-
M I L K A AN DRI (Ui ce)
N A ST AV N O PR OU AV A N JE N A R OD N E L I R SK E PE SM
E
V I SA JE GOR A OD GOR E
N aj drazem pr i j atel j u,
prof esoru Nadezdi Cvij ovi u spomen.
1.
Meu zapisanim obrednim kalendarskim pesmama spasovskesu
malobrojne. Najvei sakuplj a naeg narodnog pesni kog blaga,Vuk
Karadi, dobio j e od Vuka Vrevia samo tri spasovske pesmei opis
uranka u okolini Budve. Opisujui spasovske obiaj e utskoliri i
Budve u Zivotu i obiaj ima naroda srpskog, Vuk j e na-
veo i tekstove pesama koj e su tom pri likom pevane, onim
redo-
sledom kakav su imale u sastavu obreda ij i su bile deo. Sve
tri
pesme: Rano rani evoj ica, Via j e gora od gore, Pala magla
na
pr imorj e odlikuj e neobina poetska lepota.
Nastavno prouavanj e pesme Via j e gora od gore podrazu-
meva nj enu lokalizaci ju. Nastavnik treba da upozna uenike
sa
osobenost ima narodne obredne li r ike, i l i da ih upuivanj em
na
pogodnu l i teraturu zadui da to sami uine. Svakako, naj vie
pa-
nj e bie posveeno krugu spasovskih pesama i obiaj ima koj i
su
ih prati l i . U ovoj studi j i e takva lokal izacij a i zostat
i j er o svim
navedenim pi tanj ima postoj i pouzdana li teratura koj a i
nastavniku
i ueniku moe prui t i potrebne inf ormacij e.1 Znaaj ni j e j e
da ovde
1 Vuk K ar adi , ivol i obiaj i naroda srpskog, E l nograf ski
spisi,
Pr osveta, N ol i t , Beograd, 1985.
Hati da K rnj evi, L i rski istonici : iz istor i j e i poeti ke
l i rske narodne
poezij e, B I GZ, Jedinstvo, Beogr ad, Pr i t ina, 1986.
N ada M iloevi, Radmil a Pei, N arodna. knj ievnost, Vuk K ar
adi,
Beogr ad, 1984.
. K ul ii, P. 2 . Pet r ovi, N . Panteli, Srpsk i m i toloki
reni k, N ol i t ,
Beogr ad, 1970.
Mile Nedelj kovi, Goinj i obiaj i u Srba, Vuk K aradi, Beograd,
1984.
Renik knj i i evnih ter mina, Nol i t , Beogr ad, 1985.
-
Pr ouavan j e nar odne l i r sk e pesme. . . 6 1
bude pokazano kako predanij e zagledanj e u dubl je misaone
i
poetske slojeve narodne lirske pesme Via je gora od gore
otkriva
mnoge inioce nj enog umetnikog sveta koj i omoguuj u da ona
u
recepcij i savremenog i taoca prevazie svoje obredno poreklo
i
namenu. Pr imalac pesnikih poruka moe u misaonim zraenj ima
ove pesme naslut i t i i otkrivati veite zanose, nespokoj e i
obmane
koj i se od iskoni stane u bezmernim prostorima ljudske due.
Takva otkria mogu biti darovana i uenicima starij ih razreda
srednj e kole ako im nastavnik pomogne da pesmi priu i sa
onih
stanovita koj a u drugi plan stavlj aju njeno obredno poreklo
i
ulogu koju j e imala u obredu, a omoguuj u da se slobodno
posee
u nj ene misaone i estetske dubine, u koj ima su prava i
neiscrpna
izvorita uenikih traj nih duhovnih spona sa svetom narodne
l ir ike. Onda kad u ovcj drevnoj poezij i uenici prepoznaju
svoj
duhovni svet i otkrij u da se u njoj stane univerzalne
ljudske
istine, oni zauvek ostaju podanici njene neiscrpne umetnike
Iepote.
2 .
