1

Metode i tehnike unapreenja procesa rada

1. Opte informacije o leajevimaLeajevi su oslonci za osovinice, osovina i vratila. Njihova glavna podela se odnosi na konstrukciju i to na:

Leajevi sa kotrljanjem rukavca (kotrljajui leajevi) kod ovih vrsta leajeva rukavac nije u neposrednom dodiru sa leajem, poto se izmeu nepokretnog i pokretnog dela leaja nalazi niz kotrljajnih tela, loptica, valjaka ili iglica, pa se pri obrtanju uglavnom pojavljuje otpor kotrljanja. Leajevi sa klizanjem rukavca (klizni leajevi) kod ovih leajeva rukavac je u neposrednom dodiru sa posteljicom leaja i pri njegovom obrtanju pojavljuje se otpor klizanju. [1]Osnovna funkcija leajeva je noenje pominih delova konstrukcija, prvenstveno vratila i osovina. Oni dre vratila i osovine u odreenom poloaju, omoguavaju njihovo okretanje zatim prenoenje sile na kuite i postolje. Leajevi se podmazuju da bi se gubici trenja, kao i zagrevanje to vie smanjili. Trenje je otpor koji se javlja izmeu povrina naleganja dva tela i suprostavlja se mousobnom gibanju: klizanjem, kotrljanjem i valjanjem (trenje gibanja) i onemoguuje gibanje (trenje mirovanja). Prema nainu gibanja postoje sledee vrste trenja:

trenje klizanja kada povrine naleganja klize jedna po drugoj (klizni leaj) i trenje kotrljanja i trenja valjanja kada se dva elastina tela kotrljaju ili valjaju jedan po drugom (valjni leaj).

Prema mogunosti prenoenja spoljnog optereenja leaji mogu biti radijalni, aksijalni i radioaksijalni. Prstenasti leaji su pogodni prvenstveno za prenoenje radijalnih optereenja, a kolutni za prenoenje aksijalnih optereenja.

U zavisnosti od oblika kotrljajnih tela u njima, leaji mogu biti kuglini ili valjani. Valjani leaji mogu biti sa cilindranim valjcima, sa konusnim valjcima, iglicama i bavicama.

Osnovna karakteristika kotrljajnih leaja su dinamina i statika mo noenja ili nosivost leaja.

Vana karakteristika leajeva je u mogunosti prilagoavanja prstenova odnosno kolutova leaja meusobnim poloajem vratila i oslonca. Merilo za ovu karakteristiku je najvei dozovljeni ugao koji meusobno mogu zaklapati ose prstenova, odnosno kolutova, pri kojem ne dolazi do znatnijeg smanjenja nosivosti ili veka leaja.

Znaajna karakteristika leaja je i unutranji zazor. Radijalni zazor u leaju je ukupno mogue pomeranje jednog prstena u odnosu na drugi u pravcu normalnom na osu leaja, a aksijalni u aksijalnom pravcu. Prema podeljivosti zazora razlikuju sedve grupe leajeva. U prvu grupu spadaju leajevi kod kojih se zazor ne moe podeavati, a u drugoj se leaji kod kojih se zazor moe podeavati u odreenim granicama. U drugu grupu spadaju svi kolutni leaji i prstenasti leaji. Kod prstenastih leaja sa podeljivim zazorom spoljanji prsten je odvojiv, to omoguava da se prilikom ugradnje zazor podeava.

Da bi se ocenila pogodnost leaja za prenoenje radialnih i aksijalnih optereenja, mogunost primene za odreeni broj obrtaja i ugao nagiba osovine ili vratila () ostvaruje se uz pomo pokazatelja osobina osnovnih tipova leaja. [2]1.1 Otkazi leaja i njihovi uzroniciIspravnost i pouzdanost rada maina i ureaja je u funkciji ispavnosti pokretnih delova, od kojih su leaji svakako najvaniji elementi. Zbog toga, oteenja otkazi ovih vitalnih elemenata mogu da prouzrokuju znatne materijalne gubitke, pa i zakonsku odgovornost. To je i razlog da su istraivanja otkaza leaja mnogobrojna.

Po pravilu cena leaja relativno je mala, svako oteenje kojim se smanjuje funkcionalna ispravnost sistema ili nastaje otkaz, moe izazvati velike indirektne trokove.

