(4

(4. 1854 12. 1935) , , , . . (1924) (. From immigrant to inventor)[1]

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD" \l "_note-1#_note-1" [2].

, , , . .

, , 18 .

9. 1854. , , 27. 1854. , ( ) ( , 1867. ). , . , (. Michael Idvorsky Pupin), . .

1888. . 8 .

:

, , , . .

, ; .[3]

12. 1935. (. Woodlawn) [4].

, , . 1871. , . , , . .

. 1872. , , , , .

, 1874, .

, . , , , . , . , . , ! A , , , . ; , , .[3]

, 1907.

, . , 1879. .

, . .

1883. , . , (18831885) .

, 1885. , 1889. [5], : " ".

-

() [6] , 15. 1933. [7] , 1887. , . , . , ( ), . , , .

1889. ( 1929). 1901. . .

, , 1892. , , -. .

1896, 1895. -, , , , . .

.

(1896) . , . .

, , .[8]

, , . . , , , . ( 1901, [9]), .

.

, . 1899. . . - . , , -. , , .

1917. , . , , . , . , . 386. .[10] 70 [11] 34 .[12] [13]

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD" \l "_note-13#_note-13" [14]

519.346 Apparatus for telegraphic or telephonic transmission8. 1894.

519.347 , Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems8. 1894.

640.515 Art of distributing electrical energy by alternating currents2. 1900.

640.516 Electrical transmission by resonance circuits2. 1900.

652.230 Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore19. 1900.

652.231 Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore19. 1900.

697.660 Winding-machine15. 1902.

707.007 Multiple telegraphy12. 1902.

707.008 Multiple telegraphy12. 1902.

713.044 Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process4. 1902.

768.301 Wireless electrical signalling23. 1904.

761.995 Apparatus for reducing attenuation of electric waves7. 1904.

1.334.165 Electric wave transmission16. 1920.

1.336.378 Antenna with distributed positive resistance6. 1920.

1.388.877 Sound generator3. 1921.

1.388.441 Multiple antenna for electrical wave transmission23. 1921.

1.415.845 Selective opposing impedance to received electrical oscillation9. 1922.

1.416.061 Radio receiving system having high selectivity10. 1922.

1.456.909 Wave conductor29. 1922.

1.452.833 Selective amplifying apparatus24. 1923.

1.446.769 Aperiodic pilot conductor23. 1923.

1.488.514 Selective amplifying apparatus1. 1923.

1.494.803 Electrical tuning29. 1923.

1.503.875 Tone producing radio receiver29. 1923.

1923. From Immigrant to Inventor 1924. . 1929. . :

: (. The New Reformation: from physical to spiritual realities) (1927)

(. Romance of the Machine) (1930)

:

Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902)

Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918)

1912, . 1920. . , .

, .

( 1919), .

, . , -, , . 1919. , . , . . , .[3]

1915. . , . , .

19. 1919. , , , , , , , .

1914. - , . , . 1930- .

, , .

, , .

- . . , .

1909. - , . (. Serbian national fondation), (19091926).

, , 1914. (. Serbian National Defense) [15] . [16]. , .

.

50 .

.

:

1917,

1925-1926.

:

, (1904)

, (1915)

(1924)

, (1924)

, (1924)

, (1925)

, (1925)

(1925)

, (1926)

, (1926)

, (1926)

, (1926)

, (1926)

, (1927)

, (1927)

, (1928)

, (1929)

, (1929)[17]

.

1902.

1916.

1919.

1924.

1924.

1928.

, 1929.

, 1929.

[18] 1931.[17]

1946. .

, , [19].

[20]. 1927. , . , , 1931. C. , . . 1934. . , , . .

[21].

125 .

1958. , . (1961) ().[22]

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD" \l "_note-22#_note-22" [23]

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD" \l "_note-23#_note-23" [24]Mihajlo Pupin 1858-1935