Pr ipremni zadaci
1. Uoi b i tne sadri nske cel ine u kompozici j i pesme. Pal j i
vo
prooi taj opis Loven pl anine. U kakvom su odnosu opis Loven
pl ani ne i sadrina vi l in ske pesme? K akve asoci j aci j e u
i taocu
pobuuj e stepenast por edak gor a koj e vode do one naj v i
e?
2. Za im t r aga konj ani k k om e se v i l e ob raaiu ? K ak o
svoj om
pesmom one otkr ivaj u da znaju sve o mladievim tenj ama i
duhov-
n im zanosim a? Protum ai simbol i ku v i l i nsk e pesm e.
3. K akva m isaona zr aenj a u pesmu unosi simbol ika
zaleenog
vr ha naj vi e p lan ine? Zato se na naj vi i vrh , k a k om e
se ovek
i st r aj no usp inj e, n i k ad ne st ie? K o j im in iocim a
svog u metn ik og
sveta, ova porek lom ob redna pesm a, post aj e l i r sk a p r i
a o Ij u dsko j
sudbini ? K akvim nastoj anj ima ovek pobeuj e svoju m isao o
uza-
ludnost i napor a da ostvar i svoj u enj u za apsolu tnim ? K o
su l j udi
k oj i se naj pr edani j e podaj u i zazovim a svoga sna o sr ei
i om aml j u-
j uem zovu i deala?
3 .
V i a j e gor a od gor e,
N aj vi a L oven p l an ina;
U nj oj j e t r nj e i gr abl j e,U nj oj su snj ezi i m r
azi
U svak o dob a godi t a ;
V il ensk i u nj oj stanovi ,Sve
'v i l e t ance i zvode;
Jun ak m i k on j a j ezdae,
Predrajp sreu iskae;V i l e m i n j ega v i ae,
Ju n ak a st ae d oz i v at':
5A :
-
6 2
Ovamo svr aa.j , junae!
T vo ja se sr ea r od i l a ,
Sunanom drak om povi l a,
M jesecom sja jnim go j i l a,
Zv jezdam a s ja j n im r osi l a .3
4 .
K oje sadrinske cel ine uoavate u kompozici j i pesme?
K akve asoci jaci je u i taoevom doiv l jaju pobuu je stepenast
r aspo-
r ed gor a ko je vode do na jvi e p lanine? Uoava.j t e b i t ne
po jedinost i
u opisu Loven plani ne. ta vi le obeava ju svoj om pesmom m
ladiu
koga pozi vaju da na tu pl an inu svr at i ? Za im m ladi t r
aga?
K ak o
v i le pesmom doar avaj u om am l juj ui zov sree k oj i m ladi
k onj ani k
sled i ? Pr ot um ai t e sm i sao k on t r asta izm eu sl ik e p
l an i ne na ko jo j
su snj ezi i m r azi u svako doba godine i svet l osnih vizi j a
k oj e se
r askono prel iva.ju u vi l inskoj pesm i . ta u pesmi v i la
moe b it i
pr ivlano za uznem i renog kon.janika? Protum ait e simbol iku
vi l in-
sk e p esm e.
U pesmi postoj e dve sadrinske celine. Prva doarava por t
-
ret naj vie, Loven planine, i put koj i vodi do nj e
stepenasto
rasporeen niz gora, meu koj ima" j e svaka sledea via od
pret
-
hodne i koj e valj a prei da bi se stiglo do one naj vie.
Druga
sadrinska celina kazuj e o mladiu koj i j ezdi na konj u, gonj
en
svojom enjom za sreom, i vilama koje ga sa zamrznutog vrha
planine pozivaju da tamo svrati, mamei ga pesmom koja obe-
ava ispunj enj e nj egovih udnj i .
Uoava se da u opisu najvie planine nema nijedne privlane
poj edinost i :
U nj oj trnj e i grabl je
U n.joj su snj ezi i mrazi
U svako doba godita.
(Podvuk ao M . A.)
Zagonetan j e i nesklad izmeu ovoga opisa i obeanj a
sadranih
u pesmi koj om vile mame konj anika da svrat i na naj viu
planinu.
I ako j e prostor na kome one tance izvode beznadno sleen,
nj ihova pesma, koj a se odat le razlee, obeava sreu putniku,
mo-
no ga omamlj uj ui pr ivlanim i skladnim svetlosnim vizij
ama:
Ovam o svr aaj , j unae!
