDKrp= 80 ppm).




141



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0 0 0 0 0 0−12.4 21.1 0 0 0 0 0 0−8.25 21.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0−4.12 21.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 21.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.04.12 21.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.08.25 22.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.012.4 22.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.016.5 22.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.020.6 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.020.8 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.1 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.3 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.6 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.9 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.022.3 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.022.7 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.023.1 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.023.6 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.024.1 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.024.7 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.025.3 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.0 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.7 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.6 23.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.5 23.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.6 23.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.7 23.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.032.0 23.4 0.0101 0.0 0.0 0.0 0.0 0.033.3 23.5 0.0142 0.0116 0.0 0.0 0.0 0.034.9 23.6 0.0202 0.0164 0.0 0.0 0.0 0.036.5 23.7 0.0290 0.0234 0.0 0.0 0.0 0.038.4 23.8 0.0420 0.0338 0.0118 0.0 0.0 0.040.5 23.9 0.0613 0.0493 0.0171 0.0 0.0 0.042.7 24.0 0.0902 0.0721 0.0250 0.0 0.0 0.045.2 24.1 0.133 0.106 0.0368 0.0 0.0 0.048.0 24.3 0.197 0.156 0.0541 0.0 0.0 0.051.0 24.4 0.292 0.230 0.0796 0.0 0.0 0.054.3 24.6 0.431 0.338 0.117 0.0111 0.0 0.058.0 24.8 0.634 0.495 0.171 0.0166 0.0 0.062.1 25.0 0.927 0.719 0.248 0.0246 0.0 0.066.6 25.3 1.34 1.04 0.356 0.0363 0.0 0.071.6 25.5 1.93 1.48 0.506 0.0528 0.0 0.0


142


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 2.72 2.08 0.711 0.0759 0.0 0.083.1 26.1 3.8 2.88 0.983 0.108 0.0 0.089.7 26.5 5.21 3.92 1.34 0.150 0.0 0.097.1 26.9 7.03 5.25 1.79 0.205 0.0 0.0105 27.3 9.31 6.90 2.34 0.275 0.0 0.0114 27.8 12.1 8.90 3.01 0.362 0.0133 0.0124 28.3 15.3 11.2 3.80 0.467 0.0181 0.0135 28.9 19.1 13.9 4.69 0.589 0.0241 0.0147 29.5 23.3 16.8 5.66 0.726 0.0314 0.0160 30.2 27.8 20.0 6.69 0.876 0.0398 0.0175 31.0 32.4 23.2 7.75 1.03 0.0493 0.0191 31.9 37.0 26.4 8.79 1.19 0.0596 0.0209 32.8 41.5 29.4 9.77 1.35 0.0702 0.0228 33.9 45.5 32.1 10.6 1.49 0.0808 0.0250 35.0 49.0 34.4 11.4 1.61 0.0909 0.0274 36.3 51.7 36.2 12.0 1.72 0.0999 0.0300 37.6 53.6 37.5 12.3 1.79 0.107 0.0

LEGENDA:

0.0 0.0101 0.106 1.03 41.5 53.6Cmet < 0.01 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet >MDKrp Cmet −max



u osi propagacije y=0.0⋅d, na rastojanju x∼ 32 m od centra tankvane u osama propagacije y= ±0.5⋅d, na rastojanju x∼ 32.5 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na rastojanju x∼ 37.5 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na rastojanju x∼ 52 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na rastojanju x∼ 110 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, na oko l∼ 43 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko l∼ 52 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko l∼ 82 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 280 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj osiy= 0.0⋅d, na rastojanju od x∼ 63.0 m, a prostirala bi se do kraja mernogopsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



143

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.13

. − P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

0.0

m


144





u centralnoj osi y= 0.0⋅d, na rastojanju x∼ 203 m od centra tankvane, a prostirala bi sedo kraja mernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



u osama propagacije y= ± 0.0−2.0⋅d ne bi bio dostignut do kraja mernog opsega, dorastojanja x= 300 m od centra tankvane

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 20.0 m, ne bi bila dostignuta umernom opsegu do x= 300 m od centra tankvane, a najvi{a dostignuta vrednost, dostignuta narastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznosila bi Cmet−max∼ 54 ppm {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 1.3× ve}eod maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.


��

��

��

��

��

��

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

0.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5



145

��

��

��0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

0.0

m (

ppm

)y/d=1.5

��y/d=2.0

��y/d=2.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆



y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) − − − − − −

U okviru dimenzija parnog oblaka, do bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van parnog oblakaza istu vrednost bo~ne dimenzije y= ± 1.0−2.5⋅d, kao i u bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanjux= 30.7 m od centra tankvane, bio bi uspostavljen minimalni pad koncentracije metanola na nivoupojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


Na rastojanju x= 30.7 m od izvora emisije, gradijenti bo~ne propagacije metanola u ravnikote z= 20.0 m, unutar projekcije parnog oblaka, u okviru osa propagacije y= 0−1.0⋅d, kao i vanprojekcije gasnog oblaka, u okviru osa propagacije y= 1.0−2.0⋅d, kretali bi se u okviru nivoavrednosti pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm.


146


y (m) 0.0 ± 0.5⋅d ± 1.0⋅d ± 1.5⋅d ± 2.0⋅d ± 2.5⋅dCy (ppm) 0.292 0.230 0.0796 0.0 0.0 0.0Cy2/Cy1 (%) 100 78.8 34.6 − − −


Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u okvirima razmene molekula.

U bo~nim osama y= ± 1.5−2.5⋅d, na rastojanju x= 51 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

0 292 0 230 0 06

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0612 2

0 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 230 0 0796 0 15

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1512 2

0 01

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 0796 0 0 0 08

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0812 2

0 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 01 0 0 0 01

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01

12 250 0

∆y= 2.0−2.5⋅d



147



gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 16.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅dkretao bi se na nivou pojedina~nihmolekula




Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.5⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 3× :8× : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

23 3 16 8 6 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 5

14 750 44

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

16 8 5 66 111

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 1

14 750 75

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

5 66 0 726 4 93

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 04 93

14 750 33

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 726 0 0314 0 69

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 69

14 750 05


148

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0314 0 0 0 03

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 03

14 750 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

53 6 37 5 16 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 118 8

0 86

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

37 5 12 3 25 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 025 218 8

1 34

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

12 3 1 79 10 5

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 010 518 8

0 56


149

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 79 0 107 1 68

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 6818 8

0 09

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 107 0 0 0 11

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1118 8

0 0





0.0−0.5⋅d 0.0 0.0 0.44 0.86 95% −0.5−1.0⋅d 0.0 0.01 0.75 1.34 134 −1.0−1.5⋅d 0.0 0.0 0.33 0.56 70% −1.5−2.0⋅d 0.0 0.0 0.05 0.09 60% −2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.0 0.0 − −

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, gradijenti bo~ne propagacije metanola bi permanentno rasli u svim osamapropagacije y= ± 0.0−2.0⋅d do x∼ 300 m od centra tankvane, dok u osama propagacijey= ± 2.5⋅d se ne bi uspostavio gradijent bo~ne propagacije izvan razmene metanola u vidupojedina~nih molekula.

Gradijent bo~ne propagacije metanola na koti z= 20.0 m uspostavio bi se tek od rastojanjax∼ 50 m od centra tankvane.


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d na nivou razmene molekula do x∼ 50 m, zatim rast od 95%do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane

u osama y= ± 0.5−1.0⋅d na nivou razmene molekula do x∼ 30 m, zatim rast od 134×do kraja, x∼ 300 m od centra tankvane



u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d bio bi uspostavljen zanemarljivo mali gradijentbo~ne propagacije metanola nivoa pojedina~nih molekula


150

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 20.0 m, relativno brzo bi do{lo do difuzije molekulametanola u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa za 30% ve}eg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 1.3⋅MDKrp= 52 ppm).

Posebne mere za{tite na nivou kote z= 20.0 m u odnosu na visinu kontaminacije okolnogvazduha, ogledale bi se u bo~noj evakuaciji izvan zone kontaminiranog vazduha, pa evakuaciji nakotu tla, ako ima uslova za bo~nu evakuaciju (proizvodne hale, upravne zgrade i tehni~ke uprave,kao i sli~ni upravni i pogonski spratni gra|evinski objekti).

Ako nema uslova za navedenu bo~nu evakuaciju, a ima uslova za evakuaciju na vi{e kote,treba izvr{iti evakuaciju na gore, gde treba sa~ekati da se nivo kontaminacije pri tlu snizi na ispodCmet<2−3⋅MDKrp, pa onda pristupiti evakuaciji na tlo pa bo~noj evakuaciji po koti tla.

Ukoliko nema uslova ni za bo~nu ni za evakuaciju na gore, sigurnije bi bilo sa~ekatiodre|eno vreme na koti z= 20.0 m, do prekidanja emisije metanola iz tankvane, pre nego se po~nesa evakuacijom na kotu tla, naravno na dobro provetrenom prostoru, ili bez otvaranja prozora, akonema uslova za uspostavljanje promaje.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 20.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija, pa evakuacija na kotu tla, odnosno evakuacija na vi{e kote do sniàvanja nivoakontaminacije, pa evakuacija na kotu tla, ili zadràvanje do prekida emisije metanola iz tankvane,pa evakuacija na kotu tla, a zatim bo~na evakuacija prisutnih iz ugroène zone po nivou kote tlaz= 0.0 m.


151



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0 0 0 0 0 0−12.4 21.1 0 0 0 0 0 0−8.25 21.3 0 0 0 0 0 0−4.12 21.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 00.00 21.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.04.12 21.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.08.25 22.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.012.4 22.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.016.5 22.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.020.6 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.020.8 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.1 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.3 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.6 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.9 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.022.3 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.022.7 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.023.1 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.023.6 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.024.1 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.024.7 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.025.3 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.0 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.7 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.6 23.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.5 23.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.6 23.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.7 23.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.032.0 23.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.033.3 23.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.034.9 23.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.036.5 23.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.038.4 23.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.040.5 23.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.042.7 24.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.045.2 24.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.048.0 24.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.051.0 24.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.054.3 24.6 0.0158 0.0124 0.0 0.0 0.0 0.058.0 24.8 0.0281 0.0219 0.0 0.0 0.0 0.062.1 25.0 0.0495 0.0384 0.0132 0.0 0.0 0.066.6 25.3 0.0863 0.0666 0.0229 0.0 0.0 0.071.6 25.5 0.148 0.114 0.0390 0.0 0.0 0.0


152


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 0.250 0.190 0.0652 0.0 0.0 0.083.1 26.1 0.414 0.313 0.107 0.0117 0.0 0.089.7 26.5 0.670 0.504 0.172 0.0192 0.0 0.097.1 26.9 1.06 0.791 0.269 0.0309 0.0 0.0105 27.3 1.63 1.21 0.411 0.0483 0.0 0.0114 27.8 2.44 1.80 0.610 0.0734 0.0 0.0124 28.3 3.56 2.61 0.882 0.108 0.0 0.0135 28.9 5.05 3.67 1.24 0.156 0.0 0.0147 29.5 6.94 5.02 1.69 0.217 0.0 0.0160 30.2 9.27 6.67 2.24 0.293 0.0133 0.0175 31.0 12.0 8.61 2.88 0.384 0.0183 0.0191 31.9 15.2 10.8 3.60 0.488 0.0244 0.0209 32.8 18.6 13.2 4.38 0.603 0.0315 0.0228 33.9 22.2 15.6 5.18 0.725 0.0394 0.0250 35.0 25.7 18.1 5.98 0.848 0.0477 0.0274 36.3 29.1 20.4 6.73 0.965 0.0562 0.0300 37.6 32.2 22.5 7.40 1.07 0.0644 0.0

LEGENDA:

0.0 0.0117 0.107 1.07 − 32.2Cmet < 0.01 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet >MDKrp Cmet −max



u osama propagacije y=±0.0−0.5⋅d, na rastojanju x∼ 52 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na rastojanju x∼ 60 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na rastojanju x∼ 80 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, na oko l∼ 60 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko l∼ 80 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko l∼ 120 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 150 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u centralnoj osi y= 0.0⋅d, na rastojanju od x∼ 95.0 m, a prostirala bi se do krajamernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d, na rastojanju od x∼ 102 m, a prostirala bi se do krajamernog opsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane


153

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.14

. − P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

4.0

m


154





u osama strujanja y= ± 0.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bila uspostavljena na ~itavom mernomopsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



��

��

��

��

��

��

��0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

4.0

m (

ppm

)

y/d=1.5��y/d=2.0��y/d=2.5


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 24.0 m, ne bi bila dostignuta umernom opsegu do x= 300 m od centra tankvane, a najvi{a dostignuta vrednost, dostignuta narastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznosila bi Cmet−max∼ 32 ppm {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 80% odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.



155

��

��

��

��

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

34

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

4.0

m (

ppm

)y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆

∆ − podu`ni gradijent razlike koncentracije metanol







156



U okviru dimenzija parnog oblaka, do bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van parnog oblakaza istu vrednost bo~ne dimenzije y= ± 1.0−2.5⋅d, kao i u bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanjux= 51 m od centra tankvane, bio bi uspostavljen minimalni bi neki pad koncentracije metanola nanivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm). Kako bi se bo~na propagacija odvijala od centralneose propagacije ka bo~nim osama propagacije, usvoji}e se da je pozitivan smer bo~nog gradijentapropagacije metanola od centralne ose parnog oblaka ka bo~nim osama propagacije.

Na rastojanju x= 51 m od izvora emisije, gradijenti bo~ne propagacije metanola u ravnikote z= 24.0 m, unutar projekcije parnog oblaka, u okviru osa propagacije y= 0−1.0⋅d, kao i vanprojekcije gasnog oblaka, u okviru osa propagacije y= 1.0−2.0⋅d, kretali bi se u okviru nivoavrednosti pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm.



U okviru dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 27.5% : 3×. Van dimenzija parnog oblaka,odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.0⋅d, pad koncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu1 : 3× : 100%. U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 147 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

6 94 5 02 1 92

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 92

14 750 13

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

5 02 1 69 3 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 33

14 750 23

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 69 0 217 1 47

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 47

14 750 10


157

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 217 0 0 0 22

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 22

14 750 015

∆y= 2.0−2.5⋅d











∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

32 2 22 5 9 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 09 7

18 80 52

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

22 5 7 40 151

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 015118 8

0 80

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

7 40 1 07 6 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 3318 8

0 34


158

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 07 0 0644 1 00

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 0018 8

0 05

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0644 0 0 0 07

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0718 8

0 0




x= 30.7 m x= 51 m x= 147 m x= 300 m δC3/δC4 (×)∆yδCmet δCmet δCmet δCmet rast pad

0.0−0.5⋅d 0.0 0.0 0.13 0.52 4.0 −0.5−1.0⋅d 0.0 0.0 0.23 0.80 3.5 −1.0−1.5⋅d 0.0 0.0 0.10 0.34 3.4 −1.5−2.0⋅d 0.0 0.0 0.015 0.05 3.4 −2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.0 0.0 − −

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, gradijenti bo~ne propagacije metanola bi permanentno rastli u svim osamapropagacije y= ± 0.0−2.0⋅d do x∼ 300 m od centra tankvane, dok u osama propagacijey= ± 2.5⋅d se ne bi uspostavio gradijent bo~ne propagacije izvan razmene metanola u vidupojedina~nih molekula.







u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d bio bi uspostavljen zanemarljivo mali gradijentbo~ne propagacije metanola nivoa pojedina~nih molekula


159

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 24.0 m, relativno sporo bi do{lo do difuzije molekulametanola u okolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa za 20% manjeg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 1.3⋅MDKrp= 32 ppm).



Ukoliko nema uslova ni za bo~nu ni za evakuaciju na gore, trebalo bi bilo sa~ekati na kotiz= 24.0 m, do potpunog prekidanja emisije metanola iz tankvane, i pada nivoa kontaminacijevazduha metanolom pri tlu na Cmet<1−2⋅MDKrp,pre nego se po~ne sa evakuacijom na kotu tla.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 24.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija, pa evakuacija na kotu tla, odnosno evakuacija na vi{e kote do sniàvanja nivoakontaminacije, pa evakuacija na kotu tla, ili zadràvanje do potpunog prekida emisije metanola iztankvane i sniàvanja nivoa kontaminacije, pa evakuacija na kotu tla, a zatim bo~na evakuacijaprisutnih iz ugroène zone po nivou kote tla z= 0.0 m.


160



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5−20.6 20.6 0 0 0 0 0 0−16.5 20.8 0 0 0 0 0 0−12.4 21.1 0 0 0 0 0 0−8.25 21.3 0 0 0 0 0 0−4.12 21.5 0.0 0.0 0.0 0 0 00.00 21.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.04.12 21.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.08.25 22.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.012.4 22.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.016.5 22.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.020.6 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.020.8 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.1 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.3 22.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.6 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.021.9 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.022.3 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.022.7 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.023.1 22.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.023.6 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.024.1 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.024.7 23.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.025.3 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.0 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.026.7 23.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.027.6 23.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.028.5 23.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.029.6 23.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.030.7 23.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.032.0 23.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.033.3 23.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.034.9 23.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.036.5 23.7 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.038.4 23.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.040.5 23.9 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.042.7 24.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.045.2 24.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.048.0 24.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.051.0 24.4 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.054.3 24.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.058.0 24.8 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.062.1 25.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.066.6 25.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.071.6 25.5 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0


161


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.577.0 25.8 0.0149 0.0113 0.0 0.0 0.0 0.083.1 26.1 0.0301 0.0228 0.0 0.0 0.0 0.089.7 26.5 0.0592 0.0445 0.0152 0.0 0.0 0.097.1 26.9 0.113 0.0843 0.0287 0.0 0.0 0.0105 27.3 0.208 0.154 0.0524 0.0 0.0 0.0114 27.8 0.370 0.273 0.0924 0.0111 0.0 0.0124 28.3 0.634 0.464 0.157 0.0193 0.0 0.0135 28.9 1.05 0.762 0.257 0.0323 0.0 0.0147 29.5 1.66 1.20 0.404 0.0518 0.0 0.0160 30.2 2.54 1.82 0.612 0.0800 0.0 0.0175 31.0 3.73 2.67 0.892 0.119 0.0 0.0191 31.9 5.27 3.76 1.25 0.170 0.0 0.0209 32.8 7.19 5.10 1.69 0.234 0.0122 0.0228 33.9 9.46 6.67 2.21 0.310 0.0168 0.0250 35.0 12.0 8.44 2.79 0.396 0.0223 0.0274 36.3 14.8 10.3 3.41 0.489 0.0285 0.0300 37.6 17.6 12.3 4.04 0.586 0.0352 0.0

LEGENDA:

0.0 0.0111 0.113 1.05 − 17.6Cmet < 0.01 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet >MDKrp Cmet −max



u osama propagacije y=±0.0−0.5⋅d, na rastojanju x∼ 70 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na rastojanju x∼ 85 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na rastojanju x∼ 110 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na rastojanju x∼ 200 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


u osama propagacije y= ± 0.0−0.5⋅d, na oko l∼ 95 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.0⋅d, na oko l∼ 100 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 1.5⋅d, na oko l∼ 125 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0⋅d, na oko l∼ 170 m od centra tankvane u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d se ne bi pojavila u celom mernom opsegu


162

C>

MD

Km

etrp

C>

MD

Km

etop

Slik

a 2.

2.15

. − P

opre

~na

prop

agac

ija m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

8.0

m


163


u centralnoj osiy= 0.0⋅d, na rastojanju od x∼ 134 m, a prostirala bi se do kraja mernogopsega, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane




��

��

��

��

��

��

��

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

8.0

m (

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5



u osama strujanja y= ± 0.0−2.5⋅d, uop{te ne bi bila uspostavljena na ~itavom mernomopsegu, do rastojanja x= 300 m od centra tankvane



Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 28.0 m, ne bi bila dostignuta umernom opsegu do x= 300 m od centra tankvane, a najvi{a dostignuta vrednost, dostignuta narastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, iznosila bi Cmet−max∼ 18 ppm {to bi bilo oko ∆Cmet∼ 45% odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru MDKrp= 40 ppm.


164

��0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0.5

0.55

0.6

-25 0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

8.0

m (

ppm

)y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5


Bo~ni pad vrednosti koncentracije metanola, po osama propagacije vezanim za dimenzijeparnog oblaka, y= ± 0−2.5⋅d, ukazivao bi na sporu i slabu molekulsku difuziju, koja bi izazivalavelike padove koncentracije metanola unutar parnog oblaka, a veoma velike padove metanola izvanparnog oblaka. Za analizu kvaliteta bo~ne propagacije koncentracije metanola u sloju vazduha du`trase propagacije, mogu se koristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:



δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆

∆ − podu`ni gradijent razlike koncentracije metanol







165




U okviru dimenzija parnog oblaka, do bo~nih osa y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van parnog oblakaza istu vrednost bo~ne dimenzije y= ± 1.0−2.5⋅d, kao i u bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanjux= 51 m od centra tankvane, bio bi uspostavljen minimalni bi neki pad koncentracije metanola nanivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


Na rastojanju x= 51 m od izvora emisije, gradijenti bo~ne propagacije metanola u ravnikote z= 28.0 m, unutar projekcije parnog oblaka, u okviru osa propagacije y= 0−1.0⋅d, kao i vanprojekcije gasnog oblaka, u okviru osa propagacije y= 1.0−2.0⋅d, kretali bi se u okviru nivoavrednosti pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm.

c) Lokacija x1= 147 m od centra tankvanereferentna ravan z= 28.0 m




Van dimenzija parnog oblaka, odnosno u okviru bo~nih osa y= ± 1.0−2.0⋅d, padkoncentracije metanola u % kretao bi se u odnosu 1 : 3× : 100%.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 66 1 20 0 46

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 46

14 750 03

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 20 0 404 0 80

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 80

14 750 05


166

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 404 0 0518 0 35

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 35

14 750 02

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0518 0 0 0 05

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05

14 750 0

∆y= 2.0−2.5⋅d










Kako bi se bo~na propagacija odvijala od centralne ose propagacije ka bo~nim osamapropagacije, usvoji}e se da je pozitivan smer bo~nog gradijenta propagacije metanola od centralneose parnog oblaka ka bo~nim osama propagacije..

∆y= 0.0−0.5⋅d

∆C ppm C C ppmmet met mety y y( ) . .. .= − = − =

2 1

17 6 12 3 5 30

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 3018 8

0 28


167

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

12 3 4 04 8 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 08 3

18 80 44

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

4 04 0 586 3 45

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 4518 8

0 18

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 586 0 0352 0 55

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 5518 8

0 03

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0352 0 0 0 04

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0418 8

0 0




x= 30 m x= 50 m x= 150 m x= 300 m δC3/δC4 (×)∆yδCmet δCmet δCmet δCmet rast pad

0.0−0.5⋅d 0.0 0.0 0.03 0.28 9.3 −0.5−1.0⋅d 0.0 0.0 0.05 0.44 8.8 −1.0−1.5⋅d 0.0 0.0 0.02 0.18 9.0 −1.5−2.0⋅d 0.0 0.0 0.0 0.03 100% −2.0−2.5⋅d 0.0 0.0 0.0 0.0 − −

Du` rastojanja ∆x= 0−300 m od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, gradijenti bo~ne propagacije metanola bi permanentno rastli u svim osamapropagacije y= ± 0.0−2.0⋅d do x∼ 300 m od centra tankvane, dok u osama propagacijey= ± 2.5⋅d se ne bi uspostavio gradijent bo~ne propagacije izvan razmene metanola u vidupojedina~nih molekula.



168

Gradijent bo~ne propagacije metanola na koti z= 28.0 m u okviru osa propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, bi se kretao:





u osama propagacije y= ± 2.0−2.5⋅d bio bi uspostavljen zanemarljivo mali gradijentbo~ne propgacije metanola nivoa pojedina~nih molekula

U slu~aju akcedentnog havarijskog izlivanja metanola iz sistema za skladi{tenje metanola,iz cisterni u tankvanu, na nivou kote z= 28.0 m, sporo bi do{lo do difuzije molekula metanola uokolni vazduh.

Do kontaminacija vazduha metanolom izvan granica prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru, do{lo bi momentalno po izlivanju metanola izcistermne u tankvanu, na lokaciji zadnje ivice tankvane, maksimalnog nivoa za 50% manjeg odmaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru (Cmet∼ 0.5⋅MDKrp= 20 ppm).



Ukoliko nema uslova ni za bo~nu ni za evakuaciju na gore, trebalo bi bilo sa~ekati na kotiz= 20.0 m, do potpunog prekidanja emisije metanola iz tankvane, i pada nivoa kontaminacijevazduha metanolom pri tlu na Cmet<1−2⋅MDKrp,pre nego se po~ne sa evakuacijom na kotu tla.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, na nivou kote z= 24.0 m, do rastojanja x= 300 m od izvora emisije, bila bi bo~naevakuacija, pa evakuacija na kotu tla, odnosno evakuacija na vi{e kote do sniàvanja nivoakontaminacije, pa evakuacija na kotu tla, ili zadràvanje do potpunog prekida emisije metanola iztankvane i sniàvanja nivoa kontaminacije, pa evakuacija na kotu tla, a zatim bo~na evakuacijaprisutnih iz ugroène zone po nivou kote tla z= 0.0 m.


169

2.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJA METANOLA DO X= 300 m

Oblast propagacije metanola na rastojanju do x= 300 m od izvora emisije, koja je lociranau okviru kompleksa Kombinata MSK, predstavljala bi po pitanju kontaminacije metanolom oblastvisokog rizika iz nekoliko razloga:

parni oblak bi imao visoki sadràj metanola koncentracija metanola u vazduhu oko parnog oblaka bila bi zna~ajno velika vertikalna propagacija koncentracije metanola Cmet>MDKop= 1 ppm bi se kretala u

sloju vazduha od kote tla do h∼ 42.0 m vertikalna propagacija koncentracije metanola Cmet>MDKrp= 40 ppm bi se kretala u

sloju vazduha od kote tla do h∼ 22.0 m

Vertikalna propagacija parnog oblaka bi obuhvatila sve objekate u kompleksu KombinataMSK, koji bi bili na pravcu propagacije parnog oblaka, tako da bi se svi objekti na pravcupropagacije parnog oblaka prakti~no na{li u samom parnom oblaku, ~ime bi svi prisutni u objektimabili izloèni visokom riziku usled opasno visoke koncentracije metanola u masi parnog oblaka.

êoni front parnog oblaka pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 300 m od izvoraemisije, centra tankvane, imao bi dijametar Dgo∼ 76 m.

Bo~na propagacija parnog oblaka bi obuhvatila veliki deo vazduha u radnom prostorukompleksa Kombinata MSK, ~ime bi svi prisutni na kontaminiranim radnim platoima i u objektimabili izloèni visokom riziku usled velike koncentracije metanola u masi parnog oblaka.

êoni front mase kontaminiranog vazduha oko parnog oblaka, koji bi bio u koaksijalnojpostavci u odnosu na parni oblak, pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 300 m od izvora emisije,imao bi dijametar Dfv∼ 150 m, {to bi predstavljalo veoma veliku povr{inu kontaminiranog vazduhametanolom.

Iz prezentiranih analiza rezultata, kako za sam parni oblak, tako i za vazduh oko parnogoblaka, proizilazi da bi se najve}a razlika koncentracija metanola uspostavljala u okviru samogparnog oblaka, od ose ka spoljnjoj povr{ini parnog oblaka, pri ~emu bi brzina difuzije unutar parnogoblaka rasla sa rastojanjem od ose ka periferiji parnog oblaka.

Brzina difuzije od spoljne povr{ine parnog oblaka radijalno kroz okolni vazduh opadala bisa rastojanjem. Maseni efekat difuzije bi bio jednak u parnom oblaku i kroz okolni vazduh, tako {tobi transfer mase opadao sa rastojanjem 0.5⋅d, odnosno sa polovinom {irine poluoblaka.

Na slikama 2.3.1. i 2.3.2. prikazano je kretanje bo~ne propagacije metanola po vertikalnompravcu, a na slici 2.3.3. vertikalna propagacija metanola.

Najbolje je kretanje bo~ne propagacije metanola u vertikalnom pravcu pratiti i analiziratipreko kretanja oblasti prekora~enja na nivou referentnih ravni po vertikalnom pravcu.

Oblasti prekora~enja su prezentirane u obliku oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola u radnom prostoru, Cmet> MDKrp= 40 ppm, kao i oblasti prekora~enjamaksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm.

U posmatranoj oblasti do rastojanja x= 300 m od centra tankvane, oblasti prekora~enjabile bi ravnomerno raspore|ene, kako po vertikalnoj tako i po bo~noj priopagaciji metanola ponivoima.

Oblasti prekora~enja koncentracije metanola bi se sa porastom merne visine smanjivale.Promena obima oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm bi se vi{e smanjivala sa porastom merne visine, od oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru,Cmet> MDKrp= 40 ppm, na koti z= 0.0 m bi zauzimala pribli`no duplo ve}u povr{inu, na kotiz= 8.0 m bi zauzimala skoro jednaku povr{inu, dok bi na koti z= 16.0 m zauzimala pribli`no duplomanju povr{inu, od oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola naotvorenom prostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm.

SVESKA 3 - GLAVA 2

170

C >MDKmet rp C >MDKmet op



C >MDKmet rpC >MDKmet op





Slika 2.3.1. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije metanola po nivoima − deo I


171







Slika 2.3.2. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije metanola po nivoima − deo II

Na kraju, na kotama iznad z> 20.0 m do{lo bi do prestanka egzistencije oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru, pa bi u masivazduha iznad kote z= 20.0 m zona prekora~enja Cmet> MDKop= 1 ppm ~inila kompletnuzapreminu kontaminiranog vazduha, na pravcu propagacije parnog oblaka.

Sa porastom visine posmatranog sloja vazduha oblasti prekora~enja koncentracija usledbo~ne propagacije metanola radijalno od ose parnog oblaka bi se pomerale unapred i me|usobnoudaljavale. Pri tome bi se oblast prekora~enja maksimalno dozvolejene koncentracije u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, udaljavala od tankvane i sve uo~ljivije smanjivala. Oblastprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm bi se samo vidno udaljavala od tankvane, dok smanjivanje obima ne bi bilotako drasti~no uo~ljivo.

SVESKA 3 - GLAVA 2

172

C >MDKCO rp

LEGENDA:

C >MDKCO op

Slika 2.3.3. − Zone prekora~enja vertikalne propagacije metanola

Sa aspekta bezbednosti zaposlenih na kompleksu Kombinata MSK, a pre svegamogu}nosti evakuacije ugroènih iz kontaminiranih zona, mogla bi se uo~iti odre|ena podelakontaminiranog vazduha po vertikali, u odnosu na uo~ene i izmerene karakteristike:

sloj ∆z= 0−8 m zbog visokih vrednosti koncentracije metanola, predstavljao bi slojvazduha najvi{eg stepena ugroènosti, pa bi ovde bilo izuzetno zna~ajno da uobjektima na navedenim kotama postoji mogu}nost evakuacije prvo u bo~nom pravcu

sloj ∆z= 8−16 m zbog velike povr{ine prekora~enja koncentracije metanola,predstavljao bi sloj vazduha stepena ugroènosti reda veli~ine nekoliko puta uve}anemaksimalno dozvoljene kontaminacije u radnom prostoru, pa bi i ovde bilo zna~ajnoda u objektima na navedenim kotama postoji mogu}nost evakuacije prvo u bo~nompravcu, a drugo u vertikalnom pravcu

sloj ∆z= 16−28 m zbog niskih vrednosti koncentracije metanola, predstavljao bi slojvazduha stepena ugroènosti reda veli~ine oko maksimalno dozvoljene kontaminacijeu radnom prostoru, tako da ovde ne bi bilo prioritetno zna~ajno da u objektima nanavedenim kotama postoji mogu}nost evakuacije prvo u bo~nom pravcu, ve} bi bilojednako zna~ajno da postoji mogu}nost evakuacije u vertikalnom pravcu

Stoga bi bilo poèljno da se u svim ve}im poslovnim objektima u okviru kompleksaKombinata MSK, do visine h= 8 m, osposobi najmanje po jedna evakuaciona soba bez prozora saskladi{tem za{titnih sredtava, gas maski, aspiratora, za{titnih nao~ara i sli~no, u koju bi se izvr{ilaprivremena evakuacija zaposlenih u tom objektu, u slu~aju kada, zbog gore navedenihnepovoljnosti, prethodna evakuacija u bo~nom ili vertikalnom pravcu kroz poslovni objekat ne bibila mogu}a, a evakuacija spu{tanjem na tlo bi zbog koncentracije metanola bila visoko rizi~na pozdravlje zaposlenih.

OBLAST OTVORENOG PROSTORA

173

3. OBLAST OTVORENOG PROSTORA


Pod otvorenim prostorom se moè smatrati oblast izme|u objekata u okviru kompleksaKombinata MSK, od rastojanja x= 300 m od centra tankvane, i JZ predgra|a Kikinde, do rastojanjax= 3 km od centra tankvane.

Po~etni, najmanji deo otvorenog prostora, obuhvatao bi deo otvorenog radnog prostoraKombinata MSK.

Sredi{nji, najve}i deo otvorenog prostora, obuhvatao bi otvoreni prostor izme|uKombinata MSK i Kikinde, koji se karakteri{e obradivimim povr{inama, a koje preseca magistralniput za Novi Sad.

Krajnji, manji deo otvorenog prostora, obuhvatao bi jugozapadno predgra|e Kikinde ukome se nalaze saobra}ajne obilaznice i saobra}ajnice na pravcima J−JZ−Z iz Kikinde.


Rast. nizvetar

Visina oseoblaka

Polu{irinaoblaka





270 0.00 36.00 194 981 1800309 0.00 38.10 166 992 1800355 0.00 40.50 140 1010 1800407 0.00 43.20 118 1020 1800468 0.00 46.40 98.2 1040 1800539 0.00 50.00 81.4 1060 1800620 0.00 54.10 67.0 1090 1800714 0.00 58.90 54.8 1110 1800823 0.00 64.30 44.6 1150 1800949 0.00 70.40 36.1 1180 1800

1100 0.00 77.40 29.1 1230 18001260 0.00 85.30 23.4 1280 18001460 0.00 94.30 18.7 1340 18001680 0.00 104.00 14.9 1400 18001950 0.00 116.00 11.9 1480 18002250 0.00 129.00 9.46 1570 18002600 0.00 143.00 7.52 1680 18003000 0.00 159.00 5.97 1800 1800

Parni oblak u celom posmatranom opsegu ∆x= 300−3000 m bi se i dalje {irio po tlu(dijagram 3.1.2.) i podizao od kote tla u vis (dijagram 3.1.1.).

Kriva Cmet> MDKop= 1 ppm u parnom oblaku bi se i dalje pela u vis, tako da bi se odvisine hul= 42 m, na po~etku posmatrane oblasti na rastojanju x= 300 m od centra tankvane,podigla na visinu od hmax∼ 126 m od tla na kraju posmatrane oblasti, na rastojanju x= 3 km odcentra tankvane.

Celokupni vazdu{ni prostor iznad tla u posmatranoj oblasti mogao bi se podeliti nanekoliko zona, zavisno od obima kori{}enja spoljnog prostora:


zona ljudske populacije od nivoa {kolske dece, visine h=1.0−2.0 m iznad tla zona u~esnika u saobra}aju, visine od h= 1.0−3.0 m iznad tla

SVESKA 3 - GLAVA 3

174

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120125130

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Vis

ina

Cm

et=

MD

Kop

= 1

ppm

(m

)

visina MDKop

Dijagram 3.1.1. − Vertikalna propagacija metanola do x= 3 km u pravcu strujanja vetra

-160-150-140-130-120-110-100

-90-80-70-60-50-40-30-20-10

0102030405060708090

100110120130140150160

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 3.1.2. − [irenje parnog oblaka od centra tankvane do rastojanja x= 3 km upravcu strujanja vetra

Stoga bi, u odnosu na prethodnu analiziranu oblast, obim analize u oblasti otvorenogprostora bio zna~ajno niì u delu vertikalne propagacije metanola i sveo bi se prakti~no samo naanalizu bo~ne propagacije metanola u ravnima z= 0.0 m, z= 1.0 m, z= 2.0 m i z= 3.0 m, {to biodgovaralo slojevima vazduha u kojima se moè o~ekivati ugroàvanje ljudi i ìvotinja metanolom.


175

U odnosu na programske mogu}nosti SLAB−a i analiti~ke potrebe postavljenog problemahipoteti~kog akcedenta na postrojenju za skladi{tenje metanola, najsvrsishodnija analizakoncentracija metanola u vazduhu okolne sredine bila preko postavljanja referentnih ravni nakotama na slede}i na~in:

najvi{e angaòvani deo na otvorenom prostoru, u saobra}aju i u poljskim radovima,od kote od tla do kote z= 3.0 m, na ∆h= 1 m visine (h= 0.0−3.0 m, ∆h= 1 m), koje jestoga neophodno analizirati na otvorenom prostoru izme|u Kombinata MSK iKikinde

Pad koncentracije metanola u parnom oblaku u navedenim referentnim ravnima bio bi uceloj posmatranoj oblasti ravnomeran, dok bi vrednosti koncentracija minimalno odstupala(opadale) sa porastom visine kote analiziranih referentnih ravni.

Na bazi rezultata iz tabele 3.1.1. moè se zaklju~iti da bi se nastavio ravnomeran padkoncentracije metanola u parnom oblaku, ve}i u pravcu horizontalne propagacije metanola poddejstvom strujanja vetra u posmatranoj zoni od 3 km, a manji u pravcu bo~ne propagacije metanola,kao posledica ve}eg {irenja parnog oblaka od molekulske difuzije CH3OH, uspostavljene izme|uparnog oblaka i slojeva okolnog vazduha.

Propagacija parnog oblaka u posmatranoj oblasti izme|u rastojanja ∆x= 300−3000 m odcentra tankvane, mogla bi se podeli na dve zone:

zona prekora~enja Cmet> MDKrp= 40 ppm, u opsegu rastojanja x= 300−890 m zona prekora~enja Cmet> MDKop= 1 ppm, u celom opsegu rastojanja x= 0.3−3 km

3.1.1. ZONA PREKORAÊNJA Cmet> MDKrp= 40 ppm

Daljom propagacijom parnog oblaka sa metanolom u pravcu vetra, u drugoj zoni oblastiotvorenog prostora, u okviru rastojanja x= 300−900 m od centra tankvane, nastavljao bi seravnote`ni pad koncentracije metanola (dijagram 3.1.3.).

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

300 320 340 360 380 400 420 440 460 480 500 520 540 560 580 600 620 640 660 680 700 720 740 760 780 800 820 840 860 880 900


Kon

cent

raci

ja C

O u

osi

par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 3.1.3. − Kretanje koncentracije metanola u centralnoj osi parnog oblaka narastojanju od x= 300 − 900 m

SVESKA 3 - GLAVA 3

176

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoruCmet> MDKrp= 40 ppm, u zoni otvorenog prostora, van kompleksa Kombinata MSK, nastavljala bise na istu zonu u okviru kompleksa Kombinata MSK, sa kojom bi ~inila jedinstvenu celinu, odcentra tankvane do rastojanja x∼ 890 m od centra tankvane.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru bise zavr{avala na lokaciji neposredno ispred magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, tako da bi rizi~nakontaminacija metanolom izvan kompleksa Kombinata MSK postojala samo na otvorenom polju donavedenog magistralnog puta.

3.1.2. ZONA PREKORAÊNJA Cmet> MDKop= 1 ppm

Daljom propagacijom gasnog oblaka sa metanolom u pravcu vetra, u zoni oblastiotvorenog prostora, u okviru rastojanja x= 0.9−3 km od centra tankvane, nastavljao bi se daljiravnote`ni pad koncentracije metanola u okviru oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru (dijagram 3.1.4.).

0123456789

10111213141516171819202122232425262728293031323334353637383940

900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja C

O u

osi

par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 3.1.4. − Kretanje koncentracije metanola u centralnoj osi gasnog oblaka narastojanju od x=0.9 − 3 km

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u zoni otvorenog prostora, van kompleksa Kombinata MSK,nastavljala bi se na istu zonu u okviru kompleksa Kombinata MSK, sa kojom bi ~inila jedinstvenucelinu, postavljenu koaksijalno oko prethodne zone maksimalno dozvoljene koncentracije metanolau radnom prostoru, od centra tankvane pa do kraja merne zone, do rastojanja x∼ 3 km.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru trajala bi neprekidno na celokupnom potezu merne zone na lokaciji, tako da bi se u ovojzoni nalazili deo magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, otvoreni prostor obradivih povr{ina izme|umagistralnog puta i JZ induastrijskog predgra|a Kikinde, kao i deo pristupnih i obilaznihsaobra}ajnica i industrijskih i drugih objekata u JZ delu industrijske zone Kikinde.

Ukupni efekat dejstva parnog oblaka i koncentracije metanola u ovoj zoni, zbog niskihvrednosti koncentracije metanola, spadao bi u nivo uticaja nièg rizika.


177




Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 0 1 2 3270 36.0 194 193 191 188309 38.1 166 165 164 161355 40.5 140 140 139 137407 43.2 118 118 117 116468 46.4 98.2 98.1 97.6 96.8539 50.0 81.4 81.3 80.9 80.4620 54.1 67.0 66.9 66.7 66.3714 58.9 54.8 54.7 54.6 54.3823 64.3 44.6 44.5 44.4 44.3949 70.4 36.1 36.1 36.0 35.9

1100 77.4 29.1 29.1 29.0 29.01260 85.3 23.4 23.3 23.3 23.31460 94.3 18.7 18.7 18.7 18.61680 104 14.9 14.9 14.9 14.91950 116 11.9 11.9 11.9 11.92250 129 9.46 9.45 9.45 9.442600 143 7.52 7.52 7.51 7.513000 159 5.97 5.97 5.97 5.97

LEGENDA:5.97 44.3 194

Cmet> MDKop Cmet>MDKrp Cmet−max

U celoj posmatranoj zoni, od rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane pa do kraja mernezone, do rastojanja x= 3 km, u sloju visine od kote tla do h= 1 m od tla bila bi uspostavljena visokadinami~ka ravnoteà koncentracije metanola po vertikali.