Leaj se smatra da je neispravan kao posledica nekog oteenja:

kada postane potpuno nefunkcionalan (stanje u otkazu),

kada je jo funkcionalan, ali nije sposoban da namenjenu funkciju obavi zadovoljavajue u svim uslovima rada i kada ga ozbiljno oteenje uini nepouzdanim za kontinualnu upotrebu, to zahteva

njegovo ukljanjanje iz upotrebe, bilo radi opravke ili zamene.

Osnovni uzronici koji dovode do oteenja i otkaza leaja ukljuuju mnoge aspekte konstruisanja, izbora materijala, nesavrenosti materijala, proizvodnje i procesa obrade, sklapanja, kontrole, ispitivanja, skladitenja, transporta, odravanja, nepredvidjenog izlaganja preoptereenju, direktnom mehanikom ili hemijskom oteenju u toku rada . Veoma esto vie uzronika doprinosi otkazu kliznog leaja. Uestalnost pojedinih uzronika data su u Tabeli 1.

Uzronici otkazaUestalnost %

Greke proizvodnje:

Neadekvatan proraun

Greke u materijalu

Nepravilnost u proizvodnji i montai23.4

9.1

3.6

10.7

Greke u eksploataciji39.1

Habanje tokom dugotrajnog rada30.7

Ostalo7.0

Otkazi i oteenja izazvana navedenim grupama uzronika manifestuju se najee kao habanje, lom i plastina deformacija materijala. To su istovremeno i osnovni vidovi otkaza, koji se mogu podeliti, u odnosu na svojstva materijala, u dve kategorije. Jedna koja je povezana i zavisna prevashodno od vrstoe materijala i druga koja je funkcija tribolokih procesa na spregnutim povrinama leaj - rukavac. Lom i plastina deformacija su oteenja u funkciji vrstoe, dok je habanje sa svim svojim manifestacijama vezano za triboloke procese. Postoji opta saglasnost da je habanje najea pojavna manifestacija otkaza kod leaja. Najprisutnija habanja su abrazivno i adhezivno habanje, zatim habanje usled povrinskog zamora dok su ostale vrste habanja manje zastupljena.

2. Dijagram uzroci posledica (Ishikawa dijagram)

Dijagram UZROCI POSLEDICA je rezultat opte analizte uticaja (uzroka) koji uslovljavaju odreeni ISHOD posmatrane pojave (procesa rada). U naporima usmerenim ka povienju kvaliteta proizvoda i procesa rada preduzea i uslunih organizacija, predmetna metoda ima iroko podruje primene u postupcima obezbeenja kvaliteta procesa rada, u pogledu:

identifikovanje svih stvarnih uzroka pojave odreenog stanja (ishoda) rezultata procesa rada preduzea ili uslune organizacije,

utvrivanje i analiza uzrono posledinih veza u tokovima materijala, energije i informacije

ime se obezbeuju podloge za efikasno reavanje problema ako se kao posledica posmatra stanje ishod procesa rada izvan granica dozvoljenih odstupanja postavljene funkcije cilja.Dijagram uzroci posledica ili Ishikawa dijagram je rezultat opte analize uticaja (uzroka) koji uslovljavaju odreeni ishod posmatrane pojave (procesa rada). Iikava metoda predstavlja metodu za detaljnu analizu odnosa izmeu odreenog stanja posmatranog sistema (posledice) i uticajnih veliina koje uslovljavaju pojavu datog stanja (uzroka). Pri datom se, u analizama vezanim za poboljanja kvaliteta proizvoda i procesa rada preduzea i uslunih organizacija, pod pojmom:

Posledica podrazumeva odreeni ishod procesa rada u posmatranom preseku sistema, u odreenom vremenu i uslovima, kako su ishodi rezultat uticaja vezanih za dejstvo okoline i poremeaja u procesima rada, jasno je da su to veliine sluajnog karaktera i mogu se svrstati u dve osnovne kategorije u i izvan granica dozvoljenih odstupanja postavljene funkcije cilja, Uzroci podrazumeva skup uslova okoline i poremeaja u procesima rada sistema koji rezultiraju u odreenom stanju ishod procesa rada; sa stanovita ostvarenja projektovanih stanja efekata, to su veliine poremeenog karaktera.Ishikava dijagram predstavlja skup uzroka sa jedne i posledica sa druge strane ureenih na principima:

selekcije izdvajanje stvarnih uzroka odreenog ishoda procesa rada jedne posledice, razvrstavanje grupisanje selektovanih uzroka prema karakteru, znaaju i nainu dejstva i logikog povezivanja posmatrane posledice i izdvojenih uzroka. Uobiajeno je da se metoda UZROCI POSLEDICA izvodi kroz sledee korake:1. definisanje problema,2. identifikacija uzroka,3. izbor osnovne strukture,4. razrada dijagrama,5. postupak irenja (grananja) i6. analiza. [3]2.1 Postupak primene Ishikawe dijagrama

Korak 1: Definisanje problema

Dijagram UZROCI POSLEDICA se koristi za sluaj da se za posledicu definie odreeni problem. Tada je potrebno identifikovati uzroke pojave odreenog problema kao posledice.

