MIŠELUELBEK

Pokoravanje

MichelHouellebecqSoumission

I

„Graja ga dovede u Sen-Silpis; članovi hora su se razilazili; crkva ćesvakičasbitizatvorena.Trebalojedapokušamdasemolim,rečeonsebi;boljebimitobilo,negodasedimnastoliciisanjarimzabadava;ali,dasemolim?Neosećamželjuzatim;proganjamekatoličanstvo,vrti mi se u glavi od tamjana i voska, vrzmam se naokolo, do suzadirnutkatoličkimmolitvama,dosržiganutkatoličkimpsalmodijamaipesmama. Gadim se svog života, umorio sam se već od sebe, aliodavdedoklesamjastigaopadonekogdrugogživota-e,imalobitumnogodaseide!Semtoga...semtoga...akoseiosećamuznemirenoutimcrkvicama,čimiznjihizađempostajemneosetljivponovo,suv.Usuštini, rečeonsebiustajući,pa sezaputi izanekolikonjihkoji,podbudnimokomcrkvenjakovim,iđahupremavratima,usuštini,menijesrce skorelo, i dima se nahvatalo na terevenkama, nisam ja višenizašta.”

(Ž-K.Uismans,Naputu)

Svihtihgodinamojetužnemladosti,Uismansmijebiosaputnik,verniprijatelj;nijednomnisamposumnjaounjega,nijednomsenenađohuiskušenjudaganapustim,nidaseokrenemnekomdrugom;aonda,jednogpopodnevaumesecujunu2007,poštosamdugočekaoidugooklevao, možda i malo više nego što je prihvatljivo, konačno predkomisijom Univerziteta Pariz IV - Sorbona odbranih doktorskudisertaciju pod naslovom Žoris-Karl Uismans, ili izlazak iz tunela.Počevodsutradanujutro(ilimožebitipočevvećodtevečeri,nemogupouzdanodatvrdim,jertovečeposleodbranedisertacijeproveosamsâm,u vrlo alkoholisanomstanju), shvatio samda je jedandeomogživotaokončan,idajetajdeoverovatnobioonajnajbolji.

Tako to biva u ovim našim društvima, još zapadnim isocijaldemokratskim, tako tobiva sa svimakoji završe studije, s timštovećinanjihtoganijesvesna,barneodmah,budućihipnotisanajal’željom za novcem, jal’,možda, potrošačkom žudnjom, kako hoće tokod onih primitivnijih, onih kod kojih se razvila žešća zavisnost odpojedinih proizvoda (oni su manjina; kod većine, kod onihpromišljenijih i staloženijih, razvija se jednostavna opčinjenostnovcem,tim„neumornimProtejem”),hipnotisana,dakle,itojošviše,željomdasedokaže,dasebistvoripoložajudruštvunakojemćejojzavideti u jednom svetu koji oni, puni nade, zamišljaju kao svet ukojem vlada takmičenje, oni, podjareni obožavaoci raznorodnihikona: sportista, modnih kreatora, internet portala, glumaca,manekenki.

Izrazličitihpsihološkihrazloga,ukojenitisamstručannitiželimdublje da zalazim, osetno se udaljavam od takve šeme. Dana prvogaprila 1866, kada mu je bilo osamnaest godina, Žoris-Karl Uismanszapočeo jekarijeruu svojstvu činovnika šesteklasepriMinistarstvuunutrašnjihdelaivera.Godine1874.objavioje,osopstvenomtrošku,prvuzbirkupesamauprozi,Kutijasazačinima,okojojsevrlomalopisalo izuzmemo li jedan članak, izrazito bratski nastrojen, Teodora

de Banvila. Počeci Uismansovi nisu, kako se vidi, ni po čemu biligromoglasni.

I tako je tekaonjegov činovnički život, a uznjega i život uopšte.Trećeg septembra 1893. dodeljena mu je Legija časti za zasluge uobavljanju javne funkcije. Penzionisan je 1898, kada se - pošto suUismansu konačno odobrili zahtev za odlazak u penziju iz ličnihrazloga - navršilo trideset godina otkako je stupio u službu. Umeđuvremenu jeuspeodanapišeknjigenaosnovukojih sam,poslevišeod jednogveka, togčovekapočeodadoživljavamkaoprijatelja.Mnogo se stvari, i previše,moženapisatioknjiževnosti (a ja se, kaoakademskigrađaninspecijalizovanutojoblasti,smatramprvenstvenomerodavnimdao tomegovorim).Učemu jeknjiževnost,kaoglavnaumetnostZapadakojigasneprednašimočima,tolikospecifična-nijenimaloteškoodrediti.Kaoiknjiževnost,imuzikamožedaizrazijedanpreokret, emocionalni obrt, tugu ili sveprožimajući zanos; kao iknjiževnost,islikarstvomožedanaszadivi,danasnavededanasvetpogledamo drugačijim očima. Ali jedino književnost u vama budi toosećanjekontaktasdrugimljudskimduhom,satimduhomunjegovojsveukupnosti, sa svim njegovim slabostima i veličinom, njegovimograničenjima,niskostima, fiks-idejama, verovanjima; sa svimeonimšto taj duh podbunjuje, zanima, uzbuđuje ili odbija. Jedino vamknjiževnostmožeomogućitidastupiteukontaktsduhompokojnika,ito na način neposredniji, potpuniji i dublji nego što biste to postiglivodeći razgovor s prijateljem; koliko god neko prijateljstvo biloduboko idugovečno,nikadaseu jednomrazgovorunećemootvorititako potpuno kao što to činimo pred praznim listom, obraćajući senepoznatomprimaocu.Sdrugestrane,naravno,kadajeoknjiževnostireč,značajsvakako imaju lepotastila imuzikalnostrečenica;dubinaautorovog promišljanja i originalnost njegovih misli takođe se nemoguzanemariti;alipisacje,presvega,ljudskobićeprisutnousvojimknjigama, i da li to ljudskobićepiše veomadobro ili veoma slaboukrajnjojlinijiinijemnogovažno;suštinajeutomedaonopišeidajeprisutno u svojim knjigama (čudo te su za jedno tako jednostavnostanje, na prvi pogled tako neuočljivo, a u zbilji i te kako vidljivo,filozofirazličitihškolapokazalitakomalointeresovanja;ljudskabića,unačelu,zarazlikuodkakvoće,posedujujednakukoličinusebe-svasubića,uprincipu,manje-višeistoprisutna;stoganijepukiutisak,sa

distanceodnekolikovekova,dase,kakostraniceodmiču,habaštivodiktiranovišeduhomvremenanegoli čistom individualnošću; jer izatog dela stoji jedno nesigurno biće, koje se s vremenom pretvara uanonimnu utvaru). Isto tako, kad volimo neku knjigu, mi pre svegavolimonjenogautora,iosećamopotrebudagaupoznamo,dasanjimprovodimo dane. A za tih sedam godina koliko sam radio nadisertaciji,jasamživeouUismansovomdruštvu,unjegovommalteneneprestanomprisustvu.RođenuUliciSiže,stanovaouulicamaSevriMesje,UismansjeumrouUliciSen-Plasid,dabigapotomsahranilinagroblju na Monparnasu. Gotovo čitav svoj vek proveo je unutargranica pariskog Šestog arondismana; isto važi i za njegovprofesionalniživot,tojestneštovišeodtridesetgodinaprovedenihukancelarijamaMinistarstvaunutrašnjihdelaivera.IjasamutovremestanovaouŠestomarondismanuuParizu,ujednojvlažnojihladnoj,apre svega izrazito mračnoj sobi - prozori su gledali na majušnodvorištance,jošmalopakaonekorudarskookno,takodasamvećodjutramoraodapalimsvetlo.Siromašansambioutovreme,idamijetadzapalodaučestvujemunekomodonihispitivanjajavnogmnjenjakojamalo-malopa „merepulsmladih”, bez ikakve sumnje bih svoježivotne uslove opisao kao „vrlo teške”. Pa ipak, kad sam odbraniotezu,ikadjesvanuonovidan(ilimoždavećteistevečeri),prvoštomijepalonapametbilojedasamizgubioneštoneprocenjivo,neštoštoviše nikada neću naći - slobodu. Godinama su mi poslednji ostaciumiruće socijaldemokratije omogućavali (posredstvom stipendije,sistema popusta i socijalnih olakšica, osrednjih, ali po cenamapristupačnihobrokauuniverzitetskomrestoranu)da sve svojedaneposvetim aktivnosti koju sam sam odabrao: slobodnomintelektualnomdruženju s jednimprijateljem.Kao što je to, spunimpravom, primetio Andre Breton, Uismansov humor predstavljajedinstvenprimervelikodušnoghumora,kojičitaocastavljaupozicijuda bude korak ispred samog pisca, pozivajući ga, zapravo, da seunapred naruga piscu i tom preobilju žalopojnih, grozomornih ilipodsmeha dostojnih opisa. Od te velikodušnosti ja sam se okoristiobolje nego iko drugi, dok samnosio porcije remulade sa celerom iiipirea od bakalara na metalnim bolničkim poslužavnicima koje jeuniverzitetskirestoranBilijedelio zlehudimkorisnicima (onimakoji,očito, nisu imali kuda, koji su, bez sumnje, bili odbijeni u svim iole

pristojnim univerzitetskim restoranima, ali koji su ipak imalistudentskukarticuzamenzu,jertoimnikonijemogaooduzeti),isvevreme maštao o Uismansovim pridevima, otužan sir, strašan prag,zamišljajući i njega kako uzima jedan od tihmetalnih poslužavnika,poputzatvorskih,kakveonnikadanijenivideo,iodmahbihseosetiomalo manje nesrećnim, malo manje usamljenim u univerzitetskomrestoranuBilije.

Alisvemujetomedošaokraj;svršenoje,generalno,bilosmojommladošću. Sada sam (i to ubrzo, očigledno) morao da se suočim sprocesom profesionalne afirmacije. Čemu se ama baš ni najmanjenisamradovao.

Univerzitetske studijeuoblastiknjiževnosti, kao što znamo,nevodepraktično ničemu, izuzev u slučaju onih studenata koji sunajobdarenijizatodaisamipostanuuniverzitetskiprofesoriuoblastiknjiževnosti - tu smo, sve u svemu, suočeni sa situacijom priličnokomičnom,gdesistemzajediniciljimasvojuvlastitureprodukciju,uzprocenatotpadaodpreko95%.Samimtim,studijeknjiževnostinikomne škode i mogu, štaviše, da predstavljaju jednu, istina neveliku,prednost. Jedna mlada devojka koja konkuriše za radno mestoprodavačice kod Selina ili Ermesa, po prirodi stvari bi, na prvommestu,trebalodavodiračunaosvomspoljašnjemizgledu;alidiplomailimasteruoblastisavremeneknjiževnostimoglibijojdobrodoćikaosvojevrstan kec iz rukava koji samome poslodavcu,mimo praktičneosposobljenosti kandidatkinje, jemči da ova raspolaže izvesnomintelektualnom agilnošću zahvaljujući kojoj bi eventualno mogla danapredujeukarijeri-pričemuseuvidu,poredostalog,imaičinjenicadajeknjiževnost,kaotakva,uvekpodrazumevalaodređenupozitivnukonotacijuusferiindustrijeluksuza.

Što se mene tiče, ja sam sebe video kao nekoga ko društvu„najobdarenijihstudenata”istinapripada,alikaomarginalac.Napisaosam jednu dobru disertaciju, toga sam bio svestan, i očekivao samjavnupohvalu;paipak,prijatnosumeiznenadilejednoglasnečestitkečlanova komisije, a posebno mi je drago bilo kad sam pročitaoobrazloženjekomisije,kojejebiloodlično,sveusamimhvalospevimatakoreći;imaosam,utomsmislu,dobreizglededa,ukolikotobudemželeo,dobijemzvanjevišegpredavača.Mojživot je, sveusvemu,popredvidivoj jednoličnosti i plitkosti, i nadalje ličio na život koji jeUismansvodionekihvekiporanije.Prvegodinepunoletstvaproveosamnauniverzitetu;tućuverovatnoprovesti iposlednje, i tomoždana istom univerzitetu (što u stvarnosti i neće biti slučaj; zvanja samstekao na Univerzitetu Pariz IV - Sorbona, a postavljen sam zapredavača na Univerzitetu Pariz III, nešto manje prestižnom, ali

smeštenomuPetomarondismanu,na sveganekoliko stotinametaraodmogstarogfakulteta).

Ja, u stvari, nisam bio stvoren za prosvetnog radnika - petnaestgodina kasnije, sam tok moje karijere potvrdiće da od početkazapravo nisam bio za to. Nekolika iskustva s mentorskim radom, ukojisamseupuštaonebihlisvojživotpodigaonavišinivo,vrloranosumeučvrstilauuverenjudajeprenošenjeznanjauvećinislučajevanemoguće,dasurazlikeizmeđuljudskihinteligencijaekstremne,idaništa ne može ni da otkloni, pa čak ni da ublaži tu temeljnunejednakost.Onošto jemožda jošsamododatnopogoršavalostvari,janisamvoleomlade-čakniuvremekadaseizamenemoglorećidapripadam njihovom taboru. Činilo mi se da sama ideja mladostipodrazumeva izvestan entuzijazam u pogledu života, ili možebitiizvestanbunt,asvetopraćenojednim,najblažerečeno,neodređenimosećanjemnadmoćiuodnosunageneracijukojusu timladipozvanida zamene; ja tako nešto nikada ni izbliza nisam osetio. Pa ipak, umladostisamimaodrugove-ili,preciznijidabudem,bilojetunekihkolega s kojimami nije bilo nezamislivo da između dva predavanjaodemnakafu ilinapivo. Imaosam,naprvommestu, ljubavnice- ili,kakosmotozvaliutovreme(moždaseisadtakokaže)-ženske,kojesammenjaonajmanjejednomgodišnje.Ti ljubavniodnosiodvijalisuse po manje-više nepromenjivoj šemi. U njih se stupalo početkomjesenjeg semestra, za vremementorskog rada, ili prilikom razmenebeležakasapredavanja,ili,opet,unekojodonihbrojnihprilikakadase ljudi druže, a koje su tako česteu studentskomživotu, i čiji nagliizostanakodmahpoulaskuuprofesionalniživotvećinuljudskihbićabaciusamoćukojajekolikozaprepašćujućatolikoiradikalna.Potombisetiodnosirazvijaliutokucelegodine,noćibismoprovodiliilikodjednoga ili kod drugoga (najčešće, u stvari, kod njih, zato što bi seispostavilodajetajsumračni,štoćerećinezdraviambijentmojesobeneugodanzaljubavnesastanke),itususeodigravaliiseksualniaktovi(nazadovoljstvokoje je, kako ja želimdamislim,biloobostrano).Akadbismosevratilisletnjegraspusta,daklenapočetkunoveškolskegodine, tim vezama bi došao kraj, skoro uvek na inicijativu tihdevojaka. One bi svaki put doživele nešto preko leta, takav bi miizgovordale,najčešćebezpribližnijegobjašnjenja;bilo je ionihkojesu, bez sumnje, manje vodile računa o mojim osećanjima, pa bi

konkretno rekle da suupoznale nekoga. Da, i šta onda? Pa i ja samneko.Njihovaobjašnjenja, zasnovananačinjeničnomstanju,meni suse činila nedovoljnim; one zaista jesu, što ja ne negiram, upoznalenekoga;ali toštosu tomsusretupridavaledovoljnoveliku težinudazbognjegaprekinunašuvezuiupusteseutu,novuvezu-tovećnijebiloništadrugonegoprimenamodela ljubavnogponašanjakoji jeuistimahimoćanisamposebirazumljiv,itimmoćnijištosevišesamposebipodrazumeva.

Poljubavnommodelukoji jepreovladavaoudobamojemladosti(a ništa mi ne daje povoda da pomislim kako su se stvari, umeđuvremenu, bitno promenile), od mladih ljudi se očekivalo da,posle jednog kratkog perioda seksualnog lutanja, koji otprilikeodgovara dobu što prethodi adolescenciji, počnu da ulaze u duželjubavneveze,obeleženestrogommonogamijom,kao idaseokrenuaktivnostima koje nisu isključivo seksualne, već i društvene (izlasci,vikendi, letovanja). Ni ti odnosi još sami po sebi nisu značili ništakonačno,aliihjesvakakotrebalosmatratinekomvrstomšegrtovanja,da mladi nauče šta je to ljubavna veza, i nekom vrstom stažiranja(kojeseu tovremeodigrava inaprofesionalnomplanu,kaouvodustupanjeuprvuslužbu).Ljubavnevezerazličitedužine trajanja (onejednogodišnje su se, po mom viđenju stvari, mogle smatratiprihvatljivima), zatim ukupan broj tih veza (prosek od deset dodvadeset nametao se kao razumnapribližna vrednost) - smatralo sedakrozsvetočovektrebadaprođeprenegoštoće,poputnekakveapoteoze, dosegnuti tu vrhovnu vezu, vezu koja će ovoga puta pokarakterubitibračnaikonačna,kojaćezaishodimatirađanjedeceizasnivanjeporodice.

Savršena ništavnost ove šeme prikazaće mi se u svom pravomobliku tekmnogokasnije, zapravo teknedavno, kadami se ukazalaprilika da u razmaku od nekoliko nedelja slučajno upoznam prvoOreliju, apotomSandru (s tim što samubeđendani susreti sKloe iViolennebiosetnouticalinamojezaključke).OdčasakadsamkročioubaskijskirestoranukojisambiopozvaoOrelijunavečeru,shvatiosamdame čeka jednokatastrofalno veče. Iako smopopili dvebocebelogirolegija-piosam,zapravo,uglavnomja-iztrenutkautrenutakbivalomi jesve teže,aod jednogmomenta ineizvodljivodaodržimrazuman nivo srdačnosti u opštenju. Iako to ni samome sebi nisam

mogao da objasnim, učinilo mi se najednom nekako neotesanim ibezmalonezamislivimdau tomrazgovoruprizivamnekezajedničkeuspomene.OčiglednojebilodaOrelijadotogačasanijeuspeladauđeu dužu vezu, da su sporadične avanture u njoj izazivale sve većegađenje,idajenjensentimentalniživotnapredovaoupravcukonačneitotalnepropasti.No,onajeipakpokušavala,ilije,unajmanjuruku,jednompokušaladaostvarivezu, alibezuspeha - shvatio sam tonaosnovuraznihindicija-agorčinaijetkostskojimajepominjalasvojemuške kolege (došli smo, šta ćete, i do toga da pričamo o njenojprofesiji - bila je, inače, zadužena za komunikacije u jednominterprofesionalnomsindikatuvinaraizBordoa, imnogojeputovala,naročito po Aziji, u svrhu promocije vrhunskih francuskih vina) nasurovsunačinotkrivaledajeuživotugadnonadrljala.Iznenadilomeje, stoga, što me je ipak pozvala, trenutak pre nego što će izaći iztaksija, da „popijemo još po jedno”; ova je, rekoh sebi, stvarno naizmaku snaga, i već onog trenutka kad su se vrata lifta zatvorila zanama ja sam znao da se ništa neće dogoditi, da ne osećam nikakvuželju čak ni da je vidim golu, da bih, štaviše, to radije izbegao, alisvejedno, do toga je ipak došlo, imeni je jedino ostalo da potvrdimono što sam već unapred osećao: nije ona nadrljala samo naemocionalnom planu, nego je i njeno telo pretrpelo nepopravljivuštetu, zadnjica i grudi behu ostale tek smršale, smanjene, mlitave ioklembešene mesnate površine, i nju više niko nije, i niko je više inećesmatratiobjektompožude.

MojručaksaSandromprotekaojepomanjeilivišeistomšablonu,uz pokoju varijaciju (restoran s plodovima mora, a ona - poslovnasekretarica u multinacionalnoj farmaceutskoj kompaniji), dok jezavršnica bila, kad se podvuče crta, istovetna, s tim što je Sandra -malopunijaivedrijaodOrelije-nameneostavilautisakneštomanjepoodmakletrošnosti.Jestetuganjenabilavelika,jestebilaneizlečiva,i ja sam znao da će mi na kraju sve otkriti; kao i Orelija, ona je usuštinibila jednaodonihpticaumazutu, pri čemu jeSandrauspelada sačuva, ako mogu tako da se izrazim, izraženiju sposobnost damrda krilima. Kroz godinu ili dve dići će ruke od svih bračnihambicija, njena još ne sasvim ugašena senzualnost nateraće je dapotraži društvo mladih muškaraca, postaće ono što se u mojojmladostizvalokuguarka,itoće,očigledno,potrajatinekolikogodina,

desetakunajboljemslučaju,prenegoštojesplašnjavanjenjeneputi,ovogaputabespovratno,neodvedeutrajnusamoću.

Mogao sam ja, kad mi je bilo dvadeset godina, u vreme kad mi sedizao bez obzira na neposredan povod, a ponekad i bez ikakvograzloga, kadmi se dizao, na neki način, u prazno, i da se nađem uiskušenju,dapoželimdaseupustimuvezu takvevrste,vezukojabimidonelauistimahvišezadovoljstvaimaterijalnekoristiodonihsastudentkinjama, i mislim da bih tada i bio u mogućnosti sve dapostignem,alisada,razumese,takoneštonijedolazilouobzir,jersadsumojeerekcije,kudikamoređe ineizvesnije, izričitozahtevale telačvrsta,gipkaibezmane.

Što semog sopstvenog seksualnog života tiče, prve godine posleimenovanja za višeg predavača na Univerzitetu Pariz III - Sorbonanisu dovele do vidnog pomaka napred. Nastavio sam, godinu zagodinom,daspavamsastudentkinjama -a činjenicadasam imsadabioprofesornijetubogznaštapromenila.Razlikaugodinamaizmeđumene imojih studentkinja bila je, bar u početku, vrlomala, a obrisiprestupa počeli su da se pomaljaju tek kasnije, i to više u sprezi smojim napredovanjem na univerzitetskoj lestvici, nego s mojimrealnim, pa ni prividnim fizičkim starenjem. Neštedimice sam sevajdio na toj temeljnoj neravnopravnosti polova; dok kodmuškarcaprocesstarenjatekvrlosporoutičenanjegoverotskipotencijal,kodžena do propadanja dolazi sa zaprepašćujućom brutalnošću, uperiodu od nekoliko godina, katkad i svega nekolikomeseci. Jedinapravarazlikauodnosunagodinekadsamstudiraobilajeutomeštosamsada,unajvećembrojuslučajeva,jabiotajkojijepočetkomnoveškolske godine stavljao tačku na vezu. Nisam to nipošto činio iznekakve kazanovštine, niti iz želje za neobuzdanim raskalašjem.Nasuprot mom kolegi Stivu, koji je zajedno sa mnom držaopredavanjaizknjiževnostiXIXvekastudentimaprveidrugegodine,jai nisam baš nešto žurio da, već od prvog dana jesenjeg semestra,pratim„pristizanje”novihbrucoškinja(sasvojimduksevima,konverspatikama i onim neodređenim kalifornijskim izgledom, svaki put bimepodsetile naTjerija Lermita u filmuPreplanuli, ono kad izlazi izsvojekućedabiprisustvovaodolaskunovetureturista). Izodnosas

timmladimdevojkamaistupaosamprvenstvenopoduticajemizvesneobeshrabrenosti, izvesnog umora; nisam se više osećao realno ustanju da održavam jedan ljubavni odnos, a pritom sam želeo daizbegnemsvakuobmanu,svakorazočaranje.Mišljenjemisemenjalou toku jedne školske godine, pod uticajem spoljašnjih i izrazitoanegdotskihfaktora-poduticajemnekekratkesuknje,sveusvemu.

A onda je i to prestalo. Krajem septembra oprostio sam se odMirijam, a sada je već bila sredina aprila, školska godina bližila sekraju, a ja njoj još nisam bio pronašao zamenu. Dobio sam zvanjeprofesorauniverziteta,mojaakademskakarijera time je,na izvestannačin, bila zaokružena, ali nemislimda se između togadvogamožepovućinekaparalela.Naprotiv,Orelijusamsreonedugopoštosamserastao od Mirijam, a posle Orelije i Sandru, i postojala je tu nekauznemirujuća, a i neprijatna, i neugodna veza. Jer sada, kad seprisećamtihdana,nemoguadanekažem:bilismomimnogoprisnijinegoštosmotogaisamibilisvesni,mojebivšeija,utimsporadičnimseksualnim odnosima kojima nije bilo suđeno da prerastu u dugeveze, već su se završavali ostavljajući nas u sličnom stanju, lišeneiluzija.Zarazlikuodnjih,janikomenisammogaodaotvorimdušu,jerrazgovoriointimnomživotunedopustivasutemaumuškomdruštvu;muškićepričati0politici,oknjiževnosti,ofinansijskimtržištimailiosportu,većuzavisnostiodsvojeprirode;oljubavnomživotućećutati,doposlednjegdaha.

Jesamlijatako,stareći,postaožrtvanekevrsteandropauze?Stimsevećmogloizaćinakraj,ijaodlučih,čistodamisrcebudenamestu,davečeriprovodimna Jupornu, koji jeprethodnihgodina izrastaouporno sajt od ugleda. Rezultat je, u prvo vreme, bio više negoumirujući. Juporn je izlazio u susret fantaziji normalnih muškaraca,okupljenih sa svih strana planete, a ja sam bio - videlo se to već uprvihnekolikominuta - čovekkoga jekrasilaapsolutnanormalnost.Nije to, istina, bilo odmah tako očigledno, budući da sam veliki deosvogživotaposvetioproučavanjupiscakojijeneretkosmatrannekomvrstom dekadenta, oko čije seksualnosti je, uostalom, ostalo dostatoga nerazjašnjenog. Prva iskustva vratila su mi spokoj. Ti filmovi,koliko fenomenalni (snimala ih je ekipa iz Los Anđelesa, i tokompletna, rasvetljivač, scenografi i kamermani) toliko i bedni, alisvakako vintage (nemački amateri), zasnivali su se na nekoliko

istovetnih i dopadljivih scenarija. U jednom od najzastupljenijih,muškarac (mlad?, star?, obe verzije su postojale) pustio bi penis dablesavovisiizgaćailikratkihpantalonica.Dvemladežene,nekadovenekad one rase, nameračile bi se na ovu nedoličnost, nikako neodustajući od nauma da organ oslobode njegovog privremenogzaklona.Neštedimicebigasaletelebesomučnogadraškajući,asvetouduhukolegijalnostiiženskogsaučesništva.Penisbiprelazioizustauusta,jezicisuseukrštalikaolasteuletu,lakozabrinuteutmurnimjužnimnebesimaSeneiMarne,doksepripremajudanapusteEvropuikrenuusvojezimskohodočašće.Onajmuškarac,potpunoporažentimuznesenjem,izgovaraojesamobledereči;kodFrancuzazastrašujućeblede („U, jebote!”, „U, jebote, svršavam!”, to se, manje-više, i možeočekivati od naroda kraljeubica), a kudikamo lepše i žešće kodAmerikanaca („O, bože!”, „O, Isuse Hriste!”), osetno zahtevnijih, kodkojihjesvetoličilonanaredbudasenipoštonesmetnusumadaroviBožji(felacija,pečenopile);ono,kakobilodabilo,dokmisedizao,imenije,zaekranomiMacaodpedesetpetcentimetara,svebilodobrodaboljenemožebiti.

Otkako sam stekao zvanje profesora, smanjen broj predavanjaomogućiomijedasvesvojedužnostinauniverzitetusabijemujedandan-sredu.Prvosam,odosamdodesetsati,studentimadrugegodinedržao predavanje o književnosti XIX veka - u isto vreme, Stiv je ususednomamfiteatrupredavanjeizisteoblastidržaoprvojgodini.Odjedanaest do jedan čekalo me je predavanje za master 2, odekadentnimpesnicima i simbolistima.Potomsam,od trido šestpopodne, vodio seminar na kome sam odgovarao na pitanjadoktoranada.

Voleosamdasednemumetromalopresedamsati,nebihlisebistvoriokratkotrajnuiluzijudapripadamonoj„Francuskojkojaustajerano”, onoj zemlji radnika i zanatlija, ali u tome sam bio bezmalousamljen, jer bih na kraju to predavanje od osam sati održao predmaltene pustom salom, okružen zbijenom grupom Kineskinja,ozbiljnihihladnih,kojesuneštomalogovorilemeđusobom,anikadanisakimdrugim.Čimbidošle,popalilebisvojesmartfone,dasnimeceo tok predavanja, što ih nije sprečavalo da u isto vreme hvatajubeleškeuvelikesveske21x29,7centimetarasaspiralom.Nikadamene bi prekidale, nikada nijedno pitanje ne bi postavile, i ta dva sataproteklabi takodanakrajunebih imaoutisakda jenastavauopštepočela. Po završetku predavanja, našao bih se sa Stivom, koga jeodslušalo bilo otprilike isto toliko studenata - s tim što u njegovomslučajunisubileKineskinje,negogrupapokrivenihMagrebljanki,kojesu,međutim,bileistotakoozbiljne,istotakonepristupačne.Zvaomejegotovosvakidandaidemsnjimnapiće-najčešćenačajodnane,upariskuvelikudžamiju,kojasenalazilanekolikoulicaodfaksa.Nisamvoleoničajodnanenipariskuvelikudžamiju,niStivanisambogznakakovoleo,alibihmuipakpraviodruštvo.Ibiomije,cenim,zahvalanšto sam išao snjim, zato što generalnonijeuživaopoštovanjemeđukolegama, štaviše,mogao se čovekupitati kako seuopšte izborio zamesto višeg predavača a da ništa živo nije objavio, ni u jednom

važnijemčasopisu,pačakniudrugorazrednom,osimonepraznjikavedisertacije o Rembou, a to je lažna tema kakve nema, kako mi jeobjasnilaMari-FransoazTaner,takođenašakoleginica,inačepriznataspecijalistkinja zaBalzaka;ponjenimrečima,oRembou jenapisanohiljade i hiljade disertacija na raznim univerzitetima po Francuskoj,frankofonim zemljama i drugde, Rembo je, verovatno najrabljenijatemadoktorskihdisertacijausvetu,izuzevmoždaFlobera,takodajedovoljno iskopati dve-tri stare disertacije, odbranjene na nekimuniverzitetimauunutrašnjosti,iuzetimaloodove,maloodone,nikoto,uostalom, inemožeposledaproveravašta jeodakleuzeto,nikonemanisredstava,paniželjedaseupuštauiščitavanjestotinahiljadastranicakojesuonjemunapisalistudentibezimenaiprezimena.Stivjezasvojuvišenegouspešnuuniverzitetskukarijeru-opetporečimaMari-Fransoaz-mogaodazahvalitomeštopasemacumajkeDeluz. Imoždajetakoibilo,makolikosečovekiznenadiokadtočuje.Onakoplećata, kratke sede kose začešljane uvis i nastavnim planomneumoljivo utemeljenim na gender studies, Šantal Deluz, rektorkauniverziteta Pariz III - Sorbona, meni je bar ličila na stoprocentnulezbejkuu sirovomstanju, ali ko zna,možda sam i grešiouproceni,moždajeonapremamuškarcimasamoosećalagnevkojiseispoljavaokrozdominatorskefantazije,amoždajenjuprisiljavanjefinogaStiva,s njegovim lepim i bezazlenim licem, kosom srednje dužine,kovrdžavom i nežnom na dodir, da klekne među njene jake butinedovodilodonekihdotadneznanihekstaza.Bilokakobilo,nisamtogaprepodneva,udvorištučajdžiniceprivelikojdžamijiuParizu,mogaodaseoslobodimtihslikadoksamgagledaokakocevčiodurnenargilesaromomjabuke.

Kao i obično, Stiv je pričao o izboru novih profesora i razvojunjihovihkarijeraunutaruniverzitetskehijerarhije, ineverujemdajeikada uopšte načeo bilo koju drugu temu. Toga prepodneva bio jezaokupljen izborom u zvanje višeg predavača jednogdvadesetpetogodišnjegtipa,autoradisertacijeoLeonuBloau,koji je,po njemu, imao „odnose s identitetskim pokretom”. Pripalio samcigaretudadobijemnavremenu, svevremesepitajući šta limusveovoznači.Uistomtomtrenutkupalomijenapametdaseunjemutobudičoveklevice,aondasamuspeodaseurazumim:tajlevičarštosekrijeuStivubiojedubokousnuo,iiztogsnanećegatrgnutinikakav

događaj manjeg značaja; da bi se to desilo, moralo bi da dođe dopolitičke smene u strukturama koje rukovode visokim školstvom uFrancuskoj. Možda je to, nastavio je Stiv, bio znak, to što je AmarRezki, poznat po radovima o antisemitski raspoloženim piscima spočetka XX veka, postavljen za profesora. A opet, insistirao je on,konferencija na kojoj su se okupili rektori univerziteta nedavno jedovedena u vezu s operacijom bojkota razmene s izraelskimistraživačima, koju je svojevremeno bila inicirala grupa engleskihuniverziteta.

Iskoristivši trenutak kad se on usredsredio na nargile, koje suneštoslabovukle,diskretnosampogledaonasatizaključiodajetekpola jedanaest, što će reći da ću teško moći da se izvučem odavdepozivajućisenatodamiubrzopočinjedrugopredavanje,alitadamina pamet pade kako da razgovor skrenem u drugom pravcu, a dapritomizbegnemvećerizike;većnekolikosedmica,naime,pričaloseo projektu starom najmanje četiri-pet godina, a u vezi s izgradnjomsvojevrsnereplikeSorboneuDubaiju(iliuBahreinu,iliKataru,stalnosamihbrkao).MogućnostrealizacijesličnogpoduhvatarazmatranajeisOksfordom,budućidajesamdugiistorijatnašihdvajuuniverzitetaočito bioprivlačannekoj tamopetromonarhiji.U takvoj perspektivi,koja je svakako obećavala realne finansijske mogućnosti jednommladom višem predavaču, možda je on sada razmišljao o tome dapređeutaborkojizauzimaanticionističkepozicije?Ištalijemislio,dabihjamogaoimatibilokakvoginteresadazauzmemististav?

Uputio sam Stivu jedan okrutno upitni pogled - nije tog dečkakrasilaneštonaročitovelika inteligencija, lako jebilodestabilizovatiga,imojpogledjebrzodelovaonanjega.

-KaostručnjakzaBloaa-stadeondazamuckuje-tisvakakoznašštoštaotojantisemitskojstruji,otompokretuidentiteta...

Ja na to uzdahnuh, iscrpljen već; Bloa nije bio antisemita, a janisamniblizunekakvogstručnjakazaBloaa.Dolaziosam,razumese,u situacijedagovorimonjemudoksamsebavioUismansom,a idaporedim njihovu upotrebu jezika, što je bila jedna od tema jedinogmog dosad objavljenog rada,Vrtoglavice neologizama - bez sumnjevrhunca mojih intelektualnih, ovozemaljskih napora, koji su, usvakom slučaju, naišli na odlične kritike u Poetici i Romantizmu, ikojima verovatno i dugujem izbor u zvanje profesora. Doista, veliki

brojstranihrečikojepronalazimokodUismansanisuneologizmi,većretke reči ustupljene specifičnom vokabularu pojedinih zanatskihesnafa,ilipaknekimregionalnimžargonima.Uismansje,takvajebilamojateza,ostaodokrajanaturalista,vodećiračunaotomedaugradistvarni, narodni govor u svoje delo, može biti da je on, štaviše, uizvesnom smislu ostao onaj mladi socijalista koji je svojevremenoprisustvovaovečerimauMedanukodZole,idasvevećiprezirkojijegajiopremaleviciipaknikadanijeuspeodaizbrišeprvobitannjegovotporpremakapitalizmu,novcuisvemuonomeštojemoglodaličinagrađanske vrednosti, jer on je bio jedinstveni primerak hrišćanskognaturaliste, dok je Bloa, s druge strane, neprestano žudeo zakomercijalnim i društvenim uspehom, te je i svoje neologizmeneumornotražiosamozatodabise izdvojio,dabisenametnuokaonekakvo duhovno svetlo na meti progonitelja, nepristupačan svetu,što ga je i navelo da se opredeli za mističko-elitističku poziciju uknjiževnojsredinisvogavremena,dapotomnikakonebiprestajaodaseiščuđavasvomneuspehuiravnodušju,moždaisasvimlegitimnomuostalom, na koje su njegove kletve nailazile. Bio je to, zapisao jeUismans, „jedan nesrećan čovek, čija je gordost uistinu đavolska, amržnja - nesamerljiva”. Od samoga početka, meni je Bloa ličio naprototiplošegkatolika,kodkogasuveraipoletdobijalikrilatekondakadmuseukažeprilikadasepremasvojimsagovornicimaodnosikaopremaprokletima.Jasampakuvremedoksampisaodisertacijubioukontaktusraznimkatoličko-rojalističkimkrugovimanalevicikojisuobožavali Bloaa i Bernanosa, prikazujućimi čas ovo čas ono rukomispisano pismo, pre nego što će mi priznati da nemaju ništa, aliapsolutno ništa da mi ponude, nikakav dokument koji lako ne bihmogao da pronađem i sam u arhivama kojima i inače ima pristupcelokupnauniverzitetskajavnost.

-Tisi,izvesno,natragunečega...PročitajponovoDrimona-rekohja ipak Stivu, više da ugodim čoveku, i on me pogleda poslušno inaivno,kaodetekojegledadaućari.Naulazuusaluzapredavanja-bio sam naumio da toga dana govorim o Žanu Lorenu - bila su seisprečila tri tipa, svi tu negde oko dvadeset godina, dvojica Arapa ijedancrnac;naoružaninisubili,iizgledalisupriličnomirno,nijebiloničegpretećegunjihovomdržanju;paipak,ometalisudrugedauđuusalu,ibiosamdužanneštodapreduzmem.Staosamprednjih-njima

je, svakako, bilo predočeno da izbegavaju provokacije, da se spoštovanjemodnosepremanastavnomosobljunafakultetu,ilisamsebaremjanadaodajetako.

- Ja sam profesor na ovom univerzitetu, moram sada da držimpredavanje - rekoh im tonom odlučnim, obraćajući se svima, kaogrupi.Odgovoriomijecrnac,saširokimosmehomnalicu:

- Nema problema, gospodine, mi baš došli da vidimo sestre... -uzvration,paumirujućimpokretomrukepokazanaamfiteatar.Štosesestaratiče,bilesutusamodvedevojkeporeklomMagrebljanke,kojesu sedele jedna pored druge, u gornjem levom delu amfiteatra,odeveneucrneburke,očijuzaštićenihprozračnimvelom,ivišenegonepristupačne,dakle,takojemeniizgledalo.

- E pa, dobro, videli ste ih... - zaključih ja prostosrdačno. - A sadmožetepoći-istrajah.

- Nema problema, gospodine - odgovori mi on, sad sa još širimosmehomnalicu,paseokrenuiode,azanjimidrugadvojica,kojinijednujedinurečnisuprozborili.Tekštojetrikorakanačinio,crnacseokrenupremameni.

- Mir neka je s vama, gospodine... - reče mi tada, blago senaklonivši.

„Dobro sam prošao...”, rekoh sebi zatvarajući vrata sale. „Ovogaputa sam dobro prošao.” Nisam ni znao šta sam u stvari mogaoočekivati, ali kolale su glasine o napadima na prosvetne radnike uMiluzu, u Strazburu, u Eks-Marseju i Sen-Deniju, s tim što ja nikadanisam sreo nekog napadnutog kolegu ili koleginicu i, u dubini duše,nisamu tepričezapravoniverovao;odStivasam,štaviše,čuoda jepostignut sporazum između pokretamladih selefija i univerzitetskihvlasti,ipoStivuserezultatnajboljeogledaoutomeštovećpunedvegodinenisimogaodavidišprotuveidilerekakosemuvajuokoškole.Da li jeu sklopu togsporazumabila i stavkakojomsepristup faksuzabranjuje jevrejskim organizacijama? O tome se tek tu i tamošuškalo, i teško je bilo proveriti informaciju, ali činjenica je bila daSavez jevrejskih studenata Francuske, od početka jesenjeg semestraprethodne godine, nije više bio zastupljen ni u jednom jedinomuniverzitetskom kampu u pariskoj regiji, dok je omladinska sekcijaMuslimanskogbratstvabilaprisutnagotovosvugde.

Izlazećispredavanja-štajetokodŽanaLorena,togogavnogpedera,koji je sam sebe nazivao enfilantropom,1 moglo da bude zanimljivodvema devicama u burkama; jesu li njihovi očevi upoznati s tačnimsadržajem njihovih studija? (književnost je ovde bila pogodna zažrtvenog jarca) - naleteo sam na Mari-Fransoaz, koja onda nabaciideju da ručamo zajedno. Taj dan će mi, izgleda, proteći u znakudruženja.

Dragamijebilatazabavnamatoranapast,čijaježeđzaabrovimabila jednostavnoneutoljiva;njendugiprofesorskistaž,kaoimestouraznim savetodavnim odborima, davali su tim njenim tračevimaposebnu težinu i značenje spramonih koji bimogli dopreti do ušijubeznačajnogStiva.Mari-Fransoaz seopredelila za jedanmarokanskirestoranuUliciMonž-bićemito,uistimah,ijedanhalaldan.2

Majka Deluz - krenula je Mari-Fransoaz u napad čim nam jekonobardoneo jela - sedikaopilotna izbacivomsedištu.Nacionalniuniverzitetskisavet,kojisesastajepočetkomjuna,vrloverovatnoćesmenitimajkuDeluzinanjenomestopostavitiRoberaRedižea.

Bacio sam ovlašan pogled na tažin3 s jagnjetinom i artičokama, prenegoštoću,zasvakislučaj,iznenađenopodićiobrve.Da,znam-rečeonanato-možetodaizgledapreterano,aliovovišenijesamoonojatebitimeni,ovdevećimamnekeizrazitorazgovetneodjeke.

Otišao sam do toaleta da neprimetno proverim šta ima novo nasmartfonu,svakakestvarimogusesadnaćina internetu,poslesamodva minuta potrage doznao sam da se Rober Rediže proslavio popropalestinskim stavovima, i da je on jedan od glavnih zagovornikabojkotaizraelskihakademaca;brižljivosamopraorukeprenegoštoćusevratitisvojojkoleginici.

Umeđuvremenumiseitažinmaloohladiobio,štojebaššteta.-Aneće sačekati izboredabi to završili? - upitah japosleprvog

zalogaja;tomiseučinilokaovaljanopitanje.-Izbore?Čemuizbori?Štabitomoglodapromeni?-Mojepitanje,

očigledno,inijebilobaštakovaljano.-Padobrosad,neznam,kroztrinedeljesupredsedničkiizbori...-Znaš i samda je togotovastvar,biće istokao2017,Nacionalni

front će ući u drugi krug, a levica će opet pobediti, ne vidim, zaista,zbogčegabiCNU4priređivaosebitakvupizdarijudačekaizbore.

-TrebauviduimatiirezultatMuslimanskogbratstva,aneznasekakav će taj rezultat biti. Ako pređu simbolični prag od dvadesetodsto,tobimoglodaseodrazinaodnossnaga...-Ovajiskaz,naravno,nije imao blage veze sa životom, devedeset devet odsto glasova zaMuslimansko bratstvo preliće se Socijalističkoj partiji, ne može tunikakvebitnepromenedabudeštosekonačnogrezultatatiče,alirečiodnos snaga uvek umeju da se nametnu u razgovoru, taj što takogovori čitao jeKlauzevica ili SunCua, a i onaj simbolični pragmi seprilično dopao; u svakom slučaju, Mari-Fransoaz je sad klimalaglavom kao da sam ja izrekao neku misao, i dugo je vagala svemogućeposlediceeventualnogulaskaMuslimanskogbratstvauvladuna formiranje struktura koje upravljaju univerzitetima; njenakombinatorskainteligencijabilajeupunomzamahu,ništavišenisamni slušao, očima sam pratio sled hipoteza na njenom markantnom,ostarelomlicu;trebasezanimatizaneštouživotu,rekohsebi,pitajućise za šta li bih to ja sam mogao da se zainteresujem sada, ako seispostavi da sam s ljubavnim životom zaista završio; mogao bih,možda, da upišem kurs iz enologije, ili da počnem da sakupljammaketeaviona.

Popodnevni mentorski rad bio je iscrpljujući, doktorandi su, sviredom,bili iscrpljujući,onisuvećbilipomalozagrizli,alimeninidokakve grižnje nije bilo, samo sam pokušavao da smislim koje ćuindijsko jelo te večeri zagrejati u mikrotalasnoj (Chicken Biryani?Chicken Tikka Masala? Chicken Rogan Josh?) dok budem pratiopolitičkudebatunakanaluFrans2.

Te večeri gostovala je kandidatkinja Nacionalnog fronta, ona jeiskazala svoju ljubav prema Francuskoj („ali kojoj Francuskoj?”,oponiralisujoj,neinsistirajući,istina,previšenatome,komentatoris

levogcentra), jasamsepitaodali jemojživotstvarnookončan,nijeto, ipak, još bilo sasvim izvesno, dobar deo večeri razmišljao sam otomedanazovemMirijam, imao samutisakdami jošnijebilanašlazamenu,uvišenavratasrelismosenafaksu,ionabimiuvekuputilapogledzakojibi semoglorećida je intenzivan,aliona je,kadmalobolje pogledam, oduvek i imala taj intenzivan pogled, čak i kad bitrebaloodabratiregeneratorzakosu,moždajeiboljedanetalasam,pametnijebimimoždabilodaseuključimupolitički život,militantiraznih formacija proživljavaju u ovo izborno vreme vrlo intenzivnetrenutke,dokja,nemaspora,venemovde.

„Srećnisuonikojisuzadovoljniživotom,onikojisezabavljaju,onikoji su zadovoljni”, tim rečima jeMopasan započeo članak koji je oromanuNasuprot objavio u časopisu Žil Blas. Književna istorija je,generalnogledano,bilasurovapremanaturalističkojškoli,Uismansjedobiopohvalezatoštoseotresao jarma,Mopasanovčlanak je,kakogodokreneš,dublji irazboritijiodonogakoji jeBloauistotovremeobjaviouCrnojmački.ČakiZoliniprigovori,kadihponovopročitaš,izgledajupriličnorazumni; istina jeda jeEsent,psihološki,ostao istiod prve do poslednje stranice romana, da se ništa ne dešava i da,štaviše, ne bi ni moglo da se desi u knjizi, da radnja, u izvesnomsmislu, ne postoji; ništa manje nije istina ni da Uismans ni u kojemslučajunebimogaodanapišenastavak romanaNasuprot, i da je toremek-delo zapravo jedan ćorsokak; ali nije li takav slučaj sa svimremek-delima? Uismans nije mogao, posle takve jedne knjige, daostane naturalista, i to mu je Zola pre svega i zamerio, dok jeMopasan, kao prvenstveno umetnik, ovu knjigu gledao najpre kaoremek-delo. Izložio sam ove ideje u jednom kratkom tekstu koji jeosvanuo u Žurnal de diznevjemist,5 što mi je bilo zaokupilo pažnjunekoliko dana, i to na način kudikamo bolji od onoga što je nudilapredizbornakampanja,premdameniunajmanjojmerinijeodvratilaodmislioMirijam.

Mora da je ona bila jedna zanosna gotik mala, u ne tako davnovreme dok je bila adolescentkinja, pre nego što će izrasti u mladudevojku prilično otmenu, crne kose podšišane na paž, izrazito belekože,tamnihočiju;otmena,alinaprostoseksi;i,presvega,kodnjesunagoveštajidiskretnogerotizmauvekbilivišeotvoreninegouzdržani.Kodmuškaraca, ljubavnijeništadrugonegozahvalnostzapriređeni

užitak, a meni niko nikada nije priuštio toliko zadovoljstva kolikoMirijam. Ona je umela da steže pičku kako hoće (nekad bi to bilosasvim lagano, skroz usporeno, neodoljivo pritiskanje, a onda bi to,opet, prešlo u kratke, žive, nestašne trzaje); s beskrajnomgracioznošću vrckala je dupetom pre nego štomi ga ponudi. Što sefelacija njenih tiče, ništa slično u životu nisam spoznao, svakom jepristupalakaodajojjeprviikaodaćejoj,uistimah,bitiiposlednjiuživotu. Svaki od tih felacija bio je sasvim dovoljan da život jednogmuškarcaučinivrednimživljenja.

Na kraju sam je pozvao, pošto samprethodno još nekolikodanaoklevao;dogovorilismosedasevidimovećistevečeri.

Nekadašnjimženskama idaljegovorimo „ti”, takav jeobičaj, ali zatoviše ne možemo da se poljubimo nego se samo cokimo. Mirijam jenosilakratkucrnusuknju,istotakocrnehulahopke,jasamjepozvaokodmenekući,nijemisebogznakako išlou restoran,ona jebacilaznatiželjan pogled na sobu pre nego što će sesti ukraj kanabeta.Suknjajojjebilastvarnokratka,aonasebilanašminkala,pitaosamjedalibipopilanešto,burbonjedan,akoimaš,reklaje.

-Neštosiovdepromenio...-rečeonaprogutavšigutljaj-alinikakonevidimštato.

- Zavese. - Bio sam namestio debele zavese, okernarandžaste, unekomotprilikeetno-fazonu.Kupiosamiprekrivačuistimtonovima,kojisamprebacioprekokanabeta.

Onaseokrenu,pakleknunakanabe,daboljezagledazavese.- Lepe su - zaključi najzad - vrlo lepe, štaviše. Ali dobro, ti si

oduvek imao ukusa. Za jednogmačo tipa, u svakom slučaju - ublažionapohvalu,pasedenakanabeiokrenuselicempremameni.

-Nesmetatikadkažemdasimačo?-Neznam,moždaijesam,paimoraobih,ustvari,dabudemneka

vrstamačotipa,ilitunegde;ja,zapravo,nikadanisambioubeđendaje pametno to što žene mogu da glasaju, što mogu da upisuju istefakultete koje imuškarci, da se bave istimprofesijama, i tako dalje.Sad,naviklismosevećsvinato,alidalijeto,usuštini,dobraideja?

Ona zaškilji, iznenadile su je ove moje reči, i nekoliko sekundiimaosamutisakdaionasebi,alizaista,postavljatopitanje,iondagapostavihijasebi,načas,prenegoštoćushvatitidaodgovor,ustvari,nemam,kao,uostalom,ninabilokojedrugo.

-Tisi,jelda,zapovratakpatrijarhata?-Nisam jani za šta, ti to dobro znaš, ali patrijarhat je, ako ništa

više od toga, barem opravdao svoje postojanje, hoću reći, kaodruštveni sistem on je opstajao takav kakav je bio, i živele su takoporodicesdecom,kojesutajsistemobnavljale,itonaveliko,ukratko

- išlo je nekako; ovde sadnemadovoljnodece, što znači da je stvarpropala.

-Da,teoretskigledano,tijesimačo,utonemanikakvesumnje.Alizato imaš prefinjen književni ukus: Malarme, Uismans, to teneizostavno udaljava od onog sirovogmačo tipa. Dodala bih tome itvoj ženski, abnormalan senzibilitet za materijale od kojih se pravinameštaj.Sdrugestrane,oblačišseapadrapa,iuvektako.Nekavrstagrandžmačolika,tobijošimoglodonekledadrživodu;alitinevolišZZ Top, oduvek ti je draži bio Nik Drejk. Rečju, ti si jednaparadoksalnaličnost.

Sipaosamsebijošburbonaprenegoštoćujojodgovoriti.Agresijaje često samo fasada iza koje se krije želja za zavođenjem, pročitaosamtokodBorisaSirilnika,aBorisSirilnikjetežak,tovamjejedanodonih tipova s kojima nema zezanja, što se psihologije tiče, tip znaznanje, neka vrsta Konrada Lorenca za ljudski rod, na tomu izađe.Čekajućimojodgovor,onajemaloraširilabutine,biojetovećgovortela,ipakjeovostvarnostimiunjoj.

- Nema u tome nikakvog paradoksa, nego ti primenjuješ ovdepsihologijuizženskihčasopisa,kojaje,ustvari,samojednatipologijapotrošača: buržuj-boem s razvijenom ekološkom svešću, razmetljivaburžujka, gej-frendli klaberka, satanik-štreber, tehno-zen, uostalom,svake nedelje smisle nešto novo. Ja na prvu loptu ne odgovaramnijednomodpotrošačkihprofilanatomrepertoaru,itojesve.

-Moglibismoda...Poštosevečerasviđamoponovoposlemnogovremena, možda bismo mogli bar da pokušamo jedno drugom dakažemonekelepestvari,akoseslažešsamnom?-Ovogaputaglasjujenamahoveizdavao,štojemeniišlonaživce.

-Jesiligladna?-upitahjedarasteramnelagodui,ne,onanijebilagladna,alitakoredovnobivapanakrajuuvekpojedemonešto.

-Hoćešsuši?-upitahponovo,ionato,naravno,prihvati, jerljudiuvek prihvate kad ih ponudiš sušijem, i najzahtevniji gastronomi, iženekojenajvišebrinuoliniji,postojitajnekiuniverzalnikonsenzusuvezistomamorfnomkombinacijomsiroveribeibelogpirinča,imaosamkodsebeflajerjednogdostavljačasušija, imnogojedosadantajflajerbiozačitanje,štaćemo,vasabilemakiilirolniceodlososa,meniništanijebilo jasno,a inijemibilodorazjašnjavanja,opredeliosamsezamešovitimeniB3ipozvaotelefonomdaporučim,moždaje,kad

podvučešcrtu,boljebiloda smootišliu restoran, akadsamspustioslušalicu, pustio samNikaDrejka.Usledila je nešto duža tišina, kojusam narušio ja, prilično glupavo, upitavši je kako joj ide na faksu.Pogledalamejeprekornoprenegoštoćemiodgovoritidajojneideloše, da razmišlja o master studijama u oblasti izdavaštva. Solakšanjemsammogaodaseprešaltujemnatemuopšteprakse,kojajoj je, uostalom, davala za pravo u pogledu izbora profesije: dok sefrancuska ekonomija i dalje punom parom raspadala, izdavaštvo sedobrodržalo,isveviše,čak,vajdiloudatimokolnostima,tolikodajeto bilo pravo čudo kad pomisliš samo da ljudima, u svem tombeznađu,preostajejedinodačitaju.

-Atebineštokaodaineidebašnajbolje.Alidobro,tisinameneuvek ostavljao takav utisak... - reče ona bez trunke zlovolje, sizvesnom tugom čak. Šta sammogao na to da joj uzvratim, teško jebiloparirati.

- Zar ti izgledam toliko deprimirano? - upitah je pošto smo opetmaloćutali.

- Ne, ne deprimirano, ali u izvesnom smislu to je nešto još gore,uvek je kod tebe postojala ta neka nenormalna iskrenost, tanesposobnostzakompromisbezkojegljudi,kadsesvesabere,nebimoglidažive.Recimo,naprimer,dasiupravuštosepatrijarhatatiče,dajetojediniodrživiobrazac.Nemavezeštojastudiram,štosamsenavikladasebesmatram individuom, ličnošćukojukrasi sposobnostdarazmišljaidonosiodlukeistokaomuškarac...I,štasamnombiva?Sadsamzabacanje?