Pri tome bi razlika koncentracija metanola izme|u slojeva opadala od po~etne vrednostina nivou MDK metanola na otvorenom prostoru ∆Cmet∼ MDKop= 1 ppm, od rastojanja x∼ 300 m odcentra tankvane, preko razlike nivoa realne koncentracije metanola ∆Cmet∼Cmet−r= 0.1 ppm, odrastojanja x∼ 400 m od centra tankvane, do razlike nivoa koncentracije metanola u tragovima∆Cmet∼Cmet−t= 0.01 ppm, od rastojanja x∼ 2 km od centra tankvane (dijagram 3.2.1.).

U celoj posmatranoj zoni, od rastojanja x∼ 300 m od centra tankvane pa do kraja mernezone, do rastojanja x= 3 km, bila bi u sloju visine od ∆h= 1−2 m od tla tako|e uspostavljena visokadinami~ka ravnoteà koncentracije metanola po vertikali.

Pri tome bi razlika koncentracija metanola izme|u slojeva opadala od po~etne vrednostinivoa MDK metanola na otvorenom prostoru ∆Cmet∼ MDKop= 1 ppm, od rastojanja x∼ 350 m odcentra tankvane, preko razlike nivoa realne koncentracije metanola ∆Cmet∼Cmet−r= 0.1 ppm, odrastojanja x∼ 700 m od centra tankvane, do razlike nivoa koncentracije metanola u tragovima∆Cmet∼Cmet−t= 0.01 ppm, od rastojanja x∼ 2 km od centra tankvane (dijagram 3.2.1.).

U celoj posmatranoj zoni, izme|u slojeva visine do ∆h= 2−3 m od tla u okviru rastojanja∆x= 300−1000 m od centra tankvane, bila bi tako|e uspostavljena visoka dinami~ka ravnoteàkoncentracije metanola po vertikali.


178

��

��

��

��

��

��

��

��

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120125130135140145150155160165170175180

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u os

i str

ujan

ja y

= 0

.0xd

(pp

m)

z= 0.0 mz= 1.0 mz= 2.0 m

��z= 3.0 m

Dijagram 3.2.1. − Kretanje koncentracije metanola u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅du okviru kota ∆z= 0.0−3.0 m

Pri tome bi razlika koncentracija metanola izme|u slojeva opadala od po~etne vrednostinivoa MDK metanola na otvorenom prostoru ∆Cmet∼ MDKop= 1 ppm, od rastojanja x∼ 400 m odcentra tankvane, preko razlike nivoa realne koncentracije metanola ∆Cmet∼Cmet−r= 0.1 ppm, odrastojanja x∼ 900 m od centra tankvane, do razlike nivoa koncentracije metanola u tragovima∆Cmet∼Cmet−t= 0.01 ppm, od rastojanja x∼ 2 km od centra tankvan (dijagram 3.2.1.).

Od rastojanja x∼ 400 m od centra tankvane pa do kraja merne zone, do rastojanja x= 3 km,bila bi u analiziranim slojevima do visine ∆h= 0.0−2.0 m, uspostavljena visoka dinami~ka ravnoteàkoncentracije metanola po vertikali, a od rastojanja x> 900 m od centra tankvane, razlikakoncentracija metanola izme|u navedenih slojeva bila bi nià od realne koncentracije metanolaCmet≤ Cmet−r= 0.1 ppm (dijagram 3.2.1.).

Potpuna ravnote`na koncentracija metanola u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d u svimanaliziranim slojevima ∆z= 0.0−3.0 m, postigla bi se ve} na rastojanju od x∼ 500 m od izvora emisije,a od rastojanja x> 1.1 m od centra tankvane, razlika koncentracija metanola izme|u navedenihslojeva bila bi nià od realne koncentracije metanola Cmet≤ Cmet−r= 0.1 ppm.

Moè se re}i da bi se za rastojanja preko x> 1.1 km, kompletan sloj ∆z= 0.0−3.0 mpona{ao kao homegenizovani vazduh kontaminiran metanolom, koji bi se nadalje kretao kao frontzaga|enog vazduha u pravcu propagacije gasnog oblaka.

Prakti~no, od rastojanja x∼ 1.1 km na koncentraciju metanola ne bi uticala visina slojavazduha u opsegu kota ∆z= 0.0−3.0 m, tako da bi svi koji bi se na{li u sloju kontaminiranog vazduhaod kote tla do visine h= 3.0 m, bili izloèni pribli`no istom stepenu i obimu zaga|enja.

Homogenizovani vazduh, koji bi se formirao oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, odrastojanja x∼ 1.1 km, kao svojevrsni front zaga|enog vazduha sa konstantnom vertikalnom i bo~nomraspodelom koncentracije metanola u celokupnoj zapremini, strujanjem vetra bi se dalje odnosio uzneprekidno {irenje parnog oblaka pri tlu.

Time bi se stvarala sve ve}a i ve}a zapremina homogenizovanog vazduha kontaminiranogmetanolom, pa bi jednaka raspodela koncentracije metanola u kompletnoj zapremini sa {irenjemfronta zaga|enog vazduha ravnomerno opadala u pravcu podu`ne propagacije parnog oblaka.


179

Slika 3.2.1. − Vertikalna propagacija metanola u ravni ose strujanja y= 0.0⋅d

Ovako definisani front zaga|enog vazduha, sa konstantnom vertikalnom i bo~nomraspodelom koncentracije metanola oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, formirao bi seneposredno uz magistralni put za Novi Sad, te bi nadalje kao homogenizovani front vazduhazaga|en metanolom nastavljao da se {iri preko magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, pa dalje,pruànjem preko otvorenog polja u pravcu propagacije gasnog oblaka, sve do JZ predgra|aKikinde.

U prednjem delu analizirane zone, u oblasti u okviru rastojanja ∆x= 300−1100 m od centratankvane, bila bi u najve}em delu zone uspostavljena koncentracija metanola koja bi prevazilazilagranicu maksimalno dozvoljene koncentracije u radnom prstoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, u svimanaliziranim slojevima vazduha na delu otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK imagistralnog puta Kikinda−Novi Sad.

U drugom delu analizirane zone, u oblasti u okviru rastojanja ∆x= 1.1−3.0 km od centratankvane, bila bi samo uspostavljena koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicumaksimalno dozvoljene koncentracije u spoljnom vazduhu Cmet> MDKop= 1 ppm, u svimanaliziranim slojevima vazduha na delu magistralnog puta Kikinda−Novi Sad i otvorenom prostoruizme|u magistralnog puta i JZ pedgra|a Kikinde.

Koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljene koncentracijeu radnom prostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, bila bi uspostavljena na rastojanju:

na kotama z= 0.0−3.0 m, u opsegu rastojanja ∆x∼ 300−900 m od izvora emisije

Koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljene koncentracijeu spoljnom vazduhu Cmet> MDKop= 1 ppm, bila bi uspostavljena na rastojanju:

na kotama z= 0.0−3.0 m, u opsegu rastojanja ∆x∼ 0.9−3.0 km od izvora emisije


180

Uspostavljeno prekora~enje vrednosti granice maksimalno dozvoljene koncentracije uspoljnom vazduhu Cmet> MDKop= 1 ppm, nastavljalo bi se i dalje, izvan posmatrane oblasti, prekorastojanja x= 3 km od centra tankvane.

Koncentracija metanola, u sloju vazduha pri tlu u okviru ravni ∆z= 0.0−3.0 m,permanentno bi podu`no opadala, tako da bi se maksimalne vrednosti koncentracije metanoladostizale na po~etku, na rastojanju od x= 300 m od centra tankvane, a minimalne vrednostikoncentracije metanola na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane.

Ugroènost radnika na obradivim povr{inama na otvorenom radnom prostoru, u okviruvisina ∆h= 0−3 m od tla, od rastojanja x= 300 m od centra tankvane, pa do ispred magistralnogputa Kikinda−Novi Sad, do rastojanja x∼ 900 m od centra tankvane, bila bi vi{eg reda, pre svegausled koncentracije metanola koja bi prevazilazila vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije uradnom prostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm.

Ugroènost u~esnika u saobra}aju na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad, kao i radnikana obradivim povr{inama na otvorenom radnom prostoru, u okviru visina ∆h= 0−3 m od tla, odispred magistralnog puta, od rastojanja x= 900 m od centra tankvane, pa do JZ dela predgra|aKikinde, do rastojanja x∼ 3 km od centra tankvane, bila bi nièg reda, po{to bi koncentracijametanola prevazilazila vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm.

Za analizu kvaliteta vertikalne propagacije metanola izme|u slojeva vazduha mogu sekoristiti slede}e uporedne izvedene veli~ine:

∆C ppm C Cmet met meth h( ) = −

2 1

− razlika konc. metanola izme|u dve susedne ravni

δC ppm mC

zmetmeth( / ) =

∆

∆ − vertikalni gradijent razlike konc. metanola

Analiza vertikalnog gradijenta koncentracije metanola bi}e izvr{ena na rastojanjimax1∼ 309 m, x2∼ 949 m, x3∼ 1950 m i x4= 3 km od centra tankvane.

a) Lokacija x1= 309 m od izvora emisijepolu{irina parnog oblaka d= 38.1 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 166 165 164 161

Od kote tla h= 0.0 m pa do kote h= 3.0 m, uspostavljao bi se veoma mali gradijentkoncentracije metanola kroz vazduh oko parnog oblaka, koji bi obuhvatao prostor izme|ureferentnih ravni.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

166 165 1

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1

1 01

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

165 164 1

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆1

1 01


181

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

164 161 3

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

/= = =∆

∆3

1 03


brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi se uravnoteìla sa rastojanjem povertikali, od ose na tlu do kote h= 2.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, uz nizakkapacitet difuzne razmene, nivoa maksimalno dopu{tene koncentracije metanola naotvorenom prostoru δCmet∼ MDKop= 1 ppm

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi po~ela da raste sa rastojanjem povertikali, od ose na koti h= 2.0 m do kote h= 3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, uz trostruko ve}i kapacitet difuzne razmene, do nivoa trostruke maksimalnodopu{tene koncentracije metanola na otvorenom prostoru δCmet≤ 3⋅MDKop= 3 ppm

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 309 m od centra tankvane, posleuravnoteènosti izme|u ravni ∆z= 0.0−2.0 m, uspostavila bi se mala razlika gradijenta vertikalnepropagacije metanola izme|u ravni ∆z= 2.0−3.0 m, koja bi imala vrednost trostruke dimenzijemaksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoru, 3×MDKop= 3⋅1 = 3 ppm.

b) Lokacija x1= 949 m od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 70.4 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 36.1 36.1 36.0 35.9

U najve}em delu mase vazduha, ∆z= 0.0−3.0 m, uspostavio bi se nizak gradijent metanolakroz vazduh oko parnog oblaka na nivou realne koncentracije Cmet∼ 0.1 ppm.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

36 1 36 1 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

36 1 36 0 0 1

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 11 0

0 1

∆z= 2.0 − 3.0 m


182


2 1

36 0 35 9 0 1

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 11 0

0 1


koncentracija metanola u parnom oblaku bila bi ujedna~ena sa rastojanjem povertikali, u okviru kota ∆h= 0.0−1.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, uzekstremno nisku difuznu razmenu nivoa pojedina~nih molekula δCmet ≤ 0.01 ppm, takoda brzina molekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalne propagacijemetanola ne bi egzistirali

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bila bi uravnoteèna sa rastojanjem povertikali, u okviru kota ∆h= 1.0−3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, uz niskudifuznu razmenu, kao i nizak vertikalni gradijent propagacije metanola, nivoa realnekoncentracije metanola δCmet ≤ 0.1 ppm

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 949 m od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−1.0 m uspostavila bi se ravnoteà, a izme~u ravni ∆z= 1.0−3.0 m uspostavila bi seveoma mala uravnoteèna razlika gradijenta vertikalne propagacije metanola, koja bi imalavrednost dimenzije realne koncentracije metanola, Cmet-real= 0.1 ppm.

c ) Lokacija x1= 1950 m od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 116 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 11.9 11.9 11.9 11.9

U najve}em delu mase vazduha, ∆z= 0.0−3.0 m, uspostavila bi se ravnoteà koncentracijametanola, tako da bi prakti~no prestao da postoji gradijent metanola oko parnog oblaka nivoa ve}egkoncentracije metanola u tragovima ∆Cmet∼ Cmet−t= 0.01 ppm.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

11 9 11 9 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

11 9 11 9 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

11 9 11 9 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0


183


koncentracija metanola u parnom oblaku bila bi potpuno ujedna~ena sa rastojanjempo vertikali, u okviru kota ∆h= 0.0−3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, tako dabrzina molekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalne propagacijemetanola ne bi egzistirali u navedenom sloju vazduha

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 1950 m od centra tankvane,izme|u ravni ∆z= 0.0−3.0 m uspostavila bi se potpuna ravnoteà koncentracije metanola, tako dabrzina molekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalne propagacije metanola ne biegzistirali na nivou ve}em od nivoa pojedina~nih molekula metanola, δCmet < Cmet-t= 0.01 ppm.

Tako bi se u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 1950 m od centratankvane, izme|u ravni ∆z= 0.0−3.0 m uspostavio homogeni sloj kontaminiranog vazduha sajednakom koncentracijom metanola u ~itavoj masi vazduha.

d ) Lokacija x1= 3 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 159 m

zr (m) 0.0 1.0 2.0 3.0Cg (ppm) 5.97 5.97 5.97 5.97

U delu mase vazduha, ∆z= 0.0−3.0 m, uspostavio bi se ekstremno nizak gradijent metanolakroz vazduh oko parnog oblaka na nivou razlike koncentracije niè od koncentracije metanola utragovima (koncentracija na nivou pojedina~nih molekula) ∆Cmet< Cmet= 0.01 ppm, tako da bi se ukompletnom sloju vazduha uspostavila visoka dinami~ka ravnoteà, odnosno homogena raspodelametanola u ~itavoj debljini sloja vazduha.


∆z= 0.0 − 1.0 m


2 1

5 97 5 97 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0

∆z= 1.0 − 2.0 m


2 1

5 97 5 97 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0

∆z= 2.0 − 3.0 m


2 1

5 97 5 97 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 01 0

0 0


184

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 3 km od sredine tankvane, sledi:

koncentracija metanola u parnom oblaku bila bi i dalje potpuno ujedna~ena sarastojanjem po vertikali, u okviru kota ∆h= 0.0−3.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnogoblaka, tako da brzina molekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalnepropagacije metanola i dalje ne bi egzistirali u navedenom sloju vazduha

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−3.0 m nastavila bi da se odràva uspostavljena potpuna ravnoteà koncentracijemetanola, tako da brzina molekulske difuzije kroz parni oblak, kao ni gradijent vertikalnepropagacije metanola i dalje ne bi egzistirali na nivou koji bi biove}i od nivoa pojedina~nihmolekula metanola, δCmet < Cmet-t= 0.01 ppm.

Tako bi se u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 3 km od centratankvane, izme|u ravni ∆z= 0.0−3.0 m i dalje odràvao uspostavljeni homogeni sloj kontaminiranogvazduha sa jednakom koncentracijom metanola u ~itavoj masi vazduha.


185



Tabela 3.2.2. Koncentracija metanola u ravni z= 0.0 m u osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d

Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5270 36.0 188 132 43.6 6.24 0.362 0.0309 38.1 161 113 37.1 5.39 0.327 0.0355 40.5 137 95.4 31.3 4.61 0.291 0.0407 43.2 116 80.2 26.3 3.91 0.254 0.0468 46.4 96.8 67.0 21.9 3.28 0.219 0.0539 50.0 80.4 55.5 18.1 2.73 0.186 0.0620 54.1 66.3 45.7 14.9 2.26 0.157 0.0714 58.9 54.3 37.4 12.2 1.85 0.130 0.0823 64.3 44.3 30.5 9.91 1.51 0.107 0.0949 70.4 35.9 24.7 8.03 1.23 0.0874 0.0

1100 77.4 29.0 19.9 6.47 0.990 0.0709 0.01260 85.3 23.3 16.0 5.20 0.796 0.0572 0.01460 94.3 18.6 12.8 4.16 0.637 0.0459 0.01680 104 14.9 10.2 3.32 0.509 0.0368 0.01950 116 11.9 8.16 2.65 0.406 0.0293 0.02250 129 9.44 6.49 2.11 0.323 0.0234 0.02600 143 7.51 5.16 1.68 0.257 0.0186 0.03000 159 5.97 4.10 1.33 0.204 0.0148 0.0

LEGENDA:

0.0 0.0148 0.107 1.23 43.6 188Cmet > 0.001 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet >MDKrp Cmet −max

U osama propagacije y= ± 2.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostavljena koncentracija metanola nivoa pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm, na potezu uokviru celokupnog rastojanja ∆x∼ 300−3000 m od centra tankvane.

U osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena realna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm, u delu zone u okviru rastojanja∆x∼ 300−860 m od centra tankvane, a od rastojanja x> 860 m pa do kraja mernog podru~ja,x= 3 km, bila bi uspostavljena zona koncentracije metanola u tragovima Cmet> 0.01 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−1100 m od centratankvane, a od rastojanja x> 1100 m pa do kraja mernog podru~ja, x= 3 km, bila bi uspostavljenarealna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, na celom mernom podru~ju uokviru rastojanja od ∆x= 300−3000 m od centra tankvane, bila bi nastavljena ranije uspostaviljenakoncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm.


186


Slika 3.2.2. − Popre~na propagacija metanola u ravni z= 0.0 m

U osama propagacije y= ± 0.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−680 m od centratankvane, a od rastojanja x> 680 m pa do kraja mernog podru~ja x= 3 km, bila bi uspostavljenakoncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−880 m od centratankvane, a od rastojanja x> 880 m pa do kraja mernog podru~ja x= 3 km, bila bi uspostavljenakoncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm.

Koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljene koncentracijeu vazduhu na otvorenom prostoru u spoljnom vazduhu, nivoa Cmet> MDKop= 1 ppm (slika 3.2.2.),bila bi nastavljena:

u centralnoj i bo~nim osama y= ± 0.0−1.0⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 300 m do krajamernog opsega, rastojanja x> 3 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 300 m pa do rastojanjax∼ 1100 m od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, ova koncentracija up{te ne bi bila uspostavljena

Koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljene koncentracijeu vazduhu radnog prostora, nivoa Cmet> MDKrp= 40 ppm (slika 3.2.2.), bila bi nastavljena:

u centralnoj osi y= 0.0⋅d u opsegu rastojanja od x= 300 m pa do rastojanja x∼ 880 mod centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d u opsegu rastojanja od x= 300 m pa do rastojanjax∼ 680 m od centra tankvane



187

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti tla z= 0.0 m, iznosila biCmet−max∼ 172 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane {to bibila koncentracija metanola prili~no izvan granica maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru, MDKrp= 40 ppm (∆Cmet∼ 4.3×).

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni t

la z

= 0

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5


��

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni t

la z

= 0

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0

�� y/d=2.5

Dijagram 3.2.3. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni tla z= 0.0 m −ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d


188

Bo~ni pad vrednosti koncentracije metanola, po osama propagacije vezanim za dimenzijeparnog oblaka, y= ± 0−2.5⋅d, ukazivao bi na sporiju molekulsku difuziju, koja bi izazivala srednjepadove koncentracije metanola unutar parnog oblaka, a velike padove metanola izvan parnogoblaka.




δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆


a) Lokacija x1= 309 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 38.1 m





U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 309 m od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

161 113 48

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 048

19 052 52

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

113 371 75 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 075 9

19 053 98

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 1 5 39 31 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 031 7

19 051 66


189

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 39 0 327 5 06

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 06

19 050 26

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 327 0 0 0 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 33

19 050 02


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 0.0−5 ppm/m


b) Lokacija x1= 949 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 70.4 m




U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 949 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracije metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

35 9 24 7 11 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 235 2

0 32

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

24 7 8 03 16 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 735 2

0 47


190

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

8 03 1 23 6 80

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 8035 2

0 19

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 23 0 0874 1 14

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1435 2

0 03

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0874 0 0 0 09

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0935 2

0 0


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, rastao bi od δCmet∼ 0.0−0.5 ppm/m

gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCmet∼ 0.2−0.0 ppm/m

c) Lokacija x1= 1950 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 116 m






∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

11 9 8 16 3 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 758

0 06


191

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

8 16 2 65 5 51

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 5158

0 09

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

2 65 0 406 2 24

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 2458

0 04

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 406 0 0293 0 39

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3958

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0293 0 0 0 03

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0358

0 0




d) Lokacija x1= 3000 m od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 159 m







192

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

5 97 4 10 1 87

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 8779 5

0 02

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

4 10 1 33 2 77

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 7779 5

0 03

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 33 0 204 113

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1379 5

0 01

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 204 0 0148 0 19

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1979 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0148 0 0 0 015

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01579 5

0 0




x= 309 m x= 949 m x= 1950 m x= 3000 m δC1 /δC4 (×)∆yδCmet δCmet δCmet δCmet rast pad

0.0−0.5⋅d 2.52 0.32 0.06 0.02 − 1260.5−1.0⋅d 3.98 0.47 0.09 0.03 − 1331.0−1.5⋅d 1.66 0.19 0.04 0.01 − 1661.5−2.0⋅d 0.26 0.03 0.0 0.0 − 8.72.0−2.5⋅d 0.02 0.0 0.0 0.0 − 100%



193

Gradijent bo~ne propagacije metanola na koti tla z= 0.0 m u okviru osa propagacijey= ± 0.0−2.5⋅d, bi se kretao:

u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 126× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 133× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 166× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 8.7× do rastojanja x∼ 1 km od centra tankvane, pad od

100% izme|u rastojanja ∆x∼ 1−2 km, pa na nivou razmene molekula do x∼ 3 km u osama y= ± 2.0−2.5⋅d pad od 100% do rastojanja x∼ 1 km od centra tankvane, pa na

nivou razmene molekula do x∼ 3 km

Vrednosti koncentracija metanola na otvorenom prostoru, na koti tla z= 0.0 m, izme|ukompleksa Kombinata MSK i gradske zone Kikinde, u osnovi bi bile niske.

Na po~etku obradivih otvorenih povr{ina, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane, bilabi najve}a koncetracija metanola u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, koja bi inosila Cmet−max= 172 ppm,{to bi bilo za oko 4.3× ve}e od MDKrp za metanol.

Ve} na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, na lokaciji oko magistralnog puta Kikinda− Novi Sad, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala bi ispodCmet−max < MDKrp= 40 ppm.

Na obradivoj povr{ini otvorenih polja izme|u magistralnog puta Kikinda−Novi Sad i JZpredgra|a Kikinde, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala bi zaoko 4× u odnosu na prethodnu vrednost, ~ime bi dostigla najve}i nivo u odnosu na MDKop= 1 ppmod oko 12×.

Na po~etku gradske zone Kikinde, u prigradskom delu JZ dela industrijske zone, narastojanju x= 3 km od centra tankvane, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti tlaz= 0.0 m, pala bi za jo{ oko polovine prethodne vrednosti, pa bi dostigla najve}i nivo u odnosu naMDKop= 1 ppm od oko 6×.

Mere za{tite na nivou kote tla z= 0.0 m u odnosu na visinu kontaminacije vazduha bi seogledale na otvorenim obradivim povr{inama u napu{tanju ugroène zone u bo~nom pravcu, a namagistralnom putu Kikinda−Novi Sad u zatvaranju prozora vozila i napu{tanju kontaminirane zoneuz zabranu zaustavljanja i zadràvanja u kontaminiranoj zoni.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, u okviru rastojanja x= 300−3000 m od centra tankvane, bila bi normalna bo~naevakuacija prisutnih iz kontaminirane zone po koti tla z= 0.0 m, bez obaveze za upotrebomza{titnih sredstava tokom evakuacije kroz kontaminiranu zonu.


194



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka

Imisija metanola u ravni z= 1.0 m u odnosu na ose propagacije− y/d −

x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5270 36.0 193 136 44.7 6.41 0.371 0.0309 38.1 165 115 37.9 5.51 0.334 0.0355 40.5 140 97.2 31.9 4.70 0.296 0.0407 43.2 118 81.5 26.7 3.97 0.258 0.0468 46.4 98.1 67.8 22.2 3.32 0.222 0.0539 50.0 81.3 56.1 18.3 2.76 0.188 0.0620 54.1 66.9 46.1 15.0 2.28 0.158 0.0714 58.9 54.7 37.7 12.3 1.87 0.131 0.0823 64.3 44.5 30.7 9.97 1.52 0.108 0.0949 70.4 36.1 24.8 8.06 1.23 0.0879 0.0

1100 77.4 29.1 20.0 6.50 0.994 0.0712 0.01260 85.3 23.3 16.0 5.21 0.798 0.0574 0.01460 94.3 18.7 12.8 4.17 0.639 0.0461 0.01680 104 14.9 10.3 3.33 0.510 0.0368 0.01950 116 11.9 8.17 2.65 0.407 0.0294 0.02250 129 9.45 6.50 2.11 0.323 0.0234 0.02600 143 7.52 5.17 1.68 0.257 0.0186 0.03000 159 5.97 4.10 1.33 0.204 0.0148 0.0

LEGENDA:


U osama propagacije y= ± 2.5⋅d, u ravni kote z= 1.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostavljena koncentracija metanola nivoa pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm, na celompotezu izme|u rastojanja ∆x∼ 300−3000 m od centra tankvane.

U osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u ravni kote z= 1.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena realna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm, u delu zone u okviru rastojanja∆x∼ 300−860 m od centra tankvane, a od rastojanja x< 860 m pa do kraja mernog podru~ja,x= 3 km, bila bi uspostavljena zona koncentracije metanola u tragovima Cmet> 0.01 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u ravni kote z= 1.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−1100 m od centratankvane, a od rastojanja x< 1.1 km pa do kraja mernog podru~ja, x= 3 km, bila bi uspostavljenarealna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.0⋅d, u ravni kote z= 1.0 m, na celom mernom podru~ju uokviru rastojanja od ∆x= 300−3000 m od centra tankvane, bila bi nastavljena ranije uspostaviljenakoncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm.


195



U osama propagacije y= ± 0.5⋅d, u ravni kote z= 1.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−680 m od centratankvane, a od rastojanja x> 680 m pa do kraja mernog podru~ja x= 3 km, bila bi uspostavljenakoncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, u ravni kote z= 1.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−880 m od centratankvane, a od rastojanja x> 880 m pa do kraja mernog podru~ja x= 3 km, bila bi uspostavljenakoncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm.










196

Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti z= 1.0 m, iznosila biCmet−max∼ 171 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane {to bibila koncentracija metanola prili~no izvan granica maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uradnom prostoru, MDKrp= 40 ppm (∆Cmet∼ 4.3×).

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni t

la z

= 0

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 3.2.4. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni z= 1.0 m − ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

��

��

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 1

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0

��y/d=2.5

Dijagram 3.2.5. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni z= 1.0 m −ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d


197





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆









∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

165 115 50

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 050

19 052 62

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

115 37 9 771

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 077 1

19 054 05

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 9 5 51 32 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 032 4

19 051 70


198

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 51 0 334 518

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 18

19 050 27

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 334 0 0 0 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 33

19 050 02



gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote z= 1.0 m, van projekcije parnogoblaka, u okviru osa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, opadao bi od δCmet∼ 2−0.0ppm/m







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

36 1 24 8 11 3

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 335 2

0 32

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

24 8 8 06 16 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 735 2

0 47


199

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

8 06 1 23 6 83

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 8335 2

0 19

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 23 0 0879 1 14

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1435 2

0 03

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0879 0 0 0 09

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0935 2

0 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

11 9 8 17 3 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 758

0 06


200

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

8 17 2 65 5 52

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 5258

0 09

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

2 65 0 407 2 24

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 2458

0 04

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 407 0 0294 0 39

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3958

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0294 0 0 0 03

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0358

0 0











201

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

5 97 4 10 1 87

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 8779 5

0 02

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

4 10 1 33 2 77

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 7779 5

0 03

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 33 0 204 113

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1379 5

0 01

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 204 0 0148 0 19

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1979 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0148 0 0 0 015

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01579 5

0 0





0.0−0.5⋅d 2.62 0.32 0.06 0.02 − 1310.5−1.0⋅d 4.05 0.47 0.09 0.03 − 1351.0−1.5⋅d 1.70 0.19 0.04 0.01 − 1701.5−2.0⋅d 0.27 0.03 0.0 0.0 − 9.02.0−2.5⋅d 0.02 0.0 0.0 0.0 − 100%



202


u osama y= ± 0.0−0.5⋅d pad od 131× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 0.5−1.0⋅d pad od 135× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.0−1.5⋅d pad od 170× do kraja, x∼ 3 km od centra tankvane u osama y= ± 1.5−2.0⋅d pad od 9× do rastojanja x∼ 1 km od centra tankvane, pad od



Vrednosti koncentracija metanola na otvorenom prostoru, na koti z= 1.0 m, izme|ukompleksa Kombinata MSK i gradske zone Kikinde, u osnovi bi bile niske.

Na po~etku obradivih otvorenih povr{ina, na rastojanju x= 300 m od centra tankvane, bilabi najve}a koncetracija metanola u vazduhu na koti z= 1.0 m, koja bi inosila Cmet−max= 171 ppm, {tobi bilo za oko 4.3× ve}e od MDKrp za metanol.

Ve} na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, na lokaciji oko magistralnog puta Kikinda− Novi Sad, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti z= 1.0 m, pala bi na nivo od80% od maksimalno dozvoljene koncentracije u radnom prostoru, Cmet−max < 0.8⋅MDKrp= 32 ppm.

Na obradivoj povr{ini otvorenih polja izme|u magistralnog puta Kikinda−Novi Sad i JZpredgra|a Kikinde, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti z= 1.0 m, pala bi za oko4× u odnosu na prethodnu vrednost, ~ime bi dostigla najve}i nivo u odnosu na MDKop= 1 ppm odoko 12×.

Na po~etku gradske zone Kikinde, u prigradskom delu JZ dela industrijske zone, narastojanju x= 3 km od centra tankvane, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na kotiz= 1.0 m, pala bi za jo{ oko polovine prethodne vrednosti, pa bi dostigla najve}i nivo u odnosu naMDKop= 1 ppm od oko 6×.

Mere za{tite na nivou kote z= 1.0 m u odnosu na visinu kontaminacije vazduha bi seogledale na otvorenim obradivim povr{inama u spu{tanju na kotu tla z= 0.0 m, a potom napu{tanjuugroène zone u bo~nom pravcu, a na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad u zatvaranju prozoravozila i napu{tanju kontaminirane zone uz zabranu zaustavljanja i zadràvanja u kontaminiranojzoni.

Tako, prva operacija u Kombinatu MSK u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola utankvanu, u okviru rastojanja x= 300−3000 m od centra tankvane, bila bi normalna evakuacija nakotu tla, pa bo~na evakuacija prisutnih iz kontaminirane zone po koti tla z= 0.0 m, bez obaveze zaupotrebom za{titnih sredstava tokom evakuacije kroz kontaminiranu zonu.


203



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5270 36.0 191 134 44.3 6.34 0.368 0.0309 38.1 164 114 37.6 5.47 0.331 0.0355 40.5 139 96.5 31.7 4.67 0.294 0.0407 43.2 117 81.0 26.5 3.95 0.257 0.0468 46.4 97.6 67.5 22.1 3.31 0.221 0.0539 50.0 80.9 55.9 18.2 2.75 0.188 0.0620 54.1 66.7 46.0 15.0 2.27 0.157 0.0714 58.9 54.6 37.6 12.2 1.86 0.131 0.0823 64.3 44.4 30.6 9.95 1.52 0.107 0.0949 70.4 36.0 24.8 8.05 1.23 0.0877 0.0

1100 77.4 29.0 20.0 6.49 0.992 0.0711 0.01260 85.3 23.3 16.0 5.21 0.797 0.0573 0.01460 94.3 18.7 12.8 4.17 0.638 0.046 0.01680 104 14.9 10.2 3.33 0.510 0.0368 0.01950 116 11.9 8.16 2.65 0.406 0.0294 0.02250 129 9.45 6.50 2.11 0.323 0.0234 0.02600 143 7.51 5.16 1.68 0.257 0.0186 0.03000 159 5.97 4.10 1.33 0.204 0.0148 0.0

LEGENDA:


U osama propagacije y= ± 2.5⋅d, u ravni kote z= 2.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostavljena koncentracija metanola nivoa pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm, na celompotezu izme|u rastojanja ∆x∼ 300−3000 m od centra tankvane.


U osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u ravni kote z= 2.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−1090 m od centratankvane, a od rastojanja x< 1090 m pa do kraja mernog podru~ja, x= 3 km, bila bi uspostavljenarealna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm.



204














205


��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni t

la z

= 0

.0 m

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 3.2.6. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni z= 2.0 m −ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

��

��

��

��

��

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

300 600 900 1200 1500 1800 2100 2400 2700 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��y/d=2.0

��y/d=2.5



206





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆


a) Lokacija x1= 309 m od centra tankvanepolu{irina parnog oblaka d= 38.1 m







∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

164 114 50

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 050

19 052 62

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

114 37 6 76 4

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 076 4

19 054 01

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 6 5 47 32 1

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 032 1

19 051 68


207

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 47 0 331 5 14

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 14

19 050 27

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 331 0 0 0 33 `

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 33

19 050 02










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

36 0 24 8 11 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 235 2

0 32

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

24 8 8 05 16 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 735 2

0 47


208

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

8 05 1 23 6 82

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 8235 2

0 19

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 23 0 0877 114

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1435 2

0 03

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0877 0 0 0 09

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0935 2

0 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

11 9 8 16 3 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 758

0 06


209

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

8 16 2 65 5 51

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 5158

0 09

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

2 65 0 406 2 24

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 2458

0 04

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 406 0 0294 0 39

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3958

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0294 0 0 0 03

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0358

0 0




d) Lokacija x1= 3000 m od centra tankvanepolu{irina parnog oblaka d= 159 m







210

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

5 97 4 10 1 87

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 8779 5

0 02

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

4 10 1 33 2 77

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 7779 5

0 03

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 33 0 204 113

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1379 5

0 01

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 204 0 0148 0 19

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1979 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0148 0 0 0 015

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01579 5

0 0





0.0−0.5⋅d 2.62 0.32 0.06 0.02 − 1310.5−1.0⋅d 4.01 0.47 0.09 0.03 − 1341.0−1.5⋅d 1.68 0.19 0.04 0.01 − 1681.5−2.0⋅d 0.27 0.03 0.0 0.0 − 9.02.0−2.5⋅d 0.02 0.0 0.0 0.0 − 100%



211













212



Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5270 36.0 188 132 43.6 6.24 0.362 0.0309 38.1 161 113 37.1 5.39 0.327 0.0355 40.5 137 95.4 31.3 4.61 0.291 0.0407 43.2 116 80.2 26.3 3.91 0.254 0.0468 46.4 96.8 67.0 21.9 3.28 0.219 0.0539 50.0 80.4 55.5 18.1 2.73 0.186 0.0620 54.1 66.3 45.7 14.9 2.26 0.157 0.0714 58.9 54.3 37.4 12.2 1.85 0.130 0.0823 64.3 44.3 30.5 9.91 1.51 0.107 0.0949 70.4 35.9 24.7 8.03 1.23 0.0874 0.0

1100 77.4 29.0 19.9 6.47 0.990 0.0709 0.01260 85.3 23.3 16.0 5.20 0.796 0.0572 0.01460 94.3 18.6 12.8 4.16 0.637 0.0459 0.01680 104 14.9 10.2 3.32 0.509 0.0368 0.01950 116 11.9 8.16 2.65 0.406 0.0293 0.02250 129 9.44 6.49 2.11 0.323 0.0234 0.02600 143 7.51 5.16 1.68 0.257 0.0186 0.03000 159 5.97 4.10 1.33 0.204 0.0148 0.0

LEGENDA:


U osama propagacije y= ± 2.5⋅d, u ravni kote z= 30 m, bila bi nastavljena ranijeuspostavljena koncentracija metanola nivoa pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm, na celompotezu izme|u rastojanja ∆x∼ 300−3000 m od centra tankvane.


U osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u ravni kote z= 3.0 m, bila bi nastavljena ranijeuspostaviljena koncentracija metanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u delu zone u okviru rastojanja ∆x∼ 300−1080 m od centratankvane, a od rastojanja x< 1080 m pa do kraja mernog podru~ja, x= 3 km, bila bi uspostavljenarealna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm.



213














214


��

��

��

��

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=0.0 y/d=0.5��y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 3.2.8. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni z= 3.0 m −ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

��

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

5.5

6

300 400 500 600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 3

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5��

y/d=2.0��

y/d=2.5



215





δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆









∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

161 113 48

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . ) .

. /=− ⋅

= =∆

0 5 0 048

19 052 52

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

113 37 1 75 9

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 075 9

19 053 98

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

37 1 5 39 31 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 031 7

19 051 66


216

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

5 39 0 327 5 06

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 06

19 050 27

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 327 0 0 0 33 `

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 33

19 050 02










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

35 9 24 7 11 2

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 011 235 2

0 32

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

24 7 8 03 16 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 016 735 2

0 47


217

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

8 03 1 23 6 80

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 06 8035 2

0 19

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

1 23 0 0874 115

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1535 2

0 03

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0874 0 0 0 09

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0935 2

0 0










∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

11 9 8 16 3 7

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 03 758

0 06


218

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

8 16 2 65 5 51

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 05 5158

0 09

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

2 65 0 406 2 24

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 2458

0 04

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 406 0 0294 0 39

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 3958

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0294 0 0 0 03

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 0358

0 0











219

∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

5 97 4 10 1 87

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 8779 5

0 02

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

4 10 1 33 2 77

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 7779 5

0 03

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

1 33 0 204 113

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 1379 5

0 01

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 204 0 0148 0 19

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1979 5

0 0

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0148 0 0 0 015

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01579 5

0 0





0.0−0.5⋅d 2.25 0.32 0.06 0.02 − 1130.5−1.0⋅d 3.98 0.47 0.09 0.03 − 1331.0−1.5⋅d 1.66 0.19 0.04 0.01 − 1661.5−2.0⋅d 0.27 0.03 0.0 0.0 − 9.32.0−2.5⋅d 0.02 0.0 0.0 0.0 − 100%



220













221

3.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJA METANOLA DO X= 3 km

Oblast propagacije metanola na rastojanju od x1= 300 m pa do x2= 3 km od izvora emisije,koja je locirana izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ dela prigradske zone Kikinde,predstavljala bi po pitanju kontaminacije metanolom oblast niskog rizika iz nekoliko razloga:

parni oblak bi imao relativno niski sadràj metanola koncentracija metanola u vazduhu oko parnog oblaka bila bi prose~no mala vertikalna propagacija koncentracije metanola iznad MDKop bi se kretala do visine

h∼ 126.0 m

Vertikalna propagacija parnog oblaka, kao i vertikalna propagacija realne koncentracijemetanola, obuhvatile bi sve objekate izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde,koji bi bili na pravcu propagacije parnog oblaka, tako da bi se svi objekti na pravcu propagacijeparnog oblaka prakti~no na{li u samom parnom oblaku, ~ime bi svi prisutni u objektima bili izloèniodre|enom riziku usled relativno niske koncentracije metanola u masi parnog oblaka, koja bi sekretala u {irem opsegu Cmet= (0.1−4.5)⋅MDKrp= (0.1−4.5)⋅40 ppm= 4−180 ppm.

êoni front parnog oblaka pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 3 km od centratankvane, imao bi dijametar Dgo∼ 320 m.

Bo~na propagacija parnog oblaka bi obuhvatila veliki deo vazduha na otvorenom prostorukompleksa Kombinata MSK, ~ime bi svi prisutni na kontaminiranom otvorenom prostoru i u~esniciu saobra}aju na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad bili izloèni relativno niskom riziku usledmale koncentracije metanola u masi parnog oblaka.

êoni front mase kontaminiranog vazduha oko parnog oblaka, koji bi bio u koaksijalnojpostavci u odnosu na parni oblak, pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 3 km od izvora emisije,imao bi dijametar Dfv∼ 650 m, {to bi predstavljalo veoma veliku povr{inu kontaminiranog vazduhametanolom.

Iz prezentiranih analiza rezultata, kako za sam parni oblak, tako i za vazduh oko parnogoblaka, proizilazi da bi se najve}a razlika koncentracija metanola uspostavljala u okviru samogparnog oblaka, od ose ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, pri ~emu bi brzina difuzije unutar parnogoblaka rasla sa rastojanjem od ose ka periferiji parnog oblaka.

Brzina difuzije od spoljne povr{ine parnog oblaka radijalno kroz okolni vazduh opadala bisa rastojanjem. Maseni efekat difuzije bi bio jednak u parnom oblaku i kroz okolni vazduh, tako {tobi transfer mase opadao sa rastojanjem 0.5⋅d, odnosno sa polovinom {irine poluoblaka.

Na slikama 3.3.1. prikazano je kretanje bo~ne propagacije metanola po vertikalnompravcu, a na slici 3.3.2. vertikalna propagacija metanola.


