Reci autora:

Kako bi samo čovjek počeo razmišljati na temu da sta bi to moglo biti nešto najtamnije u smislu najdubljeg verujem da bi se njegove misli zadržale na nekim predstavama o pećinama ili dubinama mora ali mu nikako nebi palo na pamet da se ta dubina nalazi baš u njemu, u njegovim mislima. Da kako nešto može biti prazno i tiho, beskonačno duboko i ispunjeno prazninom, nešto sto se ne broji i ne meri, jeste duh svakog pojedinca. Dimenzija koja ne posjeduje mere je identitet svakog coveka i ne samo njega već i njegovog tvorca, njegova slika i njegov uzrok.

Ubedjen sam u to da mnogi koji ne vjeruju u njihovu besmrtnost nakon ovoga sveta, negde u toj malo pre spomenutoj dubini nalaze tračak male svetlosti koja im sapuce suprotno njihovom ubedjenju, da u ono sto vjeruju da sumnjaju i da ne uzimaju nista zdravo za gotovo. Medjutim, mi ljudi koji smo slobodni po prirodi posjedujemo te neke lampice u našoj svesti pomoću kojih rasvetljavamo put do istinitih zaključaka i tako otklanjamo sumnju našem odabiru dobra. Jer sta je sumnja ako nije princip naše slobode, i ako nebi bilo tog načela verujem da bi čovjek bio definisan životinjom. Neka nam niko ne priča bajke o tome da kako su životinje slobodna bića, to je podsmejavanje, ona su mehanicka, a sloboda se nalazi u mogucnosti stvaranja našeg identiteta a ne u odabiru ili ti u delovanju.

Eto ta dimenzija koja se ne meri jeste ono naše ja sto izlazi iz tela nakon biološke smrti coveka za koje cemo izneti objektivnu tvrdnju, uraditi analizu i izvesti materijalni dokaz.

Ti i ja jesmo bice i jesmo deo prirode a ono sto nas cini razlicitim od ovoga sveta jeste sama logika i moc duha koja nam omogucava da na dobro postavljena pitanja dajemo uvek adekvatne odgovore tako sto kontrolisemo odabir i samim tim smo u stanju razlikovati vrstu od bica koja se definise covekom: covek jeste covek.

Iako smo deo prostora i delujemo u njemu, najneophodnije da bi svatili svoju svrhu je vreme propraceno sazrevanjem i predanje zajednice u kojoj zivimo kreirajuci nas identitet. Greske koje nastaju, nedace koje obuzimaju neminovno je da svet u kom delujemo nekad cine nesvatljivim kao i bez sumnje ne savrsenim ali to je samo iz tog razloga sto zbilja ponekad prevladava umom, no medjutim ono samo biva onako kako nam je predstavljeno, dok sa druge strane zivot doista uziva savrsenu pefekciju kreacije koju mi ni nemozemo spoznati do kraja i sam kljuc ili bit coveka se nalazi bas u tome.

Smisao, ono jeste i mora biti usko povezana sa slozenim prostorom i vremenom nama kratkim zato sto drukcije sve ovo nebi funcionisalo kako treba, ona je trecim elementom. Ona nam pruza mogucnost da sa svojom logikom svatanja stvari stvorimo sebi sliku u vremenu i prostoru, da svaki od nas individuo je gost ove planete koji je spreman svatiti istinu, postati slobodno bice i biti njen svedok.

Svedocenje kao i jedno od pitanja, zelja za odgovorom i uopste pitanja ljudskih karateristika je smisao nase funcije, i doista najgora stvar coveku koja se moze desiti je gubljenje sopstvenog smisla, znajuci da sve ljudske bolesti pocivaju na tome. Srecan je covek koji zna za svoj cilj, a on moze jedino biti prava i Apsolutna Istina uzimajuci ulogu izvora nasega smislenog zivota.

Uistinu na samom pocetku hteo sam se zahvaliti svima koji su doprineli rezultatu moje skromne spoznaje pocevsi od prijatelja, profesora i na kraju velikim poznavaocima ove vrste

nauke. Zahvalio bi se, po najpre coveku po kojem smo pre par stotina godina navili sat i hodamo stolecima utabanom stazom filozofije utemeljenoj na osnovi ljudske subjektivnosti, u pitanju je vrhunac ljudske misli 18. veka.

Iako nebi zeleo biti jako kritican iznecu moje misljenje da sve sto sam mogao da naucim sve se slomilo preko ne oborivih argumenata o nemogucnosti spoznaje sintetickog pojma bez iskustva, koji su me od samog pocetka cinili ne srecnim kao ni zadovoljnim, sve dok nisam svatio da sam odgovor nasao u trasendentalnom idealizmu. Granice oseta za koje sam prvi puta cuo u svom zivotu i onog momenta da zakljucak jeste subjektivan i da kao takav nuzan je uslov spoznaje stvari onakve kako je mi dozivljavamo te kao takav nikad ne moze biti spoznat do kraja i sve dok Moor nije „digao ruku”, da budem iskren nikako mi nije bilo sve jedno, bio sam zapanjen, da ono sto vidis ne mislis/ jednostavno tako, bukvalno govoreci. Da sam na kraju svatio da je on nosilac danasnjeg subjektivizma, mislim na Kanta, dakle odakle treba krenuti i skupiti snagu za nov pocetak misli ako ne od sveta u kom se nalazimo- iz onog prakticnog, priznajem nije moglo drukcije poceti argumentovati.

Sistematika ovoga rada je propracena nazovimo to nekim vidom dijalektike kao i sistemom metode spoznaje. Poslo mi je za rukom napraviti jednu temeljnu analizu na problematiku koju sam malo cas izneo i tako dozvolio sebi priustiti skromnu spoznaju koju cu rado podeliti sa vama. Osnova razmisljanja su bile razlicite literature ali je naravno kao temelj bila knjiga Rasprava o Metodi koja mi je sluzila kao alat kako bi mogao dublje zaroniti u srz stvari, takodje sluzio sam se raznim idejama koje ce se osetiti prilikom izlaganja. Rec je veoma jasnom a to da „Clare et distincte” je srž praktičnosti filozofiranja!

Maestro Rene Dekart je rekao za one koji se ne upuceni uplicu u spoznaju neke istine da bi im bolje bilo ostaviti obmane samoga sebe i usmeriti duh na neke druge svari kako bi izbegli uzaludan posao, ali kao i ti kockari sto su slucajno nasli blago na ulici, ja sam isto tako sasvim slucajno svoje nasao u izlaganju idealizma gospodina filozofa- hemicara Imanuel Kanta.

Iako postoje mnoge optužbe da kako je gospodin sahranio metafiziku, moje misljenje je da metafizika kao nauka koja je doživela vrhunac nuzno je morala platiti njenu cenu iako su se na kraju ispostavile stoicke tvrdnje bez osnove istinitima ili mogucim u smislu Hegelovog poimanja trasendentnih pojmova, jer abijent u kom je bila nazvana staricom je izikivao nove ideje, tacnije revoluciju misljenja a dokaz toga je da duh evrope se nije zaustavio na „fenomenologiji” koja je nosila odgovor na trasendentalnu filozofiju vec je otisao u stramputicu Maxovog materijalizma, i Niceovog nihilizma itd do danas gde se odliika sveta opisuje u ljudskim vrednostima koji pocivaju na pravima a ne na ljubavi.