Srbin, ameriki velikan telefonije

Roen u Idvoru, Banat, sam sebi je dao nadimak Idvorski, po rodnom mestu. Doiveo je slavu svetskog velikana u domenima telefonije i sekundarnih rendgenskih zraka. Za ivota se sukobio sa Teslom, o emu detaljno pie Mark Seifer (videti http//www.srpskadijaspora.info, lanak S. Jelaca: Mihajlo Pupin). Kao deak, tokom letnjih meseci, uvao je stoku na panjacima i sa deacima uvebavao dozivanje kroz zemlju, to e mu kasnije u ivotu postati osnov za otkria u domenima telefonije na velikim razdaljinama. Gimnaziju je uio u Panevu, a studije zapoeo u Pragu, koje je ubrzo napustio i sa 16 godina, 1874, otputovao brodom za Ameriku. U Njujorku je iskusio sve tegobe imigrantskog ivota, dok se konano, zahvaljujui izvanrednoj upornosti, nije domogao studija na Kolumbijskom univerzitetu. Studije je zavrio kao najbolji student u klasi 1883, a kao stipendista istog univerziteta nastavio postdiplomske studije na Kembridu, u Kevendievoj laboratoriji i doktorirao u Berlinu kod profesora Helmholtza 1889. Povratkom na Kolumbiju postao je njen profesor, gde je radio punih 40 godina. Istakao se kao izvanredan matematiar i odlian predava. Pored predmeta matematike fizike drao je predavanja i u industriji i na taj nain je obezbeivao sredstva za svoj nauni rad i upoznavao istaknute poslovne ljude Amerike. Drei predavanje pred Udruenjem elektroininjera Amerike u Bostonu 1890. prvi put se sreo sa Teslom. Tada je Pupin popularisao primenu naizmeninih struja, dok su Edisonovi potovaoci ak napravili elektrinu stolicu da bi njome plaili svet od primene naizmeninih struja. Tih godina Tesla je bio u velikom usponu: osvetlio je Svetsku izlobu u ikagu 1893, sagradio hidrocentralu na Nijagari 1895, primenjeni su njegovi transformatori i Tesline polifazne struje postale su osnov elektrifikacije Amerike. Edison je ak zaplaio Pupina da e izgubiti poziciju na univerzitetu.Svojim istraivakim radom Pupin se afirmisao na polju elektrotehnike i telefonije, patentirao je 24 svoja izuma, od kojih su mnogi nali iroku primenu u celom svetu, a mnogi se i dan danas primenjuju. Najznaajniji patenti su mu elektrini filteri (br. 519346) 1893, kao i rezonatori (br.640515 i 640516) 1895, te br. 707007 i 707008 i drugi. Kada je Rendgen objavio svoj pronalazak x-zraka decembra 1895, Pupin je pourio da ih istrauje i ve u februaru 1896. patentirao pronalazak sekundarnih x-zraka, koji su ubrzo naili na iroku primenu u medicini, skrativi vreme snimanja sa sat vremena na svega nekoliko sekundi.Pupin je, takoe, napisao svoje autobiografsko delo "From Immigrant to Inventor" (Od imigranta do pronalazaa), koje je izdato 1923. u vie stotina hiljada primeraka i prihvaeno kao udbenik za popularizaciju nauke. Za to delo je ak dobio Pulicerovu nagradu.Na poslovnom planu Pupin je bio veoma uspean, prodavao je svoje patente monim firmama i time stekao dovoljno sredstava za nesmetano bavljenje eksperimentalnim radom. Tako je patente prodao Belu u Americi i Simensu u Nemakoj, a ove su postavile prvu telefonsku liniju Berlin Posdam (32,5 km), pa Berlin Magdeburg (150 km) i Njujork San Francisko (5000 km) na kojoj je prvi razgovarao Aleksandar Graham Bel. Uestovao je i u postavljanju prvog transatlantskog podmorskog kabla za povezivanju Amerike sa Evropom. Tokom Prvog svetskog rata usavrio je veze za komunikaciju sa avionima tokom letenja.Sa Kolumbija univerziteta Pupin je bio prijatelj amerikog predsednika Vilsona, a kako se angaovao i na mirovnom planu 1919. godine je uestovao na Mirovnoj konferenciji u Parizu, na raspolaganju jugoslovenskoj vladi Stojana Protia. Na toj konferenciji Rumuni su traili ceo Banat, tvrdei da pripada njima. Tada ih je predsednik Vilson upitao: "Poznajete li vi profesora Pupina? Ja znam da je on iz Banata, a poznajem ga i kao vatrenog srpskog rodoljuba". Time je status Banata bio reen.Za svoja ivotna ostvarenja Pupin je dobio Franklinovu zlatnu medalju 1902, Herbertovu zlatnu medalju 1916, Edisonovu medalju 1920, Vaingtonovu medalju 1928. i Fricovu zlatnu medalju 1931. Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) ustanovila je 1913. Pupinovu Zadubinu za kolovanje siromane dece Srbije.Ocenjeno je da Pupin spada u red najveih duhova devetnaestog i dvadesetog veka.Umro je u Njujorku 12. marta 1935, na 61. godinjicu kada je iz Hamburga krenuo brodom za Ameriku.