Pravi odgovor glasio bi verovatno: „Da”, ali ja sam samo ćutao,nisam možda ni bio baš toliko iskren, ako ćemo pravo. Onaj sušinikakonije stizao. Sipao samsebi još jedanburbon, tomi jebiovećtreći. Nik Drejk je i dalje pevao o čistim mladim devojkama,starovremskim princezama. A ja ipak nisam imao želje da jojnapravim dete, ni da učestvujem u kućnim poslovima, ni da kupimkengur-nosiljku. Nisam želeo ni da je tucam, u stvari jesam maloželeo,ali sam isto takoželeopomalo idaumrem,nisamvišeni sambašbionačisto,počeosamvećdaosećamnekumučninu,štajestimrapidsušijem,majkumu?Trebalo je,u tomtrenutku,dazatražimodnjedamipopuši,tobinama,kaoparu,pružilodrugušansu,alijasamdozvolio da se nelagoda dobro ugnezdi među nama, i da raste, iz

sekundeusekundu.-Dobro,moždabiboljebilodajasadakrenem...-rečeonaposle

ćutanjakojejepotrajalonajmanjetriminuta.NikDrejkjeupravobiozavršio sa svojim jadikovkama, trebalo je da pređemo naNirvanineerupcije,ajaisključihmuzikuprenegoštoćureći:

-Akobašhoćeš...-Žaomije,stvarnomiježaoštosiovakav,Fransoa-rečemiona

kod ulaznih vrata, a već je bila mantil obukla - volela bih nešto dapreduzmem,alinevidimvišenisamaštabitomoglobiti,tinisihteodamipružišpriliku.-Iopetsecokismo,ijavišenisambiosigurandaćemoovajjazikadavišemoćidaprevaziđemo.

Sušijestigaonekolikominutaposlenjenogodlaska.Bilogajemnogo.

II

PoštojeMirijamotišla,ostaosamsâmvišeodnedeljudana;prviputotkako sam dobio zvanje profesora nisam bio sposoban da održimpredavanjausredu.Intelektualnivrhuncimogdotadašnjegživotabilisupisanjedoktorskedisertacije i objavljivanje knjige; od svega togabilojeprošlovećvišeoddesetgodina.Intelektualnivrhunci?Ilisamovrhunci? U to doba osećao sam se opravdanim. Sve što sam otadanapraviobilisukratkitekstovizaŽurnaldediznevjemisti,katkadtek,znatno češće, zaKnjiževnimagazin, kad bi se neki aktuelni događajpoklopiosmojomužomspecijalnošću.Tekstovisumibilijasni,britki,briljantni; bili su, generalno, hvaljeni, a urednici su voleli i to štopoštujemrokoveinikadnekasnim.Alidali jetobilodovoljnodabijedanživotbioopravdan?Savživotinjski svet,kao iogromnavećinaljudi živi a da nikada ne oseti ni najmanju potrebu za tomopravdanošću.Oniživezatoštožive,itojesve,takooniirazmišljaju;a onda, pretpostavljam, i umiru zato što umiru, i u toj je tački, unjihovim očima, i kraj cele analize. Ako ni zbog čega drugog, a onokaostručnjakzaUismansa,smatraosamseobaveznimdapostignembarmalčicevišeodtoga.

Kad me doktorandi pitaju kojim je redom najbolje pristupatidelima pisca kojem su odlučili da posvete disertaciju, uvek imodgovorimdasedržehronološkogreda.Nezbogtogaštoživotpiščevimaikakavstvarniznačaj;stvarjepreutomeštoslednjegovihknjigaprati neku vrstu intelektualne biografije, i poseduje svoju sopstvenulogiku. U slučaju Žoris-Karla Uismansa, naročito je bio naglašenproblemkoji se tičeromanaNasuprot.Kakočovek,pošto jenapisaodelo tako moćne originalnosti, delo koje će ostati jedinstveno usvetskojknjiževnosti,uopštemožedanastavidapiše?

Prvi odgovor koji će vam, naravno, pasti na pamet glasi: veoma,veoma teško. To se, uostalom, i vidi na primeru samog Uismansa.Nasukani, koji ide izaNasuprot, knjiga je koja će vas razočarati, a inijemoglobitidrugačije,aakoopštiutisakijestenepovoljan,akose

oseća stagnacija, pa i lagano opadanje, to ipak ne znači da nećeteuživatiučitanju,itoisključivozatoštoseautorvodiotomgenijalnomidejom: da u knjizi koja je bila osuđena na to da razočara ispričapripovestojednomrazočaranju.Itakojekoherentnostizmeđutemeinačinanakojijetemaobrađenaurodilaizvesnimestetskimskladom,rečju-dosađuješsemalo,alinastavišdačitaš,ipritomitekakodobroosećaš da nisu nasukani samo likovi iz romana za vreme njihovogčemernog boravka na selu, već i Uismans sam. Stiče se, maltene,utisak da on pokušava da se vrati naturalizmu (prljavom seoskomnaturalizmu,gdeseispostavljadasuseljacijošpodlijiipohlepnijiodParižana), samo da nije oniričkih zapisa koji - svaki čas prekidajućinarativ-činetajpokušajneubedljivim,aštivomtakvimdaseniukojifahnemožesvrstati.

Ono što će, naposletku, omogućiti Uismansu da već narednimsvojim romanom izađe iz ćorsokaka zapravo je jedna jednostavna,dokazana formula: uzeti centralnu ličnost, autorovogglasnogovornika,čijićemorazvojposlepratitiučitavomnizuknjiga.Sve sam ja to jasno izneo u svojoj disertaciji; teškoće sume skolilekasnije,poštojesredišnjatačkauDirtalovojevoluciji(asDirtalovom,i u evoluciji samogUismansa), od romanaTamodole, gde se već naprvim stranicama oprašta od naturalizma, preko dela Na putu iKatedrala, pa sve do Posvećenika - stavljena na prelazak urimokatoličkuveru.

Samo se po sebi razume da jednom ateisti nije lako da govori očitavomnizuknjigakojima jeglavna temaverskopreobraćenje; istobi tako nekome ko nikada nije bio zaljubljen, kome je osećanjezaljubljenosti potpuno nepoznato, teško bilo da se zainteresuje zaroman posvećen ovakvoj vrsti strasti. U odsustvu pravogemocionalnog srastanja s tekstom, osećanje koje se malo-pomalonameće ateisti suočenom s Dirtalovim duhovnim avanturama, snjegovim naizmeničnim povlačenjima i izlivima ljupkosti koji činepotkuposlednjatriUismansovaromana,biloje,nažalost,čistadosada.

Idoksamtakorazmišljao(upravosamsebioprobudio,ipiokafu,čekajući da svane dan), na pamet mi pade jedna krajnje neugodnazamisao: baš kao što je Nasuprot bio vrhunac književnog životaUismansovog,Mirijam je, izvan svake sumnje, predstavljala vrhunacmog ljubavnog života. Kako ću prebroditi gubitak ljubavnice?

Najverovatnijiodgovor:nećugaprebroditi.

U iščekivanju smrti, ostao mi je Žurnal de diznevjemist, narednisastanakredakcijetrebalojedaseodržikrozneštomanjeodnedeljudana.Bilajetuitapredizbornakampanja.Mnogemuškarcezanimajupolitika i rat, ali ja sam slabo cenio te izvore razonode, bio sampolitičankolikoitoalet-papir,itojebezsumnjebilašteta.Istinajedasu, kad sam ja biomlad, izbori bili krajnje nezanimljivi; pa ipak, i uosrednjoj „političkoj ponudi” bila su moguća iznenađenja. Jedankandidatlevogcentra,recimo,biranjeujednomilidvamandata,veću zavisnosti odnjegove ličneharizme,dabimupotom trećimandatbio uskraćen iz nejasnih razloga; tadabi se stanovništvo zasitilo togkandidata i, uopšte, levog centra, u prvi plan bi izbio fenomendemokratske smene, i birači bi na vlast doveli kandidata desnogcentra, koji će takođe, u zavisnosti već od toga kakvamu je narav,ostati jedan ili dva mandata. Zanimljivo, zapadne zemlje bile suizrazito ponosne na ovaj izborni sistem, koji je u suštini bio samopodelavlastiizmeđudvesuparničkebande,aponekadbistvariotišletoliko daleko da se povedu i ratovi kako bi se taj sistem nametnuozemljamakojepremanjemuneiskazujujednakooduševljenje.

Stvari su u međuvremenu postale nešto interesantnije uslednapredovanja ekstremne desnice, koje je ponovo pokrenulo većzaboravljene rasprave o fašizmu koje su izazivale jezu; ali tek su2017. stvari počele zaista da se pomeraju, u drugom krugupredsedničkih izbora.Svetskaštampa je,zblanuta,prisustvovala tomsramnom,aliaritmetičkineizbežnomspektaklu,reizborupredsednikalevičarauzemljikoja jebilasveotvorenijapremadesnici.Uperioduod nekoliko sedmica posle glasanja, zemljom je vladala neka čudnaatmosferaugnjetavanja.Kaonekobeznađekojegušičoveka,beznađeradikalno,alituitamoprošaranopokojimbuntovnimbleskom.Mnogisu se u tim danima opredelili za odlazak u izgnanstvo. Mesec danaposle objavljivanja rezultata drugog kruga glasanja, Muhamed BenAbes najavio je formiranje Muslimanskog bratstva. Prvi pokušajislama da zauzme mesto na političkoj sceni, Partija muslimanaFrancuske, propao je brzo zbog neugodnog antisemitizma njenogvođe, koji je, štaviše, bio odgovoran za uspostavljanje čvrstih veza s

ekstremnomdesnicom.Izvukavšipoukeizovogporaza,Muslimanskobratstvojevodiloračunaotomedasačuvaumerenupoziciju,takodasu i palestinsku stvar podržavali isključivo umereno, održavajućisrdačne odnose s verskim jevrejskim vlastima. Po uzoru namuslimanskepartijeuarapskimzemljama-ovajmodelje,uostalom,uFrancuskojvećprimenilaKomunističkapartija-ipolitičkodelovanjeu onom pravom smislu reči bilo je preneto na gustu mrežuomladinskihpokreta,kulturnihustanovaidobrotvornihudruženja.Uzemlji u kojoj je siromaštvo narodnih masa, iz godine u godinu,neminovnoraslo,ovamrežnapolitikaurodilajeplodom,omogućujućiMuslimanskombratstvudakrugsvojihpristalicaproširiiizvanstrogoverskih okvira, i uspeh je bio uistinu blistav: prema poslednjimispitivanjimajavnogmnjenja,zaovupartiju,odčijegjeosnivanjabiloprošlo samo pet godina, glasalo bi 21% glasača, što znači da ona ustopu prati Socijalističku partiju sa 23% glasova. Tradicionalnadesnicanebimogladaosvojivišeod14%,dokjeNacionalnifront,s32%glasova,ostaoubedljivoprvapolitičkastrankauFrancuskoj.

VećnekolikogodinajeDavidPižadasvažiozaikonu;nesamoštoje ušao u „vrlo zatvoren krug” političkih novinara (Kota, Elkabaš,Dijamel i njih još nekoliko), instancu koja je, kroz istoriju medija,smatranadovoljnovisokimnivoomzapraćenjedebatepredsedničkihkandidata između dva izborna kruga, već je sve svoje prethodnikeuspeodanadmašisvojomučtivompostojanošću,svojomstaloženošću,umećemdaneobraćapažnjunauvrede,dapreusmerisukobljavanjakoja bi počela da se otimaju kontroli, da im vrati prividdostojanstvenog i demokratskog sučeljavanja. KandidatkinjaNacionalnogfronta,kaoikandidatMuslimanskogbratstva,zajedničkisugaprihvatilikaosvojevrsnogarbitraunjihovomrazgovoru,kojije,izvesno,bioočekivansvišeinteresovanjanegobilokojinjihovsusretuočiprvogkrugaizbora,zatoštoće,ukolikokandidatMuslimanskogbratstva,čijajepopularnost,sudećipoistraživanjimajavnogmnjenja,istrajnoraslaodčasakadseuključioukampanju,uspedaosvojivišeglasovaodsvogprotivkandidataizSocijalističkepartije,izboriraspletdobiti u dotad neviđenom drugom krugu, sa sasvim neizvesnimishodom. Simpatizeri levice, uprkos u više navrata ponovljenimapelimaobjavljivanimunjihovojdnevnojiperiodičnojštampi,kojisusvevišedobijalipretećiton,idaljesubiliuzdržanisprammogućnosti

dasvojeglasovedajujednomkandidatumuslimanu;činilose,sdrugestrane, da su simpatizeri desnice, inače sve brojniji, uprkos izričitimizjavamadesničarskihvođa,spremnidaprekoračegranicuiudrugomkruguglasajuzakandidatkinju„nacionalne”opcije.Tojkandidatkinjije, dakle, zapalo da odigra jednu veoma važnu ulogu - najvažnijuulogunjenogživota,beztrunkesumnje.

Duel predsedničkih kandidata zakazan je bio za sredu, što meni ninajmanje nije išlo naruku; prethodnog dana bio sam kupio čitavasortiman indijskih jela za podgrevanje u mikrotalasnoj, kao i tributeljke običnog crvenog vina. Anticiklonske vazdušnemase bile sunalegle na prostor od Mađarske do Poljske, ne dozvoljavajućiatmosferskoj depresiji sa središtem nad Britanskim ostrvima da sepomera ka jugu; u celoj kontinentalnoj Evropi danima je trajaloneobično hladno i suvo vreme. Uza sve to, doktorandi sumi zasralidan svojim dokonim pitanjima, tipa zbog čega manje važni pesnici(Moreas/Korbijer/itd.)imajustatusmanjevažnih,izbogčegaihtonemožemo smatrati ravnopravnim s onim važnim pesnicima(Bodler/Rembo/Malarme,daubrzamstvari;ondaskačemonaovamo,doBretona).Dalekoodtogadaoninisuiskazaliinteresovanjezaovutemu, što se videlo po pitanjima dvojice doktoranada, mršavih iopakih, od kojih je jedan želeo disertaciju da posveti Krou, a drugiKorbijeru, a opet, nisu hteli ni tek tako da se opeku, odmah sam toprimetio,jersamosučekalištaćuimreći,nekaoprofesor,negokaopredstavnikinstitucije.Gledajućinekakodaizvrdam,preporučiosamimLaforga,kaosrednjerešenje.

I u toku samog predsedničkog duela nisu me mimoišla sranja,naročitozbogmikrotalasnekojajeotišlaumajčinu,počelajedaradina neki nov način (da se okreće punom brzinom, ispuštajući nekigotovopodzvučniton,adahranupritomuopštenezagreje),takodasam na kraju indijsku hranu morao da prespem u tiganj, i usputpropustio svu silu razmenjenih argumenata. Ali po onome što samuspeo da vidim, situacija se razvijala u jednoj gotovo prekomernokorektnojatmosferi,dvojekandidatazanajvišipoložajneštedimicesuse častili znacima poštovanja, čas jedno, čas drugo je iskazivaloneizmernuljubavpremaFrancuskoj,ostavljajućiutisakdase,manje-

više,okosvihpitanjaslažu.Uistomtrenutku,međutim,uMonfermejusu izbijali sukobi između militanata s krajnje desnice i jedne grupemladihAfrikanaca, koji su tvrdili danepripadajunijednoj političkojorganizaciji - sporadičnih incidenata je na teritoriji te opštine bilotokomceleproteklenedelje,aneposredanpovodbio jeskrnavljenjejednedžamije. Internet sajt jedneod identitetskihopcijaprethodnogdana je izvestio da su sukobi bili veoma nasilni, i da ima nekolikomrtvih - ali ministar unutrašnjih poslova odmah je demantovao tuinformaciju.Kaoštosutouvekčinili,predsednicaNacionalnogfrontai predsednik Muslimanskog bratstva, svako za sebe, izdali susaopštenje u kojem izražavaju energičnu osudu ovih kriminalnihakata. Dve godine behu prošle otkako su mediji objavili nekolikošokantnih reportaža, kad su izbili prvi oružani sukobi, ali o tome segovorilo sve ređe, i cela ta situacija kao da je nekako banalizovana.Godinamaveć,pa idecenijama,Mond, kao imahomsvi listovi levogcentra, dakle - sve novine, redovno su pobijale tvrdnje raznih„Kasandri”, koje su predviđale izbijanje građanskog rata izmeđumuslimanskihdoseljenikaiautohtonogstanovništvaZapadneEvrope.Kako mi je objasnio kolega koji predaje grčku književnost, ovaupotrebamita o Kasandri bila je, u suštini, baš zanimljiva. U grčkojmitologiji Kasandra je predstavljena, pre svega, kao veoma lepadevojka, „slična Afroditi zlatnoj”, piše Homer. Zaljubivši se u nju,Apolon joj daje dar proricanja, s tim da ona zauzvrat bude malonevaljala s njim. Kasandra prihvata dar, ali ne želi da se poda bogukoji joj, razbesnevši se,pljunepravouusta, takodanikonerazumeštaonagovori,nitipoverujeubiloštaštoonakaže.Kasandraproričedaće,redom,ParisotetiJelenu,daćeizbitiTrojanskirat,iupozoravasvojezemljakeTrojancenahelenskusmicalicu(čuvenog„trojanskogkonja”), pomoću koje će Grci osvojiti grad. Kasandru će ubitiKlitemnestra,štojeovaunapredbilapredvidela,kaoštojepredvidelaismrtAgamemnona,kojiunjenopredskazanjenijehteodapoveruje.Sve u svemu, Kasandra je simbol pesimističnih predviđanja koja seneprekidno ostvaruju, dok novinari levog centra, s obzirom načinjenično stanje, istrajavaju u trojanskom slepilu. Takva jednazaslepljenost,istorijskigledano,uopštenijenova;moglasesrestiikodintelektualaca,političarainovinaraiztridesetihgodinaXXveka,kadasu svi uglas iznosili uverenje da će se Hitler „na kraju prizvati

razumu”. Ljudima koji su živeli i napredovali u datom društvenomsistemuverovatnojeinemogućedasituacijusagledavajuizuglaonihkoji,budućidaseodtogsistemaničemunemogunadati,onjegovomuništenjurazmišljajubeznekogposebnogstraha.

Ali, istinu govoreći, nekoliko prethodnih meseci odnos medijaprema levom centru jeste se bio promenio; nasilje po predgrađima,međuetničkisukobi,osvemutomeuopštesenijepričalo,problemje,jednostavno, guran pod tepih, pa su čak i „Kasandre” prestali daopovrgavaju,takodasunakrajuionesameućutale.Ljudikaodasu,generalno, već bili umorni od te teme; u sredini u kojoj sam se jakretaodo tog zamoradošlo je još ranije negodrugde; biće „ono štomorabiti”,etonaštabisemoglosvestiopšteraspoloženje.Dolazeći,sutradan, na koktel koji svaka tri meseca organizuje Žurnal dediznevjemist,unapredsamznaodaćesukobiuMonfermejubititematek pokojeg komentara, ništa zanimljiviji od poslednjih političkihdebata vođenih uoči prvog kruga predsedničkih izbora, a dalekomanjeinteresantniodnajnovijedodeleuniverzitetskihzvanja.Večejebilo upriličeno u Ulici Šaptal, u Muzeju romantičnog života, čije suprostorijeiznajmljenezatupriliku.

OduveksamvoleoPlasSen-Žorž,njegovedelikatnefasadeustilubelepoka,pasamisadzastaonanekolikotrenutakaispredGavarnijevebisteprenegoštoćupoćiUlicomNotrDamdeLoreti,potom,skrenutiu Ulicu Šaptal. Kroz kapiju na broju šesnaest ulazilo se u kratkupopločanualeju,okruženudrvećem,kojajevodilapravokamuzeju.

Temperatura vazduha bila je prijatna, i dvostruka vrata behuširomotvorenapremadvorištu;uzeosamčašušampanjaprenegoštoćuseprošetatiizmeđustabalalipe,iubrzougledaoAlis,onajeradilakao viši predavač na Univerzitetu Lion III, specijalizovala se zaNervala,njenahaljinaodlaketkaninesaživimcvetnimmotivimabilaje upravo ono što nazivamo koktel-haljinom, pri čemu je meni,iskreno, uvek nekako izmicalo u čemu je zapravo razlika izmeđukoktel-haljineivečernjehaljine,alisamujednobiosiguran,atojedaće Alis u svakoj situaciji nositi prikladnu haljinu, i da će se, uopštegledano, ponašati na prikladan način; vrlo je ugodno bilo u njenomdruštvu, takodanina trennisamoklevao,nego jepozdravih iako jeupravo razgovarala s nekim mladim tipom ćoškastog lica, kožeizrazito bele, koji je nosio plavi blejzer i, ispod njega, majicu samblemomPariSen-Žermena,ananogamaimaopatike jarkocrveneboje, sveu svemubioodevenbizarno, ali vrloelegantno;predstaviomisekaoGodfroaLemperer.6

-Jasamjedanodvašihnovihkolega...-rečeonokrećućisepremameni,ijaprimetihdajeuzeoviskibezleda-upravosamprimljennaParizIII.

-Da,čuosamzavaš izboruzvanje,vistestručnjakzaBloaa,zarne?

- Fransoa je oduvek mrzeo Bloaa - umeša se Alis ležerno - a sobzirom na to da je stručnjak za Uismansa, on, očigledno, i pripadadrugomtaboru.

Lemperer se okrenu prema meni s iznenađujuće srdačnimosmehom,pabrzoreče:

- Znam ja za vas, naravno. Divim se, neopisivo, vašem radu oUismansu. - Zaćutao je načas, tražeći reči, neprekidnome gledajućiprodorno, i bilo jeu tompogledu zaistanečeg toliko intenzivnogdarekoh sebi kako tip mora da je našminkan, ako ništa drugo, bar jetrepaviceizvukaomaskarom,iimaosamutomtrenutkuutisakdaćemisaopštitineštovažno.Alisnasjeposmatralasnaklonošćuiblagimpodsmehom,kakoženeobičnoipraterazgovorizmeđumuškaraca,tučudnu rabotu koja uvek kao da balansira između pederastije idvoboja.Vrlojaknaletvetrauskomešautomkrošnjelipaiznadnašihglava.Utomtrenutkuzačuh izdaljine,kaokrozmaglu,nekipotmuozvukkojijeličionaeksploziju.

- Čudno je to - najzad će Lemperer - kako ostajemo bliski sautorimakojimasmoseposvetiliuranojmladosti.Pomisliobičovekda će, posle vek ili dva, strasti utihnuti, da ćemo, kao akademskigrađani,primitinekuvrstuobjektivnogpogledanaknjiževnost,itomeslično.Aeto,uopštenijetako.Uismans,Zola,Barbe,Bloa,svitiljudisuse među sobom poznavali, bili su u odnosima koje su krasiliprijateljstvo ili mržnja, sarađivali su, svađali se, i povest o njihovimmeđuljudskimodnosima zapravo je povest francuske književnosti; ami,sadistanceodprekojednogveka,misadareprodukujemoteisteodnose,ostajemovernionompiscukoji jenamanajdraži, ipripravnismoda,zbognjega,volimojednidruge,dasesvađamo,daseborimojedniprotivdrugihobjavljujućičlankesuprotstavljenihstavova.

- U pravu ste, ali i dobro je što je tako. To, u najmanju ruku,dokazujedajeknjiževnostjednaozbiljnastvar.

-Nikosenikadanebi ljutionasirotogNervala... -uskočiAlis,aliLemperer je nije ni čuo, cenim, jer i dalje me je gledao s istimintenzitetom,kaodagajenjegovasopstvenapričaprogutala.

-Visteoduvekbiliozbiljančovek-produžion-pročitaosamsvevašetekstoveuŽurnalu. Samnombaš inije takavslučaj. Ja sambioopčinjenBloaomkadmi jebilodvadeset godina, opčinjennjegovombeskompromisnošću, njegovom silovitošću, virtuoznošću u preziru iuvredi;alisvejeto,uvelikojmeri,bioijedanmodnifenomen.Bloamije služio kao nepobedivo oružje protiv XIX veka sa svom njegovomosrednjošću, s njegovom angažovanom glupošću, ljigavim njegovimhumanitarizmom;protivSartra,protivKamija,protivsvih tih lutana-rezervista;protivsvihtihformalistakojemorimučnina,takođe,protiv

novogromana,svihnjegovihapsurdnosti inedoslednosti.Dobro,sadmijedvadesetpetgodina;nisadnevolimniSartraniKamijanibilošta što liči na novi roman; ali i Bloaova virtuoznost mi je postalamučna, imoram da priznam da duhovna, sveta dimenzija kojom onispiragrlomenivišegotovoništaneznači.Sada,recimo,višeuživamuponovnom čitanju Mopasana ili Flobera - pa čak i Zole, bar nekestranice.I,naravno,vrlozanimljivogUismansa...

Imaovajnekišarmintelektualcadesničara, itopriličnozavodljiv,rekohjasebi,itajšarmćemuobezbeditijedanbardonekleposebanstatusnafaksu.Ljudemožetepustitidapričajunaširoko,onićeuvekbitizainteresovanizasvojusopstvenupriču,alitreba,ipak,uskočitisvremenanavreme,rećinešto,minimalno.BaciosampogledupravcuAlis, bez ikakvih iluzija, znao sam da nju ovo uopšte ne zanima, tajperiod, jerona jebilaekstremniFrühromantik.7Malo jenedostajalodapriupitamLemperera:„Jestelivivišekatolik,ilivišefašista,ilistemešavinatogadvoga?”,alisamsenekakopresabrao;izgubiosam,tusad već nije bilo zbora, svaki kontakt s intelektualcima s desnice,uopšte više nisam znao kako da uspostavim. Iz daljine do nasnajednomdoprenekizvuk-nekopraskanje,kojejepotrajalo.

- Štamislite, šta li je ovo? - upitaAlis. -Reklobi se kaodanekopuca... - dodade ona kolebljivo. Svi smo zaćutali, i ja toga časaprimetih da je u dvorištu utihnuo svaki razgovor, i da svi gledaju ulišće što šušti na vetru i osluškujudiskretne korakepo šljunku; višezvanicajenapuštalosalugdejeodržavankoktelilaganimkorakomsepribližavalo drveću, u iščekivanju. Dvoje predavača s Univerziteta uMonpeljeu prođoše tako pored mene, bili su uključili smartfone, ičudno ihnekakodržali, takodaekranbudeuhorizontali,kao rašljedanose.

-Nemaništa...-prošaputaojejedanteskobno-jošpričajuoG20.Akoovimisledaćeinformativniprogramidapokrivajudogađaje,

u grdnoj su zabludi, rekoh sebi, ni ove današnje, kao što juče nisuizveštavaliizMonfermeja;našlismoseutotalnommedijskommraku.

- Ovo je prvi put da se puca po Parizu - primeti Lempererneutralnim tonom. U istom trenutku opet se začula pucnjava, ovogaputavrlorazgovetno, ičinilosedasepucatunegde,blizu,aondajeodjeknula još jednaeksplozija,mnogojača.Svezvanicese istogčasaokrenušeutompravcu.Stubdimadizaosekanebuiznadzgrada;biće

dajepuklotamonegde,blizuPlasdeKliši.-Dobro,mislimdaće senašamala sedeljka završitiprenego što

smomislili...-rečeAlisopušteno.Mnogezvanicepokušavalesuutimtrenucimada telefoniraju; nekoliko njih krenulo je prema izlazu, alipolako, zastajkujući, kao da time žele da pokažu da i dalje vladajusobom,daninajmanjenisupodleglipanici.

-Možemorazgovordanastavimokodmene,akoželite -predložiLemperer. - Stanujem u Ulici kardinala Mersijea, to vam je ovde, ukomšiluku.

-JasutradržimpredavanjeuLionu,hvatamte-že-ve8ušestsati-rečeAlis-mislimdaćuipakdasevratimkući.

-Sigurnasi?-Da,čudnojeto,aliuopštesenebojim.Gledao sam je, pitajući se ima li smisla da insistiram, ali, nekim

čudom, ni ja se uopšte nisam bojao, bio sam, bez nekog posebnograzloga,ubeđendasesukobinećeširitidaljeodBulevaraKliši.

AlisintvingobiojeparkirannaugluUliceBlanš.- Nisam siguran da ti je to baš pametno, to što radiš - rekoh joj

poštosamjepoljubiouobraz-alidobro,pozovimekadstigneš.Onaklimnuglavomprenegoštoćepoći.- Izvanredna žena... - reče Lemperer. Klimnuh glavom,

razmišljajućiu tomčasuo tomekako ja,usuštini, ineznambogznašta oAlis.Uzuniverzitetskepočasti i razvoj karijere,mi kolege smomeđusobomrazgovaralijošjedinooraznimindiskretnimdetaljimauvezi za seksualnimživotom, i gotovonio čemuviše; što seAlis tiče,nikada nisam čuo ni najbleđi nagoveštaj u tom pogledu. Bila jeinteligentna,elegantna, lepa-kolikoli jegodinamoglaimati?Moždatunegde,otprilike,kaoja,izmeđučetrdesetičetrdesetpetgodina-aposvemusudeći,bilajesama.Biloje,ipak,malopreranodaokotogaištapokušavam,rekohsebiprenegoštoćusesetitidasam,zapravo,prethodnogdanarazmišljaoutompravcu.

-Izvanredna!-potvrdihja,nastojećidaodagnamtumisaoizglave.Pucnjava je u međuvremenu prestala. Zaputivši se Ulicom Bali,

koja je bila pusta u tom trenutku, prebacili smo se tačno u epohu ukojojsuživelinašiomiljenipisci,štojainatuknuhLempereru;gotovo

sveovezgrade, izvanrednosačuvane,poticalesu izvremenaDrugogcarstvailispočetkaTrećerepublike.

-Istinaje,čaksuiMalarmeovačitanjautorkomodržavanasasvimblizuovogmesta,uUliciRom...-odgovorion.-Avi,gdeviživite?

- Na Aveniji de Šoazi. Iz sedamdesetih godina XX veka. Ne takoupečatljivperiodnaknjiževnomplanu,bezsumnje.

-Jel’toonoštozovuČajnataun?-Tačnotako.JaživimusredKineskečetvrti.-Jednogadanatobimoglodaseispostavikaointeligentanizbor-

reče on sanjarski, posle dužeg razmišljanja. Upravo u tom trenutku,stigosmodouglaUliceKliši. Jastadoh,zaprepašćen.Stotinakmetarana sever odmesta gde smo stajali, vatra je besnela naPlas deKliši;raspoznavale su se karoserije automobila, kao i jedan autobus, sveugljenisano; statuamaršalaMonsea, impozantna i crna, izdvajala senasred togzgarišta.Nikogživognavidikunijebilo.Vladala je tišina,kojujenarušavalojedinozavijanjenekesirene.

-ZnatepričuokarijerimaršalaMonsea?-Pojmanemam.-RatovaojezaNapoleona.ProslaviosebranećibarikadenaKlišiju

odruskihzavojevačaosamstočetrnaeste.Akoćesevećetničkisukobiproširiti i unutar gradskih granica Pariza - nastavi Lemperer istimtonom-kineskazajednicaostaćeizvannjih.Čajnataunbitakomogaopostatijednaodmalobrojnihsavršenobezbednihpariskihčetvrti.

-Mislitedajemogućedasetakoneštodesi?Slegnuo je ramenima ne odgovorivši na pitanje. U tom trenutku,

sav zapanjen, ugledao sam dvojicu pripadnika jedinice za razbijanjedemonstracija, s automatimapreko ramena,uuniformamaojačanimkevlarom, koji su mirno silazili Ulicom Kliši u pravcu stanice Sen-Lazar. Živo su razgovarali, a nas nisu udostojili ni jednog jedinogpogleda.

-Onise... - tolikosambiosmetendanikakorečnisammogaodaprevalimprekousana-oniseponašajukaodaseapsolutnoništanedešava.

-Da...-zastaojebioiLemperer,zamišljenosečeškajućipobradi.-Vidite,teškojeuovomtrenutkurećištajeste,ilinije,moguće.Onajkobisadstaodavasuveravausuprotnobiobiiliglupakili lažov;niko,pomommišljenju,nemožeznatištaćesedešavatiunedeljamakoje

dolaze.Dobro...-produžionpoštoseopetnakratkobiozamislio-sadsmo sasvim blizu mene. Nadam se da će sve biti u redu s vašomprijateljicom...

Ulica kardinala Mersijea, tiha i pusta, završavala se kao ćorsokak,izlazeći na fontanu okruženu kolonadama. Sa svake strane, masivnitremovi,inanjimakamerezavideo-nadzor,gledalisukadvorištimaukojima jeraslodrveće.Lempererkažiprstompritisnualuminijumskupločicu, verovatno uređaj za biometrijsku identifikaciju; istog časapodiže se metalni zastor pred nama. U dnu dvorišta ugledah,delimičnosakrivenuizaplatana,jednuvilu,raskošnuiotmenu,tipičniprimerarhitektureizdobaDrugogcarstva.Pitaosamse:nećesigurnobiti da na ovakvommestumože da stanuje od onoga što prima kaovišipredavač;aodaklemu,onda?

Neznamzbogčegasamdotogačasabiozamišljaokakomojmladikolega živi u nekomminimalističkom, pročišćenom, pretežno belomambijentu.Nameštajje,naime,biousavršenomskladusastilomcelegrađevine; sve tapacirano svilom i baršunom, salon pun udobnihstolicaifotelja,postoljaukrašenaintarzijamaisedefom;zatim,jednaizrazito velika slika u pompeznom maniru, verovatno Bugeroovoriginal, suvereno je dominirala nad kitnjasto ukrašenim kaminom.Seo sam na otoman prekriven zelenim ripsom, pa se poslužiokruškovačomkojommejedomaćinponudio.

- Možemo da probamo da saznamo šta se dešava, ako ste za... -predložiomijeondokmijesipaopiće.

-Ne, ionakoznamdaničegnećebitiu informativnomprogramu.NaSi-En-Enumoždaibude,akoimatekablovsku.

- Pokušavao sam ja ovih dana; ništa ne daju na Si-En-Enu, ni naJutjubu ničeg nema, ali to sam i očekivao. Na Rutjubu puste pokojusliku, ono što ljudi mobilnima usnime; ali to je samo kad slučajnonaletite,aitubivadanedajuništa.

- Nikako mi nije jasno zbog čega su odlučili da zavedu totalnucenzuru;nijemijasnoštavlasti,ustvari,hoće.

- E, to je, po mommišljenju, jasna stvar: oni se mnogo boje daNacionalni front ne pobedi na izborima. A svaka slika nasilja po

gradovimasamobidonelanoveglasoveNacionalnomfrontu.Tosadekstremnadesnica,zapravo,pokušavadapodignetenzije.Očigledno,iovi tipovi po predgrađima reaguju kao iz topa; ali, ako malo boljepogledate, kad god se ovih poslednjih meseci negde napravi haos,ispadne da je sve počelo od neke antimuslimanske provokacije: ilioskrnavedžamiju, iliženupodpretnjomnaterajudaskinenikab,9 ilitakonešto,utomstilu.

-IvimislitedaNacionalnifrontstojiizatoga?- Ne. Ne, ne smeju oni sebi to da dozvole. Ne radi se to tako.

Recimo...Recimodapostojinekaveza.

Iskapio je čašu, sipao nam obojici ponovo, pa ućutao. Bugero je naonojsliciiznadkaminanaslikaopetženauvrtu-nekeodeveneubeletunike, druge još malo pa gole - kako stoje oko nagog detetakovrdžave kose. Jedna od onih golih žena sakrila je dojke rukama;druga to nije mogla, držala je buket poljskog cveća. Lepe je grudiimala ta žena, adraperiju jeumetnik savršenonaslikao.Delo jebiloneštomalovišeodstogodinastaro,imenisetoučinilodavno;čovek,jednostavno, ostane bez reči - takva je prva reakcija na ovajnedokučivipredmet.Lagano,postepeno,možemopokušatidauđemou kožu jednog građanina iz XIX veka, jednog od onih uglednika uredengotimazakakvejeovaslikainapravljena;možemo,kaoioni,unaznakama da prepoznamo erotsko uzbuđenje pred tom grčkomnagotom; alimučan je i težak bio taj vremeplov.Mopasan, Zola, pačak i Uismans nudili su daleko neposredniji pristup toj epohi.Verovatno je trebaloo tomedapočnemdapričam,o toj čudnovatojmoći književnosti, pa ipak sam odlučio da nastavim razgovor opolitici,jerželeosamdasaznamneštoviše,ačinilosedaonznaviše,ilijemakartakavutisakostavljao.

- Upoznati ste sa delovanjem identitetskih pokreta,pretpostavljam? - Ton mi je bio besprekoran, ton zainteresovanogsvetskog čoveka, znatiželjnog štaviše, dobronamerno neutralnog uzblaguprimesuotmenosti.Onmisenasmešioiskreno,bezzadrške.

- Da, znam da se proneo glas po faksu... Pripadao sam ja, istina,jednom identitetskompokretu, ima tome nekoliko godina, upravo uvreme dok sam pripremao disertaciju. Bili su to katolici, mahom

monarhisti,nostalgičari,romantičari,usuštini-alkoholičari,takođe,uvećini slučajeva. Ali sve se to onda potpuno promenilo, izgubio samkontaktsnjima,imislimda,kadbihsadotišaonasastanak,ništavišetamonebihmogaodaprepoznam.

Metodično sam zaćutao; kad metodično zaćutite i gledate ljudepravouoči,takodaimseučinikaodaupijatesvakunjihovureč-ljudigovore.Voleonikadihnekosluša,isviislednicitoznaju;sviislednici,svipisci,svišpijuni.

-Vidite... - ponovo ćeon - Identitetskiblok jeu realnostibio svesamoneblok,biojepodeljennavišefrakcijakojesusemeđusobomslaborazumevaleislagale:nakatolike,nasolidaristebliske„Trećemputu”, na rojaliste, neopagane, tvrdokorne sekulariste pristigle sekstremne levice... Sve se, međutim, promenilo u trenutku kad sustvoreni „Evropski starosedeoci”. Njima su kao nadahnuće poslužili„Starosedeoci Republike”, s tim što su nastupili kao njihova suštasuprotnost, i uspeli da pošalju poruku jasnu i ujediniteljsku:mi smostarosedeoci Evrope, prvi koji su se naselili na ovom tlu, i nećemopristati na muslimansku kolonizaciju; ne prihvatamo, isto tako, niameričke firme,kao štoneprihvatamoni todanašuočevinukrčmekapitalistički skorojevići pristigli iz Indije, Kine, i tome slično. Onicitiraju Džeronima, Kočiza, Bika Koji Sedi, i čine to prilično vešto;pritom im je sajt na internetu u grafičkom smislu vrlo inovativan, sprivlačnimanimacijama,dobrommuzikom,štojeprivuklojednunovupubliku,publikukojučinemlađi.

-Stvarnomislitedaoniželedazapočnugrađanskirat?-Utonemanikakvesumnje.Sadćudavampokažemjedantekst

nanetu...Onustade,paodeususednuprostoriju.Otkakosmoušliunjegov

salon,onapucnjavakaodajeutihnula- ipaknisam,biosigurandaliseovdekodnjegaištauopšteičulo,slepaulicajebilaizrazitotiha.

Utose ionvratio idoneomidesetak listovaspojenihspajalicom,naštampanih sitnim slovima; naslov dokumenta bio je, pak, sasvimrazgovetan:„PRIPREMAGRAĐANSKOGRATA”.

- Dobro, ima mnogo ovakvih stvari, ali ovaj je jedan od onihnajzaokruženijih, s najpouzdanijom statistikom. Brojki ima pregršt,zato što se studija bavi situacijom u dvadeset dve zemlje članiceEvropskeunije,alizaključcisujedniteisti.Dasumiramnjihovutezu,

superiornost je selektivna prednost: parovi koji se prepoznaju ujednoj od triju velikih religija, koji neguju patrijarhalne vrednosti,imaju više dece od ateističkih ili agnostičkih parova; žene su slabijeobrazovane, hedonizam i individualizam manje važni. Superiornostima,uvelikojmeri,svojstvodaseprenosigenetskimputem;prelazakiz jedne u drugu veru i odbacivanje porodičnih vrednosti imaju tekmarginalan značaj; ljudi u ogromnoj većini slučajeva ostaju vernimetafizičkomsistemuukojemsuodgajani.Ateističkihumanizam,nakojem počiva sekularni „suživot”, osuđen je na brzu propast, slediubrzan rast procenta monoteističke populacije, što posebno važi zamuslimanskupopulaciju-neračunajućipritomnovuimigraciju,kojaćeovaj fenomen samododatnopotcrtati. Iz uglaboraca za evropskiidentitet, u startu se podrazumeva da između muslimana i ostatkapopulacije,pre ilikasnije,građanskiratnužnomorada izbije.Oni,utomsmislu,konstatujudabi,ukolikoimjestalodokakve-takvešanseda iz tog rata izađu kao pobednici, bolje bilo da on izbije što je premoguće-apretpostavka jedabi tomoglobitipre2050,s timštobijošboljebilodasetodesiiranije.

-Tomiizgledalogično...- Da, na političkom i vojnom planu oni, po svemu sudeći, imaju

pravo.Ostajeda se vidi da li su rešili dau akciju krenuodmah - i ukojimsvezemljama.Otporpremamuslimanimajemanje-višejednakosnažanusvimevropskimzemljama;aliFrancuskajejedanposvemuposeban slučaj, i to zbog njene vojske. Francuska armija i danas jejednaodvodećihvojskiusvetu,zanjujeuvekbilouprkosbudžetskimograničenjima, bez obzira na to ko je na vlasti; upravo zbog toganijedan ustanički pokret nemože ni da se nada da će postići neštoukoliko vlada donese odluku da vojska interveniše. Strategija se,stoga,nužnomenja.

-I,kakvaćebiti?-Vojničkakarijeratrajekratko.Uovomtrenutkufrancuskavojska

-kopnene,pomorske ivazduhoplovnesnagezajedno-brojeukupno330.000 ljudi, računajući i žandarmeriju.Godišnje se regrutujeneštomalomanje od 20.000 ljudi; to znači da će kroz neštomalo više odpetnaest godina kompletan sastav francuske armije biti obnovljen.Akobisemladi,militantnonastrojenipripadniciidentitetskogpokreta- a oni gotovo listom jesu mlađi - masovno prijavili na konkurs za

stupanje u vojnu službu, za relativno kratko vreme mogli bi dapreuzmu ideološku kontrolu nad vojskom. Tu liniju, od samogpočetka, podržava politička struja unutar ovog pokreta; i upravo jeovo pitanje, ima tome dve godine, izazvalo raskid s militantnomfrakcijom,koja se zalažeza toda seodmahkreneuoružanuborbu.Mislimdaćepolitičkastrujainadaljeimativodećurečupokretu,adaće ova frakcija koja se zalaže za rešavanje problema vojnim putemprivući tek pokojeg marginalca, delinkventa opčinjenog oružjem;situacija bi, međutim, mogla da bude drugačija u drugim zemljama,naročito u skandinavskim.Multikulturalna ideologija još ima znatnoveći uticaj u Skandinaviji nego u Francuskoj, militantni borci zaidentitet brojni su i vični borbi; s druge strane, vojska raspolaženeznatnimbrojemljudi,moždaoninebibilikadridaizađunakrajsozbiljnijompobunom.Da,ukolikobiuskorijevrememoglodadođedoopštegustankanegdeuEvropi,dogodićeseto,možda,uNorveškojili u Danskoj; Belgija i Holandija su, takođe, potencijalno izrazitonestabilnezone.

Okodvasataujutrosvejebilomirno,ilisebaremčinilotako,i jasam lako našao taksi. Čestitao sam Lempereru na kvalitetnojkruškovači - popili smo praktično celu flašu. Razume se, godinamaveć, to jest decenijama, slušao sam razne ljude kako pričaju o ovimtemama. Izraz „Poslemenepotop”nekipripisujuLujuXV,drugipaknjegovoj naložnici madam De Pompadur. Ta rečenica je priličnodobroodslikavalamoje stanjeduha, ali tenoćimi jeprviputnaumpalajednazabrinjavajućaideja:tajpotopbi,kadsesvesabere,mogaodaseodigra ipremogsopstvenogkraja.Nisam janiočekivaodaćuskončatiuveselju,nijebilonikakvograzlogadabudempošteđenjada,slabosti ipatnje;alido togačasamogaosambardasenadamdaćuovajsvetnapustitibezprekomemognasilja.

Da li jeonpreteranopaničio?Nažalost,nebihrekaoda jeste; tajmomak je na mene ostavio silan utisak ozbiljne ličnosti. Sutradanujutro krenuo samda pretražujempoRutjubu, ali nije bilo ama bašničegauvezisPlasdeKliši.Naišaosamsamonajedanvideo-snimak,prilično zastrašujući, iako u njemu nije bilo nijednog nasilnogelementa: petnaestak tipova obučenih u crno od glave do pete,maskiranih, s kapuljačama na glavama, naoružani automatskimpuškama, raspoređenihu „V” formaciju, lagano sukoračali unekom

urbanomokruženju koje je ličilo naAržentej.10 Taj video očiglednonijebiosnimljenmobilnimtelefonom:slikajebilaodlična,adodatjeiefekat usporenog snimka. Taj statični, impozantni video, snimljen izdonjeg rakursa, za svrhu je imao da potvrdi jedno prisustvo, jednopreuzimanjekontrolenadodređenomteritorijom.Uslučajuetničkogsukobajabih,poautomatizmu,biosvrstanutaborbelaca,itogadana,kadsamodkućepošaonafakultet,prviputosetihzahvalnostpremaKinezima zato što su, od samog nastanka ove četvrti, znali kako daizbegnu bilo kakvo doseljavanje crnaca ili Arapa - i, šire gledano,doseljavanjebilokojihnekineskihelemenata, izuzevononeštomaloVijetnamaca.

Razumnije je bilo povući se na rezervni položaj, za slučaj dasituacija počne ubrzano da se pogoršava.Moj otac je živeo u jednojkolibi na Ekrenskom masivu, nedavno je bio našao sebi novudružbenicu (nedavnosam,usvakomslučaju, jaza tosaznao).Majkami je čamila u Neveru, gde joj je jedino društvo bio njen francuskibuldog.Bilojeprošlodesetakgodinakakosesanjimanisamvideoničuo. To dvoje pripadnika bejbi-bum generacije bili su ovaploćenjeneumoljivesamoživosti, iništamenijemoglonavestinauverenjedabimedočekaliraširenihruku.Ponekadbimipalonapametpitanjedalićuvidetiroditeljemakarjošjednomprenegoštoumru,aliodgovorna to pitanje redovno bi bio odrečan, i ja sam bio uveren da čak nijedangrađanskirattuništanebimogaodadovedeured,uvekbioninašli izgovor da me ne prime na konak; kad je o tome reč, uizgovorimanikadanisuoskudevali. Imaosamja iprijatelje,nekolikonjih,ustvari,iskreno,inebaštolikomnogoprijatelja,smnogimasammaloizgubiokontakt;bila jetuAlis,mogaosam,bezsumnje,Alisdasmatram prijateljicom. Kad se sve sabere, otkako sam se rastao odMirijam,biosampriličnosâm.

Nedelja,15.maj

Oduvek sam voleo te večeri kad se održavaju predsednički izbori;smatram,štaviše,damijeto,izuzmulisefinalasvetskogprvenstvaufudbalu, omiljen televizijski program. Napetost očigledno nije bilatako naglašena, izbori su, po svemu sudeći, slutili na priču čiji serasplet zna od prvog minuta; ali izrazita šarolikost učesnika uprogramu(politikologa, „istaknutih”političkihuvodničara,pagomilepristalica, što slavljenički raspoloženih, što u suzama, po sedištimapolitičkihstranaka;bilisutu,konačno,isamipolitičari,kojisudavaliizjavenaosnovuprvihutisaka,nekiunapredsmišljene,nekiobuzetiemocijama), a opšte uzbuđenje učesnika stvaralo je taj utisak takoredak, tako dragocen, i tako televizičan, da u direktnom prenosuproživljavamojedanistorijskitrenutak.

Poučeniskustvomposlednjepolitičkeemisije,kojuodproblemasmikrotalasnomjedvadasamstigaodapratim,ovogaputasamkupiotaramu, humus, blini i ikru; prethodne večeri ostavio sam dve bocerilija11dasehlade.Odtrenutkakadasepredkamerama,u19časovai50 minuta, pojavio David Pižadas, shvatio sam da će predstojećeizborno veče biti jedan uistinu veliki događaj, i da ću doživeti posvemuizuzetantelevizijskitrenutak.Pižadasje,razumese,biokrajnjeprofesionalan,ali sjajunjegovomokunijeostavljaonikakvogmestasumnji: rezultate, koje jeonveć znao i koje ćemoćida saopštikrozdesetminuta, predstavljali su ogromno iznenađenje; politički pejzažFrancuskepretrpećekorenitepromene.

-Dogodiosepotres-saopštiojeonutrenutkukadsusenaekranupojavileprvebrojke.Nacionalni front jebiouubedljivojprednosti,s34,1% glasova; bilo je to maltene očekivano, sva ispitivanja javnogmnjenjatosu,uostalom,najavljivalaprethodnihgodinudana,stimštoje kandidatkinja ekstremne desnice ostvarila lagani napredak uposlednjihnekolikosedmicakampanje.Izanjesu,međutim,rameuzrame bili kandidat Socijalističke partije, s 21,8%, i kandidat

Muslimanskog bratstva, s 21,7% glasova; toliko jemala bila razlikaizmeđu njih da je situacija mogla lako da se preokrene, štaviše,verovatno će se i menjati u više navrata u toku večeri, kako budupristizali rezultati s biračkih mesta u većim gradovima i Parizu. S12,1%glasova,kandidatdesnicebiojevećdefinitivnoispaoiztrke.

Žan-FransoaKopesenaekranimapojavio teku21.50. Ispijen, slaboobrijan, s nakrivljenom kravatom, izgledao je kao da je poslednjihnekolikosatiproveopredsudom.Sbolnomponiznošćuzaključiojedaje reč o porazu, o teškom porazu, za koji on, Kope, preuzima svuodgovornost; nije, ipak, išao tako daleko kao Lionel Žospen 2002.godine, pa da uzme u obzir i mogućnost da se potpuno povuče izpolitičkog života. Što se tiče uputstava članovima i simpatizerimastrankezadrugikrugizbora,nijeseodnjegaovogaputaništamogločuti;političkiodborUMP-a12okupićeseutokunedelje i tadaćebitidonetaodluka.

Tačnoudesetsati,dvavodećakandidatajošsuvodilamrtvutrku,pri čemu su najnovije brojke ukazivale na apsolutno identičneprognoze - ta neizvesnost nikako nije dozvoljavala socijalističkomkandidatudadâizjavukojuutomčasunijebilolakodati.Hoćelidvestranke koje su činile okosnicu poličkog života u Francuskoj još odzačetakaPeterepublikebitiočišćenesascene?Hipoteza jebilautojmeriporažavajućadaseprostoosećalokakosvi tikomentatori,kojisuseogromnombrzinomsmenjivaliustudiju-svedosamogDavidaPidžasa, za koga bi teško bilo posumnjati da gaji ikakvu naklonostpremaislamu,akoji je,navodno,bioblizakManueluValsu-upotajizapravo priželjkuju da se ona ostvari. Seleći se iz studija u studiotakvombrzinomdasečinilokaodaposeduječudesandardabudenavišemesta istovremeno, Kristof Barbije se, sve do u pozni noćni satzasenjujući gledaoce svojim šalom, nametnuo kao neprikosnovenikralj izborne večeri, lako nadmašivši Renoa Delija, otromboljenog izlovoljnogzbogrezultatakojinjegov listnijepredvideo,pačak i IvaTreara,inačemnogoborbenijeg.

Teknekiminutizaponoći,utrenucimadoksamjaprivodiokrajudrugu bocu rilija, padoše konačni rezultati: Muhamed Ben Abes,kandidat Muslimanskog saveza, osvojio je drugo mesto sa 22,3%

glasova.Sa21,9%,socijalističkikandidateliminisanjeizizbornetrke.Manuel Vals je održao kratak govor, izrazito trezven, u kojem jepozdravio dva najbolje plasirana kandidata, i odgodio svaku odlukudosastankaglavnogodboraSocijalističkepartije.

Sreda,18.maj

Dok sam se vraćao na faks da održim predavanja, prvi put me jeobuzeloosećanjedabineštomoglodasedesi;dabipolitičkisistemukojemsam,odmalihnogu,navikaodaživim,ikojijevećnekovremevidno pucao po šavovima, sada mogao da eksplodira u trenutku.Nisamtačnomogaodaodgonetnemotkudmi tajutisak.Možda je tobilozbogdržanjamojihstudenatamastera;kolikogodda jeto inačebila jednabezoblična,depolitizovanamasa, togadanabilisunapeti izabrinuti,pokušavalidanapabirčeštosemožeod informacijaprekosmartfonaitableta;usvakomslučaju,nikadanamompredavanjunisutakomalopazili.Amoždaizbogponašanjadevojakauburkama,sadasigurnijih i opuštenijih nego obično; one su, u grupama od po tri,šetale hodnicima ne češući se o zidove, kao da već gospodareterenom.

Sdrugestrane,biosamfrapiranmlitavošćusvojihkolega.Zanjihkaodanikakvogproblemanijenibilo,nikakvograzlogazabriguoniusvemu nisu videli, što je samo potvrđivalo moja davnašnjarazmišljanja; oni koji se domognu statusa univerzitetskog profesoranemoguvišenidazamisledabinekakavrazvojpolitičkihdogađajamogaoma i najmanje da utiče na njihove karijere; oni su se osećaliapsolutnonedodirljivim.

Predveče, kad sam skrenuo u Ulicu Santej da bih se zaputio kastanicimetroa,ugledaosamMari-Fransoaz.Brzosamhodao,potrčaosam maltene, i kad sam je sustigao, posle kratkog pozdrava, bezokolišanjajeupitao:

-Štamisliš, je l’ imajunašekolegerazlogadabuduovakomirne?Mislišdasmostvarnozaštićeni?

- Eh! - uskliknu ona s nekomgnomskomgrimasomna licu, zbogkojejeizgledalajošružnijanegoštojeinačebila,aondapripalijedanžitan.-Pitalasamsebašdalićenekovećjednomdaotvoriočinatomjebenom faksu. Ne, nikako nismo zaštićeni, molim te, veruj mi da

nismo,ajasambarmerodavnadaotomegovorim...Poćutalajetakonekolikosekundi,aondapočeladaobjašnjava:-MojmužradiuDGSI...13Gledao sam je, zapanjen; bilo je to prvi put za tih deset godina

otkakojeznamdasamzapravopostaosvestandajeonažena,štavišedajenekitamomuškarac,jednogdana,mogaodaosetipožuduprematojnabijenoj,zdepastojkreaturi,gotovožabljegoblika.Ona,svasreća,nijeprozrelapovodtomizrazunamomlicu.

-Znam...-rečeonazadovoljno-sviseiznenade.Nego,tiznašštajeto,DGSI?

-Nekatajnaslužba?NeštokaoDST?14-DSTvišenepostoji.OnsespojiosOpštomobaveštajnom,itakoje

nastaoDCRI,15kojijepotompostaoDGSI.-Mužtijenekavrstašpijuna?-Inijebaš,špijunisutivišeoniizDGSE,16 iradepriMinistarstvu

odbrane.DGSIjeusklopuMinistarstvaunutrašnjihposlova.-Toje,znači,političkapolicija?Ona se opet nasmeši, ovoga puta diskretnije, tako da od osmeha

nijeporužnelakolikoprviput.-Zvanično,onisebetakonećenazvati,ali u suštini da, to je otprilike to. Oni prate rad ekstremističkihpokreta,toimjejedanodglavnihzadataka.Mogaobidanavratišdonasnapiće,mojmužće ti sve toobjasniti.Objasniće ti,ustvari,onoštoimapravodatiobjasni,neznamnijatačno,tosesvakičasmenja,u zavisnosti od razvoja događaja s dosijeima. Ali, u svakom slučaju,bićevelikog tumbanjaposle izbora,pa i takvogkojese tičedirektnofakulteta.