Oblasti prekora~enja su prezentirane u obliku oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola u radnom prostoru, Cmet> MDKrp= 40 ppm, kao i oblasti prekora~enjamaksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm.

U posmatranoj oblasti od rastojanja x= 300 m do rastojanja x= 3 km od centra tankvane,oblasti prekora~enja bile bi ravnomerno raspore|ene, kako po vertikalnoj tako i po bo~nojpriopagaciji metanola po nivoima.

Oblasti prekora~enja koncentracije metanola bi se sa porastom merne visine smanjivale.Promena obima oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm bi se vi{e smanjivala sa porastom merne visine, od oblastiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm, na koti tla z= 0.0 m bi zauzimala za oko 5−10% ve}u povr{inu,nego na koti z= 3.0 m, dok se razlika u veli~ini povr{ina oblasti prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije metanola u radnom prostoru, Cmet> MDKrp= 40 ppm prakti~no ne moèprimetiti.

SVESKA 3 - GLAVA 3

222





Slika 3.3.1. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije metanola po nivoima


Sve to govori da bi u okviru rastojanja ∆x= 300−3000 m uspostavila zna~ajnauravnoteènost parametara propagacije metanola, tako da bi se uspostavila visoka homogenizacijaslojeva izme|u kote tla z= 0.0 m i kote z= 3.0 m na otvorenom prostoru izme|u kompleksaKombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde.


223

Sa aspekta bezbednosti radnika na otvorenim poljima, prolaznika i u~esnika u saobra}ajuna magistralnom putu Kikinda−Novi Sad, na otvorenom prostoru izme|u kompleksa KombinataMSK i JZ predgra|a Kikinde, kao i pre svega mogu}nosti evakuacije ugroènih iz kontaminiranihzona, mogla bi se uo~iti visoka uniformnost kontaminiranog vazduha po vertikali, u odnosu nauo~ene i izmerene karakteristike:

sloj ∆z= 0−3 m zbog zna~ajno niskih vrednosti koncentracije metanola, predstavljao bisloj vazduha nièg stepena ugroènosti, gde bi se svaka evakuacija mogla sprovesti upotpunosti samo napu{tanjem kontaminirane zone, bez ikakvih ozbiljnijih posledica ibez potrebe za kori{}enjem dodatne za{titne tehnike

Stoga bi bilo poèljno da se na magistralnom putu Kikinda−Novi Sad, kao i na radnimpovr{inama i ostalim poljima, lociranim izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|aKikinde, postave table sa upozorenjem da se u slu~aju hemijskog akcedenta u okviru kompleksakombinata MSK mirno i bez panike izvr{i evakuacija iz vidno ili uo~ljivo kontaminiranih oblasti ubo~nom pravcu od pravca propagacije kontaminacije.

Svaka tabla bi trebalo da sadrì pored osnovnog i specifi~na uputstva vezana za samukonkretnu lokaciju, sa bitnim tehni~kim detaljima, kao {to su, recimo, zabrana zaustavljanja iparkiranja na magistralnom putu, obaveza napu{tanja radnih prostorija i prostorija privremenogboravka, obaveza evakuacije stoke i sli~no, za vreme dok traje kontaminacija zone izme|ukompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde, izavana hemijskim akcedentom na objektima ipostrojenjima u samom kompleksu .

SVESKA 3 - GLAVA 4

224

4. GRADSKA ZONA KIKINDE


Pod Gradskom zonom Kikine se moè smatrati oblast izme|u JZ predgra|a Kikinde, odrastojanja x= 3 km do SI predgra|u Kikinde do rastojanja x= 9 km od centra tankvane.

Po~etni JZ deo predgra|a Kikinde (3−4.5 km), obuhvatao bi deo saobra}ajnih obilaznicaoko Kikinde i deo JZ industrijske zone Kikinde.

Sredi{nji, najve}i deo gradske zone (4.5−7.5 km), obuhvatao bi poslovni i stambeni prostorsa gradskim saobra}ajnicama, trgovima, parkovima i platoima.

Krajnji SI deo predgra|a Kikinde (7.5−9 km) obuhvatao bi SI deo industrijske zoneKikinde, pru`ni pravac na ulazu u Kikindu, prilazne saobra}ajnice, kao i otvoreni prostor.


Rast. nizvetar

Visina oseoblaka

Polu{irinaoblaka





2800 0.00 151 6.67 1660 18003300 0.00 171 5.12 1800 18003910 0.00 194 3.92 1950 18104640 0.00 220 3.00 2140 18305520 0.00 249 2.30 2350 18606590 0.00 283 1.77 2610 19007870 0.00 321 1.35 2910 19609410 0.00 364 1.03 3270 2030

Parni oblak u celom posmatranom opsegu ∆x= 3−9 km bi se i dalje {irio po tlu (dijagram4.1.1.) i podizao od kote tla u vis (dijagram 4.1.1.).

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120125130135140145150

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Vis

ina

Cm

et=

MD

Kop

= 1

ppm

(m

)

visina MDKop

Dijagram 4.1.1. − Vertikalna propagacija metanola u opsegu rastojanja od x= 3−9 km upravcu strujanja vetra

GRADSKA ZONA KIKINDE

225

Kriva Cmet> MDKop= 1 ppm u parnom oblaku bi se i dalje pela u vis, tako da bi se odvisine hul= 126 m, na po~etku posmatrane oblasti na rastojanju x= 3 km od centra tankvane,podigla na maksimalnu visinu od hmax∼ 142 m dostigla na rastojanju x∼ 5120 m, da bi posle opadalado visine od h∼ 70 m na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane.

Celokupni vazdu{ni prostor iznad tla se moè podeliti na nekoliko zona, zavisno od obimakori{}enja spoljnog prostora:


zona ljudske populacije od nivoa {kolske dece, visine h=1.0−2.0 m iznad tla zona u~esnika u saobra}aju, visine od h= 1.0−3.0 m iznad tla radni i stambeni zatvoreni prostor, za Kikindu visine h= 1.0−12.0 m iznad tla

Stoga bi, u odnosu na prethodnu analiziranu oblast, obim analize u oblasti otvorenogprostora bio ponovo zna~ajno vi{i u delu vertikalne propagacije metanola, koji bu obuhvataoanalizu bo~ne propagacije metanola u ravnima zi= 0.0−12 m, {to bi odgovaralo slojevima vazduha ukojima se moè o~ekivati ugroàvanje ljudi i ìvotinja metanolom.

U odnosu na programske mogu}nosti SLAB−a i analiti~ke potrebe postavljenog problemahipoteti~kog akcedenta na postrojenju za skladi{tenje metanola, najsvrsishodnija analizakoncentracija metanola u vazduhu okolne sredine bila preko postavljanja referentnih ravni nakotama na slede}i na~in:

najvi{e angaòvani prostor u gradskoj zoni, na otvorenom prostoru, u saobra}aju i upoljskim radovima, najve}i deo stambenog prostora i zatvorenog radnog prostora uKikindi, od kote od tla do z= 6.0 m, na ∆h= 1 m visine (h= 0.0−6.0 m, ∆h= 1 m), kojeje stoga neophodno analizirati na celokupnom pravcu propagacije parnog oblaka krozgradsku zonu Kikinde

stambeni i zatvoreni radni prostor u gradu, izme|u kota z= 6.0−12.0 m na ∆h= 2 mvisine (h= 6.0−12.0 m, ∆h= 2 m), koje je stoga neophodno analizirati na pravcupropagacije parnog oblaka kroz gradsku zonu Kikinde

stambeni prostor u gradu, izme|u kota z= 12.0−20.0 m na ∆h= 4 m visine(h= 12.0−20.0 m, ∆h= 6 m), koje je stoga neophodno analizirati na pravcupropagacije parnog oblaka kroz gradsku zonu Kikinde

Sa dijagrama 4.1.1. i 4.1.2. se moè sagledati da bi bo~no {irenje parnog oblaka u pravcustrujanja vetra, u odnosu na podizanje metanola u vi{e vazdu{ne slojeve bilo uvek ve}e, pri ~emu bita razlika rasla sa pove}avanjem duìne horizontalne propagacije parnog oblaka.

Od {irine b= 318 m na po~etku posmatrane zone, na rastojanju od x= 3 km od centratankvane, parni oblak bi se pro{irio na b= 700 m na kraju posmatrane zone, na rastojanju x= 9 kmod centra tankvane (dijagram 4.1.2.).

Odnos podu`ne i vertikalne propagacije metanola na potezu u okviru rastojanja od∆x∼ 3−9 km od centra tankvane bi iznosio:

δukx uk

b

ll

( ) .− = = =− 9000142

63 4

Podu`na propagacija metanola, u okviru rastojanja od ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane, bilabi oko 63.5× ve}a od maksimalne vertikalne propagacije metanola na istom potezu.

Na bazi rezultata iz tabele 4.1.1. moè se zaklju~iti da bi se nastavio ravnomeran padkoncentracije metanola u parnom oblaku, ve}im delom usled jo{ ve}e horizontalne propagacijemetanola strujanjem vetra u posmatranoj zoni od 3−9 km, a manjim delom usled bo~ne propagacijemetanola, kao posledice {irenja parnog oblaka i molekulske difuzije CH3COH, uspostavljeneizme|u parnog oblaka i slojeva okolnog vazduha.

SVESKA 3 - GLAVA 4

226

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

/ fr

onta

kon

tam

inir

anog

vaz

duha

(m

)

Dijagram 4.1.2. − [irenje parnog oblaka od rastojanja x= 3−9 km u pravcu strujanja vetra

Propagacija parnog oblaka u posmatranoj oblasti izme|u rastojanja ∆x= 3−9 km od centratankvane, sadràla bi samo jednu zonu prekora~enja:

zona prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm, u celom opsegu rastojanja x= 3−9 km od centratankvane

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

66.2

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u os

i par

nog

obla

ka (

ppm

)

Dijagram 4.1.3. − Kretanje koncentracije metanola u centralnoj osi parnog oblaka narastojanju od x= 3− 9 km


227

4.1.1. ZONA PREKORAÊNJA Cmet> MDKop= 1 ppm

Daljom propagacijom parnog oblaka sa metanolom u pravcu vetra, u tre}oj zoni oblastigradskog prostora Kikinde, u okviru rastojanja x= 3−9 km od centra tankvane, nastavljao bi seravnote`ni pad koncentracije metanola (dijagram 4.1.3.).

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u zoni gradskog prostora Kikinde nastavljala bi se na istu zonu uokviru zone otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i JZ predgra|a Kikinde, sakojom bi ~inila jedinstvenu celinu.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru bi se zavr{avala na lokaciji otvorenog prostora izvan SI predgra|a Kikinde, tako da bipostojala odre|ena kontaminacija nièg rizika u celokupnoj gradskoj zoni Kikinde.


228




Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 0 1 2 32800 151 6.67 6.67 6.66 6.663300 171 5.12 5.12 5.11 5.113910 194 3.92 3.92 3.92 3.924640 220 3.00 3.00 3.00 3.005520 249 2.30 2.30 2.30 2.306590 283 1.77 1.77 1.76 1.767870 321 1.35 1.35 1.35 1.359410 364 1.03 1.03 1.03 1.03


Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 4 5 6 82800 151 6.65 6.65 6.64 6.613300 171 5.11 5.10 5.10 5.083910 194 3.92 3.91 3.91 3.904640 220 3.00 3.00 3.00 2.995520 249 2.30 2.30 2.30 2.306590 283 1.76 1.76 1.76 1.767870 321 1.35 1.35 1.35 1.359410 364 1.03 1.03 1.03 1.03


Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 10 12 16 202800 151 6.59 6.55 6.46 6.343300 171 5.07 5.04 4.99 4.923910 194 3.89 3.88 3.85 3.814640 220 2.99 2.98 2.96 2.945520 249 2.29 2.29 2.28 2.266590 283 1.76 1.76 1.75 1.747870 321 1.35 1.35 1.34 1.349410 364 1.02 1.02 1.02 1.02

LEGENDA:1.02 6.67

Cmet> MDKop Cmet−max


229

Tabela 4.2.4. Vertikalni domet koncentracija metanola u osi propagacije y= 0.0⋅d

Rast. nizvetar

Polu{irinaoblaka


x (m) d (m) 40 140 340 3652800 151 5.46 0.578 0.0 0.03300 171 4.38 0.757 0.0 0.03910 194 3.49 0.930 0.0 0.04640 220 2.75 1.01 0.0 0.05520 249 2.15 1.01 0.0180 0.06590 283 1.68 0.944 0.0440 0.02517870 321 1.30 0.837 0.0805 0.05249410 364 0.997 0.712 0.1180 0.0849

LEGENDA:

0.0 0.0180 0.1180 1.01 5.46Cmet> 0 ppm Cmet> 0.01 ppm Cmet> 0.1 ppm Cmet> MDKop Cmet−max

U celoj posmatranoj zoni, u okviru rastojanja ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane, u slojevima∆h= 0−20 m od tla bila bi uspostavljena visoka dinami~ka ravnoteà koncentracije metanola povertikali, pri ~emu bi razlika koncentracija metanola izme|u slojeva bila nivoa realne koncentracijemetanola Cmet∼ 0.1 ppm (tabele 4.2.1. do 4.2.3.).

Istovremeno, u okviru rastojanja ∆x∼ 3−9 km od centra tankvane, bila bi uspostavljena ipotpuna dinami~ka ravnoteà realne koncentracije metanola po vertikali u slojevima ∆h= 1−12 mod tla, kada bi razlika koncentracija metanola izme|u slojeva bila nià od realne koncentracijemetanola Cmet≤ 0.1 ppm (tabele 4.2.1. do 4.2.3.).

Potpuna ravnote`na koncentracija metanola u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d u svimanaliziranim slojevima ∆z= 0−20 m, dostigla bi se ve} na rastojanju od x∼ 3 km od centra tankvane,tako da bi se nadalje svi analizirani slojevi ∆z= 0.0 −20.0 m pona{ali kao homegena masakontaminiranog vazduh metanolom, koja bi se nadalje kretala kao front zaga|enog vazduhametanolom u pravcu propagacije parnog oblaka.

Prakti~no, od rastojanja x∼ 3 km na koncentraciju metanola u vazduhu, u opsegu kota∆z= 0.0−20.0 m, ne bi uticala visina sloja vazduha, tako da bi svi koji bi se na{li u slojukontaminiranog vazduha do visine h= 20.0 m, bili izloèni istom stepenu kontaminacije metanolom.

Homogenizovani vazduh, koji bi se formirao oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, odrastojanja x∼ 3 km, kao front zaga|enog vazduha sa konstantnom raspodelom koncentracijemetanola u celokupnoj zapremini, dalje bi se odnosio strujanjem vetra i neprekidno bi se {irio.

Time bi se stvarala sve ve}a zapremina kontaminiranog vazduha metanolom, pa biraspodela koncentracije metanola u kompletnoj zapremini sa {irenjem fronta zaga|enog vazduharavnomerno opadala u pravcu podu`ne propagacije parnog oblaka.

Tako bi se molekulska difuzija metanola od rastojanja x= 3 km od centra tankvane, svelana minimum, {to se, izme|u ostalog, moè tuma~iti i ~injenicom da bi do navedenog rastojanja du`pravca propagacije parnog oblaka, do{lo do kondenzacije para metanola u kaplji~asti aerosol, kojibi se nadalje {irio u prostoru samo pod uticajem strujanja vetra, uz minimum difuzne izmeneizme|u slojeva.


230

SLika 4.2.1. − Vertikalna propagacija metanola u ravni ose strujanja y= 0.0⋅d

Ovako definisani front zaga|enog vazduha, sa konstantnom raspodelom koncentracijemetanola oko centralne ose propagacije y= 0.0⋅d, formirao bi se neposredno ispred JZ predgra|aKikinde, te bi nadalje kao homogenizovani front zaga|enog vazduha metanolom nastavljao da sekre}e u pravcu vetra i {iri dijagonalno preko gradske zone Kikinde, pravcem centralnih ulica usmeru JZ−SI.

Kako bi se front kontaminiranog vazduha metanolom, zna~ajno velike {irine, kretao posamom tlu, na koti z= 0.0 m, to bi velika povr{ina gradskog prostora u Kikindi bila pod uticajemkontaminiranog vazduha sa niskim sadràjem metanola, koji bi, pro{av{i preko skoro celokupnegradske zone Kikinde, nastavio dalju propagaciju preko otvorenog polja u pravcu strujanja vetra.

U delu analizirane zone, u oblasti u okviru rastojanja x= 3−9 km od centra tankvane, bilabi uspostavljena koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicu maksimalno dozvoljenekoncentracije u spoljnom vazduhu Cmet> MDKop= 1 ppm, u svim analiziranim slojevima na teritorijicelokupne kontaminirane gradske zone Kikinde.

Uspostavljeno prekora~enje vrednosti granice maksimalno dozvoljene koncentracije uspoljnom vazduhu Cmet> MDKop= 1 ppm, prostiralo bi se i dalje, izvan posmatrane oblasti, prekorastojanja x> 9 km od izvora emisije.

Koncentracija metanola, u sloju vazduha pri tlu u okviru svih slojeva ∆z= 0.0−20.0 m,tokom podu`nome propagacije kroz posmatranu zonu u okviru rastojanja x= 3−9 km permanentnobi opadala.

Maksimalna vrednost koncentracije metanola bila bi uspostavljena na ulazu u gradskuzonu Kikinde, na rastojanju od x= 3 km od centra tankvane, a minimalna vrednost koncentracijemetanola bi bila dostignuta na izlazu iz gradske zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane.

Ugroènost gra|ana Kikinde na otvorenom i u zatvorenom gradskom prostoru, u okviruvisina ∆h= 0−20 m od tla, usled niske koncentracije metanola bila bi nièg reda, kako u samomparnom oblaku, tako i u vazduhu oko parnog oblaka, pri ~emu bi od ulaza ka izlazu opadala uokviru vrednosti koncentracija metanola Cmet = 6−1 ppm.

Time bi bila prevazi|ena vrednost maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm u celokupnoj gradskoj zoni Kikinde.


231

Analizu vertikalnog gradijenta koncentracije metanola analizira}emo prema zonamaprekora~enja koncentracije metanola u osi gasnog oblaka, rastojanjima x1∼ 3.30 km kao po~etni deozone, x2∼ 5.52 km kao stambeni deo gradske zone, x3∼= 6.59 km kao staro gradsko jezgro Kikinde,kao i x4= 7.87 km od centra tankvane, kao SI deo industrijskog predgra|a Kikinde.

Kako vertikalne propagacije metanola prakri~no ne bi bilo, radi upore|ivanja reda veli~inabi}e analizirane samo ~etiri me|usobno udaljene kote.

a) Lokacija x1= 3.30 km od izvora emisijepolu{irina parnog oblaka d= 171 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 5.12 5.10 5.04 4.92

Od kote tla h= 0.0 m pa do kote h= 20.0 m, uspostavljao bi se ekstremno mali gradijentkoncentracije metanola kroz vazduh oko parnog oblaka, nivoa razmene od mase pojedina~nihmolekula (Cmet∼ 0.01 ppm). Stoga }e za analizu biti prikazani deblji slojevi vazduha, odnosno kote0.0 m, 6.0 m, 12.0 m i 20.0 m, izme|u kojih bi razlika koncentracija mrtanola bila na nivoukoncentracije metanola u tragovima (Cme> 0.01 ppm).


∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

512 510 0 02

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 026 0

0 0

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

510 5 04 0 06

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 066 0

0 01

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

5 04 4 92 0 12

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 128 0

0 015

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 3.30 km od sredine tankvane, sledi:

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi veoma sporo rasla sa rastojanjem povertikali, od ose na tlu do kote h= 20.0 m, ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, uzekstremno nizak kapacitet difuzne razmene, δCmet≤ 0.015 ppm,

difuzna razmena izme|u slojeva kretala bi se izme|u vrednosti nivoa pojedina~nihmolekula do niske koncentracije metanola u tragovima (δCmet∼ 2⋅0.01= 0.02 ppm)

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 3.30 km od centra tankvane,izme|u ravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavio bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalnepropagacije metanola, vrednosti dimenzije koncentracije pojedina~nih molekula metanola,Cmet∼ 0.01 ppm.


232

b) Lokacija x1= 5.52 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 249 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 2.30 2.30 2.29 2.26


∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

2 30 2 30 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 06 0

0 0

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

2 30 2 29 0 01

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 016 0

0 0

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

2 29 2 26 0 03

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 038 0

0 0


brzina molekulske difuzije kroz parni oblak bi rasla sa rastojanjem po vertikali, od osena tlu do kote h= 20.0 m, ka spoljnoj povr{ini gasnog oblaka, uz ekstremno nizakkapacitet difuzne razmene

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 0.0−6.0 m bi prakti~no prestala zbog ravnote`nekoncentracije metanola u celokupnom sloju vazduha

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 6.0−20.0 m bila bi veoma spora i kretala bi se uokvirima koncentracije metanola na nivou pojedina~nih molekula (δCmet< 0.01 ppm)

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 5 km od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavila bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalne propagacijemetanola, koja bi imala vrednost dimenzije pojedina~nih molekula metanola, Cmet-real< 0.01 ppm.

c ) Lokacija x1= 6.59 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 283 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 1.77 1.77 1.76 1.76



233

∆z= 0.0 − 6.0 m


2 1

1 77 1 77 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 06 0

0 0

∆z= 6.0 − 12.0 m


2 1

1 77 1 76 0 01

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 016 0

0 0

∆z= 12.0 − 20.0 m


2 1

1 76 1 76 0 0

δC ppm mC

zppm mmet

met( / ).

.. /= = =

∆∆

0 08 0

0 0


difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 0.0−6.0 m bi prakti~no prestala zbog ravnote`nekoncentracije metanola u celokupnom sloju vazduha

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 6.0−12.0 m bila bi ekstremno spora i kretala bi seu okvirima koncentracije metanola na nivou pojedina~nih molekula (δCmet< 0.01 ppm)

difuzna razmena izme|u slojeva ∆h= 12.0−20.0 m bi prakti~no prestala zbogravnote`ne koncentracije metanola u celokupnom sloju vazduha

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavila bi se ekstremno mala razlika gradijenta vertikalne propagacijemetanola, koja bi imala vrednost dimenzije pojedina~nih molekula metanola, Cmet-real< 0.01 ppm.

d ) Lokacija x1= 7.87 km od izvora emisijepolu{irina gasnog oblaka d= 350 m

zr (m) 0.0 6.0 12.0 20.0Cg (ppm) 1.35 1.35 1.35 1.35

Iz prezentirane analize rezultata vertikalne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 9 km od sredine tankvane, sledi:

brzina molekulske difuzije kroz parni oblak sa rastojanjem po vertikali, od ose na tludo kote h= 20.0 m, prakti~no bi prestala, uz prekidanje difuzne razmene

difuzna razmena izme|u slojeva kretala bi se u okvirima razmene pojedina~nihmolekula metanola (δCmet≤ 0.01 ppm)

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, izme|uravni ∆z= 0.0−20.0 m uspostavila bi se toliko mala razlika gradijenta vertikalne propagacijemetanola, dimenzije pojedina~nih molekula, Cmet-real< 0.01 ppm, tako da bi difuzna razmena izme|uslojeva vazduha po vertikali u okviru kota ∆z= 0.0−20.0 m, prakti~no potpuno prestala.


234


4.2.2.1. Koncentracija metanola u ravnima z= 0.0−20.0 m

Koncentracija metanola se prakti~no ne bi menjala po vertikali u sloju vazduha debljine odtla do visine h= 20.0 m. Stoga }e kao reprezentativni primer bo~ne propagacije metanola bitiprikazana samo jedna ravan i to referentna ravan z= 0.0 m.


Rast. nizvetar

Polu{ir.oblaka


x (m) d (m) 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.52800 151 6.67 4.58 1.49 0.228 0.0165 0.03300 171 5.12 3.52 1.14 0.175 0.0127 0.03910 194 3.92 2.69 0.875 0.134 0.0 0.04640 220 3.00 2.06 0.670 0.103 0.0 0.05520 249 2.30 1.58 0.514 0.0788 0.0 0.06590 283 1.77 1.21 0.394 0.0604 0.0 0.07870 321 1.35 0.928 0.301 0.0462 0.0 0.09410 364 1.03 0.706 0.229 0.0351 0.0 0.0

LEGENDA:

0.0 0.0127 0.103 1.03 6.67Cmet< 0.01 Cmet> 0.01 Cmet > 0.1 Cmet > MDKop Cmet −max

U osama propagacije y= ± 2.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi nastavljenakoncentracija metanola nivoa pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm, na potezu u okviru rastojanja∆x∼ 3−9 km od centra tankvane.

U osama propagacije y= ± 2.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−3.8 km od centra tankvane, nastaviljena koncentracija metanola u tragovimaCmet> 0.01 ppm, a od rastojanja x> 3.8 km pa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila binastavljena koncentracija nivoa pojedina~nih molekula Cmet< 0.01 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−4.75 km od centra tankvane, nastaviljena realna koncentracija metanola Cmet> 0.1 ppm, a odrastojanja x> 4.75 km pa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila bi nastavljena koncentracijemetanola u tragovima Cmet> 0.01 ppm.

U osama propagacije y= ± 1.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−3.6 km od centra tankvane, nastaviljena koncentracija metanola iznad maksimalnodozvoljene koncentracije na otvorenom prostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, a od rastojanja x> 3.6 kmpa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila bi nastavljena realna koncentracija metanolaCmet> 0.1 ppm.

U osama propagacije y= ± 0.5⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, bila bi, u okviru rastojanja∆x∼ 3−7.5 km od centra tankvane, nastaviljena koncentracija metanola iznad maksimalnodozvoljene koncentracije na otvorenom prostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, a od rastojanja x> 7.5 kmpa do kraja mernog podru~ja, x= 9 km, bila bi nastavljena realna koncentracija metanolaCmet> 0.1 ppm.

U centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, u ravni kote tla z= 0.0 m, na celom mernompodru~ju, u okviru rastojanja od ∆x= 3−9 km od centra tankvane, bila bi nastaviljena koncentracijametanola iznad maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm.


235

C >MDKmet op


Koncentracija metanola koja bi prevazilazila granicu realne koncentracije metanolaCmet> 0.1 ppm (slika 4.2.2.), bila bi nastavljena:

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d u opsegu rastojanja od x= 3.6 km pa do kraja, dorastojanja x= 9 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.5⋅d u opsegu rastojanja od x= 7.5 km pa do kraja, dorastojanja x= 9 km od centra tankvane



u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d u celom opsegu od rastojanja x∼ 3 km pa dokraja, do rastojanja x= 9 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 0.5⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 3 km pa do rastojanjax∼ 7.5 km od centra tankvane

u bo~nim osama y= ± 1.0⋅d u opsegu rastojanja od x∼ 3 km pa do rastojanja x∼ 3.6 kmod centra tankvane


Maksimalna vrednost koncentracije metanola na koti tla z= 0.0 m, iznosila biCmet−max∼ 6 ppm na po~etku posmatrane zone, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane {to bi bilakoncentracija metanola preko granice maksimalno dozvoljene koncentracije metanola naotvorenom prostoru, MDKop= 1 ppm (∆CCO∼ 6×).


236

��

��

��

��

��

��

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

66.2


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni t

la z

= 0

.0 m

ppm

)

y/d=0.0 y/d=0.5��

y/d=1.0 y/d=1.5

Dijagram 4.2.2. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni tla z= 0.0 m −ose propagacije y= ± 0−1.5⋅d

0

0.01

0.02

0.03

0.04

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

0.1

0.11

0.12

0.13

0.14

0.15

0.16

0.17

0.18

0.19

0.2

0.21

0.22


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni t

la z

= 0

.0 m

(pp

m)

y/d=1.5

y/d=2.0

y/d=2.5

Dijagram 4.2.3. − Bo~na propagacija koncentracije metanola u ravni tla z= 0.0 m −ose propagacije y= ± 1.5−2.5⋅d



237




δC ppm mC

ymet ymety( / ) =

∆


a) Lokacija x1= 3.30 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 171 m





U bo~nim osama y= ± 2.5⋅d, na rastojanju x= 3.30 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

512 3 52 1 60

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 6085 5

0 02

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

3 52 114 2 38

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 02 3885 5

0 03

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

114 0 175 0 96

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 9685 5

0 01

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 175 0 0127 0 16

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 1685 5

0 0


238

∆y= 2.0−2.5⋅d


2 1

0 0127 0 0 0 013

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 01385 5

0 0

Iz prezentirane analize rezultata bo~ne propagacije metanola, na lokaciji udaljenojx= 3.30 km od sredine tankvane, sledi:



b) Lokacija x1= 5.52 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 249m




Van dimenzija parnog oblaka, u okviru bo~nih osa y= ± 2.0−2.5⋅d, pad koncentracijemetanola bi se kretao na nivou pojedina~nih molekula, pa prakti~no ne bi bio uspostavljen.

U bo~nim osama y= ± 2.0−2.5⋅d, na rastojanju x= 5.52 km od centra tankvane, bila biuspostavljena kocentracija metanola na nivou pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).


∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

2 30 1 58 0 72

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 72

124 50 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 58 0 514 1 07

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 01 07

124 50 0

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 514 0 0788 0 436

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 436124 5

0 0


239

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0788 0 0 0 08

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 08

124 50 0

∆y= 2.0−2.5⋅d

Nije uspostavljen gradijent koncentracije metanola ve}i od nivoa pojedina~nih molekula.


gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van projekcije parnog oblaka, u okviruosa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, kretao bi se u domenu pojedina~nih molekulaδCmet∼ 0.0−0.01 ppm/m

c) Lokacija x1= 6.59 km od centra tankvane polu{irina parnog oblaka d= 283 m




Van dimenzija parnog oblaka, u okviru bo~nih osa y= ± 2.0−2.5⋅d, pad koncentracijemetanola bi se kretao na nivou pojedina~nih molekula, pa prakti~no ne bi bio uspostavljen.



∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 77 1 21 0 55

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 55

141 50 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

1 21 0 394 0 82

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 82

141 50 0


240

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 394 0 0604 0 33

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 33

141 50 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0604 0 0 0 06

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 06

141 50 0

∆y= 2.0−2.5⋅d



gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van projekcije parnog oblaka, u okviruosa propagacije y= ± 1.0−2.5⋅d, kretao bi se u domenu pojedina~nih molekulaδCmet∼ 0.0−0.01 ppm/m

d) Lokacija x1= 7.87 km od centra tankvanepolu{irina parnog oblaka d= 321 m






∆y= 0.0−0.5⋅d


2 1

1 35 0 928 0 42

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 42

160 50 0

∆y= 0.5−1.0⋅d


2 1

0 928 0 301 0 63

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 63

160 50 0


241

∆y= 1.0−1.5⋅d


2 1

0 301 0 0462 0 25

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 25

160 50 0

∆y= 1.5−2.0⋅d


2 1

0 0462 0 0 0 05

δC ppm mC

dppm mmet

mety

y( / )( . . )

.

.. /=

− ⋅= =

∆

0 5 0 00 05

160 50 0

∆y= 2.0−2.5⋅d



gradijent bo~ne propagacije metanola u ravni kote tla z= 0.0 m, unutar parnog oblaka,u okviru osa propagacije y= ± 0.0−1.0⋅d, kao i van projekcije parnog oblaka, u okviruosa propagacije y= ±1.0−2.5⋅d, bio bi nivoa pojedina~nih molekula δCmet< 0.01 ppm/m

x= 3.3 km x= 5.52 km x= 6.59 km x= 7.87 km δC1 /δC4 (×)∆yδCmet δCmet δCmet δCmet rast pad

0.0−0.5⋅d 0.02 0.0 0.0 0.0 − 100%0.5−1.0⋅d 0.03 0.0 0.0 0.0 − 100%1.0−1.5⋅d 0.01 0.0 0.0 0.0 − 100%1.5−2.0⋅d 0.0 0.0 0.0 0.0 − −2.0−2.5⋅d 0.0 − − − − −

Du` rastojanja ∆x= 3.30−5.52 km od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, gradijenti bo~ne propagacijemetanola opadali bi sa podu`nim rastojanjem podu`ne propagacije.

Du` rastojanja ∆x= 5.52−7.87 km od centra tankvane, tokom podu`ne propagacije parnogoblaka sa metanolom, u svim osama propagacije y= ± 0.0−2.5⋅d, gradijenti bo~ne propagacijemetanola bili bi nivoa pojedina~nih molekula δCmet< 0.01 ppm, pa prakti~no ne bi bili uspostavljeni,ve} bi na tom rastojanju parni oblak sa okolnim vazduhom imao karakteristike visokostabilizovanog fronta kontaminiranog vazduha metanolom u celom posmatranom sloju visine doh= 20 m od tla.

Vrednosti koncentracija metanola na teritoriji gradskog prostora Kikinde, u masi vazduhadebljine ∆h= 20.0 m, od kote tla z= 0.0 m, do kote z=20.0 m, u osnovi bi bile niske.

Na po~etku gradske zone, u JZ delu predgra|a Kikinde, na rastojanju x∼ 3 km od centratankvane, bila bi najve}a koncetracija metanola u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, koja bi inosilaCmet−max= 6.0 ppm (6× MDKop).

Ve} na rastojanju x∼ 5 km od centra tankvane, na lokaciji po~etka stambenog dela gradskezone Kikinde, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala bi na vi{eod pola, ispod Cmet−max∼ 2.5 ppm (2.5× MDKop).

U centralnom delu starog gradskog jezgra Kikinde, maksimalna koncentracija metanola uvazduhu na koti tla z= 0.0 m, pala bi na tre}inu po~etne vrednosti, ili za jo{ 20% od prethodnevrednosti, iznosila bi Cmet−max∼ 2 ppm (2× MDKop).


242

Na kraju gradske zone Kikinde, u prigradskom delu SI dela industrijske zone, na rastojanjux∼ 9 km od centra tankvane, maksimalna koncentracija metanola u vazduhu na koti tla z= 0.0 m,pala bi na polovinu prethodne vrednosti, iznosila bi Cmet−max∼ 1 ppm (1× MDKop).

Mere za{tite na nivou kote tla z= 0.0 m u odnosu na visinu kontaminacije vazduha bi seogledale na otvorenim gradskim povr{inama u napu{tanju ugroène zone u bo~nom pravcu, uzatvorenim stambenim i radnim prostorima u spu{tanju na kotu tla, a zatim u napu{tanju ugroènezone u bo~nom pravcu po koti tla z= 0.0 m.

Teretni i tranzitni saobra}aj bi se morao preusmeriti iz ugroène zone na manje ugroènedelove gradske zone, dok bi se ostali gradski saobra}aj mogao u JZ delu industrijske zone ipo~etnom delu stambene zone Kikinde, u okviru rastojanja od ∆x= 3−5 km, preusmeriti iz ugroènezone na manje ugroène delove gradske zone, a za sve ostale gradske zone bi samo vaìla zabranazaustavljanja i zadràvanja u kontaminiranoj zoni.

Tako, prva operacija u gradu Kikindi u slu~aju akcedentnog izlivanja metanola u tankvanu,u okviru rastojanja x= 3−9 km od centra tankvane, bila bi normalna evakuacija, prvo na kotu tla, azatim bo~na evakuacija prisutnih iz kontaminirane zone na nivou kote tla z= 0.0 m, bez obaveze zaupotrebom za{titnih sredstava tokom evakuacije kroz kontaminiranu zonu.


243

4.3. REKAPITULACIJA PROPAGACIJA METANOLA DO X= 9 km

Oblast propagacije metanola u opsegu rastojanja od x1= 3−9 km od izvora emisije, koja jelocirana u gradskoj zoni Kikinde, predstavljala bi po pitanju kontaminacije metanolom oblast niskogrizika iz nekoliko razloga:

parni oblak bi imao relativno niski sadràj metanola koncentracija metanola u vazduhu oko parnog oblaka bila bi prose~no zna~ajno mala vertikalna propagacija realne koncentracije metanola bi se kretala od ∆h∼ 0.0−270 m

Vertikalna propagacija parnog oblaka, kao i vertikalna propagacija realne koncentracijemetanola, obuhvatile bi sve objekte u gradskoj zoni Kikinde, koji bi bili na pravcu propagacijeparnog oblaka, pri ~emu bi se svi objekti na pravcu propagacije parnog oblaka prakti~no na{li uparnom oblaku, tako da bi svi prisutni u navedenim objektima bili izloèni odre|enom riziku usledrelativno niske koncentracije metanola u masi parnog oblaka, koja bi se kretala u {irem opseguCmet= (1−6)⋅MDKop= (1−6)⋅1 ppm= 1−6 ppm.

[irina parnog oblaka na ulazu u Kikindu, na rastojanju x∼ 3 km od centra tankvane,iznosila bi Dgo ∼ 320 m. êoni front parnog oblaka pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 9 km odcentra tankvane, imao bi dijametar Dgo∼ 700 m.

Bo~na propagacija parnog oblaka bi obuhvatila veliki deo vazduha u gradskoj zoniKikinde, ~ime bi svi prisutni na kontaminiranom otvorenom prostoru i u~esnici u saobra}aju nagradskim saobra}ajnicama u Kikindi bili izloèni relativno niskom riziku usled male koncentracijemetanola u masi parnog oblaka.

êoni front mase kontaminiranog vazduha oko parnog oblaka, koji bi bio u koaksijalnojpostavci u odnosu na parni oblak, pri napu{tanju oblasti, na rastojanju x= 9 km od izvora emisije,imao bi dijametar Dfv∼ 1.2 km, {to bi predstavljalo izuzetno veliku povr{inu preseka kontaminiranogvazduha metanolom.

Deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi sadrào koncentraciju metanola prekomaksimalno dozvoljene koncentracije za otvoreni prostor Cmet> MDKop= 1 ppm, bio bi lociran okocentralne ose propagacije y= 0.0⋅d, a imao bi, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, dijametarosnove oko Dgo∼ 500 m.

Deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi sadrào koncentraciju metanola prekomaksimalno dozvoljene koncentracije za otvoreni prostor Cmet> MDKop= 1 ppm, bio bi lociran okocentralne ose i bo~nih osa propagacije propagacije y= 0.0−1.0⋅d, koaksijalno oko centralne osepropagacije y= 0.0⋅d, ~ije bi se dimenzije kretale u okvirima od oko 70−85% od vrednosti dimenzijapreseka samog parnog oblaka, odnosno oko 35−42.5% od vrednosti dimenzija preseka frontakontaminiranog vazduha metanolom tokom prolaska kroz gradsku zonu Kikinde.

Najve}i deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi sadrào realnu koncentraciju metanolaCmet> 0.1 ppm, bio bi lociran oko centralne ose i bo~nih osa propagacije propagacije y= 1.0−1.5⋅d,koaksijalno oko prethodne zone koncentracije sir}etne kiseline preko maksimalno dozvoljenekoncentracije za otvoreni prostor Cmet> MDKop= 1 ppm.

Deo ~eonog fronta parnog oblaka, koji bi, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,sadrào realnu koncentraciju metanola Csir> 0.1 ppm, obuhvatao bi oko 85% od preseka samogparnog oblaka, sa jo{ oko 50% mase vazduha izvan gasnog oblaka, odnosno prose~no oko 75% odpreseka fronta kontaminiranog vazduha sir}etnom kisleinom, tako da bi, na rastojanju od x= 9 kmod centra tankvane, inao dijametar prstena oko prethodne zone oko Dgo∼ 700 m, {to bi ~inilo oko85% oblaka, odnosno oko 75% fronta kontaminiranog vazduha.

Iz prezentiranih analiza rezultata, kako za sam parni oblak, tako i za vazduh oko parnogoblaka, proizilazi da bi se i dalje najve}a razlika koncentracija metanola uspostavljala u okvirusamog parnog oblaka, od ose ka spoljnoj povr{ini parnog oblaka, pri ~emu bi brzina difuzije unutarparnog oblaka nastavila da raste sa rastojanjem od ose ka periferiji parnog oblaka.

Na slici 4.3.1. prikazano je kretanje bo~ne propagacije metanola po vertikalnom pravcu, ana slici 4.3.2. vertikalna propagacija metanola.

SVESKA 3 - GLAVA 4

244

C >MDKmet op

Slika 4.3.1. − Zone prekora~enja bo~ne propagacije metanola u sloju vazduha iznad tlaod ∆h= 0−20 m



245

Maseni efekat difuzije bi bio jednak u parnom oblaku i kroz okolni vazduh, tako {to bitransfer mase opadao sa rastojanjem 0.5⋅d, odnosno sa polovinom {irine poluoblaka.


Oblasti prekora~enja su prezentirane sa samo jednim prekora~njem propisanih granicakoncentracije metanola i to prekora~enjem maksimalno dozvoljene koncentracije metanola naotvorenom prostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm.

U posmatranoj oblasti od rastojanja x= 3 km do rastojanja x= 9 km od centra tankvane,oblast prekora~enja Cmet> MDKop= 1 ppm bila bi ravnomerno raspore|ene, kako po vertikalnojtako i po bo~noj propagaciji metanola po nivoima.

Oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenomprostoru, Cmet> MDKop= 1 ppm, ne bi se menjala sa porastom merene visine sloja, ve} bi imalakonstantnu raspodelu zaga|enja metanolom po svim presecima u sloju vazduha iznad tla debljine∆h= 20 m (slika 4.3.1.).

U okviru rastojanja ∆x= 3−9 km od centra tankvane uspostavila bi se potpunauravnoteènost parametara propagacije metanola, tako {to bi se uspostavila potpunahomogenizacija slojeva izme|u kote tla z= 0.0 m i kote z= 20.0 m na otvorenom prostoru ugradskoj zoni Kikinde.

