Međunarodno_privatno_pravo_2

Meunarodno privatno pravoNapomena: Ova prezentacija slui samo radi lakeg praenja predavanja i kao podsetnik kod spremanja ispita iz udbenika

Posebni deo sukoba zakona Meunarodno procesno pravo Prava stranaca

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti

Princip jedinstvene zaostavtine, po jednom pravu celokupna imovina ostavioca Zaostavtina bez naslednika naslednik drava, lex rei sitae za nepokretnosti, lex nationalis ostavioca za pokretnestvari Merodavno pravo za nsaleivanje (i za zakonsko i za testamentalno) lex nationalis ostavioca u vreme smrti Testamentalna sposobnost lex nationalis zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta


Merodavno pravo za sadrinu testamenta lex nationalis zavetaoca u vreme smrti Forma testamenta punovanost oblika testamenta Haka konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961. Pravila se odnose i na opozivanje testamenta Zakon o MPP je preuzeo pravila iz Hake konvencije


Pravila za odreivanje merodavnog prava za formu testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2) dravljanstvo zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4) boravite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori Nije prihvaen renvoi

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Zakonsko odreivanje stvarnih prava Osnovno pravilo lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari Vie nekretnina stvarne slubenosti lex rei sitae poslunog dobra (koje trpi) Pokretne stvari mobilni sukob zakona Dva reenja - princip steenih prava (stvaranje pravnog stanja) ili ad hoc reavanje


Stvari u tranzitu prelazak stvari preko tree drave Lex loci destinationis Prekid tranzita - lex fori (zaplena i sl.) Ako stvar putuje zajedno sa vlasnikom lex nationalis vlasnika stvari


Sredstva prevoza registri brodovi i vazduhoplovi Registri sredstava prevoza u izgradnji i registri matine luke Zakon zastave lex banderae eleznica sedite preduzea koje se stara o eleznici Stvarna prava na hartijama od vrednosti i iz hartija od vrednosti lex cartae sitae u vreme izdavanja hartije. Konosman, skladinica.

Menica i ek sa elementom inostranosti

Konvencije o menici i eku 1930. i 1931. (3 paralelna akta) Jednoobrazni zakon o menici (eku); Konvencija o taksama za menicu (ek); Konvencija o sukobu zakona u materiji menice (eka) Zakon o menici i Zakon o eku ista pravila sukobu zakona Menina (ekovna) sposobnost, forma menine (ekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice (eka)


Menina (ekovna) sposobnost lex nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najvee vrednosti. Renvoi prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do rezultata Teorija najvee vrednosti ako nije sposoban po lex nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menina obaveza preuzeta lex loci actus


Forma menine (ekovne) obaveze locus regit actum gde je menina obaveza preuzeta Dve dopune: 1) ako je obaveza preuzeta u inostranstvu, a menini (ekovni) dunik i poverilac su domai dravljani, a nije zadovoleja forma po, tom, stranom pravu,ali jeste po naem, primenie se nae, domae, pravo (zajedniko dravljanstvo) ; 2) kod sukcesivnih obaveza ako je nepunovana po pravu zemlje gde je preuzeta, sve kasnije obaveze biepunovane, ako su po pravu gdeje preuzeta kasnija, punovaen i kasnije i ranije preuzeta obaveza


Prava i obaveze kod menice (eka) zakon mesta plaanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus) Lex loci solutionis prava i obaveze glavnih dunika akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krae menice ili eka. Lex loci actus ostali, sporedni, dunici mesto gde je dat potpis dunika. Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Autonomija volje korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona Granice autonomije volje ako su predmet ugovora nekretnine, onda lex rei sitae, lan 21. ZMPP. Nekada se ograniava i meunarodnim ugovorima (Konvencija o prevozu robe drumom). Koneksitet veza izmeu izabranog prava i ugovornog odnosa. Vremenski momenat izbora prava u vreme zakljuenja ugovora, ali i nakon toga (slobodno disponiranje pravima).