Posledica (problem ili efekat) se mora definisati na osnovu objektivnih podataka u potupno jasnom obliku.

Predstavljanje date posledice vri se grafiki uobiajni simbol je pravouganik u desnom delu crtea, ostavljajui sa leve strane budueg dijagrama prostor na unoenje uzroka (Slika 1).

Shodno navedenoj funkciji leajeva kod maina trebaju se preduzeti odreene mera kako bi se identifikovali uzroci pojave otkaza kako deliminog tako i potpunog. Na taj nain stvara se osnova za dalje delovanje i utvrivanje kljunih uzroka problema otkaza leajeva, to obezbeuje dalje delovanje na prevazilaenju ovog probleme kroz reenje prepoznatih problema koji dovode do otkaza.

Korak 2: Identifikacija uzrokaPostupak identifikacije uzroka koji dovode do unapred definisanog problema sastoji se u:

oblikovanje pregleda svih moguih uzroka problema koji se analizira;

klasifikaciji uzroka prema karakteru, nainu dejstva i slinim obelejima.

U datoj fazi se skup svih uzoraka razvrstava na osnovne grupe i svaki pojedinani uzrok locira u odreenu grupu, pri emu broj grupa nije ogranien, ali postoje preporuke koje se, pre svega, odnose na preglednost dijagrama i efikasnost metode.Vanost leaja kao sastavog dela maina zahteva da se uloi odreeni napor da se identifikuju svi uzroci koji dovode do potpunog ili deliminog otkaza leaja to predstavlja osnovu za reenje ovog problema. Na osnovu sprovedene analize utvreni su sledei uzroci:

leajevi su istroeni ili previe pritegnuti,

iskrivljenost vratila,

prevelika ili premala koliina sredstava za podmazivanje,

neodgovarajua viskoznost,

pojava neistoa u mazivu,

loa ugradnja,

pohabanost usled starosti,

loe zaptivanje,

neadekvatan proraun,

neadekvatan materijal,

neodgovarajua mehanika svojstva,

tanost dimenzija,

kvalitet povrine,

visoka temperatura,

neadekvatno preiavanje i praina.Korak 3: Izbor osnovne strukture

Na osnovu prethodne izvedene klasifikacije uzroka odreena je osnovna struktura dijagrama sa osnovnim granama koje predstavljaju uticajne faktore, dok se na vrhu dijagrama kao posledica nalazi identifikovani problem otkaza leaja (Slika 3).

Slika 4: Osnovna struktura dijagrama

UZROCI - POSLEDICA

Korak 4: Razrada dijagramaZa izabranu strukturu dijagrama potrebno je linijamaosnovnih grupa uzroka dodati uzroke koji su predhodno locirani u datu grupu. Dodavanje se izvodi povlaenjem veza svakog uzroka na liniju osnovne grupe uzroka (Slika 5).Potrebno je podeavanje osnovne strukture dijagrama u sluaju pojave koncentracije uzroka na jednoj ili dve grane osnovnih grupa uzroka. Takoe se ve stie osnovni uvid u dejstvo pojedinih uzroka, potrebu njihove alokacije ili eliminacije u sluajevima nepotrebnih veza.

Potrebno je potovati sledee principe:

1. uravnoteenja strukture i

2. neophodnog minimuma uzroka odnosno uzrono posledinih veza.

5. Postupak irenja (grananja)

Uzroci identifikovani i razvrstani u grupe ne moraju i najee nisu nezavisni. esta je pojava da su dva ili vie uzroka takoe u uzrono posledinoj vezi. Pri datom predmetne veze mogu biti rednog ili paralelnog karaktera.

Postupak irenja se izvodi od ve povezanog uzroka, u vie faza bez ogranienja, sve dok se ne iscrpi pregled svih identifikovanih uzroka.

6. Analiza

Kako se unoenjem u dijagram na odreenom nivou iscrpe svi identifikovani uzroci i proveri loginost svake od grana, pristupa se analizi koja se izvodi u dva pravca:

Identifikacija najverovatnijih (3-5) uzroka problema koji se analizira i njihovo oznaavanje u dijagramu. Najverovatnije uzroke treba traiti na liniji: uzroci najvieg nivoa uzroci niih nivoa. Dati postupak, pored usmeravanja na osnovne uzroke problema, omoguava, u odreenim sluajevima, izlaenje linije kritinih uzroka, to je svakako jedan od znaajnijih rezultata predmetne metode.