Sa aspekta bezbednosti ìtelja gradske zone, zaposlenih u firmama u Kikindi, kao iu~esnika u saobra}aju kroz gradsku zonu Kikinde, pre svega u vidu mogu}nosti evakuacijeugroènih iz kontaminiranih zona, mogla bi se uo~iti visoka ujedna~enost kontaminiranog vazduhapo vertikali, u odnosu na izmerene karakteristike:

sloj ∆z= 0−20.0 m zbog niskih vrednosti koncentracije metanola, predstavljao bi slojvazduha niskog stepena ugroènosti, gde bi se svaka evakuacija u potpunosti moglasprovesti planskim napu{tanjem kontaminirane zone u bo~nom pravcu dobezbednosnog rastojanja najmanje od 150 m od ose propagacije, bez ozbiljnijihposledica i bez potrebe za kori{}enjem dodatne za{titne opreme

Druge mere bezbednosti, kao {to su neki vid javnog ozna~avanja i upozoravanja putempanoa i tabli po gradu, kao i sli~nih preventivnih upozorenja, u gradskoj zoni Kikinde ne bi bileneophodne, osim javnog obave{tavanja putem lokalnih radio i TV stanica u slu~aju eventualnogakcedentnog izlivanja metanola u okviru kompleksa Kombinata MSK, pri ~emu treba navestiosnovne vremenske pokazatelje, kao i pretpostavljeni pravac pruànja i obim propagacije parnogoblaka i kontaminiranog vazduha sa metanolom kroz gradsku zonu Kikinde.

SVESKA 3 - GLAVA 4

246

4.4. KARTA UTICAJA HEMIJSKOG AKCEDENTA NA REZERVOARU SA METANOLOM PREMA OSNOVNOM MODELU

Prilikom izrade karata potencijalnih uticaja hemijskog akcedenta polutanta na zaga|enjevazduha lokalne atmosfere te{ko je sa visokom precizno{}u odrediti pravac vetra, te je sigurnije iprakti~nije, na bazi rezultata dobijenih modelovanjem pri konkretnim ambijentalnim parametrima,odrediti propagaciju zaga|enja u ambijentalnim uslovima konkretnog vetra, kao i propagacijuzaga|enja u ambijentalnim uslovima obuhvatnog ugla uticaja dominatnog pravca vetra.

Stoga bi bilo potrebno izraditi dve karte zaga|enja:

kartu zaga|enja prema ambijentalnim parametrima za vetar konkretnog pravca (slika4.4.1.)

kartu zaga|enja prema ambijentalnim parametrima za promenljivi vetar dominantnogpravca (slika 4.4.2.)

U razmatranom slu~aju kontaminacije metanolom gradske zone Kikinde, ambijentalnivetar sa najve}im uticajem emisije polutanata usled hemijskog akcedenta u Kombinatu MSK, bio bikonkretni vetar JZ pravca (slika 4.4.1.), dok bi promenljivi vetrova dominantnog pravca u slu~ajuKikinde zahvatao ugao α=30°, odnosno od −14° do + 16° od vetra JZ pravca (slika 4.4.2.).

Karta zaga|enja prema ambijentalnim parametrima za vetar konkretnog pravca (slika4.4.1.) drefinisala bi pravac i domet propagacije metanola, kao i domet i obime koncentracijemetanola u vazduhu lokalne atmosfere u slu~aju hipoteti~kog hemijskog akcedentna na rezervoaruza skladi{tenje metanola u Komkbinatu MSK, pri ~emu bi propagaciju zaga|enja trebalo rotirati nakarti Kikinde za konkretni ugao vetra u odnosu na prikazani JZ pravac.

Kako bi se propagacija metanola do prvih 300 m od izvora emisije odnosila na kompleksKombinata MSK, {to je u prethodnim poglavljima detaljno elaborirano, to u ovom poglavlju ne}ebiti dalje analizirana problematika aerozaga|enja metanolom u okviru vazduha radnog prostoraKombinata MSK, ve} }e biti analizirna samo problematika aerozaga|enja metanolom vazduhalokalne atmosfere izvan kompleksa Kombinata MSK, kao i u gradskoj zoni Kikinde.

Propagacija metanola i zaga|enje vazduha lokalne atmosfere se ne razlikuje mnogo u zoniod x= 1−3 km od izvora emisije, od zone u okviru rastojanja x= 3−9 km od izvora emisije, kako popodu`noj propagaciji parnog oblaka, tako i po vertikalnoj i bo~noj propagaciji metanola u okolnomvazduhu.

Analizirani nivoi u obe navedene oblasti bi imali iste osobenosti, ujedna~enu vertikalnupropagaciju, kao i uravnoteènu bo~nu propagaciju metanola, do visine h= 3 m od kote tla u zonido rastojanja x= 3 km, odnosno do visine h= 20 m od tla u zoni u opsegu rastojanja x= 3−9 km, {tobi omogu}avalo jedinstveni prikaz karata zaga|enja prostora izvan kompleksa Kombinata MSK,prema ambijentalnim parametrima, kako za vetar konkretnog pravca tako i prema ambijentalnimparametrima za promenljivi vetrav diminantnog pravca za sve prezentirane analizirane visinereferentnih ravni u obe zone.

Tako bi se karta zaga|enja (slika 4.4.1.), sa definisanim oblastima koncentracije metanolau zoni do rastojanja x= 3 m, odnosila na sve analizirane ravni u opsegu visina h= 0−3 m, a u zoni uopsegu rastojanja x= 3−9 km, na sve analizirane ravni u opsegu visina h= 0−20 m, ~ime bi bileanalizirane sve lokacije po horizontali i kote po vertikali sa ljudskom i ìvotinjskom populacijom napravcu propagacije metanola.

Za izaradu karata na slikama 4.4.1. i 4.4.2. kori{}eni su podaci za referentnu ravan na kotiz= 2.0 m.


247

4.4.1. UTICAJ ZAGA\ENJA METANOLOM PREMA AMBIJENTALNIM PARAMETRIMA ZA VETAR KONKRETNOG PRAVCA

Potencijalno ugroène zone otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK, JZdela predgra|a, kao i samog grada Kikinde, usled propagacije akcedentno emitovanog metanola izkompleksa Kombinata MSK, prema ambijentalnim parametrima iz osnovnog modela, prezentiranena karti uticaja na slici 4.4.1., mogu se podeliti u tri oblasti:

oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanolom u radnomprostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, locirane u opsegu rastojanja x= 0.0−890 m,neposredno ugroàvanje metanolom vi{eg obima

oblast prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanolom na otvorenomprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, locirane u celokupnom mernom opsegu u okvirurastojanja x= 0.0−9 km, neposredno ugroàvanje metanolom nièg obima

4.4.1.1. Oblast prekora~enja Cmet> MDKrp= 40 ppm

Kao posledica propagacije parnog oblaka sa metanolom iz izvora emisije u kompleksuKombinata MSK, formirala bi se celovita oblast u kojoj bi se uspostavila koncentracija metanola savredno{}u preko maksimalno dozvoljene koncentracije metanolom u radnom prostoruCmet> MDKrp= 40 ppm, locirana u okviru rastojanja x= 0.0−890 m od centra tankvane, na pravcupropagacije parnog oblaka.

Lokacije nastajanja (x∼ 0.0 m) i prestanka (x∼ 890 m) navedene oblasti bi se prostornopreklapale sa lokacijom od centra tankvane u kompleksu Kombinata MSK i leve stranemagistralnog puta, na oko 200 m ispred puta.

Kako se na ovom delu, osim samog kompleksa Kombinata MSK ne nalaze neke obimnije iorganizovanije radne povr{ine, to osim uposlenih u Kombinatu MSK ne bi bilo ugroàvanja ljudive}eg obima na kotaminiranom potezu.

4.4.1.2. Oblast prekora~enja Cmet> MDKop= 1 ppm

Kao posledica propagacije parnog oblaka sa metanolom iz izvora emisije u kompleksuKombinata MSK, formirala bi se celovita oblast u kojoj bi se uspostavila koncentracija metanola savrednos{}u preko maksimalno dozvoljene koncentracije metanolom na otvorenom prostoruCmet> MDKop= 1 ppm, koja bi se prostirala u okviru rastojanja ∆x= 0.0−9 km od izvora emisije.

Lokacije prestanka navedene oblasti bi prostorno prevazilazila kompletnu analiziranuoblast (x> 9 km), tako da bi obuhvatala kako sam kompleks Kombinata MSK, celokupan prostorizme|u Kombinata MSK i Kikinde koji preseca magistralni put Kikinda−Novi Sad, tako i celokupnugradsku zonu Kikinde, a nastavila bi da se prostire i izvan SI dela gradske zone Kikinde.

Uticaj nivoa koncentracije metanola sa vrednos{}u preko maksimalno dozvoljenekoncentracije metanolom na otvorenom prostoru Cmet> MDKop= 1 ppm, u okviru celokupneoblasti imao bi karakter uticaja sa niìm posledicama, tako da u oblasti prekora~enja koncentracijemetanola Cmet> MDKop= 1 ppm prakti~no ne bi bilo ozbiljnijeg direktnog uticaja metanola na ìvisvet i ìvotnu sredinu.

U navedenoj oblasti ne bi bilo indirektnog uticaja nivoa koncentracije metanolaCmet> MDKop= 1 ppm, po{to osim Kombinata MSK ne postoji jo{ neki locirani izvor potencijalneemisije metanola, osim podu`nih izvora tipa transporta metanola u auto cisternama.

Na taj na~in na celom mernom podru~ju do rastojanja x= 9 km od centra tankvane ne bibilo kumulativnih dejstava emisija metanola.

Oblast koncentracije Cmet> MDKop= 1 ppm, koja bi se rasprostirala u opsegu rastojanja∆x= 0−9 km od izvora emisije, predstavljala bi relativno uski pojas oko oblasti prekora~enjakoncentracija metanola sa vredno{}u preko maksimalno dozvoljene koncentracije metanolom uradnom prostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm.

SVESKA 3 - GLAVA 4

248

010

020

030

040

050

0 m

010

020

030

040

050

0 m

1 2 3 4 5 6 7LE

GE

ND

A

Kom

bina

t MSK

L@

TK

IGM

"Toz

a M

arko

vi}"

PIK

i PR

IMA

HE

MIK

DP

"Ugl

je{a

Ter

zin"

Kla

nica

"Jed

inst

vo"

4

6

2

3

5

7

1

C>

MD

K=

40

ppm

met

rp

C>

MD

K=

1 p

pmm

etop

LE

GE

ND

A Apo

teka

Rob

na k

u}a

Aut

obus

ka li

nija

Kaf

ana

Aut

obus

ka st

anic

aSO

Sku

p{tin

a op

{tin

e

Bio

skop

Spom

enik

iz N

OB

-a

Bib

liote

kaSu

d

Bol

nica

Serv

isi z

a re

mon

t

Baz

en s

port

ska

hala

Tax

i sta

nica

Ban

kaZ

drav

stve

na s

tani

ca

Ben

zisk

a pu

mpa

@el

ezni

~ka

stan

ica

Hot

el[k

ola

Res

tora

nPi

jaca

Mot

elPo

ljski

put

Muz

ej@

elez

ni~k

a pr

uga

Pozo

ri{t

ePa

rk

Park

iral

i{te

[um

a

Putn

i~ka

age

ncija

Stad

ion

Po{t

aIs

tori

jski

spo

men

ik

A

S

M mH

10

11

+

JZ -

SI

Slik

a 4.

4.1.

− K

arta

zag

a|en

ja p

rem

a am

bije

ntal

nim

par

amet

rim

a za

vet

ar k

onkr

etno

g pr

avca

i sm

era


249

Kontaminirani deo magistralnog puta Kikinda−Novi Sad, koji bi se nalazio u oblastiprekora~enja koncentracije Cmet> MDKop= 1 ppm formirao bi se na magistralnom putu u duìnideonice magistralnog puta od l∼ 2.5 km.

Kontaminirani deo saobra}ajnih obilaznica oko Kikinde i industrijske zone Kikinde u JZdelu grada, na rastojanju x= 3 km od centra tankvane, koji bi se nalazio u oblasti prekora~enjakoncentracije Cmet> MDKop= 1 ppm formirao bi se na prilazu gradskoj zoni Kikinde u {irini odl∼ 180 m.

Kontaminirani deo saobra}ajnih obilaznica oko Kikinde i industrijske zone Kikinde u SIdelu grada, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,koji bi se nalazio u oblasti prekora~enjakoncentracije Cmet> MDKop= 1 ppm formirao bi se na izlazu iz gradske zoni Kikinde u {irini odl∼ 135 m.

Kako se na ovom delu, ne bi nalazila zna~ajnija koncentracija metanola, na magistarlnomputu Kikinda−Novi Sad ispod Cmet< MDKrp= 40 ppm, a u gradskoj zoni ispodCmet< MDKop= 1 ppm, to nekih ozbiljnijih posledica kontaminacije metanolom u slu~ajupravovremene i planske evakuacije sa kontaminiranpog podru~ja, koja je u prethodnim analizamadetaljnije opisana, ne bi trebalo biti.

4.4.2. UTICAJ ZAGA\ENJA METANOLOM PREMA AMBIJENTALNIMPARAMETRIMA ZA PROMENLJIVI VETAR DOMINANTNOG PRAVCA

Promenljivi vetra dominantnog JZ pravca, pri kome bi se u slu~aju hemijskog akcedenta narezervoaru za skladi{tenje metanola u Kombinatu MSK, propagacijom metanola pokrila kompletanmagistralni put Kikinda−NoviSad, kao i gradska zona Kikinde, bio bi promenljivi vetardominantnog pravca ugla α=30° u odnosu na JZ pravac, odnosno ugla od α∈ (−14°)÷16° okoosnovnog JZ pravca (slika 4.4.2.).

Zavisno od konkretnog vetra iz spektra ± 15°JZ pravca, odnosno od konkretnog pravcapodu`ne propagacije, bo~na propagacija, odnosno oblasti prekora~enja koncentracije metanola biod malo (α∈ 10°÷16° JZ), preko potpuno (α∈ ±0°÷10° JZ), do jako malo (α∈ (− 10°)÷(−14°) JZ)ugroàvale magistralni put Kikinda−Novi Sad.

4.4.2.1. Oblast prekora~enja Cmet> MDKrp= 40 ppm

Na formiranje oblasti u kojoj bi se uspostavila koncentracija metanola sa vredno{}u prekomaksimalno dozvoljene koncentracije metanolom u radnom prostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm,locirana u okviru rastojanja x= 0.0−890 m od centra tankvane, na pravcu propagacije parnogoblaka, ne bi bitnije uticao opseg spektra vetrova.

Lokacije nastajanja (x∼ 0.0 m) i prestanka (x∼ 890 m) navedene oblasti bi se prostornopreklapale sa lokacijom od centra tankvane u kompleksu Kombinata MSK i malog delamagistralnog puta, dok bi kontaminirani pojas bio {iri.

Kako se na ovom delu, osim samog kompleksa Kombinata MSK ne nalaze neke obimnije iorganizovanije radne povr{ine, to ni kontaminirani pojas, osim po uposlene u Kombinatu MSK, nebi bitnije ugroàvao ljude u ve}em obimu na kotaminiranom potezu.

4.4.2.2. Oblast prekora~enja Cmet> MDKop= 1 ppm

Na formiranje oblasti u kojoj bi se uspostavila koncentracija metanola sa vredno{}u prekomaksimalno dozvoljene koncentracije metanolom na otvorenom prostoru Cmet> MDKop= 1 ppm,locirana u okviru rastojanja x= 0.0−9 km od centra tankvane, na pravcu propagacije parnog oblaka,opseg promenljivog vetra dominantnog pravca, zbog veoma velikog ugla kojim bi prekrivao gradskuzonu Kikinde, imao bi nepovoljan uticaj, i to ne sa aspekta visine i kvaliteta kontaminacije, ve} saaspekta mogu}nosti za evakuaciju, kao i izbora podobnih pravaca za evakuaciju.

U slu~aju promenljivih vetrova JZ pravca ugla α∈ (− 14°)÷16°, kontaminirana zonametanolom bi prekrivala kompletan deo magistralnog puta Kikinda−Novi Sad izme|u kompleksaKombinata MSK i Kikinde, kao i skoro kompletnu gradsku zonu Kikinde.

SVESKA 3 - GLAVA 4

250

010

020

030

040

050

0 m

010

020

030

040

050

0 m

1 2 3 4 5 6 7LE

GE

ND

A

Kom

bina

t MSK

L@

TK

IGM

"Toz

a M

arko

vi}"

PIK

i PR

IMA

HE

MIK

DP

"Ugl

je{a

Ter

zin"

Kla

nica

"Jed

inst

vo"

4

6

2

3

5

7

1

JZ -

SI

LE

GE

ND

A Apo

teka

Rob

na k

u}a

Aut

obus

ka li

nija

Kaf

ana

Aut

obus

ka st

anic

aSO

Sku

p{tin

a op

{tin

e

Bio

skop

Spom

enik

iz N

OB

-a

Bib

liote

kaSu

d

Bol

nica

Serv

isi z

a re

mon

t

Baz

en s

port

ska

hala

Tax

i sta

nica

Ban

kaZ

drav

stve

na s

tani

ca

Ben

zisk

a pu

mpa

@el

ezni

~ka

stan

ica

Hot

el[k

ola

Res

tora

nPi

jaca

Mot

elPo

ljski

put

Muz

ej@

elez

ni~k

a pr

uga

Pozo

ri{t

ePa

rk

Park

iral

i{te

[um

a

Putn

i~ka

age

ncija

Stad

ion

Po{t

aIs

tori

jski

spo

men

ik

A

S

M mH

10

11

+

C>

MD

K=

40

ppm

met

rp

C>

MD

K=

1 p

pmm

etop

Slik

a 4.

4.2.

− K

arta

zag

a|en

ja p

rem

a am

bije

ntal

nim

par

amet

rim

a za

spe

ktar

vet

rova

dom

inan

tnog

pra

vca

i sm

era

UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU METANOLA

251

5. UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA PROPAGACIJU METANOLA

5.1. AMBIJENTALNI PARAMETRI KOJI UTIÛ NA PROPAGACIJU METANOLA

Od ve}eg broja ambijetalnih parametara, bitnih za propagaciju parnog oblaka i metanola,analizira}e se oni sa najve}im uticajem:

1. vreme emisije2. ambijentalna temperatura3. brzina vetra4. vla`nost vazduha5. vremenska stabilnost.

Iz dosada{nje analize se moè sagledati da se uticaj akcedentne emisije metanola, premarazlikama u kvantitetu i kvalitetu dejstava, moè podeliti na dve oblasti:

uticaj na radni prostor kompleksa Kombinata MSK uticaj na otvoreni prostor izme|u MSK i Kikinde kao i gradsku zonu Kikinde

Uticaj akcedentne emisije metanola na radni prostor kompleksa Kombinata MSK bio birizi~an, relativno heterogenog kvantiteta i kvaliteta, kako po vertikalnoj propagaciji, tako i popodu`noj propagaciji parnog oblaka i metanola.

Propagaciju parnog oblaka i metanola u okviru radnog prostora kompleksa KombinataMSK karakterisalo bi slede}e:

parni oblak, koji bi se kretao kroz radni prostor u radnom prostoru Kombinata MSK,po tlu, koncentrovan sa metanolom, vr{io bi direktni zna~ajniji uticaj na ìvi svet iokolnu sredinu od kote tla z= 0.0 m do kote z= 20.0 m

propagacija parnog oblaka kroz radni prostor Kombinata MSK izazivala bi zna~ajnorazli~ite efekte izme|u slojeva vazduha, tako da bi se u okolnom vazduhu uspostavljaodinami~ni gradijent vertikalne propagacije metanola, koji bi imao za posledicu velikerazlike koncentracije metanola u razli~itim slojevima vazduha po vertikali

bo~na propagacija metanola kroz slojeve vazduha, koja bi bazirala na molekulskojdifuziji metanola, pokazivala bi ujedna~enost parametara razmene mase, pre svegagradijent bo~ne propagacije metanola

usled propagacije parnog oblaka sa metanolom u radnom prostoru Kombinata MSKbi se uspostavila ve}a zapremina vazduha, u koaksijalnom rasporedu, jedna oko druge,u kojima bi koncentracija metanola imala opasne i nedozvoljene vrednosti, od visokekoncentracije metanola u oblasti prekora~enje maksimalno dozvoljene koncentracijeu radnom prostoru Cmet> MDKrp= 40 ppm, do oblasti prekora~enja maksimalnodozvoljene koncentracije na otvorenom oprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm

Od navedenih uticaja samo jedan bi bio karakteristi~an i za oblast van radnog prostoraKombinata MSK, otvoreni radni prostor izme|u Kombinata MSK i Kikinde, na kome su lociraneobradive povr{ine i magistralni put Kikinda−Novi Sad, kao i gradsku zonu Kikinde koja se premasadràjima i problematici moè izdeliti na predgra|a, industrijske zone, gradske saobra}ajnicame,stambene, radne i javne objekte i drugo.

Jedina zajedni~ka karakteritika u obe navedene oblasti, u i van radnog prostora kompleksaKombinata MSK, bila bi velika sli~nost bo~ne propagacije metanola, bazirana na mehanizmurazmene mase izme|u slojeva vazduha molekulskom difuzijom.


252

Propagaciju parnog oblaka i metanola van radnog prostora kompleksa Kombinata MSK,kroz otvoreni prostor izme|u MSK i Kikinde kao i kroz gradsku zonu Kikinde, karakterisalo bislede}e:

propagacija parnog oblaka kroz otvoreni prostor izme|u kompleksa Kombinata MSKi Kikinde, vr{ila bi se kretanjem parnog oblaka po tlu, sa sadràjem metanolaneuporedivo niìm nego u zoni kompleksa Kombinata MSK, tako da ne bi postojaovisoko rizi~an direktni uticaj parnog oblaka na ìvi svet i okolnu sredinu

parni oblak i okolni vazduh bi prema sadràju metanola bili veoma sli~ni, a upojedinim prostornim zonama i identi~ni, tako da bi se njihovo dejstvo mogloposmatrati u formi zajedni~kog dejstva parnog oblaka i sloja vazduha oko parnogoblaka u okviru zajedni~ke forme, fronta kontaminiranog vazduha metanolom

prestankom posebnog uticaja parnog oblaka na propagaciju metanola kroz okolnivazduh, odnosno formiranjem jedinstvenog fronta kontaminiranog vazduhametanolom, dolazilo bi do homogenizacije izme|u slojeva vazduha, tako da bigradijent vertikalne propagacije metanola izme|u homogenizovanih slojeva vazduhaprakti~no nestao u okviru celokupnog kori{}enog prostora, na delu izme|u kompleksaKombinata MSK i Kikinde do nivoa visine od h= 3 m, a u gradskoj zoni Kikinde dovisine h= 20 m

bo~na propagacija metanola kroz slojeve vazduha, koja bi bazirala na molekulskojdifuziji metanola, pokazivala bi ujedna~enost parametara razmene mase, pre svegagradijent bo~ne propagacije metanola

u vazduhu navedene oblasti van kompleksa Kombinata MSK uspostavila bi se samojedna oblast sa nedozvoljenom koncentracijom metanola, oblasti prekora~enjamaksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom oprostoru Cmet> MDKop= 1 ppm

Osnovna svrha celokupnog razmatranja je uticaj akcedentno emitovanog metanola nagradski prostor Kikinde, koji se su{tinski, kavntitaivno i kvalitativno, nedozvoljene vrednostirazlikuje od uticaja u okviru kompleksa Kombinata MSK, tako da analize uticaja ambijentalnihparametara na koncentraciju metanola ne}e obuhvatati analizu radnog prostora u kompleksuKombinata MSK, ve} }e se isklju~ivo analizirati prostor izvan kompleksa Kombinata MSK.

Usled visoke homogenosti i sli~nosti kvaliteta parametara u kori{}enim slojevima vazduhavan radnog prostora Kombinata MSK, bi}e analizirani uticaji ambijentalnih parametara napropagacije parnog oblaka i metanola, kao i na koncentraciju metanola u okolnom vazduhu, nanivou referentne ravni na koti z= 2.0 m.


253

5.2. UTICAJ VREMENA ISTICANJA NA PROPAGACIJU METANOLA

5.2.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.2.1. − Uporedne vrednosti konc. metanola u osi parnog oblaka za vremena akcedentne emisije τe= 30, 60, 90 i 120 min

30 minuta 60 minuta 90 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 864 −16.5 864 −16.5 864 −16.5 864−12.4 990 −12.4 990 −12.4 990 −12.4 990−8.25 1070 −8.25 1070 −8.25 1070 −8.25 1070−4.12 1130 −4.12 1130 −4.12 1130 −4.12 1130

0.0 1170 0.0 1170 0.0 1170 0.0 11704.12 1210 4.12 1210 4.12 1210 4.12 12108.25 1240 8.25 1240 8.25 1240 8.25 124012.4 1270 12.4 1270 12.4 1270 12.4 127016.5 1290 16.5 1290 16.5 1290 16.5 129020.6 1310 20.6 1310 20.6 1310 20.6 131021.0 1300 21.0 1300 21.0 1300 21.0 130021.4 1290 21.4 1290 21.4 1290 21.4 129022.0 1280 22.0 1280 22.0 1280 22.0 128022.6 1260 22.6 1260 22.6 1260 22.6 126023.3 1250 23.3 1250 23.3 1250 23.3 125024.2 1220 24.2 1220 24.2 1220 24.2 122025.2 1200 25.2 1200 25.2 1200 25.2 120026.4 1180 26.4 1180 26.4 1180 26.4 118027.9 1150 27.9 1150 27.9 1150 27.9 115029.6 1110 29.6 1110 29.6 1110 29.6 111031.6 1080 31.6 1080 31.6 1080 31.6 108034.0 1040 34.0 1040 34.0 1040 34.0 104036.8 992 36.8 992 36.8 992 36.8 99240.1 946 40.1 946 40.1 946 40.1 94644.0 896 44.0 896 44.0 896 44.0 89648.7 843 48.7 843 48.7 843 48.7 84354.2 789 54.2 789 54.2 789 54.2 78960.7 733 60.7 733 60.7 733 60.7 73368.3 675 68.3 675 68.3 675 68.3 67577.4 618 77.4 618 77.4 618 77.4 61888.2 560 88.2 560 88.2 560 88.2 560101 504 101 504 101 504 101 504116 449 116 449 116 449 116 449134 397 134 397 134 397 134 397155 347 155 347 155 347 155 347179 300 179 300 179 300 179 300209 257 209 257 209 257 209 257244 218 244 218 244 218 244 218285 182 285 182 285 182 285 182333 151 333 151 333 151 333 151391 124 391 124 391 124 391 124


254


30 minuta 60 minuta 90 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)458 101 458 101 458 101 458 101539 81.3 539 81.3 539 81.3 539 81.3634 64.9 634 64.9 634 64.9 634 64.9746 51.4 746 51.4 746 51.4 746 51.4878 40.5 878 40.5 878 40.5 878 40.5

1040 31.6 1040 31.6 1040 31.6 1040 31.61220 24.6 1220 24.6 1220 24.6 1220 24.61440 19.1 1440 19.1 1440 19.1 1440 19.11700 14.7 1700 14.7 1700 14.7 1700 14.72010 11.3 2010 11.3 2010 11.3 2010 11.32370 8.69 2370 8.69 2370 8.69 2370 8.692800 6.67 2800 6.67 2800 6.67 2800 6.673300 5.12 3300 5.12 3300 5.12 3300 5.123910 3.92 3900 3.93 3900 3.93 3900 3.934640 3.00 4610 3.02 4610 3.02 4610 3.025520 2.30 5450 2.32 5450 2.32 5450 2.326590 1.77 6440 1.79 6440 1.79 6440 1.797870 1.35 7610 1.39 7610 1.39 7610 1.399410 1.03 9010 1.08 9000 1.08 9000 1.08

U parnom oblaku bi se uspostavila posle vremena emitovanja od τe= 30 min dinami~karavnoteà parametara propagacija parnog oblaka i metanola, koja ne bi zavisila od vremenaakcedentne emisije metanola, u okviru rastojanja do x∼ 3.3 km od centra tankvane.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije metanola τe ≥ 30 min, do rastojanja odx∼ 3.3 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije metanola u centralnojosi parnog oblaka u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Daljim nastavljanjem trajanja emisije metanola, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija parnog oblaka i metanola posle vremena τe> 30 min, promenila bi se saproticanjem vremena emitovanja du` pravca propagacije parnog oblaka izvan rastojanja x> 3.3 kmod centra tankvane.

Posle vremena emitovanja od τe= 60 min, uspostavila bi se nova dinami~ka ravnoteàparametara propagacija parnog oblaka i metanola, koja ne bi zavisila od vremena akcedentneemisije metanola, a koja bi egzistirala u okviru rastojanja do x∼ 3.3−7.6 km od centra tankvane.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije metanola τe ≥ 60 min, do rastojanjax∼ 7.6 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije metanola u centralnojosi parnog oblaka u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Daljim nastavljanjem trajanja emisije metanola, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija parnog oblaka i metanola posle vremena τe> 60 min, promenila bi se saproticanjem vremena emitovanja du` pravca propagacije parnog oblaka izvan rastojanja x> 7.6 kmod centra tankvane.

Posle vremena emitovanja od τe= 90 min, do rastojanja x∼ 9 km od centra tankvane, ne bise u parnom oblaku uspostavila nova dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka imetanola, koja ne bi zavisila od vremena akcedentne emisije metanola, u okviru rastojanja x∼ 9 kmod centra tankvane, a koja bi se prostirala izvan posmatranog mernog podru~ja, preko rastojanjax> 9 km od centra tankvane.

Stoga za vreme trajanja akcedentne emisije metanola τe ≥ 90 min, do rastojanjax∼ 9 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije metanola u centralnoj osiparnog oblaka u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).


255

Pri tome bi ravnote`ne koncentracije metanola u osi parnog oblaka, do rastojanja na komebi se uspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacije u parnom oblaku, bile slede}evrednosti koncentracije metanola:

τe= 30 min x∼ 3.3 km Cmet∼ 5.11 ppm τe= 60 min x∼ 7.6 km Cmet∼ 1.39 ppm τe= 90 min x> 9.0 km

Pove}avanjem vremena akcedentne emisije metanola do vremena emisije τe= 90 min,produàvale bi se horizontalne propagacije parnog oblaka i metanola, a sa njima bi se produàvao idomet akcedentne koncentracije metanola iz pogona i postrojenja u okviru kompleksa KombinataMSK.

Posle vremena emitovanja τe> 90 min, nastavljanje dalje akcedentne emisije prakti~no nebi imalo nikakvog uticaja na propagacije parnog oblaka i metanola u gradskoj zoni Kikinde, po{to bidinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i metanola bila uspostavljena narastojanju koje je izvan gradske zone Kikinde.

Daljim pove}avanjem vremena akcedentne emisije metanola iz tankvane rezervoara zarafinisani i sirovi metanol, u okviru kompleksa Kombinata MSK, dolazilo bi samo do kvantitativnihpromena parametara parnog oblaka u duìni trajanja uspostavljenih paramatara u gradskoj zoniKikinde, kao {to bi bila vremena trajanja forme parnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha imaksimalnih parametara dostignutih na pojedinim pozicijama du` pravca propagacije.


256

5.2.2. REFERENTNA RAVAN Z= 2.0 m

Tabela 5.2.2. − Uporedne vrednosti konc. metanola u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅dza vremena akcedentne emisije τe= 30, 60, 90 i 120 min

30 minuta 60 minuta 90 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 83.0 −16.5 83.0 −16.5 83.0 −16.5 83.0−12.4 334 −12.4 334 −12.4 334 −12.4 334−8.25 541 −8.25 541 −8.25 541 −8.25 541−4.12 694 −4.12 694 −4.12 694 −4.12 694

0.0 810 0.0 810 0.0 810 0.0 8104.12 900 4.12 900 4.12 900 4.12 9008.25 972 8.25 972 8.25 972 8.25 97212.4 1030 12.4 1030 12.4 1030 12.4 103016.5 1080 16.5 1080 16.5 1080 16.5 108020.6 1120 20.6 1120 20.6 1120 20.6 112021.0 1120 21.0 1120 21.0 1120 21.0 112021.4 1110 21.4 1110 21.4 1110 21.4 111022.0 1100 22.0 1100 22.0 1100 22.0 110022.6 1090 22.6 1090 22.6 1090 22.6 109023.3 1080 23.3 1080 23.3 1080 23.3 108024.2 1060 24.2 1060 24.2 1060 24.2 106025.2 1050 25.2 1050 25.2 1050 25.2 105026.4 1030 26.4 1030 26.4 1030 26.4 103027.9 1010 27.9 1010 27.9 1010 27.9 101029.6 984 29.6 984 29.6 984 29.6 98431.6 957 31.6 957 31.6 957 31.6 95734.0 927 34.0 927 34.0 927 34.0 92736.8 894 36.8 894 36.8 894 36.8 89440.1 858 40.1 858 40.1 858 40.1 85844.0 819 44.0 819 44.0 819 44.0 81948.7 776 48.7 776 48.7 776 48.7 77654.2 732 54.2 732 54.2 732 54.2 73260.7 684 60.7 684 60.7 684 60.7 68468.3 636 68.3 636 68.3 636 68.3 63677.4 585 77.4 585 77.4 585 77.4 58588.2 534 88.2 534 88.2 534 88.2 534101 484 101 484 101 484 101 484116 433 116 433 116 433 116 433134 385 134 385 134 385 134 385155 338 155 338 155 338 155 338179 293 179 293 179 293 179 293209 252 209 252 209 252 209 252244 214 244 214 244 214 244 214285 180 285 180 285 180 285 180333 150 333 150 333 150 333 150391 123 391 123 391 123 391 123458 100 458 100 458 100 458 100539 80.9 539 80.9 539 80.9 539 80.9


257


5 minuta 10 minuta 30 minuta 120 minutax(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)634 64.6 634 64.6 634 64.6 634 64.6746 51.3 746 51.3 746 51.3 746 51.3878 40.4 878 40.4 878 40.4 878 40.4

1040 31.6 1040 31.6 1040 31.6 1040 31.61220 24.6 1220 24.6 1220 24.6 1220 24.61440 19.0 1440 19.0 1440 19.0 1440 19.01700 14.7 1700 14.7 1700 14.7 1700 14.72010 11.3 2010 11.3 2010 11.3 2010 11.32370 8.68 2370 8.68 2370 8.68 2370 8.682800 6.66 2800 6.66 2800 6.66 2800 6.663300 5.11 3300 5.11 3300 5.11 3300 5.113910 3.92 3900 3.93 3900 3.93 3900 3.934640 3.00 4610 3.02 4610 3.02 4610 3.025520 2.30 5450 2.32 5450 2.32 5450 2.326590 1.76 6440 1.79 6440 1.79 6440 1.797870 1.35 7610 1.39 7610 1.39 7610 1.399410 1.03 9010 1.08 9000 1.08 9000 1.08

LEGENDA:

0.0 1.03 40.4 1120Cmet> 0 Cmet> MDKop Cmet>MDKrp Cmet−max

U referentnoj ravni z= 2.0 m, identi~no kao i u osi parnog oblaka z= 0.0 m, posle vremenaemitovanja od τe= 30 min uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija metanola,koja ne bi zavisila od vremena akcedentne emisije metanola, u okviru rastojanja do x∼ 3.3 km odcentra tankvane.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije metanola τe ≥ 30 min, do rastojanja odx∼ 3.3 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije metanola u referentnojravni z= 2.0 m, u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.), kao ni razlika izme|ureferentne ravni z= 2.0 m i ose parnog oblaka z= 0.0 m.

Daljim nastavljanjem trajanja emisije metanola, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija metanola posle vremena τe> 30 min, promenila bi se sa proticanjemvremena emitovanja du` pravca propagacije u referentnoj ravni z= 2.0 m, izvan rastojanjax> 3.3 km od centra tankvane.

Posle vremena emitovanja od τe= 60 min, uspostavila bi se nova dinami~ka ravnoteàparametara propagacija metanola, u okviru rastojanja od centra tankvane do x∼ 3.3−7.6 km, koja nanavedenom potezu u referentnoj ravni z= 2.0 m, ne bi zavisila od vremena akcedentne emisijemetanola.

Usled toga za vreme trajanja akcedentne emisije metanola τe ≥ 60 min, do rastojanjax∼ 7.6 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije metanola u referentnojravni z= 2.0 m, u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Daljim nastavljanjem trajanja emisije metanola, uspostavljena dinami~ka ravnoteàparametara propagacija metanola posle vremena τe> 60 min, promenila bi se sa proticanjemvremena emitovanja u referentnoj ravni z= 2.0 m, du` pravca propagacije parnog oblaka prekorastojanja x> 7.6 km od centra tankvane.


258

Posle vremena emitovanja od τe= 90 min, do rastojanja x∼ 9 km od centra tankvane, ureferentnoj ravni z= 2.0 m, ne bi se uspostavila nova dinami~ka ravnoteà parametara metanola, uokviru rastojanja x∼ 9 km, od centra tankvane, koja na navedenom potezu u referentnoj ravniz= 2.0 m, ne bi zavisila od vremena akcedentne emisije metanola, ve} bi se prostirala izvanposmatranog mernog podru~ja, preko rastojanja x= 9 km od centra tankvane.

Stoga za vreme trajanja akcedentne emisije metanola τc ≥ 90 min, do rastojanjax∼ 9 km od centra tankvane, ne bi postajala nikakva razlika koncentracije metanola u referentnojravni z= 2.0 m, u odnosu na vreme akcedentne emisije (tabela 5.2.1.).

Pri tome bi ravnote`ne koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, do rastojanjana kome bi se uspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacije u parnom oblaku, bileslede}e vrednosti koncentracije metanola, identi~ne kao na nivou ravni kote tla z= 0.0 m:

τe= 30 min x∼ 3.3 km Cmet∼ 5.11 ppm τe= 60 min x∼ 7.6 km Cmet∼ 1.39 ppm τe= 90 min x> 9.0 km

Pove}avanjem vremena akvedentne emisije metanola do vremena emisije τe= 90 min,produàvale bi se horizontalne propagacije metanola, a sa njima bi se u referentnoj ravni z= 2.0 m,produàvao i domet akcedentne koncentracije metanola iz pogona i postrojenja u okviru kompleksaKombinata MSK.

Posle vremena emitovanja τe> 90 min, nastavljanje dalje akcedentne emisije prakti~no nebi imalo nikakvog uticaja na propagacije metanola u gradskoj zoni Kikinde, po{to bi dinami~karavnoteà parametara propagacija metanola bila uspostavljena u referentnoj ravni z= 2.0 m, narastojanju koje je izvan gradske zone Kikinde.

Daljim pove}avanjem vremena akcedentne emisije metanola iz tankvane rezervoara zarafinisani i sirovi metanol, u okviru kompleksa Kombinata MSK, dolazilo bi samo do kvantitativnihpromena parametara metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, u duìni trajanja uspostavljenihparamatara u gradskoj zoni Kikinde, kao {to bi bila vremena trajanja forme parnog oblaka, frontakontaminiranog vazduha i maksimalnih parametara dostignutih na pojedinim pozicijama du` pravcapropagacije.

Vreme Rastojanje Konc. metanola Cmet (ppm) Razlikaτe (min) x (km) z= 0.0 m z= 2.0 m ∆Cmet

30 3.3 5.11 5.11 0.060 7.6 1.39 1.39 0.090 9.0 1.08 1.08 0.0

120 9.0 1.08 1.08 0.0

Kvantitet uticaja vremena akcedentne emisije metanola na kontaminaciju vazduha lokalneatmosfere gradske zone Kikinde moè se najbolje sagledati iz uporednog prikaza vremenakontaminacije vazduha lokalne atmosfere metanolom, preko vremana trajanja parnog oblaka ivremena trajanja maksimalne koncentracije metanola u odnosu na vreme trajanja akcedentneemisije metanola iz tankvane u kompleksu Kombinata MSK.

Vreme trajanja forme parnog oblaka bi do momenta uspostavljanja ravnoteà propagacijaparnog oblaka, koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m bilo konstantno i jednakovremenu emisije τg= τe, tako {to bi se poklapalo sa ravnote`nim rastojanjima, za τc= 30 min bilo bixr∼ 3.3 km, za τc= 60 min bilo bi xr∼ 7.6 km, a za τc= 90 min i τc= 120 min bilo bi xr∼ 9.0 km.

Vreme trajanja maksimalno dostignute koncentracije metanola bilo do momentauspostavljanja ravnoteà propagacije parnog oblaka, propagacije metanola i koncentracije metanolau referentnoj ravni z= 2.0 m raslo u okviru vrednosti τmax= (0.5−1.0)⋅τe= τg.

U momentu uspostavljanja ravnoteà propagacija parnog oblaka, propagacije metanola ikoncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m sva tri vremenska parametra bila bi jednakaτmax= τe= τg.


259

Iz analize analiti~kih podataka se tako moè sagledati da bi se za vreme akcedentneemisije τc= 90 min ravnoteà parametara uspostavila na na kompletnom posmatranom rastojanjuod x= 9.0 km.

Posle momenta uspostavljanja ravnoteà propagacija parnog oblaka, propagacije metanolai koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, vreme trajanja forme parnog oblaka i vremetrajanja maksimalno dostignute koncentracije metanola bili bi direktno proporcionalni sa daljimvremenom trajanja emisije.

Pri tome bi vreme trajanja maksimalno dostignute koncentracije metanola, sa rastojanjemod centra tankvane raslo zna~ajno vi{e od vreme trajanja forme parnog oblaka (oko 4−5×), a obanavedena vremena bila bi ve}a od vremena trajnja akcedentne emisije, τmax>τg > τe.

