MERNO JEDINSTVO

Mr Ana Trajković, asistentPredmet: Metrološki sistem -Osnovne studije..

Definisanje hijerarhije mernih sredstava, od

primarnih etalona, pa do merila, obavlja se iz

metroloških i ekonomskih razloga, s ciljem

da se, uz druge aktivnosti osposobljenog

kadra, uz merne metode, metrološke propise

i dr, u određenom području obezbedi merno jedinstvo

Razlozi

Zahtevi rutinskih merenja, po pravilu, nisu

takvi da bi za njihovo zadovoljenje trebalo pri

mjerenju koristiti etalon, a ne merilo.

U načelu, rutinsko merenje određene fizičke

veličine moglo bi se obaviti i primarnim etalonom, ali bi se obavljalo duže i

prouzrokovalo bi nepotrebno velike troškove.

U procesima stvaranja i korišćenja proizvoda i usluga, u cilju utvrđivanja

njihovog kvaliteta i kvantiteta, ili u naučnim

eksperimentima obavlja se vrlo veliki broj merenja.

Merenja se, po pravilu, ne obavljaju istovremeno,

niti na istom mestu, niti istim merilima, niti istim metodama i postupcima,

ali bi morala dati

međusobno usaglašene rezultate, odnosno

rezultate koji se mogu

vrednovati.

Ako bilo koja veza u

hijerarhiji mernih sredstava i

pratećih aktivnosti ne funkcioniše, utvrđivanje

kvaliteta i kvantiteta

proizvoda, odnosno rezultati merenja dobijaju lokalni ili interni karakter.

Iz toga proističe da je Iz toga proističe da je

obezbeđenje mernog jedinstva osnovni zadatak metrološkog sistema neke zemlje, "jer se samo tako

mogu obezbediti korektnost i

međusobna uporedivost

rezultata merenja bez obzira

na mesto, vreme i uslove u

kojim su ona obavljena."

Pokazivanje nekog merila Mi (i=1,2,...,n),čija su metrološka svojstva utvrđena u odnosu na srodna merna sredstva višeg hijerarhijskog nivoa definisane hijerarhije

mernih sredstava, mogu se za date uslove

merenja iskazati s vrednošću merene merenja iskazati s vrednošću merene

veličine i mernom nesigurnošću, odnosno

mogu se vrednovati.

Nasuprot prethodnom,

pokazivanje merila Ni (i= 1,2, ...,n), čija metrološka svojstva nisu utvrđena u skladu s

navedenom hijerarhijom mernih

sredstava, ne može se sredstava, ne može se vrednovati, a usaglašenost

rezultata merenja s njim i s

merilom čija se pokazivanja

mogu vrednovati može biti samo

slučajna.

Ostvarenje mernog jedinstvaima poseban značaj pri

kooperacijskoj proizvodnjiodređenog proizvoda.

Na primer, jedna organizacija

proizvodi deo D1, a druga deo

D2, pri čemu je uslov da se

ostvari hod dela D2 u delu D1 sa što manjim odstupanjem.

S obzirom da se merenje dimenzija delova D1 i D2

obavlja na različitim mestima i različitim merilima, neophodan

uslov za dobijanje kvalitetnog proizvoda i izbegavanje škarta i proizvoda i izbegavanje škarta i

dorade jeste da se obezbede

"usaglašena" merenja dimenzija delova D1 i D2,

odnosno da se obezbedi

zadovoljavajući nivo mernog jedinstva.

U trenutku prodaje, odnosno primopredaje proizvoda, sučeljavaju se ocene kvaliteta i kvantiteta proizvoda proizvođača i korisnika proizvoda.

Ako je među njima uspostavljeno Ako je među njima uspostavljeno merno jedinstvo, tad ovo

sučeljavanje ne dovodi do konflikta.

U suprotnom slučaju, konflikt je

neminovan, a njegovo rešavanje

zahteva dopunska angažovanja na

štetu jedne od organizacija

(proizvođača ili korisnika), a time i

društva u celini.

Situacija se još više komplikuje

ako se ocena kvaliteta ili kvantiteta

datog proizvoda, iskazana od neke datog proizvoda, iskazana od neke

neutralne organizacije, razlikuje od

prethodne dve.

U izvesnim slučajevima, lokalnog

karaktera, pri ostvarenom mernom jedinstvu u tim okvirima, čak i velike greške merenja neće izazvati konflikte.

Na primer, ako su greške merenja u izlaznoj

kontroli kvaliteta proizvođača jednake greškama

merenja u ulaznoj kontroli kvaliteta korisnika, i merenja u ulaznoj kontroli kvaliteta korisnika, i

takvog karaktera da proizvod čiji je ostvareni

kvalitet na nižem nivou od projektovanog dižu na

viši nivo, konflikta neće biti.

Danas se proizvodi ne samo za neka lokalna

tržišta, i ostvarenje mernog jedinstva dobija sve veći značaj za celu društvenu zajednicu i

to na širokom prostoru.

Ostvarenje mernog jedinstva

zahteva, osim definisanja i ostvarenja hijerarhijskog sistema mernih sredstava i:• osposobljeni kadar, • merne metode, • uslove merenja i kontrolu tih uslova,• standardizovano iskazivanje • standardizovano iskazivanje rezultata merenja,• donošenje i poštovanje metroloških propisa i dr.

Prema ruskoj definiciji, pod mernim

jedinstvom podrazumeva se takvo

merno stanje u kome su merni

rezultati izraženi u zakonskim

mernim jedinicama, a merne

nesigurnosti poznate s naznačenom

verovatnoćom i bojem ponavljanja

merenja.

Definicije

merenja.

Merno jedinstvo podrazumeva

svojstvo rezultata merenja, koje se,

sledeći neprekidni lanac poređenja,

oslanja na odgovarajući etalon,

najčešće nacionalni, a preko njega

na međunarodni.

Hvala na pažnji!

Mr Ana Trajković, asistentPredmet: Metrološki sistem