Oblici autonomije volje: 1) izriita 2) preutna stranke nisu izriite, ali su imale u vidu, to se vidi iz odredaba ugovora izbor suda, korienje odredaba iz nekih zakona, korienje tipskih ugovora, valuta, mesto zakljuenja, itd. 3) hipotetika nije stvarna volja, pravo koje bi bilo najloginije da su ga stranke izabrale. Sud. Kolizione norme u odsustvu autonomije volje: a) lex loci contractus b) lex loci solutionis c) domicil dunika karakteristine prestacije d) princip najtenje povezanosti e) kombinacije navedenih


Merodavno pravo za zastarelost kao i za glavni pravni posao Forma ugovora locus regit actum (lex loci actus) mesto gde je ugovor zakljuen. Ako su nepokretnosti lex rei sitae Autonomija volje kod forme ugovora ako su stranke izabrale jedno pravo, onda moe i forma. Neka shvatanje kau da moe i posebno za formu. Meutim, ne kada su u pitanju nekretnine.


Cepanje ugovora sam zakon moe da postavi razliite take vezivanja za razliite faze ugovora i same stranke mogu odediti razliita prava za pojedine faze ugovora. Veliko (vertikalno) cepanje kada se razliita prava primenjuju na pojedine faze ugovora. Malo (horizontalno) cepanje kad se jedno pravo primenjuje na prava i obaveze jednog saugovaraa, a drugo na drugog.


1)

2)

3)

Merodavno pravo za pojedine ugovore: Kupoprodaja lex loci venditoris domicil dunika karakteristine prestacije prodavca u vreme prijema ponude Transfer tehnologije sedite primaoca tehnologije u vreme zakljuenja ugovora Ugovor o radu mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao)


Ugovor o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga I) Autonomija volje. Ako nema autonomije volje: 1) za glavna prava i obaveze stranaka lex loci contractus 2) sporedna prava i obaveze lex loci solutionis 3) zakljuenje ugovora na osnovu optih uslova pravo drave brodara 4) ugovor o tegljenju lex fori. Forma ugovora lex loci actus Nae pravo se primenjuje na odgovornost brodara za gubitak ili oteenje tereta, a luka ukrcaja ili iskrcaja je u naoj zemlji i kad je u pitanju putnik, koji bi bio stavljen u nepovoljan poloaj primenom stranog prava


Ugovor o vazdunom prevozu putnika i stvari Varavska konvencija o izjednaavanju izvesnih pravila koja se odnose na meunarodni vazduni prevoz (1929.) i ikaka konvencija o meunarodnoj civilnoj avijaciji (1944.) Autonomija volje. Ako je nema, onda za glavna prava i obaveze po seditu prevozioca, a za sporedna prava i obaveze lex loci solutionis. Forma lex loci actus ili lex causae ira primena prava po lex fori, ako bi putnik bio stavlje u nepovoljan poloaj primenom stranog prava, ako je ugovor vrsto vezan za domau zemlju i ako postoji znaajna veza izmeu ugovora i domaeg prava (materijalno pravo).


Ugovor o eleznikom transportu nema domaih kolizionih normi. Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom 1980. Primenie se pravo drave u kojoj imalac ostvaruje svoja prava Kod smrti ili povrede putnika lex loci delicti commissi Forma ugovora lex loci actus ili lex causae Ugovor o drumskom prevozu -Konvencija o drumskom prevozu 1956. Iskljuuje se autonomija voljeAko nedostaje neko od reenja primenie se norme kao i kod eleznikog i vazdunog prevoza


Beka konvencija o meunarodnoj prodaji robe 1980. veliki broj ratifikacija. Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje se kada su stranke iz drava ugovornica ili kad MPP pravila ukazuju na pravo drave ugovornice. Primena ugovarai imaju sedite u ugovornici, a sedite arbitrae moe biti u ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se primenjuje, b) ako nije onda zavisi od primene kolizionih normi.

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti graanskopravni delikti

Sticanje bez osnova ili pravo mesta gde je dolo do sticanja ili pravo merodavno za pravni odnos. Kod nas pravo merodavno za pravni odnos. Neosnovano obogaenje pravo za pravni odnos Upotreba stvari bez poslovodstva pravo mesta gde su se dogodile injenice, pravo mesta nalaenja stvari Poslovodstvo bez naloga lex loci actus

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti graanskopravni delikti

Osnovno pravilo lex loci delicti commissi Kod nas dva shvatanja_ mesto tetne radnje i mesto tetnih posledica. Povoljnije za oteenog. Brodovi, vazduhoplovi niija zemlja lex banderae. Teritorija - lex loci delicti commissi

Haka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraajne nezgode 1971.