Tvo j a se sr ea r odi l a,
Su nan om d r ak om p ov i l a,
M j esecom sj aj n i m go j i l a ,
Zv.jezdam a sja.jni m r osil a.
U predstavama o junakovoj srei koj e doarava pesma vi lanadmona
j e svetlost . Tu se nalo zajedno sve to sa neba sij a:sunce,
mesec, zvezde. Neznani pesnik j e vile posvetio znanj em o
2 Vuk Karadi, E tnografski spisi, Prosveta, Noli t , Beograd,
1985,st r . 42 .
-
Pr ouavanj e narodne l i r ske pesm e. 6 3
onome to goni putnika da bodro j ezdi na konj u. To j e nj
egova
neutol j i va enj a za sreom (Predragu sreu iskae) ,
iskonski
lj udska i plemenita, koj a ga j e zaarala i u nj egovom doivlj
aj u
zrai svet lou, ij i mu neuhvatlj ivi preobraaj i ne daj u da
se
razabere i predahne. U pesmi su vi le te koj e pouzdano znaj u
kak-
vom e pesmom pobuditi i osnai ti j unakovu elj u i odlunost
da
se nj ihovom zovu odazove, a samim tim imaj u mo i da
predosete
da bi i st ina o onome to ga eka na naj vioj planini zaustavi
la
bodrog sanj ara i l i bar oslabi la nj egovu preko potrebnu
duhovnu
snagu. Zato nj egovim oekivanj ima i podeavaju pesmu, koj a
ueni i deal ini bli skim i dohvat lj ivim . Uoava se, dakle, da
j e
pesma Via j e gora o gore svoj evrsna lir ska pria o
nesmire-
nom ovekovom uspinj anju ka apsolutu
potpunoj srei , lepot i ,
slobodi ideal ima koj i ga svojom neodolj ivom privlanou
bodre
da istraj e u tom neprekidnom i neizvesnom hitanj u ka vrhu, a
na
koj i ipak nikad ne stie. Meutim, teskobnu istinu o svom
uzalud-
nom naporu, putujui , ovek sebi nikad ne priznaj e.
Koje pojeinosti u pesmi otkrivaju kako neznani pesnik raz-
milj a o Ij udskoj sudbini ? ime ovek savlauj e postoj ani
raskolu sebi izmeu elj enog i onoga to u ivotu obij a i l i osvaj
a?
K akav znaaj pesni k pr idaj e opsenama, var kama, zanosima u
oveko-
vom ivotu? Obj asnite zato ovek ne moe t raj no da osvoj i
ideal,niti da zadovolj i svoju enj u za apsolutnim. Kakvim nastoj
anj imaovek potvruj e svoj u naj dublj u l j udsku sut inu ?
K ako procenj u-
j ete duhovne vrednosti onih l j udi koj i naj upornij e nastoj
e da do-
segnu apsolut ? Sa i j eg stanovit a j e pr ogovor eno o dr am
am a i
l epot am a Ij udskog post oj anj a?
ini se da j e anonimni pesnik u vilinskoj pesmi, koja aso-cira
na neto umilno, arobno, zavodlj ivo i neodolj ivo, ali i ete-
rino i neuhvatlj ivo, s razlogom naslutio pogodan simbol koj im
eoiznaiti snagu ovekove enj e za apsolutnim, koj a ga uznosi
,oarava i svoj im varlj ivim plamsanj ima ne da mu da se smir i .U
ovom simbolu pesnik je intuitivno naslutio mogunost da njego-
vim posredstvom ukae na privlanu duhovnu omamu koja sekrij e u
idealu, a da istovremeno ne preuti ni paradoksalnu. istinuo tome da
se u nj emu taj i i nezaobilazna ovekova obmana. Jernarodna mudrost
zna da postoj i veiti nesklad oekivanog, ue
-
nog, obeanog i onog to ovek dobij a i li osvaj a, kao i da
to
teskobno saznanj e sleduj e svakom Ijudskom biu na kraj u
nepred-
vidivog ivotnog putovanj a na kome se, u strasnom podavanj u
iza-
zovima svoj ih snova i elj a, bezmerno napree nj egova
duhovna
snaga slavei pobede, ali preivlj avaj ui i neumitne poraze.