Sa pove}avanjem vremena emisije podu`ni kvocijent rasta, kao i odnos rasta vremenskihparametara parnog oblaka se ne bi menjali, ve} bi zadràli konstantu vrednost, dok bi se samomenjale apsolutne vrednosti rasta vremenskih parametara parnog oblaka direktno proporcionalnosa vremenom.

Tako se na kraju moè sumirati da bi u oblasti uspostavljene dinami~ke ravnoteèparametara propagacija parnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha, metanola i koncentracijemetanola bili konstantni, odnosno ne bi zavisili od daljeg pove}avanja vremena akcedentnogemitovanja metanola.

Izvan oblasti uspostavljene dinami~ke ravnoteè parametara propagacija parnog oblaka,fronta kontaminiranog vazduha, metanola i koncentracije metanola, dalje pove}avanje vremenaakcedentne emisije metanola, imala bi za posledicu promenu kvantiteta propagacija parnog oblaka,fronta kontaminiranog vazduha, metanola i koncentracije metanola, dometa i obima propagacija,kao i trajanja parametara parnog oblaka.

Promena kvaliteta propagacija parnog oblaka, metanola i koncentracije metanola,kvocijenti propagacija parnog oblaka, fronta kontaminiranog vazduha, metanola i koncentracijemetanola, i u zoni izvan oblasti uspostavljene dinami~ke ravnoteè parametara propagacija parnogoblaka, fronta kontaminiranog vazduha, metanola i koncentracije metanola ostala bi konstantna,odnosno kvaliet propagacija parnog oblaka, metanola i koncentracije metanola ne bi na celommernom podru~ju zavisio od vremena trajanja emisije metanola.

Do uspostavljanja ravnoteè parametara propagacije parnog oblaka, metanola kao ikoncentracije metanola u parnom oblaku i okolnom vazduhu, ne bi bilo nikakvih razlika uparametrima zaga|enja u odnosu na vreme trajanja akcedentne emisije metanola.

Prva ravnoteà parametara bi se uspostavila za vreme trajanja akcedentne emisijemetanola od τc= 30 min do rastojanja xr∼ 3.3 km od centra tankvane, pri ~emu bi se potpunoizjedna~ili parametri u osi gasnog oblaka z- 0.0 m i referentnoj ravni z= 2.0 m.

Analiza pojedina~nih uticaja razli~itih vremena akcedentne emisije od τc= 30−90 minstoga }e biti obra|ena po parametrima, a posmatrana zona }e se nalaziti u opsegu rastojanjax= 3−9 km od centra tankvane, gde se i javljaju razlike u parametrima u odnosu na razli~itavremena akcedentne emisije metanola iz tankvane rezervoara u kompleksu Kombinata MSK.


260

5.2.3. [IRINA PARNOG OBLAKA

[irina parnog oblaka prakti~no ne bi zavisila od ambijentalne temperature vazuha.Dijagram {irine parnog oblaka za opseg vremena emisije τe= 30−120 min prikazan je na dijagramu5.2.1.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

alka

(m

)

Dijagram 5.2.1. − [irina parnog oblaka za opseg vremena emisije τe= 30−120 min

[irina parnog oblaka za opseg vremena emisije τe= 30−120 min bi u posmatranim zonamaiznosila:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,bpo∼ 145 m

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica, industrijskazona u JZ delu Kikinde, bpo∼ 390 m

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, bpo∼ 540 m

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, bpo∼ 710 m


261

5.2.4. VREME TRAJANJA PARAMETARA PARNOG OBLAKA

Vreme trajanja parnog oblaka, vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola uparnom oblaku, kao i njihov me|usobni odnos zna~ajno bi zavisili od vremena akcedentne emisijemetanola.

02468

101214161820222426283032343638404244464850525456

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od centra tankvane u pravcu vetra (m)

Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)

trajanje maksimalne koncentracije

trajanje parnog oblaka

Dijagram 5.2.2. − Vremenski parametri parnog oblaka za vreme emisije τe= 30 min

Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, do rastojanja od x∼ 3.3 km od centra tankvanetrajanje parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanjamaksimalne koncentracije metanola u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 15− 30 min,odnosno od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pa do vremena trajanja akcedentneemisije metanola (dijagram 5.2.2.).

Ova lokacija bi se skoro poklapala sa lokacijom uspostavljene dinami~ke ravnoteèparametara propagacija parnog oblaka i metanola u vremenu τpo= 30 min. To bi zna~ilo da bi separni oblak propagirao bez usporavanja i zadràvanja samo do distance koja bi odgovaralapre|enom putu parnog oblaka no{enog strujanjem vetra.

Na svakoj lokaciji na potezu od centra tankvane do rastojanja x∼ 3.3 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija metanola, odnosno koliko bi preko lokacije putovaoparni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).

Maksimalna koncentracija metanola u osi parnog oblaka trajala bi od 15 − 30 min, onolikovremena koliko je dostizana tokom emisije metanola (dijagram 5.2.2.).

Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije metanola, parni oblak bitrajao u zoni preko rastojanja od x> 3.3 km od centra tankvane, duè od vremena trajanja emisijemetanola, tako {to bi sa daljim proticanjem vremana ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.

U JZ delu prigradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, parni oblak bi se zadràvao oko1% vremena duè (τpo= 30.3 min), a maksimalna koncentracija metanola u osi parnog oblakazadràla bi se oko 6% duè (τmet−max= 32.0 min) od vremena trajanja akcedentne emisije metanola(dijagram 5.2.2.).

To zna~i da bi se maksimalno dostignuta koncentracija metanola, kao posledicaakcedentno emitovanog metanola τe∼ 30 min, zadràvala u JZ delu predgra|a Kikinde okoτi−max∼ 32 min (dijagram 5.2.2.).


262

U centralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, parni oblak bi se zadràvao oko5% vremena duè (τpo= 31.5 min), a maksimalna koncentracija metanola u osi parnog oblakazadràla bi se oko 30% duè (τmet−max= 41.2 min) od vremena trajanja akcedentne emisije metanola(dijagram 5.2.2.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija metanola, kao posledica akcedentnoemitovanog metanola τe∼ 30 min, zadràvala bi se u centralnoj gradskoj zoni Kikinde okoτi−max∼ 41.2 min (dijagram 5.2.2.).

Na izlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 9 km, parni oblak bi se zadràvao oko11% vremena duè (τpo= 33.5 min), a maksimalna koncentracija metanola u osi parnog oblakazadràla bi se oko 40% duè (τmet−max= 52.4 min) od vremena trajanja akcedentne emisije metanola(dijagram 5.2.2.).

Parni oblak bi se maksimalno zadràvao 11% duè vremena (τpo= 33.5 min) od vremenaemisije metanola, na rastojanju od x∼ 9 km od centra tankvane (dijagram 5.2.2.).

Maksimalno dostignuta akcedentne koncentracija metanola zadràvala bi se u SI delupredgra|a Kikinde okoτi−max∼ 52.4 min (dijagram 5.2.2.).

02468

101214161820222426283032343638404244464850525456586062646668


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)




Za vreme akcedentne emisije τe= 60 min, do rastojanja od x∼ 7.6 km od centra tankvanetrajanje parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanjamaksimalne koncentracije metanola u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 30− 60 min,odnosno od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pa do vremena trajanja akcedentneemisije metanola (dijagram 5.2.3.).

Ova lokacija bi se skoro poklapala sa lokacijom uspostavljene dinami~ke ravnoteèparametara propagacija parnog oblaka i metanola u vremenu τpo= 60 min. To bi zna~ilo da bi separni oblak propagirao bez usporavanja i zadràvanja samo do distance koja bi odgovaralapre|enom putu parnog oblaka no{enog strujanjem vetra.

Na svakoj lokaciji na potezu od centra tankvane do rastojanja x∼ 7.6 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija metanola, odnosno koliko bi preko lokacije putovaoparni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 60 min).


263


Posle vremena τe> 60 min, po prestanku akcedentne emisije metanola, parni oblak bitrajao u zoni preko rastojanja od x> 7.6 km od centra tankvane, duè od vremena trajanja emisijemetanola, tako {to bi sa daljim proticanjem vremana ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.

Situacija sa vremenom trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku bibila zna~ajno drasti~nija.

U JZ delu prigradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 60 min), a maksimalna koncentracija metanola u osi parnogoblaka zadràla bi se oko 12.5% kra}e (τmet−max∼ 46 min) od vremena trajanja akcedentne emisijemetanola (dijagram 5.2.3.).

Maksimalno dostignuta akcedentne koncentracija metanola, kao posledica akcedentnoemitovanog metanola τe= 60 min, zadràvala bi se u JZ delu prigradske zone Kikinde okoτi−max∼ 46 min (dijagram 5.2.3.).

U centralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 60 min), a maksimalna koncentracija metanola u osi parnogoblaka zadràla bi se oko 10% kra}e (τmet−max∼ 54 min) od vremena trajanja akcedentne emisijemetanola (dijagram 5.2.3.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija metanola, kao posledica akcedentnoemitovanog metanola τe= 60 min, zadràvala bi se u centralnoj gradskoj zoni Kikinde okoτi−max∼ 54 min (dijagram 5.2.3.).

Na izlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 9 km, parni oblak bi se zadràvao oko1% vremena duè (τpo∼ 60.5 min), a maksimalna koncentracija metanola u osi parnog oblakazadràla bi se oko 9% duè (τmet−max∼ 65 min) od vremena trajanja akcedentne emisije metanola(dijagram 5.2.3.). To zna~i da bi se i maksimalno dostignuta koncentracija metanola, kao posledicaakcedentno emitovanog metanola τe= 60 min, zadràvala u SI delu predgra|a Kikinde okoτi−max∼ 65 min (dijagram 5.2.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 90 min i τe= 120 min, ravnoteà parametara gasnogoblaka bila bi dostignuta izvan posmatrane zone, na rastojanju od x> 9 km od centra tankvane.

048

121620242832364044485256606468727680848892


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)





264

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000Rastojanje od izvora emisije u pravcu vetra (m)

Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

gasn

og o

blak

a (m

in)




Za vreme akcedentne emisije τe= 90 min i τe= 120 min, sve do kraja, do rastojanja odx∼ 9.0 km od centra tankvane, trajanje parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije,dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u osi parnog oblaka raslo u opseguvrednosti od 1/2-5/6 vremena trajanja akcedentne emisije, odnosno od 45−85 min (50−100 min),(dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

Na svakoj lokaciji na potezu od centra tankvane do rastojanja x∼ 9 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija metanola, odnosno koliko bi preko lokacije putovaoparni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 90 min, odnosno τpo= 120 min).

Maksimalna koncentracija metanola u osi parnog oblaka trajala bi od 45−85 min, odnosno50−100 min, tj. onoliko vremena koliko je dostizana tokom emisije metanola (dijagrami 5.2.4. i5.2.5.).

U JZ delu prigradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 90 min, odnosno τpo= 120 min), a maksimalna koncentracijametanola u osi parnog oblaka zadràla bi se oko 30% kra}e (τmet−max= 62.5 min, odnosnoτmet−max= 78 min) od vremena trajanja akcedentne emisije metanola (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija metanola, kao posledica akcedentnoemitovanog metanola τe= 90 min, odnosno τpo= 120 min, zadràvala bi se u JZ delu prigradskezone Kikinde oko τi−max∼ 62.5 min, odnsono τmet−max= 78 min (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

U centralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, parni oblak bi se zadràvao svedok traje akcedentna emisija (τpo= 90 min, odnosno τpo= 120 min), a maksimalna koncentracijametanola u osi parnog oblaka zadràla bi se oko 20% kra}e (τmet−max= 72 min, odnosnoτmet−max= 86 min) od vremena trajanja akcedentne emisije metanola (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).

Maksimalno dostignuta akcedentna koncentracija metanola, kao posledica akcedentnoemitovanog metanola τe∼ 90 min, odnosno τpo= 120 min, zadràvala bi se u centralnoj gradskoj zoniKikinde oko τi−max∼ 84 min, odnosno τmet−max= 98 min (dijagrami 5.2.4. i 5.2.5.).


265

5.2.5. KONCENTRACIJA METANOLA U REFERENTNOJ RAVNI Z= 2.0 m

Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m ne zavisi zna~ajno od vremenaakcedentne emisije metanola.

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.2.6. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d za vreme τe= 30 min

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde, u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, za vreme akcedentne emisije od τe= 30 min, kretala bise u okvirima:

Cmet= 3.80 ppm na rastojanju x= 4 km (JZ predgra|e Kikinde) Cmet= 2.05 ppm na rastojanju x= 6 km (administrativni centar Kikinde) Cmet= 1.10 ppm na rastojanju x= 9 km (SI predgra|e Kikinde)

Koncentracija metanola u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde prostirala bise po pravcu centralnih gradskih saobra}ajnica (po centralnoj dijagonali).

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, zavreme akcedentne emisije od τe= 60 min, kretala bi se u okvirima:




266

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)


00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)



267

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde, na nivou referentne ravniz= 2.0 m, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, za vreme akcedentne emisije od τe= 90 min, kretalabi se u okvirima:



00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)


Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde, na nivou referentne ravniz= 2.0 m, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, za vreme akcedentne emisije od τe= 120 min,kretala bi se u okvirima:




268

5.2.6. UTICAJ VREMENA AKCDENTNOG ISTICANJA METANOLA NAKONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije metanola bila bi direktnoproporcionalna vremenu trajanja akcedentne emisije metanola.

Tabela 5.2.3. − Uporedna analiza propagacije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m uopsegu vremena emisije metanola od τe= 30−120 min

Vremeemisije

Koncentracija metanola u ravni z= 2.0 mCmet (ppm)

τe (min) x= 4 km x= 6 km x= 9 km30 3.76 1.98 1.0860 3.78 2.00 1.1090 3.78 2.00 1.10

120 3.78 2.00 1.10

Vreme trajanja akcedentnog isparavanja metanola iz tankvane bio bi faktor direktneproporcionalnosti koncentracije metanola u mernim ta~kama du` puta propagacije, {to bi vremeakcedentnog isparavanja metanola iz tankvane bilo ve}e, to bi koncentracija metanola u referentnojravni bila vi{a.

Me|utim, nivo zavisnosti u posmatranom mernom podru~ju do rastojanja x= 9 km odcentra tankvane, mogao bi se smatrati zanemarljivim, po{to bi se do vremena akcedentnogisparavnja metanola iz tankvane od τe= 60 min kretao oko vrednosti realne koncentracije metanola(Cmet∼ 0.1 ppm), dok bi se preko vremena akcedentnog isparavnja metanola iz tankvane odτe= 90 min kretao oko vrednosti koncentracije metanola u tragovima (Cmet∼ 0.01 ppm), a prekovremena akcedentnog isparavnja metanola iz tankvane od τe= 120 min kretao oko vrednostikoncentracije metanola nivoa pojedina~nih molekula (Cmet< 0.01 ppm).

Pove}avanjem vremena akcedentne emisije metanola du` pravca propagacije parnogoblaka dolazilo do zna~ajnijeg produàvanja dometa koncentracije metanola, tako {to bi se krajnidomet propagacije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m pove}avao.

Tabela 5.2.4. − Uporedna analiza koncentracije metanola u opsegu vremena emisijemetanola od τe= 30−120 min

Vremeemisije

Vreme trajanja parnog oblaka −τpo (min)

Vreme trajanja maksmalne konc.metanola − τmet (min)

τe (min) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km30 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.460 60.0 60.0 60.4 45.8 53.8 65.290 90.0 90.0 90.0 62.5 72.0 84.0

120 120.0 120.0 120.0 78.0 86.0 98.0

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama bilo bi direktnoproporcionalno udaljenosti lokacije od centra tankvane, {to bi udaljenost lokacije od centratankvane bila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo duè, i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bio bi obrnutoproporcionalan vremenu emisije metanola, {to bi vreme emisije bilo ve}e, to bi koli~nik vremenazadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bio manji, kao i obratno.

Za vreme trajanja emisije od τe= 30 min, koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka ivremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11


269


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

60 060

1 0060 060

1 0060 460

1 06


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

90 090

1 090 090

1 090 090

1 0


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

120 0120

1 0120 0120

1 0120 0120

1 0

Propagacija metanola bila bi direktno proporcionalna vremenu trajanja akcedentne emisijemetanola iz postrojenja i pogona u okviru kompleksa Kombinata MSK.

Propagacija metanola, imala bi tako|e dinami~an karakter, koji bi se ogledao u dostizanjumaksimalne koncentracije metanola, posle koga bi se beleìo pad koncentracije metanola dodostizanja ravnoteè vrednosti koncentracije metanola na pojedina~nim lokacijama na pravcupodu`ne propagacije parnog oblaka.

Maksimalna vrednost koncentracije metanola, bila bi obrnuto proporcionalana vremenutrajanja emisije metanola, {to bi vreme trajanja emisije metanola bilo duè, to bi maksimalnavrednost koncentracije metanola bila nià, kao i obratno.

Maksimalna vrednost koncentracije metanola, na rastojanjima od x∼ 4 km, x< 6 km ix< 9 km od centra tankvane, u zoni JZ predgra|a Kikinde, dostizala bi se u vremenu trajanjaemisije metanola od τmet ∼ 30 min.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola bilo bi direktno proporcionalnoudaljenosti lokacije od centra tankvane metanola, tako da {to bi lokacija bila udaljenija od centratankvane, to bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola bilo ve}e, kao i obratno.

Koli~nik vremena trajanja maksimalne koncentracije metanola i vremena akcedentneemisije metanola bio bi obrnuto proporcionalan duìni trajanja akcedentne emisije metanola, {to bivreme trajanja akcedentne emisije bilo kra}e, to bi koli~nik vremena trajanja maksimalnekoncentracije metanola i vremena akcedentne emisije metanola bio manji, kao i obrnuto.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku direktno odre|ujevreme trajanja maksimalne koncentracije u vazduhu lokalne atmosfere.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije metanola u osi parnog oblaka mogu prakti~no preslikati na kvalitet propagacijekoncentracije metanola.

Za vreme trajanja emisije od τe= 30 min, koli~nik vremena zadràvanja maksimalnekoncentracije metanola i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( )..

.− = = − = = − = =4 6 9

45 860

0 7653 860

0 896 2560

1 04


270


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

62 590

0 6972 090

0 8084 090

0 93

Za vreme trajanja emisije od τe= 120 min, koli~nik vremena zadràvanja maksimalnekoncentracije CH3COOH i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

78 0120

0 6586 0120

0 7298 0120

0 82

Vreme trajanja akcedentne emisije metanola bilo bi faktor direktne proporcionalnostipropagacije parnog oblaka, propagacije metanola, propagacije koncentracije metanola, kao idostizanja maksimalne koncentracije i koncentracije metanola u zavisnosti od udaljenostiposmatrane lokacije.

Na osnovu rezultata prezentirane analize uticaja vremena emisije metanola na kvalitet ikvantitet propagacije parnog oblaka, metanola i koncentracije metanola u okviru posmatranih zonaKikinde, mogla bi se postaviti slede}a kategorizacija uticaja:

najnepovoljniji uticaj vremena emisije − τe= 30 min prose~ni uticaj vremena emisije − τe= 60 min najpovoljniji uticaj vremena emisije − τe= 120 min

Visina koncentracije metanola na celokupnoj teritoriji gradske zone Kikinde bila u opseguposmatranog vremena emisije 30 min ≤ τe ≤ 120 min, ne{to je ve}a od maksimalno dozvoljenekoncentracije metanola na otvorenom prostoru Cmet= (4−1)⋅ MDKop= 4−1 ppm.

Vreme trajanja emisije metanola kao faktor kvaliteta (visine) zaga|enja vazduha ugradskoj zoni Kikinde, ne bi bilo od velikog direktnog zna~aja, po{to bi zaga|enje vazduhametanolom na nivou celokupne teritorije Kikinde, kao posledica akcedentno emitovanog metanola,bilo niskog intenziteta bez obzira na vreme trajanja akcedentne emisije metanola.

Vreme trajanja emisije metanola kao faktor kvantiiteta (duìne trajanja) zaga|enjavazduha u gradskoj zoni Kikinde, sa stanovi{ta rizika od zaga|enja vazduha u gradskoj zoni Kikindemetanolom, ne bi imalo ve}eg direktnog uticaja na kvalitet i kvantitet emisije metanola iz svihcentra tankvane u Kikindi.

Sa tog stanovi{ta se moè smatrati da bi vreme emisije metanola trebalo biti {to kra}e,kako bi koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde trajala {to kra}e, tako da bi biosmanjen kvantitet (vreme trajanja) nepovoljnih efekata zaga|enja metanolom u dostignutoj zoniprekora~enja.


271

5.3. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE NA PROPAGACIJU METANOLA

5.3.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.3.1. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u centralnoj osi parnog oblakaza ambijentalne temeperature ta= − 10 °C, 0 °C, 10 °C, 20 °C i 28.5 °C

− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 754 −16.5 782 −16.5 811 −16.5 840 −16.5 864−12.4 864 −12.4 897 −12.4 929 −12.4 962 −12.4 990−8.25 933 −8.25 969 −8.25 1000 −8.25 1040 −8.25 1070−4.12 985 −4.12 1020 −4.12 1060 −4.12 1100 −4.12 1130

0.0 1020 0.0 1060 0.0 1100 0.0 1140 0.0 11704.12 1060 4.12 1100 4.12 1140 4.12 1180 4.12 12108.25 1090 8.25 1130 8.25 1170 8.25 1210 8.25 124012.4 1110 12.4 1150 12.4 1190 12.4 1230 12.4 127016.5 1130 16.5 1170 16.5 1220 16.5 1260 16.5 129020.6 1150 20.6 1190 20.6 1240 20.6 1280 20.6 131021.0 1140 21.0 1180 21.0 1230 21.0 1270 21.0 130021.4 1130 21.4 1170 21.4 1210 21.4 1260 21.4 129022.0 1120 22.0 1160 22.0 1200 22 1240 22.0 128022.6 1110 22.6 1150 22.6 1190 22.6 1230 22.6 126023.3 1090 23.3 1130 23.3 1170 23.3 1210 23.3 125024.2 1070 24.2 1110 24.2 1150 24.2 1190 24.2 122025.2 1050 25.2 1090 25.2 1130 25.2 1170 25.2 120026.4 1030 26.4 1070 26.4 1110 26.4 1140 26.4 118027.9 1010 27.9 1040 27.9 1080 27.9 1110 27.9 115029.6 978 29.6 1010 29.6 1050 29.6 1080 29.6 111031.6 947 31.6 981 31.6 1010 31.6 1050 31.6 108034.0 914 34.0 946 34.0 978 34.0 1010 34.0 104036.8 877 36.8 908 36.8 938 36.8 967 36.8 99240.1 839 40.1 867 40.1 895 40.1 922 40.1 94644.0 797 44.0 823 44.0 849 44.0 875 44.0 89648.7 754 48.7 778 48.7 801 48.7 824 48.7 84354.2 708 54.2 730 54.2 751 54.2 772 54.2 78960.7 661 60.7 681 60.7 700 60.7 718 60.7 73368.3 613 68.3 630 68.3 647 68.3 663 68.3 67577.4 564 77.4 579 77.4 594 77.4 607 77.4 61888.2 515 88.2 528 88.2 540 88.2 552 88.2 560101 466 101 477 101 487 101 497 101 504116 417 116 427 116 436 116 444 116 449134 370 134 378 134 386 134 392 134 397155 324 155 332 155 338 155 343 155 347179 281 179 288 179 293 179 297 179 300209 240 209 247 209 251 209 255 209 257244 203 244 209 244 213 244 216 244 218285 170 285 175 285 179 285 181 285 182333 141 333 145 333 149 333 150 333 151391 116 391 119 391 122 391 124 391 124


272


− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)458 93.8 458 97.1 458 99.3 458 101 458 101539 75.5 539 78.2 539 80.0 539 81.0 539 81.3634 60.3 634 62.5 634 63.9 634 64.7 634 64.9746 47.8 746 49.5 746 50.6 746 51.3 746 51.4878 37.6 878 39.0 878 39.8 878 40.3 878 40.5

1040 29.5 1040 30.5 1040 31.1 1040 31.5 1040 31.61220 23.0 1220 23.7 1220 24.2 1220 24.5 1220 24.61440 17.8 1440 18.4 1440 18.7 1440 19.0 1440 19.11700 13.8 1700 14.2 1700 14.5 1700 14.6 1700 14.72010 10.6 2010 10.9 2010 11.1 2010 11.3 2010 11.32370 8.16 2370 8.37 2370 8.54 2370 8.65 2370 8.692800 6.26 2800 6.42 2800 6.54 2800 6.63 2800 6.673300 4.80 3300 4.92 3300 5.02 3300 5.09 3300 5.123910 3.67 3910 3.76 3910 3.84 3910 3.89 3910 3.924640 2.81 4640 2.88 4640 2.94 4640 2.98 4640 3.005520 2.15 5520 2.20 5520 2.25 5520 2.28 5520 2.306590 1.64 6590 1.68 6590 1.72 6590 1.75 6590 1.777870 1.25 7870 1.28 7870 1.31 7870 1.34 7870 1.359410 0.948 9410 0.976 9410 0.998 9410 1.02 9410 1.03

Temperatura kao faktor razmene mase direktno bi delovala na pove}avanje parnekinetike, ~ime bi se ubrzavalo kretanje, kako mase samog vazduha, tako i metanola unutar masevazduha mehanizmom molekulske difuzije, {to bi zna~ilo da bi sa porastom temperature rastao idomet, odnosno propagacija metanola, {to bi se odrazilo na pove}avanje koncentracije metanola uparnom oblaku na pojedina~nim lokacijama.

Osnovni mehanizam podu`ne propagacije metanola bilo bi odno{enje parnog oblakastrujanjem vazduha, na koji na~in bi se najve}a masa metanola pronosila u podu`nom pravcu.

Istovremeno, tokom odno{enja metanola vetrom u podu`nom pravcu, vr{ila bi se razmenametanola izme|u parnog oblaka i slojeva vazduha koji ga okruùju, mehanizmom difuzije, vrtlo`nogi molekulskog tipa, ~ime bi se uspostavljala propagacija metanola u svim pravcima. Propagacijametanola u svim pravcima imala bi za posledicu stalno smanjivanje koncentracije metanola uparnom oblaku, tako da bi se masa metanola, tokom odno{enja u podu`nom pravcu strujanjemvazduha, permanentno rasipala, ~ime bi sve ve}a zapremina vazduha oko parnog oblaka bilakontaminirana metanolom.

Jedan od pravaca propagacije metanola bi se poklapao sa pravcem propagacije parnogoblaka, odnosno sa pravcem strujanja vetra, ~ime bi se dodatno pove}avala koncentracija metanolau narednim slojevima vazduha u pravcu propagacije, odnosno ~ime bi se dodatno uve}avalapodu`na propagacija metanola mehanizmima vrtlo`ne i molekulske difuzije.

Udeo ovog difuznog faktora u podu`noj propagaciji metanola bio bi zna~ajno nièg redaod udela mehanizma odno{enja metanola strujanjem vazduha na podu`nu propagaciju metanola upravcu propagacije parnog oblaka.

Udeo difuznog faktora podu`ne propagacije metanola bio bi direktno zavisan odtemperature, tako da bi sa pove}avanjem temperature u parnoj masi dolazilo do pove}avanjapodu`ne propagacije metanola.

Ambijentalna temperatura bi, osim direktno na propagaciju metanola preko mehanizamavrtlo`ne i molekulske difuzije, delovala i posredno na propagaciju metanola, preko razmene toplotevrtlo`nom i molekulskom konvekcijom toplote izme|u parnog oblaka i okolnog vazduha, ~ime bi sedirektno uticalo na visinu i odràvanje nivoa parne kinetike u vazduhu lokalne atmosfere.


273

Prilikom akcedentne emisije metanola dolazilo bi do me{anja parnog oblaka temperaturetg∼ 25 °C sa ambijentalnim vazduhom u najve}em broju slu~ajeva niè temperature, ~ime bi se parnioblak permanentno hladio usled konvektivne razmene toplote sa okolnim vazduhom, tako da bi se,pored gradijenta podu`nog pada koncentracije metanola, uobi~ajeno beleìo i gradijent podu`nogpada toplote u pravcu strujanja vazduha.

Izuzetak od ovakve propagacije ~inila bi propagacija parnog oblaka sa metanolom pri vi{imambijentalnim temperaturama (kao recimo ta= 28.5 °C), pri kojima bi se kra}e vreme, doizjedna~avanja temperatura, parni oblak malo zagrejao usled konvektivne razmene toplote saokolnim vazduhom, tako da bi se, pored gradijenta podu`nog pada koncentracije metanola, tadabeleìo i mali gradijent podu`nog rasta toplote u pravcu strujanja vazduha.

[to bi ambijentalna temperatura bila nià, to bi se parni oblak brè i intenzivnije hladio, pabi udeo difuznog faktora u podu`noj propagaciji metanola bio manji, ~ime bi i podu`na propagacijametanola bila manja, a samim tim bi i domet metanola bio kra}i.

Pove}avanjem ambijentalne temperature uspostavljao bi se gradijent podu`nog padametanola na razli~itim rastojanjima, kome se ne bi sa porastom temperature pove}avalo i rastojanjena kome bi se uspostavljao gradijent podu`nog pada metanola.

Za razli~ite ambijentalne temperature ta= (−10)÷28.5 °C, do kraja mernog opsega, dorastojanja x= 9 km od izvora emisije, bila bi uspostavljena ravnote`na dinamika pada podu`noggradijenta koncentracije metanola u centralnoj osi parnog oblaka u odnosu na pre|eni put, odnosnorastojanje od izvora emisije.

Pove}avanjem ambijentalne temperature produàvale bi se horizontalne propagacijeparnog oblaka i metanola, a sa njima bi se produàvao i domet koncentracija metanola.


274


Tabela 5.3.2. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u si propagacije y= 0.0⋅d zaambijentalne temeperature ta= − 10 °C, 0 °C, 10 °C, 20 °C i 28.5 °C

− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 72.4 −16.5 75.2 −16.5 77.9 −16.5 80.6 −16.5 83.0−12.4 291 −12.4 302 −12.4 313 −12.4 324 −12.4 334−8.25 472 −8.25 490 −8.25 508 −8.25 526 −8.25 541−4.12 606 −4.12 629 −4.12 652 −4.12 675 −4.12 694

0.0 708 0.0 734 0.0 761 0.0 787 0.0 8104.12 787 4.12 816 4.12 846 4.12 875 4.12 9008.25 850 8.25 882 8.25 914 8.25 945 8.25 97212.4 902 12.4 936 12.4 970 12.4 1000 12.4 103016.5 946 16.5 981 16.5 1020 16.5 1050 16.5 108020.6 983 20.6 1020 20.6 1060 20.6 1090 20.6 112021.0 978 21.0 1010 21.0 1050 21.0 1090 21.0 112021.4 971 21.4 1010 21.4 1040 21.4 1080 21.4 111022.0 963 22.0 999 22.0 1030 22.0 1070 22.0 110022.6 954 22.6 989 22.6 1020 22.6 1060 22.6 109023.3 944 23.3 979 23.3 1010 23.3 1050 23.3 108024.2 932 24.2 966 24.2 1000 24.2 1030 24.2 106025.2 918 25.2 952 25.2 985 25.2 1020 25.2 105026.4 902 26.4 935 26.4 968 26.4 1000 26.4 103027.9 884 27.9 916 27.9 949 27.9 981 27.9 101029.6 864 29.6 895 29.6 926 29.6 958 29.6 98431.6 841 31.6 872 31.6 902 31.6 932 31.6 95734.0 816 34.0 845 34.0 874 34.0 903 34.0 92736.8 789 36.8 817 36.8 844 36.8 871 36.8 89440.1 759 40.1 785 40.1 811 40.1 836 40.1 85844.0 726 44.0 751 44.0 775 44.0 799 44.0 81948.7 691 48.7 714 48.7 736 48.7 758 48.7 77654.2 654 54.2 675 54.2 695 54.2 715 54.2 73260.7 615 60.7 634 60.7 652 60.7 670 60.7 68468.3 574 68.3 591 68.3 607 68.3 623 68.3 63677.4 532 77.4 547 77.4 561 77.4 574 77.4 58588.2 489 88.2 502 88.2 514 88.2 525 88.2 534101 445 101 456 101 467 101 476 101 484116 401 116 411 116 420 116 428 116 433134 357 134 366 134 373 134 380 134 385155 315 155 322 155 329 155 334 155 338179 274 179 281 179 286 179 291 179 293209 235 209 242 209 247 209 250 209 252244 200 244 206 244 210 244 213 244 214285 168 285 173 285 177 285 179 285 180333 139 333 144 333 147 333 149 333 150391 114 391 118 391 121 391 123 391 123458 93.1 458 96.4 458 98.5 458 99.8 458 100539 75.0 539 77.7 539 79.5 539 80.6 539 80.9


275


− 10 °C 0 °C 10 °C 20 °C 28.5 °Cx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)634 60.0 634 62.2 634 63.6 634 64.4 634 64.6746 47.6 746 49.3 746 50.4 746 51.1 746 51.3878 37.5 878 38.8 878 39.7 878 40.2 878 40.4

1040 29.4 1040 30.4 1040 31.1 1040 31.5 1040 31.61220 22.9 1220 23.7 1220 24.2 1220 24.5 1220 24.61440 17.8 1440 18.3 1440 18.7 1440 19.0 1440 19.01700 13.8 1700 14.2 1700 14.4 1700 14.6 1700 14.72010 10.6 2010 10.9 2010 11.1 2010 11.3 2010 11.32370 8.15 2370 8.37 2370 8.53 2370 8.64 2370 8.682800 6.26 2800 6.42 2800 6.54 2800 6.63 2800 6.663300 4.80 3300 4.92 3300 5.01 3300 5.08 3300 5.113910 3.67 3910 3.76 3910 3.84 3910 3.89 3910 3.924640 2.81 4640 2.88 4640 2.94 4640 2.98 4640 3.005520 2.14 5520 2.20 5520 2.25 5520 2.28 5520 2.306590 1.64 6590 1.68 6590 1.72 6590 1.75 6590 1.767870 1.25 7870 1.28 7870 1.31 7870 1.34 7870 1.359410 0.948 9410 0.976 9410 0.997 9410 1.02 9410 1.03

LEGENDA:

0.0 0.948 1.25 40.2 1120Cmet> 0 Cmet> 0.1 Cmet> MDKop Cmet>MDKrp Cmet−max

Uticaj ambijentalne temperature na podu`nu propagaciju koncentracije metanola ucentralnoj osi propagacije, na nivou kote ravni z= 2.0 m, bio bi proporcionalan prethodnom uticajuna propagaciju metanola u centralnoj osi parnog oblaka, tako da bi se podu`ne propagacije parnogoblaka i metanola u centralnoj osi parnog oblaka i koncentracije metanola u centralnoj osipropagacije, na nivou kote ravni z= 2.0 m, jednako pona{ale u odnosu na ambijentalnutemperaturu.

Sa porastome ambijentalne temperature u opsegu ta= (−10 °C)÷28.5 °C, na nivou koteravni z= 2.0 m, do{lo bi do proporcionalnog porasta propagacije parnog oblaka i koncentracijemetanola.

Od centra tankvane pa do kraja mernog opsega, do rastojanja x= 9 km, za razli~iteambijentalne temperature uspostavila bi se permanentna razlika koncentracija metanola u svakojpojedina~noj mernoj ta~ki du` pravca propagacije.

Ova razlika koncentracja bi opadala sa rastojanjem od centra tankvane, tako da bi se udelu izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, u zoni magistralnog puta Kikinda−Novi Sad iotvorenih obradivih povr{ina, kretala u opsegu ∆Cmet∼ 5−0.5 ppm, odnosno u granicama izme|umaksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoru i realne koncentracijemetanola, a u delu gradske zone Kikinde u opsegu ∆Cmet∼ 0.5−0.01 ppm, odnosno u granicamaizme|u realne koncentracije metanola i koncentracije metanola u tragovima.

Kako su ove razlike, pogotovu u delu gradske zone Kikinde jako male, to }e analizapojedina~nih uticaja razli~itih temperatura u opsegu ta= (−10 °C)÷28.5 °C stoga biti obra|ena poparametrima, a uà posmatrana zona }e se nalaziti u opsegu rastojanja x= 3−9 km od centratankvane, koja sa stanovi{ta mogu}nosti kontaminacije i ugrioàvanja zdravlja ljudi i ìvotinjadaleko reprezentativnija od otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde.


276

5.3.3. [IRINA PARNOG OBLAKA

Kao {to se moè sagledati, ni ambijentalna temperatura prakti~no ne bi uticala na {irinugasnog oblaka. Dijagram {irine parnog oblaka za ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °Cprikazan je na dijagramu 5.3.1.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od centra tankvane u pravcu oblaka (m)

[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.3.1. − [irina parnog oblaka za opseg za ambijentalne temeperatureta= (− 10) °C÷28.5 °C

[irina parnog oblaka za opseg za ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C bi uposmatranim zonama iznosila:


na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, bpo∼ 390 m




277


Vreme trajanja parnog oblaka, vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola uparnom oblaku, kao i njihov me|usobni odnos uop{te ne bi zavisili od ambijentalne temperaturevazduha. Dijagram parametara parnog oblaka za ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °Cprikazan je na dijagramu 5.3.2.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (p

pm)



Dijagram 5.3.2. − Vremenski parametri parnog oblaka za opseg za ambijentalnetemeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Vreme trajanja parnog oblaka za opseg ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °Cbi u posmatranim zonama iznosila:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τpo∼ 30 min

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τpo∼ 30.3 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 31.5 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τpo∼ 33.5 min

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola za opseg ambijentalne temeperatureta= (− 10) °C÷28.5 °C bi u posmatranim zonama iznosilo:

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τmk∼ 19.5 min

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τmk ∼ 32 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 41.2 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τmk ∼ 52.4 min


278


Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m zavisi u prili~noj meri odambijentalne temperature spoljnog vazduha.

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.3.3. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d za opseg ambijentalnetemeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, zaopseg ambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C (dijagram 5.3.3.), kretala bi se u okvirima:



Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, priambijentalnoj temperaturi ta= 0 °C (dijagram 5.3.4.), kretala bi se u okvirima:




279

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)


00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)



280




00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.3.6. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojtemperaturi ta= 20 °C





281

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

=2

m (

ppm

)

Dijagram 5.3.7. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojtemperaturi ta= 28.5 °C

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, priambijentalnoj temperaturi ta= 28.5 °C (dijagram 5.3.7.), kretala bi se u okvirima:




282

5.3.6. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE NA KONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije metanola, po svim parametrima, bilabi obrnuto proporcionalna ambijentalnoj temperaturi okolnog vazduha.

Tabela 5.3.3. − Uporedna analiza koncentracije metanola u za opseg ambijentalnetemeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Temperaturavazduha


ta (°C) x= 4 km x= 6 km x= 9 km− 10 3.50 1.90 1.10 * 0 3.60 1.95 1.10 * 10 3.70 2.00 1.10 * 20 3.75 2.05 1.10 * 28.5 3.80 2.05* 1.10 *

* − Nivo razlike manji od 0.05 ppm

Koncentracija metanola u ravni referentnoj z= 2.0 m bi bila direktno proporcionalnafaktoru ambijentalne temperature.

Pove}avanjem ambijentalne temperature u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 4 km, naulazu u gradsku zonu Kikinde, u JZ industrijskom delu predgra|a, koncentracija metanola bi raslaod vrednosti Cmet= 3.50−3.80 (ppm), {to bi bilo u granicama vrednosti realne koncentracijemetanola.

Pove}avanjem ambijentalne temperature u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 6 km, u centralnoj gradskoj zoni Kikinde, u starom gradskom jezgru, koncentracija metanola birasla od vrednosti Cmet= 1.90−2.05 (ppm), {to bi bilo u granicama vrednosti koncentracije metanolau tragovima.

Pove}avanjem ambijentalne temperature u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 9 km, na izlazu iz gradske zone Kikinde, u SI industrijskom delu predgra|a, koncentracijametanola bi veoma malo rasla oko vrednosti Cmet∼ 1.1 (ppm), {to bi bilo na samoj granici vrednostikoncentracije metanola u tragovima.

Tabela 5.3.4. − Uporedna analiza propagacije koncentracije metanola za opsegambijentalne temeperature ta= (− 10) °C÷28.5 °C

Temperaturavazduha



ta (°C) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km− 10 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 0 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 10 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 20 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4 28.5 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama bilo bi direktnoproporcionalno udaljenosti lokacije od izvora emisije, {to bi udaljenost lokacije od izvora emisijebila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo ve}e, i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije ne bi zavisio odtemperature ambijentalnog vazduha, ve} bi samo zavisio od rastojanja lokacije od izvora emisije.


283

Za sve ambijentalne temperature iz opsega ta= (− 10) °C÷28.5 °C, koli~nik vremenazadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11

Propagacija fronta kontaminiranog vazduha metanola bi se vr{ila u horizontalnom pravcu,bo~nim pravcima i vertikalnom pravcu, pre svega pod uticajem razno{enja vetrom, a delom i usledmolekulske difuzije metanola izme|u parnog oblaka i vazduha koji ga okruùje.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku ne bi uop{te zavisilood faktora ambijentalne temperature lokalnog vazduha, ve} bi samo zavisilo od rastojanjaposmatrane lokacije od izvora akcedentno emitovanog metanola.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku ne bi uop{te zavisilood faktora ambijentalne temperature lokalnog vazduha, ve} bi samo zavisilo od rastojanjaposmatrane lokacije od izvora akcedentno emitovanog metanola.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije metanola u osi parnog oblaka (tabela 5.3.4.) mogu prakti~no preslikati uticaj navrednost koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, iz ~ega se moè zaklju~iti dapromene ambijentalne temperature ne bi uticale na vreme trajanja maksimalne koncentracijemetanola.