Mihajlo Pupin (1858-1935)

Roen je 9 Oktobra 1858 u Idvoru, Banat. Sam sebi je dao nadimak ''Idvorski'' po rodnom mestu. Majka Pupinova, mada nepismena, upuivala ga je od najranije mladosti da ide u svet i bavi se naukom. Govorila mu je da je znanje svetlost koja osvetljava kroz ivot i da ne sme ostati slep kod oiju. I otac mu je bio uman ovek, biran je za seoskog kneza. Tokom dugih zimskih noi u njihovoj kui odravala su se seoska sela, koja je mali Mihailo doivljavao kao skupove mudraca. Opisima svojih zemljaka u autobiografiji, svetu je pruio sliku Srbije u svoje doba. Na poetku kolovanja nije bio najbolji ak, ali se ubrzo popravio, pa je i njegov uitelj rekao da se ''desilo udo'' Od 1869 odlazi u gimnaziju u Panevo, gde je imao dobre nastavnike iz prirodnih nauka. Tokom letnjih igara na panjacima, gde je sa deacima uvao goveda, vebali su se dozivanja kroz zemlju i u nonoj orjentaciji prema zvezdama, to e mu tokom ivotnih otkria postati osnova za telefoniju na velikim udaljenostima.

Nakon gimnazije, iz Paneva odlazi 1872 u Prag, uz materijalnu pomo crkvene optine, koju mu je izdejstvovao nastavnik Kos, uoivi Pupinovu darovitost. Opratajui se sa svojima ispred broda za Petu, prvi put je video oeve suze. Na putu za Petu, sa broda je video Beograd. Od Budimpete do Praga putovao je vozom. Odmah po upisu u skolu u Pragu doao je u sukob sa nemakim studentima, koji su se odnosili veoma surovo prema Srbima. Nakon prve godine studija umre mu otac, a Mihailo saopti majci da e otputovati u Ameriku. Prodao je svoje knjige i odelo za ega je kupio brodsku kartu od Hamburga do Njujorka za 12 Mart 1874. Parobrod je do Njujorka plovio 14 dana i 13 noi, za koje vreme je Mihailo provodio noi leei na palubi uz dimnjak, gde mu je bilo toplije. A tek kada je ugledao Njujork sa njegove due otopio se nakupljeni led.

Prvih dana u Njujorku je gladovao, slabo je znao engleski i nije imao nikakav posao. Prvo zaposlenje naao je u Filadelfiji, gde je uvao stoku, za to je imao iskustvo iz Idvora. Od toga posla uspeo je utedeti nekoliko dolara, a kada je dola zima u Njujorku je ubacivao ugalj u podrume. Odlazo je esto u Kuperovu biblioteku, gde se grejao i uio engleski. Sledee godine pomogao mu je jedan drugar, Nemac, da se zaposli kao pomoni loa parnih kotlova i smestio ga u hotelsku sobu svoga oca. Uporedo se upisao u Kuperovu veernju kolu. Najvie se interesovao za elektricitet, a od literature privlaile su ga biografije uspenih ljudi. Bio je vredan i estit radnik, pa je ubrzo unapreen u redovnog slubenika, a u Kuperovoj koli se istakao kao dobar matematiar i crta maina. Zainteresovao se za Kolumbija univerzitet, ali mu je za prijemni ispit trebalo poloiti latinski i grki, koje do tada nije uio u koli. Ipak, odluio se i za to, za ega se pripremao dve godine. Prijemni je poloio odlinim uspehom i tako postao akademski graanin 1879 godine.Na koled je doao iz fabrike, gde je sam sebi zaraivao za hleb, imao je uteevinu od 311 dolra, bio bez dugova i uveren u sopstveni uspeh. Ve prvu godinu zavrio je odlinim uspehom, to mu je donelo dve nagrade od po 100 dolara. I naredno leto radio je na poljskim poslovima, utdevi dodatnih 75 dolara. Jo u Idvoru je stekao iskustvo u hrvanju, pa mu je ta sportska disciplina tokom druge godine studija donela vie priznanja od uspeha u matematici i fizici. Svojim kolegama davao je dopunske asove i ve time obezbeivao novac za sopstvene ivotne trokove, a preko njih upoznavao viene poslovne ljude Amerike. Vodio je brigu i o ouvanju zdravlja, pravilno se hranio, redovno vebao, bavio se boksom, nije puio, ali ni u emu nije preterivao. Forsirali su ga i profesori, ak i predsednik Bernard. Zavretkom redovnih studija dobija univerzitetsku stipendiju od 500 dolara godinje, sa kojom odlazi u Evropu 1883. Primivi diplomu Kolumbja univerziteta,.lino iz ruku predsednika Bernarda, istovremeno je postao i ameriki dravljanin. Nakon dolaska u Evropu odluio je da poseti majku, koju nije video 11 godina.Povratak u Evropu

Pupin je u Evropu doputovao dvet godina nakon dolaska u Ameriku, za koje vreme je postao zreo ovek i u zemlji Franklina i Linkolna ostvario svoj prvi san, na Kolumbija univerzitetu bio je najbolji student. Putujui za Evropu, ovoga puta, nije se smrzavao na palubi uz dimnjak, ali je ipak u svemu ostao skroman. U Kembrid je doao sa najboljim preporukama Kolumbije, a njegova majka u Idvoru jedva je ekala da ga vidi. Za Idvor je putovao preko Francuske i vajcarske, do Budimpete, vozom, a odatle brodom, kojim je i otiao pre jedanst godina. Kada je u idvorskim atarima ugledao deake sa volovima inilo mu se da sanja. Zagrlivi majku i sam se zaplakao, a tako zagrljeni otili su do oevog groba, gde je majka rekla Kosti da mu je dovela sina koga je vie voleo od svoga ivota i ije mu je ime bilo poslednja re koju je izgovorio kada je umirao. Tog leta, uz majku je ostao dva meseca u Idvoru.

