...Meteoroloxka opservatorijaNovi Sad

30. novembar 2007.

.

• Istorija meteoroloxkih merenja u gradu

• Klimatske karakteristike Novog Sada

• Svakodnevni produkti

• Raspodela padavina nad Vojvodinom

• Urbana klima Novog Sada

• Trenutni projekti

1

1 Istorijat meteoroloxkih merenja u Novom SaduIstorijat merenja meteoroloxkih podataka na podruqju Novog Sada je dug i neo-

biqan, sa stanovixta istorije priliqno zanimljiv, sa stanovixta meteorologije priliqnonepopularan, ali je veoma suptilno pratio i osetio kako su se na ovim prostorimatokom proxlog veka menjali ”vlast i psovka”.

U dosijeu Meteroloxke opservatorije na Petrovaradinskoj tvr�avi ostao je tragda su prve zabelexke o vetru, oblaqnosti i pritisku u Novom Sadu prikupljane izme�umaja i septembra 1860-e godine. Qetrnaest godina kasnije, 1874-e godine mere se os-novni meteoroloxki parametri: temperatura, relativna vla�nost, pritisak, oblaq-nost i padavine. Merenja su vrxena kontinuirano od 1875. do 1886. godine, ponovo suobnovljena 1894. godine, da bi poqetkom veka, zajedno sa monarhijom, polako propadala...

Posle I svetskog rata rad meteoroloxke stanice na Petrovardinskoj tvr�avi os-novala je Meteoroloxka sekcija pri Ministarstvu vojske i mornarice Kraljevine Ju-goslavije 30.10.1923. godine. Tih godina, u gradu poqinju sa radom jox dve stanice:jedna na lokaciji Jodnog kupatila (1925-1931) i u Gradinarskoj xkoli (1925-1926).Pred rat, 1940-te, merenja se sa Petrovaradinske tvr�ave sele na aerodrom ( danaxnjeavijatiqarsko naselje), gde iako veoma nesistematska, opstaju sve do 1951. godine. Uisto vreme metoroloxka slu�ba Ma�arske, obnavlja rad stanice na Petrovradinskojtvr�avi, od aprila 1942. do avgusta 1944.godine.

Na lokaciji Rimskih Xanqeva, gde se i danas nalazi GMS RHMZ-a, Meteoroloxkaslu�ba FNRJ pokrenula je rad sinoptiqke stanice 01.01.1948-e godine. Od marta 1947-e do kraja 1948-e ova slu�ba odr�ava i rad stanice na Petrovaradinskoj tvr�avi,me�utim 31.03.1955-e u okviru Meteoroloxke opservatorije RHMZ srbije, GMS se selina Petrovaradinsku tvr�avu, dok se na Rimskim Xanqevima merenja vrxe po speci-jalnom programu agrometeorloxke stanice u okviru Instituta za ratarstvo i kate-dre za meteorologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Marta 1978 godine,GMS se ponovo vra�a na Rimske Xanqeve, a od leta 1992-e godine na Petrovaradin-skoj tvr�avi je, u okviru Pokrajinskog hidrometeoroloxkog zavoda, stanica radila poklimatoloxkom programu.

Da bi za potrebe meteorologa ova istorija bila xto preglednija prikaza�emo jejox jednom kratko:

RIMSKI XANQEVI (ϕ = 45o20′, λ = 19o51′,Hs = 86m)Period: Program rada:

. 01.01.1948 do 31.03.1955 GMS i OMS

. 01.04.1955 do 28.02.1978 OMS i AMS po posebnom programu

. Poljoprivrednog fakulteta

. 01.03.1978 do danas GMS i OMS i AMSPETROVARDINSKA TVR�AVA (ϕ = 45o15′, λ = 19o52′,Hs = 132m)Period: Program rada:

. 01.10.1923 do 31.12.1939. Sinoptiqka (bez svih termina)

. 01.01.1940 do 31.05.1942. Prekid

. 01.06.1942 do 31.08.1944. Podaci ne pripadaju RHMZ-u

. 01.09.1944 do 28.02.1947. Prekid

. 01.03.1947 do 31.12.1948. OMS

. 01.01.1949 do 31.03.1955. Prekid

. 01.04.1955 do 28.02.1978. GMS i OMS

. 01.03.1978 do 01.08.1992. OMSGMS- Glavna, OMS- Obiqna meteoroloxka, AMS- Agrometeoroloxka stanica.

2

2 KLIMATSKE KARKTERISTIKE NOVOG SADA

TEMPERATURA:Najtoplija godina: 2000. sa srednjom temperaturom 13, 0oC.Najhladnija godina: 1956. sa srednjom temperaturom 9, 5oC.Najtopliji mesec: avgust 1952. 25, 1oCNajhladniji mesec: februar 1954. −7, 2oC.Najtopliji dan: 2. jul 1950. 33, 4oCNajhladniji dan: 24. januar 1963. −22, 8oCApsolutni maksimum temperature vazduha: 41.6oC ( 24.jul 2007)Apsolutni minimum temperature vazduha: −30.7oC ( 24.januar 1963)

.