Dijagram UZROCI POSLEDICA posmatran zasebno nije dovoljan za reavanje problema - on samo upuuje na njihove osnovne uzroke i uzrono posledine veze.

Sprovoenjem Ishikawa metode identifikovani su svi uticajni faktori koji mogu usloviti otkaz leaja. Navedeni uzroci mogu dovesti do potpunog ili deliminog leaja i maina. Kategorizacija uticajnih faktora izvrena je prema otkazima ili problemima koji se mogu desiti, tako da se postoje i adekvatna reenja kako bi se ovo izbeglo.

Prilikom izrade Ishikawa metode jasno su pokazane meusobne veze, odnosno uzrono posledine veze koje u velikoj meri mogu pomoi prilikom reenja problema otkaza leaja. Kao to je prikazano na Ishikawa dijagramu izdvojeno je etiri osnovnih grupa uzroka, ali je i jasno da svaka od ovih grupa uzroka nema isti uticaj na deavanje otkaza leaja. Zapravo otkazi ee nastaju jer su i vie u procesu rada pa samim tim i podloniji su otkazima. Najee otkazi koji nastaju su usled greaka u eksploataciji i kod podmazivanja.

3. FMEA Analiza naina i efekata otkaza

Metoda je razvijena za potrebe projektovanja sistema ali uspeno se primenjuje pri:

izradi programa za obezbeenje kvaliteta,

analizama pouzdanosti, pogodnosti za odravanje i raspoloivost sistema,

ispitivanje sistema,

planiranju aktivnosti odravanja i

analizama sisgurnosti sistema.

Plan sprovoenja FMEA metode uslovljava postojenje sledeih osnovnih informacija:

definisan cilj I namenu analize,

strukturu, konfiguraciju sistema,

funcionalne zavisnosti i vremenska definisanost procesa rada,

zahtevi koordinacije rada i veze, difinisane programske zahteve,

definisane FMEA zadatke i

definisan racionalni zahtev za odreivanje nivoa analize u definisan FMEA radni list.

Informacije neophodne za primenu FMEA analize u fazi eksploatacije sistema, gotovo po pravilu, su nepotpune. Iako dubina analize zavisi od znaaja pojedinih sistema i njihovih sastavnih delova, za proizvodni process, veoma esto je njena implementacija uslovljena inenjerskom procesnom i iskustvom u radu sa FMEA metodom. Meutim, nakom sprovedene FMEA analize, sa prvim njenim rezultatima, utvruje se pravac razvoja FMEA koji obezbeuje identifikaciju slabih mesta sistema. [3]

RPN predstavlja proizvod dve ocena RPN = verovatnoa x posledica

Uestalnost otkazivanja je podatak koji proizilazi iz prirode uzroka otkazivanja. Za ovaj deo posla je zaduen strnjak za pouzdanost i on odreuje koeficijente i RPN, na osnovu njegove procene usmerava se dalja analiza i odreuju mere unapreenja elemenata koji su prepoznati kao najznaajniji uticaji na analizirani proizvod / proces.

Utvrivanjem vrednosti parametara na osnovu kojih se dobija vrednosti RPN identifikuju se najznaajniji uzroci odnosno rizici ije je vrednost RPN najvea. Na ovaj nain se izdvajaju najznaajniji rizici, koji se dodatno analiziraju i na osnovu te analize se utvruju mogua reenja za njihovo prevazilaenje ili umanjenje njihovog uticaja na posmatrani problem. RPN vrednost je osnova koja slui za odreivanje vanosti kljunih faktora za pojavu analiziranog problema otkaza leaja. U tabeli 2 su prikazani efekti i uzroci sa svojom verovatnoom pojavljivanja posledicom. Na osnovu toga je izraunat RPN.Analiza efekata i ocene otkaza

FMEA proces

Mesto nastanka greakaMogui uticajiMogui efektiPosledicaMogui uzrociVerovatnoaRPN

Greke u proizvodnjiTanost dimenzijaNemogunost korienja leaja3Oteenost vratila412

Kvalitet povrineNemogunost korienja leaja3Oteenost vratila412

Greke u eksploatacijiPohabanost usled starostiNemogunost korienja leaja4Oteenost rotora520