Za sve ambijentalne temperature iz opsega ta= (− 10) °C÷28.5 °C, koli~nik vremenazadràvanja maksimalne koncentracije metanola i vremena emisije (tabela 5.3.5.) bi bio:

ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75

Ugroàvanje gradske zone Kikinde akcedentnim emitovanjem metanola iz izvora u okvirukompleksa kombinata MSK, pri ambijentalnim parametrima datim u modelu, bilo bi direktnoproporcionalno pove}avanju ambijentalne temperatura vazduha lokalne atmosfere, kakokvalitativno, tako i kvantitativno.

Vreme trajanja koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere bilo bi konstantno nasvakoj posmatranoj lokaciji, tako da vreme trajanja koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere ne bi zavisilo od promena ambijentalne temperature lokalnog vazduha.

Pove}avanjem ambijentalne temperature vazduha lokalne atmosfere dolazilo bi dopove}avanja, kako intenziteta (visine) zaga|ivanja vazduha lokalne atmosfere u gradskoj zoniKikinde, tako i veli~ine prostora (obima) u gradskoj zoni Kikinde, koji bi bio obuhva{}enzaga|enjem metanolom.

Na osnovu prezentiranih i analiziranih rezultata uticaja ambijentalne temperature vazduhalokalne atmiosfere na efekat akcedentne emisije metanola u Kombinatu MSK, mogla bi se usvojitislede}a kategorizacija ambijentalnog parametra vremena emisije metanola za celokupnu gradskuteritoriju Kikinde:

najnepovoljniji uticaj vremena emisije metanola − ta= 28.5 °C prose~ni uticaj vremena emisije metanola − ta= 10 °C najpovoljniji uticaj vremena emisije metanola − ta= − 10 °C

Na neki na~in ova analiza bi mogla ukazivati na osnovne pravce uticaja akcedentnoemitovanog metanola iz kompleksa Kombinata MSK u zavisnosti od aktuelnog godi{njeg doba.

Iz rezultata prezentirane analize hipoteti~kog akcedenta na ure|ajima i postrojenjima zametanol u okviru kompleksa Kombinata MSK, moè se zaklju~iti da bi najmanje {tetne efektehipoteti~ka akcedentna emisija metanola iz kompleksa Kombinata MSK na gradsku zonu Kikindebili tokom zimskih meseci, a najve}i tokom letnjih meseci.


284

5.4. UTICAJ VLA@NOSTI VAZDUHA NA PROPAGACIJU METANOLA

5.4.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.4.1. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u centralnoj osi parnog oblakaza vla`nost vazduha 30 %, 50 %, 60 %, 75 % i 90 %

30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 864 −16.5 864 −16.5 864 −16.5 864 −16.5 864−12.4 990 −12.4 990 −12.4 990 −12.4 990 −12.4 990−8.25 1070 −8.25 1070 −8.25 1070 −8.25 1070 −8.25 1070−4.12 1130 −4.12 1130 −4.12 1130 −4.12 1130 −4.12 1130

0.0 1170 0.0 1170 0.0 1170 0.0 1170 0.0 11704.12 1210 4.12 1210 4.12 1210 4.12 1210 4.12 12108.25 1240 8.25 1240 8.25 1240 8.25 1240 8.25 124012.4 1270 12.4 1270 12.4 1270 12.4 1270 12.4 127016.5 1290 16.5 1290 16.5 1290 16.5 1290 16.5 129020.6 1310 20.6 1310 20.6 1310 20.6 1310 20.6 131021.0 1300 21.0 1300 21.0 1300 21.0 1300 21.0 130021.4 1290 21.4 1290 21.4 1290 21.4 1290 21.4 129022.0 1280 22.0 1280 22.0 1280 22.0 1280 22.0 128022.6 1260 22.6 1260 22.6 1260 22.6 1260 22.6 126023.3 1250 23.3 1250 23.3 1250 23.3 1250 23.3 125024.2 1220 24.2 1220 24.2 1220 24.2 1220 24.2 122025.2 1200 25.2 1200 25.2 1200 25.2 1200 25.2 120026.4 1180 26.4 1180 26.4 1180 26.4 1170 26.4 117027.9 1150 27.9 1150 27.9 1150 27.9 1150 27.9 115029.6 1110 29.6 1110 29.6 1110 29.6 1110 29.6 111031.6 1080 31.6 1080 31.6 1080 31.6 1080 31.6 108034.0 1040 34.0 1040 34.0 1040 34.0 1040 34.0 104036.8 993 36.8 992 36.8 992 36.8 992 36.8 99240.1 946 40.1 946 40.1 946 40.1 945 40.1 94544.0 896 44.0 896 44.0 896 44.0 896 44.0 89548.7 844 48.7 843 48.7 843 48.7 843 48.7 84354.2 789 54.2 789 54.2 789 54.2 789 54.2 78860.7 733 60.7 733 60.7 733 60.7 732 60.7 73268.3 676 68.3 675 68.3 675 68.3 675 68.3 67577.4 618 77.4 618 77.4 618 77.4 617 77.4 61788.2 561 88.2 560 88.2 560 88.2 560 88.2 560101 504 101 504 101 504 101 504 101 503116 450 116 449 116 449 116 449 116 449134 397 134 397 134 396 134 396 134 396155 347 155 347 155 347 155 346 155 346179 300 179 300 179 300 179 300 179 299209 257 209 257 209 257 209 256 209 256244 218 244 218 244 217 244 217 244 217285 183 285 182 285 182 285 182 285 182333 151 333 151 333 151 333 151 333 151391 124 391 124 391 124 391 124 391 124


285


30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)458 101 458 101 458 101 458 101 458 101539 81.4 539 81.3 539 81.3 539 81.2 539 81.1634 65.0 634 64.9 634 64.9 634 64.8 634 64.8746 51.5 746 51.4 746 51.4 746 51.4 746 51.3878 40.5 878 40.5 878 40.5 878 40.4 878 40.4

1040 31.7 1040 31.6 1040 31.6 1040 31.6 1040 31.61220 24.7 1220 24.6 1220 24.6 1220 24.6 1220 24.51440 19.1 1440 19.1 1440 19.1 1440 19.0 1440 19.01700 14.7 1700 14.7 1700 14.7 1700 14.7 1700 14.72010 11.3 2010 11.3 2010 11.3 2010 11.3 2010 11.32370 8.71 2370 8.69 2370 8.69 2370 8.68 2370 8.672800 6.69 2800 6.67 2800 6.67 2800 6.66 2800 6.663300 5.13 3300 5.12 3300 5.12 3300 5.11 3300 5.113910 3.93 3910 3.92 3910 3.92 3910 3.92 3910 3.914640 3.01 4640 3.00 4640 3.00 4640 3.00 4640 3.005520 2.31 5520 2.30 5520 2.30 5520 2.30 5520 2.306590 1.77 6590 1.77 6590 1.76 6590 1.76 6590 1.767870 1.35 7870 1.35 7870 1.35 7870 1.35 7870 1.359410 1.03 9410 1.03 9410 1.03 9410 1.03 9410 1.02

Metanol se, kako u parnom stanju, tako i u kondenzovanom stanju, dobro rastvara u vodi,sa kojom hemijski ne reaguje, tako da prisustvo vlage potpomaè kondenzaciji para metanola uvazduhu.

Relativna vla`nost ambijentalnog vazduha prakti~no uop{te ne bi uticala na parametrepropagacije parnog oblaka, njegovu propagaciju, koncentraciju metanola, kao i vreme trajanjaparnog oblaka.

Parametri propagacije parnog oblaka bi bili identi~ni do nivoa koncentracije metanola utragovima, za sve prezentirane relativne vla`nosti u opsegu od 30%−90 %.

Posmatraju}i samo osnovnu analiziranu oblast, gradsku zonu Kikinde, moè se zaklju~itida promena relativne vla`nosti ambijentalnog vazduha u gradskoj zoni Kikinde ne bi imala nikakvogrealnog uticaja na propagaciju parnog oblaka i metanola u parnom oblaku, na teritoriji gradskezone Kikinde, kao ni na koncentraciju metanola u vazduhu lokalne atmosfere Kikinde, po{to bi sesporadi~ne razlike kretale oko vrednosti koncentracije u tragovima ∆Cmet ≤ 0.01 ppm.


286


Tabela 5.4.2. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d za vla`nost vazduha 30 %, 50 %, 60 %, 75 % i 90 %

30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 83.0 −16.5 83.0 −16.5 83.0 −16.5 83.0 −16.5 83.0−12.4 334 −12.4 334 −12.4 334 −12.4 334 −12.4 334−8.25 541 −8.25 541 −8.25 541 −8.25 541 −8.25 541−4.12 694 −4.12 694 −4.12 694 −4.12 694 −4.12 694

0.0 810 0.0 810 0.0 810 0.0 810 0.0 8104.12 900 4.12 900 4.12 900 4.12 900 4.12 9008.25 972 8.25 972 8.25 972 8.25 972 8.25 97212.4 1030 12.4 1030 12.4 1030 12.4 1030 12.4 103016.5 1080 16.5 1080 16.5 1080 16.5 1080 16.5 108020.6 1120 20.6 1120 20.6 1120 20.6 1120 20.6 112021.0 1120 21.0 1120 21.0 1120 21.0 1120 21.0 112021.4 1110 21.4 1110 21.4 1110 21.4 1110 21.4 111022.0 1100 22.0 1100 22.0 1100 22.0 1100 22.0 110022.6 1090 22.6 1090 22.6 1090 22.6 1090 22.6 109023.3 1080 23.3 1080 23.3 1080 23.3 1080 23.3 108024.2 1060 24.2 1060 24.2 1060 24.2 1060 24.2 106025.2 1050 25.2 1050 25.2 1050 25.2 1050 25.2 105026.4 1030 26.4 1030 26.4 1030 26.4 1030 26.4 103027.9 1010 27.9 1010 27.9 1010 27.9 1010 27.9 101029.6 984 29.6 984 29.6 984 29.6 984 29.6 98431.6 957 31.6 957 31.6 957 31.6 957 31.6 95734.0 927 34.0 927 34.0 927 34.0 927 34.0 92736.8 894 36.8 894 36.8 894 36.8 894 36.8 89440.1 858 40.1 858 40.1 858 40.1 858 40.1 85844.0 819 44.0 819 44.0 819 44.0 819 44.0 81848.7 777 48.7 776 48.7 776 48.7 776 48.7 77654.2 732 54.2 732 54.2 731 54.2 731 54.2 73160.7 685 60.7 684 60.7 684 60.7 684 60.7 68468.3 636 68.3 636 68.3 635 68.3 635 68.3 63577.4 586 77.4 585 77.4 585 77.4 585 77.4 58588.2 535 88.2 534 88.2 534 88.2 534 88.2 534101 484 101 484 101 484 101 483 101 483116 434 116 433 116 433 116 433 116 433134 385 134 385 134 385 134 384 134 384155 338 155 338 155 338 155 337 155 337179 294 179 293 179 293 179 293 179 293209 252 209 252 209 252 209 252 209 252244 214 244 214 244 214 244 214 244 214285 180 285 180 285 180 285 180 285 180333 150 333 150 333 150 333 149 333 149391 123 391 123 391 123 391 123 391 123458 100 458 100 458 100 458 100 458 100539 81.0 539 80.9 539 80.8 539 80.7 539 80.7


287


30 % 50 % 60 % 75 % 90 %x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)634 64.7 634 64.6 634 64.6 634 64.5 634 64.5746 51.3 746 51.3 746 51.2 746 51.2 746 51.1878 40.4 878 40.4 878 40.4 878 40.3 878 40.3

1040 31.6 1040 31.6 1040 31.6 1040 31.5 1040 31.51220 24.6 1220 24.6 1220 24.6 1220 24.5 1220 24.51440 19.1 1440 19.0 1440 19.0 1440 19.0 1440 19.01700 14.7 1700 14.7 1700 14.7 1700 14.7 1700 14.72010 11.3 2010 11.3 2010 11.3 2010 11.3 2010 11.32370 8.71 2370 8.68 2370 8.69 2370 8.67 2370 8.672800 6.68 2800 6.66 2800 6.67 2800 6.66 2800 6.653300 5.13 3300 5.11 3300 5.12 3300 5.11 3300 5.113910 3.93 3910 3.92 3910 3.92 3910 3.92 3910 3.914640 3.01 4640 3.00 4640 3.00 4640 3.00 4640 3.005520 2.31 5520 2.30 5520 2.30 5520 2.30 5520 2.306590 1.77 6590 1.76 6590 1.76 6590 1.76 6590 1.767870 1.35 7870 1.35 7870 1.35 7870 1.35 7870 1.359410 1.03 9410 1.03 9410 1.03 9410 1.03 9410 1.02

LEGENDA:

0.0 1.02 40.3 1120Cmet> 0 Cmet> MDKop Cmet> MDKrp Cmet−max

Relativna vla`nost ambijentalnog vazduha uop{te ne bi uticala niti na parametrepropagacije metanola i koncentraciju metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Parametri propagacije metanola bi bili identi~ni do nivoa koncentracije metanola utragovima, za sve prezentirane relativne vla`nosti u opsegu od 30%−90 %.

Posmatraju}i samo osnovnu analiziranu oblast, gradsku zonu Kikinde, moè se zaklju~itida promena relativne vla`nosti ambijentalnog vazduha u gradskoj zoni Kikinde ne bi imala nikakvogrealnog uticaja na propagaciju metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, na teritoriji gradske zoneKikinde, kao ni na koncentraciju metanola u vazduhu lokalne atmosfere Kikinde, po{to bi sesporadi~ne razlike kretale oko vrednosti koncentracije u tragovima ∆Cmet ≤ 0.01 ppm.

Stoga uticaj relativne vla`nosti ambijentalnog vazduha na propagaciju metanola uambijentalnom vazduhu, kao i na koncentraciju metanola u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, nanivou referentne ravni z= 2.0 m, ne}e biti dalje elaboriran, po{to bi uticaji relativne vla`nostiambijentalnog vazduha na podu`nu propagaciju metanola i na koncentraciju metanola bilibezna~ajno mali, te ih ne bi imalo svrhe dalje analizirati.


288

5.5. UTICAJ BRZINE VETRA NA PROPAGACIJU METANOLA

5.5.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.5.1. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u osi parnog oblaka za brzinevetra v= 0 m/s, 1 m/s, 1.9 m/s, 3 m/s, i 5 m/s

0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 1040 −16.5 1580 −16.5 864 −16.5 555 −16.5 334−12.4 1890 −12.4 1840 −12.4 990 −12.4 631 −12.4 379−8.25 2660 −8.25 2010 −8.25 1070 −8.25 680 −8.25 409−4.12 3350 −4.12 2130 −4.12 1130 −4.12 717 −4.12 430

0.0 2850 0.0 2220 0.0 1170 0.0 745 0.0 4474.12 2340 4.12 2290 4.12 1210 4.12 769 4.12 4618.25 2280 8.25 2360 8.25 1240 8.25 788 8.25 47312.4 9330 12.4 2410 12.4 1270 12.4 805 12.4 48316.5 2380 16.5 2460 16.5 1290 16.5 820 16.5 49220.6 2470 20.6 2510 20.6 1310 20.6 833 20.6 50021.1 2460 21.0 2490 21.0 1300 21.0 826 21.0 49621.6 2450 21.4 2470 21.4 1290 21.4 819 21.4 49122.2 2440 22.0 2440 22.0 1280 22.0 810 22.0 48623.0 2430 22.6 2410 22.6 1260 22.6 800 22.6 48024.0 2420 23.3 2380 23.3 1250 23.3 789 23.3 47325.1 2420 24.2 2350 24.2 1220 24.2 775 24.2 46526.5 2430 25.2 2310 25.2 1200 25.2 760 25.2 45628.2 2450 26.4 2260 26.4 1180 26.4 744 26.4 44630.3 2460 27.9 2210 27.9 1150 27.9 724 27.9 43432.8 2400 29.6 2160 29.6 1110 29.6 703 29.6 42235.8 2090 31.6 2100 31.6 1080 31.6 680 31.6 40739.4 1930 34.0 2030 34.0 1040 34.0 654 34.0 39243.9 1850 36.8 1960 36.8 992 36.8 626 36.8 37549.3 1710 40.1 1890 40.1 946 40.1 595 40.1 35755.8 1580 44.0 1810 44.0 896 44.0 563 44.0 33763.8 1460 48.7 1720 48.7 843 48.7 529 48.7 31773.4 1350 54.2 1630 54.2 789 54.2 494 54.2 29585.1 1240 60.7 1530 60.7 733 60.7 458 60.7 27499.2 1150 68.3 1420 68.3 675 68.3 421 68.3 251116 1060 77.4 1310 77.4 618 77.4 384 77.4 229137 978 88.2 1180 88.2 560 88.2 347 88.2 207162 909 101 1050 101 504 101 311 101 185190 852 116 908 116 449 116 276 116 164222 820 134 761 134 397 134 243 134 145259 788 155 616 155 347 155 212 155 126301 743 179 496 179 300 179 183 179 108350 710 209 420 209 257 209 156 209 92.5405 668 244 362 244 218 244 132 244 78.2469 632 285 312 285 182 285 110 285 65.3540 591 333 266 333 151 333 91.4 333 54.1622 556 391 222 391 124 391 74.9 391 44.3


289


0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)714 526 458 176 458 101 458 60.9 458 36.0819 491 539 142 539 81.3 539 49.0 539 29.0937 451 634 114 634 64.9 634 39.2 634 23.2

1070 423 746 90.5 746 51.4 746 31.0 746 18.41230 394 878 70.9 878 40.5 878 24.4 878 14.51400 367 1040 54.6 1040 31.6 1040 19.1 1040 11.31610 333 1220 41.6 1220 24.6 1220 14.9 1220 8.821840 299 1440 31.6 1440 19.1 1440 11.6 1440 6.852110 267 1700 23.8 1700 14.7 1700 8.93 1700 5.292420 244 2020 18.3 2010 11.3 2010 6.89 2010 4.082780 211 2410 14.5 2370 8.69 2370 5.30 2370 3.153210 190 2870 11.8 2800 6.67 2800 4.08 2800 2.423710 166 3430 9.46 3300 5.12 3300 3.13 3300 1.864300 139 4110 7.38 3910 3.92 3900 2.41 3900 1.435000 118 4930 5.63 4640 3.00 4610 1.86 4610 1.105830 96.5 5910 4.21 5520 2.30 5450 1.43 5450 0.8536820 79.8 7100 3.09 6590 1.77 6450 1.11 6440 0.6598010 64.0 8520 2.25 7870 1.35 7660 0.856 7610 0.5119430 50.1 10200 1.62 9410 1.03 9110 0.664 9000 0.398

Za razli~ite brzine vetra u opsegu v= 0−5 m/s, razlike koncentracija metanola u centralnojosi parnog oblaka uspostavile bi se od samog izvora emisije metanola, koje bi se zadràle do krajamernog opsega, do rastojanja x= 9 km od izvora emisije.

Vreme bez vetra, v∼ 0 m/s, imalo bi su{tinski potpuno druga~iji uticaj na parametrepropagacije parnog oblaka i metanola, koji bi se po svojim kvalitetima i kvantitetima ekstremnorazlikovao od uticaja ostalih brzina vetra v> 0 m/s, pa bi kao posledica te su{tinske razlike bila ipotpuno druga~ija propagacija koncentracije metanola.

Uticaj vremena bez vetra, v∼ 0 m/s, na propagacije parnog oblaka i metanola se ne bimogao ni po jednom osnovu porediti sa uticajima preostalih brzina vetra iz opsega v> 1 m/s, te }ese stoga analiza uticaja za slu~aj brzine vetra v∼ 0 m/s zasebno analizirati.

Na celom mernom opsegu, do rastojanja x= 9 km od centra tankvane, podu`napropagacija metanola u osi parnog oblaka, po koti tla z= 0.0 m, bila bi obrnuto proporcionalnabrzini vetra, tako da bi pri ve}oj brzina vetra, bila manja koncentracija metanola na istoj lokaciji,kao i obratno.

Ve}a koncentracija metanola u osi parnog oblaka zna~ila bi manju propagaciju metanolakroz parni oblak u horizontalnom, vertikalnom i bo~nim pravcima u odnosu na pravac strujanjavetra.

Osnovni razlog manjoj podu`noj propagaciji metanola, za jednake uslove molekulskedifuzije metanola u svim pravcima, mogao bi se traìti u manjoj brzini odno{enja kao osnovnogfaktora propagacije parnog oblaka i metanola.

Bo~na propagacija metanola bila bi veoma spora mehanizmom molekulske difuzije, takoda bi se pri manjim brzinama javljao manji efekat odno{enja parnog oblaka, {to bi imalo zaposledicu zadràvanje ve}e koncentracije metanola u osi parnog oblaka.

Tako bi propagacija metanola u pravcu strujanja vetra bila sa manjim obimom gubitaka,odnosno u centralnoj osi parnog oblaka ostajala bi ve}a koncentracija metanola.

Obrnuto, usled uve}ane bo~ne propagacije parnog oblaka pri ve}im brzinama vetra, brè bise {irio parni oblak pa bi se uve}avalo radijalno razno{enje metanola, ~ime bi se zadràla manjakoncentracija metanola u osi parnog oblaka.


290

Tako bi tokom podu`ne propagacije metanola u pravcu strujanja vetra, usled ve}eg obimagubitaka metanola uve}anom radijalnim razno{enjem metanola vetrom, u centralnoj osi parnogoblaka ostajala manja koncentracija metanola, koju bi vetar odnosio podu`no u pravcu propagacijeparnog oblaka.

Proporcionalni uticaj brzine vetra na podu`nu propagaciju metanola bi se ogledao uujedna~enom gradijentu podu`ne propagacije metanola u parnom oblaku.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v= 1 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i metanola, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 1.7 km od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 1.7 km od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije metanola, tako {to bi sa porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije metanola, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` puta propagacije.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v= 1.9 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i metanola, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 3.3 km od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 3.3 km od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije metanola, tako {to bi sa daljim porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije metanola, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` puta propagacije.

U parnom oblaku bi se, za vreme emitovanja od τe= 30 min, pri brzini od v= 3 m/suspostavila dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblaka i metanola, koja ne bizavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja do x∼ 5.5 km od centra tankvane.


Uticaj akcedentne emisije metanola na vazduh lokalne atmosfere u Kikindi, bio bi obrnutoproporcionalan brzini vetra, tako {to bi kocentracija metanola u parnom oblaku bila ve}a, kada bibrzina vetra bila manja, kao i obratno.

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde metanolom, za kontakt sa parnim oblakom, uataru gradske zone Kikinde, manje brzine vetra bile bi nepovoljnije od ve}ih brzina vetra, zbog ve}ekoncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere.


291


Tabela 5.5.2. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d za brzine vetra ve= 0 m/s, 1 m/s, 1.9 m/s, 3 m/s, i 5 m/s

0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)-20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0-16.5 947 −16.5 172 −16.5 83.0 −16.5 50.9 −16.5 30.3-12.4 1790 −12.4 643 −12.4 334 −12.4 210 −12.4 126-8.25 2600 −8.25 1030 −8.25 541 −8.25 342 −8.25 205-4.12 3220 −4.12 1320 −4.12 694 −4.12 440 −4.12 264

0 378 0.0 1540 0.0 810 0.0 513 0.0 3084.12 1550 4.12 1710 4.12 900 4.12 570 4.12 3428.25 1880 8.25 1850 8.25 972 8.25 616 8.25 36912.4 2060 12.4 1970 12.4 1030 12.4 653 12.4 39216.5 2210 16.5 2070 16.5 1080 16.5 685 16.5 41120.6 2360 20.6 2150 20.6 1120 20.6 711 20.6 42721.1 2360 21.0 2140 21.0 1120 21.0 707 21.0 42421.6 2350 21.4 2120 21.4 1110 21.4 702 21.4 42122.2 2340 22.0 2110 22.0 1100 22.0 696 22.0 41823 2340 22.6 2090 22.6 1090 22.6 690 22.6 414

23.9 2340 23.3 2070 23.3 1080 23.3 682 23.3 40925.1 2340 24.2 2040 24.2 1060 24.2 673 24.2 40426.5 2350 25.2 2010 25.2 1050 25.2 663 25.2 39728.2 2360 26.4 1980 26.4 1030 26.4 651 26.4 39030.2 2380 27.9 1940 27.9 1010 27.9 637 27.9 38232.7 2340 29.6 1900 29.6 984 29.6 622 29.6 37335.7 2090 31.6 1860 31.6 957 31.6 605 31.6 36339.3 1180 34.0 1810 34.0 927 34.0 585 34.0 35143.7 363 36.8 1760 36.8 894 36.8 564 36.8 33849 51.2 40.1 1700 40.1 858 40.1 541 40.1 324

55.5 1.53 44.0 1640 44.0 819 44.0 515 44.0 30963.3 0.0 48.7 1570 48.7 776 48.7 488 48.7 29272.8 0.0 54.2 1490 54.2 732 54.2 459 54.2 27584.3 0.0 60.7 1410 60.7 684 60.7 428 60.7 25698.2 0.0 68.3 1320 68.3 636 68.3 397 68.3 237115 0 77.4 1230 77.4 585 77.4 364 77.4 217136 0 88.2 1120 88.2 534 88.2 332 88.2 198160 0 101 1000 101 484 101 299 101 178187 0 116 878 116 433 116 267 116 159219 0 134 746 134 385 134 236 134 141255 0 155 613 155 338 155 207 155 123297 0 179 486 179 293 179 179 179 106344 0 209 370 209 252 209 153 209 91399 0 244 273 244 214 244 130 244 77.1461 0 285 196 285 180 285 109 285 64.6531 0 333 139 333 150 333 90.5 333 53.6611 0 391 101 391 123 391 74.4 391 44.0701 0 458 80.0 458 100 458 60.5 458 35.8804 0 539 62.5 539 80.9 539 48.8 539 28.9


292


0 m/s 1 m/s 1.9 m/s 3 m/s 5 m/sx(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)690 3.14 634 49.7 634 64.6 634 39.0 634 23.1809 3.00 746 40.4 746 51.3 746 30.9 746 18.3949 2.82 878 33.7 878 40.4 878 24.4 878 14.4

1110 2.62 1040 29.0 1040 31.6 1040 19.1 1040 11.31310 2.40 1220 25.1 1220 24.6 1220 14.9 1220 8.811540 2.17 1440 21.8 1440 19.0 1440 11.5 1440 6.841810 1.94 1700 19.7 1700 14.7 1700 8.92 1700 5.292120 1.71 2020 17.1 2010 11.3 2010 6.88 2010 4.082500 1.49 2410 14.4 2370 8.68 2370 5.30 2370 3.142940 1.28 2870 11.8 2800 6.66 2800 4.07 2800 2.423460 1.11 3430 9.46 3300 5.11 3300 3.13 3300 1.864070 0.959 4110 7.38 3910 3.92 3900 2.41 3900 1.434790 0.840 4930 5.62 4640 3.00 4610 1.86 4610 1.105650 0.693 5910 4.20 5520 2.30 5450 1.43 5450 0.8526650 0.373 7100 3.09 6590 1.76 6450 1.11 6440 0.6597850 0.0865 8520 2.25 7870 1.35 7660 0.856 7610 0.5119290 0.0220 10200 1.62 9410 1.03 9110 0.664 9000 0.398

LEGENDA:

0.0 0.398 1.10 40.4 3220Cmet> 0 Cmet> 0.1 Cmet> MDKop Cmet>MDKrp Cmet−max

Vreme bez vetra, ve∼ 0 m/s, imalo bi sasvim druga~iji uticaj i na propagaciju koncentracijemetanola i na koti referentne z= 2.0 m, koja bi po svojim kvalitetima i kvantitetu bila ekstremnodruga~iju od ostalih koncentracija metanola, sa kojima se ni po jednom osnovu ne bi mogla porediti,te }e se stoga koncentracija metanola u slu~aju brzine vetra ve= 0 m/s posebno analizirati.

Tako|e, razlikovao bi se i uticaj ambijentalne brzine vetra na koncentraciju metanola,izme|u uticaja malih brzina v< 2 m/s i uticaja ve}ih brzina ambijentalnog vetra, v≥ 2 m/s.

Uticaj malih ambijentalnih brzina vetra na koncentraciju metanola u referentnoj ravniz= 2.0 m bio bi promenljiv, u prvom delu obrnuto proporcionalan, sa porastom male brzine opadalabi koncentracija metanola, da bi se posle prvog kriti~nog rastojanja u sredi{njem delu, uticaj malihambijentalnih brzina vetra na koncentraciju metanola potpuno okrenuo i postao direktnoproporcionalan, sa porastom male brzine rasla bi i koncentracija metanola, dok bi u poslednjemdelu, posle drugog kriti~nog rastojanja, ponovo do{lo do potpune promene uticaja, od direktnoproporcionalnog na obrnuto proporcionalni, sa porastom male brzine ponovo bi opadalakoncentracija metanola.

Ova pojava bila bi vezana za odre|eno podizanje ose parnog oblaka iznad tla pri malimbrzina u jednom delu puta propagacije parnog oblaka.

Kod ambijentalne brzine vetra bliske v∼ 0 m/s dolazilo bi do drasti~nog podizanja oseparnog oblaka na veliku visinu, na rastojanju x∼ 35 m od centra tankvane, gde bi se masa parnogoblaka zahvatila globalnim strujanjima i odnosila na toj visini du` pravca propagacije (dijagram5.5.1.), tako da bi metanol ubrzo nestao iz niìh slojeva, ~ime bi potpuno prestala bilo kakvakontaminacija slojeva pri tlu.

Maksimalno dostignuta visina ose parnog oblaka, kod ambijentalne brzine vetra bliskev∼ 0 m/s, na rastojanju x∼ 210 m od centra tankvane, iznosila bi hmax= 1020 m iznad tla.

Osa parnog oblaka, kod ambijentalne brzine vetra bliske v∼ 0 m/s, bi lagano po~ela dapada tek na rastojanju x∼ 7.8 km od centra tankvane.


293

Tako bi osa parnog oblaka iznad krajnje merne ta~ke na rastojanju x= 9 km od centratankvane, pro{la na visini od h∼ 1 km, tako da pri ambijentalnoj brzini vetra od pribli`no v∼ 0.0 m,ne bi bila registrovana druga kriti~na ta~ka u navedenom mernom opsegu do x= 9 km od centratankvane.

Kao posledica ovako velikog i naglog podizanja parnog oblaka u vis, za ambijentalnubrzinu strujanja vetra blisku v∼ 0.0 m/s, metanol bi nestao iz referentne ravni z= 2.0 m ve} narastojanju x∼ 60 m od centra tankvane, {to bi se lokacijski poklapalo sa samom lokacijom kompleksaKombinata MSK, odnosno neposrednom lokacijom oko tankvane u okviru kompleksa KombinataMSK.

Prva kriti~na ta~ka izme|u male ambijentalne brzine vetra v= 0.01 m/s i v= 1.0 m/s bila bina rastojanju x∼ 35 m od centra tankvane, dok bi druga kriti~na ta~ka bila na velikoj udaljenostiizvan Kikinde.

Kod ambijentalne brzine vetra v= 1.0 m/s dolazilo bi do podizanja ose parnog oblaka namanju visinu, na rastojanju x∼ 160 m m od centra tankvane, gde bi se masa parnog oblaka jednovreme strujala na ve}oj visini (dijagram 5.5.4.), tako da bi se koncentracija metanola ubrzo smanjilana nivou referentne ravni z= 2.0 m, ~ime bi do{lo do promene uticaja ambijentalne brzine vetra nakocentraciju metanola u odnosu na ve}e ambijentalne brzine vetra, kod kojih se osa parnog oblakane podiè sa tla tokom celokupnog puta propagacije parnog oblaka.

Maksimalno dostignuta visina ose parnog oblaka, kod ambijentalne brzine vetrav=1.0 m/s, na rastojanju x∼ 1.6 km od centra tankvane, iznosila bi hmax= 32.5 m iznad tla.

Osa parnog oblaka, kod ambijentalne brzine vetra v= 1.0 m/s, bi ubrzo po~ela da pada,~ime bi se ponovo promenio uticaj malih ambijentalnih brzina vetra u obrnuto proporcionalni uodnosu na koncentraciju metanola, a pala bi na tlo na rastojanju x∼ 2.8 km od centra tankvane.

Prva kriti~na ta~ka izme|u ambijentalnih brzina vetra v= 1.0 m/s i v= 2.0 m/s, bila bi narastojanju x∼ 300 m od centra tankvane, a druga na rastojanju x∼ 1.25 km od centra tankvane.

Uticaj velikih ambijentalnih brzina vetra na koncentraciju metanola u referentnoj ravniz= 2.0 m bio bi tokom celog puta propagacije uniforman, uvek obrnuto proporcionalan, saporastom velike brzine opadala bi koncentracija metanola du` celog puta propagacije.

Pri ve}im brzinama vetra u opsegu v= 2−5 m/s parni oblak bi se celim putem propagacijekretao osom po tlu, tako da bi me|usobni odnos uticaju ambijentalnih brzina vetra na koncentracijumetanola u referentnoj ravni z= 2.0 m bio uniforman celim putem propagacije, do rastojanjax= 9 km od centra tankvane.

Za uticaj brzina vetra u opsegu v= 2−5 m/s na koncentraciju metanola u ravni z= 2.0 mkarakteristi~no bi bilo da bi se porastom brzine vetra pove}avalo {irenje parnog oblaka, {to biizazvalo smanjivanje koncentracije metanola u ravni z= 2.0 m, kao i obratno, smanjivanje brzinevetra smanjivalo bi se {irenje parnog oblaka, pa bi rasla koncentracija metanola u ravni z= 2.0 m.

Za male ambijentalne brzine vetra, uticaj ambijentalne brzine vetra na koncentracijumetanola u ravni z= 2.0 m u oblasti otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK iKikinde, bio bi suprotan od uticaja na koncentraciju metanola u osi parnog oblaka, dok bi uticaj ugradskoj zoni Kikinde bio jedank sa uticajem parnog oblaka, osim za brzinu v∼ 0.0 m/s, gde uposmatranoj oblasti otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde nikakvekoncentracije metanola ne bi bilo.

Za ve}e ambijentalne brzine vetra, uticaj ambijentalne brzine vetra na koncentracijumetanola bio bi jednak u osi parnog oblaka i referentnoj ravni z= 2.0 m, kako na otvorenomprostoru izme|u Kombinata MSK i Kikinde, tako i u gradskoj zoni Kikinde.

Tako bi u gradskoj zoni Kikinde, za sve brzine vetra, osim za brzine vetra bliske v∼ 0.0 m,uticaj akcedentne emisije metanola na koncentraciju metanola u referentnoj ravni bio bi obrnutoproporcionalan, odnosno poklapao bi se sa uticajem na koncentraciju metanola u osi parnog oblaka.

Proporcionalni uticaj brzine vetra na podu`nu propagaciju metanola bi se ogledao uujedna~enom gradijentu podu`ne propagacije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m.


294

U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v= 1 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblakai metanola, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja dox∼ 1.7 km od centra tankvane.

Posle rastojanja x> 1.7 km od izvora emisije do{lo bi do poreme}aja ravnoteè gradijentapodu`ne propagacije metanola, tako {to bi sa porastom brzine vetra rastao gradijent podu`nepropagacije metanola, odnosno opadalo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du` puta propagacije.

U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v= 1.9 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnogoblaka i metanola, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja dox∼ 3.3 km od centra tankvane.


U referentnoj ravni z= 2.0 m, kao i u parnom oblaku, za vreme emitovanja od τe= 30 min,pri brzini od v= 3 m/s, uspostavila bi se dinami~ka ravnoteà parametara propagacija parnog oblakai metanola, koja ne bi zavisila od pove}avanja brzine strujanja vetra, u okviru rastojanja dox∼ 5.5 km od centra tankvane.


Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde metanolom, kako za kontakt sa parnimoblakom, tako i za koncentraciju metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, pri brzinama vetra prekovrednosti v> 0 m/s, manje brzine vetra bile bi nepovoljnije od ve}ih brzina vetra, po{to bi uslojevima pri samom tlu, gde bi se nalazila najugroènija populacija u Kikindi, bile zna~ajno ve}ekoncentacije metanola u vazduhu lokalne atmosfere gradske zone Kikinde.


295

5.5.3. BRZINA VETRA − v∼ 0.0 m/s

5.5.3.1. Parni oblak

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

600

650

700

750

800

850

900

950

1000

1050

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vis

ina

ose

parn

og o

blak

a (m

)

Dijagram 5.5.1. − Propagacija ose parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`nov∼ 0 m/s

Pri vremenu bez vetra za brzine rpibli`ne v∼ 0.0 m/s, u vremenu akcedentne emisijemetanola od τe= 30 min, parni oblak bi na rastojanju od x∼ 210 m od izvora emisije dostigaomaksimalnu visinu vertikalne propagacije od hmax∼ 1020 m iznad tla, koju bi kao ravnote`nu visinuvertikalne propagacije parni oblak zadrào du` pravca propagacije, sve do rastojanja x∼ 7.8 km odcentra tankvane, kada bi lagano po~eo da pada ka tlu, da bi iznad krajnje merne ta~ke, na rastojanjux= 9 km od centra tankvane, pre{ao na visini h∼ 1000 m.

Parni oblak bi se ravnomerno kretao u pravcu propagacije samo usled delovanjamehanizma molekulske difuzije, veoma sporo se preme{taju}i napred i proporcionalno tome se{ire}i. Tako bi se parni oblak na{ao iznad JZ dela prigradske zone Kikinde posle vremena od okoτe∼ 3.5 h, pri ~emu bi se maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku zadràvale okoτe> 30 h.

Parni oblak bi iznad Kikinde "prelazio" tokom vremena ∆τ∼ 3h, oblast gradske zoneKikinde bi napustio preko SI prigradskog dela tek posle τe∼ 6.5h pri ~emu bi se maksimalnekoncentracije metanola u parnom oblaku zadràvale oko τe> 70 h.

Parni oblak bi iznad JZ dela prigradske zone Kikinde svojom osom bio iznad tla na visiniod h∼ 1020 m, a oblast Kikinde bi napustio preko SI prigradskog dela svojom osom iznad tla navisini od h∼ 1000 m.

Tako parni oblak, u slu~aju brzine vetra v∼ 0 m/s, i pored pribliàvanja tlu za ∆h∼ 20 m, nebi vr{io nikakav uticaj, kako na otvoreni prostor izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, takoi na prostor gradske zone Kikinde. Maksimalna {irina parnog oblaka na izlazu iz Kikinde, narastojanju od x∼ 9 km od izvora emisije, bila bi oko bmax∼ 840 m (dijagram 5.5.2.).

[irenje parnog oblaka bi u samom po~etku, usled ve}e brzine molekulske difuzije, bilozna~ajno brè nego u ostalim razmatranim slu~ajevima, usled nedostatka ometanja {irenja parnogoblaka odno{enjem vetrom u pravcu podu`ne propagacije.


296

-420

-380

-340

-300

-260

-220

-180

-140

-100

-60

-20

20

60

100

140

180

220

260

300

340

380

420

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.2. − [irina parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s

Kasnije, kada bi do{lo do smanjivanja uticaja molekulske difuzije u okolnom vazduhu,do{lo bi do ujedna~avanja efekata {irenja parnog oblaka usled razno{enja minimalnim vetrom, sa{irenjem parnog oblaka usled molekulske difuzije, sa velikom razlikom u vremenu potrebnom da sedostigne odre|ena {irina parnog oblaka na mernim lokacijama, usled sporosti molekulske difuzije,kao faktora {irenja parnog oblaka, kao i veoma male brzine odno{enja parnog oblaka.

Propagacija parnog oblaka ne bi prakti~no prestala do kraja realne propagacije metanola,do dostizanja realne koncentracije metanola u osi parnog oblaka ispod vrednosti Cmet≤ 0.1 ppm.

Pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s, do rastojanja od x∼ 200 m od centratankvane, vreme trajanja parnog oblaka bi bilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vremetrajanja maksimalne koncentracije metanola u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti15 − 30 min.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola bi, pri ambijentalnoj brzini vetrapribli`no v∼ 0.0 m/s, iznosilo od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pa do vremenatrajanja akcedentne emisije metanola (dijagram 5.5. 3.).

Nadalje bi se parni oblak mehanizmom molekulske difuzije kretao u podu`nom pravcuveoma sporo, tako da bi posle rastojanja od x> 200 m vreme trajanja parnog oblaka po~elozna~ajno da raste, dok bi vreme zadràvanja maksimalne vrednosti koncentracije ekstremno raslo sarastojanjem od izvora emisije (dijagram 5.5.3.).

Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s bi uposmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.3.):


na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τpo∼ 4.3h

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 5h

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τpo∼ 7h


297

0200400600800

100012001400160018002000220024002600280030003200340036003800400042004400460048005000

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in) trajanje maksimalne konc. trajanje oblaka

Dijagram 5.5.3. − Vremenski parametri parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini pribli`nov∼ 0.0 m/s

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola pri ambijentalnoj brzini vetrapribli`no v∼ 0.0 m/s bi u posmatranim zonama iznosilo (dijagram 5.5.6.):

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τmk∼ 25 min

na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τmk ∼ 30h

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 48h

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τmk ∼ 80h

5.5.3.2. Referentna ravan z= 2.0 m

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj brzini vetra pribli`no v∼ 0.0 m/s, nebi uop{te postojala, niti na nivou pojedina~nih molekula, po{to bi jo{ od rastojanja x> 52 m odcentra tankvane potpuno prestala koncentracija metanola centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, nanivou referentne ravni z= 2.0 m.