Stanovali suna SkveruVermenuz, napetminutapešice od Senzijea.Njen muž ni najmanje nije ličio na pripadnika tajnih službi, bar neonakokakosamjanjihzamišljao(akakosamih,inače,pazamišljao-verovatno kao neke korzikanske tipove, mešavinu gangstera iprodavca pića). Nasmejan i uredan, lobanje glatke kao kugla odlustera,nasebijeimaošlafroksaškotskimmotivom,alijasammogaoda ga zamislim u toku radnog vremena, s leptir-mašnom, možda iprslukom od odela, tako da odiše izvesnom staromodnom

elegancijom.Odmah je namene ostavio utisak bezmalo nenormalneintelektualneokretnosti;biojetoverovatnojedininekadašnjiučenikiz Ulice Ulm17 koji će proći na konkursu za prijem na policijskuakademiju.

- Odmah pošto sam imenovan za komesara - reče on služećimeportom - tražio sam da me rasporede u unutrašnju obaveštajnuslužbu;bilajetozamenenekavrstapoziva...-dodadeonsosmejkomna licu, kao da je njegova sklonost ka tajnim službama nekakvabezazlenamanija.

Aondajećutao,priličnodugo,otpioprvigutljajporta,pasačekaojošsekunduprenegoštoćenastaviti:

-Pregovori izmeđuSocijalističkepartije iMuslimanskogbratstvamnogosutežinegoštoseočekivalo.Aopet,muslimanisuspremnidaustupe levici više odpolovineministarstava - računajući tu i ključnaministarstva,kaoštosu finansije iunutrašnjiposlovi.Nemanikakvihneslaganja oko ekonomije i fiskalne politike, pa čak ni okobezbednosti - imaju oni i viška sredstava, za razliku od njihovihpartnera socijalista, da zavedu red u gradovima. Postoje izvesnarazmimoilaženja u vezi sa spoljnom politikom, oni bi želeli daFrancuska energičnije osudi Izrael, ali to će im levica dati bezproblema. Pravu teškoću, kamen spoticanja u ovim pregovorima,predstavlja nacionalni obrazovni sistem. Zanimanje za obrazovanjestarajesocijalističkatradicija,iupravojeprosvetatakojanikadanijeokrenula leđa Socijalističkoj partiji, koja je nastavila da podržavasocijaliste do same ivice propasti; jedino u prosveti imaju onisagovornika koji je još više nego oni sami motivisan da socijalistiostanu na vlasti, i koji neće uzmaći ni pod kakvim izgovorom.Muslimanskobratstvoje,znate,posebnajednapartija;premamnogimuobičajenim političkim pitanjima oni su gotovo ravnodušni; naprimer, eto, ekonomija im nije u središtu svega. Za njih je suština udemokratiji, i u obrazovanju; društvena grupa kod koje se beležinajpovoljnijastopareprodukcije,kojaumedaprenosisvojevrednosti- ona će i pobediti; u njihovim očima, sve je to prosta stvar, dok suekonomija i geopolitika samo bacanje prašine u oči. Onaj kokontroliše decu - kontroliše budućnost, i tačka. Najvažnija stavka,stavka oko koje će apsolutno zahtevati zadovoljštinu, jesteobrazovanjedece.

-Aštaonitraže?-Pa,Muslimanskobratstvosmatradasvakomfrancuskomdetetu

treba omogućiti da, od početka do kraja školovanja, stekneobrazovanjeuduhuislama.Aobrazovanjeuduhuislamaje,usvakompogledu,mnogo drugačije od svetovnog obrazovanja. Tu, pre svega,škole nikako ne mogu da budu mešovite; a za žensku decu bićeotvorene samo pojedine ustanove. Ono što bi njima bila prva željajeste da se većina žena, posle završene osnovne škole, usmeri kaškolamazaobrazovanjedomaćica,idaseoneudajuštojepremoguće- sasvimmala manjina bi, pre udaje, završila studije književnosti iliumetnosti; bio bi to njihov model idealnog društva. Osim toga, sviprosvetni radnici, bez izuzetka, moraće da budu muslimani. Pravilakoja se tiču prehrambenog režima u menzama, vreme posvećenomolitvama,petputasvakogadana,moraćedasepoštuje;alinaprvommestu, sam školski program moraće da se prilagodi prenosiocimakuranskogučenja.

-Mislitedatipregovorimogudauspeju?- Nemaju izbora, ni jedni ni drugi. Ako ne uspeju da naprave

sporazum,Nacionalni frontsigurnodobijanaizborima.Poduslovomdasačuvajuizgledekakveimajusada,avidelisteivi,kaoija,štakažuistraživanjajavnogmnjenja.BezobziranatoštojeKopeizjaviodaćese on lično uzdržati od glasanja, osamdeset pet odsto birača UMP-aizjasnićesezaNacionalnifront.Bićetesno,izrazitotesno:fifti-fifti,alistvarno.

-Ne,jedinaopcijakojaimpreostaje-nastavion-jestedaprionuna sistematsko udvajanje nastave. Što se poligamije tiče, tu su većpostigli dogovor, koji bimogao da im posluži kaomodel. Institucijagrađanskog braka ostaje kao što je bila do sada, kao zajednica dveosobe, muškog i ženskog pola. Muslimanski brak, posledičnopoligaman,nećeninakojinačinuticatinabračnistatusdotičnoglica,ali će biti pravno valjan, to će mu biti priznato, i podrazumevaćeodređena prava, kako od centara za socijalnu zaštitu tako i odporeskihslužbi.

-Jestelisigurni?Menisečinidajetoipakpreviše...- Apsolutno, to je već utanačeno u procesu pregovora i, štaviše,

savršeno odgovara teoriji šerijata kao manjinskog prava, koju većdugozagovarapokretMuslimanskebraće.Otpriliketakoneštomoglo

bi da se desi i u oblasti obrazovanja. Državne škole ostale bi takvekakve jesu, otvorene za sve - ali sa mnogo manje novca, budžetnacionalnogobrazovnogsistemabiobi,unajmanjuruku,podeljennatri dela, tako da profe više ne bi mogle ništa da ušparaju, a uaktuelnom ekonomskom kontekstu svako smanjivanje budžetasvakako bi naišlo na širok konsenzus. A onda bi se, uporedo s tim,pojavio sistem privatnih muslimanskih škola, čije bi diplome bileravnopravne - ikojebimogledaprimajuprivatnesubvencije.Nemasumnje da bi, vrlo ubrzo, javne škole izgubile na ceni, i svi roditeljikojiiolevoderačunaobudućnostisvojedecepočelibidaihupisujuumuslimanske.

-A istoćebiti i sauniverzitetom-uključi se injegovasuprugaurazgovor. -Naročito je Sorbonapodsticajna zanjihovumaštu, danepoveruješ koliko - Saudijska Arabija spremna je da ponudimalteneneograničenedonacije;postaćemo jedanodnajbogatijihuniverzitetausvetu.

- A Redižea će postaviti za predseđnika? - upitah ja prisetivši senašegprethodnograzgovora.

-Da, naravno, to sada više gotovoda i ne dolazi u pitanje; on jekonstantno na promuslimanskoj poziciji, već najmanje dvadesetgodina.

-Čakseipreobratio,akosedobrosećam...-dodadenjenmuž.Popihonopićenaiskap,ionminasuponovo;sipaćepotomjoš.- Pretpostavljam da je to užasno poverljivo... - nastavih ja posle

kraćeg razmišljanja. -Ne razumemšta vas tonagoni dami o svemuovomepričate.

-Unekaobičnavremena,sigurnobihćutao.Alištoseovogatiče,svejevećprocurelo-itonasuovomtrenutkuibrine.Sveštosamjavamasadaispričao,paivišeodtoga,mogaosamdapročitam,odrečidoreči,nablogovimapojedinihmilitantnihboracazaidentitet-onihmeđukojesmouspelidaseinfiltriramo.-Vrteojeglavomuneverici.-Ni da su uspeli da postave mikrofone u najbolje čuvane saleMinistarstva unutrašnjih poslova, ne bi znali više od ovoga što susaznaliovako.Anajgorejetošto,uovomtrenutku,iakosuuposedusvih tih eksplozivnih informacija, oni ne preduzimaju ništa; nemasaopštenjazaštampu,ništaseneobjavljuješirojjavnosti;oni,prosto-naprosto,čekaju.Dosadneviđenasituacija-ipritomizrazitomučna.

Pokušaosamdasaznammalovišeopokretimaidentiteta,alionseodmahvidnozatvoriousebe. Imamjednogkoleguna faksu,poverihse ja,koji jebioblizak jednomtakvompokretu,aliondasepotpunoudaljioodnjih.

-Da,svionitakokažu...-napomenuonsarkastično.Kadsampotomnačeo temunaoružanjakojimraspolažunekeod

tih grupa, on ne reče ništa; samo je pijuckao porto, a zatimpromrmljao:

-Da,pričasedaihfinansirajuruskimilijarderi...alinematuničegrealnoutemeljenog.

Aondajepotpunoućutao.Nedugozatim,oprostiosamseiotišao.

Četvrtak,19.maj

Sutradansamsezaputiopremafaksu, iakotamonisamimaoposla, iusput ukucao Lempererov broj. Po mojim proračunima, negde u tovreme on je završavao predavanje; i stvarno, javio se na telefon.Predložio sam mu da odemo negde na piće; on i nije bogzna kakovoleo kafee u blizini faksa, pa mi je predložio da se nađemo kodDelmasa,naPlasdelaKontrskarp.

KoračajućiUlicomMuftar,ponovosamrazmišljaooonomeštomijeispričaoMari-Fransoazinmuž;dalitomojmladikolegamoždaznaineštoviše,anećedamikaže?Dalijeidaljedirektnouključenuradpokreta?

S klupskim kožnim foteljama, tamnim parketom i crvenimzavesama,DelmasjebioupravouLempererovomstilu.Nikadaonnebiseoukafeprekoputa,Kontrskarp, sonom lažnom,razdražujućombibliotekom;biojetočovekodukusa.Poručioječašušampanja,jasezadovoljiotočenimlefom,18aondajeneštopukloumeni,osetiosamnajednomneki veliki zamorod silnemoje suptilnosti i umerenosti, inapaosamdirektno,nijesejošnikonobarspićembiovratio:

-Političkasituacijaje,takosečini,veomanestabilna...Štabisteviučinilinamommestu?

Nasmešiosemojojiskrenosti,alijeodgovorionemenjajućiton:-Mislimdabih,započetak,promenioračunubanci.- Račun u banci? Zašto? - U tom času postadoh svestan da sam

skorovikao,vrlosamnapetbio,adatonisamniprimetio.Konobarsevratiospićem,Lempererpoćutamalo,aondamiodgovori:

-Pada,nijeizvesnodaćepotezikojeSocijalističkapartijapovlačiu poslednje vreme naići na bogzna kako dobar prijem u njenombiračkomtelu...-Iutomtrenutkujasamshvatiodaonzna,dajošimaneku ulogu u tom pokretu, možda i onu presudnu: sve tajneinformacije koje su procurele u tu identitetsku magluštinu on jepoznavaosavršeno,moždajeupravoontajkojijeodlučiodaone,do

danadanašnjeg,iostanutajne.- U takvim okolnostima - nastavi on blagim tonom - pobeda

Nacionalnog fronta u drugom krugu izbora postaje sasvim mogućishod.Oni suprimorani - apsolutnoprimorani, i previše su seu tomsmislu angažovali i davali obećanja svojim biračima, koji suogromnomvećinomsuverenisti-daćeistupiti izEvropeievropskogmonetarnogsistema.Dugoročnogledano,posledicetogapofrancuskuekonomiju mogu biti i vrlo povoljne; u prvo vreme, međutim, bićeroptanjau finansijskomsmislu, i tonezanemarljivog;nije izvesnodaćefrancuskebanke,čakionebolje,odoletitome.Preporučiobihvam,stoga, da otvorite račun u jednoj stranoj banci - najbolje u nekojengleskojbanci,naprimer,BarkliziliHSBC.

-I...tojesve?- I to je već mnogo. Osim toga... Imate li vi neko mesto u

unutrašnjostigdebistemoglidasepovučetenanekovreme?-Ne,inemambaš.- Posavetovao bih vamda ipak odete, i to bezmnogo odlaganja;

nađitenekihotelčićnaselu.VistanujeteuKineskojčetvrti,takobeše?Slabisuizgledidaćeutomdelugradabitipljačkiilitežihsukoba;alija bih, da sam na vašem mestu, ipak otišao nekud. Uzmite odmor,sačekajtemalo,dasestvarislegnu.

-Osećamsepomalokaopacovkojibežisabroda.-Pacovisuinteligentnisisari-uzvrationnatostaloženimglasom,

kao da ga ovomaltene zabavlja. - Oni će, vrlo verovatno, nadživetičoveka; njihov društveni sistem je, u svakom slučaju, kudikamosolidniji.

- Školska godina još nije završena; još dve nedelje imampredavanja.

- A to! - Ovoga puta nasmešio se iskreno, gotovo razdragano. -Mnogo toga može da se desi, situacija je daleko od predvidive; alijednoje,činimise,gotovonemoguće-daseškolskagodinazavršiunormalnimuslovima!

Aondajezaćutao,laganopijuckajućišampanj,ijashvatihdavišeod njega neću čuti; osmeh,malčice prezriv, sve vreme je lebdeo nanjegovimusnama,no ipakmi je taj čovek,baš čudno,počeodabivajoš malo pa simpatičan. Poručio sam drugo pivo, ovoga puta saromom jagode; nije mi se vraćalo kući, ništa me i niko tamo nije

čekao.Pitaosamsedalionživisnekomženom,ilimoždaimanekudevojku;biće,verovatno,daima.Biojeonnekavrstasiveeminencije,političkiliderujednommanje-višetajnompokretu;imadevojakakojeto privlači, opšte je poznato. Ima, takođe, devojaka koje privlačespecijalistizaUismansa,akoćemopošteno.Čaksamjednompričaosnekommladom, lepom,privlačnomdevojkomkoja jemaštalaoŽan-Fransoau Kopeu; dani i dani su prošli dok se od tog susreta nisampresabrao. Što se devojaka tiče, stvarno se u ovo naše vreme sve isvaštamožesresti.

Petak,20.maj

Sutradan sam otvorio račun u filijali Barkliza na Aveniji Goblen.Prenos sredstava biće obavljen u roku od jednog radnog dana,izvestio me je službenik banke; na moje veliko iznenađenje, vizakarticudobiosammalteneistogačasa.

Odlučio sam da se kući vratim pešice, formalnosti oko promeneračunaobaviosammahinalno,kaoautomat,isadsamosećaopotrebuzarazmišljanjem.Iznenada,kakosamkročionaPlasd’Itali,obuzemeosećanje da bi sve ovo moglo da - nestane. I ova mala crnkinjakovrdžavekose,sdupencetomudžinsukaosalivenom,što ječekalabus21,ionabimogladanestane;onaće,štaviše,izvesnonestati,ili,unajmanju ruku, proći kroz ozbiljno prevaspitavanje. Na otvorenomprostoru pred tržnim centrom Itali 2 bilo je, kao i obično, onih kojitraže pare, ovoga puta za Grinpis; i oni će nestati, a ja počeh dažmirkam u trenutku kad je prema meni, sa svežnjem prospekata uruci, krenuo jedanmrkobradimladić skosomsrednjedužine, i to jeizgledalo kao da je on, eto, u nagoveštaju potonjih zbivanja, većnestao; prošao sam pored njega i ne videći čoveka, i ušao krozstaklenavrataštovodenanultinivogalerijesprodavnicama.

U unutrašnjosti centra, situacija je, kad se podvuče crta, bila uoštrojsuprotnostisaonomspolja.Brikoraminikoništanećemoćidaprebaci,alisuzatozaDženifer,bezikakvesumnje,odbrojanidani,onine nude ništa što bi moglo da pristaje jednoj adolescentkinjimuslimanki. S druge strane, vlasnici prodavnice Secret stories, kojaprodajemarkiranidonjivešnakojeminemanalepnicasacenom,nisuimali razloga za zabrinutost: uspeh takvih dućana na trgovačkimgalerijama Rijada i Abu Dabija niko nikada nije poricao, povoda zastrahovanje od uspostavljanja islamskog režima nisu imali ni ŠantalTomas ni La Perla. Preko dana odevene u neprozirne crne burke,bogate Saudijke uveče su se preobražavale u rajske ptice, oblačećikorsete, šupljikave grudnjake, tange ukrašene višebojnim čipkama i

dragim kamenjem; sušta suprotnost ženama zapadnjakinjama,otmenimiizazovnimprekodana,zatoštotoiziskujenjihovdruštvenistatus, da bi uveče, kad se vrate kućama, popadale s nogu i, onakoiznurene, odustajale od svake primisli na zavođenje, prelazeći uležernu,bezobličnuodeću.Najednom,ispredštandaRapid’Jus(kojije,inače,nudiosvekompleksnijeopcije:kokos-pasiflora-guava,mango-liči-guarana, bilo je više od tuce kombinacija, a sve sa straobalnimvitaminskimsastavom),pademinapametBrinoDeland.Nisamgabiovideo skoro punih dvadeset godina, a za sve to vreme maltenenijednomnisamnipomislionanjega.Biomijetojedanoddrugovasadoktorskih studija,moglo bi se čak reći da su semeđunama razviligotovoprijateljskiodnosi,pričemujeonradionaLaforgu;napisaojebio jednu, bez daljeg, pristojnu tezu, odmahposle toga je prošaonakonkursu za carinskog inspektora, da bi se potomoženioAnelizom,devojkom koju je upoznao nemampojma gde, na nekoj studentskojvečeri. Ona je pak radila u marketinškoj službi jednog operateramobilnetelefonije,zarađivala jemnogovišeodnjega,alion je,kakose to kaže, imao sigurnu službu, i tako su njih dvoje kupili kuću uMontinji-le-Bretoneu,većsu imalidvojedece,dečaka idevojčicu,onjebio jediniodmojihdrugova iz škole i sa fakultetakoji je započeonormalan porodičan život, ostali su bludeli izmeđuMeetica,19 spid-dejtinga imnogo,mnogosamoće.Sreosamgaslučajno,uRER-u,20 ion me je pozvao da dođem kod njega narednog petka uveče,roštiljaćemo, kraj je juna, on ima travnjak i imao je gde da prirediroštilj,bićetuinekolikonjihizkomšiluka,„nikosfaksa”,kakomijenajavio.

Greška jebilaorganizovati tobašupetakuveče,shvatiosamčimsam stao na travnjak i poljubio u obraz Brinoovu ženu, ona je bilaradilaceodanikućisevratilanačistokrepala,ajošjebilasebiutuvilauglavudamoradagleda Jednagotovo savršenavečera naM6,pa jetakozaovuvečerinkupredvidelanekeipreteranosofisticiranestvari,sufle sa smrčcima bio je beznadežan, ali u trenutku kad je postaloočiglednodaćečakigvakamolapropasti,pomisliosamdaćeženadabrizneuplač,njihovtrogodišnjisinutojepočeodaurla,aBrino,kojije,većkakosuprvigostipočelidapristižu,krenuodaloče,nijemogaoda jojpomogneokookretanjakobasicanažaru,pasamjojupomoćpritekao ja, ona me je, onako sva očajna, pogledala izgubljeno i

zahvalno u isti mah, mnogo je to složenije nego što sammislio, to,napraviti roštilj, jagnjeći kotleti su spolja bili zagoreli, a iznutra jošostali živi, nahvatala se na njima crnkasta i verovatno kancerogenakora, vatra mora da je bila prejaka, ali ja se u to nikako nisamrazumevao,akojoškrenemdapetljamneštopomehanizmu,moglabibutan-boca da eksplodira, bili smo sami nas dvoje ispred gomileugljenisanogmesa, a ostale zvanice cevčile su rozeneobraćajućinanas ni najmanju pažnju, i ja sam s olakšanjem video da dolazinevreme,prvekapipale sunanas, iskosa, i ledene subile, svi su semomentalno povukli u living, preorijentisali smo se na hladnuzakusku. U trenutku kad se skljokala na kanabe, bacivši jedanneprijateljski pogled u tabule,21 a ja sam razmišljao kakav li jeAnelizinživot,ikakavliježivotsvihtihženanaZapadu.Ujutrobiseverovatno isfenirala,pasnajvećompažnjomobukla,uskladuvećsasvojim profesionalnim statusom, amislim da je u njenom slučaju tobila neka više elegantnanego seksi varijanta, ono, na kraju krajeva,trebato izdozirati,nije jednostavno,morabitida joj je trebalodostavremenadaostavidecuuvrtiću,danjepotomprovodilauzmejlove,pri telefonu, na raznim sastancima, a kući se vraćala tek oko devetuveče, iscrpljena (Brino bi uveče otišao da pokupi decu i davao imvečeru, jeron je imaočinovničkoradnovreme),nebimogladastojina nogama, navukla bi duks i donji deo trenerke, i takva bi sepokazala svomegospodinu i gospodaru, ionmorada je imaoutisakdaseonavećnegdetucala,paionasamaimalajeutisakdasenegdetucala,idaovosgodinamanećedoćiured,sadecomkojaćeporastiiprofesionalnimobavezamakojeće,kakotomehaničkibiva,postajatisveveće,amlitavljenjeputidaineračunamo.

Otišao sam među poslednjima, pomogao sam čak Aneliz dapospremi, nisam pritom imao ni najmanju nameru da se upuštam uavanturusnjom-štobibiloizvodljivo,sveseunjenojsituacijičiniloizvodljivim. Želeo sam samo da pored mene oseti neku vrstusolidarnosti,uzaludnesolidarnosti.

BrinoiAnelizsusesadvećsigurnorazveli,takotobivaunaševreme;dasuživelistogodinaranije,uUismansovovreme,jošbibilizajedno,imožda i ne bi bili takonesrećni, na kraju krajeva. Vrativši se kući,

sipaosamsebipunučašuvina iprepustioseknjiziUkolotečini,kojubejah upamtio kao jedan od najboljih Uismansovih romana, da bihodmah osetio isti onaj užitak u čitanju, nekim čudom netaknut, kaodvadeset godina ranije.Nikadamoždamlakušna sreća starihparovanije opisana s takvom blagošću: „Andre i Žana razmenjivali su sadasamonevinenežnosti,onoroditeljskozadovoljstvodapokatkadlegnuzajedno,daseopruže,jednostavno,jednoporeddrugogakakobibiliblizu,ipročavrljajumaloprenegoštoćejednodrugomokrenutileđaiutonuti u san.” Lepo, alimože li takobiti u životu?Može li sedanastakav jedan intimni obzir uopšte zamisliti? Sve je to, očigledno,povezano sa zadovoljstvima koja donosi trpeza: „Gurmanluk je unjihove živote ušao kao jedno novo interesovanje, podstaknuto svenaglašenijim odsustvom čulne znatiželje, kao strast sveštenika koji,uskraćeni za radosti puti, uzdišu pred finim jelima i starim vinima.”Svakako, u vreme kada je žena kupovala i sama čistila povrće,pripremala meso i krčkala paprikaše satima i satima, jedan takavodnos, nežan i hranljiv, još je i mogao da se razvije; s razvojemmetodaskladištenjahraneprognanojeuzaboravtoosećanjekojeje,uostalom,poUismansovom iskrenompriznanju, bilo tek jedna slabanadoknadazaizgubljenečulneužitke.Onsam,usvomživotu,nikakonije uspeo da se skrasi s jednom od onih žena „domaćica”, koje, poBodleru, uz „devojke” jedino i mogu odgovarati jednom literati -zapažanjeutoliko tačnije što, kakogodineodmiču,devojkamožedapretrpi savršen preobražaj u domaćicu, pri čemu je to, uostalom,njena tajna želja i prirodan put. Uismans je, međutim, posle jednogperioda„razvrata” - što trebaprihvatiti sazadrškom-krenuoputemmonaškogživota,iutojtačkisamseijarazdvojioodnjega.DohvatiosamNaputu,pokušaodapročitamnekolikostranica,aondasevratioU kolotečini, ta duhovna nit u meni, definitivno, gotovo da i nijepostojala, i šteta je što je tako, jer monaški život postoji i dalje,neizmenjen posle svih tih vekova, dok domaćice - a gde danas danađešdomaćice?UUismansovovremeonesuzacelojošpostojale,aliontakveženenijemogaodasretneuknjiževnimkrugovimaukojimase kretao. Iskreno govoreći, u tom pogledu povoljniji ambijent nijevladao ni na fakultetu. Da li bi, primera radi, Mirijam, kako godineprolaze, mogla da se transformiše u domaćicu? Upravo sam sebipostavljao topitanje kadmi je zazvoniomobilni i, začudo, bila je to

ona, počeo sam da zamuckujem od iznenađenja, jer zapravo uopštenisamočekivaodaćemeponovozvati.Baciosampoglednabudilnik;desetuveče, javećpotpunozaokupljenčitanjem,čaksamidajedemzaboravio.Primetih,međutim,da samveć skoro završiodrugubocuvina.

- Mogli bismo... - zastala je kolebajući se - ... mislila sam nešto,moglibismodasevidimosutrauveče.

-Da?-Sutratijerođendan.Danisimoždazaboravio?-Jesam.Pravodatikažem,jesam,potpunosamzaboravio.- A imam... - opet je načas oklevala - ... još nešto da ti kažem. U

stvari,dobrobibilodasevidimo.

Subota,21.maj

Probudiosamseučetirisataujutro;posleMirijaminogpozivazavršiosamUkolotečini,taknjigaje,nemazbora,remek-delo,spavaosamtekneštomalovišeodtrisata.ŽenukojujetražiocelogaživotaUismansjebioopisaovećsasvojihdvadesetsedamilidvadesetosamgodina,uMarti, svom prvom romanu, objavljenom u Briselu 1876. Kao ženakoja je veći deo vremena provodila kao domaćica, mora biti da jesačuvalasposobnostdasepreobraziudevojku,itoutačnoodređenesate,preciziraojeon.Nijeto,naoko,bilotakoteško,preobrazitiseudevojku, bilo je to, štaviše, kudikamo jednostavnije nego napravitibernezsos;paipak,kasnijejezatomženomuzaludtragao.Aijasam,bar zaključno s tim trenutkom, uzalud tragao za svojom. Nisam japridavao toliki značaj činjenicida ćunavršiti četrdeset četiri godine,rođendan kao rođendan; ali upravo je u dobu od četrdeset četirigodine, tačno tada, Uismans bio pronašao veru. Od dvanaestog dodvadesetog jula 1892. godine prvi put je boravio u trapističkommanastiru u Injiju, u Marni.22 Četrnaestog jula se ispovedio, poslesilnog oklevanja brižljivo opisanog uNa putu. Sutradan, petnaestogjula,prviputoddetinjstva,primiojesvetopričešće.

DoksampisaodisertacijuoUismansu,proveosamnedeljudanauopatiji u Ligižeu, gde je i on, nekoliko godina kasnije, primio zvanjeoblata, a posle još nedelju danau opatiji u Ignjiju. Ta opatija bila jesravnjenasazemljomuPrvomsvetskomratu,aliboravaktamoipakmijebioodvelikepomoći.Samouređenjeinameštaj,modernizovaninaravno, sačuvali su bili tu jednostavnost, tu čistotu koja jesvojevremeno bila frapirala Uismansa; a i satnica brojnih molitvi isvakodnevnihslužbi,odZdravomarijoučetiriujutrodoSalveReginauveče, ostala je ista. Obedovalo se u tišini, što je bilo vrlo ugodno uodnosunaručkoveuuniverzitetskomrestoranu;sećamse,takođe,dasuopaticeproizvodilečokoladu imakarone -njihoviproizvodi,kojejepreporučivaoiPetifite,distribuisanisupocelojFrancuskoj.

Lakomi jebilodashvatimštato ljudeprivlačimonaškomživotu,sveiakoje-togasambiosvestan-mojestanovišteveomadrugačijeod Uismansovog. Nikako nisam mogao da saosetim s njegovimproklamovanim gađenjem prema telesnim strastima, nisam to sebimogao da predočim. Moje telo je, uopšte gledano, bilo opsednutoraznih bolnim stanjima - migrenama, kožnim oboljenjima,zuboboljama, šuljevima - stanjima koja su neprekidno smenjivalajednodrugo,neostavljajućime,praktično,nikadnamiru,ameni subile tek četrdeset četiri godine! Šta li će tek biti kad budem imaopedeset, šezdeset, i više! Tada će odmene ostati samo jedna gomilaorgana izloženih sporom procesu raspadanja, a moj će se životpretvoritiumučenjebezkraja ikonca, turobno ineveselo,kukavno.Moja kita bila je, u osnovi, jedini moj organ čijeg postojanja ni ujednom trenutku nisam bio svestan kroz prizmu bola, već isključivokrozprizmuuživanja.Skromnihdimenzija,aliživahna,odvajkadamejevernoslužila-ilisammoždaja,naprotiv,biounjenojslužbi,štojezamisao kojoj se svako može naći utemeljenja, ali njen je zapt bio,zapravo, vrlo blag: nikadami nije naređivala, povremeno bime, naskroman način, bez jeda i gneva, podsticala da se više uključim udruštveniživot.Znaosamdaćese tevečerionaotvorenozaložitizaMirijam,onajeoduvekbilaudobrimodnosimasMirijam,Mirijamjujeuvektretiralasnaklonošćuiuvažavanjem,štojemenipričinjavaloneizmerno zadovoljstvo. A ja tih izvora zadovoljstva, sve u svemu,nisamimaonapretek;ustvari, tajmi jebio jedini.Mnogo jevećbilosplasnulomoje interesovanje za intelektualni život;moje postojanjekao društvene jedinke nije bilo ništa više zadovoljavajuće od mogtelesnogpostojanja,ionosesvelonanizsitnihbriga-zapušenlavabo,ne radi internet, kazneni poeni, nepoštena spremačica, greška upopunjavanjuporeskeprijave-kojesutakođeneprekidnosmenjivalejednadrugu,neostavljajućime,praktično,nikadnamiru.Umanastiručovek,zamišljamja,pobegneodvećinetihsekiracija; tamosečovekratosilja bremena individualne egzistencije. Odriče se, istovremeno,zadovoljstva;ali to je izborkojisemožepodneti.Šteta jebilo,rekohsebi nastavljajući sa čitanjem, što je Uismans u Na putu tolikoinsistiraonatomsvomgađenjupremanegdašnjemraskalašju;moždatuinijebiodokrajaiskren.Onoštojenjegamamilomanastiru,slutiosam ja, nije na prvommestu bila želja da utekne od čulnih užitaka;

bila je topremogućnostdaseoslobodi iznurujućeg,sumornogsledasitnih trzavica svakodnevnogživota, svegaonoga što jeon sam takomaestralnoopisaousvomNasuprot.Umanastiruvas,akoništadrugo,barem sigurno čekaju ležaj i ćebe - i, kao bonus, večni život, unajboljemslučaju.

Mirijamjenamojavratapozvonilaokosedamsati.- Srećan ti rođendan, Fransoa... - rekla je odmah, tu na pragu,

glasomsasvimtihim,aondasebacilanameneipoljubilameuusta,ipoljubac je bio dug, požudan, usne i jezici su nam se isprepleli.Vraćajućisesnjomudnevnusobu,primetiosamdaje još izazovnijeobučena nego prethodni put. Bila je obukla neku drugu crnu minisuknju, još kraću, i nosila je hulahopke, a kad je sela na kanabeugledao sam kopčicu na podvezici, crnu spram izrazito bele butine.Bluzica,takođecrna,bila jepotpunoprovidna, ivrlosedobrovidelokakojojsepomerajugrudi-shvatiosamutomčasudamojiprstijoščuvajuuspomenunanjenebradavice,ikakosuihdodirivali;njojjenalicu bio neki kolebljiv osmeh, bilo je u samom tom trenutku nečegneodlučnogikobnog.

-Donela simi poklon? - upitah ja tonomkoji je trebalo da budeugodan,asveupokušajudamaloublažimnapetost.

-Ne-odgovorionaozbiljno-nisamnašlaništaštobimisestvarnodopalo.

Poštosmoopetmaloćutaliona,iznebuha,rašiributine;nijenosilagaćice, a suknja joj je bila toliko kratka da se namah pojavi linijapičke,izbrijaneinaizvol’te.

- Sad ću da ti popušim - reče ona -mnogo dobro da ti popušim.Dođi,sedinakanabe.

Poslušao sam je, pustio da me razodene. Ona je klekla predamnomipočelajednimružinimcvetom,23dugiminežnim,prenegoštoćemeuzetizaruku;ondasmozajednoustali.Nasloniosamsenazid.Ona je opet klekla, pa počela dami ližemuda, i istovremenomi gadrkala,kratkimbrzimpokretima.

-Kadtibudešhteo,prelazimnakurac...-rečeonazastavšinačas.Sačekao sam još malo, dok žudnja nije postala već sasvimnepodnošljiva,aondarekoh:

-Sada.Gledaosamjeuočiprenegoštoćejezikomdodirnutimojud,iod

togprizoramojeuzbuđenjesamojedodatnonaraslo;onasamabilajeunekomčudnomstanju,umešaviniusredsređenostiipomame,jezikjoj je kružio pomom glaviću, katkad brzo, katkad s jačim stiskom isporije; levomšakomstezalami je kituu korenu, dokmi jeprstimadesne lupkalapo jajima, talasi užitkakršili su i raznosilimoju svest,jedvasamsenanogamadržao,malojenedostajalodaizgubimsvest.Itamanprenegoštoću,uzkrik,eksplodirati-prikupiosamsnagudajezamolim:

-Stani...Stani...Jedva sam rođeni glas prepoznao - bio je izobličen, nečujan

gotovo.-Nećešdamisvršišuusta?-Nesad.-Dobro...Nadamsedatoznačidaćešmalokasnijepoželetidame

tucaš.Hoćemodajedemo,jeli?Ovogaputasušisambionaručiounapred,čekaoje,jošodsredine

popodneva, u frižideru; stavio sam bio i dve boce šampanja da sehlade.

-Znaš,Fransoa...-rečeonapoštojeotpilaprvigutljaj-nisamjanikurvaninimfomanka.Toštotigaovakopušim,tojezatoštotevolim.Štotestvarnovolim.Znašto?

Da,znaosamto.Znaosamdaimatujošnečega,nečegaštonikakodamikaže.Dugosamjegledaouoči,netremice,uzaludtražećinačinadanačnem tu temu.Ona jepopila šampanj, uzdahnula, sipalaopet, itadiznjeizlete:

-MojiroditeljisuodlučilidaiduizFrancuske.Ostao sam bez glasa. Popila je i drugu čašu, pa sipala treću pre

negoštoćenastaviti:-IseljavajuseuIzrael.IdućesredeletimozaTelAviv.Nećečakni

dasačekajudrugikrugpredsedničkihizbora.Onoštojeusvemutomenačistootkačeno je što su sveorganizovali izanaših leđa, ništanamnisu rekli; otvorili su račun u banci u Izraelu, udesili sve da odavdetamo iznajme stan; moj otac je podigao premije od osiguranja, daokuću na prodaju, i sve to a da nam ni jednu jedinu reč nije rekao.Dobro, u krajnjem slučaju i mogu da razumem što ništa nije rekao

mojoj mlađoj sestri i bratu, možda i jesu premladi, ali ja imamdvadeset dve godine, a oni me, ovako, dovode pred svršen čin! Neteraju oni mene da idem s njima, ako bih stvarno insistirala daostanem,spremnisuidamiiznajmesobuuParizu;aliionakopočinjeraspust,a jaosećamdanemoguda ihostavim,usvakomslučajunesada,preteranobi sebrinuli zbogmene. Ja toganekako inisambilasvesna, ali poslednjih meseci promenio se sastav ljudi koji nam jenavraćao u kuću, sve sami Jevreji su počeli da dolaze. Večeri suprovodili zajedno, jednidrugimapunili glavu,ne idusamomoji, imajoš najmanje četvoro ili petoro njihovih prijatelja koji su rasprodalisvešto imajuovdedabi sepreseliliu Izrael.Celu jednunoćprovelasam u razgovoru s njima, pokušala da ih pokolebam, ali oni suubeđenidaćeseuFrancuskojdesitineštozaJevrejestrašno,čudnojeto da im sad tako nešto pada na pamet, posle pedeset godina ovdeprovedenih, rekla sam im da je to totalna glupost, da odavno većNacionalnifrontnemanikakvevezesantisemitizmom!

-Nijetobašodavno.Tisipremlada,paneznaš,aliotacnjen,Žan-Mari Lepen, negovao je stare tradicionalne veze s francuskomekstremnom desnicom. Bila je to jedna gluperda, maltene potpunoneobrazovan čovek, nije taj sigurno čitao ni Drimona ni Moraa; alimislimda ječuobarzanjih, ida je i tobiodeonjegovogmentalnoghorizonta.Štosenjegovekćerketiče,tonam,očigledno,samoposebiništa ne govori. Mislim, pritom, da ti, ako pobedi musliman, nemašbogznakakvograzlogazastrah.OnćeusvakomslučajubitiusavezusaSocijalističkompartijom,nemožesambogznaštadapreduzima.

- E, tu... - sumnjičavo je vrtela glavom - tu već nisam tolikioptimista kao ti. Kad jedna muslimanska partija dođe na vlast, tonikakonemožedabudedobropo Jevreje.Ne vidimnijedanprimerkojibinavodionasuprotanzaključak...

Nisamnatoništarekao;usuštini,nisamdobropoznavaoistoriju,ugimnaziji sambionepažljivnačasovima,aniotadaminikakonijepošlo za rukomdapročitam jednu jedinu knjigu iz istorije, do krajasvakakone.

Onajeponovosipalašampanj.Toje,vala,ibilopametno-napitisemalo,sobziromnadateokolnosti.Osimtoga,šampanjjebiodobar.

-Mojibratisestramoćićedanastaveškolovanjeugimnaziji; i jaćumoćida studiramnaTelavivskomuniverzitetu,prenećupoložene

ispite. Ali šta da radim tamo u Izraelu? Hebrejski ne znam ni dabeknem.Francuskajemojazemlja.

Glasjojseblagoizmeni,osetiosamdajenaivicisuza.-VolimFrancusku! -rečeona, i leposečuloda jojsegrlosteže-

volim,neznamnisama...Sirvolim!- Imamsira! - I japoskočih,kaoklovn,daopustimatmosferu,pa

odohdofrižideradanađemsira.Biosamkupiosenmarslena,kontea,paiplavogkuskogsira.Otvoriosamibocubelogvina;onanasvetonijeobratilaninajmanjupažnju.

-A sem toga... Sem toga, ne želimdaovomeđunamaprestane -reče ona, pa briznu u plač. Ustao sam, zagrlio je; ničeg razboritognisammogao da se setim što bih joj rekao. Odveo sam je do sobe,ponovozagrlio.Onajetihoplakala.

Probudiosamseokočetirisataizjutra;bilajetonoćpunogmeseca,usobi se vrlo dobro videlo. Mirijam je ležala na stomaku, na sebi jeimala samo majicu s kratkim rukavima. Saobraćaja na bulevarupraktičnoinijebilo.Prošlasutakodva-triminuta,aondasepojavilodostavno vozilo „reno trafik”, koje se kretalo malom brzinom prenego što će stati u nivou solitera. Dva Kineza izađoše iz kola dapopuše cigaretu, i činilo se da razgledaju okolinu; potom se, bezvidnograzloga,vratišeuvozilo,kojeseudaljiupravcuPortd’Itali.Jasevratihukrevet,počehdajojmilujemzadnjicu;onasepripiuzmenenebudećise.

Okrenuh je, razmaknuh joj butine i počeh da jemazim;malteneistog časa je ovlažila, i ja uđoh u nju. Oduvek je volela ovaj,jednostavanpoložaj.Jajojsadpodigohbutine,dabimogaodubljedaprodrem, i počeh da ga guram i vadim. Često kažu da je ženskiorgazamkompleksan,dajetopravamisterija;štosemene,međutim,tiče, mehanizam mog sopstvenog orgazma oduvek mi se činio jošnedokučivijim.Čimsamkrenuo,osetiosam,naime,daćubitiustanjuda se kontrolišem dokle god to bude potrebno, da ću sopstvenomvoljomuspetidaobuzdavamužitak.Bedrasumisekretalagipko,bezzamora,ionajeposlenekolikominutapočeladauzdiše,ondadaviče,a jasamidaljeprodiraounju, i teraosamtakočak ikad jekrenulapičkom da mi steže kitu, disao sam polako, bez napora, imao sam

utisakdasamvečnobiće,aondajeonaispustilajedandugačakuzdah,jasamseskljokaonanjuiobujmionjenoteloobemarukama,aonajesamoponavljala:„Dušomoja...Dušomoja...”,iplakala.

Nedelja,22.maj

Probudiosamseokoosamsati,pristaviokafu,legaoponovo;Mirijamje pravilno disala, dah joj pratio tromi ritam jedva čujnog filter-aparata.Poazurnomsvoduplovilisumali,bucmastikumulusi;jasamu njima oduvek video oblake sreće, oblake čije bleštavo belilo služiisključivotomedasedodatnonaglasiplavetniloneba;tosuonioblacikojedecauveknacrtajuuzkućicuizsnova,sdimnjakomkojisepuši,travnjakom i cvećem. Ne znam tačno štami bi da, tek što sam sebisipaoprvušoljukafe,uključimiTele.Zvukjebioostaonapreglasnom,a meni je trebalo vremena da nađem daljinski i pritisnem dugme„mjut”.Prekasno,Mirijamseprobudila; jošuonojmajici,prešla jeudnevnusobuisklupčalasenakanabetu.Tajkratkitrenspokojabiojeprohujao; ponovo sam uključio zvuk. Vesti o tajnim pregovorimaizmeđuSocijalističkepartije iMuslimanskogbratstvavrtele su senanetucelenoći.Isvisusamootomegovorili-iiTele,iBFM,iLCK-bilajetosadvećjednadvadesetčetvoročasovnaspecijalnaemisija.Dotogtrenutka nije još bilo nikakve reakcijeManuela Valsa; ali MuhamedBenAbesjetrebalodaodržikonferencijuzaštampuujedanaestsati.

Onako debeljuškast i vedar, neretko pakostan u odgovorima nanovinarskapitanja,muslimanskikandidatjeizkolektivnogpamćenjauspeo da istisne podatak da je on, zapravo, bio jedan od najmlađihpolitehničaraFrancuskeprenego što ćeupisatiNacionalnuupravnuškolu, kaopripadnikgeneracije „NelsonMandela”, istekoja jedala iLorena Vokjea. Likom je, zapravo, više podsećao na ostarelogtuniskogbakalinaizkraja-štojenjegovotacinačeibio,makarmusebakalnicanalazila uNeji-sir-Sen, neuOsamnaestomarondismanu, akamoliuBezonuiliArženteju.

Višeodsvihostalihkandidata,napomenuojeovogputa,upravojeonimaokoristiodrepublikanskemeritokratije;manjeodsvihostalihje pak bio voljan da naudi sistemu kojem duguje sve, sve do ove,najvećepočasti,dafrancuskinarodglasazanjega.Pomenuojepotom

stančić iznad bakalnice, gde je radio domaće zadatke; nakratko jeoživeo sećanje na svog oca, s pravommerom osećajnosti; pomeni,govorjebioapsolutnosavršen.

Ali, nastavio je on, vremena su se promenila, i oko toga bi svitrebalo da budemo saglasni. Sve češće se dešava da porodice - bileone jevrejske, hrišćanske ili muslimanske - za svoju decu želeobrazovanje koje se ne bi ograničavalo na puko prenošenje znanja,već bi podrazumevalo i duhovnu nadogradnju u okviru njihovetradicije.Ovajpovratakreligijipredstavljajednutemeljnutendenciju,koja prožima naše društvo, i nacionalni obrazovni sistem pred tim,jednostavno, ne može da okreće glavu. Zato sada treba povećatinastavničkikadarudržavnimškolama,kakobioneuspeledaopstanuu jednoj skladnoj koegzistenciji s velikim duhovnim tradicijama -muslimanskom,hrišćanskomilijevrejskom-unašojzemlji.

Slatkorečiv i umilan, potrajao je taj njegov govor još desetakminutaprenegoštoćeprećinapitanještampe.Jasamvećodavnobioprimetio da i oni najgadniji, najagresivniji novinari postaju kaohipnotisani, potpuno smekšaju u prisustvuMuhameda Ben Abesa. Abilo je, bar semeni činilo, i neprijatnih pitanja koja sumogli damupostave; protivljenje sklapanju mešovitih brakova, na primer, iličinjenicadabiprosvetniradnicimoralidapređuumuslimanskuveru.Ali nije li, naposletku, već takav slučaj kod katolika? Zar ne moračovek prvo da se krsti da bimogao da predaje u hrišćanskoj školi?Razmišljajućiotome,shvatiosamdazapravoništaotomeneznam,iutrenutkukadjetakonferencijazaštampubilazavršena,uvideosamda samstigao tačnodoone tačkedokoje jemuslimanskikandidat ihteodamedovede-donekevrsteopštesumnje,doosećanjadanemaamabašnikakvograzlogazauzbunu,idausvemuovomenemaničegistinskinovog.

Marin le Pen je uzvratila udarac u pola jedan po podne. Živahna isveže isfenirana, snimljena iz blagog donjeg rakursa ispred Otel deVila, bila je tog dana gotovo lepa - što je bilo u oštrom kontrastu sranijim utiscima o njenoj spoljašnjosti; od velike prekretnice 2017,kandidatkinjanacionalnihsnagaučvrstilaseuuverenjudajednažena,ako želi da se domogne najviše vlasti, neizostavno mora da liči na

Angelu Merkel, te je počela da parira nemačkoj kancelarki u tojodbojnojrespektabilnosti,pričemujeLePenovaišlačakdotledašijestvari po istom kroju. Ali togmajskog jutra ona kao da je pronašladavno izgubljenplam,onaj revolucionarnielankoji jeprizivaosamezačetke ovog pokreta. Pričalo se bilo već neko vreme da pojedinenjene govore piše Reno Kami - pod nadzorom Florijana Filipoa. Neznam da li su te priče imale osnova, ali ona je, u svakom slučaju,ostvarila znatan napredak na tom planu. Na mene je pak odmahostavio utisak, i to jak, republikanski, pa čak i neskrivenoantiklerikalantonnjenoggovora.Pošavšiod jednogbanalnogosvrtana Žila Fertija, stigla je unazad sve do Kondorsea, citirajući njegovznameniti govor pred Zakonodavnom skupštinom1792, u kojem onpominje te Egipćane, te Indijce „kod kojih je ljudski duh dosegaotakve domete, da bi ponovo pali u ropstvo najsramnijeg neznanja,onogačasakadasuverskevlastiprisvojilepravodaobrazujuljude”.

-Ajamisliladajeonakatolikinja-primetiMirijam.-Zanjuneznam,alinjeniglasačinisu,nikadaNacionalnifrontnije

uspeo da prođe kod katolika, oni su i previše solidarni, previšenaklonjenizemljamaTrećegsveta.Onase,znači,prilagođava.

Mirijampogledanasat, inačiniumorangest. -Moramdapođem,Fransoa.Obećalasamroditeljimadaćuručatisnjima.

-Oniznajudasiovde?- Znaju, znaju, neće se oni brinuti; ali će me čekati da jedemo

zajedno.Bio sam jednomkod njenih roditelja, i to još na samompočetku

naše veze. Stanovali su u kući u Site de Fleru, iza metro staniceBrošan. Imali su garažu, radionicu, pomisliobi čovekda jeunekomgradićuuunutrašnjosti,nijebitnogde,samoneuParizu.Sećamsedasmo večerali na travnjaku, cvetao je žuti narcis. Fini su bili premameni, gostoprimljivi i srdačni - a pritommi nisu pridavali prevelikiznačaj,što jebilo jošbolje.Utrenutkukad jenjenotacotvoriobocušatonef-di-papa,menijesinulodaMirijam,iakojeprešladvadesetu,idalje svake večeri obeduje s roditeljima, da i dalje pomažemlađembratuokodomaćihzadataka,amlađojsestrikupujekrpice.Bilojetojednopleme,porodičnoplemepovezanočvrstimnitima;upoređenjusa svim onim čega sam se u životu nagledao, bilo je to neštojedinstveno, i imajući to u vidu, sada sam se s teškom mukom

savladavaodanezaplačem.Isključiosamzvuk;pokretiMarinlePenizgledalisusadjošživlji,

tukla je pesnicompo vazduhu, u jednom trenutku silovito je raširilaruke.Mirijam će, po svemu sudeći, poći s roditeljima u Izrael, ne bionanikakodrugačijenimogla.

-Nadamsedaćustvarnouskorodasevratim,znaš... - izustionakaodamijepročitalamisli.-Daostanemtamosamonekolikomeseci,doksestvariovdeuFrancuskojneslegnu.

Njen optimizam učinio mi se malo preteranim, ali ništa nisamrekao.

Ona obuče suknju. - Ovde će, očigledno, sudeći po ovome što sedešava,onipobediti,iondaćemizavremeručkaponavljati:jesmoliti lepo rekli, ćerko... Dobro, oni su dragi,misle da je sve to zamojedobro,znam.

-Da.Onisudragi.Stvarnodragiljudi.-Ati,štaćešti?Štamisliš,kakoćeposleovogadabudenafaksu?Otpratio sam je do vrata; shvatio sam, zapravo, da nikakvu

predstavunemamštaćeikakobiti;postademi,pritom,jasnoitodame baš briga šta će biti. Ovlaš je poljubih u usne pre nego što ćuodgovoriti:„JasvojIzraelnemam.”Bašbednamisao;bedna,alitačna.AMirijamuđeulift,inestade.

Uslediojeperiododnekolikosati.Suncejezalazilomeđusoliterima,dok se u meni ponovo rađala puna svest o tome ko sam, ookolnostima u kojima sam, o svemu. Duhmi je bio lutao predelimanedorečenimimračnim,biosamnasmrt tužan.UismansoverečeniceizU kolotečini neprekidno sumi se vraćale, kao probodi, i tek tadabolno shvatihdanisamčaknipredložioMirijamdadođeda stanujekod mene, da živimo zajedno, da bih već u narednom trenutkuzaključiokakoproblemnijebiou tome, jernjeni roditelji su ionakoizrazili spremnost da joj iznajme sobu, a i moj stan je bio tekdvosoban,velikidvosoban,istina,aliipakdvosoban;zajedničkiživotujednom dvosobnom stanu neizostavno bi, i to u vrlo kratkom roku,doveodonestankasvakeseksualneželje, ami smo jošbilipremladidabinašavezautakvimprilikamaopstala.

U neka starija vremena, ljudi su zasnivali porodice i ostajali unjima, štoznačida su,poštobiobaviliproces reprodukcije, rmbačilizajednojošnekugodinu,tamandotledokimdecanestasaju,aondabisepridružilisvomeTvorcu.Danasje,međutim,teknegdepočevodpedesete, ili šezdesetegodine, razumnoočekivatida će jedanbračnipar ući u tu kolotečinu, u času kada u njihovim ostarelim, bolomnačetim telima, pretekne još samo potreba za prisnim dodirom,umirujućim i čednim; u času, takođe, kad domaća kuhinja, tolikoslavljena u, na primer, Petirenoouim nestašlucima, bespovratnopreuzme prvenstvo nad ostalim užicima. Poigravao sam se nekovremeidejomdasedneminapišemneštozaŽurnaldediznevjemist,ukojem bih ustvrdio da su, posle jednog dugog i dosadnogmodernističkog perioda, Uismansovi zaključci, oni obojenirazočaranjem,ponovoaktuelni,itovišenegoikad,štosevidiiposvevećoj gledanosti emisija posvećenih kuhinji, a naročito domaćojkuhinji,itonasvimtelevizijskimkanalima;aondashvatihdaumeninema ni trunke energije, pa ni želje, koji su neophodni da bi senapisao jedan članak, pa makar to bilo i u jednoj publikaciji

namenjenoj zatvorenom krugu čitalaca kao što je Žurnal dediznevjemist. Shvatio sam, u isti mah, i to s nekom vrstom tupeneverice,damijetelevizorjošuključen,itoidaljenaiTele.Uključiosamzvuk:Marin lePen je odavnovećbila završila govor, ali je bilaglavna tema svih komentara. Saznao sam, tako, da je predvodnicanacionalnih snaga za sredu najavila masovne demonstracije naŠanzelizeu. Ni na kraj pameti joj nije bilo da traži dozvolu odpolicijske uprave, a u slučaju zabrane skupa, unapred je opomenulavlastidaćeprotestbitiodržan„štagoddasedesi”.Govorjezaključilanavodeći jedan član iz Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz1793. godine: „Kada vlasti krše prava naroda, ustanak je, kako zanarodu celini, tako i za svakideonaroda,najsvetije od svihprava inajneophodnijaod svihdužnosti”.Rečustanak je, prirodno, izazvalabrojne komentare, nateravši čak i Fransou Olanda da prekine dugoćutanje. Sada, na isteku svog drugog petogodišnjeg mandata - pričemujezareizbormogaodazahvaliisključivojadnojstrategijikojasesvodila na podršku Nacionalnom frontu - odlazeći predsednik jepraktičnoodbioda izrazi svoj stav, avećinamedijaumeđuvremenukaodajebilaizaboraviladaonuopštepostoji.Kadaje,nastepeništuJelisejskepalate,predgrupicomoddesetakokupljenihnovinara,sebeokarakterisao kao „poslednji bastion državnog poretka”, čuo se tu itamo smeh, nakratko samo, ali i te kako dobro. Desetak minutakasnije,došaojeredinapremijeradadâizjavu.Izrazitocrvenulicu,nabreklihžilanačelu, izgledao jekaodaćesvakogčasadagaudarikap, a onda je upozorio sve one koji pokušavaju da izvrdajudemokratskim zakonima da će biti tretirani kao kriminalci.Naposletku,jedinikojijesačuvaohladnokrvnostbiojeMuhamedBenAbes,koji jebraniopravonajavnodemonstriranjeipredložioMarinle Pen debatu na temu sekularnosti - što je, po mišljenju većinekomentatora,bioveštpotez,usmisludajemogućnostdaonaprihvatiovajpredlogbilamanje-višeisključena,potezkojimjeonsebijeftinoobezbedioimidžumerenogčovekakojisezalažezadijalog.

Nakrajusamseumorio,pasampočeobezjasnogciljadaskačemsjednognadrugirijalitišou,bilojetoneštoogojaznima,prenegoštoću definitivno isključiti televizor. Saznanje da cela ta politička pričamože da igra ulogu u mom vlastitom životu mene je i daljeuznemiravalo,aigadilomisepomalo.Paipak,biosamjasvestan,ito

godinama,datajsvevećijaz,kojisevećpretvaraoupravuprovaliju,između stanovništva i onih koji u njegovo ime govore, političara inovinara, nužno mora dovesti do nečeg haotičnog, nasilnog inepredvidivog. Francuska, kao i ostale zemlje Zapadne Evrope, većdugojeišlaupravcugrađanskograta,bilojetoočigledno;alijasam,sve do tih dana, još živeo u ubeđenju da su Francuzi, ogromnomvećinom, pomireni sa sudbinom i ravnodušni - bez sumnje zato štosam ja u tom trenutku bio privremeno pomiren sa sudbinom iravnodušan.Biosamseprevario.

Mirijammejepozvalatekuutorakuveče,maloposle jedanaestsati;glas joj je bio vedar, vratilo joj se bilo pouzdanje u budućnost; ponjenimrečima,uFrancuskojćeubrzosvedadođeured-jasamipaksumnjaoda će takobiti.Uspela jeMirijam, čak, daubedi samu sebekakoćeseNikolaSarkozivratitiupolitičkuutakmicu, ibitidočekankaospasilac.Nisamimaosrcadajerazuveravam,alitakvamogućnostčinilami se izrazito neostvarivom; imao sam utisak da je Sarkozi, udubiniduše,odustaoodpolitike,idaje2017.definitivnostaviotačkunatajperiodsvogživota.