Velika brzinaVee optereenje leaja3Oteenost i pregrevanje leaja412

PrainaPoveanje zazora leaja2Oteenje kouljice leaja612

Visoka temperaturaZamor materijala2Oteenje leaja510

Iskrivljenost vratilaUdarna uptereenja leaja3Oteenje leaja515

Necentrirano vratilo pumpe i elektromotoraUdarna uptereenja leaja4Oteenje leaja416

Loa ugradnjaIskrivljenost leaja2Oteenje leaja510

Loe zaptivanjePoveanje zazora i pohabanosti leaja2Oteenje kouljice leaja510

Neodgovarajui proraunSmanjen rad vek2Oteenje leaja48

Greke u podmazivanjuNeodgovarajua viskoznostSlabo hlaenje i podmazivanje2Oteenje leaja714

Prevelika ili premala koliina sredstava za podmazivanjePoveanje temperature u leaju3Oteenje leaja721

Greke u materijaluNeodgovarajua mehanika svojstvaPregrevanje leaja (klizni leaji)3Oteenje leaja412

Neodgovarajui materijalPregrevanje materijala (klizni leaji)3Oteenje leaja412

4. FTA analiza stabla otkaza

Jedna od najpogodnijih metoda za analizu otkaza je analiza stabla otkaza (FTA-Fault Tree Analysis). To je deduktivna metoda koja se esto primenjuje u dijagnostici s obzirom da omoguuje predvianje najverovatnijih uzroka otkaza sistema. Neeljeni efekti (vrni dogaaji), odreuju se induktivnim metodama. Cilj konstruisanja stabla otkaza je modeliranje uslova koji rezultuju pojavu vrnog, neeljenog otkaza. To znai da se ova procedura koristi za analizu potencijalnih defekata i njihovih uzronika.

Analiza poinje kvalitativnim definisanjem neeljenog dogaaja, a zatim se dedukcijom, prolazei kroz konfiguraciju sistema, pronalaze otkazi elemenata sistema i proceduralne greke koje mogu dovesti do neeljenog dogaaja.

Metodologija analize stabla otkaza obuhvata, slika 4:

odreivanje vrnog dogaaja,

upoznavanje naina rada sistema koji se analizira,

konstrukciju stabla otkaza,

usvajanje stabla otkaza,

ocenu stabla otkaza i

obezbeenje preporuka i alternativa za donoenje odluka

Odreivanje vrnog dogaaja - kada se analiza otkaza vri sa ciljem odreivanja kritinosti delova sistema, za vrni dogaaj se bira otkaz sistema, pri emu se isti mora u potpunosti definisati, da bi se dogaaji koji dovode do vrnog stanja mogli jasno prepoznati. Upoznavanje naina rada sistema koji se analizira. Logika i kompletna analiza, kojom se povezuju svi potrebni i dovoljni uslovi za realizaciju vrnog dogaaja, moe se izvriti samo ukoliko se upozna nain rada sistema, elemenata sistema, kao i meusobnih odnosa i veza. Osnovne informacije se mogu dobiti iz: tehnikih crtea, ema, dijagrama, prirunika za rukovanje, odravanje i podmazivanje. Pored toga, kao podaci iz procesa, koriste se izvetaji o podmazivanju i karte otkaza tehnolokih sistema.

Konstrukcija stabla otkaza vri pomou standardizovanih simbola dogaaja i prenosa, prikazanih na slici 6.

Usvajanje stabla otkaza - nakon zavretka konstrukcije stabla otkaza, pristupa se proveri tanosti i kompletnosti stabla, sa ciljem utvrivanja propusta i/ili eventualnih greaka s obzirom da mora biti zadovoljena: namena stabla, funkcionalna uslovljenost i logika realizacije vrnog dogaaja, to pretpostavlja da dogaaji na ulazu u logike kapije moraju biti potrebni i dovoljni.

Ocena stabla otkaza. Posle usvajanja, vri se kvalitativna i kvantitativna analiza stabla otkaza. Kvalitativna ocena predstavlja odreivanje minimalnog preseka skupa dogaaja, koji uslovljava pojavu vrnog dogaaja. Kvantitativnoj oceni stabala otkaza prethodi odreivanje ili procena srednjeg vremena do pojave otkaza i srednjeg vremena trajanja otkaza, a nakon ove procene, simuliraju se otkazi, odgovarajuim statistikim postupkom, sa ciljem odreivanja verovatnoe pojave neeljenog dogaaja, obuhvatajui pri tome sve mogue puteve u stablu otkaza.Odreivanje vrnog dogaaja - Vrni dogaaj zavisno od analiziranog sistema moe biti opti ili specifian, a to zavisi od elemenata koji se analiziraju, odnosno da li se analizira kompletan sistem ili samo njegov deo. Veoma je bitno za kompletnu analizu da izbor vrnog dogaaja bude kvalitetno sproveden, jer od toga zavisi i rezultat analize. Tako da se ovom koraku posveuje posebna panja i nakon izbora vrnog dogaaja mogue je sprovesti naredne korake analize.