Tako bi se na svim kontrolnim lokacijama u gradskoj zoni Kikinde i koncentracijametanola imala vrednost:

Cmet= 0 ppm na rastojanju x= 4 km (JZ predgra|e Kikinde) Cmet= 0 ppm na rastojanju x= 6 km (administrativni centar Kikinde) Cmet= 0 ppm na rastojanju x= 9 km (SI predgra|e Kikinde)


298

5.5.4. BRZINA VETRA − v= 1.0 m/s


0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

34


Vis

ina

ose

parn

og o

blak

a (m

)

Dijagram 5.5.4. − Kretanje ose parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 1.0 m/s

Parni oblak, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s, ubrzo posle emisije, na rastojanjux∼ 160 m od centra tankvane, po~eo bi da se podiè u vis usled slabijeg razno{enju vetrom, sve dorastojanja x∼ 2.8 km od centra tankvane.

Parni oblak, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s, dostigao bi maksimalnu visinu odhmax∼ 32.5 m, na rastojanju od x∼ 1.6 km od izvora emisije, odakle bi po~eo relativno sporo da sespu{ta ka tlu, put od ∆x∼ 1.2 km, kada bi na reastojanju od x∼ 2.8 km od centra tankvane, ponovopao svojom osom na tlo (slika 5.5.4).

Osa parnog oblaka, pri brzini vetra od v= 1.0 m/s, posle rastojanja x> 2.8 km od centratankvane, du` celokupne preostale posmatrane oblasti, do rastojanja od x= 9 km od izvora emisije,kretala bi se po tlu.

Pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s, maksimalna vertikalna propagacija parnogoblaka bi se nalazila na lokaciji obradivih povr{ina izme|u magistralnog puta Kikinda − Novi Sad igradske zone Kikinde.

Pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s, parni oblak bi imao uticaj na deo prostora uokviru kompleksa Kombinata MSK, na manji deo otvorenog prostora izme|u magistralnog putaKikinda − Novi Sad i Kikinde, kao i na celokupan gradski prostor Kikinde.

Parni oblak na izlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,imao bi {irinu od oko bmax∼ 700 m (dijagram 5.5.5.).

Do rastojanja od x∼ 650 m od izvora emisije trajanje parnog oblaka bi bilo jednakovremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u osiparnog oblaka raslo u opsegu vrednosti od polovine pa do vremena trajanja akcedentne emisijemetanola (dijagram 5.5.6.).



299

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.5. − [irina parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 1.0 m/s

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

90

95

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)

trajanje maksimalne konc. trajanje oblaka

Dijagram 5.5.6. − Vremenski parametri parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetrav= 1.0 m/s


300

Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s bi uposmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.6.):


na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τpo∼ 33 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 36 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τpo∼ 41 min

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola pri ambijentalnoj brzini vetra odv= 1.0 m/s bi u posmatranim zonama iznosilo (dijagram 5.5.6.):

na rastojanju x= 1 km od centra tankvane, zona magistralnog puta Kikinda−Novi Sad,τmk∼ 25 min


na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 65 min

na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, zona èlezni~ke pruge, saobra}ajnihzaobilaznica, industrijska zona u SI delu Kikinde, τmk ∼ 89 min

00.40.81.21.6

22.42.83.23.6

44.44.85.25.6

66.46.87.27.6

88.48.89.29.610

10.410.811.2

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.5.7. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnimbrzinama vetra v= 1.0 m/s


301


Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde, u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s,Cmet∼ 11−1 ppm bila bi na nivou nièm od maksimalno dozvoljene koncentracije metanola u radnomprostoru, MDKrp= 40 ppm (dijagram 5.5.7.).

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, zavreme akcedentne emisije od τe= 30 min, pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.0 m/s, kretala bi seu okvirima:



302



Pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.9 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanjakretao svojom osom po koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{io kontaminaciju kompletnog analiziranogprostora, kompleksa Kombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK iKikinde, kao i celokupne gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.8. − [irina parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 1.9 m/s

[irina parnog oblaka na kraju merne zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane,iznosila bi oko bmax∼ 700 m (dijagram 5.5.8.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 1.9 m/s,trajanje parnog oblaka bi do rastojanja od x∼ 3.3 km od izvora emisije bilo jednako vremenuakcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u osi parnog oblakaraslo u opsegu vrednosti 15− 30 min, odnosno od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pado vremena trajanja akcedentne emisije metanola (dijagram 5.2.9.).

Na svakoj lokaciji na potezu od izvora emisije do rastojanja x∼ 3.3 km, parni oblak bi trajaoonoliko vremena koliko bi trajala emisija metanola, odnosno koliko bi preko lokacije putovao parnioblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).


Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije metanola, pri brziniambijentalnog vetra od v= 1.9 m/s, parni oblak bi trajao u zoni preko rastojanja od x> 3.3 km odcentra tankvane, duè od vremena trajanja emisije metanola, tako {to bi sa daljim proticanjemvremena ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.


303

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (p

pm)


trajanje oblaka


Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 1.9 m/s bi uposmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.9.):











304


00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000

Rastojanje od centra tankvanee u pravcu vetra (m)

Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

=2

m (

ppm

)

Dijagram 5.5.10. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnimbrzinama vetra v= 1.9 m/s

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde, u referentnoj ravni z= 2.0 m, pribrzini ambijentalnog vetra od v= 1.9 m/s, za vreme akcedentne emisije od τe= 30 min, kretala bi seu okvirima (dijagram 5.5.10.):



305



Za brzinu vetra v= 3.0 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanja kretao svojom osompo koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{io kontaminaciju kompletnog analiziranog prostora, kompleksaKombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, kao icelokupne gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.11. − Propagacija parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 3.0 m/s


Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,trajanje parnog oblaka bi do rastojanja od x∼ 5.45 km od izvora emisije bilo jednako vremenuakcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u osi parnog oblakaraslo u opsegu vrednosti 15− 30 min, odnosno od polovine vremena trajanja akcedentne emisije pado vremena trajanja akcedentne emisije metanola (dijagram 5.5.12.).

Na svakoj lokaciji na potezu od izvora emisije do rastojanja x∼ 5.45 km, parni oblak bitrajao onoliko vremena koliko bi trajala emisija metanola, odnosno koliko bi preko lokacije putovaoparni oblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).


Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije metanola, pri brziniambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s, parni oblak bi trajao u zoni preko rastojanja od x> 5.45 km odcentra tankvane, duè od vremena trajanja emisije metanola, tako {to bi sa daljim proticanjemvremena ovo zadràvanje parnog oblaka bilo sve ve}e.


306

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

32

34

36

38

40


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 3.0 m/s bi uposmatranim zonama iznosilo (dijagram 5.5.12.):











307



0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

3.2

3.4

3.6

3.8

4

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.5.13. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojbrzini vetra v= 3.0 m

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, priambijentalnoj brzini vetra od v= 3.0 m/s, kretala bi se u okvirima (dijagram 5.5.13.):




308



Za brzinu vetra v= 5.0 m/s, parni oblak bi se od po~etka emitovanja kretao svojom osompo koti tla z= 0.0 m, ~ime bi vr{io kontaminaciju kompletnog analiziranog prostora, kompleksaKombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, kao icelokupne gradske zone Kikinde.

-360

-320

-280

-240

-200

-160

-120

-80

-40

0

40

80

120

160

200

240

280

320

360

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.5.14. − Propagacija parnog oblaka pri ambijentalnim brzinama vetra v= 5.0 m/s


Za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 5.0 m/s,trajanje parnog oblaka bi do kraja mernog opsega, rastojanja od x∼ 9 km od izvora emisije bilojednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola uosi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 15− 30 min, odnosno od polovine vremena trajanjaakcedentne emisije pa do vremena trajanja akcedentne emisije metanola (dijagram 5.5.15.).

Na svakoj lokaciji na potezu od izvora emisije do rastojanja x∼ 9 km, parni oblak bi trajaoonoliko vremena koliko bi trajala emisija metanola, odnosno koliko bi preko lokacije putovao parnioblak no{en strujanjem vetra (τpo= 30 min).


Posle vremena τe> 30 min, po prestanku akcedentne emisije metanola, pri brziniambijentalnog vetra od v= 5.0 m/s, parni oblak bi u celokupnom mernom opsegu, trajao u zoni dorastojanja od x∼ 9 km od centra tankvane, jednako vremenu trajanja emisije metanola.


309

0123456789

1011121314151617181920212223242526272829303132

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Vreme trajanja parnog oblaka pri ambijentalnoj brzini vetra od v= 5.0 m/s temperaturamabi u posmatranim zonama iznosila (dijagram 5.5.15.):



na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τpo∼ 30 min




na rastojanju x= 4 km od centra tankvane, zona saobra}ajnih zaobilaznica,industrijska zona u JZ delu Kikinde, τmk ∼ 21.7 min

na rastojanju x= 6 km od centra tankvane, zona gradskog jezgra i starog dela gradaKikinde, τmk ∼ 25 min



310



0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8

1.9

2

2.1

2.2

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.5.16. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ambijentalnojbrzini vetra v= 5.0 m

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, priambijentalnoj brzini vetra od v= 5.0 m/s, kretala bi se u okvirima (dijagram 5.5.16.):




311

5.5.8. UTICAJ BRZINE VETRA NA KONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije metanola predstavljala bi procesdinami~kog karaktera, koji bi, za brzine vetra manje od v≤ 1 m/s bio direktno, a za brzine vetra ve}eod v> 1 m/s bio obrnuto proporcionalan brzini vetra u ambijentalnim uslovima.

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije metanola predstavljala bi procesdinami~kog karaktera, koji bi bio obrnuto proporcionalan brzini vetra u ambijentalnim uslovima.

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije metanola, po svim parametrima, bilabi obrnuto proporcionalna ambijentalnoj temperaturi okolnog vazduha.

Tabela 5.5.3. − Uporedna analiza koncentracije metanola u opsegu vrednosti ambijentalnebrzine vetra od od v= 0.0−5.0 m/s

Brzina vetra Koncentracija metanola u ravni z= 2.0 mCmet (ppm)

v (m/s) x= 4 km x= 6 km x= 9 km∼ 0.0 m/s 0.0 0.0 0.01.0 m/s 7.70 4.10 2.051.9 m/s 3.80 2.05 1.103.0 m/s 2.32 1.20 0.665.0 m/s 1.37 0.74 0.40

Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m bi, u okviru posmatrane zone dox= 9 km od centra tankvane, do ambijentalne brzine vetra od v≤ 1.0 m/s bila bi direktnoproporcionalna faktoru ambijentalne brzine vetra, {to bi ambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bikoncentracija metanola bila ve}a, kao i obratno.

Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m bi, u okviru posmatrane zone dox= 9 km od centra tankvane, od ambijentalne brzine vetra od v> 1.0 m/s bila bi obrnutoproporcionalna faktoru ambijentalne brzine vetra, {to bi ambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bikoncentracija metanola bila manja, kao i obratno.

Pove}avanjem ambijentalne brzine vetra u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 4 km, na ulazu u gradsku zonu Kikinde, u JZ industrijskom delu predgra|a, koncentracijametanola bi, do vrednosti brzine vetra v≤ 1.0 m/s rasla do vrednosti Cmet= 7.70 ppm, a za vrednostibrzine vetra 5.0 m/s> v> 1.0 m/s, opadala bi izme|u Cmet= 7.70−1.37 ppm, {to bi bilo u granicamavrednosti iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoruMDKop= 1 ppm.

Pove}avanjem ambijentalne brzine vetra u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 6 km, u centralnoj gradskoj zoni Kikinde, u starom gradskom jezgru, koncentracija metanola bi,do vrednosti brzine vetra v≤ 1.0 m/s rasla do vrednosti Cmet= 7.70 ppm, a za vrednosti brzine vetra5.0 m/s> v> 1.0 m/s, opadala bi izme|u Cmet= 4.10−0.74 ppm, {to bi bilo u granicama vrednostiiznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoru MDKop= 1 ppm.

Pove}avanjem ambijentalne brzine vetra u referentnoj ravni z= 2.0 m, na rastojanjux= 9 km, na izlazu iz gradske zone Kikinde, u SI industrijskom delu predgra|a, koncentracijametanola bi, do vrednosti brzine vetra v≤ 1.0 m/s rasla do vrednosti Cmet= 7.70 ppm, a za vrednostibrzine vetra 5.0 m/s> v> 1.0 m/s, opadala bi izme|u Cmet= 2.05−0.40 ppm, {to bi ve}em delu bilo ugranicama vrednosti iznad maksimalno dozvoljene koncentracije metanola na otvorenom prostoruMDKop= 1 ppm, a u manjem delu u granicama realne koncentracije metanola Cmet= 0.1 ppm.

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama, do brzine vetra od1.0 m/s < v< 5.0 m/s, bilo bi direktno proporcionalno udaljenosti lokacije od izvora emisije, {to biudaljenost lokacije od izvora emisije bila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo ve}e, iobratno.


312

Tabela 5.5.4. − Uporedna analiza propagacije koncentracije metanola u opsegu vrednostiambijentalne brzine vetra od od v= 1.0−5.0 m/s

Brzina vetra Vreme trajanja parnog oblaka −τpo (min)


v (m/s) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km1.0 m/s 33.0 36.0 41.0 51.0 65.0 89.01.9 m/s 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.43.0 m/s 30.0 30.3 31.0 26.0 31.4 39.05.0 m/s 30.0 30.0 30.0 21.7 25.0 30.0

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije, u okviru posmatrane zonedo x= 9 km od centra tankvane, do ambijentalne brzine vetra od v< 5.0 m/s bio bi obrnutoproporcionalan faktoru ambijentalne brzine vetra, {to bi ambijentalna brzina vetra bila ve}a, to bikoncentracija metanola bila manja, kao i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije bio bi obrnutoproporcionalan ambijentalnoj brzini vetra, po{to bi ja~i vetar brè raznosio parni oblak, ~ime bi sesmanjivala vremena zadràvanja parnog oblaka i koncentracije metanola.

Za ambijentalnu brzinu vetra od v= 1.0 m/s, koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka ivremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

33 030

1 1036 030

1 2041 030

1 37


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 030

1 0030 330

1 1031 030

1 03


τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 030

1 0030 030

1 0030 030

1 00

Propagacija metanola bi se vr{ila u horizontalnom pravcu, bo~nim pravcima i vertikalnompravcu, pre svega pod uticajem razno{enja vetrom, a delom i usled molekulske difuzije metanolaizme|u parnog oblaka i vazduha koji ga okruùje.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola bilo bi direktno proporcionalnoudaljenosti lokacije od izvora emisije metanola, tako da {to bi lokacija bila udaljenija od izvoraemisije, to bi vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola bilo ve}e, kao i obratno.

Koli~nik vremena trajanja maksimalne koncentracije metanola i vremena akcedentneemisije metanola bio bi obrnuto proporcionalan ambijentalnoj brzini vetra, {to bi ambijentalnabrzina vetra bila ve}a, to bi koli~nik vremena trajanja maksimalne koncentracije metanola i vremenaakcedentne emisije metanola bio manji, kao i obrnuto.


313

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku direktno odre|ujevreme trajanja maksimalne koncentracije u vazduhu lokalne atmosfere.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije metanola u osi parnog oblaka mogu prakti~no preslikati na kvalitet propagacijekoncentracije metanola.

Za ambijentalnu brzinu vetra od v= 1.0 m/s, koli~nik vremena zadràvanja maksimalnekoncentracije metanola i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

51 030

1 7065 030

2 1789 030

2 97


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

26 030

0 8731 430

1 0539 030

1 30


ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

21 730

0 7225 030

0 8330 030

1 00

Ambijentalna brzina vetra, do vrednosti v≤ 5.0 m/s, u okviru posmatrane zone dox= 9 km od centra tankvane, bila bi faktor obrnute proporcionalnosti propagacije parnog oblaka,propagacije metanola, propagacije koncentracije metanola, kao i dostizanja maksimalnekoncentracije i koncentracije metanola u zavisnosti od udaljenosti posmatrane lokacije.

Na osnovu prezentiranih i analiziranih rezultata uticaja ambijentalne brzine vetra naefekat akcedentne emisije metanola u Kombinatu MSK, mogla bi se usvojiti slede}a kategorizacijaambijentalnog parametra vremena emisije metanola za celokupnu gradsku teritoriju Kikinde:

najnepovoljniji uticaj ambijentalne brzine vetra v= 1.0 m/s prose~ni uticaj ambijentalne brzine vetra v= 1.9 m/s najpovoljniji uticaj ambijentalne brzine vetra v= 5.0 m/s


314

5.6. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI NA PROPAGACIJU METANOLA

5.6.1. PARNI OBLAK

Tabela 5.6.1. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u osi parnog oblakavremenske stabilnosti iz zone nestabilnog vremena vs= 1−4

vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 466 −16.5 573 −16.5 731 −16.5 864−12.4 453 −12.4 591 −12.4 804 −12.4 990−8.25 441 −8.25 598 −8.25 847 −8.25 1070−4.12 429 −4.12 601 −4.12 877 −4.12 1130

0.0 418 0.0 602 0.0 900 0.0 11704.12 409 4.12 601 4.12 918 4.12 12108.25 399 8.25 600 8.25 933 8.25 124012.4 390 12.4 598 12.4 944 12.4 127016.5 382 16.5 595 16.5 954 16.5 129020.6 374 20.6 592 20.6 962 20.6 131021.0 370 21.0 586 21.0 954 21.0 130021.4 365 21.4 580 21.4 945 21.4 129022.0 359 22.0 572 22.0 934 22.0 128022.6 353 22.6 563 22.6 921 22.6 126023.3 346 23.3 553 23.3 907 23.3 125024.2 338 24.2 542 24.2 891 24.2 122025.2 328 25.2 529 25.2 872 25.2 120026.4 318 26.4 514 26.4 851 26.4 118027.9 306 27.9 498 27.9 828 27.9 115029.6 293 29.6 480 29.6 802 29.6 111031.6 279 31.6 460 31.6 773 31.6 108034.0 264 34.0 438 34.0 741 34.0 104036.8 248 36.8 414 36.8 707 36.8 99240.1 230 40.1 389 40.1 670 40.1 94644.0 212 44.0 363 44.0 631 44.0 89648.7 194 48.7 335 48.7 590 48.7 84354.2 175 54.2 307 54.2 547 54.2 78960.7 156 60.7 279 60.7 504 60.7 73368.3 138 68.3 250 68.3 460 68.3 67577.4 121 77.4 223 77.4 416 77.4 61888.2 104 88.2 196 88.2 373 88.2 560101 88.9 101 170 101 332 101 504116 74.9 116 147 116 292 116 449134 62.4 134 125 134 254 134 397155 51.4 155 105 155 218 155 347179 41.8 179 87.2 179 186 179 300209 33.7 209 71.8 209 157 209 257244 26.9 244 58.4 244 131 244 218285 21.2 285 47.1 285 108 285 182333 16.6 333 37.6 333 88.3 333 151391 12.9 391 29.8 391 71.4 391 124


315


vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) c(0.0)458 9.96 458 23.4 458 57.3 458 101539 7.64 539 18.2 539 45.5 539 81.3634 5.82 634 14.1 634 35.9 634 64.9746 4.42 746 10.9 746 28.1 746 51.4878 3.35 878 8.32 878 21.9 878 40.5

1040 2.52 1040 6.35 1040 16.9 1040 31.61220 1.90 1220 4.83 1220 13.1 1220 24.61440 1.43 1440 3.67 1440 10.0 1440 19.11700 1.07 1700 2.78 1700 7.68 1700 14.72010 0.808 2010 2.11 2010 5.87 2010 11.32370 0.607 2370 1.60 2370 4.48 2370 8.692800 0.457 2800 1.21 2800 3.42 2800 6.673300 0.345 3300 0.916 3300 2.61 3300 5.123910 0.261 3910 0.696 3910 1.99 3910 3.924630 0.197 4640 0.528 4640 1.52 4640 3.005500 0.149 5510 0.402 5520 1.16 5520 2.306540 0.114 6550 0.306 6570 0.888 6590 1.777780 0.0865 7810 0.234 7840 0.679 7870 1.359260 0.0661 9310 0.179 9370 0.517 9410 1.03

Tabela 5.6.2. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u osi parnog oblaka zavremenske stabilnosti iz zone stabilnog vremena vs=4, 5 i 6

vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 864 −16.5 981 −16.5 1190−12.4 990 −12.4 1160 −12.4 1500−8.25 1070 −8.25 1280 −8.25 1710−4.12 1130 −4.12 1370 −4.12 1880

0.0 1170 0.0 1450 0.0 20104.12 1210 4.12 1510 4.12 21308.25 1240 8.25 1560 8.25 223012.4 1270 12.4 1610 12.4 233016.5 1290 16.5 1650 16.5 241020.6 1310 20.6 1690 20.6 249021.0 1300 21.0 1670 21.0 248021.4 1290 21.4 1660 21.4 246022.0 1280 22.0 1640 22.0 244022.6 1260 22.6 1620 22.6 241023.3 1250 23.3 1600 23.3 239024.2 1220 24.2 1580 24.2 236025.2 1200 25.2 1550 25.2 232026.4 1180 26.4 1520 26.4 228027.9 1150 27.9 1490 27.9 224029.6 1110 29.6 1450 29.6 219031.6 1080 31.6 1400 31.6 2140


316


vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)34.0 1040 34.0 1360 34.0 208036.8 992 36.8 1310 36.8 202040.1 946 40.1 1250 40.1 196044.0 896 44.0 1190 44.0 189048.7 843 48.7 1130 48.7 181054.2 789 54.2 1060 54.2 174060.7 733 60.7 997 60.7 165068.3 675 68.3 929 68.3 157077.4 618 77.4 859 77.4 148088.2 560 88.2 789 88.2 1380101 504 101 719 101 1280116 449 116 649 116 1170134 397 134 582 134 1040155 347 155 516 155 910179 300 179 454 179 770209 257 209 395 209 625244 218 244 340 244 520285 182 285 289 285 458333 151 333 244 333 412391 124 391 203 391 368458 101 458 168 458 285539 81.3 539 137 539 237634 64.9 634 111 634 192746 51.4 746 89.3 746 157878 40.5 878 71.2 878 125

1040 31.6 1040 56.4 1040 1041220 24.6 1220 44.4 1220 84.11440 19.1 1440 34.7 1440 68.61700 14.7 1700 27.1 1700 55.52010 11.3 2010 21.0 2010 44.62370 8.69 2370 16.3 2370 35.62800 6.67 2800 12.6 2800 28.03300 5.12 3300 9.74 3300 21.93910 3.92 3910 7.51 3910 16.74640 3.00 4650 5.79 4660 12.85520 2.30 5540 4.46 5560 9.996590 1.77 6610 3.42 6660 7.917870 1.35 7900 2.62 7990 6.49410 1.03 9470 1.98 9610 5.07

Za razli~ite vremenske stabilnosti u opsegu vs= 1−6, uspostavljene razlike koncentracijametanola u centralnoj osi parnog oblaka od samog izvora emisije metanola, zadràle bi se do krajamernog opsega, preko rastojanja x> 9 km od izvora emisije.

Neposredno po emitovanju metanola, do kraja mernog podru~ja, do rastojanjax= 9 km od izvora emisije, podu`na propagacija metanola bila bi direktno proporcionalnavremenskoj stabilnosti, tako da bi pri vi{oj vremenskoj stabilnosti, bila ve}a koncentracija metanolana istoj lokaciji, kao i obratno.


317

Ve}a propagacija metanola u osi parnog oblaka zna~ila bi ve}u koncentraciju metanola pomernim ta~kama u odnosu na pravac strujanja vetra.

Osnovni razlog ve}oj koncentraciji metanola pri vi{oj vremenskoj stabilnosti, za jednakeuslove molekulske difuzije metanola u svim pravcima, mogao bi se traìti u smanjivanju gubitakabo~nim strujanjima i bo~nim vrtlozima, ~ime bi se smanjivala bo~na propagacija metanola, {to biimalo za posledicu zadràvanje ve}e koncentracija metanola u osi parnog oblaka.

Tako bi propagacija metanola u pravcu strujanja vetra bila sa manjim obimom gubitaka,odnosno u centralnoj osi parnog oblaka zadràvala bi se ve}a koncentracija metanola.

Obrnuto, pri niìm vremenskim stabilnostima, usled uve}ane vrtlo`ne bo~ne propagacijeparnog oblaka, brè bi se {irio parni oblak pa bi se uve}avalo radijalno razno{enje metanola, ~ime bise smanjivala koncentracija metanola u osi parnog oblaka.

Tako bi tokom podu`ne propagacije metanola u pravcu strujanja vetra, usled ve}eg obimagubitaka metanola, u centralnoj osi parnog oblaka ostajala manja koncentracija metanola, koju bivetar odnosio u pravcu propagacije parnog oblaka.

Proporcionalni uticaj vremenske stabilnosti na podu`nu propagaciju metanola bi seogledao u ujedna~enom gradijentu podu`ne propagacije metanola, {to bi za posledicu imalojednake padove koncentracije metanola u osi parnog oblaka du` pravca strujanja, du` putapropagacije parnog oblaka, do rastojanja x< 3.9 km od izvora emisije, posle ~ega bi se ravnoteàgradijenta podu`ne propagacije metanola prvo pomerila za krajnje (ekstremne) ta~ke stabilnosti(vs= 1, vs= 6 i vs= 5).

Daljom propagacijom preko rastojanja x> 3.9 km, menjala bi se ravnoteà gradijentapodu`ne propagacije metanola i za ostale vrednosti, za vremensku stabilnost vs= 2 na rastojanjux∼ 4.6 km, a za vremensku stabilnost vs= 3 na rastojanju x∼ 5.5 km, posle ~ega ne bi vi{e postojalaravnoteà gradijenta podu`ne propagacije metanola u odnosu na parametar vremenske stabilnosti.

Posle rastojanja x> 3.9 km od izvora emisije, sa porastom vremenske stabilnosti, opadao bigradijent podu`ne propagacije metanola, odnosno raslo bi rastojanje izme|u dve merne ta~ke du`puta propagacije.

Uticaj akcedentne emisije metanola na vazduh lokalne atmosfere na celokupnoj teritorijigradske zone u Kikindi, bio bi direktno proporcionalan vremenskoj stabilnosti, tako {to bikocentracija metanola u vazduhu lokalne atmosfere bila ve}a, kada bi vremenska stabilnost bilavi{a, kao i obratno.

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde metanolom, za kontakt sa parnim oblakom, uataru gradske zone Kikinde, vi{e vremenske stabilnosti bile bi izrazito nepovoljnije od niìhvremenskih stabilnosti, zbog vi{estruko ve}e koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere.

Za vremenske stabilnosti u opsegu vs= 1−5 osa parnog oblaka bi i{la po koti tla du` celogmernog opsega, dok bi se za izrazitu vremensku stabilnost vs= 6 osa parnog oblaka u jednom deluputa propagacije podigla iznad tla (dijagram 5.6.1.).

Za vremensku stabilnost vs= 6, parni oblak bi se podigao svojom osom sa tla na rastojanjux∼ 38 m, maksimum visine ose bio bi dostignut na visini pod hmax∼ 21.5 m, na rastojanju x∼ 4.6 kmod centra tankvane, da bi osa parnog oblaka ponovo pala na tlo ponovo pala natlo na rastojanju x∼8 km od centra tankvane, {to bi poziciono bilo locirano u okviru kompleksa Kombinata MSK.

Parni oblak bi "pao" osom oblaka na tlo na rastojanju x∼ 60 m od izvora emisije, {to bipoziciono bilo locirano kod ulaznog èlezni~kog koloseka, neposredno ispred èlezni~ke stanice uSI delu predgra~a Kikinde.

Za vremensku stabilnost vs= 6, egzistencija forme parnog oblaka trajala bi ekstremnodugo, do rastojanja x∼ 200 km od izvora akcedentne emisije. Tako bi prakti~no, pri vremenskojstabilnosti vs= 6, kompletnu kontaminaciju vr{io parni oblak sa metanolom, dok se frontkontaminiranog vazduha metanolom uop{te ne bi formirao do kraja koncentracije metanola utragovima, do vrednosti Cmet< 0.1 ppm.

Maksimalna vertikalna propagacija parnog oblaka za vremensku stabilnost vs= 6, iznosilabi h∼ 250 m, na narastojanju x∼ 5 km hmax∼ 4.65 km od izvora akcedentne emisije.


318

01

2

34

56

78

910

1112

1314

1516

171819

20

2122

23

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vis

ina

ose

parn

og o

blak

a (m

)

Dijagram 5.6.1. − Propagacija parnog oblaka za vremensku stabilnost vs= 6


319


Tabela 5.6.3. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u centralnoj osi propagacijey= 0.0⋅d za vremenske stabilnosti iz zone nestabilnog vremena vs= 1−4

vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 166 −16.5 145 −16.5 110 −16.5 83.0−12.4 319 −12.4 350 −12.4 355 −12.4 334−8.25 368 −8.25 448 −8.25 520 −8.25 541−4.12 384 −4.12 498 −4.12 627 −4.12 694

0.0 388 0.0 527 0.0 702 0.0 8104.12 387 4.12 544 4.12 755 4.12 9008.25 383 8.25 554 8.25 796 8.25 97212.4 378 12.4 561 12.4 828 12.4 103016.5 372 16.5 564 16.5 853 16.5 108020.6 366 20.6 566 20.6 873 20.6 112021.0 362 21.0 561 21.0 867 21.0 112021.4 357 21.4 555 21.4 860 21.4 111022.0 352 22.0 548 22.0 852 22.0 110022.6 346 22.6 540 22.6 842 22.6 109023.3 339 23.3 531 23.3 831 23.3 108024.2 331 24.2 521 24.2 818 24.2 106025.2 322 25.2 509 25.2 803 25.2 105026.4 312 26.4 496 26.4 786 26.4 103027.9 301 27.9 481 27.9 766 27.9 101029.6 289 29.6 464 29.6 745 29.6 98431.6 275 31.6 446 31.6 721 31.6 95734.0 260 34.0 425 34.0 694 34.0 92736.8 245 36.8 403 36.8 665 36.8 89440.1 228 40.1 380 40.1 633 40.1 85844.0 210 44.0 355 44.0 599 44.0 81948.7 192 48.7 329 48.7 563 48.7 77654.2 174 54.2 302 54.2 525 54.2 73260.7 155 60.7 274 60.7 485 60.7 68468.3 138 68.3 247 68.3 445 68.3 63677.4 120 77.4 220 77.4 404 77.4 58588.2 104 88.2 194 88.2 364 88.2 534101 88.7 101 169 101 324 101 484116 74.8 116 146 116 286 116 433134 62.3 134 124 134 250 134 385155 51.3 155 104 155 216 155 338179 41.8 179 86.9 179 184 179 293209 33.6 209 71.6 209 156 209 252244 26.8 244 58.3 244 130 244 214285 21.2 285 47.0 285 107 285 180333 16.6 333 37.6 333 87.9 333 150391 12.9 391 29.7 391 71.2 391 123458 9.96 458 23.3 458 57.1 458 100539 7.63 539 18.2 539 45.4 539 80.9


320


vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) c(0.0)634 5.82 634 14.1 634 35.8 634 64.6746 4.42 746 10.9 746 28.1 746 51.3878 3.35 878 8.32 878 21.9 878 40.4

1040 2.52 1040 6.35 1040 16.9 1040 31.61220 1.9 1220 4.83 1220 13.1 1220 24.61440 1.43 1440 3.67 1440 10.0 1440 19.01700 1.07 1700 2.78 1700 7.68 1700 14.72010 0.807 2010 2.11 2010 5.87 2010 11.32370 0.607 2370 1.60 2370 4.48 2370 8.682800 0.457 2800 1.21 2800 3.42 2800 6.663300 0.345 3300 0.916 3300 2.61 3300 5.113910 0.261 3910 0.695 3910 1.99 3910 3.924630 0.197 4640 0.528 4640 1.52 4640 3.005500 0.149 5510 0.402 5520 1.16 5520 2.306540 0.114 6550 0.306 6570 0.888 6590 1.767780 0.0865 7810 0.234 7840 0.678 7870 1.359260 0.0661 9310 0.179 9370 0.517 9410 1.03

Tabela 5.6.4. − Uporedne vrednosti koncentracije metanola u osi parnog oblaka zavremenske stabilnosti iz zone stabilnog vremena vs=4−6

vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)−20.6 0 −20.6 0 −20.6 0−16.5 83.0 −16.5 67.3 −16.5 48.7−12.4 334 −12.4 308 −12.4 255−8.25 541 −8.25 538 −8.25 496−4.12 694 −4.12 725 −4.12 722

0.0 810 0.0 876 0.0 9254.12 900 4.12 1000 4.12 11008.25 972 8.25 1110 8.25 127012.4 1030 12.4 1190 12.4 141016.5 1080 16.5 1270 16.5 154020.6 1120 20.6 1340 20.6 166021.0 1120 21.0 1330 21.0 166021.4 1110 21.4 1320 21.4 165022.0 1100 22.0 1320 22.0 165022.6 1090 22.6 1310 22.6 164023.3 1080 23.3 1290 23.3 163024.2 1060 24.2 1280 24.2 162025.2 1050 25.2 1260 25.2 161026.4 1030 26.4 1250 26.4 159027.9 1010 27.9 1230 27.9 157029.6 984 29.6 1200 29.6 156031.6 957 31.6 1170 31.6 153034.0 927 34.0 1140 34.0 151036.8 894 36.8 1110 36.8 1480


321


vs= 4 vs= 5 vs= 6x(m) c(0.0) x(m) c(0.0) x(m) c(0.0)40.1 858 40.1 1070 40.1 145044.0 819 44.0 1030 44.0 142048.7 776 48.7 989 48.7 138054.2 732 54.2 942 54.2 134060.7 684 60.7 892 60.7 129068.3 636 68.3 839 68.3 124077.4 585 77.4 783 77.4 119088.2 534 88.2 726 88.2 1130101 484 101 668 101 1070116 433 116 609 116 996134 385 134 550 134 916155 338 155 492 155 826179 293 179 435 179 727209 252 209 381 209 620244 214 244 330 244 508285 180 285 282 285 397333 150 333 239 333 294391 123 391 200 391 207458 100 458 165 458 159539 80.9 539 136 539 120634 64.6 634 110 634 94.8746 51.3 746 88.6 746 74.8878 40.4 878 70.7 878 61.1

1040 31.6 1040 56.1 1040 47.91220 24.6 1220 44.2 1220 38.71440 19.0 1440 34.6 1440 30.91700 14.7 1700 27.0 1700 24.92010 11.3 2010 21.0 2010 20.32370 8.68 2370 16.3 2370 16.72800 6.66 2800 12.6 2800 14.23300 5.11 3300 9.73 3300 12.23910 3.92 3910 7.51 3910 11.54640 3.00 4650 5.78 4660 10.45520 2.30 5540 4.45 5560 9.206590 1.76 6610 3.42 6660 7.817870 1.35 7900 2.62 7990 6.49410 1.03 9470 1.98 9610 5.07

LEGENDA:

0.0 0.0661 0.114 1.03 40.4 1660Cmet> 0 Cmet> 0.01 Cmet> 0.1 Cmet> MDKop Cmet>MDKrp Cmet−max

Za uticaj vremenske stabilnosti, u oblasti vremenske nestabilnosti do normalne vremenskestabilnosti, karakteristi~no je da bi se sa porastom vremenske stabilnosti, pove}avali vrednost idomet koncentracije metanola, kao i produàvale oblasti koncentracije metanola u referentnojravni z= 2.0 m, tako da bi najve}a koncentraciju metanola u ta~kama du` pravca propagacijepranog oblaka, bila za vs= 6, a najmanja za vs= 1.


322

Izuzetak od ovakvog odnosa ~ini sama tankvana, odnosno njen negativni deo u odnosu napravac propagacije (x< 0.0 m).

Dok bi u centru tankvane bio zadràn osnovni trend direktno proporcionalne zavisnostikoncentracije metanola od veremenske stabilnosti (najve}a koncentraciju metanola u centrutankvane, u ta~ki x= 0.0 m, bila za vs= 6, a najmanja za vs= 1), pomeranjem od centra tankvane usuprotnom pravcu od pravca strujanja vetra, pomerala bi se maksimalna vrednost ka sve niìmvremenskim stabilnostima (najve}a vrednost za vs= 5, na rastojanju x∼ − 4.1 m, najve}a vrednost zavs= 4, na rastojanju x∼ − 8.2 m, najve}a vrednost za vs= 3, na rastojanju x∼ − 12.4 m), da bi narastojanju x= − 16.5 m od centra tankvane najve}a vrednost bila za vs= 1, a najmanja za vs= 6.

Osim u navedenoj "negativnoj" zoni tankvane, na celokupnom putu propagacije parnogoblaka sa metanolom, visina maksimalne koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m bilabi direktno proporcionalna vremenskoj stabilnosti.

Sem za izrazitu vremensku nestabilnost vs= 1, kada bi maksimalna vrednost koncentracijemetanola u referentnoj ravni z= 2.0 m bila dostignuta u centru tankvane x= 0.0 m, maksimumkoncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m za sve ostale vremenske stabilnosti vs= 2−6,bila bi dostignuta na samoj prednjoj ivici tankvane, na rastojanju x∼ 20.6 m od centra tankvane, ilina uskom pojasu izme|u prednje ivice tankvane i slede}e merne ta~ke, u okviru rastojanja∆x∼ 20.6−21.0 m od centra tankvane.

Dalje kretanje koncentracije u referentnoj ravni z= 2.0 m, zavisilo bi od "rasipanja" masemetanola bo~nom propagacijom, tako {to bi vi{a koncentracija metanola u centralnoj osi strujanjay= 0.0⋅d, bila posledica nièg obima bo~ne propagacije, kao i obrnuto.

Tako bi se pri vremesnkim nestabilnostima sa ve}im bo~nim rasipanjem metanola uticaj nakoncentraciju metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m ranije manifestovao, metanol bi se vi{e razneou prostoru, ~ime bi kona~na koncentracija metanola u referentnoj z= 2.0 m pre pala na vrednostiispod propisanih granica.

Tabela 5.6.5. Prekora~enja koncentracije metanola u zavisnosti od vremenske stabilnosti

Kategorija koncentracije Rastojanje od centra tankvane − x (m)metanola vs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4 vs= 5 vs= 6Cmet< MDKrp= 40 ppm 185 320 585 880 1300 1190Cmet< MDKop= 1 ppm 1780 3150 6000 ∼ 9000 − ∗∗ − ∗∗

Cmet< 0.1 ppm (realna konc.) 7050 − ∗ − ∗ − ∗ − ∗ − ∗

− ∗∗ nije doistignuta do kraja posmatrane oblasti x= 9 km od centra tankvane (xMDKop> 9 km)−∗ nije doistignuta do kraja posmatrane oblasti x= 9 km od centra tankvane (xreal> 9 km)

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde metanolom, kako za kontakt sa parnimoblakom, tako i sa stanovi{ta koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, vi{e vremenskestabilnosti bile bi nepovoljnije od niìh vremenskih stabilnosti, u ataru gradske zone Kikinde.


323

5.6.3. [IRINA PARNOG OBLAK

Parni oblak bi se du` celog mernog podru~ja, od centra tankvane do rastojanja x= 9 km odcentra tankvane, kretao osom po koti tla.

Pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1, kontaminaciju celokupnog analiziranogprostora, kompleksa Kombinata MSK, otvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK iKikinde, kao i kontaminaciju kompletnog gradskog prostora Kikinde, vr{io bi parni oblak sametanolom.

Pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1, parni oblak bi se zna~ajno {irio usled velikogbo~nog rasipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila velika kontaminacijaprostora oko pravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bio bizna~ajno veliki.

Tako bi {irina parnog oblaka (dijagram 5.6.2.) pri izrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1,na pojedinim rastojanjima iznosila:





-900

-800

-700

-600

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 5.6.2. − [irina parnog oblaka za vremensku stabilnost vs= 1

Pri vremenskoj nestabilnosti vs= 2, parni oblak bi se {irio usled ve}eg bo~nog rasipanjaparnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila ve}a kontaminacija prostora oko pravcapropagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio veliki.


324

Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.3.) pri vremenskoj nestabilnosti vs= 2, napojedinim rastojanjima iznosila:





-650-600-550-500-450-400-350-300-250-200-150-100

-500

50100150200250300350400450500550600650

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Pri maloj vremenskoj nestabilnosti vs= 3, parni oblak bi se {irio usled uve}anog bo~nograsipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila relativno ve}a kontaminacijaprostora oko pravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi biorelativno ve}i.

Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.4.) pri maloj vremenskoj nestabilnosti vs= 3, napojedinim rastojanjima iznosila:






325

-450

-400

-350

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Pri normaloj vremenskoj stabilnosti vs= 4, parni oblak bi se {irio usled bo~nog rasipanjaparnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila kontaminacija prostora oko pravcapropagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio prose~an.

-350

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)



326

Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.5.) pri normaloj vremenskoj stabilnosti vs= 4,na pojedinim rastojanjima iznosila:





Pri uve}anoj vremenskoj stabilnosti vs= 5, parni oblak bi se manje {irio usled bo~nograsipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila manja kontaminacija prostora okopravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio manji.

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.6.6.) pri uve}anoj vremenskoj stabilnosti vs= 5,na pojedinim rastojanjima iznosila:






327

Pri izrazitoj vremenskoj stabilnosti vs= 6, parni oblak bi se malo {irio usled bo~nograsipanja parnog oblaka vrtlo`nim strujanjima, ~ime bi se vr{ila mala kontaminacija prostora okopravca propagacije, odnosno ~eoni presek fronta kontaminiranog vazduha bi bio mali.