-1.3

0.9

5.7

12.8

16.4

19.5

23.4

19.7

18.2

13.6

7.7

2.7

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12mesec u godini

0

2.5

5

7.5

10

12.5

15

17.5

20

22.5

25

27.5

30

tem

erat

ura

[ C ]

srednje mesecne temperature 2006-te godineSrednje mesecne temperature 1071-2000 godina

SREDNJE MESECNE TEMPTERATURE NOVI SAD 2006-ta godina

Najvixe ledenih dana, 47, imala je 1987 godina.Najvixe tropskih dana, 64, bilo je 2003 godine.Najvixe tropskih no�i, 8, imala je 2000 godina.Najvixe ledenih dana, 26, imali su februar 1956 i januar 1964.Najvixe tropskih dana, 28, imao je avgust 1992.Najvixe tropskih no�i, 4, imali su juni ’02 i ’03, juli ’57 i ’00 i avgust ’92 i ’99.

VAZDUXNI PRITISAKSrednji godixnji pritisak, za poslednjih 30 godina, varira u intervalu: od 1005, 6mb

1981 do 1008, 5mb 1989 i 1993 godine.

RELATIVNA VLA�NOSTSrednja godixnja relativna vla�nost bila je najni�a 2000-e godine 68%.Srednja godixnja relativna vla�nost bila je najvixa 2002-ge godine 87%.

3

Najvixe dana sa relativnom vla�nox�u ispod 30%, 43 dana, bilo je 1952.Najvixe dana sa relativnom vla�nox�u preko 80%, 168 dana, bilo je 2005.

OSUNQAVANjEGodina sa najvixe sati direktnog sunqevog zraqenja bila je 2000 sa 2520 sati.Godina sa najmanje sati direktnog sunqevog zraqenja bila je 1980 sa 1715 sati.Najosunqaniji mesec bio je juni 2000 godine sa 370 sati.Najmanje sunca imao je januar 1997, 16 sati.

OBLAQNOSTNajvixe vedrih dana imala je 2000 godina: 100 dana.Najvixe tmurnih dana imala je 1972 godina, 135 dana.

PADAVINE

.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12mesec u godini

0

25

50

75

100

125

150

kolic

ina

pada

vina

[ m

m ]

2006-ta godinaprosek 1971-2000

MESECNE SUME PADAVINA NOVI SAD 2006 GODINA

KIXAGodixnji maksimum: 999 mm u 2001 godini.Godixnji minimum: 288 mm 2000 godine.Maksimum meseqni: 237 mm juna 2001 godine.Minimum meseqni: oktobar 1961-e, bez padavina.Dnevni maksimum je 91,6 mm zabele�en 10-og jula 1967 godine.Najvixe kixnih dana u godini, 154, bilo je 1979-e.Najmanje kixnih dana u godini, 85, bilo je 2000-e.Najdu�i niz dana bez kixe, 55, bio je od 11.septembra do 4. novembra 1961 godine.

4

SNEGNajvixe dana sa sne�nim padavinama, 49, bilo je 1969 godine.Najmanje dana sa snegom, samo 9, bilo je 1989 godine.Najvixe dana sa sne�nim pokrivaqem: 83, zabela�eno je 1962 godine.Najmanje dana sa sne�nim pokrivaqem: 1972 godine nije bilo sne�nog pokrivaqa.Maksimalna visina 62 cm,bila je 19. februara 1984.Najdu�i niz dana sa sne�nim pokrivaqem: 72 dana (13.12.1963 do 22.02.1964.)

.

. MAGLA

. Najvixe dana sa maglom imala je 1980 godina, 57.

. Najvixe dana sa maglom bilo je u decembru 1998, 19 dana.

. GRMLjAVINA

. Najqex�e je grmelo 1975 godine, ukupno. 45 dana.

. Meseci sa najvixe grmljavine bili. su: juni 1954 i avgust 1975 sa po 17. dana.

GRADNajvixe dana sa gradom bilo je 1976 godine, 5 dana.Meseci sa najvixe grada bili su juni 1967 i april 1976 sa po tri dana.

.

5

3 SVAKODNEVNI PRODUKTI

Na RIMSKIM XANQEVIMA se vrxe slede�a merenja i osmatranja:

• Svakog sata se vrxe merenja i osmatranja po programu GMS• Tri puta dnevno, po lokalnom sunqevom vremenu, vrxe se merenja OMS• Tri puta dnevno, meri se temperatura zemljixta na 7 dubina• Tri puta dnevno, meri se gradijent temperature povrxinskog sloja atmosfere

.