Ta
ista mudrost zna i to da ovek ivi i od svoj ih opsena i varki ,
da
su mu potrebne kao hleb nasuni j er nj ima pothranj uj e
nadu
da e pobedit i svoj u Ij udsku sudbinu i ipak dosegnuti ono
to
oveku nij e dano da ostvar i svoj u enj u za apsolutnim. Meu
-
t im , to post oj ano izmicanj e ideala ovekovom dohvatu kao i
to
-
64
to ga isto tako ist raj no mami svoj om var lj ivom biizinom,
pleme-
ni ta j e ovekova odbrana od nelagodnih misli o besmislu svoj
e
egzistencij e.
Slika ledom okovane planine, naj vieg vrha do koga se uspi-
nj e stepenastom putanj om, nenametlj ivo, poetsk i supt i lno,
nagove-
tava paradoksalnu i st inu o tome da bi i st izanj e na naj vii
vrh,
konano osvaj anj e apsolutnog, u oveku zametnulo traj no
duhovno
pepelite. Snj ezi i mrazi u svako doba godita na naj vioj
pla-
nini simbol ik i oznaavaj u tu svoj evr snu negacij u ivota, pot
i r anj e
naj dublj e ljudske sutine, koju umetnost rei oduvek
pronalazi
u traj nom duhovnom nemiru i traganj u. Pesma iz svoj ih
misaonih
dubina opominj e da zaustavi t i se na nekoj od gora, odustat i
od
pohoda na viu, ako i neosvoj ivu, znai i odrei se onoga to j
e
naj plemenit ij a oznaka ovekovog duhovnog sveta. to j e
ovekov
duhovni svet bogat ij i , nj egovi su cil j evi vii , pa samim t
im i tee
idost ini . Uz to, svaki ideal j e vievredan, pa j edan
dostignuti
ci lj raa i neki novi , vii , i ovek j e uvek iznova raspet na
krstu
svoj ih elj a i snova, a proivlj avaj ui to raspee, neizbeno
se
nadnosi nad neuhvat lj ivo taj anstvo svoj ih duhovnih nemira
i
r a sk ol a .
Vilinski zov, sa spektrom asocij acij a koj e podstie u
itaoe-
vom doivlj aju, umetniki j e znak koj i naglaava upravo tu
opoj-
nu, omamljuj uu mo ovekovog sna o srei i neunitivu snagukoju mu
daj e nj egova nada da e dosegnuti ideal koj i u nj emutako mono
tvori neobuzdana duhovna uznesenj a. Asocijativna zra-
enj a motiva vi linske pesme, ona koj a upuuj u na neto
umilno,arobno ali i neuhvatlj ivo, ukazuju na plemenitu prevaru
koju usebi taj e ovekovi snovi i nade. Narodna mudrost nij e
preutalani istinu da j e svet ovekovih snova i nadanj a neiscrpno
izvorite
onih ivotvornih sila koj e mu ne daju da se trajno nadnese
nad
ponore Ij udskih obmana, uvajui ga tako od duhovnih pustoi i
j aaj ui nj egovu mo da svoj u duu uvek smelo poloi na r
tvenik
Lepote, vievrednog i neuhvatlj ivog ideala kome odano i
nepoko-
lebl j ivo slue naj bolj i meu lj udima.
I ako j e pesma Via j e gora od gore ivela u sastavu obreda,inei
nj egov moli tveni , reima ostvareni deo, ona ga j e i nadivela
upravo onim to otkr iva i omoguuj e da se nasluti o lepotama
i
dramama ovekovog postoj anj a. O nj ima kazuj e drevni ,
svezna-
j ui glas iz narat ivnog sloj a pesme, progovaraj ui sa dna
mutnih,
nesagledivih dubina prevrele narodne mudrosti , u koj oj su
neis-
crpni izvori vazda ivim i nadahnj uj uim misaonim i poetsk
im
zraenj ima ovog pesnikog dragulj a nae narodne l ir ike.