U Kembridu se divio zdanjima u kojima su predavali proslavljeni Njutn, Maksvel, Ravli, Don Adams, Stoks, Ser Viliam Tomson - Kalvin, a evo sada tu je stigao i Mihailo Pupin. Tu je doao po preporuci Oskara Bravninga, nameravajui da izuava Maksvelovu teoriju svetlosti. A kako je Maksvel neposredno pre toga umro Pupinovi planovi morali su biti promenjeni. Poeo je da izuava eksperimentalnu fiziku kod Ravlija i Stoksa, a od 1885 prelazi u Kevendievu laboratoriju. Kolumbija univerzitet je traio da Pupin studira kod Dona Tindala, koji je nasledio proslavljenog Faradeja, a sam se bavio istraivanjima brzine zvuka kroz razliite materije. Za Tindala je ve svet u to vreme saznao po njegovom efektu rasipanja svetlosti na velikim koloidnim molekulima. I tog leta 1886 Pupin je otputovao u Idvor. Tada nije slutio da mu je to njegovo poslednje vienje majke, koju je najvise voleo. Nakon njene smrti sam je sebi dao zavet da e njenu dobrotu ovekoveiti na najbolji mogui nain, a dvadesetsedam godina kasnije, 1913 Srpska Akademija Nauka ustanovila je Pupinovu zadubinu za kolovanje siromane dece Srbije. Tindal i Pupin su napravili plan po kome je Pupin otputovao u Berlin kod profesora Helmholca. Kao dobro pripremljeni student iz matematike i eksperimentalne fizike Pupin je pristupio izradi doktorske disertacije, a sluao je i predavanja Kirhofa iz spektralnih analiza. No ni Helmholc ni Kirhof nisu pridavali vei znaaj Faradejevim elektromagnetnim pojavama niti Maksvelovoj elektromagnetnoj teoriji svetlosti, to je Pupinu ostalo kao nedovreni san. Oenio se sestrom svoga druga sa Kolumbije Katarinom Dekson, venavi se u grko-praoslavnoj crkvi u Londonu. Doktorsku disertaciju ''Osmotiki pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji'' Pupin je odbranio kod profesora Helmholca 1889 odlinim uspehom i za te etiri godine usavrio eksperimentalne metode i matematike analize, osposobivi se za uspeno reavanje naunih problema.

Profesor na Kolumbija Univerzitetu

Mesto profesora Pupin je dobio na predmetu matematike fizike. Odmah je pourio sa opremanjem laboratorije za nauna istraivanja. Sredstva je obezbeivao odravanjem predavanja u industriji, kojom prilikom je upoznavao poslovne ljude Amerike. Jedno od znaajnijih predavanja bilo je pred Amerikim udruenjem elektroinenjera u Bostonu 1890, kada je propagirao primenu naizmeninih struja i kada se prvi put lino sreo sa Nikolom Teslom. Bilo je to veoma smelo, poto su protivnici naizmeninih struja napravili elektrinu stolicu 1889, da bi svetu skrenuli panju na njenu tetnost. Na sreu tih godina desili su se znaajni napretci u tehnici: otvorena je Svetska izloba u ikagu 1893, koju je osvetlio Tesla, a na samoj izlobi pretsedavao je Helmholc, a na Niagarinim vodopadima proradila je Teslina hidrocentrala. Teslin polifazni sistem primenjen je u prenosima energije na velike razdaljine i primenjeni su Teslini transformatori. I sam Lord Kalvin je promenio svoje miljenje prihvativi gradnju hidrocentrale na Niagari po Teslinom projektu, primenom polifaznih sistema naizmeninih struja. I na kongresu elektroinenjera tokom izlobe u ikagu prihvaena je odluka da Teslin polifazni sistem postane osnov budueg razvoja elektrifikacije i industrijalizacije Amerike. Time je nastala nova epoha u elektrotehnici. A kako je Pupin vrsto zastupao nauno-strune injenice zapretila mu je opasnost od Edisonovih pristalica da izgubi profesorsku poziciju na Kolumbiji. Od 1891 Pupinu su dodeljeni predmeti teorija toplote i hidraulika, a od naredne godine i dinamika. Tih godina Pupin je poseivao Teslu u njegovoj laboratoriji, a 1891 objavio je svoj rad o viefaznim generatorima, kojim je potvrdio ispravnost Teslinih pronalazaka, mada su njihovi poznavaoci primetili da meu njima nisu bile vrste prijateljske veze. O tome opirno pie Seifer (2), navodei da je Pupin podrao Markonija, koji je potsvoio Tesline pronalaske iz oblasti radia, za ega je ak dobio Nobelovu nagradu.