Avionjojjepoletaosutradanranoujutro.Nismo,dakle,imalikadda se vidimo pre njenog polaska; imala je još mnogo toga daposvršava-počevodpakovanja,anijetakojednostavnoceosvojživotsabitiutridesetkilogramaprtljaga.Nisamniočekivaodaćujevideti;paipak,doksamspuštaoslušalicu,žignulomejesrce.Znaosamdaćusadabitiveomasâm.

Sreda,25.maj

Uprkos svemu, bio sam gotovo razdragan sutradan ujutro, kad sammetroomkrenuonafaks-političkidogađajiodprethodnihdana,svezaključno s Mirijaminim odlaskom, ličili su mi sada na loš san, nagreškukojaćeunajkraćemrokubiti ispravljena.Veliko jebilomojeiznenađenje kada sam, stigavši u Ulicu Santej, konstatovao da jerešetkasta kapija na ulazu u univerzitetski kompleks hermetičkizatvorena-čuvarisujeobičnootvaraliupetnaestdoosam.Većibrojstudenata,međukojimasamprepoznaoinekesdrugegodineizmojegrupe,strpljivosučekalipredulazom.

Tek oko pola devet pojavio se jedan čuvar, dolazeći iz glavnogsekretarijata,istaosonestraneogradepanasizvestiodaćefakultettogadanabitizatvoren, idaćezatvoren iostatidodaljeg.Ništavišeodtoganijemogaodanamkaže;moraćemodasevratimokućama,anaknadnoćemobiti „individualnoobavešteni”.Bio je to jedancrnac,Senegalac,akosedobrosećam,kogasampoznavaoduginizgodina,ikoji mi je bio drag. Uhvatio me je za nadlakticu, upravo dok samkretao, i rekaomida je, ako jeverovati glasinamakojekružemeđuosobljem, situacija ozbiljna, ali stvarno ozbiljna, i da bi se on ličnozačudioakofaksbudeotvorenunarednihnekolikosedmica.

Možda će Mari-Fransoaz znati nešto, pomislio sam. U tokuprepodnevapokušaosamuvišenavratadajedobijem,alibezuspeha.Očajan već, oko pola dva sam uključio iTele. Mnoštvo učesnikaprotestnog skupa u organizaciji Nacionalnog fronta već je biloprispelonalicemesta:PlasdelaKonkordivrtTilerijacrnelisuseodsveta. Po rečima organizatora, bilo se tu okupilo dvamiliona ljudi -premapolicijskimizvorima,tristotinehiljada.Kolikogoddaihjebilo,takvugomiluuživotunisambiovideo.

Jedandžinovskikumulonimbus,uoblikunakovnja,nadneosebio

nadseverPariza,odSakrkeradoOpere;tamnosivinjegoviobodibehuprošaranimrkožutimtonovima.Pogledaosamčasutelevizijskiekran,gdejeidaljesvevrveloodneizmernemasesveta,časunebo.Činiloseda se olujni oblak polako premešta ka jugu; ako se otvori iznadTilerija,mogaobiozbiljnodaporemetitokdemonstracija.

Tačnoudvapopodne,povorka,sMarinlePennačelu,krenulajeŠanzelizeom ka Trijumfalnoj kapiji, gde je ona, kako je bilonajavljeno, trebalo da održi govor u petnaest časova. Isključio samzvuk, ali sam nastavio da gledam sliku. Ogroman transparent bio jerazvučen s kraja na kraj avenije: „Mi smo narod Francuske.” Nabrojnimmanjimparolamakojesusevideletuitamoumasipisaloje,neštojednostavnije:„Ovojenašdom”-toje,inače,bilopostalogesloovog skupa, u isti mah eksplicitno i lišeno preterane agresivnosti,karakteristične,inače,zaokupljanjamilitantnihnacionalista.Olujajeidaljepretila;onajogromnioblaksadajestajaouvazduhu,nepomičan,iznadpovorke. Posle nekolikominuta, umorio sam se od gledanja, iponovosebacionaNasukane.

Mari-Fransoazmejepozvalaneštoizašestpopodne;nionanijeznalabogzna šta, prethodnog dana sastao se bioNacionalni univerzitetskisavet, alinikakva informacijanijeprocurela.Ona jepakbila sigurnada se faks neće otvarati pre završetka izbora, a verovatno ni prepočetka jesenjegsemestra- izboribimogli lakodabuduodloženizaseptembar.Širegledano,njojsečinilodajesituacijaozbiljna;mužjojje bio vidno zabrinut, od početka tekuće nedelje provodio je i početrnaestsatidnevnoukancelarijiuDGSI-ju,aprethodnevečeritamoje i zanoćio.Razgovor jeprivelakrajuobećavšimidaćemepozvatiakosaznajošnešto.

Nisamukućiimaovišeništazajelo,anijemiseišloskrozdoŽeankazina, nije to bilo pravodobadana za kupovinuu gusto naseljenojčetvrtiukojojsetajmarketnalazio,alijasambiogladan,ihteosamnešto sebi da kupim za jelo, prijeomi se nešto bio teleći paprikaš, ioslić s krbuljicom, i berberska musaka; obroci za mikrotalasnu,kvaliteta pouzdanog u svojoj bljutavosti, ali su šarenim, veselimambalažama, predstavljali veliki napredak u odnosu na tugu i jadeUismansovihjunaka;nanjimasenijemoglopročitatinislovokojebi

prizivalo na pakost, a utisak da učestvujete u jednom kolektivnomdoživljaju, razočaravajućem, ali istom za sve - mogao je pred vamaotvoritiputkajednombardelimičnommirenjusasudbinom.

Supermarketje,nekimčudom,biogotovopust,i jasamvrlobrzonapuniokolica,unekomnastupuentuzijazmapomešanogsastrahom;napametmiutom,bezkonkretnograzloga,padeizraz„policijskičas”.Nekeodkasirkikojesusedelezakasamačekajućimušterijeslušalesutranzistore; demonstracije još nisu bile završene, incidenata i daljenijebilo.Togaćebitikasnije,kadmasapočnedaserazilazi,pomislihja.

U trenutku kad sam izlazio iz trgovinskog centra, počedapljuštikiša, baš žestoka. Vrativši se kući, podgrejao sam goveđi jezik umaderasosu,gumenkast, ali sveu svemukorektan,paopetuključiotelevizor: sukobi su bili počeli, razaznavale su se grupe maskiranihljudi, vrlo pokretljivih, naoružanih jurišnim puškama i mašinkama;nekoliko izloga bilo je polomljeno, tu i tamo videli su se automobilizahvaćeni plamenom, ali su sve te slike, snimane po jakom pljusku,bile vrlo lošegkvaliteta, te jenemogućebilo steći jasnupredstavuotomekojenajednoj,akonadrugojstrani.

III

Nedelja,29.maj

Probudio sam se oko četiri ujutro, bistre glave, napregnutog duha;natenanesam,pažljivo,spakovaotorbu,najednommestusakupiosvešto čini jednu putnu apoteku, pripremio preobuku za mesec dana;pronašaosamčakigojzerice-američkecipele,haj-tek,kojenijedanjediniputnisamobuo,akupiosamihgodinudanaranije,maštajućiotomedasebacimnapešačenje.Poneosamsasobomi laptop,zalihuproteinskih štanglica, električno kuvalo, instant-kafu. U pola šestujutro bio sam spreman za polazak. Vozilo je krenulo bez teškoća,kapije Pariza behu opustele; u šest sati već sam bio nadomakRambujea. Nikakav plan nisam imao, nikakvo konkretno odredište;samoosećanje,vrloneodređeno,da jeumomnajboljem interesudasezaputimpremajugozapadu;daćegrađanskirat,ukolikovećmoradaizbijeuFrancuskoj,najkasnijezahvatitijugozapadzemlje.Iskrenogovoreći,nisamgotovoništaznaoojugozapaduFrancuske,osimdajetoregijagdesejedepečenapatka;apečenapatkaigrađanskiratmi,nekako,neidupodruku.Nodobro,moždasambiouzabludi.

Slabo sam japoznavaoFrancusku, generalno.Detinjstvo i periodadolescencije proveo sam u Mezon-Lafitu, jednom nadasvegrađanskompredgrađu prestonice, preselio sam se potom u Pariz, iotada sve vreme bio tu; nikada ja zapravo i nisam prošao tomzemljomčijisam-višeuteorijskomsmislu-građanin.Ispoljavaosamsklonost da učinim to, o čemu svedoči kupovina ovog folksvagentuarega, savremenika onih gojzerica. Bilo je to jednomoćno vozilo,opremljeno V8 dizel-motorom od 4,2 litra s komon rejl direktnimubrizgavanjem, zahvaljujući kojem je moglo da razvije brzinu odpreko240kilometarana čas;dizajniran zadugevožnje auto-putem,ovaj automobil je mogao jednako dobro da se snađe i u manjepovoljnim uslovima. Biće da sam u to vreme sanjario o vikendimakadaćuizgradautećišumskimputevima;odtoga,međutim,ništanijebilo,ajasamsezadovoljiotimedanedeljom,kaoredovnamušterija,

posećujem pijacu antikvarnih knjiga u Parku Žorža Brasensa.Ponekadbimisenedeljomposrećilodaceodanprovedemutucanju-prvenstvenosMirijam.Životbimibiovrlo jednoličan ivrloneveseodasenisam,svremenanavremebarem,tucaosMirijam.Predahsamnapravio kodHiljadu jezera, odmahpo izlasku iz Šatorua; u pekari-poslastičarnici kupio sam mafin i produženu kafu, pa opet seo zavolan i doručkovao razmišljajući o svojoj prošlosti, ili ni o čemuuopšte. S parkirališta je pucao pogled na prirodu okolo, potpunopustu,izuzmelisenekolikokrava-verovatnorasešarole.Odavnoseveć bilo razdanilo, ali pramenovimagle još su lebdeli nadpoljimaunizini.Pejzaž jebiobrežuljkast,vrlo lep, s timštoseni jedno jedinojezero nijemoglo videti - ni reke tu nikakve, uostalom, nije bilo navidiku. Učinilo mi se da bi razmišljati o budućnosti bilo krajnjenepromišljeno.

Uključiosamradioukolima;izborneoperacijebilesuotpočele,isveseodvijalonormalno,FransoaOlandjevećglasaonasvom„imanjuuKorezi”.Izlaznostje,barnaosnovuprvih,prepodnevnihprocena,bilaneštovećanegonaprethodnadvaglasanjazapredsednikaRepublike.Pojedini politički analitičari smatrali su da povećana izlaznost ide uprilog„partijamakoječinevladu”,nauštrbonihekstremnihstranaka;bilo je, međutim, i onih, takođe uglednih analitičara, koji su misliliupravosuprotno.Kadsesvesabere,udatomtrenutkujošsenikakavzaključaknijemogao izvućinaosnovupodatakaoodzivubirača,a ibilojemalopreranozaradio;isključiosamgaprenegoštoćukrenutisparkirališta.

Tekštosamkrenuo,shvatihdamiinstrumentzagorivopokazujeda imam jedva četvrtinu rezervoara; moraću da ga napunim nanarednojpumpi.Primetiosam,uistimah,dajeauto-putneuobičajenopust. Nedeljom ujutro ni inače nema mnogo sveta na putu, to jetrenutakdadruštvoodahne,daserastereti,tadajedinkekojegačinemogusebidapriuštetukratkotrajnuiluzijudaimajusopstveniživot.Uprkossvemu,prošaosambiovećmoždaicelihstokilometara,adanisamnipretekaoniugledaodrugovozilo; izbegaosam, jedino,nekibugarskišleperkojijeišaoucik-cak,omamljenodumora,ševrdajućiizmeđu srednje i zaustavne trake. Sve je bilo mirno, prolazio sam

pored dvobojnih vetrokaza koji su se njihali na povetarcu; sunce jeobasjavalo polja i šume kao valjani, predani radnik. Ponovo samuključio radio, ali ovog puta zabadava; sve unapred programiranestanicenamomuređaju,odFransInfodoEurop1,prekoRadioMonteKarlaiRTL-a,zaglušilojezbrkanokrčanje.NeštosedogađalouzemljiFrancuskoj,biosamutopotpunosiguran;a ipak,mogaosamidaljedavozimkroztuzemlju,brzinomoddvestakilometaranasat,potojšestougaonojmrežiauto-puteva,štojemoždaibilopravorešenje,jeruovojzemlji,posvemusudeći,višeništanijefunkcionisalo,moždasuiradariukvaru,nastavimliovombrzinomdočetiripopodnestićićudograničnogprelazaŽonke,akadjednompređemuŠpaniju,situacijaćebitipotpunodrugačija,igrađanskiratjošdaljeizamene;vredelojepokušati.Stimštojanisamimaovišegoriva;da,tojebioproblemkojivaljarešiti,itohitno,trebalojedasepobrinemzatovećnanarednojbenzinskojstanici.

Biće topumpaPeš-Monta.Ničegprivlačnognisi imaodapročitašnatablamasinformacijama;nigdesurestorani,nikojisuregionalniproizvodi;krajnjesvedenajednabenzinskastanica,nakojojsimogaosamodasipašgorivo, i toti je;alinisammogaodačekamŽardendeKosdiLot,odkojeme jedelilo jošpedesetkilometara. I japomislihkako ću napraviti predah u Peš-Montau, a zatim stati malo, čistozadovoljstvaradi, iuKosdiLotu,gdećukupitiguščjedžigerice,sirakabekua i vina kaora, u kojima ću još iste večeri uživati u hotelskojsobi naKostaBravi; bio je to već jedan zaokruženpoduhvat, koji jeimaosmisla,ostvarivpoduhvat.

Parkiralište i sve oko njega bilo je pusto, i ja istog časa postadohsvestandaneštotunijekakotreba;usporiosammaksimalnoprenegošto ću, vrlo obazrivo, prići samoj stanici. Izlog je bio raznet uparamparčad, srče je bilo posvuda po asfaltu. Izašao sam iz kola,prišao: u unutrašnjosti prodavnice frižider sa pićem takođe je biorazbijen,astalcisnovinamaporušeni.Utougledahkasirku;ležalajeulokvi krvi, ruku privijenih uz grudi, u smešnom pokušaju da seodbrani. Ništa nije remetilo tišinu. Zaputio sam se prema samojpumpi,aligorivonijemoglodasesipa -dotok jebioblokiran.Morabiti da se to aktivira negde sa kase, pomislio sam. Vratio sam se u

prodavnicu, teška srca preskočio leš, ali nisam uspeo da pronađemnikakavmehanizampomoćukojegbihmogaodauzmemgorivo.Poslekraćegoklevanja,spolicesamuzeosendvičstunjevinomizelenišem,bezalkoholnopivoiMišlenovvodič.

Od preporučenih hotela u toj regiji, najbliži, Konak u O-Kersiju,nalazio se u Martelu, desetak kilometara odatle, putem D840.Krenuvši prema izlazu, načasmi se učinilo da sam ugledao dva telakako leže nedaleko od parkirališta za kamione; i zaista, behu todvojica mladih Magrebljana, odevena u prepoznatljivom manirupredgrađa,kojejetunekoubio;bilisuizgubilivrlomalokrvi,alinijebilosporadasumrtvi; jedan je jošdržaomašinkuuruci.Šta li je toovde moglo da se desi? Pokušah, još jednom, da pronađem nekuradio-stanicu,alisveštosečulobilojenerazgovetnocvrčanje.

U Martel sam, bez ikakvih problema, stigao četvrt sata kasnije,okružniputprolaziojekrozlep,šumovitkraj.Idaljenijednogjedinogvozila nije bilo na vidiku, i sada sam već počeo ozbiljno da sepreispitujem; a onda dođoh do zaključka da su se ljudi, očigledno,pozatvarali po kućama iz istih onih razloga koji sumene nagnali danapustimPariz,izslutnjedasebližikatastrofa.

Konak u O-Kersiju nalazio se u jednom velikom dvospratnomzdanju od belog krečnjaka, smeštenom malo izvan sela. Metalnaograda otvorila se uz blago škripanje, ja pređoh preko pošljunčanezaravni, pa se popehnekoliko stepenica i stigoh do recepcije. Tamonijebilonikoga.Izastolasenalazilatablasključevimasoba;svisubilina broju. Dozivao sam u više navrata, sve glasnije i glasnije, aliodgovoranijebilo. Izašaosamnapolje;prostor izazgradezauzimalaje terasa sa svih strana okružena ružičnjacima, s malim okruglimstolovima imetalnim, kitnjastim stolicama, gde se, po svemu sudeći,doručkovalo. Krenuo sam alejom kestenova i prešao tako jednopedesetmetaraprenegoštoću izbitinazatravljenučistinuskoje jepucao pogled na okolinu, gde su ležaljke i suncobrani čekalipotencijalne goste. Nekoliko minuta posmatrao sam predeo,brežuljkastispokojan,prenegoštoćusevratitidohotela.Utrenutkukad samstupiona terasu, jedna žena je izašlanapolje, plavušanekaod četrdesetak godina, u dugoj sivoj vunenoj haljini, kose vezane

trakom;trgnulaseugledavšime.-Restoranneradi-doviknuona,kaodasebrani. Ja jojrekohda

tražimsamosobu.-Nidoručakneslužimo-dodadeonaprenegoštoće,očitomimo

volje,priznatidaslobodnihsobaima.Otpratila me je potom do prvog sprata, otvorila jedna vrata i

pružilamipapirić:- Ograda se zatvara u dvadeset dva sata, ako se budete vratili

kasnije, trebaće vam šifra - napomenu ona, i potom se udaljila nerekavšivišenijednujedinureč.

Kad sam otvorio prozorske kapke, soba više nije izgledala takoneprijatno, izuzev tapeta zagasitocrvene boje s prizorima iz lova.Uzaludsampokušavaodagledamteleviziju;nijebilosignala,slikenijebiloninajednomkanalu,samoonahaotičnavrevapiksela.Niinternetnijeradio;bilojemnogomrežačijisunazivipočinjalisaBboxiliSFR-verovatnosupripadaležiteljimasela-aliniujednojodnjihnijesenina koji način pominjao Konak u O-Kersiju. Na listiću s uputstvimanamenjenim gostima hotela, koji sam pronašao u fioci, bili suodštampanidetaljiuvezisturističkimznamenitostimasela,abilojetui savetauvezi skersijskomkuhinjom; što se interneta tiče,ni slova.Ostati konektovan očigledno nije bilo prioritet klijentima ovogugostiteljskogobjekta.

Poštosamraspremiostvari,okačionavešaliceonomaloodećeštosam poneo, uključio električno kuvalo i električnu četkicu za zube,uključiomobilni telefon -umeđuvremenuminijebila stiglanijednaporuka - počeo sam da se pitam šta ja ovde u stvari tražim. Ovopitanje, izrazito uopšteno, može sebi da postavi bilo ko, bilo gde, ubilo kojem trenutku života; valja, međutim, priznati da je putniksamotnjaknatopitanjeposebnoosetljiv.DajeMirijambilasamnom,nebih,zaista,niimaorazlogadabudemtu,uMartelu;anipitanjese,jednostavno, ne bi nametnulo. Jedan par je svet za sebe, svetnezavisanizatvoren,kojisekrećeunutarmnogovećegsveta,adagase to zapravo i ne dotiče; posle svih lomova kroz koje sam prošao,meni je, ovako samom, bila potrebna izvesna hrabrost da, stavivšilistićs informacijamaudžepbluze,ponovo izađemnapoljekakobihrazgledaotoselo.

SredišteKonzulskogtrgazauzimaojejedanambar,očitostar,jao

arhitekturigotovoništaneznam,alitekućeokonjega, izgrađeneodlepogbelogkamena,bilesu,posvemusudeći,nekolikovekovastare;većsamtakvestvariviđaonateleviziji,uglavnomuemisijamaStefanaBerna,aovoovdebilojeistotakodobrokaonateleviziji,ibolječak,jedna od tih kuća bila je izrazito velika, palatamaltene, sa svodnimrebrima i tornjevima, i ja sam, prišavši, doznao da je to Otel de laRemondi,građenuperioduod1280.do1350.godine,idasunjegoviprvivlasnicibilivikontiodTirene.

Celo selo odisalo je istom atmosferom, i ja krenuh živopisnim,pustimuličicama,dokujednomtrenutkunestigohdoCrkveSen-Mor,ogromne, gotovo bez ijednog prozora; bila je to zapravo jednautvrđenacrkva,sagrađenatakodaodolinapadimanevernika,atakvisu napadi bili česti u ovom kraju, saznao sam čitajući onaj listić sinformacijama.

PutD840,kojiprolazikrozselo,vodidaljeupravcuRokamadura.Već sam bio slušao o Rokamaduru; beše to poznato turističkoodredište, smnoštvom zvezdica uMišlenovomvodiču, pitao sam se,štaviše,danisamvećmožda isâmvideoRokamaduru jednoj emisijiStefanaBerna,alidondeje,ipak,bilodvadesetkilometara,pasamseopredelio za uži i vijugaviji sporedni put što vodi do Sen-Deni-le-Martela. Sto metara dalje naleteo sam na majušnu oslikanustražarnicu gde su se prodavale karte za turistički vozić - ćiru, kojiprolazi kroz dolinu Dordonje. To je izgledalo zanimljivo; bilo je,svakako, još bolje da se ide u paru, ponavljao sam sebi s nekimturobnim zadovoljstvom; u stražarnici, kako god okreneš, nije bilonikoga.ProšlojebilonekolikodanakakojeMirijamstiglauTelAviv,imala je, bez sumnje, dovoljno vremena da se raspita oko upisa nafaks,možda jeveć i ispiteprebacila, ili se zadovoljila timeda idenaplažu,oduvekjevoleladaidenaplažu,aminijedanjediniputnismozajednoišlinaletovanje,setihsejautomtrenutku;da,nikadanisamimao dara da pronađem pravo odredište, da napravim rezervaciju,praviosamseda,kao,volimParizuavgustumesecu,austvarinisam,jednostavno,bioustanjudaikudaodemiztoggrada.

Zemljaniputišaojenekovremeparalelnosaželezničkomprugom.Posle jednokilometarblagoguspona,nasredgustešume,naletehnavidikovac, s tablom za orijentaciju; slikovni prikaz fotoaparata smehomjasnojesvedočiodaovomestoredovnopohađajuturisti.

Dordonja je tekla dole, sekući put između krečnjačkih liticavisokihpedesetakmetara,nanedokučivnačinsledećisvojugeološkusudbinu. Ova oblast bila je nastanjena još od najranijih periodapraistorije, saznao sam čitajući informativnu tablu, kromanjonac jeodavdepostepenopotiskivaoneandertalca,kojisepovukaouŠpanijuprenegoštoćenestati.

Seosamnaiviculiticenastojeći,bezvećeguspeha,daseudubimuposmatranje krajolika. Posle jedno pola sata, izvadio sam telefon iukucaoMirijaminbroj.Učinilomisedaseiznenadila,aliiobradovalaštomičujeglas.Svejeunajboljemredu,reklamije,našlisuprijatan,svetaostanucentrugrada;ne,jošništanijepreduzimalaokoupisanafaks; a ja, kako sam ja? Dobro, slagao sam je;madami onamnogonedostaje. Naterao sam je da mi obeća da će mi poslati jedan dugimejl,ukomećemisveispričati,čimstigne-pasetekondasetiodaovdenemaminternet.

Oduvek mi je mrsko bilo ono oponašanje zvuka poljupca prekotelefona,jošdoksambiomlad,teškosamserešavaonatajčin,asad,kadsamčetrdesetuprevalio,činilomisetonačistosmešnim;ipaksenapregnuhdatoučinim,alionogačasakadsamprekinuovezu,osetihkakomesvegobuzimanekaužasnasamoća, iuvidehdanikadavišeneću prikupiti hrabrost da pozovem Mirijam; osećanje bliskosti zavreme telefonskog razgovora bilo je previše silovito, a tišina koja jeusledila-previšeokrutna.

Mojpokušajdasezainteresujemzaprirodnelepoteovogkrajabilaje,očito,osuđenanapropast;upinjaosamse,ipak,jošnekovreme,ivećje bilo počelo da se smrkava kad sam produžio u pravcu Martela.Kromanjonci su svojevremeno lovili mamute i irvase; ovi današnjiimali su izbor između Ošana i Leklera - oba maloprodajna objektanalazilasuseuSujaku.Jedineprodavniceuselubilesujednapekara-zatvorena-ikafićnaKonzulskomtrgu;činilose,spoljagledano,dajeikafićzatvoren,nijedanstonijebioizbačennapolje,natrg.Iznutraje,međutim,dopiraloslabašnosvetlo,ijagurnuhvrataiuđoh.

Četrdesetakmuškaraca je,upotpunoj tišini,pratilo reportažuBi-Bi-Si njuza na televizoru postavljenom visoko, u dnu sale. Niko nijereagovaonamojdolazak.Videlosedasutosvemeštani,bezmalosvi

penzioneri,doksepoizgleduonihostalihmoglozaključitidasufizičkiradnici. Odavnomi se nije bila ukazala prilika da govorim engleski,komentator je pričao malo prebrzo, pa nisam uspeo bogzna šta darazumem;niostaliutojprostoriji,pravogovoreći,nisuodavaliutisaknaročito dobrih poznavalaca engleskog jezika. Slike, snimljene naraznim mestima - Miluz, Trap, Sten, Orijak - ni po čemu nisu bilezanimljive: sve same opustele višenamenske dvorane, vrtići,fiskulturne sale. Morao sam da sačekam izjavu Manuela Valsa -snimljenog na stepeništu vile Matinjon,24 bledog pod previše jakimsvetlom - da bih uspeo da rekonstruišem sled činjenica: u ranimpopodnevnim časovima, naoružane bande zauzele su dvadesetakbiračkihmestaširomFrancuske.Ljudskihžrtavanijebilo,alisuzatoodneteglasačkekutije;dotogačasanikonijepreuzeoodgovornostzaoveakcije.U takvimokolnostima, vladanije imaladrugog izboradodaprekineizborniproces.Sastanakkriznogštabatrebalojedabudeodržan kasnije u toku večeri, kada će i prvi čovek vlade najavitipreduzimanje odgovarajućih mera; državni zakoni, zaključio je onvrloizričito,ostajunasnazinacelojteritorijizemlje.

Ponedeljak,30.maj

Probudio sam se u šest ujutro i zaključio da je televizija proradila;iTelenijeimaodobarprijem,alisezatoBFMsasvimkorektnovideo;sve stanice su, razume se, program posvetile događajima koji su seodigraliprethodnogdana.Komentatori suposebannaglasakstavljalinaizrazitukrhkostdemokratskogprocesakaotakvog;izbornizakonje,naime,bio jasan:dovoljno jedanestanu izbornirezultatisasamojednog izbornogmestaucelojFrancuskoj,pada izboriucelinibuduponišteni.Onisu,takođe,podvlačiliitodajeovoprviputdajejednagrupicadošlana idejuda iskoristiovuslabostzakona.Upozninoćničas, predsednik vlade je saopštio da će novi izbori biti organizovaniveć naredne nedelje, s tim što će, ovoga puta, sva birališta u zemljičuvativojska.

Štose tičepolitičkihposledicaovihdogađaja,komentatori subilipotpunonesložni,ijasamuznjihoveoprečnestavoveproveovećideoprepodneva, da bih potom, s knjigom u ruci, sišao u park. NiUismansovo vreme nije oskudevalo političkim sukobima: tada suanarhisti izvršili prveatentate;nadelu jebila antiklerikalnapolitikakoju je sprovodila vlada „čika-Komba”,25 politika praćena danasnezamislivimnasiljem;vlastisu,naime,išledotledanaredeotimačinucrkvenih dobara i rasturanje pastve. Ovo potonje lično je pogodiloUismansa, primoravši ga da napusti opatiju u Ligižeu, gde je biopronašaopribežište;samaovazbivanjazauzelasutekneznatnomestounjegovomdelu,budućidajepremapolitičkimpitanjimaucelinibio,posvemusudeći,sasvimravnodušan.

OduveksamvoleoonopoglavljeuNasuprotgdeseEsent,poštojenaumio da putuje u London, nadahnut ponovnim čitanjem Dikensa,nađesateranuzazidujednojtaverniuUliciAmsterdam,inemožeodstoladasedigne.„Nametnulamisejednaneizmernaodbojnostpremaputovanju,bespogovornapotrebazamirovanjem...”Jasam,akoništadrugo,baremuspeodaodemizPariza,barsam,eto,doLotastigao-

govorio sam sebi posmatrajući grane kestenova koje su se laganonjihale na vetru. Znao sam da sam učinio ono najteže: usamljeniputnik kod drugih prvo pobuđuje nepoverenje, odnosnoneprijateljstvo, ali ljudi se malo-pomalo navikavaju, i hotelijeri ivlasnicirestorana,iubedesebenakrajudaipakimajuposlasjednimpotpunobezopasnimekscentrikom.

Štaviše, kad sam se u rano popodne vraćao u svoju sobu,upravnicahotelapozdravilamerelativnosrdačno,izvestivšimedasenavečeponovootvarahotelskirestoran.Došlisuumeđuvremenubilii novi gosti, jedan engleski bračni par, šezdesetogodišnjaci; muž jeizgledom podsećao na intelektualca, što će reći na profesorauniverziteta, to vam je ona sorta što nemilosrdno zalazi ponajzabitijim crkvama, neprevaziđeni stručnjaci za romaničkuumetnostuKersijuiuticajMoasačkeškole,stakvimanikadanikonijeimaoproblema.

IiTeleiBFMvratilisuseanalizipolitičkihposledicaishodadrugogkruga predsedničkih izbora. Sazvana je sednica Političkog savetaSocijalističke partije, zasedao je i Politički savet Muslimanskogbratstva;čakjeiPolitičkisavetUMP-aproceniodajepravičasdasesastanu. Novinari, koji su se svaki čas uključivali uživo čas iz UliceSolferino,čas izUliceVožirar isaBulevaraMalzerb,uspevalisu, i tovrlo korektno, da prikriju činjenicu kako, zapravo, ne raspolažunikakviminformacijama.

Napoljesamponovoizašaookopetpopodne:životmalo-pomalokao da se vraćao u selo, pekara je bila otvorena, narod je prelazioprekoKonzulskogtrga;sadavećgotovodasuličilinapredstavukojusam unapred mogao imati o žiteljima jednog malog sela u Lotu. USportskomkafeunijebilomnogomušterija,a iradoznalostpovodomaktuelnihpolitičkihzbivanjakaoda jebila zgasnula; televizorudnusalebiojenameštennaTVMonteKarlo.Upravosambiodovršiopivokadmiseučinidačujempoznatglas.Okrenuosamse-AlenTanerjestajaokodkase i plaćaokutiju cigariljosakafekrem; podmiškom jedržaokesuizpekare,izkojejevirilapogača.UtoseMari-Fransoazinmužokrenu;ponjegovom licu,koje senamahzaokruglilo,moglo sepretpostavitidaseiznenadio.

Kasnijemalo,uzdrugopivo,objasniosammudasamovdesasvimslučajno, i ispričao mu šta sam video na benzinskoj stanici u Peš-

Montau. On me je pažljivo saslušao, ničim ne pokazujući da jeiznenađen.

-Pretpostavljao sam i ja... - rečeonkad sammu ispričao sve štosamimao.-Pretpostavljaosamdaje,osimnapadanabiračkamesta,biloidrugihsukoba,okojimamedijinisuizvestili;abiloihjesigurnomnogopoFrancuskoj...

Za razlikuodmene,onuMartelunijebioslučajno;ovde je imaokuću,kojajeranijebilauvlasništvunjegovihroditelja;onjeseljačkodete, iuMartelnameravadasevratikadodeupenziju,dokojemusad još samo malo fali. Ako pobedi muslimanski kandidat, Mari-Fransoaz će sigurno ostati bez katedre, žena koja nije završilaislamskiuniverzitetnećemoćidasezaposlinigdeuprosveti,biće topotpunonemoguće.AoninjegovaslužbauDGSI-ju?

-Jasamsuspendovan-rečemion,iiznjegapokuljapotisnutibes.-Suspendovansamupetakujutro, ja iceomojtim-nastavion.-

Sve se odigralo veoma brzo, dali su nam dva sata da ispraznimokancelarije.

-Aznatelizbogčega?- O, da! O da, znam zbog čega... U četvrtak sam svojim

pretpostavljenimaposlaoizveštajukojemsamihupozoriodapostojirizikodizbijanjaincidenatanaraznimdelovimateritorije,idaćeciljizgrednika biti da spreče normalno odvijanje izbora. A ovi,jednostavno,ništanisupreduzeli;itakosam,sutradan,suspendovan.-Onmidadevremenadasvariminformaciju,prenegoštoćezaključiti:

-I?I,kakvebismozaključke,povašemmišljenju,iztogamoglidaizvučemo?

- Hoćete da kažete da su vlasti priželjkivale da dođe do prekidaizbornogprocesa?

Lagano je klimao glavom. - Ne bih to mogao da dokažem predistražnom komisijom... Zato što ni moj izveštaj nije bio izrazitoprecizan. Ja sam, na primer, bio ubeđen, na osnovu upoređivanjadojavamojihdoušnika,daćeseneštodogoditiuMiluzu, iliuokoliniMiluza;alinipoštonisambioumogućnostidakažemdalićetobitinabiračkom mestu Miluz 2, Miluz 5, Miluz 8... Zaštititi sva ta mestapodrazumevalo bi raspoređivanje znatnih snaga; a isto je važilo i zaostale tačke koje bi se eventualno mogle naći na udaru. Mojipretpostavljeni bi imali savršen argument: to ne bi bilo prvi put da

DGSI preteruje u pozivanju na uzbunu; ukratko, da je reč oprihvatljivomriziku.Jasam,međutim,ubeđen,itovamponavljam,dajesituacijaosetnodrugačija...

-Znatelikostojiizatoga?-Upravoonizakojeivipretpostavljatedabimoglistajatiizatoga.-Identitetskipokreti?- Da, jednim delom to su identitetski pokreti. I, takođe, mladi

muslimani džihadisti; te dve grupacije su manje-više jednakozastupljene.

-AvimislitedasuonipovezanisMuslimanskimbratstvom?- Ne. - Odlučno je vrteo glavom. - Petnaest godina svog života

proveosamistražujućituoblast;nikadanismouspelidarazotkrijemobilo kakvu vezu, bilo kakav kontakt. Džihadisti su zabludele selefijekojipribegavajunasiljuumestodaseuzdajuupropovedanjevere,alisu ipak selefije, i za njih je Francuska zemlja bezbožnička, dar alkoufr; za Muslimansko bratstvo, naprotiv, Francuska je već,potencijalno,deodaralislam.SelefijesmatrajudasvavlastpotičeodBoga,zanjihjebezbožnoisamotonačelozastupanjanaroda,nikadanjimana pamet ne bi palo ni da osnuju ni da podrže nekupolitičkupartiju.Štoćerećida,sveiakosufasciniranidžihadomkaosvetskimpokretom, mladi muslimanski ekstremisti pre svega priželjkuju BenAbesovu pobedu; oni njemu ne veruju, jermisle da je džihad jediniput,alinećepreduzetiništadagaometu.IupravoistovažiizaodnosizmeđuNacionalnogfrontaiidentitetskihpokreta.Identitetskipokretijedini pravi put videu građanskomratu; ali nekimeđunjimabili subliski Nacionalnom frontu pre nego što su se radikalizovali, i nećeučiniti ništa što bi Frontu moglo da naudi. Otkako je nastao,Nacionalni front,uostalomkao iMuslimanskobratstvo,opredelio sezaput koji vodi preko glasačkih kutija; oni suprocenili damogunavlast da dođu pridržavajući se pravila demokratske igre. Što jestečudno...Čudnoje,pa izabavnočak,akohoćete,štosu,evo,prenekidan evropski identitetski pokreti, kao imuslimani džihadisti, ubedilisebe,itonezavisnojednioddrugih,daćeprevagnutionadrugastrana- i danjimanepreostajeništadrugonegodaprekinu tekući izborniproces.

-A,povama,kojajeoddvestranebilaupravu?- O tome već ne znam apsolutno ništa. - Prvi put se opustio, i

iskreno se nasmešio. - Postoji jedna legenda, koja potiče još izvremena stare obaveštajne službe, po kojoj smo mi imali pristuprezultatimastrogopoverljivihispitivanja javnogmnjenja,rezultatimakojinikadanisuobjavljivani.Pomalojetoikaodečjaigra...Alije,istotako, pomalo i istina, i ta tradicija se, u izvesnoj meri, održala dodanas. I dobro, u ovomkonkretnom slučaju, tajna ispitivanja javnogmnjenjadalasurezultateidentičneonimadobijenimputemzvaničnihanketa:fifti-fifti,neizvesnodokraja,razlikasemeripromilima...

Naručiosamjošdvapiva. -Biobireddadođetekodnasnavečeru-rečeTaner.-Mari-Fransoazćebitidragodavasvidi.Znamdajenjojmnogo teško da napusti univerzitet. I sa mnom stvari stoje takonekako, mada bih, u svakom slučaju, kroz dve godine morao upenziju... Sve se ovo, očigledno, završava na jedan ne baš prijatannačin; alimenineće smanjiti penziju, to je sigurno, a bez sumnjemisledujeiekstrabonus;mislim,uostalom,daćeoniučinitisvesamodaimjanepravimprobleme.

Konobarnamjedoneopivo ićasusmaslinkama;sada jeukafeubilovišesveta,ljudisuglasnopričali,videlosedasesvipoznajumeđusobom, a neki među njima pozdravili bi Tanera kad prođu porednašegstola.Jasamsmazaodvemaslinke,svevremesepremišljajući;neštomiidaljenijebilojasnourazvojudogađaja;nakrajukrajeva,otomesammogaodarazgovaramsovimčovekom,onjeotomeneštoznao,činilosedaomnogimstvarimaneštozna;žaomijesadbiloštosam na politički život do toga trenutka pažnju posvećivao samo uonomanegdotskom,površnomkontekstu.

-Onoštojanikakonerazumem-rekoh,otpivšigutljajpiva-jestečemusezapravonadajuljudikojisunapaliizauzelitabiračkamesta.Jer izbori će se, šta god da bude, održati kroz nedelju dana, i to ćevojskada čuvabirališta, aodnos snaganije sepromenio, rezultat ćeopet biti neizvestan. Izuzev, možda, ako se ne ustanovi da su zaizgredeodgovorni članovi identitetskihpokreta, što bi korist doneloMuslimanskombratstvu; ili da su krivimuslimani, od čega bi koristiimaoNacionalnifront.

- Ne, to vam mogu reći s punom sigurnošću: biće nemogućedokazati bilo čiju odgovornost, ni ovih ni onih; niko to neće ni

pokušavati da dokaže. Naprotiv, dešavaće se neke stvari napolitičkomplanu,itounajskorijevreme,verovatnokolikosutra.PrvahipotezabilabidaseUMPrešidauđeuizbornisavezsNacionalnimfrontom.UMP,bratbratu,nijeneštonaročito, već suonipušteninizvodu;aliinjihovasnagajedovoljnadasenaruširavnoteža,dajednastranaodneseprevagu.

-Neznam,neverujemjautomnogo;menisečinidabiseto,dajetrebalodasedesi,većdesilo,itoprekoznakolikogodina.

-Potpunosteupravu!-uskliknuonsaširokimosmehomnalicu.-U početku je Nacionalni front bio spreman na sve samo da uđe ukoalicijusaUMP-om,isebiobezbedivećinu;potomje,malo-pomalo,počeodaraste,dajača,naštasuukazivalaispitivanjajavnogmnjenja;toje,opetkodUMP-apočelodaizazivastrah.Nestrahodpopulizma,paniodnavodnogfašizmaNacionalnogfronta-ne,rukovodiociUMP-anisuzapravovideliništanedoličnou tomedasepreduzmepokojabezbednosna ili ksenofobična mera, što bi, naposletku, naišlo namasovnoodobravanjeiunjihovomvlastitombiračkomtelu,ilidobrosad, u onome što je od njega ostalo; ali, ako ćemo po činjeničnomstanju,UMPjesadaveomadalekoodstatusanajpouzdanijestrankeutomsavezu;ioniseplašedaćeih,akosklopesporazumsnekim,tajpartnerprostoneutralisati,progutati.Tuje,semtoga,iEvropa,atojetemeljnastavka.OnozaštasezalažeUMP,kaoiSocijalističkapartija,jeste nestanak Francuske, njena integracija u evropsku federaciju.Birači UMP-a, u to nema sumnje, ne podržavaju tu opciju, alirukovodstvo već godinama uspeva, ispotiha, da progura svoju stvar.Ako oni uđu u koaliciju s nekom otvoreno antievropskom partijom,nećemoćidaistrajuutakvomstavu;dokdlanomodlan,raspašćeseta koalicija. Zato ja više verujem u drugu jednu hipotezu: stvaranjerepublikanskog fronta,kojembiprišao iUMP,kao isocijalisti,padasviglasajuzaBenAbesa-poduslovom,razumese,dabududovoljnozastupljeniuvladi,aidaseunaprednapravedogovorizapredstojećeparlamentarneizbore.

- Meni i to izgleda teško ostvarivo... U svakom slučaju, bašiznenađujuće.

- I ovoga puta imate pravo! - On se opet nasmeši, stade da trljaruke,očitogajesveovomnogozabavljalo.-Jesteteškoostvarivo,aliizdrugogjednograzloga:teškojezatoštojeiznenađujuće;zatoštoje

rečonečemuštonijeviđenobarodOslobođenjanaovamo.Dugoseveć struktura političke igre, iz koje je, nama se makar tako čini,nemoguće izaći, zasniva na toj suprotnosti levica-desnica. U suštini,međutim,nikakvogstvarnogproblematunema;razlikeizmeđuUMP-aiMuslimanskogbratstvazapravosumnogomanjeodrazlikaizmeđuUMP-aiSocijalističkepartije.Otomesmo,sećamse,razgovaraliikadsmoseprviputsreli;ako jeSocijalističkapartijakonačnodiglarukeod nacionalnog obrazovnog sistema, ako je napravila sporazum sMuslimanskim bratstvom, ako je njena antirasistička frakcija uspeladanadvladasekularističkufrakciju,tojeisključivozatoštosunačistosateraniućošak,štosudotaklidno.UMPćebitiulakšojsituaciji,zatošto su oni još bliži totalnom raspadanju, a ionako nikada nisu ninajmanjeg značaja pridavali obrazovanju, čitav taj koncept njima jemaltene stran. S druge strane, UMP i socijalisti bi sad trebalo da sepriviknuna idejudavladaju zajedno; a to je zanjihneštoapsolutnonovo, nešto totalno suprotno svemu na čemu se zasnivaju njihovistavoviodčasakadsusepojavilinapolitičkojsceni.

-Ostaje,naravno,itrećamogućnost-nastaviojeon-atojedasenedesiništa;danikakav sporazumnebudepostignut, ida iudrugikrug svi uđu na istim pozicijama, s istom neizvesnošću. To je, uodređenomsmislu,najverovatnijiishod,aliishodkojije,uistovreme,krajnje zabrinjavajući. Kao prvo, nikad u istoriji Pete republike nijekonačan ishod izbora bio ovako neizvestan; potom, i pre svega,nijednaoddve grupacije koje ostajuuutakmici nemajuni najmanjeiskustvo u vršenju vlasti, kako na državnom, tako ni na lokalnomnivou;tosu,spolitičkogstanovišta,savršeniamateri.

Dovršio je pivo, pa me pogledao onim vrcavim, inteligentnimočima. Ispod prens-de-gal jakne nosio je polo majicu; bio jedobronameran, bez iluzija, pronicljiv; mora biti i, velika jeverovatnoća da je bio, pretplatnik na izdanja Historia; nije mi biloteško da zamislim ukoričenu zbirku Historia u biblioteci poredkamina,nakojojćese,verovatno,naćiistručnadelatipaFransafrik,ili pak istorija tajnih službi u periodu posle Drugog svetskog rata;nema sumnje da su s njim već razgovarali autori tih dela, ili ćerazgovaratiuskoro,kadotpočnunjegovipenzionerskidaniuKersiju;moraće da ćuti kad sagovornik načne pojedine teme, ali će se zatosmatratimerodavnimdaprogovorinanekedruge.

- Idobro, je l’paodogovorzasutraveče?-upitaonpošto jedaokonobaru znak da hoće da plati. - Navratiću do vašeg hotela da vaspokupim;Mari-Fransoazćeseoduševiti,stvarno.

Veče je padalo na Konzulski trg, i zalazeće sunce bojilo je belikamen žutomrkim odblescima; stajali smo preko puta Otela de laRemondi.

-Starojeovoselo,zarne?-upitahga.- Veoma staro. A i taj naziv, Martel, nije ponelo slučajno...26 Svi

znajudajeKarloMartelpotukaoArabljanekodPoatjea732.godine,zaustavivši širenjemuslimana na sever. To jeste bila odsudna bitka,koja jeoznačilastvarnipočetaksrednjovekovnoghrišćanstva;stvari,međutim, nisu bile tako crno-bele, osvajači se nisu odmahpovukli, iKarloMartel jenastaviodaratujeprotivnjih jošnekolikogodinapoAkvitaniji.Godine743.odneojejošjednupobedu,nedalekoodavde,iodlučio je da, u znak zahvalnosti, sagradi crkvu; na njoj se našao injegovgrb,triukrštenamalja.Selojepotomsagrađenookotecrkve,koja je kasnije uništena, da bi u XIV veku bila ponovo sagrađena.Istina jedasusehrišćanstvo i islamnebrojenomnogoputasusretalinabojnompolju,borbajeidanasjednaodglavnihaktivnostiljudskogroda, rat je prirodno stanje, kako je govorio Napoleon. Ali ja samuverendajesadadošaotrenutakdasesaislamomnapravinagodba,daseuđeusavez.

Pružiosammuruku,spremajućisedapođem.Jesteseonbiomaloi previše uživeou ulogu veterana tajnih službi, ostarelogmudracaupenzijiitomeslično,alinakrajukrajeva,suspenzijajejošbilasasvimsveža, i razumljivo je bilo da će čoveku biti potrebno vreme da senaviknenatognovogsebe.Usvakomslučaju,dragomijebiloštomejepozvaoda sutradandođemkodnjegakući, bio samsiguranda ćeportobitikvalitetan,aištosevečeretičeočekivaosamsamonajbolje,nijetajodonihštogastronomijuolakoshvataju.

- Gledajte sutra televiziju, pratite aktuelna politička zbivanja... -rečemi on pre nego što će poći. -Mogao bih da se kladimda će sedesitinešto.

Utorak,31.maj

I zaista, vest je odjeknula malo posle dva po podne: UMP, UDI,27 iSocijalistička partija zaključili su koalicioni sporazum, stvarajući„proširenirepublikanskifront”kojićepodrškupružitipredsedničkomkandidatu Muslimanskog bratstva. U neumerenom uzbuđenju,novinari informativnih emisija smenjivali su se tokom celogpopodnevaunastojanjimadasaznajumalovišeouslovimapokojimaje sporazum sklopljen, kao i o raspodeli ministarstava, svaki put sepozivajući na lične sujete političara, ali i neodložnu potrebu zanacionalnim ujedinjenjem, kako bi se izvidale rane koje tište jednupodeljenu zemlju, itd. Sve je to bilo apsolutno predvidivo,moglo seočekivati;onopakštojetežebilopredvidetisvakakojebiopovratakFransoaBajruanapolitičkupozornicu, itounjenprviplan.Bajruje,zapravo,prihvatiodil sMuhamedomBenAbesom;ovaj jenajaviodaće, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, imenovati Bajrua zapredsednikavlade.

Stari političar iz Bearna, koji je poraze trpeo na praktično svimizborima na kojima se kandidovao u prethodnih tridesetak godina,sadaje,usaradnjisuredništvimaraznihčasopisa,uspeodaujavnostistvoriosebislikuuzvišenosti, štoćerećidasesvakičas fotografisaooslonjen na pastirski štap, odeven u pelerinu a la Žistin Bridu, ukrajolikukojimdominiraju livadeioranice,prvenstvenouLaburu.28Predstavakojujeonosebipokušavaodastvoriubrojnimintervjuimabilajeonadegolovska,slikačovekakojijerekao„ne”.

-Genijalnaideja,tosaBajruom,apsolutnogenijalna!-uzviknuojeAlen Taner onog časa kadme je ugledao, doslovce sav trepereći odushićenja.-Priznajemdamitonikadanebipalonapamet;stvarnojemnogojaktajBenAbes...

Mari-Fransoaz me je dočekala sa širokim osmehom na licu; nesamošto sevideloda joj jemilo štomevidi već je i sama izgledala,generalno, u punoj formi. Posmatrajući je tako upošljenu za

kuhinjskomradnompločom,svesašaljivomkeceljomtipa:„Nederitesenakuvaricu,zatojezadužengazda”,teškojebiloizamislitidaje,svega nekoliko dana ranije, doktorandima predavala o izrazitospecifičnimokolnostimaukojima jeBalzakradiona lekturiBeatrise.Pripremila je bila pitice s pačjom šijom i vlašcem, baš ukusne. Njenmuž,prekomernouzbuđen,istovremenojeotvoriobocukaoraibocusoterna,prenegoštoćesedosetitidabi, apsolutno,prvo trebalodaprobam njegov porto. Uopšte mi nije bilo jasno zbog čega bi se topovratakFransoaaBajruaupolitičkuarenumogaookvalifikovatikaogenijalnaideja,aliTanerćeionakovrlobrzokrenutiurazradusvojeideje, u to sam bio siguran. Mari-Fransoaz ga je posmatralablagonaklono, s vidnim olakšanjem što se njen muž tako lakosaživljavasnovomulogomsalonskogvojskovođe-ukojojćeubudućemoćičasnodaseoprobavapredgradonačelnikom,lekarom,notarom,naposletku pred svim uglednim meštanima, koji i dalje imaju i tekakav značaj u svim tim velikim provincijskim varošima, a predkojimaćeon,njensuprug,zauveksačuvatioreolčovekakojijeradnivek proveo u tajnim službama. Pred njima su, nema zbora, bili lepipenzionerskidani.

- Ono što je kod Bajrua izvanredno, što ga čini nezamenjivim -nastaviTanerpoletno-jestetoštojeonsavršenoglup,dokjenjegovpolitičkiprojektoduvekbioograničennanjegovuvlastituželjudasenabilokojinačindomogne„vrhovnevlasti”,kakosetokaže;nikadatajnijeimao,pasečaknipretvaraodaima,makarkakvuličnuideju;utomsmislu,rečjeopriličnoretkojpojavi.Zbogtogaseoninamećekao idealno političko otelovljenje ideje humanizma, tim pre štosamoga sebe doživljava kao Anrija IV, kao velikog mirotvorca iutemeljivača međuverskog dijaloga;29 on je, pritom, visoko kotiranmeđubiračimakatolicima,nakojenjegovaglupostdelujeumirujuće.IupravojetopotrebnoBenAbesu,kojibipresvegavoleodagadoživekaooličenjejednogneohumanizma,prenegoštoćeimonpredstavitiislamkao jedan zaokruženi oblik tognovoghumanizma, a sebe kaoponovnog ujedinitelja koji, uostalom, nastupa sa savršeno iskrenimnamerama budući da javno izražava respekt prema svim trimareligijamaKnjige.

Mari-Fransoaznasjepozvaladasednemozasto;bilajepripremilasalatu od boba s maslačkom i odozgo narendanim parmezanom.

Ukusna je bila, toliko ukusna da sam na trenutak izgubio nit pričenjenogmuža.Katolika,praktično,višenemauFrancuskoj,govoriojeondalje,alisuzatooniidaljeprivrženinekojvrstimoralnogučenja;bilokakobilo,BenAbesjeodsamogapočetkačiniosvedapridobijenjihovunaklonost; samou toku prethodne godine, u Vatikan je išaonajmanje tri puta. Zahvaljujući svom poreklu, on je okružen auromčoveka koji brine za sudbinu Trećeg sveta, čime je uspeo da umirikonzervativnisegmentbiračkogtela.Zarazlikuodsvognekadašnjegsuparnika Tarika Ramadana, opterećenog svojim vezama strockistima, Ben Abes je oduvek pazio da se ne kompromitujeeventualnim približavanjem antikapitalističkoj levici; liberalnadesnica odnela je pobedu u „bici ideja”, on je to savršeno dobroshvatio, među mladima je preovladao preduzetnički duh, anenadmašnu tržišnu privredu u datom su trenutku svi prihvatili.Istinski genijalna crta muslimanskog lidera ogledala se, međutim,prvenstvenoutomeštojenavremeuvideodaseizboriubudućenećedobijatinaekonomskomplanu,većusferiosnovnihvrednosti, tedaće i tu desnica dati sve od sebe ne bi li pobedila u „bici ideja”, a dapritomnećemoratinida sebori.Dok jeRamadanzagovarao šerijatkao jednu novu, što bi značilo - revolucionarnu opciju, Ben Abes jegovorio o povratku pouzdanim, tradicionalnim vrednostima, uzprimesu egzotike koja svemu daje dodatnu draž. Što se tiče obnoveporodice i tradicionalnog morala, a samim tim, posredno, ipatrijarhata, pred njim se otvarala široka džada, kakvom desnicanikada ne bi mogla da pođe, Nacionalni front naročito, a da ih kaoreakcionare, iliti fašiste, ne obeleže poslednji šezdesetosmaši, teprogresivne mumije u izumiranju, u sociološkom smislu potpunobeskrvne,aliudomljeneumedijskimtvrđavama,odakleidaljemogudabacajukletvenaovazlehudavremenaimučanambijentkojivladau zemlji; on je, i samo on, pružao zaklon od svake opasnosti. Kaohipnotisana njegovim temeljnim antirasizmom, levica još od samogpočetkanijebilaustanjunesamodamusesuprotstavinegoniimedamupomene.

Mari-Fransoaz nam potom posluži pečenu jagnjeću plećku srestovanim krompirom, i ja počeh da se gubim. - Ipak je onmusliman...-napomenuhjazbunjeno.

-Jeste!Pašta?-Posmatraomeje,savblistajući.-Muslimanje,ali

umeren,itojeonoglavno;ontostalnoponavlja,itojeistina.Netrebagasebipredstavljatinikao talibananikao teroristu,bilabi togrubagreška;osimprezira,onnikadanije iskazivaoništadrugoprematimljudima.KadotomegovoriusvojimtekstovimaurubriciposvećenojpismimačitalacauMondu,mimoproklamovanemoralneosude,tačnose kod njega raspoznaje ta nijansa prezira; on, u suštini, teroristesmatra amaterima. Ben Abes je, zapravo, jedan izrazito sposobanpolitičar, bez sumnje sposobniji i lukaviji od ma kojeg političara uFrancuskojposleFransoeMiterana;zarazlikuodMiterana,međutim,onimajednupravuistorijskuviziju.