U primeru koi se analizira vrni dogaaj jeste otkaz leajava. U ranijem tekstu se definisani svi problemi koji mogu nastati na leajevima i na osnovu kojih moe biti ugroeno funkcionisanje maina. Ne deluju svi uzornici podjednako, neki dovode do potpunog prestanka rada maina, oteenosti samo nekih drugih delova, otkaza leaja ili smanjenja njegove funkcije.

Neophodno je sprovesti analizu svih uzroka leaja i na osnovu njihovog uticaja odrediti i mere za prevazilaenje problema. Nakon primene odreenih mera za prevazilaenje problema neophodno je vriti redovne kontrole to i jeste sutina delovanja, kako bi se na vreme prepoznali mogui problemi u radu i kako bi se proaktivnim delovanjem mogla spreiti vea oteenja.

Upoznavanje naina rada sistema - Leaj je jedan od sastavnih delova velikog broja maina i kao takav moe da utie na ostale delove ukoliko se oteti. Njegovo oteenje moe da utie na oteenje.

Konstrukcija stabla otkaza - Fomiranje stabla otkaza (Slika 6) vri se pomoi simbola za dogaaje, ligike kapije i prenose. Za dogaaje se koristi veliki broj razliitih simbola, koji pokazuju da li se radi o sloenim ili o bazinim inicirajuim dogaajima. Za sloene dogaaje koristi se pravougaonik. Od simbola za bazine dogaaje najee se koristi krug, koji oznaava stanje elemenata sistema uslovljeno njegovim karakteristikama i romb koji oznaava nerazvijeni dogaaj. Broj simbola u obliku romba u stablu otkaza pokazuje dubinu sprovedene analize. Logiki simboli u stablu otkaza oznaavaju meusobnu uslovljenost i povezanost dogaaja nieg i vieg nivoa. Tako na primer, ILI logika kapija proizvodi izlaz ako se desi jedan ili vie ulaznih dogaaja. Za razliku od nje, I kapija proizvodi izlaz samo ako se dese svi ulazni dogaaji. Simboli za prenos omoguavaju formiranje sloenih stabla otkaza u vidu matinog stabla i odreenog broja podstabla.

Usvajanje stabla otkaza - Da bi se stablo otkaza usvojilo potrebno je izvriti kontrolu kompletnosti dijagrama tj. treba se proveriti da li su neki uzoroci izostavljeni, da li postoje greke i propusti u izradi stabla i sve je to neophodno reoto kako bi se obezbedilo prihvanje stabla. Problem koji je ovde analiziran nije komplekstan tako da su postoji mala ansa za greke i propuste. Vanost ovog koraka pokazuje se u kasnijim fazama pripreme reenja za identifikovani problem jer ukoliko neki od uticajnih faktora bude izostavljen moe dovesti do otkaza i odreene posledice koja nastaje sa njim. Zbog toga je potrebno detaljno izvriti kontrolu celokupnog stabla otkaza i na osnovu dobijenih rezultata preduzeti odreene akcije.

Obezbeenje preporuka za donoenje odluka o potrebnim korektivnim merama - Sprovoenjem FTA analize prikazane u dijagramu uzrono posledine veze i na osnovu toga se mogu preuzeti akcije na odreenu meru na prevazilaenju identifikovanih problema. Na dijagramu su prikazani uzroci koji dovode do problema otkaza leaja kod centrifugalnih pumpi. Izmeu faktora postoji meuzavisnost pa reenje jednog problema podrazumeva reenje i nekog drugog. FTA metodu je dobro koristiti u kombinaciji sa nekom drugom metodom kako bi se olakao proces identifikacije najznaajnijih faktora. Samim utvrivanjem mera za reenje problema samo se zapoinje ovaj proces, pa je u toku njego potrebno u odreenim vremenskim intervalima ili po potrebi vriti kontrole kako bi se odredilo da li primenjena reenja pruaju rezultate jer ukoliko ne doprinose neophodno je izvriti naknadnu analizu i nakon toga preuzeti nove mere za reavanje problema.