U aprilu 1898 Pupin je dobio zapalenje plua. Brinui o njemu dobila ga je i njegova supruga, koja je uskoro zatim umrla. Pupin se uspeo odbraniti samo snagom volje da mora na ivotni put izvesti njihovu kerkicu.Pupin se angaovao i na mirovnom planu. Uestovao je na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919, na raspolaganju jugoslovenskoj vladi Stojana Protia. Kao lini prijatelj predsednika Vilsona, tokom konferencije u Parizu doiveo je njegovo priznanje. Tada je Rumunija traila ceo Banat, tvrdei da pripada njima. Na to ih je predsednik Vilson zapitao: ''Poznajete li Vi profesora Pupina, ja znam da je on iz Banata, a poznajem ga kao vatrenog srpskog rodoljuba''. Time je status Banata bio reen. Konferencija u Parizu je trajala 50 dana, nakon ega je Pupin otputovao u Idvor, Novi Sad i Panevo. Tokom Maja 1919 posetio je i Beograd, Zagreb i Ljubljanu i svuda doekivan veoma srdano. I tom prilikom ostao je u domovini dva meseca.

Pupin je na Kolumbia univerzitetu bio profesor punih 40 godina (1889-1929), a za vreme od 1894 do 1924 dobio je priznanja za svojih 24 patenata (1,4). Zapamen je kao izvanredan predava, fenomenalan matematiar, izvanredno sposoban za saimanje problema i njihovo uspeno reavanje. Dobio je mnoga priznanja i odlikovanja: Franklinovu zlatnu medalju 1902, Herbertovu zlatnu medalju 1916, Edisonovu medalju 1920, Vaingtonovu medalju 1928 i Fricovu zlatnu medalju 1931. Time je potvrdio da je njegovo delo doprinelo unapreenju nauke i tehnike u svetu. Ocenjeno je da Pupin spada u red najveih duhova XIX i XX veka. Umro je u Njujorku 12 Marta 1935 na 61-godinjicu kada je krenuo iz Hamburga za Ameriku.

Pronalazak Telegrafije i Rezonatora

Pupin se opredelio za izuavanja telegrafije i telefonije u okviru svojih predavanja studentima. Ve 1893 skrenuo je na sebe svetsku panju primenivi svoje kondenzatore i princip rezonancije kod podmorskih kablova, ime je reio problem primene naizmenine struje u viestrukoj telegrafiji. Svojim patentima broj 519346 707007, 707008 i 640515 ostvario je telegrafisanje vie poruka preko jedne ice (1). Bilo je sporova oko priznavanja Pupinovog prioriteta, ali njegova je prednost bila u injenici to je nakon podnoenja patentnih prijava o istima drao javna predavanja sa eksperimentima, a struni asopisi u Americi i Evropi donosili su komentare o istima. Pupinovi kalemovi svestrano su prihvaeni u svetu, po emu je Pupin poznat i dan danas. Pupin je uspeno prodao svoj patent 640616 Markonijevom drutvu, iako je isti primenjen mnogo kasnije.

Prvi pupinizovani podvodni kabel postavila je firma Simens 1906 na Bodenskom jezeru, na duini od 20 km, a 1924 na Bermudskoj obali u duini od 200 km. Uskoro, zatim, postavljen je kabel na duini 4500 km, kojim je prenoeno 1700 znakova/min. Pupin je svoje podvodne kablove zatitio patentom br. 652230 od 14 Decembra 1899, a ve 19 Juna 1900 isti je priznat i otkupila ga je nemaka firma Simens, prema kome je postavila liniju Berlin-Postdam na duini 32.5 km i Berli-Magdeburg 150 km. Tokom 1915 godine izgraena je linija Njujork-San Francisko 5000 km na kojoj su prvi razgovarali Aleksandar Graham Bel i njegov pomonik. Tako je poeo Pupinov uspeh (1). Tokom Prvog svetskog rata usavrio je telefonske veze za komuniciranje sa avionima tokom letenja, za ega mu je priznanje uruio lino predsednik Sjedinjenih Drava Harding 14 Oktobra 1922.