-Ukratko,vimislitedakatolicinemajučegadaseplaše.-Nesamoštonemajučegadaseplaševećimajumnogočemuda

senadaju!Znate...-počeon,uzosmehkaodaseizvinjava.-Imadesetgodina kako okapavam nad slučajem Ben Abesa, i mogu reći, bezpreterivanja, da sam jedan od ljudi u Francuskoj koji ga najboljepoznaju. Celu svoju karijeru posvetio sam, praktično, praćenjuislamističkih pokreta. Prvi slučaj na kojem sam radio - bio samu tovreme sasvim mlad, još sam učio na Sen-Sir-o-Mon-d’Oru - bili sunapadi 1986. u Parizu, za koje se na kraju ispostavilo da je iza njihstajaoHezbolahi,indirektno,Iran.PoslesudošliAlžirci,paKosovari,zatim pokreti koji su bili direktnije povezani s Al-Kaidom, pa ondavukovi samotnjaci... Nikada to nije prestajalo, samo su se vidovimenjali. Po nuždi, čim jeMuslimansko bratstvo stvoreno, odmah senašlopodnašomlupom.Godineigodineprošlesuprenegoštosmosekonačnouverili da, akoBenAbes zaista imaneki program, pa čak iprogram izrazito ambiciozan, to nema ama baš nikakve veze saislamskim fundamentalizmom.Poultradesničarskimkrugovima tadase proširila ideja da će hrišćani, onoga časa kadmuslimani dođunavlast,neizbežnobitidovedeniustatusdimija,30građanadrugogreda.Dimijstvo uistinu spada u red glavnih načela islama; ali u praksi jestatus dimija krajnje fleksibilan. Islam se proteže na ogromnomgeografskom prostoru; verski običaji u Saudijskoj Arabiji nemajunikakvevezesonimakojesrećemouIndoneziji,ilipakuMaroku.Štose Francuske tiče, apsolutno sam ubeđen - bio bih spreman da seopkladim-dahrišćanimanećebitinametnutanikakvaograničenjauispovedanjuvere,većdaćedonacijenamenjenekatoličkimcentrimaiodržavanjuverskihobjekatabiti,štaviše,povećane-onitosebimogu

da dozvole, budući da će subvencije koje će petromonarhije davatidžamijama biti još veće. A na prvom mestu, pravi neprijateljmuslimana, ono čega se oni plaše i što mrze iznad svega, nijekatoličanstvo;ne,tojesekularizam,laicizam,materijalističkiateizam.U njihovim očima, katolici su verujući, katoličanstvo je jedna odreligija Knjige; reč je, dakle, isključivo o tome kako da se katoliciubede da učine taj još jedan korak, da pređu u islam; eto kakomuslimaniuistinuvidehrišćanstvo,tojetonjihovoizvornoviđenje.

- A Jevreji? -Ovomi se omaklo, nisamuopšte bio nameravaodapostavimtopitanje.SlikaMirijamkakoležiumomkrevetu,umajici,onognašegposlednjegjutra,slikanjenemale,obleguze,nakratkomiprođekrozglavu;nasuhsebipunuvelikučašukaora.

- A... - on se ponovo nasmeši. - Što se Jevreja tiče, situacija jeočiglednomalokomplikovanija.Teorija je unačelu ista, judaizam jereligijaKnjige,islampriznajeAvramaiMojsijakaoproroke;upraksi,u muslimanskim zemljama odnosi s Jevrejima često su mnogo težinegosahrišćanima;inaravno,svejezatrovalotopalestinskopitanje.Postoje, dakle, određenemanje frakcije pod okriljemMuslimanskogbratstva koje priželjkuju odmazdu prema Jevrejima; ja, međutim,verujemdatefrakcijenemajunikakvešansedaodnesuprevagu.BenAbes je oduvek vodio računa o negovanju dobrih odnosa s velikimrabinom Francuske; možda će, ipak, s vremena na vreme maloolabavitidizgine,pustitimalonavolju svojimekstremistima; jerakoonzaistamislidanavedevelikibrojhrišćanadapređeunjegovuveru- a nemamo nikakvih dokaza da tako nešto nije izvodljivo - ondasvakakonegajineznamkakveiluzijeupogleduJevreja.Mislimdaseon,usuštini,nadadaćeonisamidonetiodlukudanapusteFrancusku- da emigriraju u Izrael. U svakom slučaju, u jedno mogu da vasuverim, a to je da njemu na pamet ne pada da ugrozi svoje ličneambicije - koje su ogromne - tekdabi ugodiopalestinskomnarodu.Začuđujućemalo ljudi pročitalo je ono što je on pisao na početku -istina je da su ti tekstovi objavljeni u prilično nepoznatimgeopolitičkim revijama.Ali ono što on stalnopominje, i to baš bodeoči, jeste Rimsko carstvo - u Ben Abesovim očima, cela evropskakonstrukcijanijeništadrugodosredstvodaostvarituhiljadugodišnjuambiciju. Oko toga će on izgraditi svoju spoljnu politiku - okoizmeštanja težišta Evrope ka jugu; već postoje organizacije koje

delujuutompravcu,naprimerSavezzaMediteran.PrvezemljekojebimogledapristupetojnovojevropskojkonstrukcijisvakakoćebitiTurska i Maroko; potom na red dolaze Tunis i Alžir. Dugoročnijegledano,tujeiEgipat-tojevećjedankrupnijizalogaj,aliupravoonajkoji će biti presudan. Uporedo s tim, može se računati da će seevropske institucije - koje su u ovom trenutku sve samo nedemokratske - razvijati više u nekom referendumskom pravcu;logična posledica toga biće da svi glasaju za jednog, zajedničkogevropskog predsednika. U tom kontekstu, evrointegracija zemaljakojesuvećprenaseljeneidemografskidinamične,kaoštosuTurskaiEgipat, mogla bi da odigra ključnu ulogu. Istinska Ben Abesovaambicija, ubeđen samu to, jeste da u jednom trenutku postane prviizabrani predsednik Evrope - jedne proširene Evrope, u čijem ćesastavubitizemljemediteranskogbasena.Valja,pritom, imatiuviduda su njemu tek četrdeset tri godine - makar se on, da bi ugodiobiračkomtelu,trudidaizgledastarijitakoštonegujestomakinećedafarbakosu.U izvesnomsmislu, staraBat Je’or31 jestebilaupravu, sonomsvojomfantazijomozaveridasestvoriEvrabija;ona,međutim,načistogrešikadzamišljakakoćetajevromediteranskisvetuodnosunamonarhije Zaliva biti u podređenompoložaju; tu ćemo, naprotiv,imatiposlasjednomodvodećihekonomskihsilasveta,kojućeostaliu svakom pogledu tretirati kao sebi ravnu. Čudna se igra u ovomtrenutku igra oko Saudijske Arabije i ostalih petromonarhija; BenAbes je sasvim spreman da se, bez zadrške, okoristi njihovimpetrodolarima,alinemanamerudapristaneninakakvoodricanjeodsuvereniteta.On,uizvesnomsmislu,činiistoonoštojesvojevremenobila De Golova ambicija, ambicija da Francuska vodi jednu velikupolitiku prema arapskom svetu, i ja vas uveravam da Ben Abes neoskudevausaveznicima,uključujući tu imonarhijeuZalivu,kojesu,opet, zbog svoje pozicije u odnosu na Amerikance primorane dagutaju uvrede i trpe u tom neugodnom položaju prema ostatkuarapskogsveta,alizatosadavećpočinjudarazmišljajuomogućnostidabi jedna saveznicakao što jeEvropa, organskimanjepovezana sIzraelom,zanjiheventualnobilaznatnoboljiizbor...

Zaćutaoje;bezprekidajegovoriovišeodpolasata.Pitaosamsedali

nameravadanapišeknjigu,sadakadsepraktičnopenzionisao,dalićepokušatisvojeidejedabacinapapir.Menijetoštojeongovoriobilointeresantno; interesantno, u svakom slučaju, za ljude koje zanimaistorija.Mari-Fransoazdonesedesert, landskugibanicus jabukama iorasima. Odavno nisam tako dobro jeo. Posle večere trebalo je dapređemousalonitamopijemobaz-armanjak;upravotosmoiučinili.Smekšankarakterističnomaromomalkohola,zagledanublistavućelunekadašnjeg špijuna i njegov karirani sako, pitao sam se šta li tajčovek intimnomisli o svemu tome. Kakvo bimišljenjemogao imatineko ko je čitav svoj život posvetio istraživanju lica i naličja?Verovatno nikakvo, i ne bi me čudilo da on uopšte i ne izlazi naglasanje;previšetogajeznao.

- To što sampristupio francuskim tajnim službama - produži on,sadneštosmirenijimtonom-tojesvakakozatoštosamkaodetebioopčinjenšpijunskimpričama;ali, istotako,zatoštosam,verujem,odoca nasledio rodoljublje, da, tome je kodnjega impresioniralo.Mojotacjerođen1922,razumetevito!Tegodinebaš!OdsamogapočetkapriključiosePokretuotpora,krajemjunamesecadevetstočetrdesete.Već je u njegovo vreme francusko rodoljublje, kao kategorija, bilopomaloizgubilonaceni-možeserećida jenašpatriotizamrođenuValmiju1792,ada jepočeodazamireurovovimaVerdenadevetstosedamnaeste. Neštomalo više od jednog veka je potrajao, a to je, usuštini, malo. Ko još danas u to veruje? Nacionalni front, istina,održavaprividdaverujeurodoljublje,aliimautojnjihovojverinečegtolikonesigurnog,tolikobeznadežnog...Štoseostalihpartijatiče,onesusevećnedvosmislenoopredelilezautapanjeFrancuskeuEvropu.IBenAbesverujeuEvropu,on,štaviše,unjuverujevišeodsvihostalih,ali drugačije s njim stoje stvari, on ima jednu ideju Evrope, jedanistinski civilizacijski projekt. Njegov najviši uzor je, u suštini, carAvgust;a tonipoštonijeosrednjiuzor.Sačuvanisu,znate,Avgustovigovori pred Senatom, i siguran sam da ih je Ben Abes pažljivoproučio...PoznajeteliRokamadur?-upitameoniznenada;jasamvećbiozadremao,iodgovorihmudanepoznajem,damisebarčinidanepoznajem,osimako,možda,neštonisamgledaonateleviziji.

-Trebalobidaodetetamo.Dvadesetakkilometaraodavdesvega;apsolutno bi trebalo da odete. Rokamadur je, kao stecištehodočasnika, bio jedno od najslavnijih mesta u hrišćanskom svetu,

znate.HenriPlantagenet, svetiDominik, svetiBernard, sveti Luj, LujXI,FilipLepi...SvisuonidolazilidakleknupredCrnomBogorodicom,svisuse,nakolenima,peliuzstepeniceštovodekasvetištu,poniznomolećizaoproštaj svojihgrehova.URokamadurućevamseukazatiprilika da se stvarno uverite u kojoj je meri srednjovekovnohrišćanstvobilojednavelikacivilizacija.

Prisećamse,kaokrozmaglu,Uismansovihrečenicaosrednjemveku,tajarmanjakjebioapsolutnofenomenalan,razmišljaosamotomedamu odgovorim, da bih tek potom uvideo kako nisam u stanju daizgovorimrazgovetnumisao.Namojevelikoiznenađenje,on,glasompostojanimiritmičnim,počedadeklamujePegija:32

Srećnisuštopadošezatloodpûti,Stimdatozbiloseupravednomratu.Srećnisuštopadošezazemnuplatu.Srećništosdostojanstvomodošeljudi.

Teškojerazumetidruge,saznatištasekrijeudubinamanjihovihduša, i bez pomoći alkohola to nammoždanikadane bi ni pošlo zarukom. Iznenađujuće je i dirljivo bilo videti ovog ostarelog čoveka,urednog,negovanog,kultivisanogiironičnog,kakorecitujepesme:

Srećnisuštopadošeubojusilnom,Usnulipodsuncem,saBogomuzeni.Srećnisuštopadošeblagosloveni,

Pogrebeni,uzpočast,spesmomumilnom.

Vrteojeglavomrezignirano,tužnočak.-Vidite,oddrugestrofepanadalje,dabipesmidaoveličinu,onmoradaprizivaBoga.Samaidejaotadžbinenijedovoljna,onasemorapovezatisnečimjačim,sjednommistikom višega reda; i tu vezu on iskazuje sasvim jasno, počev odsledećihstihova:

SrećnizazemaljskegradovesupaliBožijegagradatelosadsuoniZaognjištepali,zaoganjmilosniZapočastisitneštodomočevkali.

Jeronisuslika,aiprapočelo,Telo,Božjegdomapragupokušaju,Srećnilisupaliutomzagrljaju,

Utomstiskučastiizavetazemnog.

-Francuskarevolucija,Republika,otadžbina...Da,moglojetobitiuzroknečemu;nečemuštojepotrajalo,eto,malovišeodjednogveka.Srednjovekovnohrišćanstvo je trajalo duže od hiljadu godina. Znamda ste vi specijalista zaUismansa, reklami jeMari-Fransoaz.Ali, pomom mišljenju, niko nije ušao u dušu srednjovekovnog hrišćaninatako duboko kao Pegi - koliko god on bio republikanac, laik,drajfusovac. Isto je takodobroosetioda istinskobožanstvosrednjegveka,živosrcesrednjovekovnepobožnosti,nijeniOtac,pačakniIsusHrist;tojeMajkaBožija.Itoćeteosetititamo,uRokamaduru...

Znaosamdasunjihdvojebilinameravalidasesutradan,ilikrozdvadana,vrateuParizkakobisepripremilizaselidbu.Uovomtrenutku,pošto su zaključeni sporazumi među strankama vladajućeg,proširenog republikanskog fronta, oko rezultata drugog izbornogkruganijevišebilonikakvesumnje,pa je injihovodlazakupenzijupostaočistaizvesnost.Odlazeći,poštosamnajiskreniječestitaoMari-Fransoaznanjenomkulinarskomtalentu,napragusamseoprostioodnjenogmuža.Biojepopiogotovoistokolikoja,aipakjebioustanjuda napamet recituje čitave Pegijeve strofe, što me je pomalo iimpresioniralo.Štosemenetiče,nisambioubeđendasurepublika irodoljublje „mogli biti uzrok nečemu”, ako to nešto nije neprekinutiniz glupavih ratova, ali Taner, u svakom slučaju, nije bio ni izblizaizlapeo, štaviše, ja bih lično voleo da budem takav kad dođem unjegovegodine.Sišaosamnizonihnekolikostepenica,donivoaulice,okrenuosekanjemuirekao:

-OtićićudoRokamadura.

Turističkasezonajošnijebilaupunomjeku,ijasamlakonašaosobuuhoteluLeppogled, finosmeštenomusamomsrcusrednjovekovnoggrada;panoramski restorandominirao jedolinomrekeAlzu.Pogleduistinu jeste bio impresivan, i privlačio je ogroman broj gostiju.Neprekidno smenjivanje turista, pridošlih sa sve četiri strane sveta,uvek pomalo drukčijih, i uvek pomalo sličnih, s kamericama urukama, što zadivljeniobilazeovajmetežodkula, grudobrana, sobazamolitvuikapelanačičkanihnalitici,umenije,većposlenekolikodana,pobudiloutisakdasamiskoračioizistorijskogvremena,takodasam, u večernjim časovima druge izborne nedelje, maltene jedva iobratiopažnjunaubedljivupobeduMuhamedaBenAbesa.Prepustiosam se, lagano, sanjarskomnedelanju, i premda je u hotelu internetveza besprekorno funkcionisala, ja samkonačnoprestao onoliko dasebrinem zbogdugogMirijaminog ćutanja.U očima samog vlasnikahotela,kaoiceloghotelskogosoblja,sadasambiosvrstanuodređenifah:neženja,neženjapomalokulturan,pomalotužan,nesklonbogznakakvom provodu - opis je, u suštini, i bio tačan. Za njih sam ja,naposletku,bioodonihmušterijaskojimanikadnemajuproblema,atojebilonajvažnije.

Biosammoždavećnedelju-dveuRokamadurukadmi je,najzad,stigaonjenmejl.MnogomijepisalaoIzraelu,opotpunojedinstvenomambijentu koji tamo vlada - izvanredno dinamičan i radostanambijent, s timštoseuvekupozadiniosećaneka tragedija.Može tobaščudnodaizgleda,pisalamijeona,dačoveknapustijednuzemlju-Francusku-zatoštoseplašidamuunjoj,hipotetički,pretiopasnost,dabisepreseliouzemljugdesuopasnostiuvektuigdeunjimanemaničeghipotetičkog-jednodisidentskokriloHamasaupravoje,naime,biloodlučilodaseupustiunovuserijuakcija,isvakogdana,iliskorosvakogdanasusebombašisamoubicenaoružanieksplozivomdizaliuvazduh po restoranima, autobusima. Jeste to bilo neobično, ali kadčovekdođena licemesta,možetodarazume; jerIzrael je,odsvoga

nastanka,svevremeuratu,bombaškinapadiiborbetusuneštoštosenemožeizbeći,neštoprirodno,bilokakobilo,nijetorazlogdačovekne uživa u životu. Uz mejl mi je poslala i dve svoje fotografije, ubikiniju, snimljene na plaži u Tel Avivu. Na jednoj od tih fotki,snimljenoj iz zadnjegpoluprofila, u trenutkudokona skačeumore,vrlodobrosusevidelinjeniguzovi,imenijepočeodasediže,obuzeme neodoljiva potreba da milujem to dupe, u šakama osetih nekobolnopeckanje;neverovatnojebilokolikosamsedobrosećaonjenogdupeta.

Dok sam gasio računar, shvatio sam da, ni u jednom jedinomtrenutku,nijepomenulaeventualnipovratakuFrancusku.

JošodsamogpočetkaboravkauRokamaduru,prešlomi jeunavikudasvakodnevnoodlazimdoKapeleNašeGospeidanekolikominutaposedim ispred Crne Bogorodice - iste one koja je, hiljadu godinaranije,bilapovodtolikimhodočašćima,onepredkojomsunakolenapadali toliki sveci i kraljevi. Neobična je bila ta skulptura, koja jesvedočilaojednompotpunoiščezlomsvetu.Bogorodicajesedelavrlouspravno; njeno lice sa zatvorenim očima izgledalo je tako daleko,kao da je nezemaljsko; na glavi je nosila dijademu.Mali Isus - koji,zaista, nije ni imao crte deteta, već više odraslog čoveka, pa čak istarca - sedeo je u njenom krilu, takođe izrazito uspravnih leđa; injemusuočibilezatvorene,aliceoštrihcrta,mudroimoćno;naglavijenosiokrunu.Nitrunkenežnosti,nitrunkematerinskogzanosanijebilounjihovomdržanju.Nijetu,zapravo,predstavljenobilodeteIsus;biojeto,već,kraljsveta.Njegovablagost,utisakduhovnesnage,nekeneopipljive sile koja se oko njega širi - sve je to bilo gotovozastrašujuće.

Ova nadljudska predstava bila je svojevrsni antipod onomnamučenom,napaćenomHristuuviđenjuMatijasaGrinevalda,onomHristu koji je ostavio tako snažan utisak na Uismansa. Uismansovsrednji vek jeste srednji vek gotike, pozne gotike čak; patetičan,realističan i moralističan, već je taj srednji vek bliži renesansi negoromaničkoj epohi. Prisetih se, tako, razgovora koji sam jednomprilikom - godine otada behu prošle - vodio s jednim profesoromistorije sa Sorbone. Početkom srednjeg veka, objasnio mi je on,

pitanje individualnog rasuđivanja nije se maltene ni postavljalo još;tek znatno kasnije, kod Hijeronimusa Boša, pojavljuju se onezastrašujućepredstave,gde IsusHrist razdvajakohortu izabranihodlegije prokletih; gde đavoli odvlače grešnike koji nisu hteli da sepokajunamukepaklenske.Romaničkavizijabilajedrugačija,mnogovišeunanimistička;verujućije,posmrti,ulazioustanjedubokogsna,istapao se sa tlom. Jednom, kad sva proročanstva budu ispunjena, uvreme drugog dolaska Hristovog, ceo hrišćanski narod, ujedinjen iprožetduhomzajedništva, ustaće iz svogagroba, oživeti u svoj slavitela svojega, da bi krenuo putem raja. Pojmove moralnog suda,individualnog rasuđivanja, pa i individualnosti kao takve - ljudiromanikenisubašnajboljerazumevali,asadasamijaosećaokakosemoja individualnost rastače u tim mojim, sve dužim i dužim,sanjarenjimapredBogorodicomRokamadurskom.

Bilo je već,međutim, krajnje vreme da se vratim u Pariz, već jesredinajulabila,prošlojevišeodmesecdanakakosamdošaoovamo,zaključiosamjednog jutra, iznenadivšisamogasebe; istinugovoreći,razlogazažurbunisamimao,stigaomijebiomejlodMari-Fransoaz,koja je bila u kontaktu s drugim kolegama; od univerzitetskih vlastinikome jošnijebilastiglanikakvaporuka,zbrka jebilapotpuna.Najednom,opet,širemplanuumeđuvremenusuodržaniparlamentarniizbori,okončanipredvidivimrezultatom,naosnovukojihjeformiranavlada.

U selu su već počele da se održavaju turističkemanifestacije, naprvommestu one gastronomske, ali isto tako i kulturne, i veče uočipolaska, dok sam se vraćao iz redovne posete Kapeli Naše Gospe,slučajnonaletehnanekopredavanjeoPegiju.Seosamupretposlednjired; poseta je bila slaba, pretežno su to bili mladići u džinsu i polomajicama,isvisuimalitaotvorena,bratskalicakojase,neznamnijakako,stalnoviđajukodmladihkatolika.

Majko,evosinovatvojih,boraca.Nekaimnesudekoštoduhusesudi.Neksudeimkoodmetnicimahudim

Štovraćajusekradom,putempraotaca.

Aleksandrincisu,upravilnomritmu,odjekivaliutišini,ajasamsepitao šta ovi mladi katolici humanitarci uopštemogu kod Pegija da

razumeju, mogu li da shvate njegovu rodoljubivu i nasilnu dušu.Dikcijaglumcakojijekazivaostihovebilajezaistaizvanredna,činilomise,inače,dajerečopoznatompozorišnomglumcu,bićedaglumiuKomedifransez,alimorabitida,istotako,iufilmovimaigra,imaosamutisakdasamnegdevećbiovideonjegovufotografiju.

Majko,evotidece,isilnevojske.Nekaimnesudepojaduibedi.

NekihBogpoškropitlomovijemžednimŠtoihstroši,akojevoljahusvojski.

Glumac jebioPoljak,sadasamutobiosiguran,alinikakonisammogaodamusesetim imena;možda je ionbiokatolik,nekiglumcijesu vernici, i istina je da se bave vrlo čudnovatim zanimanjem, gdečovekuidejaoProviđenjumožedelovativerodostojnijenegoštojetoslučaj kod drugih profesija. A ovi mladi katolici, vole li i oni svojuzemlju, pitao sam se ja. Jesu li i oni spremni dapolože svoj život zanju?Štosemenetiče,jasamseosećaospremnimdapoložimživot,aline isključivoza svojuzemlju,osećaosamsegeneralno spremnimdapoložimživot,biosamu jednomstvarnočudnomstanju,činilomisedaseBogorodicavinula,daseuzdiglasasvogpijedestala idasesadnadnosinadnama,amaliIsuskaodaćesvakičasdaseodvojiodnje;imaosamutisakdabiutomčasudovoljnobilodaonpodignedesnuruku, i da svi pagani i idolopoklonici budu zbrisani s lica zemlje, anjemudabudupredatiključevisveta,„ikaovelmoži,ikaoposedniku,ikaogospodaru”.

Majko,izgubljenihtisinovaeno.Nekaimnesudepozluraduglasu.Primiih,bludne,usabornomčasu.

Nekaklonunarukamatvojim,sneno.33

Moždasam,prosto-naprosto,biogladan,prethodnevečeribiosamzaboraviodajedem,imoždabiboljebilodaseodmahvratimuhotel,dasednemlepo,uzmemnekolikopačjihbataka,anedaovdestojimičekam da se skljokam između dve klupe, kao žrtva jedne mističnehipoglikemije. Opet mi misli odleteše ka Uismansu, ka bolnom isumnjom prožetom preobraćenju njegovom, ka njegovoj očajničkojželjidapostanedeojednevere.

Ostaosamtudokrajapredavanja,alisamnakrajudošaodozaključkada bih, uprkos velikoj lepoti samog teksta, više voleo da sam togposlednjegdanaukapeluotišaosam.Bilo jeu tojozbiljnojskulpturinečeg drugog, ne te povezanosti s jednom otadžbinom, jednomzemljom, niti sa veličanjemmuževne snage vojnika; pa čak ni želje,detinje, u srcu jedne majke. Bilo je tu nečeg tajanstvenog,svešteničkogikraljevskogštoniPeginijemogaodarazume,akamoliUismans.Sutradanujutro,poštosamsespakovaoiplatiohotel,vratiosamseuKapeluNašeGospe,sadaopustelu.MajkaBožijačekalajeusenci, smirena ineuvela. Imala je tuzaštitničkusnagu, imala jemoć,ali ja samosećaoda,malo-pomalo,gubimkontaktsnjom,daseonaudaljavaodmene,nestajeuprostoruivekovima,dokjasedimtu,natojklupi,zgrčen,ograničen.Poslejednopolasata,ustaosam,Duhmeje već bespovratno bio napustio, i ja, opet utoren u to načeto,propadljivo telo, ojađen siđoh niz stepenice i zaputih se kaparkiralištu.

IV

NapovratkuuPariz,kadsamstigaodonaplatnerampeuSent-Arnou,ostavivši za sobom Savinji-sir-Orž, Antoni, a potom i Monruž, paskrenuvši ka ulazu u grad kod Port d’Itali, znao sam da se vraćamjednom životu bez radosti, ali životu koji nije prazan već, naprotiv,prepunsitnihoblikaagresije;kaoštosamiočekivao,uostalom,nekoje moje odsustvo iskoristio da zauzme parking-mesto koje mi jepripadalo kao stanaru zgrade; malo je i neka voda iscurela izfrižidera; nikakve druge štete u stanu nije bilo. Dočekalo me jepoštansko sanduče nabubrelo od raznorazne pošte, uključujući ipismanakojasemoraloodgovoritiuštokraćemroku.Dabičovek,uadministrativnom smislu reči, ispravno živeo, on mora, manje-više,neprestanoda bude tu, da bude prisutan; svako duže odsustvovanjemoževasdovestiuneugodanpoložajjal’premaovoj,jal’premaonojinstituciji;odmahsamznaodaćemitrebatinekolikoradnihdanadaiz svega toga isplivam. Pristupio sam, odmah, gruboj trijaži,odbacujući one najbeznačajnije reklame, a pritom gledajući dasačuvamsveciljaneponude(triludadanakodOfisDepoa, rasprodajekod Kobrazona), pre nego što ću pogled ponovo uprti ka nebu,jednolično sivom.Provešću takonekolikonarednih sati, u pravilnimvremenskim razmacima dolivajući rum u čašu, pre nego što ću se,konačno,bacitinagomiluprispelihpisama.Prvadvabilasuodmogdruštva za uzajamno osiguranje; obaveštavali su me da ne postojimogućnost odobravanja određenih zahteva za povraćaj sredstava, ipritom me pozivali da iste zahteve obnovim tako što ću priložitifotokopije određenihdokumenata; ja sam sena takvupoštu većbionavikao, poslovično na to nisam odgovarao. Treće pismo me je,naprotiv,iznenadilo.PoslatojebiloizopštineuNeveru,odaklesumiuputili izraze najiskrenijeg saučešća povodom upokojenja mojemajke, obaveštavajući me pritom da je telo prebačeno na gradskiMedicinsko-pravni institut, tedamoguslobodnodaimseobratimzasve; pismo je bilo odutorka, 31.maja. Brzo sampogledompreleteo

preko te hrpe; pisali su mi bili opet 14. juna, pa još jednom, 28.Konačno me je, dana 11. jula, neverska opština obavestila da je, uskladu s Članom L 2223-27 Opšteg zakona o teritorijalnimkolektivitetima, opština na sebe preuzela dužnost da sahrani mojumajku na parceli gradskog groblja na kojem se nalazi zajedničkagrobnica.Naraspolaganjusamimaorokodpetgodinadanaložimdaseizvršiekshumacijaleša,kakobionpotombiosahranjenuzasebnugrobnicu; po isteku tog roka, telo će biti spaljeno, a pepeo rasut povrtusećanja.Uslučajudazatražimtuekshumaciju,namenićebitidaizmirim troškove koje je podnela opštinska uprava - pogrebna kola,četirinosača,sveusvemu,daplatimsahranu.

Nisamja,svakako,biomisliodamojamajkavodineki intenzivandruštveni život, da prisustvuje javnim predavanjima oprekolumbovskim civilizacijama, ili da trči po nivernjanskimromaničkim crkvama u društvu svojih vršnjakinja; iznenadilome je,ipak,saznanjedaježivelautakvoj,potpunojsamoći.Pokušalisuoniverovatnodastupeukontakt ismojimocem, injemususlalipisma,aliimnijeodgovorio.Neugodnoje,ipak,bilorazmišljatiotomekakojepokopananaparcelinamenjenojnemajućima(takose,doznaosamtragajućipo internetu,nekadazvaodeogrobljanakojemsenalazilazajedničkagrobnica),ijaseupitahkakvalijesudbinamoglazadesitinjenog francuskog buldoga (društvo za zaštitu životinja, direktnaeutanazija?).

Odložio sam, potom, u stranu račune i izveštaje o direktnomzaduživanju, proste papire koje posle samo treba razvrstati uodgovarajuće koverte, da bih se usredsredio na korespondenciju sdvema bitnim instancama, onima koji čine život jednog čoveka: sazdravstvenim osiguranjem i s poreskom službom. Nisam imaohrabrostiodmahdasebacimna to,pa samodlučioda izađemdaseprošetam po Parizu - pa dobro sad, možda i ne baš po Parizu,preteranobi tobilo reći;ograničićusena todaseovog,prvogdanaprošetampokraju.

Dok sam čekao lift, shvatio sam da mi nije stiglo ništa oduniverzitetskihvlasti.Vratiosamsedostanadapogledamsveštomijestigloizbanke;platamijebilauplaćena,sasvimnormalno,krajemjuna;statusmije,dakle,idaljebioneizvestan.

Promenapolitičkogrežimanijeostavilavidnihtragovaumomekraju.Kompaktne grupe Kineza i dalje su se tiskale oko kladionica, slistićima za klađenje u rukama. Ostali su jurcali naokolo kao ludi,nosećipecivoodpirinčanogbrašna,soja-sos,mango.Ništa,pačaknijedan muslimanski režim nije, izgleda, mogao da uspori njihovuneprekidnu aktivnost - islamski prozelitizam, kao pre njega ihrišćanski nauk, verovatno će se rastočiti u okeanu te bezmernecivilizacijeneostavivšizasobomnikakvogtraga.

Krstario sam takopoČajnataununeštomalovišeod jednogsata.Parohija Sent-Ipolit i dalje je pozivala građanstvo da se upiše nakursevemandarinskog jezika ikineskekuhinje; flajerizavečeriAsiaFeveruMezon-Alforuidaljesubiliuopticaju.Nijese,zapravo,videonijedan znak preobražaja osim nestanka košer prodavnice ŽeanKazina; ali taj veliki prodajni lanac oduvek se odlikovaoprilagodljivošću.

Situacija je bila nešto drugačija u tržnom centru Itali 2. Kao štosam i naslućivao, prodavnice Dženifer više nije bilo, a na njenommestu sada se nalazila neka prodavnica organskih provansalskihproizvoda, nudeći mušterijama esencijalna ulja, šampon odmaslinovog ulja i meda s raznim aromama neplodnih ravnica. Izrazloga teže objašnjivih, ali bez sumnje povezanih isključivo sekonomskim motivima, ispostava Savremenog muškarca, smeštenainačeupriličnopustojzoni,nadrugomspratu,takođejebilazatvorilavrata,adanamestonjejošnikoništanijeotvorio.Promena,suptilna,najpre se, međutim, ogledala na samom svetu koji se ovde mogaosresti.Kaoisvitrgovinskicentri-premda,razumese,nanačinmnogomanje spektakularannego što je to slučaj s onimanaDefansu ili naHalama - centar Itali 2 oduvek je privlačio nezanemarljivu količinuološa,kojegasadanijebiloniodkorova.Promeniloseiodevanjekodžena, to sam osetio odmah ne stigavši čak ni da taj preobražajpodvrgnem analizi; broj velova kakve nosemuslimanke jedva da jeporastao, nije u tome bila stvar, morao sam gotovo čitav sat da sešetam da bih, odjednom, shvatio šta se to promenilo; sve su žene,naime, nosile pantalone. Posmatranje ženskihbutina,mentalna slikana osnovu koje svest rekonstruiše oblik pičke u tački njihovogsusretanja, proces čija je moć izazivanja uzbuđenja direktno

proporcionalnadužinirazgolićenihnogu;svejetokodmeneišloutojmeri mimo volje, mahinalno, genetički na izvestan način, da nisamodmahnishvatioštasedesilo,nijemi,jednostavno,išlouglavu,alitojebilo to - sukanja ihaljinavišenijebilo.Rasprostranjen je,pritom,bionovijedanodevnipredmet,nekavrstadugepamučnebluze,kojaje padala do sredine butina, oduzimajući svaku realnu privlačnosttesnim pantalonama koje bi neke žene eventualnomogle da obuku;štosekratkihpantalonicatiče,takonešto,očigledno,višenijedolazilou obzir. Zagledanje ženskih dupeta, minimalna maštarska uteha,takođe je, dakle, postalo neizvodljivo. Preobražaj je, znači, bio i tekako u toku; veliki preokret nedvosmisleno je počeo. Nekoliko satiskakanjaskanalanakanalkućeTNTnijemipomoglodarazotkrijembilo kakvedodatnepromene; ali erotske emisije na televiziji ionakobehu,odavnoveć,izašleizmode.

TekdvenedeljeposlepovratkaugradstiglomijepismosParizaIII.Po novom statutu islamskog univerziteta Pariz-Sorbona, meni jezabranjeno da nastavim s profesorskim aktivnostima; RoberRediže,novi predsednik univerziteta, svojeručno je potpisao pismo u kojemizražava duboko žaljenje, ali i uverava da uzrok nipošto nije ukvalitetu mog univerzitetskog rada. Preda mnom je, razume se,otvorena mogućnost da karijeru nastavim na nekom sekularnomuniverzitetu;akobih,ipak,radijeodustaoodtoga,islamskiuniverzitetPariz-Sorbonapostaraćesedaodmahpočnedami isplaćujepenziju,čiji bi mesečni iznos pratio inflaciju, a u ovom trenutku iznosio bi3472 evra. Bila mi je otvorena mogućnost da zakažem sastanak uadministrativnojslužbiuciljupreduzimanjaneophodnihkoraka.

Triputuzastopcesampročitaopismoprenegoštoćupoverovatiuonoštopiše. Iznos je,douevro,bioonolikikolikibimisledovaodasamupenzijuotišaosašezdesetpetleta,spunimradnimstažom.Onisu zaista bili spremni na velike finansijske žrtve samo da izbegnutalasanje. I bez sumnje su pridavali neumereno veliki značajuniverzitetskim profesorima i njihovom potencijalu da naškode,njihovoj sposobnosti da povedu kampanju, da protestuju. Odavno jezvanjeuniverzitetskogprofesorabilonedovoljnodačovekuomogućipristup rubrikama tipa „Odjeci i reagovanja” ili „Pogledi” u važnijimmedijima, kada su ovi segmenti postali striktno zatvoreni,endogamnogtipa.Daseuniverzitetskiprofesoriiuglaspobune,njihovprotest prošao bi maltene potpuno nezapaženo; toga, međutim, uSaudijskojArabijiočiglednonisubili svesni.Oni su,usuštini stvari, idaljeverovaliumoćintelektualneelite,štojebilogotovodirljivo.

Spolja gledano, nije bilo ničeg novog na faksu, izuzmu li se jednazvezda i jedan polumesec od pozlaćenog metala koji su bili dodatipored velikog natpisa: „Novi univerzitet Sorbona - Pariz III”, iznad

ulaza; u unutrašnjosti upravnih zgrada, međutim, preobražaj je biovidljiviji. U predvorju nas je dočekala fotografija hodočasnika kojikruže okoĆabe, a kancelarije su bile ukrašeneplakatimana kojimasu,kaligrafskimslovima,bili ispisanistihovi izKurana;promenilesuse sekretarice, ni jednu jedinu sad nisam poznavao, i sve su bilezabrađene. Jedna od njih dala mi je formular sa zahtevom zapenzionisanje, i sadržina tog papira bila je zabrinjavajućejednostavna;mogaosamdagapopunimodmahtu,uuglustola;učiniosamto,potpisaoseipredaoformular.Izlazećiudvorište,postaosamsvestan da će se moja akademska karijera okončati kroz nekolikominuta.

Stigavši na stanicu metroa Senzije, zastao sam, neodlučan, naprilazu stepenicama; nikako nisam mogao da se rešim da krenempravo natrag, kući, kao da se ništa nije desilo. Upravo su se bilepootvaraletezgenapijaciMuftar.Tamansamsebioustumaraoneštookoprodavnice overnjanskih delikatesa, posmatrajući, premdabaš ine videći aromatizovane kobasice (s plavim sirom, s pistaćima, sorasima), kad ugledah Stiva, koji je odozdo upravo dolazio ulicom.Videojeionmene,iimaosamutisakdajehteodaseokreneikrenenazad kako bi me izbegao, ali sad je već bilo prekasno, ja sammupošaoususret.

Kao što sam mogao i da pretpostavim, on je primio mestopredavača na novom univerzitetu; u deo mu je palo da držipredavanjaoRembou.Očiglednojebilodamujeneprijatnoštomiotomegovori,tenapomenu,adagajaništanisamnipitao,dasenovevlasti ni najmanje ne mešaju u sadržaj nastave. Naravno, prelazakRemboa u islamsku veru predstavljen je kao nešto sasvim izvesno,iakojeposredibila,najblažerečeno,protivurečnasituacija;ali,štosesamesrži tiče,analizepesama,dakle, tusezaistaninakojinačinnemešaju.Akakosamgajaslušaonepokazujućinitrunkuogorčenja,onse malo opusti, da bi mi naposletku predložio da odemo negde nakafu.

-Dugosamsedvoumio...-rečemionpoštojenaručiomiskade.34Ja na to klimnuh glavom, srdačno, i s razumevanjem; prema mojojproceni, tonjegovodvoumljenjetrajalo je,plafon,desetminuta. -Aliplatajestvarnointeresantna...

-Nipenzijanijeloša.

-Plataje,bogme,mnogoveća.-Koliko?-Triputveća.

Deset hiljada evra mesečno jednom osrednjem predavaču, koji nijebio u stanju da objavi nijednu publikaciju dostojnu toga naziva, i zakoganikoniječuo;stvarnosuraspolagaliveomavelikimsredstvima.Oksfordski univerzitet su im uzeli ispred nosa, reče mi Stiv, neki izKatara izašlisusboljomponudomuposlednjemtrenutku; istogasuSaudijci odlučili da sve ulože u Sorbonu. Nakupovali su, štaviše,stanove u Petom i Šestom arondismanu, da služe za smeštajnastavnomkadru;sâmStivjedobiojedanmnogoleptrosobanstanuUliciDragon,zaminimalnukiriju.

-Mislimdabionizaistavolelidatiostaneš...dodadeon-alinisuznali kako s tobom da stupe u kontakt.Mene su čak pitali da li bihmogaodaimpomognem,daihpovežemstobom;jasamimrekaodanemogu,dasenasdvojicaneviđamomimofakulteta.

Malo kasnije, pošao je samnom dame otprati dometro staniceSenzije.

-Astudentkinje?-upitahgajakadsmostiglidoulazaustanicu.Onmiseiskrenonasmeši:

-Tususe,nemasumnje,stvarimnogopromenile;recimodajesadsve to poprimilo neke druge oblike. Ja sam se oženio - dodade on,pomalo naglo. - Studentkinjom sam se jednom oženio - objasni onpreciznije.

Iotomeonivoderačuna?- Pa i ne baš; u stvari, mogućnosti za uspostavljanje kontakta

postoje, niko ih ne suzbija. Idućeg meseca uzeću i drugu ženu -zaključionprenegoštoćenestatiupravcuUliceMirbel,ostavivšime,zgranutog,navrhstepenica.

Moradasamnepomičnostajaonekolikominutaprenegoštoćusenajzad nakaniti da pođem kući. Kad sam izašao na peron, videh dasledećimetroupravcuMerid’Ivri idekroz sedamminuta;u stanicuutouđedrugakompozicija,aliovajeišlazaVilžuif.

Bio sam u naponu snage, nijedna smrtonosna boljka nije mineposredno pretila, sitne zdravstvene tegobe koje su me redovnospopadale jesubilebolne, ali su ipakbile sasvimneznatne; tekkrozjedno trideset, ili četrdesetakgodina,ući ćuuonumračnuzonugdesvebolestipostajumanjeilivišekobne,potencijalnoopasnepoživot,kakosetokaže.Prijateljaimaonisam,tojebiloizvesno,alizarsamihikadpaimao?Aičemuprijatelji,akomaloboljerazmislimo?Počevodjednogodređenognivoa telesnogopadanja - a to će ićimnogobrže,trebaračunatistimdaćeproćidesetakgodina,verovatnoimanje,prenego što to opadanje ne postane vidljivo, pa me obeleže kao jošmladog - ne postoji više nijedan odnos tipa bračnog koji bi mogaoneposredno, i stvarno, da ima smisla (tela se, na izvestan način,stapaju; stvara se, u izvesnoj meri, jedan novi organizam, ako jeverovati Platonu).A sa stanovištabračnihodnosa, ja sam,u svakompogledu,slabostartovao.Kakosunedeljeprolazile,Mirijaminimejlovipostajalisusveređiisvekraći.Bilojevećprošlonekovremekakojeprestala da mi se obraća s „dušo moja”, zamenivši to neutralnijim„Fransoa”.Bilojesad,pomommišljenju,pitanjenedeljekadaćemiiona,kaoisvekojesujojprethodile,saopštitidajeupoznalanekoga.Toupoznavanjese,dakle,većbiloodigralo,jasamutobiouveren,neznam ni sam baš najbolje na osnovu čega, ali bio sam apsolutnosiguranutozbognečegaunjenomizborureči,ustalnomsmanjivanjubroja nasmejanih lica i srdašaca u njenim mejlovima; nije još,jednostavno,smoglahrabrostidamitoprizna.Udaljavalaseodmene,tojesve,uIzraelujepočeladagradisvojživotizpočetka,ačemusamse ja drugom pa i nadao? Lepa je to devojka bila, inteligentna isimpatična,apritomiveomapoželjna-čemusamsedrugommogaonadati?ŠtosesamogIzraelatiče,onajeidaljebilajednakoushićena.„Teškojeste,alibarznačovekzbogčegajeovde”,pisalamijeona;jato,zasebe,usvakomslučajunisammogaoreći.

Krajmojeuniverzitetskekarijere- trebalomi jenekolikonedelja

datogastvarnopostanemsvestan-označiojeujednoikrajsvihmojihkontakatasastudentkinjama;i,štasad?DanijemoždazatotrebalodaseučlanimnaMeetic,kaoštosutolikidrugipremeneučinili?Jasambio kulturan čovek, čovek s određenim nivoom; bio sam, takođe, unaponu snage, kako već rekoh; a ako bi posle nekoliko sedmicapredanogdijaloga,u tokukojegbi sporadični trenucioduševljavanjabilo čime - uzmimo, na primer, poslednje Betovenove kvartete -privremenoiuspevalidaprikrijujednuglobalnosvevećudosadu,dapodgreju nadu u buduće čarobne trenutke, ili ono saučesništvoizatkanoodzajedničkeupitanosti ismeha,akobihseposlenekolikotakvih nedelja i rešio da upoznam jednu od svojih brojnih ženskihpandanki-štabiiztogamogloproisteći?Erektilnadisfunkcija,sjednestrane,vaginalnasuvoća,sdruge;tojepametnijebiloizbegavati.

Nasajtovezaposlovnupratnjujavljaosamseveomaretko,češćejetobivalozaletnjihmeseci,kadabihtime,nanekinačin,premostioprazninu između dve studentkinje; sve u svemu, uslugom sam biozadovoljan. Na temelju rezultata brzo sprovedene istrage pointernetu, došao samdo zaključkadanovi, islamski režimniukolikonije poremetio funkcionisanje tih sajtova. Odugovlačio sam, tako,nekoliko nedelja, razgledajući brojne profile, zapisujući neke da bihnaknadnomogaoponovodaihpročitam(sajtovizaposlovnupratnjupodsećalisupomalonaonegastronomskevodiče,gdesusenaosnovuopisa, izvanredno liričnog, svega što jenamenijumogli teknaslutitiužicikudikamovećiodonihkojenakrajudoživite).OpredeliosamseondazadevojkupodšifromNadiabeurette;priličnomejeuzbuđivaloto,sobziromnaglobalnepolitičkeokolnosti,štosamumogućnostidaodaberemjednumuslimanku.35

IspostavilosedajeNadija,inačetuniskogporekla,ostalapotpunoizvantogpokretareislamizacijekojijebiomasovnozapljusnuomlađeiznjene generacije.Kaokćerka radiologa, odmalihnogu je živelaubogatijim gradskim četvrtima, i nikada nije ni razmišljala o tomedanosiveo.TrenutnojebilanamasteruIIsavremeneknjiževnosti,lakojemoglabiti i jednaodmojihbivšihstudentkinja;alinije tozapravobila, pošto se od početka školovala na Pariz-Didrou. U seksualnomsmislu,posaojeobavljalasmnogoprofesionalizma,alijeizpoložajaupoložajprelazilapriličnomehanički, ičiniloseda jeodsutnaduhom,donekle bi se unela tek kad dođe do sodomije; imala je mali, uzan

čmar,neznamzbogčeganimalonisamuživao,osećaosamsekadrimda je trpamubulju,bezumora i radosti, satima i satima.U trenutkukad je zastenjuckala, osetio sam da se uplašila uživanja - amožda ionihosećanjakojabiposleuživanjausledila;hitroseokrenulapremamenidamedokrajčiustima.

Prenegoštoćupoći,porazgovaralismonekolikominutasedećinanjenomkanabetukupljenomkod„Mezondikonvertible”,tamandokneprođejedansat,zakolikosamjojplatio.Bila jepriličnopametna,aliistotakoivrloobična-osvimpitanjima,odizboraMuhamedaBenAbesa do zaduženosti zemalja Trećeg sveta, imala je tačno onomišljenjekojejenajuobičajenije.Garsonjerujeuredilasukusom,sveje bilo besprekorno namešteno; bio sam siguran da se ta devojkaponašarazborito,dajedalekoodonihštoćeceluzaradupotrošitinaluksuznekrpice,većdanajvećideobrižljivoodlaženastranu.Izaista,potom mi je sama potvrdila da je za četiri godine rada - počela jenavršivšiosamnaestu-zaradiladovoljnodasebikupiovugarsonjeruukojojsadaprima.Imalajenamerudanastavitakodokrajastudija-kasnijebi, tako je razmišljala,voleladasezaposliuaudio-vizuelnimmedijima.

Nekoliko dana kasnije upoznao sam drolju Babet, o kojoj su ukomentarimanasajtubiliizrečenisvesamihvalospevi,akojajesebepredstavljala kao „vrelu i bez tabua”. I stvarno, u svom lepomdvosobnom stanu, pomalo dotrajalog nameštaja, dočekala me jeodevenaugrudnjaksaotvorimaiistetakvetange.Imalajeduguplavukosu i licenaivno,anđeoskomaltene. Iona jevolelasodomiju,alisenijeustezaladatoipokaže.Prošaojeceosat,ajajošnisambiosvršio,i onami je rekla da sam zaista izdržljiv; štaviše, ni ovoga puta, bezobzira na t0 što sam sve vreme imao erekciju, ni u jednom jedinomtrenutkunisamosetioninajmanjezadovoljstvo.Pitalamejedalibihmogaoda joj svršimnagrudi;prionuosamnazadatak.Razmazujućispermu po dojkama, ispričala mi je da mnogo voli kad je njomepotpuno prekrivena; redovno je učestvovala u geng bengovima,najčešće u svingerskim klubovima, katkad i na javnim mestima, naprimer, na parkiralištima. Iako je za to tražila samo minimalnunadoknađu - pedeset evra po osobi - te večeri su bile više negounosne, jer bi se ponekad desilo da pozove i četrdeset, pedesetmuškaraca,kojibisesmenjivalipunećisvatrinjenaotvoraprenego

što će svršiti ponjoj.Obećalami je da ćemi javiti kadanaredni putbudeorganizovalagengbeng; jasamjojzahvalio.Ustvari,nisambiozainteresovan,alimijeonabilasimpatična.

Sveusvemu, tadvasusreta jesubiladobra. Ipak,nedovoljnodabih poželeo ponovo da vidim te devojke, niti da se s nekomod njihupustim dublje u neke odnose; a ni da mi vrate želju za životom,uopšte.Dalijetoznačilodabitrebalodaumrem?Dadonesemtakvuodluku,činilomisepreuranjenim.

Umro je, međutim, moj otac, nekoliko nedelja kasnije. To mi jetelefonomjavilaSilvija,skojomježiveo.Nismoimali, izrazila jeonažaljenjeutomrazgovoru,„mnogoprilikadarazgovaramo”.Biojeto,zapravo,čisteufemizam;jasanjom,naime,nikadanisamrazgovarao,ne bih ni znao da žena postoji da ne beše jedne očeve indirektnealuzijeprilikomnašegposlednjegrazgovora,dvegodineranije.

Došla je dame sačeka na stanici u Brijansonu; putovanje je biloizrazito neprijatno. Vožnja TGV-om do Grenobla još ju i bilapodnošljiva,SNCFjeodržavaonivouslugenanekomminumumuutimvozovima;aliTERjebiostvarnozapušten,ivozzaBrijansonseuvišenavrata kvario, da bi konačno na odredište stigao sa sat i četrdesetminuta zakašnjenja; toaleti su bili zapušeni, i voda pomešana sgovnimaizlilaseuhodnik,pretećidapoplavikupee.36

Silvija jesedelazavolanommicubišijapajero instajl,asedištasu,na moje najveće čuđenje, imala presvlaku u fazonu imitacijeleopardove kože. Micubiši pajero, saznaću to kasni je, u povratku,kupivšispecijalnoizdanjeAuto-žurnala, jeste„jedanodnajefikasnijihterenacaunegostoljubivojsredini”Oddodatneopremejeinstajlimaokožna sedišta, krov koji se mogao otvarati na električni pogon,kameru za rikverc i zvučni sistem rokford akustik od 860 vati s 22zvučnika.Svejetozamenepredstavljaloogromnoiznenađenje;celogsvogživota - ilibaremuonomdelunjegovogživotakoji jemenibiopoznat - moj otac je, gotovo tvrdoglavo, negovao jedan dobargrađanskiukus,štomuje,uostalom,savršenopristajalo;sivatrodelnaodela s tankimprugama, ili eventualno ista takva samo tamnoplava,pa markirane engleske kravate njegov način oblačenja sasvim jeodgovarao funkcijikoju jeobavljao,aotac jebio finansijskidirektor

jednog velikog preduzeća. Plave, blago talasaste kose, azurnoplavihočiju, lepog lica -mogao jebezgreškedasepojavi iunekojuloziujednomodonihfilmovakakveuHolivudusnimesvremenanavreme,onihnerazumljivih,anaokostrašnovažnih,ukojimasesvevrtiokotog finansijskog sveta, sabprajma i Vol Strita. Oca nisam bio videopunihdesetgodina,pamitakonijebilopoznatoniukojemjepravcuevoluirao, ali se svakako nisam nadao ovoj transformaciji u nekuvrstuđilkošaizpredgrađa.

Silvijajeimalapedesetakgodina,otprilikedvadesetpetmanjeodnjega; da mene nije bilo, njoj bi verovatno pripalo celo nasledstvo;moje postojanje primoravalo ju je da se odrekne dela koji je biorezervisan za mene - pedeset odsto, budući da sam sin jedinac. Utakvimokolnostima, teško jebiloočekivatida ćeonagajiti ne znamkako srdačna osećanja premameni; ipak se premameni ophodila urazumnojmerilepo,obraćalamisebezprekomernenelagode.Jasamje usput bio u više navrata zvao, izveštavajući je o sve većemkašnjenjuvoza, takoda jeadvokatkinjamogladaodloži sastanakzašestpopodne.

Otvaranje testamentamogaocanijedonelonikakvo iznenađenje;njegovuimovinupodelilismonasdvoje,naravnečasti;nekihdrugihstavki u testamentu nije bilo. Ali advokatkinja je dobro obavila svojposao,većjebilapočeladaprocenjujevrednostnasleđeneimovine.

BilajetujednavrlolepavikendicakojujedobioodUnilevera inenešto naročito mnogo gotovog novca: dve hiljade evra na tekućemračunu,nekolikodesetinahiljadaevranaštednomračunuupoodavnoupisanim deonicama, verovatno zaboravljenim već. Glavni njegovimetak bila je kuća u kojoj su Silvija i on živeli; jedan agent zanekretnineizBrijansonaje,videvšikuću,procenionjenuvrednostnačetiristo deset hiljada evra. Očevmicubiši 4x4 kodArgusa je koštaočetrdeset pet hiljada evra. Mene je lično najviše začudila njegovazbirkaskupocenihpušaka,koje jeadvokatkinjaklasiralapocenama;najskuplja jebila jednaVerni-Karonova „platina” iŠapuijeva„uralskaelita”. Sve to zajedno dostizalo je vrednost od osamdeset sedamhiljadaevra-znatnovećuodvrednostiterenskogvozila.

-Sakupljaojeoružje?-upitaosamjaSilviju.-Nijetobilosamoizkolekcionarskihpobuda;često je išaoulov,

tomujepostalavelikastrast.

Nekadašnji finansijski direktor pod stare dane kupuje vozilo spogonom na četiri točka za sve uslove, i pronalazi u sebi lovačko-sakupljačke nagone; iznenađujuće, zacelo, ali sasvim moguće.Advokatkinja je već bila završila; posao oko ovog nasledstva bićebeznadežno jednostavan. Iako je ceo postupak završen u izrazitokratkomroku,jasam,sobziromnatodasamstigaosazakašnjenjem,ipak propustio voz za povratak, poslednji toga dana. To je, opet,dovelo Silvijuudelikatanpoložaj, čega smo,uostalom, obojepostalisvesni, bez sumnje u istom trenutku, dok smo ulazili u kola.Neprijatnu atmosferu razbio sam odmah rekavši da će za meneubedljivo najbolje biti da nađem sobu u nekom od hotela uneposrednojblizinibrijansonskestanice.VozzaParizpolazisutradanvrlo rano ujutro, a ja imam vrlo važne sastanke u prestonici, rekaosamSilviji.Lagaosamizaprvoizadrugo;nesamoštomesutradannisučekalinikakvisastanci,većjeiprvivozzaParizpolaziotekneštomalopre podneva, takoda samuParizmogaoda stignemnajranijeokošestpopodne.Umirenasaznanjemdaćuuskoronestatiiznjenogživota,onamečaksizvesnimoduševljenjempozvadapopijemopiće„kodnas”;naovom izrazu tvrdoglavo je insistirala.Ane samoda tovišenijebilo „kodnjih”,sobziromna todami jeotacbioumro,većuskoro više neće biti ni „kod nje”; imajući u vidu brojke koje sumiupravobilesaopštene,nećeSilvija imatidrugog izboranegodastavitukućunaprodajukakobimeniisplatilamojdeonasledstva.

Smeštena na obroncima fresinijerske doline, njihova kuća bila jezaistaogromna;upodrumujeimalagaražugdejemoglodaseparkiradesetakautomobila.Koračajućihodnikomkojivodikadnevnojsobi,zastaosampredprepariranimtrofejima,posvemusudećikamilama,muflonima, ili tako nekim sisarima otprilike; bio je tu i jedan divljivepar,kojegjelakšebiloprepoznati.

-Skinitekaput,akohoćete...-rečemiSilvija.-Abilojetobašlepo,tajlov;nijaseutoranijeuopštenisamrazumela.Onibiunedeljuceodanproveliulovu,aondabismonasdvojevečeralizajednosostalimlovcima injihovimženama,okupise takodesetakparova;uglavnombismoaperitivpopiliovde,ačestosmoodlazilidosusednogsela,gdeimajedanmalirestorankojibismoiznajmilizatupriliku.