Primenjuje se na sve saobraajne nezgode i na sva (i na nemotorna vozila). Izuzeci od lex loci delicti commissi. Mesto registracije. Ne primenjuje se: kod odgovornosti proizvoaa, servisera i prodavca vozila; na odgovornost preduzea koje odrava puteve; na regresne zahteve izmeu lica odgovornih za tetu; na subrogaciju u pogledu osiguravajuih drutava. Kod nas se primenjuje bez obzira da li je drava ugovornica ili ne.

Haka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraajne nezgode 1971.

Pravila da bi se primenilo pravo po mestu registracije vozila moraju se ispuniti uslovi vezani za aktera nezgode i za podnosioca zahteva Jasna veza izmeu aktera i drave registracije teta naneta stvarima a) za stvari u vozilu a pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na putnika b) za stvari u vozilu, a koje ne pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na vlasnika vozila c) stvari van vozila mesto nezgode Direktan zahtev prema osiguravajuem drutvu alternativno mesto nezgode, pravo za ugovor o osiguranju, mesto registracije vozila.

Meunarodno graansko procesno pravo graanski sudski postupak sa elementom inostranosti

Haka konvencija o graanskom sudskom postupku 1954., Haka konvencija o olakanom meunarodnom pristupu sudovima 1980., Haka konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava 1961. Voenje postupka sa elementom inostranosti po lex fori Zakon o MPP i Zakon o parninom postupku Na meunarodnu nadlenost se pazi po slubenoj dunosti Norme o mesnoj nadlenosti primenjuju se i na meunarodnu nadlenost Norme o nadlenosti su uvek jednostrane (za razliku od kolizionih normi). One ne govore koji je sud nadlean, ako nije domai.

Meunarodno graansko procesno pravo - nadlenost

Direktna nadlenost da li je jedno pravosue uopte nadleno da reava sporove sa elemntom inostranosti ili ne. Indirektna nadlenost za priznanje i izvrenje stranih odluka. Iskljuiva nadlenost samo domai sud. Predvia se izuzetno. ZMPP predvia sledee sluajeve kod kojih je odreena iskljuiva nadlenost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaoj zemlji (l.56 ZMPP) b) brani sporovi da je tueni domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.61) c) kod utvrivanja oinstva i materinstva tueni dete koje je domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.64) d) nepokretna zaostavtina u domaoj zemlji (l.71,72,73) e) uvanje, vaspitanje i podizanje deteta tueni i dete domai dravljani i da imaju domicil u domaoj zemlji (l.66) f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak ako su oba verenika domai dravlajni, a ako se brak zakljuuje u domaoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domai dravljanin (l.70) g) proglaenje nestalog lica umrlim domai dravljanin (l.78)

Meunarodno graansko procesno pravo - nadlenost

Iskljuiva nadlenost drugih organa kod usvojenja lice koje je domai dravlajnin i koje ima domicil u domaoj zemlji (l.74). Isto kod starateljstva (l.75). Iskljuiva nadlenost postoji jedino ako je to odreeno zakonom. Konkurentna nadlenost nadlenost i domaih i stranih sudova Opta nadlenost jedan sud za sve vrste sporova. Po prebivalitu tuenog. Posebna nadlenost brani sporovi. Zakonska nadlenost odreena zakonom Sporazumna (prorogaciona) nadlenost nadlenost domaeg suda jedna od stranaka domai dravljanin, nadlenost stranog suda jedna od stranaka stranac i da ne postoji iskljuiva nadlenost.

Meunarodno graansko procesno pravo pojedini instituti

Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) obaveza polaganja kaucije za stranca tuioca, zbog izbegavanja parninih trokova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon zavretka spora. Zahtev postavlja tueni na prvom roitu ili na roitu za glavnu raspravu, ali najkasnije do zavretka glavne rasprave. Reciprocitet. Besplatna sudska pomo (siromako pravo) uzajamnost. Uverenje nadlenog organa (poreska prijava ili sl.).