Sekundarni Rentgenski Zraci

Otkrie Rentgenskih zraka objavljeno je u decembru 1895. Pre toga sa istima je eksperimentisao Nikola Tesla, ali im nije pridavao znaaja, nainio je snimak svoje ake i ostavio ga u fioku, nije mu se urilo da isto patentira. Pupin se odmah zainteresovao za njihovu primenu i ve u Februaru 1896 nainio svoje snimke na aci jednog pacijenta, ija je ruka bila puna same. Doktor je odmah izvrio operaciju i izvadio svu samu. Tako je poela njihova primena u medicinske svrhe. U svojim eksperimentima Pupin je postavio fotografsku plou iza fluoroescentnog zastora i time skratio rentgensko snimanje sa tadanjih sat vremena na svega nekoliko sekundi. Potvrdio je i postojanje sekundarnih rentgenskih zraka. Pupin je tvrdio da iz ozraenog tela izlaze novi zraci, koji nisu reflektovani ''h-zraci'' i isto publikovao ve 6 Aprila 1896 dopisom Akademiji nauka. Kasnije su sekundarni h-zraci nali ogromnu primenu kako u medicini tako i u atomistici. Svaki element ozraen ovim zracima reflektuje zrake odreene talasne duine, karakteristinog spektra, pa se time odreuje sastav ozraenog materijala. Danas data metoda nalazi primenu i u vasionskim istraivanjima.

Pupin je u svojoj 43-oj godini 1901 promovisan za redovnog profesora, a mnoge svetske akademije nauka biraju ga za svoga redovnog ili dopisnog lana i univerzieti mu dodeljuju poasne doktorate nauka.Odnosi izmedju Pupina i Tesle

O odnosima izmeu Pupina i Tesle dokumentovano i detaljno pie Mark Seifer (Marc J. Seifer) u svojoj knjizi ''Wizard, The Life and Times of Nikola Tesla, Biography of a Genius", Carol Publishing Group 1999 (2). 21 Januara 1890, prilikom izbora Tesle za potpredsednika Amerikog udruenja elektroinenjera, u diskusiji je uestovao i Pupin. Zastupao je primenu naizmeninih struja i stekao Teslino priznanje. Kako se upravo bio vratio iz Evrope nije bio informisan o nesporazumuma izmeu Edisona i Vestinghausa. Neto kasnije, istraujui ko je stvarno autor polifaznih sistema, po Tesli, vezao se za pogrene ljude i ''zapetljao se'' (2). Predavanjem u Bostonu podelio je sluaoce na pristalice i protivnike naizmeninih struja. Na njegovu sreu meu pristalicama se naao Elihu Tomson, koji e ga kasnije spasiti kada su ga protivnici pokuali izbaciti sa univerziteta. Pupin je jedne prilike tvrdio da ga je Tesla pogreno shvatio, kojom prilkom je dolo do razmimoilaenja pobratima. Pupin je Teslu pozivao na svoja predavanja, ali ih je Tesla izbegao. Govorei pohvalno o Tesli Pupin je, u jednom svom govoru, pohvalio i Dobrovolskog i Brauna za praktinu primenu Teslinih izuma, ali je na to Tesla kasnije reagovao da su ta dvojica pokrali njegove izume. Tesla je Pupinu zamerao i za njegovo slabo znanje maternjeg srpskog jezika. Za Teslu se znalo da je bio izuzetno oseajne prirode, a Pupinu je zamerao i za irenje pogrenih informacija.

U svojoj autobiografiji Pupin je detaljno opisao naizmenine struje, pomenuvi Teslino ime samo jednom na 396-oj strani (2). Kada je Tesli dodeljivan poasni doktorat na Kolumbia i Jel univerzitetima Pupin je izrazio svoje neslaganje sa istima (2). Ipak, data priznanja su Tesli dodeljena. I kada je Tesla 1892 najavio mogunost slanja visokofrekventnih struja na neograniene udaljenosti i isto patentirao, a istovremeno potvrdio mogunost slanja telefonskih poruka posredstom transatlantskog kabla, Pupin se takoe ovome protivio. Tada je Pupin poeo da istrauje amerike patente i 10 Februara 1894 i sam podneo patentni zahtev iz vielinijske telegrafije, napisavi: ''Tvrdim da sam ja prvi koji ini praktini pokuaj primene vielinijske telegrafije''. Negativan odgovor na svoj patentni zahtev dobio je nekoliko meseci kasnije od Dona Sejmura, navodei odbijanje prema prikazu iz Teslinog lanka o eksperimentima sa naizmeninim strujama. Sejmur je u daljem prikazu naveo da je Pupin samo multiplicirao nekoliko Teslinih kola, to se ni u kom sluaju nije moglo prihvatiti za patent. Pupin je za svoju tvrnju angaovao advokata i vodio spor sa Patentnim biroom punih 6 godina, sve dok se Sejmur nije penzionisao.

Mark Seifer (2) navodi, na strani 168 svoje knjige, da je Tesla eksperimentisao sa h-zracima nekoliko godina pre Rentgenovog otkria, ali im nije pridavao znaaj. Nazvao ih je edougraf (shadowgraphs), imenom koje je uzeo od Sorena Kirkegarda, koji ih je opisao u svom eseju "Eather / Or" (2). Pupin je pronalazak h-zraka primio kao najznaajniji pronalazak u njegovom ivotnom veku i odmah je pristupio njihovom istraivanju, o emu je bilo rei napred.