Itakoje,znači,mojotacživotokončaonaprijatannačin;etozamenejoš jednog iznenađenja. Dok sam biomali i mlad, nikadami se nijeukazalaprilikadaupoznamnekognjegovogkolegusposla,anebihrekao ni da se on sam viđao i sa jednim od njih - izvan radnogvremena,hoćureći.Jesulimojiroditeljiimaliprijatelje?Možda,alijanemogudasesetim.ŽivelismouMezon-Lafitu,ujednojvelikojkući-sigurno ne ovako velikoj kao što je ova, ali svakako velikoj.Nikakonisammogaodaprizovemneki lik,nekogako jedolaziokodnasnavečeru,ilidaprovedevikend,ili,uostalom,daradibiloštaštoseinačeradi kad ste s nekim prijatelji. Najviše me je uznemiravalo to što,koliko se meni činilo, otac nikada nije imao ono što nazivamoljubavnicama - tu, doduše, nisam mogao da budem sasvim siguran,dokazimanisamraspolagao;alinikakonisammogaodapovežemsâmpojam ljubavnice s uspomenom koju sam čuvao na njega. Sve usvemu,etojednogčovekakojijevodiodvaživota,jasnorazgraničenameđu sobom, dva života koja se ni u jednoj jedinoj tački nisudodirivala.

Dnevnasoba jebila izrazitoprostrana,bićeda jezauzimalačitavsprat;odmahdoameričkekuhinje smeštenedesnoodulaza,nalaziose veliki sto. Ostatak prostora zauzimali su niski stolovi i udobnikaučevi presvučeni belom kožom; po zidu su bili povešani drugilovačkitrofeji,atujebilaistalažaspuškamamogaoca;behutolepipredmeti, sa finim metalnim inkrustacijama koje su neupadljivoblistale. Patos je bio prekriven kožama raznih životinja, pre svegaovčijim, rekao bih, taman da se čoveku učini kako je upao u nekiamerički porno film iz sedamdesetih, jedan od onih čija se radnjaodvija u nekoj lovačkoj kući u Tirolu. Krenuo sam prema staklenimvratima koja su zauzimala ceo zid u dnu prostorije; odatle je pucaopoglednaplanine.

-Tamo,prekoputa,vidisevrhMeže-natoćeSilvija.Atamo,daljepremaseveru,imatemasivEkrena.Hoćetedapopijetenešto?

Uživotunisambiovideo takodobroopremljenbar,bilo je tunadesetine boca raznih voćnih rakija, a i pokoji liker za koji ni slutionisam da postoji; pa ipak, zadovoljio sam se martinijem. Silvija jeupalila malu sobnu lampu. Rana večernja svetlost bacala je plave

odbleskenasnegkojibešeprekrioEkrenskimasiv,iatmosferajevećbivala pomalo tužna. Čak i mimo pitanja nasledstva, ne bih,jednostavno,mogaodazamislimdabiSilvijaželeladaostanesamauovojkući.Jošjebilauslužbi,radilajeneštouBrijansonu,pričalamijeo tome dok smo se vozili do advokatkinje, ali sam umeđuvremenuzaboraviočimesebavi.Usvakomslučaju,sveiakouzmenekilepstanucentruBrijansona,njenživotćepostatiznatnomanjeneobičannegošto je bio do sada. Seo sam, premda nerado, na divan, pristao dapopijem i drugimartini - s tim što sam već bio odlučio da ćemi toujednobiti iposlednji, idaću jeodmahzatimzamolitidameotpratido hotela. Nikada neću razumeti žene, uviđao sam to sa sve većomsigurnošću.Ovdesampredsobomimaojednunormalnuženu,štavišeženučija jenormalnostbilagotovopreterana;pa ipak,ona jeuspeladapronađenešto umomocu; nešto što je promaklo imojojmajci imeni. I janikakonebihmogaodapoverujemdajetobilo jedino,pačak ni prvenstveno, pitanje novca; i ona sama imala je veliku platu,videlo se to po odeći koju je nosila, po frizuri, po načinu na kojigovori,generalno.Kodtogmuškarca,ostarelogiobičnog,onaje,prva,umeladanađeneštoštosemoževoleti.

UParizumejedočekaoimejlkojegsamsevećmesecimapribojavao;nije,ustvari,niistinadasamsepribojavao,mislimdasamsevećbiopomiriostim;jedinosamsejošzapravobiopitaohoćelimiiMirijamnapisatidajeupoznalanekoga,dalićeionaupotrebititajizraz.

Upotrebila je taj izraz. U narednom pasusu dodala je da dubokožali zbog svega, te da će je doveka, kad god pomisli na mene,obuzimatiizvesnatuga.Ireklajeistinu,bartakomislim-stimštosemožedesitidaomeni,zapravo,višeinećemnogorazmišljati.PotomjeMirijampromenilatemu,glumećidase,tobož,bogznakakozanimaza političku situaciju u Francuskoj. Lepo je to bilo s njene strane,predstaviti sve tako kao da je našu ljubav odneo vihor istorijskihpreviranja; nije to bilo baš sasvim iskreno, ali je bilo lepo s njenestrane.

Okrenuo sam leđa ekranu računara, načinio nekoliko korakaprema prozoru; oblak lećastog oblika, usamljen, po obodima išarannarandžastim odsjajem zalazećeg sunca, lebdeo je visoko iznadstadiona Šarleti, tako nepomičan, tako ravnodušan, kao da je reč onekakvomintergalaktičkomsvemirskombrodu.Osećaosamteknekitup, amortizovan bol, ali ipak dovoljno jak da zbog njega ne mogurazgovetnodamislim;jasnomijebilosamotodaćuponovobitisam,daćemidoživotabitimanjenegoikada,idameubudućnostičekajurazneneprilike.Jednostavankakavjebio,mojodlazaksauniverzitetanesporno je preda mnom otvorio celo jedno nepreglednoprostranstvo administrativnih pitanja, pre svega u pogledu socijalnezaštite ipristupasredstvimauzajamnogosiguranja, i japrostonisamimaohrabrostidaseusvetoupustim.Atrebalojetoučinitisvakako;kolikogodmojapenzijabilapristojna,nećemibitidovoljnauslučajuozbiljne bolesti; s druge strane, omogućiće mi nove susrete sadevojkamazaposlovnupratnju.Nijemi,usuštini,bilodotoga,maninajmanje, i nejasan kantovski pojam „dužnosti prema samom sebi”lebdeo jepredelimamogaduhau trenucimadok sam, ipak, donosio

odlukudapogledamštaimanovonasajtuzaupoznavanjekojisamutusvrhunajčešćekoristio.Konačnosamseopredeliozaoglaskojisuzajedno delile devojke: Rašida, dvadesetdvogodišnja Marokanka, iLuiza,Španjolkaodsvojedvadesetčetirigodine,pozivalesuklijentedase„prepustedražimajednognestašnog,razuzdanogdua”.Bilojetoskupo, bez sumnje; ali s obzirom na okolnosti, činilo mi seopravdanimda se upustimu jedan izvanredan trošak; sastanak smozakazalizaistoveče.

Upočetkujesvebilokaoobično,štoćereći-vrlodobro:devojkesu iznajmile lep stančić nedaleko od trga Monž, mirisalo je naaromatičnuesenciju,pustilesunekulaganumuzikutipapesmekitova,penetrirao sam ih i sodomizovao čas jednu, časdrugu, bez zamora ibezzadovoljstva.Tekkad jeprošlopolasata,upravodoksamLuizubioobrađivaootpozadi,dogodiloseneštonovo:Rašidamepoljubila,aondase,sosmejkomnalicu,podvuklaizamene;prvomi jestavilarukunadupe,aondaprinelaliceipočeladamiližejaja.Malo-pomalo,našavšiseučudu,osetihonuzaboravljenujezupravogužitka.Moždaje Mirijamin mejl, činjenica da me je sad na neki način zvaničnonapustila,oslobodioneštoumeni,neznam.Savizgubljen,izahvalan,okrenuosamse,skinuoprezervativ, iponudiogaRašidinimusnama.Dva minuta kasnije svršio sam joj u usta; brižljivo je polizala iposlednjekapidoksamjojjamilovaokosu.

Odlazeći, izričito sam zahtevao da im obema dam bakšiš po stoevra; možda su negativni zaključci koje bejah doneo ipak bilipreuranjeni, možda ovim dvema devojkama mogu da zahvalim zadokazkojisamoideuprilogiznenađujućojpromenikojasedogodilamomeocupodstaredane;amoždabise,akobihseredovnoviđaosRašidom, među nama naposletku rodilo i neko ljubavno osećanje,takvumogućnostapsolutnoništanijeisključivalo.

Ovaj kratkoveki talas nade nadošao je bio u trenutku kada se, naširem planu, u celoj Francuskoj budio optimizam kakav ova zemljanije pamtila još od kraja „trideset slavnih”,37 od kojih nas je u tomtrenutku delilo pola stoleća. Prvi dani vlade nacionalnog jedinstvakojujeformiraoMuhamedBenAbesnisujednodušnoprihvaćenekaouspeh, ali nikada se dotad nije desilo da jednom tek izabranompredsednikuRepublikebudeodobrentolikodugačak„grejsperiod”-oko toga su saglasni bili svi komentatori. Često sam razmišljao oonome što mi je rekao Taner, o međunarodnim ambicijama novogpredsednika,pa jemojevelikozanimanjeprobudila informacijakojaje prošla praktično neopaženo; mislim na vest o obnavljanjupregovoraoskoromprijemuMarokauEvropskuuniju;štoseTursketiče,datumjevećbioutanačen.RekonstrukcijaRimskogcarstvabilaje,znači,utoku,dokjenaunutrašnjemplanuBenAbesbesprekornopovlačiopoteze.Najneposrednijaposledicanjegovogizborabiojepadstope kriminaliteta, i to enorman: u najopasnijim četvrtima ona jesadabiladesetostrukomanjanegoranije.Velikiuspehjeunajkraćemrokupostignutinaplanusmanjivanjabrojanezaposlenih,koji jepretogazabeležioneverovatanporast.Zatoje,bezikakvesumnje,moglodasezahvalimasovnompovlačenjuženas tržištarada-što je,opet,bilo povezano sa nezanemarljivom revalorizacijom dečjih dodataka,što je bila prva mera koju je, simbolično, preduzela nova vlada.Činjenica da je isplaćivanje ovih prinadležnosti bilo direktnouslovljenoprestankomsvakeprofesionalneaktivnostinalevicije,baruprvovreme,izazivalanegodovanje;alisobziromnavelikipadbrojanezaposlenih, i to negodovanje je ubrzo prestalo. Neće, pritom, bitirasta budžetskog deficita; povećanje dečjih dodataka u celini jenadoknađenoizsredstavaušteđenihnadrastičnomkresanjubudžetanamenjenog za obrazovanje - što je ranije bila glavna stavka udržavnom budžetu. U novouspostavljenom sistemu, obaveznoškolovanjeodnosilosesamonanižerazredeosnovneškole-odnosno

mesec gore, dole, do navršene dvanaeste godine života; ponovo jeuvedenosvedočanstvoozavršenomosnovnomškolovanju,kaokrunaobrazovnogprocesa. Potom sumladi podsticani da se upišunanekizanat; finansiranje srednjeg i višeg obrazovanja od sada će, ponjegovoj zamisli, biti u celosti privatno. Sve ove reforme za cilj suimale da „porodici, osnovnoj ćeliji našeg društva, vrate ugled idostojanstvo koji joj pripadaju”, izjavili su, u jednom neobičnomzajedničkomobraćanju javnosti, novi predsednikRepublike i njegovpremijer; u Ben Abesovim rečima bilo je i nekog gotovo mističnogprizvuka,dokjeFransoaBajru,saširokimblaženimosmehomnalicu,odigrao,maltene,uloguJoceKobasice,Hanswurstaizstarihnemačkihpantomima, koji u prenaglašenoj - i pomalo grotesknoj - verzijiponavlja ono što je pre njega rekao glavni lik. Ne postoji nikakavrazlog za strah od muslimanskih škola - što se obrazovanja tiče,velikodušnost petromonarhija oduvek je bila bezgranična. Daiznenađenje bude veće, pojedine katoličke i jevrejske institucijeuspelesu,očigledno,navremedaseuklopeuigru;objavilesu,tako,da su uspele da zatvore finansijsku konstrukciju, te da će naredneškolskegodinenormalnonastavitisradom.

Suroviraspadsistemabinarneopozicijelevicentar-desnicentar,nakojojjeodpamtivekapočivaopolitičkiživotuFrancuskoj,izazvaoje u medijskoj sferi jednu vrstu otupelosti koja se graničila sazanemelošću. Tako smo mogli da gledamo Kristofa Barbijea, sašalčetomnapolakoplja,kakose,savjadan,vučeodjednogdodrugogTV studija, i više ni sam nema snage da komentariše istorijskupromenuzakojunijeunapredpretpostaviodaćesedesiti - zakoju,ako ćemo pravo, niko nije pretpostavljao da će se desiti. Pa ipak,malo-pomalo,kakosunedeljeodmicale,počelesudasestvarajumaleopozicioneoaze.Prvo tobehusekularisti sa levice.Ličnostiodkojihse tonajmanjemogloočekivati,kaoštosuŽan-LikMelenšon iMišelOnfre, organizovali su protestne skupove; Front levice i dalje jepostojao,baremnapapiru,ivećsemoglopredvidetidaćeMuhamedBen Abes imati dostojnog izazivača na izborima 2027. godine - neračunajući, razume se, kandidatkinju Nacionalnog fronta. Nasuprottome, bilo je i grupacija koje su, kao, na primer, Savez studenataselefija, javno osuđivale nemoralno ponašanje, zahtevajući stvarnuprimenu šerijata.Malo-pomalo sticali su seuslovi zapravupolitičku

debatu.Bićeto, istina, jednadebatanovogatipa,znatnodrugačijaodsvegaštoseuFrancuskojdogađaloprethodnihdecenija,avišenalikonomeštosemožesrestiuvećinizemaljaarapskogsveta;bilokakobilo, ipak će to biti neka vrsta debate. A samo postojanje političkedebate, sve iako je veštačka, neophodno je za skladno delovanjemedija imožda, čak, stvaranjeunarodu togosećanja,makar i samoformalnog,daživiudemokratiji.

Mimo tog komešanja na površini, Francuska se tih dana brzorazvijala,itoudubinu.UskorosevidelodaMuhamedBenAbes,čakinezavisnoodsamogislama,imarazneideje;utokujednograzgovoras predstavnicima medija, izjavio je da su na njega uticale idejedistribucionizma, što je kod njegovih sagovornika izazvalo opštuzapanjenost.Onjeto,akoćemopošteno,uvišenavratarekaoiutokupredsedničke kampanje; budući, međutim, da je kod novinara uveknaglašena ta, uostalomsasvimprirodna, sklonostdaprenebregavajuinformacijekojenerazumeju, ta izjavanikadanigdenijepreneta,patakonipotomcitirana.Ovogaputa,sobziromnatodajeposredibilaizjavaličnostikojaobavljadužnostpredsednikaRepublike,nisuimalikud, već su morali da pročešljaju dokumentaciju. Tako je narednihsedmica šira javnost imalaprilikeda saznakako jedistribucionizamjednaekonomskafilozofijakojasepojavilauEngleskojpočetkomXXveka,poduticajemmislilacaGilbertaKitaČestertonaiHileraBeloka.Distribucionizamjesebevideokao„trećiput”,ograđujućisekakoodkapitalizma tako i od komunizma - asimilovanog u okrilju državnogkapitalizma. Ova filozofija je počivala na ideji da se prekine sodvajanjem kapitala od rada. Normalan vid privređivanja u takvomsistemu bila bi porodična preduzeća; kad bi se nekim firmama kaoneminovnost nametnulo udruživanje u veće privredne organizme,moralo bi se preduzeti sve da sami radnici budu akcionari svojihpreduzeća,idazajedničkisnoseodgovornostzarukovođenjenjima.

Distribucionizamje,kasnijećetoneizostavnopreciziratiBenAbes,bio u savršenom saglasju s islamskim učenjem. I nije to dodatnoobjašnjenje bilo suvišno; Česterton i Belok su, za života, bili poznatipresvegakaožustripobornicikatoličanstva.Vrlobrzose ispostaviloda, uprkos proklamovanim antikapitalističkim elementima ovedoktrine, vlasti u Briselu nemaju, u suštini, bogzna čega da se plašekadjeoovojorijentacijireč.Glavnepraktičnemerekojimajepribegla

nova vlada odnosile su se, s jedne strane, na potpuno ukidanjedržavne pomoći velikim industrijskim grupama - protiv čega se iBrisel odavno već borio, videvši u tome otvoren napad na načelaslobodnekonkurencije-i,sadrugestrane,prelazaknaporeskisistemkojićeizrazitopogodovatizanatlijamaidoprinetipoboljšanjustatusasamozaposlenih lica. Narod je ove mere odmah prihvatio soduševljenjem; već decenijama je, naime, sveopšti profesionalni sanmladih naraštaja upravo i bio da „pokrenu svoj biznis”, ili bar da seizborezastatusnezavisnogradnika.Uistimah,ovemeresusavršenopogodovalerazvojunacionalneekonomije;uprkosskupimplanovimaštednje, velika industrijskapostrojenja širomFrancuske idalje su sezatvarala, jednazadrugim,doksupoljoprivredaizanatstvoutakvojkombinacijiprošlisavršeno,pačakipočelidaosvajajudelovetržišta,kakosetokaže.

OvakavrazvojsituacijevodiojeFrancuskupremajednomnovomdruštvenom modelu, pri čemu je celokupan taj preobražaj ostao udomenu nečega što se samo po sebi podrazumeva, sve dok jedanmladisociolog,DanijeldaSilva,nije izazvaopravi lomobjavivšiesejpod ironičnimnaslovom Jednogadana, sve ćeovobiti tvoje, sine - uzjoš eksplicitniji podnaslov „Ka familiji zasnovanoj na zdravomrazumu”.Uuvodutekstaonseosvrnuonadrugijedanesej,objavljendesetak godina ranije, iz pera filozofa Paskala Bruknera, gde ovaj,konstatujući poraz koji je pretrpela institucija braka iz ljubavi,zagovarapovratakbrakuzasnovanomnazdravomrazumu.IstotakojeiDaSilvastaonastanovištedaporodičniodnosi,aposebnoodnosotac-sin,nemoguniukojemslučajubitiutemeljeninaljubavi,većnaprenosuznanjaiimovine.Prelazaknasistemukojemćeličnidohocibiti ujednačeni, po njemu, neminovno vodi ka eksploziji porodice ipotpunoj atomizaciji društva, čije će obnavljanje biti nemoguće svedok proizvodni model ne bude ponovo utemeljen na individualnompreduzetništvu. Sve i ako su antiromantičarske teze često sticaleizvesnu popularnost zbog skandala koje su izazivale, pre Da Silvenijednasenijeodržalanamedijskomhorizontu,poštosumedijiidaljebili jednodušni oko toga da se na prvo mesto moraju stavitiindividualna sloboda, misterija ljubavi, i tome slično. Živoga duha,odličan diskutant, prilično ravnodušan prema raznim političkim iverskim ideologijama, a opet, u svim okolnostima striktno

usredsređen na oblast u kojoj je on lično kompetentan - na analizurazvojaporodičnihstruktura iposledica tograzvojanademografskeperspektivezapadnihdruštava-mladisociologje,biće,prviuspeodarazbijetajoreoldesničarakojimsupretilidagazaokruže,inametnuose kao merodavan glas u javnim raspravama o društvu koje supočinjale(počinjaleveomasporo,vrlopostepeno,ibeznekogvelikogžara, u tom opštem ambijentu koji se i dalje odlikovao prećutnom imlitavom pomirenošću sa svim, ali koje su, eto, ipak počinjale) odruštvenimprojektimaMuhamedaBenAbesa.

MojavlastitaporodičnaistorijabilajesavršenailustracijaDaSilvinihteza;štoseljubavitiče,biosamseodnjeudaljiovišenegoikad.ČudokojeseodigraloprilikomprvemojeposeteRašidi iLuizinijesevišeponovilo, a moja kita je opet postala organ koliko efikasan tolikoneosetljiv; iz njihovog stančića ovoga puta izašao sam u stanjupolubeznađa, svestan da ih verovatno više nikada neću videti, i daprave prilike kao da mi cure kroz prste, sve većom brzinom,ostavljajućime,kakobitorekaoUismans,„neosetljivimisuvim”.

Nedugo zatim, hladan vazdušni front nemilosrdno se spustio,prešavši nekoliko hiljada kilometara, na Zapadnu Evropu; pošto sunekoliko dana stajale u mestu iznad Britanskih ostrva i severneNemačke,polarnevazdušnemasedošle su jednenoćidoFrancuske,izazivajućiizrazitonisketemperaturezatodobagodine.

Moje telo, koje više nijemoglo biti izvor zadovoljstva, i dalje je,međutim, bilo krajnje uverljiv izvor patnje, i ja sam, nekoliko danakasnije,shvatiodasam,desetiputvećmoždauprethodnetrigodine,postao žrtva dishidroze, koja se ogledala u obliku ekcemapraćenogplikovima.Majušniprištićiu tabanima i izmeđunožnihprstijubilisuskloni spajanju, a u cilju stvaranja kompaktne gnojne površine, i tonaživo. Od dermatologa ću čuti da je stanje dodatno iskomplikovalamikoza - gljive su iskoristile priliku i nastanile se u zoni zahvaćenojdishidrozom.Terapija jepostojala,ali je lečenje trajalodugo;znatnopoboljšanje nije trebalo očekivati barem nekoliko nedelja. Iz noći unoćbudiomejebol;satimaisatimamoraosamdasečešem,dokrvi,nebihliosetiobaremprivremenoolakšanje.Čudojepravobilokakosusemojinožniprsti,tidebeljušniparčićimesa,uopštemoglinaćinatakobolnimmukama.

Jedne noći, pošto sam se bio prepustio bespoštednom češanju,ustadoh u jednom trenutku, raskrvavljenih stopala, i odoh do

staklenihvrata.Bilojetriujutro,alimrakje,kaoiuvekuParizu,biotek delimičan. S prozora sammogao da vidim desetak oblakodera inekolikostotinazgradaprosečnevisine.Sveusvemu,nekolikohiljadastanovaiistotolikodomaćinstava-domaćinstavakojasuseuParizugeneralnosvodilanajednudodveosobe,asvečešćenasamojednu.Uvećinitihćelijasvetloutomtrenutkunijegorelo.Janisamimao,ništaviše od većine tih ljudi, pravog razloga da se ubijem. Razloga sam,štaviše, kadmalo bolje sagledam stvari, imao kudikamomanje;mojživot bio je obeležen realnim intelektualnimdostignućima, pripadaosam određenom miljeu - svakako izrazito uskom - priznatih i, čak,uvažavanihljudi.Namaterijalnomplanunisammogaodasežalim;dosmrti sammogaodaračunamnanatprosečnaprimanja,dvaputvećaod nacionalnog proseka, a da pritom ne moram ama baš ništa daradim. Pa ipak, dobro samosećao kako se bližim samoubistvu, a danisam ni očajan ni bogzna kako tužan; posredi je, jednostavno, bilojedno dugotrajno opadanje „sveukupnosti funkcija koje se opirusmrti”,okojojgovoriBiša.Prostavoljazaživotomnijemivišeočitobila dovoljna da nastavim da se odupirem svim tim patnjama imukamakojeodređujuživotprosečnogzapadnjaka,nisamvišebioustanju da živim za samoga sebe, a za koga bih drugog pa živeo?Ljudski rod me nije zanimao, gadio mi se čak, ljudska bića nisamsmatrao braćom, bilo koji segment ljudskog roda jošmanje, kao naprimeronajkojibičinilimojizemljaci,ilimojenekadašnjekolege.Paipak,unekomneugodnomsmislu,smislukojisamsvakakomoraodauvažim,taljudskabićabilasumislična,aliupravomejetasličnostiteraladabežimodnjih;trebalojenaćijednuženu,tojebarklasično,proverenorešenje,ženajesvakakoljudskobiće,alipredstavljanekuvrstupomalodrugačijeljudskosti,onauživotunosiizvesnuegzotičnuaromu. I Uismans je sebi sigurno morao ovaj problem postavljatislužeći se, praktično, istovetnim pojmovima, situacija se otada nijeništa promenila, izuzev na način formalan i negativan, sporimurušavanjem, izjednačavanjem razlika - s tim što ni to, bez sumnje,nijebilo toliko izraženo.Konačno jeUismanskrenuo jednimdrugimputem,opredeliosezaradikalnijividegzotikekojičinibožanstvo;alijasampredtimputemposlovičnoostajaojednakozbunjen.

Prošlojetakojošnekolikomeseci;dishidrozasenajzadpovuklapredterapijom, ali su je, maltene odmah, smenili izrazito žestoki napadišuljeva. Bilo je tih dana, inače, sve hladnije, a i moje kretanje sveracionalnije; jedan odlazak nedeljno do Žean Kazina, da obnovimzalihe namirnica i ostalih potrepština, i jedan izlazak dnevno dopoštanskogsandučeta,dapokupimknjigekoje samnaručivaoprekoAmazona.

Vremepraznikasampakprovodioneprepuštajućiseočajuprekosvakemere.Prethodnegodine,jošmijebilostiglonekolikoimejlovasnovogodišnjim čestitkama - od Alis, na prvom mestu, kao i odnekolikokolega ikoleginica s faksa.Ovegodine,prviput,nijemi sejavioniko.

Devetnaestog januara uveče obuzelame je, nepredviđeno, kriza;plakaosam,inikakodastanem.Ujutro,dokjesvitaloiznadKremlin-Bisetra,38 odlučio sam da odem do opatije u Ligižeu, tamo gde jeUismansprimiozvanjeoblata.

Preko razglasa su najavili da TGV kasni neodređenodugo, i sada suagenti za bezbednost SNCF-a patrolirali peronima, da ne bi slučajnoneki putnik podlegao iskušenju da pripali cigaretu; putovanjemi je,sve u svemu, počelo vrlo loše, a u vozu su me tek čekale noveneprijatnosti. Prostor namenjen za prtljag bio je dodatno smanjenotkadsamposlednjiput išaovozom, isadagotovodaganijenibilo;hodnici su bili puni kofera i putnih torbi, zbog čega je šetnja krozvagone, koja i jeste činila najbolju stranu putovanja vozom, postalaproblematična,aubrzoinemoguća.Serverovbar,dokojegsammoraodaseprobijampunihdvadesetpetminuta,prirediomi je,neizbežno,jošjednorazočaranje;većinajelaumeniju,iinačeoskudnom,nijesemogla naručiti. SNCF i kompanija Server izvinjavali su se zbog ovetrenutneneugodnosti;moraosam,tako,dasezadovoljimsalatomodkinoesbosiljkomiitalijanskomkiselomvodom.KupiosamprethodnobioLiberasion,ustaničnojprodavniciRelea, pomalo i zato štonisamznaoštaću.Naposletkumijejedančlanakipakprivukaopažnju,kadsmobilinegdeokoSen-Pjer-de-Kora;distribucionizamkojizagovaranovi predsednik ipak će bitimanje bezazlennego što se u prvimahčinilo.JedanodključnihelemenatapolitičkefilozofiječijisutvorcibiliČesterton i Belok jeste princip supsidijarnosti. Po tom principu,nijedan entitet (društveni, privredni ili politički) ne bi trebalo da nasebepreuzimadužnostkojasemožepoveritinekommanjementitetu.PapaPijeXI,usvojojencikliciQuadragesimoAnno,ovakojedefinisaoto načelo: „Kao što je loše uskratiti jedinki pravo na rad i zajednicipoveritiposlovekojebitrebalodaobavljajuprivatnopreduzetništvoiindustrija, isto tako za jednu superiornu organizaciju predstavljaveliku nepravdu, ozbiljno zlo i remećenje poželjnog poretka da sebavifunkcijamakojeefikasnomogudaobaveimanjientiteti,nižiporangu.” U ovom konkretnom slučaju, ta nova funkcija čije bipoveravanje preširokom krugu ljudi, kako je to Ben Abes uočio,„poremetilo poželjan poredak”, nije zapravo bila ništa drugo nego -

društvenasolidarnost.Aštaimalepše,rekaojeuzbuđeniBenAbesusvom najnovijem govoru, od solidarnosti u toplom okruženjuporodice,kaoosnovnećelije!„Toplookruženjeporodice,kaoosnovnećelije”, unajvećoj jemeri, uovomstadijumu,bilopitanjeprograma;ali kudikamo konkretnije, novi vladin predlog budžeta predviđao jedaurokuodtrigodinesocijalnadavanjauzemljibudusmanjenanaosamdesetpetodsto.

Najčudesnije od svega bilo je to što je hipnotičkamagija koju jeBenAbesodpočetkaokosebeširioidaljedelovala,kaoištonjegovenamere nisu nailazile ni na kakvo ozbiljno protivljenje. Levica jeoduvekbilasklonadanamećeantisocijalnereformekojebiinačebileenergičnoodbijenedapotičusadesnice;takvapraksaje,međutim,jošviše dolazila do izražaja kod muslimanske partije. Čitajući rubrikuposvećenu međunarodnoj politici, saznao sam, pored ostalog, dapregovori s Alžirom i Tunisom oko njihovog pristupanja Evropskojuniji ubrzano napreduju, te da bi ove dve zemlje pre kraja narednegodine trebalo da se pridruže Maroku pod okriljem Unije,uspostavljenisu,takođe,iprvikontaktisLibanomiEgiptom.

Opšta slika o mom putovanju počela je pomalo da se popravlja nastanici uPoatjeu.Taksista je biloudovoljnombroju, i jedanodnjihnije bio ni najmanje iznenađen kad sam mu saopštio da idem doopatijeuLigižeu.Beše točovekodsvojihpedesetakgodina,krupan,pogledamisaonog i blagorodnog; svoje višenamensko vozilo marketojotavozio jekrajnjeobazrivo.Ljudi iz celog sveta, rekaomi jeon,dolaze poslednjih nedelja da provedu neko vreme u najstarijemhrišćanskom manastiru na Zapadu; negde prošle nedelje, biće, onličnojevoziojednogpoznatogameričkogglumca-nikakonijemogaodamusesetiimena,alibiojesigurandaječovekagledaonafilmu;naosnovu nekoliko pitanja koja sammu postavio, zaključio sam da je,verovatno,premdaneizvesno,rečoBreduPitu.Tamoćemisvakakobitiugodno,izneojeonsvojeuverenje;mestojemirno,hranaodlična.Učasudok je izgovaraotereči,osećaosamdatajčoveknesamodamislitoštomigovorivećdamitoiiskrenoželi,idaonpripadaonojgrupi ljudi kojih, naposletku, i nema tako mnogo, a koji se uvekunapredradujusrećibližnjih,ukratko,da jemoj taksistabioonošto

zovemodobarčovek.

Umanastirskompredvorju,slevestraneulaziloseuprodavnicu,gdesuzainteresovanimoglidakupemonaškerukotvorine;prodavnicaje,međutim, trenutno bila zatvorena, dok na prijavnici, s desne strane,nijebilonikoga.Bilo je tumaloobaveštenje -pozvoniteuslučajudanemanikoga,uznapomenudase,osimunajhitnijimslučajevima,odtogavaljauzdržatizavremebogosluženja.Navedenajebila isatnicaslužbi,alisamokadslužbapočinje,neikadsezavršava;posleveomadugogpreračunavanja,gdesamucelukalkulacijumoraodaubacimivremena za obed, došao sam do zaključka da jedna služba ne bitrebalodatrajedužeodpolasata,jeruprotivnomnebisvemoglodastaneujedandan.Naosnovudodatnogproračuna,proceniosamdabimonasiupravoutomtrenutkumoralibititačnoizmeđuslužbeŠestogiDevetogčasa;mogaosam,znači,dapozvonim.

Nekolikominuta kasnije, pojavio se stasitmonah odeven u crnurizu;kadme jeugledao,na licumusepojavio širokosmeh.Visokogčela oivičenog malim uvojcima kestenjaste kose, tek tu i tamoposedele,s tankombradom, istotakokestenjastom- izgledao je,barpomojojproceni,kaodamuje-najviše-pedesetgodina.

- Ja sam brat Žoel, ja sam vam odgovorio na imejl - reče on prenegoštoćepreuzetimojuputnutorbu,nedavšimiprilikudabiloštakažem.-Sadćudavasotpratimdovašesobe.

Hodaojeizrazitouspravno,mojutorbu,inačepriličnotešku,nosioje bez ikakvog napora, i sve u svemu, činilo se da je fizički u punojformi.

-Veomaseradujemoštovasponovovidimo-nastavion.-Prošlojevećvišeoddvadesetgodina,zarne?

Morabitida samgapogledaoskrajnjimnerazumevanjem,poštomeonupita:

-Vi stevećdolazilikodnas, imadvadesetakgodina,zarne?U tovremepisalisteoUismansu?

Jeste tobilo tačno,ali jasambio jednostavnozapanjenštomeseon sećao, budući da njegovo lice umeni nije budiloma ni najbleđesećanje.

-Visteonoštosekažesvratištar,jelda?

-Ne,ne,tamanposla,aliutovremejesambio.Tojefunkcijakojučesto obavljaju mladi monasi - ili bar mlađi u monaškom životu.Svratištarevo je da razgovara s našimgostima, on je još udodiru sasvetom;bitisvratištar, tovamjekaonekavrstapripravničkogstaža,prelaznefazekojumonahprolaziprenegoštoutoneuzavetćutanja.Što semene lično tiče, dužnost svratištara obavljao sam neštomalodužeodjednegodine.

Hodali smo pored jedne renesansne zgrade, lepe baš, koja jeizlazilanapark; zasenjujući zraci zimskog suncapresijavali su sepoalejamazatrpanimuvelimlišćem.Tamodaljenalazilasecrkva,gotovouravnisvisokimklosterom,upoznomgotičkomstilu.

- To je stara manastirska crkva, ona je tu stajala u Uismansovovreme...- rečemi brat Žoel. - Ali kada je, posle usvajanja Kombovihzakona,39razbijenamonaškazajednica,panikadsmosviuspelidaseokupimo,nikakonamnijepošloodrukedajeobnovimo,zarazlikuodzgrada koje pripadaju samom klosteru. Morala je stoga da budepodignutanovacrkva,unutarmanastirskihzidina.

Zastali smo ispred jednogmalog, jednospratnogzdanja, takođeurenesansnomstilu.

-Ovonamjekonak-nastavibratŽoel-tućetebitismešteni...U istomtomtrenutku,nekizdepastimonahodsvojihčetrdesetak

leta, takođe u crnoj rizi, stiže ka nama stazicom, trčeći. Živahan, sćelomkojasemaltenepresijavalanasuncu,odavao jeutisakčovekakojijeuistimahdokrajnostinestašanistručan;tamandatepodsetinanekogministra finansija ili, jošbolje,naministrabudžeta;40kakobilo, na jednog od onih ljudi kojima ćeš bez oklevanja poveritiodgovornefunkcije,ilijebartakomeniizgledalo.

- A evo i brata Pjera, našeg novog svratištara, s njim ćetesaobraćati oko svih praktičnih aspekata vašeg boravka ovde... -saopšti mi brat Žoel. - Ja sam ovamo došao isključivo da vaspozdravim.- Irekavšito,onsenakloni, i toveomaduboko,stežemiruku,pasezaputiupravcuklostera.

-Došlistete-že-veom?-zainteresovaseodmahbratsvratištar; jamu odgovorih potvrdno. - Da, stvarno je brzo, kad ide čovek te-že-veom - produži on, s neskrivenom željom da razgovor zapodene nanekuobostranoprihvatljivutemu.Aondame,uzevšimitorbu,povedeprema mojoj sobi; bila je četvrtasta, otprilike tri sa tri, okrečena u

svetlosivu, španski zid; patos je bio prekriven prilično pohabanimtapisonomsrednjesiveboje.Jediniukrasutojprostorijibilojevelikoraspeće od tamnog drveta iznad malog kreveta-samca. Odmah samprimetiodalavabonemaslavinu;nijemipromakaonidetektorzadimna tavanici. Rekao sambratuPjeruda ćemeni svaka soba savršenoodgovarati,stimštosamunapredznaodanijetako.DokseuNaputupreispituje, katkad i unedogled, nad činjenicom da li će umeti dapodnese život u manastiru, jedan od nepovoljnih argumenata kojeUismansiznosiupravojetajštomu,verovatno,nećedozvolitidapušiunutarmanastirskihgrađevina.Zbogtakvihsamgarečenica,ustvari,oduvekivoleo;kaorecimozbogonogpasusagdekažedasejednaodmalobrojnihovozemaljskihradostisastojiutomedase,sami,smestiteukrevettakodavamprirucibudegomiladobrihknjigaijednopakloduvana.Takoje,nemasumnje;aliunjegovovremedetektorazadimnijebilo.

Na jednom prilično rasklimanom stolu od drveta počivale suBiblija, zatim tanka knjižica - rad oca Žan-Pjera Lonžaa - o svrsipovlačenja u manastir (izričito je bilo napomenuto: „Ne nositi sasobom”) i jedan list sa uputstvima koji je, u suštini, sadržao satnicuslužbi i obeda. Dovoljnomi je bilo da preletim pogledom preko toglistapadazaključimkakoćesvakitrenutakpočetiDevetičas,aliipakodlučih da, pošto mi je prvi dan, apstiniram od molitve; njena misimbolikanijebilatakosilovita,smisaoTrećeg,ŠestogiDevetogčasautomejedase„obnavljaprisustvoBožjeutokučitavogdana”.Bilojeukupnosedamslužbiu tokudana,plussvakodnevnamisa;uodnosunaUismansovodoba,tuseništanijebilopromenilo,stimštojesadalakšebiloutolikoštojebdenije,kojejenekadapočinjaloudvanoću,bilopomerenonadesetuveče.Zavrememogprvogboravkanaovommestu,mnogomisedopalataslužbasačinjenaoddugihmeditativnihpsalama, u gluvo doba noći, jednako daleko od noćne službe (ioproštaja od dana) i od hvala u slavu novoj zori; ta služba bešesazdanaodčekanjainičegviše,odvrhovnenadebezikakvograzlogaza nadanje. Usred zime, u vreme kada crkva nije čak ni grejana, taslužbanikakonijemoglabitilaka.

Mene je, u svemu, najviše impresioniralo to što me je brat Žoelprepoznao, posle više od dvadeset godina. Mora biti da se njemu utom periodu nije mnogo toga događalo, otkako je napustio mesto

brata svratištara. Vreme je potom provodio radeći u manastirskimradionicama,svakodnevnojeprisustvovaoslužbama.Životmujebiomirani,verovatno,srećan;uživomkontrastuuodnosunamoj.

Krenuo sam potom u dugu šetnju po parku, paleći cigaretu nacigaretu, i čekao večernje, posle kojeg se išlo na večeru. Sunce jebleštalo sve jače, inje je svetlucalo pod njegovim zracima, kamenizidovi tinjali suplavimodsjajima, rumeneose tepihod lišća.Nijemivišebio jasan smisaomogboravkaovde;ponekadbimi se javio, alikao izdaleka; a onda bi, časak kasnije, iščezao; ali nije taj smisao,očigledno,niimaovišenekeposebnevezesUismansom.

Unarednadvadanauspeosamdasenaviknemnatajsledslužbi,adaih ipak nisam uistinu zavoleo. Misa je bila jedini prepoznatljivielement,jedinatačkadodirasonimštopobožnostznačiuspoljašnjemsvetu.Štoseostalogtiče,bilasutočitanjaipevanjapsalamaprigodnihzaodređenadobadana,ponekadisprekidanihčitanjemkratkihsvetihtekstova,zaštajezaduženbionekiodmonaha-tačitanjaredovnosupratila i obroke, a jelo se u tišini.Moderna zgrada crkve, sagrađenaunutar manastirskih bedema, bila je svedena i ružna - pomalo je,svojom arhitekturom, podsećala na tržni centar Super-Pasi u UliciBlagovesti,41itivirtaži,običneapstraktneobojenemrlje,jedvadasuzasluživale pažnju; sve to, međutim, i nije imalo bogzna kakvevažnosti u mojim očima; ja nisam bio esteta, bio sam to svakakoneuporedivo manje od Uismansa, i uniformna ružnoća savremenereligijskeumetnostimenejeostavljalamalteneravnodušnim.Glasovimonaha uzdizali su se u ledenom vazduhu, čisti, skrušeni idobrodušni; behu ti glasovi puni blagosti, nade i strpljenja. GospodIsus će se vratiti, vratiće se uskoro, i toplina njegovog prisustvaispunjavanašedušeradošću-toje,usuštini,bilazajedničkatemasvihtihpesama,pesamaposvećenihčekanju,izvornomiblaženom.DobrojezapazioNiče,onimsvojimnjuhommatorekurve,dajehrišćanstvouosnoviženskareligija.

Svejetomenijošimoglodaodgovara,alikadbihsevratiousobu,stvaribipočeledasekvare;detektorzadimnetremicemejemotrioonimsvojimmalim,neprijateljskimcrvenimokom.Ponekadbihstaonaprozordapopušimcigaretu, i takosamkonstatovaodasuse i tustvari promenile nagore od Uismansovog vremena; linija TGV-aprolazila je sonestraneparka,nadvestametaravazdušnom linijomodmoje sobe,vozovi suna tommestu jošbiliupunojbrzini, ibukakompozicija prekidala je, više puta u toku jednog sata, meditativnutišinuovogamesta.Postajaloje,međutim,svehladnije,iposlesvakogodtihstajanjanaprozorumoraosamkasnijedasešćućurimuzsobni

radijator.Raspoloženjemisekvarilo,aiprozaocaŽan-PjeraLonžaa,nesumnjivoizvrsnogmonaha,vođenogdobrimnameramailjubavlju,svemejevišeizluđivala.„Životbimoraodabudeneprekidnaljubavnarazmena,bilimiudobruiliuzlu”,pisaojeon,„pastogaiskoristiovihnekolikodanadaporadišnasvomumeću ljubavi,a idaseprepustišljubavi,primajućijekrozrečiikrozdela.”Promašiositemu,glupsone,ja sam ovde sam u sobi, rugao sammu se van sebe od besa. „Ti siovamodošaodaodložišsvojprtljagizapočnešputovanjekojevodiutebesamoga,kaonomizvorištugdesvojizrazpronalazisnagaželje”,pisao je on dalje. Znam ja šta želim, penio sam, a želim samo dapopušim jednu pljugu, je l’ kapiraš, glupsone, to je izvorište svegaovde.Možda ja inisam,zarazlikuodUismansa, imaotoosećanjedamijesrce„skoreloidimasenahvatalo”;ne,alisuzatomeniplućabilaskorelainahvatalasedimaodduvana,etuvećnematrunkesumnje.

„Osluškuj,jediipij,plačiipevaj,kucajnavrataljubavi!”,kliktaojeLonžauekstazi.Ujutrotrećegdanashvatiosamdamoramdaodem,da je za mene boravak na tom mestu samo jedan neuspeh i ništadrugo. Ocu Pjeru sam ispričao kako me čekaju neke apsolutnonepredviđene profesionalne obaveze, posao doslovce neverovatnogobima,zbogčegasam,avaj,primorandaskratimsvojboravakovde.Znaosamdaćemi,sonomfacomPjeraMoskovisija,42poverovatinareč,amoždaonsamijestebionekavrstaPjeraMoskovisija,unekomunutrašnjem životu, uostalom, kad se sretnu dva Pjera Moskovisija,oni će svakako moći da razumeju jedan drugoga, znao sam da ćemeđu nama sve proteći u najboljem redu. U trenutku kad smo serastajaliupredvorjumanastirskom,onje,tako,izrazioželjudajatajput kojime je doveomeđunjihdoživimkaoput svetlosti.Da, nemaproblema, rekao sam ja, sve je bilo super, ali osetio sam u tomtrenutkudasampomaloizneverionjegovaočekivanja.

Te noći, oblast niskog vazdušnog pritiska s Atlantika stigla je doFrancuske iz jugozapadnog kvadranta, temperatura je porasla zadesetstepeni;gustamaglapala jenapredeleokoPoatjea.Taksisampozvao prerano, ostalomi je bilo skoro sat vremena koje je trebalonekakoubiti;navratiosamdoBaraprijateljstva,čijiseulaznalazionamanjeodpedesetmetaraodmanastira,pamahinalnopočeodatučempo lefu i hoehardenu. Konobarica je bila mršava i preteranonašminkana, gosti su pričali glasno - o nekretninama i godišnjim

odmorima,uglavnom.Nisamosećaoninajmanjezadovoljstvoštosamseponovonašaomeđusebisličnima.

V

„Akonijepolitika,islamnijeništa.”

(AjatolahHomeini)

NastaniciuPoatjeumoraosamdazamenimvoznukartu.Prvite-že-ve za Pariz bio je gotovo pun, pa sam doplatio za klasu TGV ProPremijer.PoobjašnjenjuSNCF-a,bio je toambijentzapovlašćene,ukojemjebilazajemčenabesprekornabežičnainternetkonekcija,većistočićinakojemogudastanuradnadokumenta,električneutičnicedasenebinekomedesilodagalaptopunajglupljemtrenutkuizneveri;mimotoga,bilajeto,ustvari,običnaprvaklasa.

Pronašao sam jedno zavučeno mesto, bez sedišta preko puta, a upravcu kretanja voza. S druge strane prolaza između sedišta, jedanposlovničovek,Arapinodsvojihpedesetak leta,odevenudugubeludželabu,saistotakobelomkefijom,posvemusudećiizBordoa,biojenaslagao nekoliko fascikala pored računara na stočićima koji sumubili na raspolaganju. Prekoputanjega sedele sudvemladedevojke,dojučeadolescentkinjetakoreći-bezsumnjenjegovesupruge-kojesu prethodno bile izvršile pravu raciju na slatkiše i časopise ustaničnomReleu. Bile su živahne i nasmejane, na sebi su imale dugehaljineivišebojnevelove.Natrenutaksamo, jednasezadubiuPiksumagazin,adrugauUups.

Onaj poslovni čovek je pak ostavljao utisak osobe suočene sozbiljnim brigama; otvorivši mejlboks, poslao je jedan imejl sprilogom koji je sadržavao veći broj tabela u ekselu; činilo se da jenjegova zabrinutost samo dodatno porasla kad je pregledao ovedokumente.Ukucaoje,zatim,nekibrojumobilni,aondaseupustioujedan dug telefonski razgovor; govorio je tiho, i ja nikako nisammogaodarazumemočemujereč;beznekogvećegelanapokušavaosam da se zadubim u čitanje Figaroa, koji je o novom režimuuspostavljenom u Francuskoj pisao sa stanovišta nekretnina iluksuzne robe. S te tačke gledišta, situacija je bila izrazitoobećavajuća; uviđajući da će ovde ubuduće imati posla s jednom

prijateljskom zemljom, državljani zalivskih monarhija sve suotvorenije iskazivaliželjudasebipriuštestanuParizuilinaAzurnojobali,bilisuspremnidaplatevišeodKineza iRusa,ukratko-stanjenatržištubilojedobro.

Od srca se smejući, one dve mlade Arapkinje bile su umeđuvremenu počele da se igraju onoga „Pronađi razlike” u Piksumagazinu. Podigavši oči sa svojih tabela, poslovni čovek im uputijedanbolanprekoranpogled.Nasmešišeseionenjemu,panastaviše,onakosveuzbuđene,daćućoremeđusobom.Onponovouzemobilni,pa započenovi razgovor, isto onolikodugačak i poverljiv kao što jebioprvi.U islamskomsistemu,ženamaje - to jestonimženamakojesu dovoljno lepe da bi pobuđivale želju bogatog muža - ostavljenamogućnostda,usuštini,ostanudecacelogsvogživota.Tekštoizađuizdetinjstva, isamepostajumajke,ponovoulazeudetinjisvet.Decaimporastu,ondaonepostanubake,itakoimprolaziživot.Oveovdesu svega nekoliko godina ranije počele da kupuju seksi donji veš,menjajućidečjeigrezaseksualneigre-što,uosnovi,izađenamanje-višeisto.Nemasumnje,ženautomsistemugubinezavisnost,alifuckautonomy,43 i ja sam sebi samom morao da priznam da sam sesopstvene nezavisnosti odrekao kao od šale, da sam to doživeo kaoistinskoolakšanje,ondakadsamodustaoodsvakeodgovornosti,štoprofesionalne, što intelektualne, te da u ovom trenutku ni najmanjenisam zavideo ovom poslovnom čoveku što sedi s druge straneprolaza između sedišta u našem vagonu TGV Pro Premijer, a čije jelice, kako je tekao taj telefonski razgovor, postajalo već sivo odstrepnje, jer očigledno su mu kola bila krenula nizbrdo; u tomtrenutku, uzgred, voz prođe kroz stanicu Sen-Pjer-de-Kor. Ako ništadrugo,tajčovekimanadoknaduuviduovedvegraciozneišarmantnesupruge, pored kojih može da zaboravi sve brige iscrpljenogposlovnogčoveka-amožebitidagauParizučekajujošjednailidve,učinilomisedasamtakoupamtio,daimjemaksimalanbrojžena,pošerijatu, četiri. Moj otac je pak imao... moju majku, tu bludnicuneurotičnu. Uzdrhtao sam na samu pomisao. Ona sada jeste bilapokojna,obojesubilipokojni; jabejahostaokaojediniživisvedok-premdapomaloumoranuposlednjevreme-njihoveljubavi.

IuParizujetemperaturavazduhabilaporasla,alimalomanje,inekasitna,hladnakišicapadalajenagrad;saobraćajjebiovrlogustuUliciTolbijak, kojami se najednom učinila neuobičajeno dugom, nikada,pomislih,nisamišaoulicomtakodugom,takoturobnomidosadnom,dajojkrajanema.OdpovratkauPariznisamočekivaoništaposebno,samo raznorazne brige. Pa ipak, na veliko moje iznenađenje, upoštanskomsandučetusačekalomejejednopismo-konačnonešto,ada nije ni reklama, ni račun, ni neka administrativna pošta. Sgađenjemsamzaviriousvojudnevnusobu,nemogavšidaporeknemčinjenicu da ne osećam neko posebno zadovoljstvo što se vraćamkući,uovajstanukojemsenikonevoli,ikojinikonevoli.Sipaosamsebikalvadosauvelikučašuprenegoštoćuotvoritipismo.

PotpisaogajebioBastijenLaku,kojije,posvemusudeći,nekolikogodina ranije - informacija mi je u datom trenutku bila promakla -nasledio Iga Pradijea namestu urednika bibliotekePlejade. Laku jeprvo izneo zapažanje da Uismans, nekim neobjašnjivim propustom,još nije uvršten u katalog biblioteke Plejade, iako on, apsolutno,pripada korpusu klasika francuske književnosti; što se toga tiče,mogao samsamoda se složim s tomkonstatacijom.Udaljem tekstunaglasio je da je potpuno ubeđen kako bi, ako postoji iko kome bimoraobitipoverenradnauređivanjuUismansovihdelapodokriljembibliotekePlejade, tosvakakomoraodabudemja,prvenstvenozbogmojeopštepriznatestručnostiupredmetnojoblasti.

Takavpredlogseneodbija.Dobro,možeseodbiti,ali tobiondaznačiloodrećisesvakogoblika intelektualne ilidruštveneambicije -svakeambicije,ukratko.Jesamlijauistinubiospremannato?Moraosam,bogami,da sipam još jednučašukalvadosa i razmislimoovompitanju.Razmislivšikonačno,došaosamdozaključkadabirazboritijebilosićipakupitijošjednubocu.

Vrlo lako sam zakazao sastanak s Bastijenom Lakuom, za dva danakasnije. Kancelarija mu je izgledala tačno onako kako sam jezamišljao, u starinskom stilu, na trećem spratu, u zgradi sastepeništemodkrutogdrvetaipogledomnaslaboodržavanadvorištauunutrašnjostikvarta.Onsambiojeintelektualacstandardnogtipa,smalim ovalnim naočarama bez okvira, vrlo vesele naravi, vidnozadovoljansobom,svetomisvojimpoložajemunjemu.

Sobziromnatodasamimaovremenadasemaloipripremimzaovaj razgovor, predložio sam da Uismansova dela podelimo natomove,pri čemubi seuprvomnašladelaodKutije sa začinima doPenzijegospodinaBugrana (tu samodredio1888.kaogodinukad jenajverovatnije napisanoovodelo), dokbi seudrugomnašlo sve odTamodolepadoOblata,uključujući,naravno, iLurdskusvetinu. Ovajednostavna,logičnai,štaviše,očiglednapodelanebitrebalodabudeuzrok bilo kakvih teškoća. Pitanje propratnih komentara bilo je,međutim, kao i obično, znatno škakljivije. Autori pojedinihpseudonaučnih saznanja smatrali su da je pametno posvetiti pozabelešku svakom od tih bezbrojnih pisaca, muzičara i slikara čijaimena Uismans pominje. Meni se to učinilo savršeno bespotrebnim,čakiuvarijantidasetikomentariostavezakrajknjige.Imimotogaštobinatajnačinsamobimknjigemogaoenormnodasepoveća,većni mi nikako ne bismo mogli da utvrdimo da li smo u timobjašnjenjima preterali - ili možda rekli manje nego što treba - oLaktansu, Anđeli iz Folinja ili Grinevaldu; ljudi koji o tome žele dasaznajuviše,moćićesamidapotraže informacije, i to je to.Aštosetiče Uismansovih odnosa s piscima toga doba - Zolom,Mopasanom,Barbeomd’Orvilijem,GurmonomiliBloaom-zato,pomommišljenju,islužipredgovor.IutomeseLakusmestasaglasiosamnom.

S druge strane, međutim, teške reči i neologizmi koje Uismansupotrebljava opravdavaju obilno pribegavanje objašnjenjima - kojebih ja radije video u obliku fusnota, e da se čitanje ne bi preteranousporavalo.Onjesushićenjempristaoinato.

- Pa vi ste, u tom pogledu, već obavili veliki posao u svojimVrtoglavicamaneologizama! - reče on razdragano. Ja podigohdesnuruku,iskazujućitakouzdržanost,tekdamustavimdoznanjadasamse,upravonaprotiv, udelukoje je onbio takodobardapomene, jasamoovlašdotakaotogpitanja;tujeobrađenanajvišejednačetvrtina

Uismansovog lingvističkog korpusa. On tada, sa svoje strane, podiželevuruku,ibešetojedankrajnjeumirujućigest;prirodno,čovekniukojemslučajuniježeleodapotceninezanemarljivovelikiposaokojijemenečekaouprocesupriređivanjaovogizdanja;nikakavkrajnjiroknijemi postavio, i ja s te strane slobodnomogu da budem potpunomiran.

-Da,radićetezavečnost...- Uvek je pomalo pretenciozno kad se to kaže; ali stvarno jeste

tako,ilijebaremnašaambicijadaovobudezavečnost.Posle ovih reči, izgovorenih u žarkom saglasju, nakratko je

zavladalatišina;dobroje,pomislihja,jedinstvenismo,uspostavilismozajedničkevrednosti,ićićeovokaopoloju,ovaPlejada.

- Roberu Redižeu jemnogo žao što ste otišli sa Sorbone posle...promene vlasti, ako se tako može reći - nastavi on potom neštotužnijim glasom. - Znam to, jer on mi je prijatelj. Lični prijatelj -dodade on, ne bez ponosa. - Pojedini nastavnici, oni vrlo visokognivoa, ostali su na univerzitetu. Neki drugi, inače takođe na vrlovisokom nivou, otidoše. Svaki od tih slučajeva gde su ljudi otišli,uključujući ivašslučaj,Roberjedoživeokaoličnuranu-zaključionmalo prenaglo, kao da mu teško pada kad dođe do kurtoazije iprijateljstva.

Natonisamznaoštadamukažem,čegaionsampostadesvestanposletišinekojajepotrajalaotprilikeminutvremena.