5. Dijagram stabla

Podruje primene dijagrama stagla je identian sa podrujem primene dijagrama slinosti i dijagramu meusobnih veza. Sluajevi kada se dijagram stable koristi su obino oni kod kojih je potrebno analizirati odreeni problem iz mnotva ideja, miljenja i uzroka, koji mogu imati uticaja na njegovo reavanje, generisati odgovarajuu strategiju za reavanje postavljenog cilja ili problema. Koristi se u sluajevima kada je potrebno razmotriti problem koji je sloen do te mere da nije mogue odmah sagledati sve puteve za njegovo reenje. Podruje priomene je veoma iroko, a osnovne prednosti koje nudi primena ove metode su:

omoguava definisanje strategije za reavanje odreenog problema odnosno postavljanje sistemskog prilaza koji e spreiti da neki od kljunih faktora budu izostavljeni u reavanju problema,

postie postizanje zajednikog miljenja o analiziranom problemu meu lnovima grupe i

veoma je ubedljiv poto jasno prikazuje strategije za reavanje problema.

6. Mere unapreenja

Metoda udarnog implusa (SPM metoda) - Pravovremeno utvreno pogoranje stanja leaja obezbeduje dovoljno vremena za planiranje i sprovoenje aktivnosti u cilju spreavanja iznenadne pojave otkaza. U cilju pravovremenog otkrivanja predstojeeg otkaza neophodno je sprovoditi dijagnostiku stanja leajeva u toku rada. Zbog znaaja leajeva, razvijeno je vie metoda za dijagnostiku njihovog stanja. Jedna od najee korienih metoda za dijagnostiku leajeva je metoda udarnog impulsa. Metoda udarnog impulsa ili SPM-metoda (SShock, P-Pulse, M-Measurement) je uglavnom namenjena za preventivno odravanje leajeva. Merenjem pomou ove metode dobijamo indirektnu meru brzine udara, tj. razlike u brzini izmeu dva tela u momentu sudara. Na mestu sudara stvara se u oba tela neposredno jedan mehaniki talas pritiska, tzv. udarni impuls. Maksimalnu vrednost udarnog impulsa odreuje brzina udara. Tako je obezbeeno da se udarni impulsi iz leaja, koji se javljaju na viim frekvencijama, mogu lako detektovati jo u prvoj fazi razvoja otkaza leaja, koja se uglavnom odnosi na manji sloj maziva ili poveanu hrapavost povrina. Korektivne aktivnosti odravanja u ovoj fazi su od presudnog znaaja za duinu veka leaja i uglavnom se odnose na obezbeenje potrebnog sloja maziva u datim uslovima.

Udarni impulsi se stvaraju u leaju kao rezultat kotrljanja elemenata leaja po svojoj stazi (prstenu) u prisustvu realne hrapavosti njihovih povrina. Sloj maziva samo umanjuje ali ne eliminie potpuno pojavu udarnih impulsa, to omoguava da se metoda koristi u toku celog veka leaja.

Intenzitet i oblik signala udarnog impulsa je u direktnoj vezi sa debljinom sloja maziva izmeu kotrljajuih elemenata i prstenova leaja i mehanikog stanja njihovih povrina. Razvoj oteenja leaja e biti postepen, a neko znaajnije poveanje intenziteta udarnog impulsa e biti nagovetaj oteenja leaja.

Metoda se zasniva na principu merenja amplitude mehanike smetnje, koja se utvruje kada je u leaju prisutno oteenje. Kada je smetnja uzrokovana oteenom povrinom leaja, prouzrokovanom bukom dolazi do rezonance pri emu se dobija signal koji zavisi od vibracija. [4] Podmazivanje i zaptivanje - Zadatak podmazivanja je da smanji habanje dodirnih povrina na mestu kontakta kotrljajnih tela sa ostalim delovima leaja , odnosno da trenje i habanje bude neznatno.Pored ove primarne funkcije podmazivanje ima i ulogu zatite radnih povrina od korozije, smanjenje buke, odvoenje toplote kao i eventualna zatita od prodora neistoe. Kao sredstva za podmazivanje leaja koriste se tehnike masti,ulja, a u specijalnim sluajevima i vrsta maziva. Optereenj , uestalost obrtanja i radn Podmazivanje leaja uljima primenjuje se kod visokih i srednjih uestanosti obrtanja, za velika optereenja, kod radnih temperatura gde ne mogu da se koriste masti ili kod zahteva za hlaenjem u toku rada. U mnogim sluajevima izbor ulja za podmazivanje leaja uslovljen je ostalim delovima u sklopu, jer se vrlo esto pored leaja istovremeno podmazuju i drugi delovi.a temperatura leaja igraju odluujuu ulogu pri izboru naina i sredstva za podmazivanje leaja. Nedostatak maziva u leaju znaajno utie na porast temeprature. Redovnim podmazivanjem i pregledom leaja suzbija se mogunost neprikladnog podmazivanja. Redovnim dijagnostikim ispitivanjima ( na primer vibracijska dijagnostika, IC termografija i slino) mora se kontrolisati stanje leajeva. Propisana dijagnostiki kontrolna ispitivanja definisana su uputstvima proizvoaa.Zadatak zaptivanja je da sprei isticanje maziva iz leaja i prodor spoljanje neistoe u leaj ili prostor gde se on nalazi. Izbor naina zaptivanja vri se prema radnim uslovima (prisustvo neistoe ili vlage), zahtevanom radnom veku leaja, vrsti maziva i nainu podmazivanja i uestanosti obratanja leaja.