Po povratku Tesle iz Kolorada, u Njujorku je boravio Markoni i traio da odri predavanje o bezinom prenosu. Teslin komentar bio je: ''Kada sam ja poslao talase oko sveta iz moje laboratorije u Koloradu Markoni je eksperimentisao sa mojim ureajima i to neuspeno''. Jo jednom je Markoni boravio u Njujorku tvrdei da je on prvi poslao signale oko sveta, na ega je Tesla komentarisao:''Kada sam otiao da vidim Markonija on je saznao da sam tu, razboleo se i odloio predavanje''. Ipak, posredovanjem Pupina Markoni je predstavljen Tesli u naunom klubu, kojom prilikom je Pupin bio veoma raspoloen zbog penzionisanja Dona Sejmura iz Patentnog biroa. Boravei u Teslinoj laboratoriji Markoni je izrazio sumnju u rad transformatora, a Tesla mu je odgovorio: ''Vreme e pokazati gospodine Markoni''. Tom prilikom Pupin se ponudio Markoniju za konsultanta, a Markoni je od njega traio i susret sa Edisonom, kako bi od njega izvukao saznanje o slanju poruka iz voza tokom kretanja. Pupinu je data uloga posrednika odgovarala, a ba tih godina poeo je dobijati materijalna sredstva za svoje patene. U Junu 1900 dobio je od AT&T $3000, a dogovoreni iznos bio je $200,000. Time se Pupin materijalno obezbedio za dugi period vremena, za ega je Mark Seifer rekao da je Pupin bolje razumeo Tesline principe od samoga Tesle (2). On takoe navodi da je Tesla bio svestan piratskih delatnosti Markonija i Pupina i Markonija je nazvao parazitom i mikrobom opake bolesti. Kada je Markoni pripremao odailja na Nju Faundlendu pitali su Pupina da li veruje u uspeh, on je odgovorio: I most certainly do" (svakako da). I pored svih nesuglasica sa Teslom Markoni je ak doao da vidi njegov toranj u Vardenklifu, sa koga je Tesla nameravao slati energiju od 10 miliona konjskih snaga, to je dvostruko vie od snage celokupnih Niagarinih vodopada. A kada ni Morgan nije mogao da povea trokove dovretka tornja, poto je i sam bio zapao u finansijske tekoe, Tesla je napisao erfu: ''Kombinacija Edison-Pupin-Markoni zadali su mi ogromne tekoe''. A kada je Pupin pozvan da svedoi u sporu Tesla-Markoni, Pupin je napisao: ''Ja sam pronaao bezinu telefoniju pre Tesle i Markonija'' (2). Prema Teslinoj tubi kod ''Druri Kuper'' dokazano je da je Tesla jo 1897 izvrio eksperiment prenosa poruke od Hjustona do Vest Pointa (oko 30 milja) pred oko 3000 zvanica, svih struka, a da je Markoni podneo patent br. 763772 tek 10 Novembra 1900. Teslini pateni nose brojeve 645576 i 649621 od 2 Septembra 1897. Zatitu Teslinih patenata izvrio je lino Don Sejmur, zbog ega je odbio Pupin zahte za isto, a Markonijev patent priznat je tek 1904, nakon to je Sejmur bio penzionisan (2). Odlukom Vrhovnog suda Sjedinjenih Amerikih Drava br. 6369 od 21 Juna 1943 Markonijev patent je oboren, u korist prvenstva Teslinog pronalaska, kome je data prednost. Na alost, za Teslu je ova odluka dola suvie kasno, on je preminuo 7 Januara 1943.

Stanko Stoiljkovi, Ambasador Jugoslavije u Americi, seao se Tesle, koga je prvi put sreo u parku iza biblioteke, gde je hranio dva bela goluba sa dlana. Od tada su odravali prijateljske odnose tokom narednih 10 godina. Kao i mnogi Srbi Stoiljkovi je bio nesrean zbog razlaza izmeu Tesle i Pupina. Nastojao je da ih priblii, ali je stekao utisak da to nisu eleli ni jedan ni drugi. Mark Seifer, na strani 437 svoje knjige, pie da je Pupin ak brisao Teslino ime sa njegovih pronalazaka i upisivao svoje (2). A kada se Pupin razboleo 1935 godine, zamolio je Stoiljkovia da privoli Teslu da ga poseti, kako bi se pomirili pre njegove smrti. Tesla je molbu prihvatio, ali samo u prisustvu Stoiljkovia i kada je uao u bolesnikovu sobu uzeo je Pupina za ruku i upitao ga: ''Kako ste moj stari prijatelju''? Pupinova poslednja elja je bila ispunjena, ostao je bez rei, bio je veoma emotivan i tiho je plakao. Ostali posetioci su ih ostavili nasamo, a uskoro zatim Pupin je umro. Bilo je to 12 Marta, na 61-u godinjicu Pupinovog polaska iz Hamburga za Ameriku. Tesla je takoe prisustovao Pupinovoj sahrani. Dva srpska velikana oprostili su jedan drugome za sve nesuglasice oko ovozemaljskih pronalazaka da bi im due poivale mirno u besmrtnom nebeskom raju, venosti. Neka je obojici veliko hvala i vena slava za doprinose oveanstvu i ugled koji su podigli srpskom narodu.