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)


Tako bi {irina gasnog oblaka (dijagram 5.67.) pri izrazitoj vremenskoj stabilnosti vs= 6, napojedinim rastojanjima iznosila:





Tako bi se pri ve}im vremesnkim stabilnostima (vs= 4−6) sa sve manjim bo~nimrasipanjem metanola, kontaminacija prostora vr{ila sve manje po obimu zahva}ene zapreminevazduha, a sve vi{e po intenzitetu kontaminacije, onosno koncentraciji metanola u centralnoj osistrujanja y= 0.0⋅d u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Pri ve}im vremesnkim nestabilnostima (vs= 4−1) sa sve ve}im bo~nim rasipanjemmetanola, kontaminacija prostora bi se vr{ila sve vi{e po obimu zahva}ene zapremine vazduha, a svemanje po intenzitetu kontaminacije, onosno koncentraciji metanola u centralnoj osi strujanjay= 0.0⋅d u referentnoj ravni z= 2.0 m.

Zavisnost bo~ne propagacije parnog oblaka, odnosno njegove merne karakteristike, {irineparnog oblaka, od vremenske stabilnosti prikazana je u tabeli 5.6.6.


328

Tabela 5.6.6. [irina parnog oblaka u zavisnosti od vremenske stabilnosti

Rastojanje od centra tankvane − x (m)Rastojanje od centra tankvanevs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4 vs= 5 vs= 6

x∼ 1.0 km 360 270 180 145 130 110x∼ 4.0 km 960 680 470 390 330 250x∼ 6.0 km 1320 920 630 520 450 330x∼ 9.0 km 1750 1240 850 700 590 440

Kao {to se moè sagledati iz tabele 5.6.6., vremenska stabilnost imala bi velikog uticaja naobim zaga|ene zapremine vazduha (zaga|eni prostor), kao i na intenzitet kontaminacije vazduhalokalne atmosfere metanolom, tako {to bi kretanje ka vremenskoj nestabilnosti pro{irivalo ugroènuzonu i time zna~ajno sniàvalo stepen kontaminacije ("razvla~enje" prisutnog zaga|enja na ve}upovr{inu), dok bi kretanje ka vremenskoj stabilnosti suàvalo ugroènu zonu i time zna~ajnopove}avalo stepen kontaminacije ("koncentrovanje" prisutnog zaga|enja na manju povr{inu).

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde metanolom, kako za kontakt sa parnimoblakom, tako i sa stanovi{ta koncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, vi{e vremenskestabilnosti bile bi nepovoljnije od niìh vremenskih stabilnosti, u ataru gradske zone Kikinde.


Vreme trajanja parnog oblaka, vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola uparnom oblaku, kao i njihov me|usobni odnos uop{te ne bi zavisili od vremenske stabilnosti.

Dijagram parametara parnog oblaka za vremenske stabilnosti vs= 1−6 prikazan je nadijagramu 5.6.8.

02468

1012141618202224262830323436384042444648505254


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (p

pm)



Dijagram 5.6.8. − Vremenski parametri parnog oblaka za opseg vremenske stabilnosti vs= 1−6


329

Vreme trajanja parnog oblaka u kompletnom opsegu vremenske stabilnosti vs= 1−6, bi uposmatranim zonama iznosilo:





Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u kompletnom opsegu vremenskestabilnosti vs= 1−6, bi u posmatranim zonama iznosilo:






Koncentracija metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m zavisi u velikoj meri od vremenskestabilnosti.

0

0.02

0.04

0.06

0.08

0.1

0.12

0.14

0.16

0.18

0.2

0.22

0.24

0.26

0.28

0.3

0.32

0.34

0.36

0.38

0.4

0.42

0.44

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.9. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri izrazitojvremenskoj nestabilnosti vs= 1


330

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, priizrazitoj vremenskoj nestabilnosti vs= 1 (dijagram 5.6.9.), kretala bi se u okvirima:



00.05

0.10.15

0.20.25

0.30.35

0.40.45

0.50.55

0.60.65

0.70.75

0.80.85

0.90.95

11.05

1.11.15

1.2

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.10. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri vremenskojnestabilnosti vs= 2







331


0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

2.2

2.4

2.6

2.8

3

3.2

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.11. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri maloj vremenskojnestabilnosti vs= 3

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, prinormalnoj vremenskoj stabilnosti vs= 4 (dijagram 5.6.12.), kretala bi se u okvirima:



Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, prive}oj vremenskoj stabilnosti vs= 5 (dijagram 5.6.13.), kretala bi se u okvirima:




332

00.20.40.60.8

11.21.41.61.8

22.22.42.62.8

33.23.43.63.8

44.24.44.64.8

55.25.45.65.8

6

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

=2

m (

ppm

)

Dijagram 5.6.12. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri normalnojvremenskoj stabilnosti vs= 4

00.5

11.5

22.5

33.5

44.5

55.5

66.5

77.5

88.5

99.510

10.511

11.512

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.13. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri ve}oj vremenskojstabilnosti vs= 5


333

Koncentracija metanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranogvazduha metanolom, u centralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, priizrazitoj vremenskoj stabilnosti vs= 6 (dijagram 5.6.14.), kretala bi se u okvirima:



00.5

11.5

22.5

33.5

44.5

55.5

66.5

77.5

88.5

99.510

10.511

11.512

12.513

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 5.6.14. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d pri izrazitojvremenskoj stabilnosti vs= 6

Zavisnost koncentracije metanola u centralnoj osi strujanja y= 0.0⋅d, na nivou referentneravni z= 2.0 m,, od vremenske stabilnosti prikazana je u tabeli 5.6.7.

Tabela 5.6.7. Koncentracija metanola u zavisnosti od vremenske stabilnosti

Rastojanje od centra tankvane − x (m)Rastojanje od centra tankvanevs= 1 vs= 2 vs= 3 vs= 4 vs= 5 vs= 6

x∼ 4.0 km 0.25 0.66 1.93 3.80 7.25 11.4x∼ 6.0 km 0.13 0.35 1.02 2.05 3.92 8.65x∼ 9.0 km 0.07 0.19 0.55 1.10 2.16 5.50

Kao {to se moè sagledati iz tabele 5.6.7., vremenska stabilnost imala bi velikog uticaja nana intenzitet kontaminacije vazduha lokalne atmosfere metanolom, tako {to bi kretanje kavremenskoj stabilnosti drasti~no pove}avalo stepen kontaminacije metanolom.

Sa stanovi{ta zaga|enja atmosfere Kikinde metanolom, odnosno koncentracije metanola ureferentnoj ravni z= 2.0 m, vi{e vremenske stabilnosti bile bi izrazito nepovoljnije od niìhvremenskih stabilnosti, u ataru gradske zone Kikinde.


334

5.6.6. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI NA KONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI

Propagacija parnog oblaka tokom akcedentne emisije metanola, po svim parametrima, bilabi direktno proporcionalna vremenskoj stabilnosti.

Tabela 5.6.8. − Uporedna analiza koncentracije metanola u opsegu vrednosti vremenskestabilnosti od vs= 1−6

Vremenskastabilnost


vs(−) x= 4 km x= 6 km x= 9 km1 0.25 0.13 0.072 0.66 0.35 0.193 1.93 1.02 0.554 3.80 2.05 1.105 7.25 3.92 2.166 11.4 8.65 5.50

Koncentracija metanola u ravni referentnoj z= 2.0 m bi bila direktno proporcionalnafaktoru vremenske stabilnosti.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 4 km, u centralnojgradskoj zoni Kikinde, u starom gradskom jezgru, koncentracija metanola bi rasla od vrednostiCmet= 0.25−11.4 (ppm), {to bi bilo od vrednosti realne koncentracije metanola, do vrednostiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoru MDKop= 1 ppm, uzpove}anje od oko 45×.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 6 km, na ulazu ugradsku zonu Kikinde, u JZ industrijskom delu predgra|a, koncentracija metanola bi rasla odvrednosti Cmet= 0.13−8.65 (ppm), {to bi bilo od vrednosti realne koncentracije metanola, dovrednosti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoruMDKop= 1 ppm, uz pove}anje od oko 65×.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u ravni z= 2.0 m, na rastojanju x= 9 km, na izlazu izgradske zone Kikinde, u SI industrijskom delu predgra|a, koncentracija metanola bi rasla odvrednosti Cmet= 0.07−5.50 (ppm), {to bi bilo od vrednosti imisije metanola u tragovima, do vrednostiprekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije na otvorenom prostoru MDKop= 1 ppm, uzpove}anje od oko 75×.

Tabela 5.6.9. − Uporedna analiza propagacije koncentracije metanola u opsegu vrednostivremenske stabilnosti od vs= 1−6

Vremenskastabilnost



vs(−) x= 4 km x= 6 km x= 9 km x= 4 km x= 6 km x= 9 km1 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.42 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.43 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.44 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.45 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.46 30.3 31.5 33.5 32.0 41.2 52.4


335

Vreme zadràvanja parnog oblaka na pojedinim lokacijama bilo bi direktnoproporcionalno udaljenosti lokacije od izvora emisije, {to bi udaljenost lokacije od izvora emisijebila ve}a, to bi vreme trajanja parnog oblaka bilo ve}e, i obratno.

Koli~nik vremena zadràvanja parnog oblaka i vremena emisije ne bi zavisio od vremenskestabilnosti, ve} bi samo zavisio od rastojanja lokacije od izvora emisije.

Za sve vremenske stabilnosti u opsegu vrednosti vs= 1−6, koli~nik vremena zadràvanjaparnog oblaka i vremena emisije bi bio:

τ

τ

τ

τ

τ

τpo

e

po

e

po

ekm km km

( ).

. , ( ).

. , ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

30 330

1 0131 530

1 0533 530

1 11

Propagacija fronta kontaminiranog vazduha metanola bi se vr{ila u horizontalnom pravcu,bo~nim pravcima i vertikalnom pravcu, pre svega pod uticajem razno{enja vetrom, a delom i usledmolekulske difuzije metanola izme|u parnog oblaka i vazduha koji ga okruùje.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku ne bi uop{te zavisilood faktora vremenske stabilnosti, ve} bi samo zavisilo od rastojanja posmatrane lokacije od izvoraakcedentno emitovanog metanola.

Vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola u parnom oblaku ne bi uop{te zavisilood faktora vremenske stabilnosti, ve} bi samo zavisilo od rastojanja posmatrane lokacije od izvoraakcedentno emitovanog metanola.

Stoga se relacije koje proizilaze iz rezultata analiza vremena trajanja maksimalnekoncentracije metanola u osi parnog oblaka mogu prakti~no preslikati uticaj na vrednostkoncentracije metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, iz ~ega se moè zaklju~iti da promenevremenske stabilnosti ne bi uticale na vreme trajanja maksimalne koncentracije metanola.

Za sve vremenske stabilnosti u opsegu vrednosti vs= 1−6, koli~nik vremena zadràvanjamaksimalne koncentracije metanola i vremena emisije bi bio:

ττ

ττ

ττ

met

e

met

e

met

ekm km km

( ).

. , ( ).

. ( ).

.− = = − = = − = =4 6 9

32 030

1 0641 230

1 4052 430

1 75

Ugroàvanje gradske zone Kikinde akcedentnim emitovanjem metanola iz izvora u okvirukompleksa Kombinata MSK, pri ambijentalnim parametrima datim u modelu, bilo bi direktnoproporcionalno pove}avanju vremenske stabilnosti u opsegu vrednosti vs= 1−6, kako kvalitativno,tako i kvantitativno.

Vreme trajanja koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere bilo bi konstantno nasvakoj posmatranoj lokaciji, tako da vreme trajanja koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere ne bi zavisilo od promena vremenske stabilnosti.

Pove}avanjem vremenske stabilnosti u opsegu vrednosti vs= 1−6 dolazilo bi dopove}avanja intenziteta (visine) zaga|ivanja vazduha lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde,kao i smanjivanja veli~ine prostora (obima) u gradskoj zoni Kikinde, koji bi bio obuhva}enkontaminacijom vazduha metanolom.

Na osnovu prezentiranih i analiziranih rezultata uticaja vremenske stabilnosti u opseguvrednosti vs= 1−6 na efekat akcedentne emisije metanola u Kombinatu MSK, mogla bi se usvojitislede}a kategorizacija ambijentalnog parametra vremenske stabilnosti za celokupnu gradskuteritoriju Kikinde:

najnepovoljniji uticaj vremenske stabilnosti vs= 6 prose~ni uticaj vremenske stabilnosti vs= 4 najpovoljniji uticaj vremenske stabilnosti vs= 1


336

6. EKSTREMNI UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA KONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI

Analiza uticaja ambijentalnih parametara na kvalitet koncentracije metanola u vazduhugradske zone Kikinde, prikazana u prethodnim poglavljima, pokazala je da bi se uticajambijentalnih parametara na propagaciju metanola, kao i njegovu koncentraciju u vazduhu lokalneatmosfere, razli~ito manifestovao na kvalitet kontaminacije metanolom u vazduhu lokalneatmosfere du` pravca propagacije.

Uticaj ambijentalnih parametara bi zavisio od duìne puta propagacije parnog oblaka, takoda bi bili uspostavljeni razli~iti ambijentalni parametri ekstremnog uticaja na razli~itim rastojanjimaod izvora emisije du` pravca propagacije parnog oblaka sa metanolom.

6.1. OP[TE KARAKTERITIKE UTICAJA AMBIJENTALNIH PARAMETARA

Radni prostor kompleksa Kombinata MSK sigurno bi predstavljao najugroèniju zonu uslu~aju akcedentne emisije metanola, na kojoj bi bila daleko najve}a koncentracija metanola uvazduhu lokalne atmosfere, koja bi po dostignutoj vrednosti mnogostruko prelazila maksimalnodozvoljenu granicu koncentracije metanola u vazduhu radne atmosfere, MDKrp= 40 ppm.

Letalna doza LD50= 64000 ppm se, kako u parnom oblaku, tako i u okolnom vazduhu, nebi pojavljivala ni na jednoj distanci du` pravca propagacije metanola.

Za analizu opasnosti od koncentracije metanola usled akcedentnog emitovanja u okviruprostora kompleksa Kombinata MSK koristili bi se kontrolni parametri i propisi vezani za radnusredinu, kao {to je maksimalno dozvoljena koncentracija metanola u vazduhu radnog prostora,MDKrp= 40 ppm. Me|utim, iako bi radni prostor kompleksa Kombinata MSK sigurno bionajugroènija zona po pitanju koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere usledakcedentnog emitovanja, ovaj prostor bi posedovao i kvalitetnu prednost, koja bi se te{ko, ili uniskom obimu mogla konstatovati u drugim zonama du` pravca propagacije parnog oblaka imetanola.

Ta prednost bi se ogleda u jasnom vizuelnom uo~avanju lokacije i pravca propagacijeparnog oblaka, tako da bi evakuacija iz ugroènih oblasti time bila zna~ajno olak{ana. Tamo gde nebi bila mogu}a jasna vizuelna identifikacija parnog oblaka, a posebno tamo gde bi se formirao frontkontaminiranog vazduha metanolom, neophodno bi bilo poznavati parametre propagacije metanolakroz vazduh lokalne atmosfere kako bi se mogli predpostaviti obim i pravci neophodne evakuacije izugro`nih oblasti. Otvoreni prostor izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde, koji se sastoji odobradivih povr{ina koje preseca magistralni put Kikinda − Novi Sad, bi predstavljao relativnougroènu zonu u slu~aju akcedentne emisije metanola.

Srednja koncentracija metanola u vazduhu lokalne atmosfere, koja bi se uspostavila u ovojoblasti izme|u rastojanja x=3−9 km, po dostignutoj vrednosti uobi~ajeno bi prelazila granicumaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u vazduhu otvorenog prostora, MDKop= 1 ppm,dok bi samo na po~etku zone, do ispred magistralnog puta Kikinda − Novi Sad, do rastojanjax∼ 900 m, u pojedinim osama strujanja prelazila i vrednost maksimalno dozvoljene koncentracije uradnom prostoru, MDKrp= 50 ppm.

Za analizu opasnosti od koncentracije metanola usled akcedentnog emitovanja u okviruotvorenog prostora izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikinde koristili bi se kontrolni parametrii propisi vezani za slobodni vazdu{ni prostor na otvorenom prostoru, na saobra}ajnicama i ustambenoj zoni, kao {to je maksimalno dozvoljena koncentracija metanola u vazduhu otvorenogprostora, MDKop= 1 ppm. Na otvorenom prostoru izme|u kompleksa Kombinata MSK i Kikindesamo bi delimi~no bila mogu}a jasna vizuelna identifikacija parnog oblaka, posebno kada bi seformirao front kontaminiranog vazduha metanolom, pa bi bilo neophodno poznavati parametrepropagacije metanola kroz vazduh lokalne atmosfere kako bi se mogli postaviti obim i pravcineophodne evakuacije iz ugro`nih oblasti ove zone.

Gradski prostor Kikinde sastoji se od stambenog prostora, zatvorenog i otvorenog radnogprostora, kao i od gradskih otvorenih povr{ina, platoa i saobra}ajnica.

EKSTREMNI UTICAJ AMBIJENTALNIH PARAMETARA NA KONCENTRACIJU METANOLA U KIKINDI

337

Gradski prostor Kikinde predstavljao bi malo ugroènu zonu u slu~aju akcedentne emisijemetanola, na kojoj bi bila srednja koncentracija metanola u vazduhu lokalne atmosfere, koja bi podostignutoj vrednosti bila najve}im delom u okvirima izme|u realne koncentracije Cmet∼ 0.1 ppm imaksimalno dozvoljene koncentracije metanola u vazduhu na otvorenom prostoru,Cmet∼ 1−10 ppm, uobi~ajeno ne bi zna~ajnije prelazila granicu dozvoljene koncentracije metanola uvazduhu na otvorenom prostoru. Vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije u radnomprostoru, MDKrp= 40 ppm, kao i letalne doze LD50= 64000 ppm, se uop{te ne bi dostizale unavedenoj zoni gradskog prostora Kikinde. Na otvorenom gradskom prostoru Kikinde ne bi bilamogu}a prakti~no nikakva vizuelna identifikacija parnog oblaka, posebno {to bi u najve}em brojuslu~ajeva ve} bio formiran front kontaminiranog vazduha metanolom, pa bi bilo od izuzetnogzna~aja poznavati parametre propagacije metanola kroz vazduh lokalne atmosfere.

Poznavanje parametara propagacije metanola kroz vazduh lokalne atmosfere u gradskojzoni Kikinde, pre svega bi omogu}avao da se pretpostavi zbirni efekat akcedentne emisije metanolaiz kompleksa Kombinata MSK i iz svih gradskih izvora emitovanja, {to bi obezbedilo dovoljnovalidnu osnovu za izbor planiranih mera za ograni~avanje obima i nivoa kontaminacije u gradskojzoni Kikinde, kao i za eventualne pravce neophodne evakuacije iz ugro`nih oblasti.

Za analizu su uzete iste reperne (merne) ta~ke kao i kod prethodnih analiza.

6.2. VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA EKSTREMNOG UTICAJA

6.2.1. UTICAJ VREMENA AKCEDENTNOG EMITOVANJA

Uticaj promenljivog vremena akcedentnog isticanja metanola na vrednost koncentracijemetanola u vaduhu otvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.1.

Tabela 6.2.1. − Uporedna analiza koncentracije metanola u vazduhu gradske zone Kikinde u opsegu vremena emisije metanola od τe= 30−120 min

Vremeemisije

Koncentracija metanola uzoni Kikinde − Cmet (ppm)

Vreme trajanja maksim.konc. metanola − τmet (min)

τe (min) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km30 3.76 1.98 1.08 32.0 41.2 52.460 3.78 2.00 1.10 45.8 53.8 65.290 3.78 2.00 1.10 62.5 71.8 84.0

120 3.78 2.00 1.10 62.5 71.8 84.0

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, vreme akcedentne emisije metanola, kaoambijentalni parametar propagacije metanola i koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere, ne bi imalo skoro nikakav uticaj na vazduh radnog prostora, tako da bi, sa porastomvremena emitovanja vrlo malo rastla samo vrednost koncentracije metanola u okviru vrednostikocentracije metanola u tragovima. Vreme zadràvanja koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere na nivou referentne ravni z= 2.0 m, u mernoj ta~ki, bilo bi direktno proprorcionalnovremenu emisije metanola, sve do vremena emitovanja od τe= 90 min, posle koga vi{e ne bi zavisilood vremena emitovanja na zna~ajnijem nivou od nivoa pojedina~nih molekula metanola.

Posle dostizanja dinami~ke ravnoteè parametara, dalje pove}avanje vremenaakcedentnog emitovanja ne bi imalo nikakvog uticaja na kvalitet (nivo) kontaminacije metanola, ve}bi se nastavio samo uticaj vremena akcedentnog emitovanja na kvantitet, vreme trajanjakontaminacije, sa daljim porastom vremena emisije ne bi menjala vrednost koncentracije, ve} bi sesamo menjalo vreme zadràvanja koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere na nivoureferentne ravni z= 2.0 m, u mernoj ta~ki.

Dinami~ka ravnoteà parametara propagacije i koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere, kao i gradijenata propagacije i koncentracije metanola u vazduhu radnog prostora, bilabi uspostavljana direktno proporcionalno rastojanju merne ta~ke od izvora akcedentne emisije, {tobi merna ta~ka bila blià izvoru akcedentne emisije, to bi se u njoj pre uspostavljala dinami~karavnoteà parametara, kao i obratno.


338

S obzirom na nivo dostignute koncentracije, kvantitet koncentracije metanola ne bipredstavljao odlu~uju}i faktor u izboru najnepovoljnijeg vremana akcedentne emisije, pa se moèusvojiti da je ukupno najnepovoljnije vreme akcedentnog emitovanja ujedno i najduè analiziranovreme akcedentnog emitovanja metanola τe= 120 min.

Vreme trajanja akcedentne emisije metanola ne bi imalo bitnijeg uticaja na bo~nupropagaciju metanola, odnosno na {irinu parnog oblaka, ve} bi samo imalo uticaja na koncentracijumetanola u vazduhu i na parametre trajanja parnog oblaka i kontaminacije vazduha metanolom.

6. 2.2. UTICAJ AMBIJENTALNE TEMPERATURE

Uticaj promenljive ambijentalne temperature na vrednost koncentracije metanola uvaduhu otvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.2.

Tabela 6.2.2. − Uporedna analiza koncentracije metanola u vazduhu gradske zone Kikinde u opsegu ambijentalne temperature od ta = (− 10) ÷ 27.5 °C

Temperaturavazduha



ta (°C) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km− 10 3.50 1.90 1.10 * 32.0 41.2 52.4 0 3.60 1.95 1.10 * 32.0 41.2 52.4 10 3.70 2.00 1.10 * 32.0 41.2 52.4 20 3.75 2.05 1.10 * 32.0 41.2 52.4 28.5 3.80 2.05* 1.10 * 32.0 41.2 52.4

* − Nivo razlike manji od 0.05 ppm

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, ambijentalna temperatura, kaoambijentalni parametar propagacije metanola i koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere, bila bi direktno proporcionalna propagaciji i koncentraciji metanola u vazduhu radnogprostora u svim mernim ta~kama, kroz ~itavu gradsku zonu Kikinde, {to bi ambijentalnatemperatura bila ve}a, to bi propagacija i koncentracija metanola u vazduhu radnog prostora bileve}e, kao i obrnuto.

Ova pojava bi se mogla objasniti direktnim uticajem ambijentalne temperature na kinetikupara i aerosolova, kao i na molekulsku i vrtlo`nu difuziju metanola u vazduhu radnog prostora.

Pri vi{im temperaturama, usled vi{e kinetike gasova, parni oblak sa metanolom brè bipropagirao i kontaminirao vazduh radnog prostora u referentnoj ravni z= 2.0 m, a tako|e bi seubrzavale molekulska i vrtlo`na difuzija metanola kroz vazduh radnog prostora, ~ime bi se vr{ilabrà i ve}a kontaminacija vazduha radnog prostora u referentnoj ravni z= 2.0 m, na delu gde biparni oblak poziciono bio na visini zna~ajno iznad referentne ravni z= 2.0 m.

Dinami~ka ravnoteà parametara propagacije i koncentracije metanola u vazduhu lokalneatmosfere, pri promenljivoj temperaturi, ne bi bila uspostavljena u ~itavoj gradskoj zoni Kikinde.

U vazduhu radnog prostora na kompleksu Kombinata MSK ukupno posmatranonejnepovoljnija ambijentalna temperatura u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije metanolau vazduhu radnog prostora bila bi ta = 28.5 °C.

Promenljiva ambijentalna temperatura ne bi imala nikakvog uticaja na kvantitetkontaminacije lokalnog vazduha gradske zone Kikinde metanolom, tako da bi vreme zadràvanjakontaminacije metanola u mernim ta~kama prakti~no zavisilo isklju~ivo od vremena akcedentneemisije metanola u okviru kompleksa Kombinata MSK.

Visina ambijentalne temperature vazduha ne bi imalo bitnijeg uticaja na bo~nupropagaciju metanola, odnosno na {irinu parnog oblaka, ve} bi samo imalo uticaja na koncentracijumetanola u vazduhu i na parametre trajanja parnog oblaka i kontaminacije vazduha metanolom.


339

6.2.3. UTICAJ VLA@NOSTI VAZDUHA

Uticaj promenljive vla`nosti vazduha na vrednost koncentracije metanola u vaduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.3.

Tabela 6.2.3. − Uporedna analiza koncentracije metanola u vazduhu gradske zone Kikinde u opsegu vla`nosti vazduha od 30 %, 50 %, 60 %, 75 % i 90 %

Vla`nostvazduha



% 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km30 3.80 2.05* 1.10 * 32.0 41.2 52.450 3.80 2.05* 1.10 * 32.0 41.2 52.460 3.80 2.05* 1.10 * 32.0 41.2 52.475 3.80 2.05* 1.10 * 32.0 41.2 52.490 3.80 2.05* 1.10 * 32.0 41.2 52.4

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, vla`nost vazduha, kao ambijentalniparametar propagacije metanola i koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere, dovrednosti od 60% ne bi imala nikakvog uticaja na kvalitet i kvantitet koncentracije metanola ugradskoj zoni Kikinde, po{to bi sve vrednosti prikazane u tabeli 6.2.3., bile vrednosti koje sudostignute za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, koje je uzeto kao standardno vreme u ovimanalizama.

Vla`nost vazduha, kao ambijentalni parametar propagacije metanola i koncentracijemetanola u vazduhu lokalne atmosfere, za vrednost od 75% posto pa na vi{e, imala bi veoma maliuticaj, ispod vrednosti koncentracije u tragovima, Cmet≤ 0.01 ppm, tako da prakti~no vla`nostvazduha i dalje ne bi imala nikakvog uticaja na kvalitet i kvantitet koncentracije metanola ugradskoj zoni Kikinde, po{to bi sve vrednosti prikazane u tabeli 6.2.3., bile u granicama vrednostikoje su dostignute za vreme akcedentne emisije τe= 30 min, koje je uzeto kao standardno vreme uovim analizama.

Ova pojava bi se mogla objasniti kondenzovanjem para metanola u sitne kapljice aerosola,pri ~emu se mali sadràj metanola u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde, do 65%vla`nosti vazduha, ne bi mogao uo~iti ni fizi~ki uticaj promenljive vla`nosti vazduha na parcijalnepritiske prisutnih gasova u vazduhu, a od vrednosti preko 75% vla`nosti vazduha bi se mogao uo~itineznatan fizi~ki uticaj, preko parcijalnog pritiska velike vla`nosti u vazduhu lokalne atmosfere.

Kompletno gledano, na celokupnom gradskom prostoru Kikinde uticaj vla`nosti vazduhana parametre propagacije i koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere mogao bi sezanemariti. U vazduhu otvorenog prostora gradske zone Kikinde ukupno posmatrano kaonejnepovoljnija vla`nost vazduha u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije metanola uvazduhu otvorenog prostora mogla bi se usvojiti vrednost od 90%.

6.2.4. UTICAJ BRZINE VETRA

Uticaj promenljive brzine vetra na vrednost koncentracije metanola u vaduhu otvorenoggradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.4.

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, brzina vetra, kao ambijentalni parametarpropagacije metanola i koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere, do ambijentalnebrzine vetra od v≤ 3.0 m/s bila bi obrnuto proporcionalni faktor koncentracije metanola ureferentnoj ravni z= 2.0 m, dok pri ambijentalnim brzinama vetra ve}im od v> 3 m/s faktorambijentalne brzine vetra ne bi uticao na koncentraciju metanola u referentnoj ravni z= 2.0 m, uvazduhu radnog prostora u svim mernim ta~kama u gradu.

Posle dostizanja kriti~ne brzine, daljim pove}avanjem brzine vetra ne bi vi{e bilo uticajabrzine vetra na propagaciju metanola i koncentraciju metanola u vazduhu lokalne atmosfereKikinde.


340

Tabela 6.2.4. − Uporedna analiza koncentracije metanola u vazduhu gradske zone Kikinde u opsegu brzina vetra v= 1 m/s, 1.9 m/s, 3 m/s, i 5 m/s

Brzina vetra Koncentracija metanola uzoni Kikinde − Cmet (ppm)


v (m/s) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km1.0 m/s 7.70 4.10 2.05 51.0 65.0 89.01.9 m/s 3.80 2.05 1.10 32.0 41.2 52.43.0 m/s 2.32 1.20 0.66 26.0 31.4 39.05.0 m/s 1.37 0.74 0.40 21.7 25.0 30.0

Ova pojava bi se mogla objasniti neuporedivo ve}im uticajem brzine horizontalnepropagacije kontaminiranog vazduha vetrom du` pravca proagacije, u odnosu na zna~ajno manjiuticaj bo~ne propagacije parnog oblaka, kao i najmanji uticaj difuzije na brzinu bo~ne propagacijemetanola u vazduhu radnog prostora ({to se najbolje moè sagledati preko vremena zadràvanjakoncentracije metanola u mernim ta~kama), sve do dostizanja kriti~ne brzine.

U vazduhu otvorenog prostora gradske zone Kikinde, ukupno posmatrano, nejnepovoljnijabrzina vetra u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije metanola u vazduhu radnog prostorabila bi v= 1.0 m/s.

Ambijentalna brzina vetra bi imala bitni uticaj na sve parametre propagacije metanola, nabo~nu propagaciju metanola, odnosno na {irinu parnog oblaka, na koncentraciju metanola uvazduhu, kao i na parametre trajanja parnog oblaka i kontaminacije vazduha metanolom.

6.2.5. UTICAJ VREMENSKE STABILNOSTI

Uticaj promenljive vremenske stabilnosti na vrednost koncentracije metanola u vazduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.2.5.

Tabela 6.2.5. − Uporedna analiza koncentracije metanola u vazduhu gradske zone Kikinde u opsegu vremenske stabilnosti vs= 1−6

Vremenskastabilnost



vs(−) 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 km1 0.25 0.13 0.07 32.0 41.2 52.42 0.66 0.35 0.19 32.0 41.2 52.43 1.93 1.02 0.55 32.0 41.2 52.44 3.80 2.05 1.10 32.0 41.2 52.45 7.25 3.92 2.16 32.0 41.2 52.46 11.4 8.65 5.50 32.0 41.2 52.4

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele, vremenska stabilnost, kao ambijentalniparametar propagacije metanola i koncentracije metanola, bila bi faktor direktne proporcionalnostipropagaciji i koncentraciji metanola u vazduhu lokalne atmosfere gradske zone Kikinde.

Ova pojava bi se mogla generalno objasniti ve}im uticajem vrtlo`ne difuzije parnog oblaka,pa samim tim i bo~ne propagacije, na niìm vrednostima vremenske stabilnosti, pri nestabilnijemvremenu, za vs< 4, na koncentraciju metanola u vazduhu na nivou referentne ravni z= 2.0 m, ~imebi se metanol brè bo~no rasipao i "tro{io" na kra}em rastojanju od izvora emisije, tako da bi malamasa metanola bila podu`no propagirana do gradske zone Kikinde.

U vazduhu otvorenog prostora gradske zone Kikinde, ukupno posmatrano, nejnepovoljnijavremenska stabilnost u odnosu na ekstremnu vrednost koncentracije metanola u vazduhu radnogprostora bila bi vs= 6.

Vremenska stabilnost bi imala bitni uticaj na bo~nu propagaciju metanola, odnosno na{irinu parnog oblaka, kao i na koncentraciju metanola u vazduhu, dok ne bi imala bitnijeg uticaja naparametre trajanja parnog oblaka i kontaminacije vazduha metanolom.


341

6. 3. EKSTREMNE VREDNOSTI AMBIJENTALNIH PARAMETARA UVAZDUHU LOKALNE ATMOSFERE GRADSKE ZONE KIKNDE

Ekstremne vrednosti ambijentalnih parametara, koje najnepovoljnije uti~u na kvalitet ikvantitet koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde, iz domenaanaliziranih parametara u poglavljima od 6.2.1. − 6.2.5., su:

vreme akcedentnog emitovanja metanola τe= 120 min temperatutra ambijentralnog vazduha ta= 28.5 °C vla`nost ambijentalnog vazduha 90% brzina vetra v= 1.0 m/s vremenska stabilnost vs= 6

Za ekstremne vrednosti ambijentalnih parametara koji uti~u na propagaciju metanola,parni oblak se podiè iznad kote tla na rastojanju od oko x∼ 40 m od centra tankvane (dijagram6.3.1.), da bi iznad gradske zone Kikinde, osa parnog oblaka prolazila na visini izme|u h∼ 92 m(x∼ 4 km od centra tankvane) i h∼ 135 m (x∼ 9 km od centra tankvane).

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Vis

ina

ose

parn

og o

blak

a (m

)

Dijagram 6.3.1. - Propagacija ose parnog oblaka pri najekstremnijim parametrima

Zahvaljuju}i ovoj pojavi, koncentracija metanola u vazduhu lokalne atmosfere u Kikindiprakti~no ne bi postojala.

Ekstremni parametri koji bi imali najgore posledice na propagaciju metanola po gradskuzonu Kikinde bi bili:

vreme akcedentnog emitovanja metanola τe= 120 min temperatutra ambijentralnog vazduha ta= 28.5 °C vla`nost ambijentalnog vazduha 90% brzina vetra v= 3.0 m/s vremenska stabilnost vs= 6


342

Osa parnog oblaka bi se tokom ~itavog puta propagacije kretala po koti tla, ~ime bi parnioblak sa metanolom visoko kontaminirao vazduh u gradskoj zoni Kikinde.

Uticaj ekstremnih ambijentalnih parametara na vrednost koncentracije metanola u vaduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi je prikazan u tabeli 6.3.1.

Tabela 6.3.1. − Uporedna analiza koncentracije metanola u opsegu ekstremnih vrednostipromenljivih parametara u vazduhu gradske zone Kikinde

Ambijentalniparametar



− 4 km 6 km 9 km 4 km 6 km 9 kmτe= 120 min 3.78 2.00 1.10 62.5 71.8 84.0ta = 28.5 °C 3.80 2.05 1.10 32.0 41.2 52.490% 3.80 2.05 1.10 32.0 41.2 52.4v= 3.0 m/s 2.32 1.20 0.66 26.0 31.4 39.0vs= 6 11.4 8.65 5.50 32.0 41.2 52.4Σ amb. param. 12.50 6.95 3.80 71.0 76.0 85.0

6.3.1. PARNI OBLAK

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C,parni oblak bi se kretao osom po tlu du` celokupnog puta propagacije. Tako bi prakti~no, prinajgorem uticaju ekstremnih vrednosti promenljivih ambijentalnih parametara, kontaminacijuvazduha du` pravca propagacije vr{io parni oblak sa metanolom.

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%,temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, {irinaparnog oblaka na kraju merne zone, na rastojanju x= 9 km od centra tankvane, iznosila bi oko bmax∼440 m (dijagram 6.3.2.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C,trajanje parnog oblaka bi do kraja mernog opsega, do rastojanja od x= 9 km od centra tankvanebilo jednako vremenu akcedentne emisije, dok bi vreme trajanja maksimalne koncentracijemetanola u osi parnog oblaka raslo u opsegu vrednosti 60− 95 min, odnosno od polovine vremenatrajanja akcedentne emisije pa do tri ~etvrtine vremena trajanja akcedentne emisije metanola(dijagram 6.3.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra odv= 3.0 m/s, vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduhata= 28.5 °C, na ulazu u gradsku zonu Kikinde, na rastojanju x∼ 4 km, maksimalna koncentracijametanola bi se zadràvala za oko 40% vremena kra}e (τpo= 71 min), od vremena trajanjaakcedentne emisije metanola (dijagram 6.3.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, ucentralnoj gradskoj zoni Kikinde, na rastojanju x∼ 6 km, maksimalna koncentracija metanola bi sezadràvala za oko 37% vremena kra}e (τpo= 76 min) od vremena trajanja akcedentne emisijemetanola (dijagram 6.3.3.).

Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, i vla`nosti 90%, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, naizlazu iz gradske zone Kikinde, na rastojanju x∼ 9 km, maksimalna koncentracija metanola bi sezadràvala za oko 30% vremena kra}e (τpo= 85 min) od vremena trajanja akcedentne emisijemetanola (dijagram 6.3.3.).


343

-220

-200

-180

-160

-140

-120

-100

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


[iri

na p

arno

g ob

laka

(m

)

Dijagram 6.3.2. − [irina parnog oblaka za ekstremne vrednosti promenljivihambijentalnih parametara

05

101520253035404550556065707580859095

100105110115120125


Vre

me

traj

anja

par

amet

ara

parn

og o

blak

a (m

in)



Dijagram 6.3.3. − Vremenski parametri parnog oblaka za ekstremne vrednostipromenljivih ambijentalnih parametara


344


Za vreme akcedentne emisije τe= 120 min, pri brzini ambijentalnog vetra od v= 3.0 m/s,vremenskoj stabilnosti vs= 6, temperaturi ambijentalnog vazduha ta= 28.5 °C, koncentracijametanola u vazduhu gradske zone Kikinde na nivou fronta kontaminiranog vazduha metanolom, ucentralnoj osi propagacije y= 0.0⋅d, na nivou referentne ravni z= 2.0 m, za najgore ekstremnevrednosti promenljivih ambijentalnih parametara, kretala bi se u okvirima (dijagram 6.3.4.):

Cmet= 12.50 ppm na rastojanju x= 4 km (JZ predgra|e Kikinde)Cmet= 6.95 ppm na rastojanju x= 6 km (administrativni centar Kikinde)Cmet= 3.80 ppm na rastojanju x= 9 km (SI predgra|e Kikinde)


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

3000 3500 4000 4500 5000 5500 6000 6500 7000 7500 8000 8500 9000


Kon

cent

raci

ja m

etan

ola

u ra

vni z

= 2

.0 m

(pp

m)

Dijagram 6.3.4. − Koncentracija metanola u centralnoj osi y= 0.0⋅d za ekstremne vrednostipromenljivih ambijentalne parametara

Koncentracije izvan oblasti prekora~enja maksimalno dozvoljene koncentracije metanola uvazduhu otvorenog prostora Cmet≥ MDKop= 1 ppm, uspostavila bi se u celokupnoj gradskoj zoniKikinde, u okviru rastojanja x∼ 4.0−9.0 km od izvora emisije.

Kao {to se moè sagledati iz prezentirane tabele 6.3.1., kao i sa dijagrama 6.3.1. − 6.3.4.,sumarno dejstvo najgorih ekstremnih vrednosti promenljivih ambijentalnih parametara u vaduhuotvorenog gradskog prostora u Kikindi, imalo bi izrazito nepovoljni uticaj na koncentracijumetanola na kompletnom gradskom prostoru Kikinde.

Skoro svi promenjeni ambijentalni parametri, su uve}ani u odnosu na normalneambijentalne parametre iz ranijih prora~una, vreme akcedentne emisije na τe= 120 min (umestostandardnih τe= 30 min), vla`nost vazduha na 90% (umesto standardnih50%), ambijentalne brzinevetra na v= 3 m/s (umesto standardnih τe= 1.9 m/s), kao i vremenske stabilnosti na vs= 6 (umestostandardnih vs= 4), osim temperature ambijentalnog vazduha.


345

Dobijene vrednosti koncentracije i vremena trajanja maksimalne koncentracije na mernimta~kama imaju karakteristike ambijentalnog parametra sa zna~ajno ve}im uticajem na koncentracijumetanola, vremena akcedentne emisije, bile bi delimi~no uve}ane za uticaj ambijentalnogparametra vremenske stabilnosti, na svim posmnatranim lokacijama, x∼ 4 km, x∼ 6 km i x∼ 9 km odcentra tankvane (tabela 6.3.1.).

Iz svega prezentiranog i analiziranog sledi da bi najnepovoljniji uticaj ambijentalnihparametara ozbiljnije poremetio stanje koncentracije metanola u vazduhu lokalne atmosferegradske zone Kikinde, tako da bi kontaminacija vazduha lokalne atmosfere Kikinde metanolom bilaalarmantno visoka.

Sumarno se moè zaklju~iti da bi posledice akcedentno emitovanog metanola iz kompleksaKombinata MSK u Kikindi imale veliko direktno dejstvo na vrednost koncentracije metanola uvazduhu lokalne atmosfere u gradskoj zoni Kikinde, ~ime bi se u pojedinim vremenskjim uslovimagradska zona Kikinde veoma opasno ugroàvala metanolom.

Documents

MILOVANOVI] MIROSLAV, DIPL. IN@. TEHNOLOGIJE book/Aerozagadjenje - Sveska3.pdfrafinisani metanola dva pufer rezervoara od 300 m3, kao i rezervoar od 11 000 m3. Rafinisani metanol je