Oteni leaji se danas otkrivaju savremenim metodama koje koriste istrumente za merenje vibracija i udara (vibration meter i schock pulse meter). Ovi istrumenti mere pojavu udara i vibracije koje se pojavljaju u leaju i na osnovu toga i preporuka proizvoaa leaja, ocenjuju stanje leaja. Ovakvom ocenom stanja, mogue je leaj upotrebljavati optimalno dugo, a da se pri tome ne ugrozi funkcionalnost sklopa u kojem se leaj nalazi.

7. Literatura

1. Mainski elementi, Duan J. Vitas, Milan D. Trbojevi, Beograd, 1975. godina

2. Mainski elementi 2. Spasoje Drapi, 2005. godina, Beograd3. Metode i tehnike unapreenja kvaliteta procesa rada, Vojislav Vulanovi, Dragutin Stanivukovi, Bato Kamberovi, Nikola Radakovi, Vladan Radlovaki, Miodrag ilobad, 2003., FTN Novi Sad4. Poboljanje kvaliteta dijagnostike asinhronog motora primenom metode udarnog implusa, Zoran Marjanovi, Kragujevac, 2007. godina)Tabela 1: Uzronici i uestalnost otkaza

Posledica:

Otkaz leaja

Linija dejstva uzroka

Problem (posledica)

Slika 3: Definisanje problema - posledice

Posledica: Otkaz leaja

Greke materijala

Greke u podmazivanju

Greke u eksploataciji

Greke u proizvodnji

Greke u proizvodnji

Greke u eksploataciji

Neadekvatan materijal

Neadgovarajua mehanika svojstva

Prevelika ili premala koliina sredstava za podmazivanje

Greke materijala

Neodgovarajua viskoznost

Iskrivljenost vratila

Visoka temperatura

Kvalitet povrine

Tanost dimenzija

Posledica: Otkaz leaja

Greke u podmazivanju

Slika 5: Dijagram UZROCI - POSLEDICA

Pohabanost usled starosti

Loa ugradnja

Velika brzina

Loe zaptivanje

Praina

Neodgovarajui proraun

Greke u materijalu

Greke u podmazivanju

Greke u eksploataciji

Greke u proizvodnji

ILI

ILI

ILI

ILI

3..2

.1

3.1.1

.1

2.2

.1

2.1.1

.1

1.2

.1

1.1.1

.1

Neodgovarajua mehanika svojstva

Neadekvatan materijal

Koliina sredstava za podmazivanje

Praina

Kvalitet povrine

Tanost dimenzija

4..8

.1

4..6

.1

4..4

.1

4..3

.1

4.1.1

.1

Praina

Isrivljenost vratila

Neodgovarajui proraun

Pohabanost usled starosti

Greke materijala

Velika brzina

Visoka temperatura

Loe zaptivanje

Loa ugradnja

4..7

.1

4..5

.1

Neadgovarajua mehanika svojstva

4.2.1

.1

Slika 6: FTA analiza za otkaz leaja

Greke u podmazivanju

Neodgovarajua viskoznost

Neodgovarajui proraun

Prevelika ili premala koliina sredstava za podmazivanje

Neadekvatan materijal

Loe zaptivanje

Otkaz leaja

Loa ugradnja

Iskrivljenost vratila

Visoka temperatura

Greke u eksploataciji

Praina

Velika brzina

Pohabanost usled starosti

Kvalitet povrine

Greke u proizvodnji

Tanost dimenzija

Strana 22