-Nego,mnogo sam srećan što stepristali daučestvujeteu ovommommalompoduhvatu! -uskliknuon trljajući ruke,kaoda je rečonekojugodnojfarsikojućemoodigratiutomsvetuvisokogznanja.-Znate,menijetoapsolutnonenormalno,ižaljenjadostojno,dačovekkaoštostevi...dačovekvašegnivoa,hoćureći,najednomostanebezprofesure, bez publikacija, bez ičega! - Posle ovih završnih reči,svestan da je možda malo i preterao s dramatikom, on neprimetnoustadeizstolice;ustadohzanjimija,neštoživahnije.

Lakume je, ne bi li na taj način krunisao dogovor koji smo upravonapravili,otprationesamodovratasvojekancelarije,većjesišaosamnom sve do prizemlja („Pazite, stepenice su vrlo neravne!”), dabismo potom prošli kroz hodnike („Pravi lavirint!”, dobaci on

humoristično; nije to, ako ćemopravo, bio nikakav lavirint, već dvahodnikakojasesekupodpravimuglom,iodmahsmoizbilipravonafoaje)istiglidoizlazaizsedištaizdavačkekućeGalimar, smešteneuUliciGastonaGalimara.Napoljujeopetbilozahladnelo,ivazduhjebiosuvlji,ajasetogačasadosetihdaniujednomtrenutkunismopoteglipitanjenovčanenaknade.Kaodamijepročitaomisli,onpruži jednurukukamomramenu-nedodirnuvšigapritom-paovakoreče:

-Ovihdanaćuvamposlatipredlogugovora-dabipotom,uistomdahu,dodao:

- I da, naredne subote ima jedan mali prijem u čast ponovnogotvaranjaSorbone.Poslaćuvam ipozivnicu.ZnamdaćeRoberubitiveomadragoakobistemoglidanađeteslobodnogvremena.

Ovogputame jestedotakaopo ramenu, a onda smo se rukovali.Poslednje rečenice izgovorio je s nekom vrstom laganog ushićenja,kaodamujeto,koznaotkud,upravopalonapamet,alimenejetogčasa obuzelo osećanje da su upravo te, poslednje rečenice, bileobjašnjenjeiuzroksvemu.

Prijemjepočinjaoušestposlepodne,naposlednjemspratuInstitutaarapskog sveta, iznajmljenom za tu priliku. Dok sam pokazivaopozivnicunaulazu,biosampomalozabrinut;kogabihjaovdeuopštemogao da sretnem? Saudijce, da, u to nije bilo nikakve sumnje; nasamoj pozivnici bilo je, uostalom, zajamčeno prisustvo jednogsaudijskog princa čije sam ime odmah prepoznao; bio je to glavnidarodavac novog univerziteta Pariz-Sorbona. Verovatno ću ovdevideti i svoje nekadašnje kolege, ako ne sve, a ono bar one koji supristalidaradeutojnovojstrukturi-odnjihsam,međutim,poznavaojedino Stiva, a Stiv je bio poslednja osoba na svetu koju bih u tomtrenutkuželeodasretnem.

Prepoznaosam,ipak,jednogčoveka,nekadašnjegkolegu,itotekšto načinih nekoliko koraka u toj velikoj dvorani osvetljenojlusterima; ličnosamga, istina,poznavaotekdasekaže,bićedasmosvega jednom ili dvaput razgovarali, ali Bertran de Žinjak je uživaosvetskiugleduoblastisrednjovekovneknjiževnosti,redovnojedržaopredavanjanaKolumbijiiJejlu,ibioautorreferentnogdelaoPesmioRolandu. Bio je to, u osnovi, jedini pravi uspeh kojim je predsedniknovootvorenoguniverzitetamogao,usmislupridošlica,dasepodiči.Mimotoga,jausuštiniinisamimaobogznaštadamukažem,budućida je oblast srednjovekovne književnosti za mene bila i ostalapretežno nepoznata teritorija; prilježno sam, stoga, prionuo namezetluke-zakuskajebilaodlična,kakotoplatakoihladna,aicrnolibanskovinokojesuuztoslužiliuopštenijebilološe.

Nisam, međutim, imao utisak da je prijem bio uspeo u pravomsmislu reči. Grupice od troje do šestoro ljudi - Arapa i Francuza,mešano-kružilesupoveličanstvenoukrašenojsali,razmenjujućitekpokoju reč.Arabo-andaluzijskamuzika, napadna i zlokobna, koja seširilaizzvučnika,nipoštonijedoprinosilapopravljanjuatmosfere,aliproblem nije bio u tome, i ja iznenada shvatih, posle četrdeset petminuta šetanja među zvanicama, posle desetak raznih mezetluka i

četiri čaše crnog vina, šta to ne štima: svi su bili muškarci. Nijednaženanijebilapozvana,ateškojeizamislitidabiseuodsustvužena-stim da se ne poseže za fudbalom, što bi u ovom, uprkos svemu,univerzitetskom kontekstu ipak bilo neprilično - uopšte mogaouspostavitidruštveniživotuprihvatljivomvidu.

Nedugo zatim primetio sam Lakua, usred jednog društva gušćezbijenog, koje se bilo sklonilo u ugao sale, a koje je, osim njegasamoga, činilo desetak Arapa i još dvojica Francuza. Svi su govoriliživo, vatreno, izuzev jednog čoveka od pedesetak godina, izrazitokrivognosa,podgojenogiozbiljnoglica.Biojejednostavnoodeven,udugu belu galabiju, ali meni je istog časa postalo jasno da je onnajvažniji čovek u tom društvu i da je, verovatno, on taj princ. Sviokolosu, jedanpo jedan,žustro iznosilinekakvedokaze, tako jebarizgledalo, jedino je on ćutao, vrteći glavom s vremenana vreme, alimuseslicaništanijemoglopročitati;iskrsaojetubio,očigledno,nekiproblem, ali mene se to nije ticalo, vratio sam se nazad po jedansambuseksasiromipetučašuvina.

Jedanpostarijičovek,mršav,izrazitovisok,dugeproređenebrade,priđeutoprincu,kojiseizmaknuustranudabisovimporazgovaraonasamo.Najednom,ostavšibezsredišta,onodruštvoseodmahraspršikudkoji.TumarajućiposaliudruštvujednogodonihFrancuza,Lakume ugleda i priđe mi davši mi usput neki neodređen znak rukom.Stvarnojeizgledaokaodamunisubašsvenabroju,anasdvojicujepredstaviojednogdrugomegotovonečujnimglasom,takodanisamnirazumeo ime njegovog kompanjona koji je kosu bio zalizao,začešljavši je brižljivo unazad, i obukao prelepo trodelno odelo,tamnoplavo, s gotovo neprimetnim belim prugicama, činilo se da jetkanina,kojaseblagopresijavala,izrazitofinanadodir,morabitidajeosvilireč,obuzemesilnaželjadadodirnemtoodelo,alise jedvanekakouzdržah.

Problem je bio u tome što je princu bilo užasno neprijatno zbogtoga što na prijem nije došao ministar prosvete, potpuno protivnoonome što im je bilo formalno obećano. I ne samo što tu nije biloministra, nego se nije pojavio nijedan predstavnik ministarstva,apsolutnoniko, „čaknidržavni sekretarzavisokoškolstvo”,kako jeLakuzaključio,savočajan.

-Aliposleoveposlednjerekonstrukcijedržavnisekretarzavisoko

školstvovišenepostoji,većsamvamrekao!-prekidegaonajnjegovrazdražljivo.Ponjemu,situacijajebilajošozbiljnijanegoštotoLakumisli;ministar jesvakakobionameravaodadođe,potvrdiomu je tolično još koliko prethodne večeri, ali se predsednik Ben Abes ličnozaložiodagaod togaodgovori, i tonebi linanajneposrednijinačinponizio Saudijce. Što je, uostalom, bilo na liniji nekih drugih merapreduzimanihuprethodnomperiodu, znatno važnijih, kao što je, naprimer, bilo obnavljanje civilnog nuklearnog programa i davanjepomoći za razvoj elektromobila;nameravlasti bila je, zapravo,daušto kraćem roku obezbede potpunu energetsku nezavisnost odsaudijske nafte; to, naravno, nije imalo nikakve veze sa islamskimuniverzitetom Pariz-Sorbona, tim pitanjem bi, meni se bar činilo,trebalodasepozabavinjegovpredsednik,kadupravoutomtrenutkuvidehkakoseLakuokrećepremačovekuodpedesetakgodinakojijeupravobioušaousalu,asadajebrzimkoracimaišaounašempravcu.

-EvoRobera! -uzviknuLakusneopisivimolakšanjem,kaoda jedočekaomesiju.

Prvo je, ipak, mene upoznao s čovekom, ovoga puta tako da sesvakareččula,prenegoštogajeizvestioorazvojusituacije.Redižeseenergičnorukovaosamnom,maltenemismrskavšišakuonimsvojimmoćnimdlanovima,uveravajućimepritomdase jako raduje štomuse ukazala prilika da me upozna, prilika koju je dugo već čekao.Fizički,bio jetovrlomarkantančovek:vrlovisok,sigurnoprekostodevedesetcentimetara,bio je, istotako, iveomakrupan,plećat, leporazvijene muskulature, tako da je izgledom više podsećao nazatvarača u ragbiju, nego na univerzitetskog nastavnika, ako ćemopravo. Lice mu je bilo preplanulo, izbrazdano dubokim borama, akosapotpunobela,alivrlogusta,kratkaiunazadzačešljana.Odevenje bio na način vrlo neuobičajen, u džins i crnu kožnu avijatičarskujaknu.

Lakumubrzoobjasniučemujeproblem;Redižejevrteoglavom,promrmlja potom da je i naslutio bio da će doći do ovakve nekezavrzlame, a onda, pošto je promislio o svemu nekoliko sekundi,zaključio:

-PozvaćuDelomea.Onćeznatištadaseradi.Iondaizvučeizjaknemajušnimobilninasklapanje,gotovoženski,

kojisejedvavideounjegovomdlanu,paseudaljinekolikometarada

ukucabroj.Lakuinjegovdrugarpratilisugapogledomneusuđujućisedamupriđu,paralisaniutomteskobnomiščekivanju;počelisubiliveć pomalo da me gnjave svojim pričama, a i stvarno su glupi bili;valjaloje,razumese,ićitimpetrodolarimanizdlaku,alinijeliudatimokolnostima dovoljno bilo uzeti i predstaviti kaoministrama kojegstatistu, čije je lice poznato s te-vea premda u svojstvuministrovogšefakabineta,ondauzmešdrugog lutana,ovog,odmah,u trodelnomodelu, da ne tražiš dalje, i eto ti savršenog šefa kabineta, Saudijciionakoništanebiprimetili,stvarnooviljudibezvezekomplikujusebiživot, uzeo sam još jednu čašu vina, poslednju, i izašao na terasu,pogled na osvetljenu Bogorodičinu crkvu bio je zaista veličanstven,bilo je još malo toplije sad, kiša je bila prestala, dok se mesečinapoigravalatalasimaSene.

Morada sammalodužeostao tako zamišljen, akad samsevratiousalu, društvo se bilo proredilo, s tim što je i dalje, naravno, biloisključivo muško; nisam više video ni Lakua ni onog u trodelnomodelu. Dobro, nisam ovamo dolazio uzalud, rekoh sebi dok samuzimao prospekt dostavljača libanskih specijaliteta, mezetluci su imbilistvarnodobri,airaznoseihpokućama,bašbihmogaosindijskehranedapređemnaovonjihovo.Upravokadsamnagarderobitražiokaput,priđemiRediže.

- Idete?-upitaon laganoraširivširuke,kaodamuježao.Upitaosamgadalisuuspelidaseizborestimprotokolarnimproblemom.

- Da, uspeo sam to na kraju nekako da rešim. Ministar večerasnećedoći,alijeličnotelefoniraoprincu,ipozvaoganaradnidoručaksutrauministarstvo.ŠtoćerećidajeŠramekimaopravo,čegasamsei pribojavao: to je njih Ben Abes namerno hteo da ponizi, jer on uposlednje vreme sve intenzivnije obnavljamladalačka prijateljstva sKataranima. Ukratko, našimmukama još nije došao kraj. Ali sad... -Kaodaćetimeodagnatinezgodnutemu,onodmahnudesnomrukom,prenegoštoćejespustitimeninarame.-Alistvarnomiježaoštonasje tasitnabrigaomeladaporazgovaramo.Trebalobidadođetekodmenenačajovihdana, imaćemoviševremena... -Onmise iznenadanasmeši;imaoješarmantanosmeh,vrlootvoren,gotovodečački,štoje bilo izrazito iznenađujuće za jednog čoveka po svemu tako

muževnog;mislimda je on toga i sambio svestan, i da je umeo timosmehomdasesluži.Pružiomijesvojuvizitkartu.

- U iduću sredu, recimo, u pet po podne? Bićete slobodni?Odgovoriosammudaćubiti.

Kad samušaoumetro, stao samda zagledamposetnicu svognovogpoznanika; bila je naoko elegantna i odavala dobar ukus, baremkolikosejautorazumem.Redižejeimaosvojprivatnibrojtelefona,dva službena, dva broja faksa (jedan privatni, jedan službeni), triinternet adrese na osnovu kojih je teško bilo ustanoviti čemu služe,dva broja mobilnog (jedan francuski, drugi engleski), kao i šifru zaskajp;etočovekakojije,usvakomslučaju,obezbedioraznenačinedas njime stupite u kontakt. Ako je verovati Lakuu, ja sam, očigledno,krenuo da napredujem ka visokim sferama, u toj meri da je to većpočelodamebrine.

Na posetnici je bila i jedna adresa, Ulica Aren broj pet, i u tomtrenutkutomi jebilasasvimdovoljna informacija.Činilomisedasesećam te Ulice Aren - beše to jedna ljupka uličica koja izlazi naLutecijinuarenu, jedanodnajljupkijihkutakaPariza.U tomkraju jebilo kasapnica i prodavnica sira koje su preporučivali Petireno iPudlovski - što se italijanske robe tiče, da i ne pominjemo. Sve je toulivalonajvećepoverenje.

Na metro stanici Plas Monž na pamet mi je pala loša ideja da sezaputimka izlazu „Lutecijinaarena”. S topografskogaspekta,odlukajeste bila opravdana, pošto sam izlazio direktno na Arenu; bio sam,međutim, zaboravio da na ovom izlazu nema lifta, a da je metrostanicaPlasMonžukopanapedesetmetaraispodnivoaulice,takodasambionačistoiscrpljenibezdahakadsamkonačnoizašaokrozonaneobična vrata, usečena u zidove bedema, s debelim kolonadama islovima u kubističkom stilu, čiji je sveukupni neovavilonski stil biosavršenonepodesanzapariskeprilike-štobi,uostalom,bioimagdeuEvropi.

StigavšidobrojapetuUliciAren,shvatiosamdaRediženesamoda živi u jednoj ljupkoj ulici u Petom arondismanu već stanuje u

privatnojkućiu jednoj ljupkojuliciuPetomarondismanu, inesamoto,većujednojstarojprivatnojkući.Nabrojupetnalazilase,naime,onaneverovatnaneogotičkagrađevinas tornjićemčetvrtasteosnoveštoizgledompodsećanaugaonidonžon;utojkućiživeoje,od1940.pa do smrti 1968. godine, Žan Polan. Lično nikada nisammogao dapodnesemŽanaPolana,nikaosivueminencijunikaotvorcaonihdela,alimoraosamdapriznamda jeonbio jednaodnajmoćnijih ličnostiposleratnog izdavaštvauFrancuskoj, a i da je živeou jednojmnogolepoj kući. Moje divljenje prema finansijskim sredstvima koje jeSaudijska Arabija stavila na raspolaganje novom univerzitetu nijeprestajalodaraste.

Pozvonio sam, i vrata mi je otvorio batler u krem-belom odelu;nosiojebluzuskragnom,uMaovomstilu,prizivajućipomaloinačinoblačenjanekadašnjegdiktatoraGadafija.Jasamsepredstavio,onselakonaklonio,očekivali sume.Zamoliome jedasačekamu jednommalomholusvitražima,dokjeonotišaopoprofesoraRedižea.

Čekao sam tako dva-tri minuta kad se otvoriše vrata meni s levestrane;devojčicaodsvojihpetnaestakgodina,ufarmerkamasniskimstrukomihellokittymajici,uđeuprostorijuukojojsamsedeo;dugacrnakosaslobodnojojjopadalanaramena.Ugledavšime,kriknulaje,nespretnopokušaladapokrijelicerukama,pase,trčeći,vratilaotkudje došla. U istom trenutku, gore na stepeništu pojavio se Rediže, pakrenuodole,meniususret.Isamjevideoštasemalopretogadesilo;pružajućimiruku,onnačinipomirljivgest.

-To jeAjša,mojanova supruga.Biće jojmnogoneprijatno,nistesmelidajeviditebezvela.

-Stvarnomiježao.-Ne,nemojteseizvinjavati,onajekriva;trebalojeprvodapitada

li u ulaznom holu ima nekoga. Uostalom, još se nije navikla na ovukuću,privićićeseona.

-Da,izgledaveomamlada.-Upravojenavršilapetnaestgodina.

Pošao sam za Redižeom do velikog salona-biblioteke na prvom

spratu,zidovisubilivrlovisoki,tavanicamoradajebilatunegde,jošmalopapetmetara.Jedanzidbiojepotpunoprekrivenknjigama,naprvi pogled sam zapazio da ima neverovatnomnogo starih izdanja,najviše iz XIX veka. Dva para čvrstih metalnih kliznih merdevinaomogućavala su pristup i najvišim policama. Preko puta, na velikojrešetkiodtamnihletava,kojasetakođeprotezalacelomvisinomzida,bile su poređane dugačke saksije sa zelenim biljkama. Bilo je tubršljana,paprati,divljeloze,injihovilistovisuukaskadamapadaliodplafonadopatosa, ševrdajućioko ramova;unekimabehuuramljenireprodukovanistihoviizKuranaispisanikaligrafskimrukopisom,doksu drugi sadržavali fotografije velikog formata, zalepljene na matpapir, na kojima su se videle galaktička jata, supernove, spiralnemagline.Uuglu,poprekonamešten,stajao jevelikiradnisto izdobaDirektorijuma.44Redižemeodvededouglaprekoputa,gdesustajaliveliki niski sto s bakarnom pločom i fotelje od pohabane tkanine,crveno-zelene,napruge.

-Imamčaja,akovolite-rečeon,pozivajućimedasednem.-Imamialkohola,viski,porto,štagodhoćete,ustvari.Ijedanodličanmersoimam.

-Ondasamzamerso-odgovorihja,zaintrigiranipakpomalo,jerkoliko je meni bilo poznato, islam osuđuje konzumiranje alkohola,premdajeto,usuštini,religijakojusamslabopoznavao.

Rediže nestade, verovatno je otišao da zatraži od nekog da namdonesupiće.Mojafoteljajegledalapravonavisok,starinskiprozor,smalimoknima razdvojenimolovnim letvicama, s pogledomna samuArenu. Pogled je bio izuzetan, pomislio sam kako je to prvi put daimamtakokompletanpoglednatetribine.Nekiminutkasnije,prišaosam,ipak,biblioteci;ionajebilaimpresivna.

Dve donje police bile su pune kopija dimenzija 21 x 29,7centimetara. Behu to doktorske disertacije, odbranjene pred raznimevropskim univerzitetima; pogledao sam nekoliko naslova pre negošto ću naleteti na jednu disertaciju iz oblasti filozofije, odbranjenupred katoličkim univerzitetom u Luven-la-Nevu, s potpisom RoberaRedižea, a podnaslovomGenonkaoNičeov čitalac. Izvadio sam je spolice upravo u trenutku kad se Rediže vratio u prostoriju; trgnuosamse,kaozatečenunepočinstvu,panačiniopokretrukomkaodaćudisertacijudavratimnamesto.Prišaomijesosmehomnalicu:

-Nemojtesebrinuti,nematunikakvetajne.Semtoga,zanekogakao što ste vi, radoznalostupogledu sadržaja jednebibliotekedođegotovokaoprofesionalnaobaveza...

Kadjeprišaojošmalobliže,onugledanaslovnakopiji:-A,avibašnamojudisertacijunaišli... - rečeonvrtećiglavom. -

Stekao sam zvanje doktora; ali to nije bila bogzna kako dobradisertacija. Kudikamo slabija od vaše, u svakom slučaju. Recimo dasam se, tu i tamo, pozivao na tekslove, kako se to kaže. Genon, kadmalo bolje razmislim, i nije bio pod nekim posebnim Ničeovimuticajem;injegovoodbacivanjesavremenogsvetasamojeposebiistotako jako, s tim što se on oslanja na korenito drugačije izvore. Bilokako bilo, ne bih danas ovako tu disertaciju pisao. Imam, inače, ivašu...nastavionvadeći još jednukopijuspolice. -Visvakakoznatedaseuuniverzitetskojarhivičuvapopetprimerakasvake.Dobro,sobziromnabrojonihkojisvakegodinedolaze i tražeteradoveradikonsultacije,jarekohsebi:aštonebihlepoprisvojiojedanprimerak?

Jedvasamgaslušao,malomijefalilodapadnemunesvest.Bilojeprošlo već gotovo dvadeset godina kako se nisam našao u istojprostoriji s disertacijom Žoris-Karl Uismans, ili izlaz iz tunela; samobimteknjigebiojeneverovatan,malteneneprijatan-bilojetu,setihse u deliću sekunde, tačno sedam stotina osamdeset osam stranica.Tomraduposvetiosamsedamgodinaživota.

Neispuštajućimojudisertacijuizruke,Redižesevratidofotelja.-Zaista izvanredan rad... - uporan je bio on. - Mnogome je terao narazmišljanjeomladomNičeu,onomizRođenjatragedija.

-Preterujete...- Ne, ne bih rekao da preterujem.Rođenje tragedije je, pomeni,

neka vrsta doktorske disertacije; a u oba slučaja postoji taneverovatna raskoš, to preobilje ideja izbačenih bez i najmanjepripreme,štotekstčini,iskrenogovoreći,gotovonečitljivim-onoštou svemu tome, uzgredbudi rečeno, najviše čudi jesteda vi taj ritamodržavate još malo pa punih osamsto stranica. Već počev odNeaktuelnihrazmatranjaNičeseprimirio,shvatiojedajenemogućenaterati čitaoca da primi jednu tako neumerenu količinu ideja, datrebasve toukomponovati,dozvoliti čitaocudadođedodaha. Ikodvas je,uVrtoglavicamaneologizama, primetan isti taj razvojni put, izbog toga je ta knjiga i pristupačnija. Razlika je u tome što je Niče

produžiodalje.-NisamjaNiče...-Ne,nisteviNiče.Ali jestenešto,nešto interesantno. I, oprostite

akosamgrub,visteupravoneštoštojatražim.Dastavimlepokartenasto,poštostevećsveshvatili:želimdavasubedimdasevratitenaUniverzitetPariz-Sorbona,gdesamjaupravnik.

U tom trenutku otvoriše se vrata, tako da nisam morao daodgovorim, i pojavi se žena od svojih četrdesetak godina, punačka,dobrodušnog izraza, noseći poslužavnik na kojembeše raspoređenotoplositnopecivoijednakofasledom,aunjojobećanabocamersoa.

-OvojeMalika,mojaprvažena-rečemionkadjeizašla-vamaje,izgleda, suđeno da danas upoznate moje žene. Njom sam se oženiodoksamjošbiouBelgiji.Da,jasambelgijskogporekla...Idanassamgrađanin Belgije, nisam uzeo francusko državljanstvo, iako ima većdvadesetgodinakakoživimuFrancuskoj.

Toplo pecivo je bilo veoma ukusno, začinjeno, ali ne previše;prepoznaosamaromukorijandera.Avinojebilonebesko.

-Cenimdaseomersounegovoridovoljno!-nabacihjapoletno.-Merso je jedna sinteza, kao da se u njemu jednome sustiče višerazličitih vina, zar ne? - Osećao sampotrebu da pričamo bilo čemusamoneosvojojakademskojbudućnosti,alinisam,sdrugestrane,nigajioiluzije,znaosamdaćeseonvratitinanačetutemu.

Ionjetoiučinio,poslekratkogćutanja,kakopristojnostnalaže.-Dobro je što ste prihvatili danadgledate radna tom izdanju za

Plejadu.Nakrajukrajeva,izborjebioočigledan,legitimaniispravan.KadmijeLakurekaozato,štasammogaodamuodgovorim?Dajetonormalanizbor,legitimanizbor,idajeto,istotako,inajboljimogućiizbor. Razgovaraću s vama krajnje iskreno: istina je da, izuzevŽinjaka, do ovoga trenutka nisam uspeo da obezbedim saradnjunastavnika koji su zaista cenjeni, koji imaju ime i prezime umeđunarodnim okvirima; dobro, situacija je daleko od dramatične,univerzitet je tek otvoren; ali činjenica je da sam u ovom našemrazgovorujatajkojineštotraži,a,sdrugestrane,nemambogznaštada vam ponudim. No dobro, i mogu, na finansijskom planu mogumnogodavamponudim,toisamiznate,anakrajukrajeva,nitonijenevažno.Alina intelektualnomplanu, tomestonaSorbonimnogo jemanje prestižno od uloge urednika jednog izdanja koje će biti

objavljeno u Plejadi; ja sam toga svestan. Imajući sve to u vidu, jamogu,akoništadrugo,aonodaseangažujem,ličnodaseangažujem,davasnikoiništaneometauobavljanjuonogaštojevašpravipoziv.Od vas će se tražiti samo da držite laka predavanja, predavanja uamfiteatrukojimaćeprisustvovatistudentiprveidrugegodine.Štoseradasdoktorandimatiče-znamdajetozamorno,isâmsamsetogadovoljnonaradio-togaćetebitipošteđeni.Mogujasvetodaudesim,takvamogućnostpredviđenajezakonom.

Ućutao je, i jasamu tomčasu imaopouzdanutisakda je iscrpeoprvu tranšu argumenata. Otpio je prvi gutljaj mersoa, ja sam sipaodrugu čašu. Nikada mi se nije dogodilo, razmišljao sam ja, da seosetimu tojmeripoželjnim.Usporen je tajmehanizamslave,moždamoja disertacija i jeste tako genijalna kao što on tvrdi da jeste,iskreno,jasetedisertacijevećgotovouopšteinesećam,izovoguglavrlodalekimsumisečinileintelektualnevratolomijeizranemladosti,nočinjenicajedasammogaodaračunamnanekuvrstuaure,iakomijejedinaželjabiladaučetirisatapopodnelegnemukrevetsboksomcigareta i flašom neke žestine, ali sam, isto tako, morao sebi dapriznamdabih,akonastavimtimtempom,umro,itoubrzo,nesrećani sam, a želim li ja da umrem brzo, nesrećan i sâm? Kad podvučemcrtu,inebaš.

Popio sam vino, sipao i treći put. Kroz veliki prozor video samkakosuncezalaziizaArene;tišinajevećpostajalapomaloneprijatna.Dobro,onjehteodaspustikartenasto,aistoje,naposletku,važiloizamene.

-Imatu,međutim,jedanuslov...-počehjaobazrivo.-Jedanuslovkojiinijetakobezazlen...

Laganojeklimaoglavom.-Misliteli...mislitelidasamjanekokobimogaodapređeuislam?Pognuo jeglavu,kaodaponireu intenzivnapromišljanjakojase

tičunečegličnog;aonda,podigavšipogledkameni,odgovori:-Da.Trenutak kasnije opet mi je pokazao onaj svoj široki, blistavi,

otvoreniosmeh.Bilojetodrugiputdamejeudostojiotogosmeha, išokjebiomalomanjesnažan;paopet,tajosmehjeidaljebioveomadelotvoran. U svakom slučaju, sada je na njemu bilo da nešto kaže.Progutaosam,jednozadrugim,dvapeciva,kojasevećbehusmlačila.

Sunce jezašloza tribine,noć jepalanaArenu;čudesno jebilo ikadsamopomislišdasusetustvarnoodigravaleborbegladijatoraidivljihzveripronekihdvehiljadegodina.

-Vinistekatolik, štobi, inače,moglodapredstavljaprepreku... -nastavionlagano.

Ne,stvarnonisam;nebisemogloreći.- A ne mislim, pritom, ni da ste pravi ateista. Pravi ateisti se, u

suštini,retkosreću.- Mislite? Ja sam, naprotiv, stekao utisak da je ateizam postao

opšteprihvaćenuzapadnomsvetu.-Pomommišljenju,takotosamonapovršiniizgleda.Jedimpravi

ateistiskojimasamsesusreobilisu,ustvari,pobunjenici,onisenisuzaustavljali na tomeda hladno konstatuju nepostojanjeBoga, oni suodbijalimogućnostdaonpostoji,kaoštojetoučinioBakunjin:„SveidaBogpostoji,trebalobigaseosloboditi...”Ili,takvisubiliateistialaKirilov, oni su Boga odbacivali zato što su hteli čoveka da stave nanjegovomesto,bili suhumanisti,nametnulisusebi tuuzvišenu idejuljudske slobode, dostojanstva ljudskog. Pretpostavljam da se vi ni utomeneprepoznajete?

Ne, ni u tome nisammogao da se prepoznam, ako ćemo pravo;sama ta reč humanizam u meni je budila želju za povraćanjem, alimoždajetobiloiodonogtoplogpeciva,da,preteraosamstim;sipahsebijošjednučašumersoa,datoproteram.

-Stvarjeutome-nastavion-davećinaljudiprovedesvojveknebaveći se preterano tim pitanjima, koja im se čine prenaglašenofilozofska;onjimarazmišljajusamokadsusuočenisnekomdramom- teškom bolešću, smrću bliskog bića. Tako, zapravo, i jeste naZapadu;jerdrugdeusvetuuimetihpitanjaljudiginuiubijaju,vodekrvaveratove, i toodpostanka ljudskogroda;zbog tih,metafizičkihpitanja se ljudi bore, ne bore se, svakako, zbog stope rasta, ni zbogdeobelovišta.AličakninaZapadu,kadsagledamostvarnost,ateizamne raspolaže postojanom bazom. Kad ljudima govorim o Bogu,najčešćepočnemtakoštoimpozajmimknjiguizastronomije...

-Fotografijesuvamstvarnoveomalepe.- Da, upadljiva je lepota kosmosa; a od njegove neizmernosti,

prvenstveno, čovek gubi dah. Stotine milijardi galaksija, svakasačinjenaodstotinaistotinamilijardizvezda,odkojihsunekeodnas

udaljeneiponekolikomilijardisvetlosnihgodina-ilistotinemilijardimilijardi kilometara. I tu negde, na nivou od milijardu svetlosnihgodina,počinjedasestvaraizvestanporedak;galaktičkajatasedeleistvarajujedanlavirintusličancrtež.Odaberite,nasumice,stotinuljudinauliciiiznesiteimtenaučnečinjenice;kolikoćenjihimatiobrazadaustvrde kako je sve to stvoreno slučajno? Obaška što je kosmosrelativnomlad-najvišeakoimapetnaestmilijardigodina.Tovamjeona čuvena priča o majmunu daktilografu: koliko je vremenapotrebno jednom šimpanzi, ako počne nasumice da lupa po nekojtastaturi,daotkucanekoŠekspirovodelo?Kolikobivremenatrebalonekomslepomčovekudananeviđenorekonstruišekosmos?Svakakomnogo, mnogo više od petnaest milijardi godina! I nije to samostanovištečovekanaulici,natakvogledištenailazimoikodnajvećihnaučnika;uistorijičovečanstvamoždainemablistavijegumaodumaIsakaNjutna - pomislite samona taj izvanredan intelektualni napor,nečuvendotada,naporkoji jeujednomistomzakonuobjediniopadzemaljskihtelaikretanjeplaneta!Paeto,aistitajNjutnverovaojeuBoga, i to jednom verom postojanom do te mere da je poslednjegodine života posvetio proučavanju biblijske egzegeze - jedinogsvetog teksta koji mu je, realno, bio dostupan. Ni Ajnštajn nije bioateista, makar bilo i teže definisati kakav je tačno bio karakternjegovog verovanja; ali kad on prigovara Bogu da „Bog nikada nebacakockice”,onsenipoštonešali,ne,njemusečininezamislivimdazakonima univerzuma može da vlada slučaj. Priča o „Bogučasovničaru”,kojujeVoltersmatraonepobitnom,idan-danasjeostalajednakoživakaouXVIIIveku,štaviše,dobila jenaznačajuumeriukojoj je nauka uspela da izgradi tesne veze između astrofizike imehanikečestica.Nemaliusuštininečegsmešnogutomedastanetesad i pogledate to nejako stvorenjce koje živi na jednoj bezimenojplaneti,nanekomzaturenomkrakujedneobičnegalaksije, iondaseto stvorenjce pridigne na svoje šapice, samo da bi reklo „Bog nepostoji”?Nego,oprostite,preopširansam...

-Ne,nemojteseizvinjavati,tomeveomainteresuje...-rekohjanato iskreno, i zaista jepočeovećdamehvataalkohol;krajičkomokaprimetiosamdajebocamersoaprazna.

- Istina je - nastavih ja - da moj ateizam ne počiva na posebnočvrstim temeljima; uobraženo bi, uostalom, bilo s moje strane da

tvrdimdajetako.- Uobraženo, da, prava reč; ima u samoj srži tog ateističkog

humanizma nekog neverovatnog ponosa, i neke neverovatneosionosti. Pa čak i hrišćanski pojam otelovljenja božjeg svedoči, usuštini, o pomalo komičnoj uobraženosti. Bog od sebe da načiničoveka...AzaštoseBognebioteloviokaožiteljSirijusa,ilistanovnikAndromedinegalaksije?

-Viverujeteuvanzemaljskiživot?-prekidohgaja,iznenađen.-Neznam,otomenerazmišljamčesto,alitovamjesamopitanje

aritmetike:imajućiuvidudaukosmosuimabezbrojzvezda,iplanetakojekružeokosvakeodnjih,ičudnobibilodaseživotpojaviosamonaZemlji.Alinijebitno,onoštosamhteodakažemjestedakosmoskao takavpredstavljadokazda jepostojao jedan inteligentannaum,kosmos je očigledno ostvarenje jednog projekta koji je začela nekadžinovska inteligencija. I ta će se jednostavna ideja, pre ili kasnije,ponovo nametnuti, to sam ja još kao vrlo mlad shvatio. Celokupnaintelektualna debata XX veka svela se na suprotnost izmeđukomunizma - koji bi, recimo, bio hard varijanta humanizma - iliberalnedemokratije,kojajeistotosamoumekšojverziji;svejeto,usvakomslučaju,bilo jednoužasnoograničavanje.Povratak religiji, okojem je tada već počinjalo da se govori, bio je - ja sam to odmahznao, kao petnaestogodišnjak,mislim - jednostavnoneizbežan.Mojaporodicajenegovaladuhkatoličanstva-dobro,ionisuvećbilipočelida se udaljavaju pomalo, pravi katolici bili su zapravo moje bake idede - tako da sam se i ja, po prirodi stvari, u prvi mah okrenuokatoličkojveri.Iodprvegodinenafakultetuprišaosamidentitetskompokretu.

Moradasepomenividelokolikosumeoverečiiznenadile,jeronzaćuta,pastadedamegledasnekimpoluosmejkomnalicu.Uistomtrenutku, nekopokucana vrata.On se oglasi na arapskom, i u sobuponovo uđe Malika, noseći ovog puta poslužavnik sa džezvom, dvešolje i tanjirom na kojem su bile baklave s pistaćima i trouglovi smesom.Bilajetuibocabuhe45idvemalečaše.

Redižejeimeniisebisipaokafuprenegoštoćenastaviti.Kafajebilagorka, vrlo jaka, i baš mi je dobro činila, odmah mi se potpuno

razbistrilouglavi.-Nikada senisamstideo svojihmladalačkihpoduhvata - produži

on. -Amojimnovimprijateljimamuslimanimaniu jednomtrenutkunapametnijepalodamezbogtogaprekore;njimaseučinilosasvimnormalnim da se ja, tražeći načina da se izvučem iz ateističkoghumanizma, prvo okrenem svojoj izvornoj tradiciji. Osim toga, minismobilinirasistinifašisti-padobro,dabudemsasvimiskren,nekimeđu nama nisu bili daleko ni od toga, ali ja među njih ni u komslučajunisamspadao,nipošto.Fašizammijeoduvekličionanekakavavetinjski, košmarni i lažni pokušaj da se udahne život umrlimnacijama;bezhrišćanstva,evropskenacijepostalesu telabezduše -zombiji. Samo, evo: da li je postojala mogućnost da se hrišćanstvovratiuživot?Jasamverovaodapostoji,nekolikogodinasamverovaouto -sasvevećomsumnjom, istina,poštomi jesvebliža ibližabilaTojnbijeva misao, njegova ideja da civilizacije ne umiru tako sto ihnekoubije,većtakoštoizvršesamoubistvo.Aondasesvepromenilo,ujednomjedinomdanu-tačno,tridesetogmarta2013;sećamsedajebilasubotapredUskrs.UtovremesamživeouBriselu,isvremenanavreme otišao bih u Metropol, da popijem piće u hotelskom baru.Oduveksamvoleostilartnuvo;imaveličanstvenihstvariiuPraguiuBeču, ima, takođe, i nekoliko zanimljivih građevina u Parizu i uLondonu,alizamene,biojaupravuiline,vrhunacartnuvoaupravojehotelMetropol uBriselu, aposebnonjegovbar.Ujutro,30.marta,slučajnosamprolazioporedhotelaiugledaoobaveštenje:istevečeribar Metropola zauvek zatvara svoja vrata za posetioce. Bio samzapanjen; obratio sam se konobarima. Oni su mi potvrdili; tačnirazlozi zatvaranja nisu im, međutim, bili poznati. Čudno je bilo ipomisliti da su se do toga časa, u tom apsolutnom remek-deludekorativneumetnosti,moglinaručitisendvičiipivo,bečkačokoladaikolačisašlagom,daseizdanaudanmogloživetiokruženlepotom,idaćesadsvetonestati,u trenu,usredprestoniceEvrope!Da,u tomčasu sve sam shvatio: Evropa je već bila izvršila samoubistvo. KaoUismansovomčitaocu, ivamazacelo,kao imeni, idenaživacnjegovtvrdokorni pesimizam, njegovo stalno proklinjanje mediokritetanjegovogvremena.Aonježiveouvremenukadasuevropskenacijebile na svom vrhuncu, na čelu nepreglednih kolonijalnih imperija,kada su vladale svetom! U vremenu neobično sjajnom kako sa

stanovišta tehnologije - železnica, električno osvetljenje, telefon,fonograf, Ajfelove metalne konstrukcije - tako i sa stanovištaumetničkog-tuvećima,zaista,iprevišeimenadabismoihsvanaveli,književnost,slikarstvo,muzika...

Bio je nesporno u pravu; pa čak i s ograničenog stanovišta„umetnosti življenja”, propadanje je bilo nezanemarljivo. UzimajućibaklavukojumijenatanjirićupružioRediže,prisetihse,tako, jedneknjige kojubejahpročitaonekoliko godina ranije, posvećene istorijibordela.Međuilustracijamauknjizinašlaseireprodukcijaprospektajednog pariskog bordela iz bel epoka. Doživeo sam pravi šokzaključivši da nazivi pojedinih erotskih specijaliteta koje je nudilaMadmoazelOrtenzmenineznačeapsolutnoništa;niizdaleka,naime,nisam mogao da naslutim šta bi moglo biti to „putovanje u žutuzemlju”, kao ni „ruski carski sapun”. Uspomena na neke seksualnenaviketakoje,zasamojedanvek,potpunoiščezlaizsećanjaljudi-ličito, pomalo, na nestanak pojedinih zanata, kao što su cokulari ilizvonari.Kakose,zapravo,nesložitisidejomoevropskomrasapu?

- Ta Evropa, koja je bila vrhunac ljudske civilizacije, izvršila jesamoubistvo, koje je trajalo nekoliko decenija - nastavi Rediže stugomuglasu;nijebioupaliosvetlo,iusobijesadgorelasamolampana njegovom radnom stolu. - U celoj Evropi nicali su u to vremeanarhistički i nihilistički pokreti, pozivalo se nanasilje, na odricanjeod svakogmoralnog zakona. A onda je, nekoliko godina kasnije, nasvetotačkustaviloludiloPrvogsvetskograta,ludilokojeseničimnemožeopravdati.Frojd je tubioupravu,TomasMan jošviše;akosuFrancuska i Nemačka, dve najnaprednije i najcivilizovanije nacijesveta,mogledaseupusteutubezumnuklanicu,bilojetostogaštojeEvropa već bila mrtva. I tako sam ja u Metropolu proveo celo toposlednjeveče,dozatvaranja.Kućisamsevratiopešice,prešavšipolaBrisela, i usput prošao pored četvrti u kojoj se nalaze evropskeinstitucije - ta zlokobna tvrđava, okružena ćumezima. Sutradan samotišaokodjednogimamauZaventem.Anarednogdana-naUskršnjiponedeljak - u prisustvu desetak svedoka, izgovorio sam obrednuformuluipreobratioseuislam.

Nisambio siguranda li delimnjegovomišljenjeupogledupresudne

ulogePrvogsvetskograta;to,neporecivo,jestebilajednaklanicakojase ničim ne može opravdati, ali već je i rat od 1870. bio priličnobesmislen, u Uismansovom opisu svakako; taj sukob je već ozbiljnoobezvredio rodoljublje u svim oblicima; nacije nisu bile ništa drugonego besmisleni smrtonosni entiteti, i to su već zaključno s 1871.godinomshvatilasvaioleosvešćenaljudskabića;otudasu,činimise,iproistekli nihilizam, anarhizam i sve te gluposti. Što se starijihcivilizacija tiče, tu baš i nisambio nešto upućen.Noć je bila pala naLutecijinuarenu,poslednjituristibehunapustilitomesto;retkeuličnesvetiljke bacale su slabašnu svetlost na tribine. Rimljani su, izvesno,doživljavali sebe kao jednu večnu civilizaciju, i to neposredno preslomanjihovogcarstva;dalisuioniizvršilisamoubistvo?Rimjebiobrutalnacivilizacija,izrazitosposobnanavojnomplanu-aistotakoisvirepa civilizacija, gde su za zabavu naroda služile borbe ljudi naživot i smrt, ili ljudi idivljih zveri.Da li jekodRimljanapostojala taželjazanestajanjem,dalijepostojalanekatajnaslabatačka?RedižejesigurnočitaoGibona, idrugesrodneautore,okojimasamjaznaosamo kako se zovu i prezivaju, tako da se nisam smatrao dovoljnomerodavnimdaučestvujemutakvomrazgovoru.

- Ja stvarno preterano mnogo pričam... - reče on načinivšineodređenpokretkoji je trebalodami stavido znanjakolikomu jeneprijatno. Ponudio me je onda čašom buhe, pa mi ponovo prineoposlužavnikspecivom;bilojeodlično,kontrastsgorkomrakijomodsmokavabiojeizvanredan.

-Kasno je,moždabi trebaloda vasnapustim - rekohoklevajući;nijemise,ustvari,jošbiloišlo.

-Čekajte!-Onustadepasezaputikasvomradnomstolu,izakojegje bilo nekoliko polica na kojima su stajali rečnici i standardnaliteratura. Vratio se odonud s knjižicom čiji je on bio autor,objavljenom u jednoj ediciji ilustrovanih džepnih izdanja, podnaslovomDesetpitanjaoislamu.

-Trisatavasevospopadamverskimprozelitizmom,avećsamnatutemuobjavioknjigu,tomi,izgleda,postajedrugapriroda...Alivistemoždavećčulizanju?

-Da,imnogosedobroprodavala,zarne?-Trimilionaprimeraka-rečeonkaodaseizvinjava.-Pomisliobi

čovekdasekodmenerazvio,potpunonepredviđeno,nekakavdarda

pojednostavljujemstvari.Asvejetu,zapravo,užasnošematizovano...- opet će on kao da se izvinjava - ali barem možete brzo da jepročitate.

Knjigajeimalastodvadesetosamstrana,inebašmaloilustracija-pretežnoreprodukcijadela islamskeumetnosti;nećemi,dakle,uzetipreviševremena.Spakovaosamknjiguuranac.

Onnamopet sipapočašicubuhe.Nanebusebiopojaviomesec,osvetlivšitribineArenekaodajepodne;mesečinajebilamnogojačaod ulične rasvete; primetio sam da fotografske reprodukcijekuranskih stihova i galaksije okačene po onom zidu obraslom uvegetacijusadaosvetljavajumale,međusobnorazdvojenelampice.

-Živiteumnogolepojkući...- Godine sam uložio da dođem do nje, zaista nije bilo lako,

verujte...-Onsezavaliufotelji, imeneobuzeutisak,prviputotkakosamušaoutukuću,dasestvarnoopustio;sadaćemirećineštovažno,u to nije bilo nikakve sumnje. - Ne zanima mene, naravno, Polan,komebipaPolanimogaodabudezanimljiv?AlizatomeradujesvakisekundproživljenukućiukojojjeDominikOrinapisalaPričuoO.,usvakomslučaju,ovdeježiveotajljubavnikočijojjeljubavituknjiguipisala.Fascinantnaknjiga,štavimislite?

Biosamistogmišljenja.PričaoO. je,usuštini,bilasveonoštosemeniinačenedopada;ogoljenihfantazijasegadim,aisvezajednojetobiojedanrazmetljivikič-testannaostrvuSen-Luj,teprivatnakućauFoburSen-Žermenu,teserStiven,masve,amasvetozajednobilojetotalnosranje.Alicelotodelobilojeprožetojednomstrašću,jednimdahomkojijezaseniosveostalo.

- To je pokoravanje - reče Rediže blagim glasom. - Strašna,jednostavna ideja, nikad ranije izrečena s takvom silinom, da jevrhunacljudskesrećeuapsolutnompokoravanju.Dvoumiosamsedali da tu ideju izlažem pred svojom braćom po veri, oni bi tomoždaosudilikaobogohuljenje,ali,pomeni,postojivezaizmeđuapsolutnepokorenosti žene muškarcu, kakva je opisana u Priči o O., ipokorenosti čovekaBogukakvupredviđa islam.Vidite -nastavion -musliman prihvata ovaj svet, i prihvata ga u celosti, prihvata svettakavkakavjeste,dase izrazimkaoNiče.Budističkojestanovišteda

je ovaj svet dukkha - neprilika, patnja. Hrišćanstvo i samo izražavaozbiljnerezerve-nijeliSatanaopisankao„princovogasveta”?Islam,naprotiv,božanskostvaranjevidikaosavršeno,tojejednoapsolutnoremek-delo. Šta je Kuran u osnovi, ako ne jedna bezmernamističnapoemauslavuBoga?UslavuTvorca,iuslavupokoravanjaTvorčevimzakonima.Nesavetujemja,generalno,ljudimakojiželedasepribližeislamudapočnu tako što ćeprvopročitatiKuran,u svakomslučaju,razume se, ukoliko ne žele da ulože napor da nauče arapski, pa datekstpročitajuu originalu.Njima radije savetujemda slušaju kad sečitaju sure, i da ih ponavljaju, da osete to disanje, taj dah. Islam jejedinareligijakojazabranjujesvakokorišćenjeprepevau liturgijskesvrhe; jer Kuran je u celini sastavljen od ritmova, od rima, refrena,asonanci. On počiva na toj ideji, temeljnoj ideji poezije, o jedinstvuzvukaiznačenja,kojeomogućavaiskazivanjeovogsveta.

Opetjenačiniogestkaodaseizvinjava,mislimdajemaloiglumioda i njemu smeta taj njegovprozelitizam, a u isto vreme je svakakobioipreteranosvestandajetajgovorvećupotrebiokadgodjehteodaubedinekognastavnika;pretpostavljamdajenapomenaootporuprema prevođenju Kurana, na primer, upalila kod Žinjaka, tistručnjaci za srednjovekovnu književnost često s neodobravanjemgledaju na transponovanje predmeta njihove odanosti na savremenifrancuski jezik; ali, na kraju krajeva, bili oni dobro izbrušeni ili ne,njegoviargumentinisubiliništamanjejaki.Aijanisammogaodaseuzdržim od razmišljanja o njegovom načinu života: jedna žena, odčetrdeset godina, za kuhinju, a druga, od petnaest, za druge stvari...Sigurnoje imaojoš jednuilidvežene,pogodinamaizmeđuovedve,alinekakonisammogaodamupostavimtopitanje.Ustaosam,ovogaputa čvrsto rešen da odem, zahvalio mu za to strastveno popodne,koje se, zapravo, pretopilo u veče.Onmi reče da je njemubilo vrlolepo, na vratimame je čak zasuo ljubaznostima; ali obojica smobiliiskreni.

Vratiosamsekući i,poštosamseceosatokretaoukrevetu,shvatiosamdaočiglednonećuuspetidazaspim.Nijemikodkućebiloostalobogznaštazapiće,samojednabocaruma,lošećetodalegnenaonubuhu,alipilomise.PrviputuživotupočeosamdarazmišljamoBogu,da ozbiljno razmatram ideju o nekoj vrsti Tvorca svemira, kojinadgleda svaki moj postupak, i prva moja reakcija bila jenedvosmislena:rečje,jednostavno,ostrahu.Malo-pomalouspeosamda seumirim - alkoholmi jepomogaou tome -ponavljajući sebidasam ja jedna relativno beznačajna jedinka, da Tvorac sigurno imapreča posla, i tako dalje, ali ipak je istrajala umeni ta zastrašujućazamisaoda će on, najednom, postati svestanmogapostojanja, da ćemu otežati ruka, te da ću ja zakačiti, na primer, rak vilice, kaoUismans,tojebiočestoblikkarcinomakodpušača,iFrojdjeodtogaoboleo, da, rak vilice činio se kao izglednamogućnost. Šta ću posle,kadmiodstranevilicu?Kakoćuizlazitinaulicu,ićidosupermarketa,u nabavku, kako ću podnositi poglede pune sažaljenja i gađenja? Aako ne budem mogao sam u kupovinu, ko će to obavljati umestomene? Noć je još bila preda mnom, i osećao sam se dramatičnosamim. Hoću li, u najmanju ruku, imati makar toliko hrabrosti daizvršimsamoubistvo?Nitočaknijebiloizvesno.

Probudiosamseokošestsatiujutrosozbiljnomglavoboljom.Doksampripremaokafu, tražio samDeset pitanja o islamu, dabihposlejednočetvrtsatakonačnoraščistio:ranacminijebiotu,morabitidasamgaostaviokodRedižea.

Posledvaaspirina,osetiosamsedovoljnosnažnimdaprionemnarečnik pozorišnog žargona, objavljen 1907. godine, i tu samnaposletku našao dva retka izraza koja upotrebljava Uismans, rečikojesulakomogledaprođukaoneologizmi.Tojebiotajzabavnideomog posla, zabavan i relativno lak; glavnina će biti predgovor, to jeono što se odmene očekuje, i toga sam svakakobio svestan. Pre ilikasnije,moraćudasevratimsvojojsopstvenojdisertaciji.Plašilome

jetihosamstostranica,gnječilome,maltene,svojomtežinom;kolikosammogaoda se setim,uvremedoksam jepisaobio samsklondacelokupan Uismansov opus sagledavam u svetlu njegovog potonjegpreobraćenja. Sâm autor je, uostalom, podsticao čitaoca na to, a jasam se, bez sumnje, prepustio njegovom uticaju - Uismansovpredgovor romanu Nasuprot, napisan dvadeset godina prepreobraćenja,u tomjepogledubiosimptomatičan.Da li jeNasuprotneizbežnovodionjegovompovratkuuokriljeCrkve?Akad se tamokonačno vratio, iskrenost Uismansova ni u jednom trenutku nijedolazila u pitanje; Lurdska svetina, poslednja njegova knjiga, bila jeautentično delo jednog hrišćanina, delo u kojem je ovaj esteta,čovekomrzac i samotnjak, prevazilazeći odbojnost koju je u njemubudilo sensilpisko bogomoljstvo, konačno uspeo da se prepusti tojiskonskoj veri mase hodočasnika. S druge strane, na praktičnomplanu,ovajpovrataknijeodnjegaiziskivaobogznakakvežrtve;statusoblata, koji je dobio u Ligižeu, dozvoljavao mu je da živi izvanmanastira;imaojesvojusluškinju,kojamujepripremalaspecijalitetegrađanske kuhinje, jela koja su igrala i te kako važnu ulogu unjegovom životu; imao je svoju biblioteku, i svoj holandski duvan.Prisustvovao je svim bogosluženjima, i u njima, sigurno, uživao;njegova estetska i gotovo čulna ljubav prema katoličkoj liturgijividljiva je na svakoj stranici poslednjih njegovih knjiga; ali onametafizička pitanja koja je Rediže pokrenuo prethodnog dana, toUismans ni u jednommomentu ne pominje. Beskrajna prostranstvakojasuplašilaPaskala,kojasuuNjutnuiKantuizazivalazadivljenosti poštovanje, kodUismansa su prošla gotovo neopažena. Uismans jebiopreobraćenik,tojeistina,alinenanačinnakojisutobiliPegiiliKlodel.Mojadoktorskadisertacija,postalomijejasnoutomtrenutku,nećemi biti od neke posebne pomoći, kao, uostalom, niUismansoviiskazi.

Oko deset pre podne procenio sam da je pristojno vreme da sepojavim u Ulici Aren broj pet; batler od juče dočekao me je sosmehomna licu, i daljeuonombelomodelu skragnommaovkom.Profesor Rediže nije bio kod kuće, izvestiome je on, ameni je kodnjihostalajednastvar.Doneomijeonda,zanepunihtridesetsekundi,

mojuadidas torbu,očito ju jebio jošsabajleostaviosastrane;bio jeučtiv,efikasanidiskretan,inameneje,uizvesnomsmislu,ostaviojošjači utisak nego Redižeove žene. Taj mora da sve administrativneprocedurerešavaudelićusekunde,dokpucnešprstima.

Vraćajući se Ulicom Katrfaž, i ne hoteći to obreo sam se ispredvelike pariske džamije. Misli mi ne poleteše prema eventualnomTvorcu svemira, već, znatno prizemnije, ka Stivu; bilo je, uostalom,sasvim jasno, rekoh sebi, da je ukupan nivo obrazovanja opao. Janisambio takopoznatkaoŽinjak;alibudem liodlučiodasevratim,mogaosamsasigurnošćuračunatinasrdačanprijem.

Sada sam pak svrsishodno produžio Ulicom Dobenton u pravcuSorbone - Pariz III. Nisam imao nameru da ulazim, samo da sepromuvamporedograde; ali stvarno samseobradovaoprepoznavšičuvaraSenegalca.Ionjesavzablistao:

-Dragomiještovasvidim,gospodine!Dobroještostesevratili!Nisamimaosrcadagarazuveravam,pasam,nanjegovpoziv,ušao

uglavnodvorište. Ipak sam jadobrihpetnaest godina životaproveona tom fakultetu, drago mi je bilo što sam sreo, eto, barem jednupoznatuosobu.Pitaosamsedalijeionmoraodapređeuislamdabiostao u službi; ali možda je on već bio musliman, ima Senegalacamuslimana,ilisebaremmeničinilodaihima.

Šetao sam se, tako, jedno četvrt sata pod svodovima smetalnimnosačima, pomalo iznenađen nostalgijom koja me je bila obuzela,premda sam sve vreme bio svestan da se nalazim u jednom vrloružnom okruženju, te odvratne zgrade behu podignute u najgoremperiodu modernizma, ali nostalgija nema nikakve veze s estetskimosećanjima,ona, štaviše,nijepovezanani sauspomenamanasrećnedane, nostalgiju jednostavno osećaš zato što si na tom i tommestuživeo,bezobzirana toda li ti je tamobilodobro ili loše,prošlost jeuvek lepa, kao i budućnost, uostalom, jedino je sadašnjost mučna,jedinonjunosimokaonekignojničirpatnjekojinaspratiizmeđudvebeskrajnesreće,dvaspokoja.