Priznanja

Pupinov rad je priznat od strane mnogobrojnih univerziteta, koji su mu dodelili pocasne diplome. On je posedovao sesnaest takvih diploma. Dodeljeno mu je:

* The Elliot Cresson Medal of the Franklin Institute (1902)* The Hobort Prize of the French Academy (1916)* The Edison Medal of the American Institute of Electrical engineers (1920)* The Medal of Honor of the Radio Institute of America* The Gold Medal of the American Institute of Social Sciences* The Washington Award of the Western Society of Engineers (1928)

Bio je predsednik:

* The Radio Institute of America* The New York Academy of Sciences* The American Institute of Electrical Engineers* The American Association for the Advancement of Science

Bio je clan mnogih akademija i naucnih drustava. Bio je pocasni doktor mnogih univerziteta u svetu. Proglasen je za pocasnog doktora Beogradskog univerziteta i Zagrebackog univerziteta.

Dobitnik Pulicerove Nagrade

Pupin je 1923. godine objavio svoju autobiografiju "Sa pasnjaka do naucenjaka" (u originalu From Immigrant to Inventor). Za tu knjigu 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu. Prvi put na srpskom jeziku, u prevodu M. Jeftica, knjiga je objavljena 1929. godine. Ona se i danas smatra jednom od najzanimljivijih autobiografija. Predlazemo Vam da je procitate, a pocinje poglavljem:

STA SAM DONEO AMERICI

Kada sam se iskrcao pre cetrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u dzepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila nista drukcija. Mladi doseljenik, kao sto sam tada bio ja i ne pocinje nista dok ne potrosi sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrosio na jedan komad pite od sljiva, sto je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje sljiva, a vise kostica!. A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo vise vremena da ih utrosim, verovatno na slicne stvari, a borba za opstanak koja me je ocekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreca da se ovde iskrca bez prebijene pare u dzepu; za mladog coveka uopste nije nesreca biti bez novaca, ako se odlucio da sam sebi krci put samostalnom zivotu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teskoce sa kojima bi se sukobio.

Doseljenik koji je vican raznim vestinama i zanatima, a telesno je sposoban da izdrzi naporan rad, s pravom zasluzuje posebnu paznju. A sta moze pruziti mladi doseljenik koji nema para u dzepu, nije vican bilo kakvom poslu, nema zanat i ne poznaje jezik zemlje u koju je dosao? Ocigledno nista. A da su pre cetrdeset osam godina postojali ovi sadasnji propisi o useljavanju, ja bih verovatno bio vracen natrag. Medjutim, ima izvesnih stvari koje mlad doseljenik moze doneti ovoj zemlji, a koje su mnogo dragocenije od svih onih koje danas propisuje zakon o useljavanju. A sta sam ja, kada sam se 1874. godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokusacu da odgovorim na ovo pitanje pricom o svom zivotu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

Moje rodno mesto je Idvor, a ova cinjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne moze naci ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austro-Ugarskoj, a sada je vazan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajunu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine trazili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti cinjenicu da je stanovnistvo Banata srpsko, narocito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me licno i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti. U Idvoru nijedna nacija, osim srpske, nije nikada zivela. Stanovnici Idvora bili su oduvek zemljoradnici, a vecina od njih bila je nepismena u doba moga detinjstva. Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali citati ni pisati. Tu se namece pitanje: sta je mogao decak od petnaest godina, rodjen i odgojen pod takvim okolnostima, bez ikakvih sredstava doneti Americi ako bi se nasle zakonske mogucnosti da mu se dozvoli useljavanje? Ali ja sam tada verovao da nosim Americi takve vrednosti da ce mi se dozvoliti useljavanje, pa sam se prilicno iznenadio kada sam primetio da na mene niko ne obraca posebnu paznju kada sam se iskrcao.

Od kada se pamti, idvorski Srbi su se smatrali bracom Srba u Srbiji, koji su se nalazili samo na nekoliko puskometa dalje od Idvora, na juznoj strani Dunava. Vedrih dana iz Idvora se jasno moze videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila nesto posebno, izgledala je kao da uvek podseca Srbe u Banatu, kako ih Srbi iz Srbije motre okom punim nezne paznje...