• U jutarnjem klimatoloxkom terminu meri se gradijent minimalne temperature• U 07 i 19 sati, meri se i obra�uje isparavanje po isparitelju ”klase A”• Uveqe, u klimatoloxkom terminu, meri se isparavanje po isparitelju Garnijea

• Svako jutro se vrxe merenja kvaliteta vazduha• Svakih 15 dana vrxe se merenja nivoa podzemnih voda• Svakodnevno se vrxe obrade anemografske, termografske, pluviografske i heli-

ografske trake• Svakog sata se predaje nacionalnom centru SY NOP -izvextaj• Svako jutro se vrxi prijem i predaja vodostaja sa 5 vodomernih stanica• Svako veqe se predaje nacionalnom centru AGMET -izvextaj

Gra�anima je na telefon 021 6414-815 dostupno:

• Svakog sata podaci o temperaturi, vla�nosti vazduha, pritisku i pravcu i brzinivetra

• Svako jutro podaci o minimalnoj jutarnjoj temperaturi i srednjoj dnevnoj i mak-simalnoj za prethodni dan

Uporedo sa navedenim aktivnostima, vrxi se kontrola osmotrenih podataka, obradai skladixtenje u bazu, kao i priprema niza meseqnih izvextaja.

Po posebnom programu pripremaju se meseqni izvextaji za Higijenski zavod u NovomSadu i Naftagas.

6

4 URBANA KLIMA

Proces urbanizacije dovodi do radikalnih promena u prirodnim osobinama i tlai atmosfere a te promene dalje menjaju prirodu balansa energije i mase u nekom re-gionu. Pove�ana zaga�enost vazduha u urbanim sredinama, utiqe na trnsmisivnosti apsortivnost atmosfere i na snabdevanje okoline vixkom kondenzacionih jezgara;gustina urbanog gra�evinskog materijala qini grad boljim toplotnim rezervoarom, ukojem je dodirna povrxina izme�u tla i atmosfere nepromoqivij nego uokolnoj oblast,a geometrija te povrxine omogu�ava da se zraqenje, zbog vixestrukog odbijanja odnjenih elemenata, du�e zadr�ava, hvata u klopku , u ulicama grada. Toplota i vodakoji se osloba�aju kao produkti ljudske aktivnosti dopunjuju prirodne izvore toplotei vlage u urbanom sistemu. Imaju�i sve ovo u vidu jedva da iznena�uje qinjenica dasu urbane oblasti osnovni izvori qovekovog nehotiqnog delovanja na klimu.

U nameri da temu, uveliko aktuelnu u razvijenim zemljama, kao i u izuzetno hladnimi tropskim klimatima, pribli�imo ovim prostorima u okviru MO Novi Sad su objavl-jene dve studije pod imenom ”Urbana klima, metode, merenje i istra�ivanja” i ”Pred-log za postavljanje fiksne mre�e za pra�enje urbane klime Novog Sada” . Prva opisujeproblem; obuhvata pregled stistiqkih, numeriqkih i fiziqkih modela urbane atmos-fere i predoqava kako treba da izgledaju i qime treba da se vrxe stalna i povremena,a potom i fiksna i pokretna merenja u urbanim sredinama. Druga, pored geografskihkarakteristika terena, demografskih karakteristika i podataka o potroxnji energije uNovom Sadu, na osnovu meteoroloxkih podataka iz postoje�e mre�e stanica u regionu,analizira efekte urbanizacije na srednje sezonske vrednosti temperature, vla�nosti,vetra i pojava magle i padavina...

Me�utim, mo�da vixe od analize trendova srednjih sezonskih vrednosti meteo-roloxkih parametara, o problemu urbanizacije, govori analiza sinoptiqkih situacija,pri kojima su intraurbane razlike temperature, povremeno prevazilazile 5, a u dese-tak termina qak 10oC... I dok letnjih situacija sa znaqajnim intraurbanim razlikamatemperature gotovo da nema, jer se od maja do avgusta ova pojava dexava jednom u svakih30 godina, od oktobra do marta ona se javlja u jutarnjem terminu s verovatno�om od 6do 9%, a u veqernjem sa verovatno�om 2 do 5%.

Mada ova jednostavna statistika istiqe da su u Novom Sadu, u poslednjih 30 go-dina, oko dve godine u jutarnjem terminu i nexto vixe od godinu dana u veqernjemterminu intraurbane razlike temperatura bile ve�e od 5oC, jox uvek ne znamo mnogo oovom fenomenu. Informacija da se pojava gotovo bez izuzetka dexava pri sinoptiqkimsituacijama qija se pojava i trajanje lako mogu predvideti, verovatno obe�ava boljupotroxnju energije za grejanje.

7

5 PADAVINE U VOJVODINIU Meteoroloxkoj opservatoriji Novi Sad vrxi se kontrola i unos podataka priku-

pljenih sa 130 padavinskih stanica sa teritorije Vojvodine. Ovi izvextaji poredpodataka o koliqini i obliku padavina izmerenih svako jutro u 07 qasova, sadr�e ipodatke o vrsti, trajanju i intenzitetu nekih meteoroloxkih pojava kao xto su: kixa,sneg, susne�ica, grad, sugradica, krupa, magla, inje, slana, poledica, rosa i sne�nipokrivaq.

S obzirom na proceduru prikupljanja podataka sa terena, oni su obra�eni i dostupniobiqno mesec do dva posle merenja.

. Prostorna raspodela padavina u Vojvodini u 2006-oj godini

.

Kontakt:tel: +381 21 6432-970;fax: +381 21 6433-163;mail: meteo-tvrdjava@Eunet.yu

8