Malo-pomalo, kako sam prolazio između tih metalnih nosača, inostalgija počeda bledi, pa u jednom trenutku gotovoprestadohdarazmišljam. Još malo sam mislio na Mirijam, samo kratko, ali ipakbolno tobeše,dok samprolazio ispredbarauprizemljugde smosenas dvoje prvi put sreli. I sada je tu, razume se, bilo studentkinja,

zabrađenih,uglavnomsunosilebelevelove,išetalesepodve,potri,ispod tih arkada, podsećalo je to svepomalonamanastir, u svakomslučaju,opšti,neporecivutisakbiojedaseovdeozbiljnoradi.Upitahsekakolibisvetotekizgledaloujednomjošstarijemambijentu,naSorboni-ParizIV, ida libisetamočovekosećaokaodasevratiouvremeAbelaraiEloize.

Deset pitanja o islamu bila je jednostavna knjiga, izrazito efikasnostrukturirana.Izprvogpoglavlja,ukojemautorodgovaranapitanje:„Kakva jenašavera?”, jagotovoništanisamnaučio.Bilo je to, sveusvemu, ono što mi je Rediže i rekao prethodnog dana, u tokupopodneva koje smo proveli kod njega kući: neizmernost i skladkosmosa, savršenstvonauma, i takodalje. Iza toga je usledio kratakhronološkipregledsmeneproroka,okončanepojavomMuhameda.

Kao, verovatno, i većinamuškaraca, i ja sampreskočiopoglavljaposvećena verskim dužnostima, stubovima islama i postu, da bihdirektnoprešaonapoglavljeVII:„Zaštopoligamija?”.Istinudakažem,argumentacijajebilaoriginalna:dabiostvariosvojeuzvišeneciljeve,tvrdio je Rediže, Tvorac svemira se rukovodi, što se neživog delakosmosa tiče, zakonima geometrije (geometrije koja, svakako, nijeona euklidovska, već geometrija data jednom zasvagda; ali ipakgeometrije).Kadajepakrečoživimbićima,naumTvorčevogledasekrozprirodnuselekciju;kroznjuživabićadostižumaksimumlepote,vitalnostiisnage.Izasveživotinjskevrste,aičovekjejednaodnjih,važiistizakon:samonekejedinkepozvanesudaposejusvojesemeiizrode novi naraštaj, iz kojeg će docnije nastati neodređen brojbudućihnaraštaja.Uslučajusisara,sobziromnaperiodbremenitostikod ženki, a u vezi s gotovo bezgraničnim reproduktivnimkapacitetima mužjaka, pritisak koji podrazumeva selekcija trpenajviše muškarci. Neravnopravnost među mužjacima - dok jedni zasebe smatraju da treba da uživaju u većem broju ženki, ostali će,nužno, za to biti uskraćeni - ne bi, stoga, trebalo smatrati nekimizopačenim izrazom poligamije, već upravo njenim istinskim ciljem.Takoseizaokružujesudbinavrste.

Ova neobična promišljanja vodila su dalje do poglavlja VIII, okokojegsevećlakšemoglosložitisautorom;ovopoglavlje,„Ekologijaiislam”,omogućila jeRedižeudase,uzgred,pozabavi ipitanjemhalalprehrambenih navika, koje je on predstavio kao prelazak na jednu

vrstu unapređene organske ishrane. Što se tiče poglavlja IX i X,posvećenih ekonomiji i političkim institucijama, činilo se kao da susvojevremeno napisana tako da pripreme teren za kandidaturuMuhamedaBenAbesa.

U tomdelu,namenjenomvrlo širokoj čitalačkojpublici, akoje jedoširokepublikeidošlo,Redižejenavišemestaizraziospremnostnakompromis s jednom humanistički orijentisanom javnošću, nepropuštajućiprilikuda islamuporedi sa civilizacijama,pastoralnim isirovim, koje su mu prethodile. Naglašavao je, tako, da nije islamsmisliopoligamiju,većdajeon,zapravo,doprineoregulisanjunjenogupražnjavanja;dakorenikamenovanjanisuuislamu,tedaistovažiiza obrezivanje; da je prorok Muhamed smatran zaslužnim zaoslobađanje robova, te da je on, uspostavivši prethodno načelnujednakost svih ljudi pred njihovim Tvorcem, stavio tačku na svakioblik rasne diskriminacije u zemljama koje su bile pod njegovomupravom.

Svitiargumentibilisumiodranijepoznati,hiljaduputasamihbiočuo;to,samoposebi,nijeznačilodaujednonisuivaljani.Onoštojemenepakfrapiraloutokunašegsusreta,ištomejefrapiralojošvišedok sam čitao njegovu knjigu, bila je ta priča s dobro izbrušenimgovorom, koji je Redižea neminovno približavao terenu politike.NismonasdvojicauopštegovoriliopoliticionogpopodnevaukućiuUlici Aren; ali ja se ni najmanje nisam iznenadio kad sam, nedeljudana kasnije, saznao da je, posle jedne minirekonstrukcije uministarstvu, Rediže postavljen na funkciju državnog sekretara zavisokoškolstvo,ponovouvedenuspecijalnozatupriliku.

Ja sam,umeđuvremenu, imaoprilikedakonstatujemkako jeonkudikamo manje oprezan kad piše tekstove za časopise namenjenezatvorenijemkrugučitalaca,kaoštosu,recimo,Revijazapalestinskestudije ili Uma. Odsustvo svake radoznalosti kod novinara pravi jeblagoslovzaintelektualce,zatoštosesvetodanaslakomoženaćinainternetu,imenisečinilodabiiskopatituitamonekeodtihčlanakazaista bilo vredno truda; ali možda, na kraju krajeva, i nisam bio upravu, toliki su intelektualci u XX veku podržavali Staljina,Maoa iliPola Pota, a da im zbog toga niko nikada nije ozbiljno prebacio;intelektualac u Francuskoj nije nimoraodabudeodgovoran, nije tobilounjegovojprirodi.

U jednom članku koji je pisao zaUmu, na pitanje da li je islampozvan da zavlada svetom, Rediže je, na koncu, dao potvrdanodgovor. Jedva da se i osvrnuo na slučaj zapadnih civilizacija, u tojmeri ih je smatrao već očigledno osuđenim na propast (dok jeliberalni individualizam još i imao izglede na konačan uspeh dok sezadovoljavao razbijanjem svojih posrednih struktura, kao što sudržave, korporacije i staleži, toliko je trenutakkad seonobrušionaonunajvišustrukturu,atojeporodica,odnosnodemografija,obeležiokonačninjegovslom;itakosad,logično,dolazivremeislama).Višeseraspričaokad suna reddošle Indija iKina;dokgod su Indija iKinačuvale svoje tradicionalne civilizacije, pisao je on, mogle su daumaknuuticajuislama;alipočevodonogačasakadsudozvoliledaihZapadzatrujesvojimvrednostima,ionesamesuosuđenenapropast;zatim je Rediže detaljno razrađivao ceo taj proces, dajući i tačnavremenskapredviđanjakadbištatrebalodasedesi.Uovomčlanku,jasnonapisanom idokumentovanom,dobro sevideoGenonovupliv,tačnije temeljnaGenonovapodelana tradicionalne civilizacije, uzeteskupa,isavremenucivilizaciju.

U drugom jednom članku, nedvosmisleno se izjasnio za izrazitoneravnopravnupodelubogatstava.Akozabeduupravomsmislurečinije bilo mesta u jednom autentičnom muslimanskom društvu(dobrotvorstvo je, štaviše, činilo jedan od pet stubova islama), ono,ipak, nema razloga da radi na smanjivanju jaza između širokihnarodnih masa, koje žive u jednom prihvatljivom siromaštvu, ineznatnemanjinesačinjeneodprebogatihpojedinaca,kojisebimoguda dozvole preterane, sulude rashode, što, opet, jemči opstanakluksuzne robe i umetnosti. Ova aristokratska pozicija poticala jedirektno od Ničea; Rediže je, u osnovi, ostao primerno veranmisliocimakojejezavoleoumladosti.

Ničeovskojebiloinjegovosarkastično,uvredljivoobrušavanjenahrišćanstvo, koje je, po njemu, počivalo isključivo na dekadentnoj,marginalnojličnostiIsusovoj.Osnivačhrišćanstvajeuživaoudruštvužena, i to se osećalo, pisao je on. „Ako islam prezire hrišćanstvo”,citiraojeonautoraAntihrista,„zatoimahiljadurazloga;islamusunaprvommestumuškarci...”IdejabožanskeprirodeHristove,nastaviojeRediže na istom tragu, predstavlja fundamentalnu grešku koja jeneizbežno izrodila humanizam i „ljudskaprava”. I to jeNiče već bio

rekaoprenjega, i to služeći se jošoštrijim izrazima, kao štobi i on,bez sumnje,pristaouz idejuda jemisija islamadapročisti ovaj svettakoštoćegaosloboditištetnogučenjaootelovljenjubožjem.

Kakosamstario,takosamijabivaosvebližiNičeu,što,uostalom,postaje neizbežno kad čovek ima problema s instalacijama u stanu.Sada me je, inače, više zanimao Elohim, taj uzvišeni ustrojiteljsazvežđa,negonjegovbljutavipotomak.Isusjepreviševoleoljude,utomejeproblem;dapustišdatezbognjih,zbogljudi,razapnunakrst,pato,unajmanjuruku,svedočidaimašlošukus,kakobitoreklaonakurvamatora.AniostaliIsusovipostupcinesvedočeonekojbogznakakvoj pronicljivosti, kao što je, na primer, slučaj s praštanjempreljubnici, uz pribegavanje argumentima tipa „neka onaj koji nijegrešio”,itomeslično.Nijetobilouopštetakokomplikovano,dovoljnojebilodapozovenekodeteod sedam leta -prvi kamenbaciobi tajmali,da,tousranočeljade.

Rediže jeposaoobaviovrlodobro,bio je jasan i sklon sintezi, s tu itamopokojomhumornomnotom,kaoondakad sepodsmeva svojojsabraći, očigledno nekom intelektualcu muslimanu s kojim se okonečegaspori,akoji jeu jednomčlankuuveopojam imama2.0,onihkoji su preuzeli zadatak da vraćaju u staru veru mlađe Francuzepotekleodmuslimanske imigracije.Sadabipre trebalo, ispravljao jeRediže kolegu, govoriti o imamima 3.0; oni bi preobraćali mladeFrancuze koji su to i poreklom - humor, kod Redižea, nikada nijetrajaodugo;ubrzobiusledilonekoozbiljnopromišljanje.Sarkazamječuvaozasvojusabraćuislamskelevičare;islamskalevica,pisaojeon,predstavlja očajnički pokušaj propalih, trulih marksista, koji su ustanjukliničkesmrti,daseiskobeljajuizropotarniceistorijetakoštoće seprikačiti snagama islama,koje suuusponu.Na idejnomplanu,nastaviojeon,ionisumoglidavasnasmeju,kaoifamozni„ničeovcislevice”.Redižeje,tuzboranema,bioopsednutNičeom;njegovičlancinadahnuti ničeovštinom vrlo brzo bi me zamorili - i sam sam, bezsumnje,preterivaosčitanjemNičea,znaosamgairazumeosavršeno,takodaviše, jednostavno,nijemogaodameočara.Mene je,začudo,višeprivlačilanjegovagenonovskanit - istina jeda jeGenon,kadgačitamo celog, prilično dosadan, kao i to da je Rediže ponudio jednu

pristupačnuverzijuGenona,jednulightverziju.Posebnomisedopaotekst pod naslovom „Geometrija sprege”, objavljen u Reviji zatradicionalne studije. Tu se Rediže opet bavio krahom komunizma -koji je,naposletku,predstavljaoprvipokušajborbeprotiv liberalnogindividualizma-dabiistakaokakoje,nakraju,pravoimaoTrocki,aneStaljin:dabiodneopobedu,komunizamjemoraodazavladacelimsvetom. Isto pravilo, upozoravao je on, važi i za islam: ili će bitiuniverzalan,iliganećebiti.Samusržčlanka,međutim,činilojejednozanimljivorazmišljanje,nepotpuno lišenonekevrstespinozijanskogkiča, sve s komentarima i ostalim tricama i kučinama, a u vezi steorijomgrafikona.Samojednareligija,pokušavaojedadokažeautorteksta, može da stvori potpunu povezanost među jedinkama. Akozamislimo, pisao je Rediže, jedan grafikon s međusobnim vezama,nekatobudemeđujedinkama(tačkama),kojećebitipovezaneličnimodnosima-nemogućejenapravitigrafikonnakojembisve,alisvetejedinke bilemeđusobno povezane. Jedino rešenje je da se pređe najedanvišiplan,nakojemsenalazizajedničkatačka,ilitiBog,skojimće biti povezane sve jedinke, da bi se, preko Boga kao posrednika,povezaleionesame,sve,međusobom.

Sve je to bilo vrlo ugodno za čitanje; u isto vreme, nageometrijskom planu, meni se učinilo da kod demonstracije oveteorije nešto nije kako treba; ali dobro, makar sam razmišljao onečemdrugom,aneoproblemimas instalacijama.Moj intelektualniživotje,osimtoga,biododirnuoonumrtvutačku;štosebeležakatiče,tujesamostvarioizvestannapredak,alištosepredgovoratiče,idaljesam tapkaoumestu. Iupravosam, čudnastvar, tražećipo internetunešto o Uismansu, naleteo na jedan od najupečatljivijih Redižeovihčlanaka, ovogaputa jedan osvanuouEvropskoj reviji. Uismans se tutekuzgredpominje,kaopisackodkojeg jećorsokakukojisuzapalinuturalizam i materijalizam bio najočigledniji; kao celina je pak tajtekstbio jedanneizmeranomažRedižeovimnekadašnjimdrugovimatradicionalistima i identitarcima. Tragično je to, žustro je dokazivaoon, što te ljude jednabezrazložnamržnjaprema islamu sprečavadavide ono što je očigledno, a to je da su oni, u suštini stvari, usavršenom saglasju s muslimanima. Kako što se tiče odbacivanjaateizmaihumanizma,takoiupogleduneophodnepokorenostiženeipovratkapatrijarhatu;njihovaborba,skojeggodstanovištagledano,

upravo je ista taborba.A taborba,neophodnadabiseušlou jednunovu organsku fazu civilizacije, nemože se više, u današnje vreme,voditi u ime hrišćanstva; sada je islam, sestrinska religija, mlađa,jednostavnijaiistinitija(jerzaštobiinačeGenon,naprimer,prešaouislam, Genon je prvenstveno bio jedan naučni duh, i upravo je kaonaučnikiodabraoislam,zbogtogaštoseislamnerazmećeidejama,ai da bi izbegao izvesna iracionalna, sporedna verovanja, kao što je,recimo, stvarno prisustvo prilikom svetog pričešća), jer islam je,dakle,tajkojijepreuzeobaklju.Odsilnogprenemaganja,umiljavanjai sramnog maženja raznih progresivaca, Katolička crkva postala je,jednostavno, nesposobna da se odupre moralnom rasapu. Danedvosmisleno, energično, odbaci homoseksualni brak, pravo naabortus, kao i pravo žena na rad. Trebalo je suočiti se sa stvarnimstanjem: dospevši u onaj odvratan stadijum raspadanja, ZapadnaEvropavišenijebilaustanjusamasebedaspase-nevišenegoštojeto u stanju bio stari Rim u petom veku naše ere. Masovan prilivstanovništvakoje je sa sobomdonelo tradicionalnukulturukoja je idalje čuvala prirodno uspostavljene hijerarhije, pokorenost žene idužno poštovanje prema starima, predstavljao je istorijsku šansu zamoralni i porodični preporod Evrope, otvarajući perspektivu jednognovog zlatnog doba za Stari kontinent. To pristiglo stanovništvodelom jeste hrišćansko; ali najčešće je, to se mora priznati,muslimanskeveroispovesti.

On,Rediže,prvićepriznatidajesrednjovekovnohrišćanstvobilojednavelikacivilizacija,čijićedometiuoblastiumetnostiostativečnoživi u sećanju ljudi; ta civilizacija je, međutim, s vremenom malo-pomalo gubila tlo pod nogama, morala je da napravi kompromis sracionalizmom, da se prikloni aktuelnoj vlasti, i tako je sebe polakoosuđivalanapropast,ito-zašto?Toje,uosnovi,ostalatajna;Bogjeodlučiodatakobude.

Nedugo zatim stigao mi je Rigoov Rečnik savremenog žargona,objavljenkodOlendorfa1881,kojisamodavnovećbionaručio,akojimi je sad pomogao da otklonim izvesne nedoumice. Kao što sam ipodozrevao, „semenjara” u ovom kontekstu nije Uismansovpronalazak, već odranije upotrebljavan izraz za javnu kuću, dok je„rupa”, više onako generalno, mesto gde ordiniraju prostitutke.Gotovo svi seksualni odnosi kod Uismansa zapravo su odnosi sprostitutkama, a i njegova prepiska s Arejem Prinsom bila je, bar upoglavljuoevropskimjavnimkućama,vrloiscrpna.Doksamlistaotuprepisku, najednom me obuze osećanje da bih morao da odem doBrisela. Nije za to postojao nijedan vidljiv razlog. Jeste, naravno,Uismans objavljivao u Briselu, ali gotovo svi važniji pisci drugepolovine XIX veka morali su, u datom trenutku, ne bi li izbeglicenzuru, potražiti usluge nekog belgijskog izdavača, pa tako iUismans, pri čemu se meni to putovanje, u vreme kad sam pisaodisertaciju, i nije činilo neophodnim; obreo sam se tamo nekolikogodina kasnije, više zbog Bodlera, u stvari; porazan utisak nameneostavilesu,presvega,prljavština i tugakojesuvladaleu tomgradu,kao i mržnja, još očitija nego u Parizu ili Londonu, između raznihzajednica:uBriseluječovek,višenegoubilokojojdrugojevropskojprestonici,osećaokaodaćesvakičasdaizbijegrađanskirat.

MuslimanskapartijaBelgijetekjebiladošlanavlast.Tajdogađajje, generalno, smatran značajnim, u smislu održavanja političkeravnotežeuEvropi.Nacionalnemuslimanskepartijevećsu,naravno,bileusastavuvladajućihkoalicijauEngleskoj,Holandiji iNemačkoj;aliBelgija jebiladrugazemlja,posleFrancuske,gde jemuslimanskapartija bila većinski na vlasti. Ovaj pogibeljni neuspeh evropskihdesničarskih snaga u Belgiji je imao jednostavno objašnjenje: doknacionalnepartijeFlamanacaiValonaca,ubedljivonajstarijepolitičkeinstitucijeudvamadelovimazemlje,nikadanisuuspelenesamodaseusaglase već ni da započnu pravi dijalog, muslimanske stranke

Flandrije i Valonije su, upravo na temelju zajedničke veroispovesti,vrlolakopostiglesporazumokoformiranjazajedničkevlade.

Pobedu Muslimanske partije Belgije smesta je pozdravioMuhamed Ben Abes, uputivši pobednicima srdačnu čestitku; uživotopisu generalnog sekretara pobedničke stranke, RemonaStuvenensa, bilo je i više od jedne zajedničke tačke s Redižeovombiografijom;obojicasupripadaliidentitetskimpokretima,iobojicasuu tim pokretima obavljali važne dužnosti - ni jedan ni drugi nisu sekompromitovalipristupajućionimotvorenoneofašističkimfrakcijama-prenegoštoćeprećiuislam.

U restoranu talisa46 sada ste na raspolaganju imali izbor izmeđutradicionalnog jelovnika i halal menija. Bila je to prva vidljivapromena - ujedno i jedina; ulice su i dalje bile isto onako prljave, ahotelMetropol, makar mu bar i bio zatvoren, sačuvao je veliki deosvognekadašnjegsjaja. Izašaosamnapoljeokosedamuveče,bilo jejoš hladnije nego u Parizu, trotoari behu prekriveni već pocrnelimsnegom. U jednom restoranu u Ulici Montanj-oz-Erb-Potažer,dvoumećiseizmeđupilećegvateržoijai jeguljeuzelenišu,najednomsam,snajvećomizvesnošću,shvatiodapotpunorazumemUismansa,da ga razumem bolje nego što je on razumeo samoga sebe, i da ćusadamoćidanapišem tajpredgovor, trebalo je samodasevratimuhotel po beleške; izašao sam iz restorana ne poručivši ništa. Pilećivateržoimogaojedasenaručiiprekoroomservica,itimejeproblembio rešen. Pogrešno bi bilo pridavati preveliki značaj „razvratu” i„štetnosti” koje s užitkomprizivaUismans, imao je on, pre svega, tunaturalističkužicu,klišeizepoheukojojježiveo,povezan,istotako,is potrebom da pravi skandale, da šokira građanstvo; imao je on,neizostavno, strategiju razvoja karijere, a suprotnost koju jeuspostavio između telesnih prohteva i strogog manastirskog životanijebilaništavišeosnovana.Čednostnijepredstavljalaproblem,onato nikada nije ni bila, kako samom Uismansu, tako ni bilo komedrugome, čemu u prilog ide imoje iskustvo stečeno tokom kratkogboravka u Ligižeu. Izložite čoveka erotskim podsticajima (krajnjestandardizovanim, uostalom, tetas y culo, što bi, na svima razumljivnačin,rekliŠpanci),ionćeosetitiseksualnuželju;izbegnitenarečene

podsticaje,ionćeprestatidaosećaželju,aurokuodnekolikomeseci,katkadisveganekolikonedelja,izgubićečakisećanjenaseksualnost;ustvarnostito,uistinu,nikadanijepredstavljaloninajmanjiproblemmonasima, pa ni meni samome, a otkako su pod novim, islamskimrežimom žene počele da se oblače pristojnije, i ja sam počeo daosećamkakominagonisplašnjavaju,danimaponekadnatonebihnipomislio.Kodžena jesituacijamoždabiladonekledrugačija,erotskinagon kod žena je više rasplinut i teže ga je suzbiti, ali ja nikadazapravo i nisam imao vremena da se udubljujem u detalje izvanzadate teme, pomamno sam se latio onih beležaka, čim sam pojeovateržoi,poručiosamselekcijusireva,nesamoštosekskodUismansanikadanijeimaoznačajkojimujeovajpridavao,većnismrttajznačajnijeimala,onsesegzistencijalnomteskobomnijesuočavao,aonoštoga je zapanjilo kod čuvenog Grinevaldovog Raspeća nije bio prikazHristove agonije, već njegovih fizičkih patnji, i u tome je Uismansupravo i bio sličan svimdrugimmuškarcimakoje njihova sopstvenasmrtgeneralnoostavljagotovoravnodušnim,jerimjejedinastvarnapreokupacija, jedina prava briga to kako da, što je više moguće,izbegnu fizičkupatnju.Udomenuumetničkekritike, gledišta koja jeUismansiskazivaobilasuvarljiva.Svelikomžustrinomstaojeonbionastranuimpresionista,okomivšisenaakademizamtogavremena,sdivljenjemje ispisaočitavestraniceoslikarimapoputGistavaMoroaili Odilona Redona; on sam, međutim, u svojim vlastitim romanima,distanciraoseiodimpresionizmaiodsimbolizma,opredeljujućisezajednu znatno stariju slikarsku tradiciju, onu flamanskih majstora.OniričkevizijeuNasukanima, kojebinekoga imogledapodsetenapojedinečudnovatepostupkesimbolističkogslikarstva,bilesu,sveusvemu,priličnoneuspele,inemazboradanisubileonakoupečatljivekaoonitopli,intimističkiopisiručkovaudomuKareovihuTamodole,ukojeseUismansunosiosvimsrcem.Togačasapostadohsvestandami jeTamodole ostalouParizu,morao samda se vratimpoknjigu,prikačiosamsenainternet,prvitalispolaziojeupetujutro,usedamsam već bio kod kuće i pronašao ona mesta gde opisuje kuhinju„mameKare”,kakojujezvao,jedinaistinskaUismansovatemabilajegrađanskasreća,srećabolnonedostupnajednomneženji,pričemutučaknijenibilarečoonojvisokojburžoaziji; slavnakuhinja izTamodolezapravojebližaonomeštobismomoglinazvatijednomvaljanom

domaćom kuhinjom, a ne aristokratskom kuhinjom, on sam se,uostalom, oduvek isključivo s prezirom odnosio prema „tikvama sgrbovima” batinanim u Oblatu. Ono što je u njegovim očimapredstavljalo pravu sreću bio je jedan veseo ručak gde za trpezomsedeumetniciiprijatelji,uzgoveđusupusrinflajšomisosomodrena,iustoneko„pošteno”vino,aposlešljivovarakijaiduvan,popušenuzfurunu,doknapoljuzimskivetarbijepokulamaSen-Silpisa.Taprostazadovoljstva život je uskratio Uismansu, i čovek je zaista morao dabude neosetljiv i grub kao Bloa da bi se onako iščuđavao videvšiUismansa kako 1895. plače posle smrti Ane Menije, jedine žene skojom je ostvario trajan odnos, jedine s kojom je, makar nakratko,mogao da „zasnuje domaćinstvo”, pre nego što je Ana, zbog nervnebolestizakojuutovremenisuimalileka,smeštenaubolnicuSent-An.

Toga dana sam izašao, kupio pet boksova cigareta, a potompronašao posetnicu onog dostavljača libanskih specijaliteta, i dvenedelje kasnijemoj predgovor bio je gotov. Zona niskog vazdušnogpritiska saAzorabila je stigladoFrancuske, i bilo je sadu vazduhunečegpomalovlažnog iprolećnog,nečegneodređenoblagog.Kolikoprethodnegodine,utakvimmeteorološkimuslovima,mogaoječovekdavidiiprvekratkesuknjenaulicama.PosleAvenijeŠoaziprodužiosamAvenijomGoblen,paUlicomMonž.UkafeunedalekoodInstitutaarapskog sveta, ponovo sam iščitao svojih četrdesetak stranica.Trebalo je ponegde popraviti interpunkciju, preciznije dati nekolikoreferenci,alisumnjevišenijebilo-uovomesambionajbolji,aibiojeto,takođe,najboljitekstikadanapisanoUismansu.

Vratio sam se lagano, pešice, kao starac, iz koraka u korakpostajući svestan da sam, ovoga puta, zaista stigao do kraja svogintelektualnogživota, ida je to,u istimah, ikrajmogdugog,veomadugogdruženjasaŽoris-KarlomUismansom.

Novost, prirodno, nisam nameravao da saopštim Bastijenu Lakuu.Znaosamdaće,štosenjegatiče,proćinajmanjegodinudana,moždaidve, pre nego što se uopšte zapita kada bi ceo taj posaomogao dabude priveden kraju; imaću, u tom pogledu, vremena napretek dadoteramfusnote,da,počinjaojejedansuperkulperiodmogživota.

Moždanijesuper,alijeipakkul-smanjiosamdoživljajotvarajućipoštanskosanduče,prviputotkakosamsevratio izBrisela;sandučeje bilo puno administrativnih problema, jer birokratija „nikad nespava”.

Nisam se, u tom trenutku, osećao dovoljno hrabrim da otvorimbilo koju od tih koverti; prethodnedvenedelje bio sam,na izvestannačinizmeštenupredeleidealnog,najzad,uokviruvlastitihskromnihmogućnosti, ja sam u tom periodu stvarao; vratiti se sada statusuobičnogpodanikabirokratiječinilomisepomalogrubim.Bila je tu ijednadebljakoverta,poslatasaUniverzitetaParizIV-Sorbona.A-ha,rekohjasebi.

Moje„a-ha”dobilojenatežinikadsamotkriosadržajpošiljke;bioje to poziv na svečanosti koje su počinjale koliko već sutradan, akojima će biti propraćeno stupanje na dužnost nikog drugog douniverzitetskog profesora Žan-Fransoe Loazelera. Biće upriličenslužbeni prijemuRišeljeovomamfiteatru, govor, a potom i koktel ujednojodsusednihsala,predviđenihzatunamenu.

Savršeno sam se dobro sećao Loazelera, on me je i povezao sredakcijom lista Žurnal de diznevjemist, pre mnogo godina.Univerzitetsku karijeru započeo je originalnom disertacijomposvećenom poslednjim pesmama Lekonta de Lila. Smatran, uzHerediju,predvodnikomparnasovaca,LekontdeLilbioje,generalno,prezren, antologičari su ga nazivali „čestitim zanatlijom bez genija”.Paipak,unekojvrstimističko-kosmološkekrize,onjepodstaredanenapisaonekeneobičnepesme,pesmekojeneličeninaštaštojepisaoranije,ninaštaštojepisanounjegovovreme;one,akoćemopravo,

ne liče ni na šta ikada napisano, pri čemu se za njih, već na prvipogled,može rećida supotpunozatvorene. Loazeler je bio zaslužanštojeizneotepesmenasvetlostdana,neuspevšipritomdaihdovedeu realnu vezu s bilo kojim književnimpravcem - u njima se ostareliparnasovac, po Loazeleru, više bavio pojedinim intelektualnimfenomenima svoga doba, kao što su teozofija i spiritistički pokret.Tako se Loazeler, na polju na kojem nije imao takmaca, izborio zaizvesnuslavu-iakosepougleduusvetunikakonijemogaoporeditisjednim Žinjakom, i njega su redovno pozivali da drži predavanja naOksforduiSentEndrjuzu.

Lično jeLoazeler izvanrednoodgovaraopredmetusvojih studija;nikada nisam sreo čoveka koji u toj meri podseća na lik naučnikaKosinusa: duge kose, sede i prljave, s ogromnim naočarima, urasparenimodelimaustanjuzakojeseneretkomoglopomislitidajenaivicihigijenskogminimuma,on ječestokodljudipobuđivaonekuvrstu poštovanja s primesom sažaljenja. On, svakako, nije imaonameru da tumači lik; bio je, prosto-naprosto, takav, i nije umeodrugačije; beše to, uostalom, izrazito fin čovek, najblagorodniji nasvetu, apsolutno lišen taštine. Rad u prosveti, koji, uprkos svemu,nužnopodrazumevaizvestanoblikkontaktasljudskimbićimaraznihnaravi,njegajeoduvekužasavao;kakolijeRedižeuspeodagaubedi?Da,doćićumakarnakoktel;kopkalomejedasaznam.

Noseći taj istorijskipečat istvaranprestiž,salezaprijemnaSorboninisuumojevremenikadabilekorišćenezauniverzitetskegozbe,većsupriličnočesto iznajmljivane,ponepristojnoj tarifi, organizatorimamodnihrevija idrugihpeopledešavanja;moždato inijebilobogznakakočasno,alibiitekakodobrodošlodaseuravnotežibudžet.NovivlasniciSaudijcizavelisured,itakojeovomesto,nanjihovpodsticaj,uspelo da povrati izvesno akademsko dostojanstvo. Ulazeći u prvusalu, s radošću samugledao zastavice dostavljača libanskehraneodkoje senisamodvajaou toku radanapredgovoru. Sad sam jelovnikznao napamet, pa sam hranu poručio s autoritetom pravog znalca.Međuprisutnimaje,kaoštotoobičnobivauovakvimprilikama,biloifrancuskih univerzitetskih stručnjaka i arapskih uglednika; ovogaputa je,međutim,bilomnogoFrancuza, imaosamutisakda jedošao

kompletan nastavnički kadar. Bilo je to u priličnojmeri razumljivo;povinovati se zaptu novog saudijskog režima u očima mnogihpredstavljalo je čin pomalo sraman, čin takoreći kolaboracionistički;ali ovako, kad su tu došli u ovakvombroju, jedno drugom su držalistrah,injihovozadovoljstvobilojetimvećeštojeneposredanpovodzaokupljanjebioprijemnovogkolege.

Čimsamdobiomezetlukekojesamporučio,nađohseočiuoči sLoazelerom. On se bio promenio; iako ni sada nije baš bio ureprezentativnom izdanju, njegov spoljašnji izgled nedvosmisleno sepopravio. Kosa, odvajkada duga i prljava, sada je bila još malo papočešljana;sakoipantalonebilisumumalteneistenijanse,ananjimasenijevidelanijednamasnafleka,nitiprogoretinaodcigarete;moglosenaslutiti,činimise,dasetuumešalaženskaruka.

- Pa da... - potvrdi on moja razmišljanja, a da ga ništa nisam nipitao - konačno sam prelomio. Čudna stvar, ranije o tome nikadanisamnirazmišljao,akadsesvesabere,stvar jevrlougodna.Dragomiještovasvidim,stvarno.Avi,kakoste?

-Oženili ste se, to hoćeteda kažete? -morao sam još jednomdačujem.

-Da,da,oženio,takoje.Vrločudno,usuštini,jednotelo,zarne,alivrlodobro.Avi,kakostemi?

Mogaojeistotakodamisaopštidajepostaodžanki,ilidajepočeoda se bavi sportovima na dasci, ništa istinski ne bi ni moglo dameiznenadi kad je o Loazeleru reč; ali ovo je ipak bio šok, i ja samnedotupavno ponovio, netremice zureći u orden Legije časti koji jekrasionjegovodvratnisakopetrol-plaveboje:

-Oženio?Nekomženom?Bićedasamdotogačasamisliodajeondevac,sasvojihšezdeset

leta;nakrajukrajeva,svejebilomoguće.- Da, da, ženom, našli su mi jednu - potvrdi on živo klimajući

glavom.-Studira,nadrugojjegodini.Ostao sambez glasa, a njega je preuzeo jedan kolega, sitan stari

ekscentrik, od Loazelerove sorte uostalom, ali ipak nešto čistiji -stručnjak za sedamnaesti vek, ako se ne varam, specijalista zaburleske i autordelaoSkaronu.MalopotomugledahRedižeausredmanjegdruštva,nadrugomkrajugalerijenakojojseodržavaoprijem.U poslednje vreme, otkako sam potpuno uronio u taj predgovor,

nisammnogo razmišljaooRedižeu, i primetih sadadami je stvarnodragoštogaponovovidim.Ionmenesrdačnopozdravi.Našaliosamsenapomenuvši da bih sadamoraodamu se obraćam s „gospodineministre”,aondadodadohozbiljnijimtonom:

-Kakojeupolitici?Jelizaistateško?-Jeste.Svetoštosepričauopštenijenikakvopreterivanje.Jasam

seodranijevećbionavikaonabitkezavlastuuniverzitetskojsredini;ali ovo je jedan stepenik više. Kad smokod toga, BenAbes je jedanstvarnoizvanredantip;ponosansamštoradimsnjim.

Setih se tada Tanera, i pominjanja cara Avgusta, onog dana kadsmo zajedno večerali u njegovoj kući u Lotu; učinilo mi se da jeRedižeutopoređenjebilozanimljivo,dagajenateralodasezamisli.Pregovori s Libanom i Egiptom idu željenim tokom, rekaomi je on;uspostavljenisu, takođe,prvikontaktisLibijomiSirijom,gde jeBenAbes obnovio lične prijateljske odnose s lokalnom Muslimanskombraćom.On,ustvari,pokušavada,najedankrajnjejednostavannačin,i to za manje od jedne generacije, služeći se pritom isključivodiplomatskim sredstvima, stvori ono što je Rimska imperija stvaralavekovima - pa i više od toga, a sve bez ikakvog otpora, osvajajućiogromne teritorije Severne Evrope, sve do Estonije, Skandinavije iIrske. U simboličnom smislu, on se sprema da predloži evropskimvlastimadasesedišteEvropskekomisije izmestiuRim,aEvropskogparlamentauAtinu.

-Malobrojni su graditelji carstva... - dodade zamišljeno Rediže. -Teškojeokupitinacijerazličiteporeligiji i jeziku,iprivoleti ihdaseuključe u jedan zajednički politički poduhvat. Koliko ja vidim, osimRimskoj imperiji, to je, u ograničenijim razmerama,uspelo još samoOsmanskom carstvu. Napoleon je, u to nema sumnje, morao imatineophodneosobine-naizvanredannačinjerešioizraelskopitanje,dabiutokupohodanaEgipatjasnopokazaodajesavršenosposobandasesuočiisaislamom.BenAbes,da...MogućejedajeBenAbesčovektogakova...

Poletno sam klimao glavom, iako nisam znao dovoljno oOsmanskom carstvu, ali sam se, jednostavno, ugodno osećao u tojeteričnoj,lebdećojatmosferi,uuljudnomrazgovorukojimeđusobomvodeučeniljudi.Posletogasmose,nužno,dotakliimogpredgovora;teškomi je bilo da se oprostim od rada na Uismansu, kojim sam, u

manjojilivećojmeripotajno,biozaokupljengodinamaveć-uživotu,kad se sve sabere, drugog cilja nisam ni imao, zaključih ja s dozommelanholije, ne otkrivajući to svom sabesedniku, bilo bi to ipakpomaloprenaglašeno,štoneznačiimanjeistinito.Onmeje,međutim,slušao pažljivo, ne pokazujući ni najmanji znak dosade. Prođe utokonobar,miuzesmojošpojednopiće.

-Pročitaosamvašuknjigu-rekohja.- A... Raduje me što ste našli vremena za to. Ta mala vežba u

pojednostavljivanjujestebilaneštoneuobičajenozamene.Nadamsedavamjesvebilojasno.

-Da,svejevrlojasno,kaocelina.Nakrajusumi,čak,ostalainekapitanja.

Načinismo nekoliko koraka u pravcu jednog prozorskogudubljenja, ne mnogo širokog, ali taman toliko da se sklonimo odglavnine zvanica, koje su kružile s kraja na kraj galerije. Krozvišedelni prozor razaznavale su se, okupane belom, hladnomsvetlošću, kolonade i kupola crkve koju je podigao Rišelje; upamtiosambiodautojcrkvičuvajunjegovulobanju.

- I taj je bio veliki čovek,Rišelje - rekoh ja i ne razmišljajući, aliRedižeprihvatibezoklevanja:

- Da, potpuno se slažem sa vama, ono što je Rišelje učinio zaFrancusku zaista je nešto izvanredno. Francuski kraljevi bili suponekad iosrednji, ćudljiva jegenetika;alivelikiministrinisumoglibitiosrednji,usvakomslučaju.Onoštojemeničudnojestetoštojeidanas,udemokratiji,tajraskorakistotakonaglašen.PričaosamvamvećštamislimoBenAbesu,atojesamodobro;zarazlikuodnjega,međutim, Bajru je jedan pravi kreten, jedna nedosledna političkaživotinja, idobar jesamoza todase leponameštapomedijima;svasrećateupraksisvuvlasturukamadržiBenAbes.RećićetemisadadasamopsednutBenAbesom,aliiovapričaoRišeljeunavodimenaisti zaključak; jer iBenAbesse,kaosvojevremenoRišelje,pripremada učini ogromnu uslugu francuskom jeziku. Pripajanjem arapskihzemalja, evropska lingvistička ravnoteža prevagnuće u koristFrancuske. Pre ili kasnije, videćete, uslediće direktiva da francuskijezik, ravnopravno s engleskim, bude usvojen kao službeni jezik

evropskihinstitucija.Alijasamopolitikapapolitika,oprostite...Imate,rekoste,nekapitanjauvezismojomknjigom?

- Pa da... - posle nešto dužeg ćutanja produžih ja gde sam stao -jeste pomalo neprijatno, ali ja sam, naravno, pročitao poglavlje opoligamiji, imeni je,vidite,pomaloteškodaosebirazmišljamkaoonekakvom dominantnom mužjaku. Razmišljao sam o tome bašvečeras, kad sam došao na ovaj prijem i video Loazelera. Iskreno,univerzitetskiprofesori...

-Štosetogatiče,moguodmahjasnoiglasnodavamkažem:nisteu pravu. Prirodna selekcija je univerzalni princip koji važi za svaljudska bića, s tim što se pojavljuje u veoma različitim oblicima.Postoji ona čak i kod biljaka; ali u tom slučaju povezana je spristupomhranljivimmaterijamautlu,vodiisunčevojsvetlosti.Čovekježivotinja,tosepodrazumeva;alinijeonniprerijskipasniantilopa.Onoštomuobezbeđujedominantnupozicijuuprirodinisunikandženi zubi ni brzina, nego njegova inteligencija. Ja vam to, dakle,najozbiljnije kažem: nema ničeg nenormalnog u tome da seuniverzitetskiprofesorisvrstajuureddominantnihmužjaka.

Opetsenasmešio.-Znate...Onogpopodnevakojesmoprovelikodmene,razgovaralismoometafizici,nastankusvemira,itakodalje.Itekako sam svestanda to nisu temekoje, uopšteno gledano, zanimajumuškarce;alionetemekojesunamistinskizanimljive,kakosteisamirekli, teže nam je da načnemo. I sada, evo, pričamomi o prirodnojselekciji, nastojimo da razgovor održimo na jednom razumno višemnivou. I teško je, očigledno, pitati bez okolišanja: kakav ću imatitretman?Nakolikoćuženaimatipravo?

-Štosetretmanatiče,većsamutoku,uglavnom.- A broj žena, grubo govoreći, iz toga i proističe. Po islaskom

zakonu, sve supruge imaju pravo na ravnopravan tretman, što većnameće određena ograničenja, makar samo u pogledu smeštaja. Uvašem slučaju, cenimda bistemogli da, bez većih teškoća, imate trisupruge-alivas,razumese,ništaneobavezujedaihtolikoibude.

Vredelo je,bezsumnje, razmislitio tome; ja sam,međutim, imao jošjednopitanje,jošneprijatnijeodprvog;brzoseosvrnuhokosebe,daseuverimdanikonemožedanasčuje,patekondanastavih.

-Imatujošnešto...Ovojesadvećstvarnoosetljivastvar...Recimoda islamski način odevanja ima svoje prednosti, da je sveukupniambijentudruštvupostaomirniji, ali da je, u istimah, svenekako...pokrivenije,rekaobih.Kadječovekusituacijidamoradabira,tobimoglopredstavljatiodređeneprobleme...

OsmehnaRedižeovom licusada jebio jošširi. -Nemojtedavambude neugodno da pričate o tome, ali zaista! Da ne razmišljate otakvim stvarima, kakav biste vi muškarac bili... Ali dozvolite da javamapostavimjednopitanjekojećevasmoždaiznenaditi:želitelivistvarnodabirate?

-Pa...da.Činimisedaželim.-Nijeliito,pomalo,tekjednailuzija?Vidimodasvimuškarci,kad

ihstaviteupoložajdabiraju,uveksvibirajualitačnojednoteisto.Toje inavelovećinucivilizacija,amuslimanskucivilizacijuposebno,dauvede instituciju provodadžika. To vam je jedna vrlo značajnaprofesija,rezervisanazaženevelikogiskustvaivelikemudrosti.One,naravno, imajupravo,budućidasužene,davidemladedevojkebezodeće,dapotompristupenečemuštobivaljalonazvatinekomvrstomprocene, i da onda fizički izgled tih devojaka sravne s društvenimstatusom budućih muževa njihovih. U vašem slučaju, mogu da vamjemčimdanećeteimatirazlogadasežalite...

Zaćutaosam.Zinuosam,ustvari.-Uzgred-nastaviRediže-akojeljudskavrstaisklonaevoluciji,za

to duguje intelektualnoj fleksibilnosti žena. Muškarac je totalnoneobradiv.Bezobziradalijerečofilozofujezika,omatematičaruilikompozitorumuzikezaTVserije,onćesvojreproduktivniizboruveksprovesti,alineizbežno,naosnovukriterijumakojisenemenjajuvećhiljadama godina. Izvorno, razume se, te fizičke prednosti privlače iženskipol;aližene je,uzodgovarajućeobrazovanje,mogućeubeditidasuštinanepočivautome.Možeihse,štaviše,ubeditidasuprivlačnibogatimuškarci - naposletku, i istina jeda čovek,dabi seobogatio,mora bitimakarmalo inteligentniji i lukaviji od proseka. U izvesnojmeri, žene se, štaviše, mogu ubediti i u visoku erotsku vrednostprofesorauniverziteta... -Tumipokazaonajsvojosmehunajlepšemizdanju, i ja se u jednom trenutku upitah da ne govori on tomoždaironično, ali zapravoneverujemda je tobio. -Dobro - zaključion -profamasledujuivišaprimanja,štosvakakoolakšavastvari...

Onmi je, na izvestan način, otvarao nove horizonte, a ja sam sepitaodalijeiLoazelerpotražiouslugejedneprovodadžike;postavitipitanjeznačilo je,ujedno, iodgovoritinanjega;da li sam ja,uopšte,mogao da zamislim svog nekadašnjeg kolegu kako muvastudentkinje? U situaciji kao što je njegova, ugovoreni brak je očitobiojedinorešenje.

Prijemsebližiokraju,anoćjebilaiznenađujućeblaga;kućisamsevratiopešice,niočemuzapravo inerazmišljajući, sanjarećinanekinačin.Dajenamojintelektualniživotstavljenatačka,tojebivalosveočiglednije, učestvovaću, uostalom, i nadalje u nekim tamodiskusijama,živećuodušteđevine i rente;alivećseumeni razvijalasvest-itojevećbilapravanovina-svestotomeda,vrloverovatno,usvemutomeimajošnečega.

Proteklo je tako nekoliko nedelja, kao neka vrsta čekanja izpristojnosti, i za to vreme su i danibivali sve topliji, te jeupariskojregijizavladaloproleće:aondasam,naravno,pozvaoRedižea.

Pomalo je preterao s radovanjem, više iz uviđavnosti, ne bi li semeni učinilo da se iznenadio, da me ne uskrati za utisak daraspolažem slobodnom voljom; bio je, reče, stvarno srećan što sampristao, i ja sam znaoda je tako, ali on je, u osnovi, već odranije tosmatraosvršenomstvari,ito,bezsumnje,odavnoveć,moždavećodonogpopodnevakojesamproveokodnjega,uUliciAren -nisamsetadani potrudiodaprikrijem snažanutisakkoji sunameneostaviliAjšini fizičkikvaliteti, kao iMalikino sitno toplopecivo.Muslimankesuočiglednopredaneipokorne,natosammogaodaračunam,utompravcusuvaspitavane,zatoidaugode,atoje,uosnovi,dovoljno;štose kuhinje tiče, ja za to i nisam bogzna koliko mario, kad do togpoglavlja dođe, nisam bio istančanog ukusa kao Uismans, ali i tu suone dobijale odgovarajuće obrazovanje, mora biti da se vrlo, vrloretko sretne neka koja kao domaćica nije bar koliko-tolikoprihvatljiva.

Obred preobraćenja vrlo je jednostavan; odigraće se, verovatno, uVelikojpariskojdžamiji, tako jebilopraktičnijezasve.Sobziromnamoj relativan značaj, obredu će prisustvovati i rektor lično ili, unajmanju ruku, jedan od njegovih bliskih saradnika. Nije unapredpropisano koliko ljudi treba da prisustvuje; biće tu, svakako, inekoliko običnih vernika, džamija se za takve prigode nikad nezatvara, bilo je to moje obznanjivanje pred novom muslimanskombraćom,predonimakojisumijednakipredBogom.

Hamamće,prepodne,bitispecijalnootvorenzamene,obično,inače,

muškarci nemaju pristupa; odeven u penjoar, prolaziću kroz dugehodnike s kolonadama i zasvođenim tavanicama, zidova ukrašenihizrazito finim mozaicima; a onda ću u jednoj manjoj sali, takođeukrašenoj minuciozno izrađenim mozaicima i okupanoj plavkastomsvetlošću,pustitimlakuvodukojaćedugo,veomadugotećipomomtelu,svedokonoujednomtrenutkunebudepročišćeno.Potomćuseobući,većsampripremiobionovuodeću;ućićuondaujednuvelikudvoranu,namenjenuzaverskeobrede.

Okomenećezavladatitišina.Slikesazvežđa,supernova,spiralnihmaglina prolaziće mi kroz glavu; slike izvora, takođe, i beživotnih,netaknutihpustinja, velikih šumaukoje ljudskanogagotovodanijekročila;malo-pomalo,ijaćustupitiuveličanstvenikosmičkiporedak.A zatim ću, smirenim glasom, izgovoriti sledeću formulu, koju samnaučio fonetski: „Aš-hadu an la ilaha ila lahu va aš-hadu anaMuhamadan rasululahi.” Što, tačno, znači: „Svedočim da nemanijednogdrugogbožanstvadoBoga,idajeMuhamedproroknjegov.”Iondaćesvebitigotovo;jaću,odtogačasa,bitimusliman.

PrijemnaSorbonitrajaćemnogoduže.Redižejevećnekovremesvevišebioorijentisannapolitičkukarijeru,iupravojebiopostavljenzaministra inostranih poslova; nije više imao mnogo vremena zadužnostikojesobomnosi funkcijapredsednikauniverziteta;pa ipak,onsâmćeodržatigovorprilikommogprijema(ajasamznao,biosamsigurandaćepripremitiizvrstangovor,idaćegasradošćuodržati).Svemojekolegebićetu-novoizdanjeuPlejadivećjedospelourazneuniverzitetske krugove, svi su sada bili upoznati s tim, ja sad većsvakakonisambiočovekčijesepoznanstvozanemaruje;isvićenosititoge, jer saudijske vlasti upravo su bile vratile ovaj svečani odevnipredmet.

A ja ću, prenego štoodržimuzvratni govor (koji će, po tradiciji,biti sasvim kratak), još jednom, poslednji put, pomisliti na Mirijam.Onaćesvojživot,znaosamto,voditiuuslovimamnogotežimodonihukojimaćuživeti ja. Iskrenosamželeoda injojživotbudesrećan -madanisambogznakakoverovaodaćetakavbiti.

Nakoktelućebitiveselo,ipotrajaćeto,dokasno.

Nekoliko meseci kasnije vratiću se predavanjima i, naravno,studentkinjama - lepim, pokrivenim, stidljivim. Ne znam kakoinformacijeougledunastavnikakružemeđustudentkinjama,alionekruže pa kruže, i tako je oduvek bilo, neizbežno, i nisam sad imaoutisak da su se stvari znatnije promenile. Svaka od tih devojaka,kolikogodlepabila,radovaćeseibitiponosnaakoizaberemupravonju, i biće joj čast da sa mnom deli postelju. One će biti dostojneljubavi;ajaću,sasvojestrane,uspetiljubavdaimpružim.

Doneklekaoštoje,nekolikogodinaranije,slučajbiosmojimocem,imenisesadaukazivalanovašansa;bićetošansadazapočnemjedannoviživot,beznekenaročitevezesonimprethodnim.

Nećuimatizačimdažalim.

Zahvalnost

Nisam studirao, i sve moje informacije o ovoj instituciji dobio samposredstvomAgateNovak-Leševalije, višegpredavačanaUniverzitetuPariz X - Nanter. Ako moje pripovedanje biva bar donekle uverljivo,zahvalnostzatodugujemisključivonjoj.

1Filantrop je čovekoljubac, ali s prefiksom „en” na francuskomovakovanica dobija novo značenje, u svetlu glagola enfiler, što znači„puniti,trpati(u)”.(Prim.prev.)

2Halal ,kodnasnajčešćeupotrebljavanu izrazu„alal tivera”,znači„onoštoveradopušta”,„onoštojeveromdozvoljeno”.(Prim.prev.)

3Specijalitetmarokanskekuhinje.(Prim.prev.)

4Fr.:Conseilnationaldesuniversités-Nacionalniuniverzitetskisavet.(Prim.prev.)

5 Fr.: Journal des dix-neuvièmistes - List poklonika XIX veka. (Prim.prev.)

6PrezimeLempereur,stvarnoiliizmišljeno,neminovnoasociranarečl’empereur,štoznačicar,imperator.(Prim.prev.)

7Raniromantičar,ilipoklonikranogromantizma.(Prim.prev.)

8Fr.:TrainGrandeVitesse(TGV),vozFrancuskeželeznicekojirazvijaizrazitovelikebrzine.(Prim.prev.)

9 Tkanina, najčešće crne boje, kojom pojedine pripadnicemuhamedanskeverepokrivajulica.(Prim.prev.)

10GradodstotinakhiljadastanovnikauPariskojregiji.(Prim.prev.)

11Vrstacrvenogvina.(Prim.prev.)

12Union pour un mouvement populaire - Unija za narodni pokret.(Prim.prev.)

13LaDirectiongeneraledelasecuriteinterieure-Generalnadirekcijazaunutrašnjubezbednost.(Prim.prev)

14 Direction de la surveillance du territoire - Direkcija za nadzorteritorije.(Prim.prev.)

15 La direction centrale du renseignements interieur - Centralnadirekcijaunutrašnjeobaveštajneslužbe.(Prim.prev.)

16Directiongeneraledelasecuriteexterieure-Generalnadirekcijazaspoljnubezbednost.(Prim.prev.)

17MislisenačuvenuVišuučiteljskuškolu(Ecolenormalesupérieure,koja se nalazi u ovoj ulici u pariskom Petom arondismanu). (Prim.prev.)

18Markapiva.(Prim.prev.)

19Prvievropskisajtzaupoznavanjeizabavljanje.(Prim.prev.)

20 Regionalna ekspresna mreža (fr.: Réseau express régionale), vozkoji centar Pariza povezuje s bližim i daljim predgrađima. (Prim.prev.)

21Salataomiljenau arapskomsvetu, jedanod specijaliteta libanskekuhinje.(Prim.prev.)

22DepartmanuseveroistočnojFrancuskoj.(Prim.prev.)

23 Francuski kolokvijalni izraz (feuille de rose) za anulingus. (Prim.prev.)

24HôtelMatignon,službenarezidencijapredsednikafrancuskevlade.(Prim.prev.)

25EmilKomb(1835-1921),francuskipolitičar.(Prim.prev.)

26Fr.:martel-malj,bat,čekić.(Prim.prev.)

27 Unija demokrata i nezavisnih (l'Union de democrates et desindependents).(Prim.prev.)

28 Baskijska provincija na krajnjem jugozapadu Francuske. (Prim.prev.)

29AnriIV(1553-1610),zvani„AnriDobri”,vladaojeFrancuskomod1589.dosmrti,1610.(Prim.prev.)

30 Dhimmi - građanin-podanik muslimanske države koji nijemuhamedanskevere.(Prim.prev.)

31BritanskapesnikinjajevrejskogporeklarođenaiodraslauEgiptu.(Prim.prev.)

32ŠarlPegi(1873-1914),francuskipesnikiesejista.(Prim.prev.)

33StihoveŠarlaPegijaprepevaoVladimirD.Janković.(Prim.ured.)

34Francuskobelovino.(Prim.prev.)

35Nadijajeovdeličnoime,ilipseudonim,dokrečbeuretteužargonuoznačavadevojkurođenuuFrancuskoj,pripadnicudrugegeneracijedošljakasaseveraAfrike.(Prim.prev.)

36 SNCF (Societe nationale des chemins de fer français), Nacionalnazajednica francuskih železnica; TER (Transpress express regional),Regionalniekspresnitransport.(Prim.prev.)

37Trente glorieuses - tri decenije kolosalnog ekonomskog rasta, odokončanjaDrugogsvetskogratado1973.godine.(Prim.prev.)

38Jednoodjugoistočnihpariskihpredgrađa.(Prim.prev.)

39MislisenaEmilaKomba(1835-1921),francuskogpolitičarakojijepočetkom XX veka obavljao i funkciju predsednika vlade. (Prim.prev.)

40UVladiRepublikeFrancuskefunkcijeministrafinansija iministrabudžetasuodvojene.(Prim.prev.)

41RečjeoRuedel’AnnonciationupariskomXVIarondismanu.(Prim.prev.)

42 Pierre Moscovici, francuski političar, član Socijalističke partije iministarfinansijaufrancuskojvladiod2012.do2014.godine.(prim.prev).

43Engl.:Jebešnezavisnost.(Prim.prev.)

44SkrajaXVIIIveka,izdobaFrancuskeburžoaskerevolucije.(Prim.prev.)

45Tuniskarakijaodsmokava.(Prim.prev.)

46Thalys,brzivozkojisaobraćanarelacijiPariz-Brisel.(Prim.prev.)