Meunarodno graansko procesno pravo pojedini instituti

Litispendencija postupak u vie drava. Sukob nadlenosti. Prekid postupka. Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b) da ne postoji iskljuiva nadlenost domaih sudova c)uzajamnost izmeu zemalja u kojima su pokrenuti postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex officio

Meunarodno graansko procesno pravo meunarodna pravna pomo

Saradnja sudova. Dostavljanje nepravilno dostavljanje moe dovesti do odbijanja priznanja strane odluke. Tri naina dostavljanja: a) ako se radi o stranim dravljanima diplomatski nain b) ako se radi o domaim dravljanima konzularni nain c) domicil notifikacije punomonik za prijem pismena Hake konvencije i Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje pismena koje komuniciraju

Meunarodno graansko procesno pravo meunarodna pravna pomo

Zamolnica na jeziku zamoljene drave. ZPP predvia sa prevodom (sa originalom). Ostali vidovi meunarodne pravne pomoi: izvoenje dokaza, sasluanje stranaka. Procesne radnje po lex fori. Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak domae zemlje. Trokove snosi zamoljena strana. Principi meunarodne pravne pomoi: suverenost, ravnopravnost, efikasnost.

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka sistemi priznanja1)

2)

3)

4)

5)

Sistem ograniene kontrole pretpostavke, uslovi koje mora da ispuni strana sudska odluka. Ne moe se menjati strana odluka. Sistem neograniene kontrole ispituju se i materijalne norme, koje su primenjene od stranog suda Sistem revizije po meritumu moe se i preinaiti strana odluka Sistem prima facie evidens nov postupak u kome je strana odluka samo dokaz, injenica Sistem nepriznavanja

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavke

Strana sudska odluka se izjednaava sa domaom. Izvrava se strana odluka (njena sadrina), ali mora da postoji reenje o priznanju. Pretpostavke opte i posebne Opte za sve odluke, mogu biti pozitivne i negativne Pozitivne: 1) Meunarodna nadlenost 2) Pravosnanost (izvrnost) 3) Uzajamnost materijalni reciprocitet

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavke

Negativne: 1) nepotovanje prava odbrane (dostavljanje) 2) nepostojanje iskljuive nadlenosti 3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji pravosnana domaa odluka u istoj stvari 5) da ne postoji ve priznata strana odluka u istoj stvari 6) da nije zapoet postupak u domaoj zemlji u istoj stvari Posebne pretpostavke kod statusnih odluka: 1) domai dravlajni ako je primenjeno strano pravo, a trebalo je domae, priznae se ako to pravo bitno ne odstupa od domaeg 2) dravljani porekla odluke ne insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3) dravljani treih drava ako ispunjava uslove po pravu drave ije dravljanstvo ima to lice

Meunarodna trgovaka arbitraa

Institucije za reavanje sporova koje su ime poverile stranke. Postoje paralelno sa sudovima. Interesi stranaka, a ne interes drave Elastinost, brzina, neutralnost, jednostepenost, ali i mogunost zloupotreba Vrste: ad hoc i institucionalne Ad hoc za 1 sluaj ( 3 ili neparan broj arbitara) Institucionalne stalna organizaciona struktura, tehniki uslovi, pravila postupka Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene svi privredni subjekti. Zatvorene lanice organizacije koja je osnovala arbitrau.


Poznatije arbitrae: Meunarodna trgovinska komora u Parizu, Londonski meunarodni arbitrani sud, Meunarodna arbitraa pri Cirikoj trgovinskoj komori, Amerika arbitrana asocijacija u Njujorku. Spoljnotrgvinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna pravila nedravnog porekla Model zakon UNCITRAL 1976., 3) dravne procesne norme, 4)meunarodni izvori normi: enevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923., enevska konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1927., Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1958., Evropska konvencija o meunarodnoj trgovakoj arbitrai 1961.


Arbitrani sporazum: kompromis (spor je ve nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora). Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma: 1) da je bar jedna o stranaka lice stranog dravljanstva 2) arbitrabilnost spora 3) nepostojanje iskljuive nadlenosti domaeg suda 4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5) pismena forma 6) domaaj arbitranog ugovora, koji sproovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom Pravila postupka: pravilnici arbitraa, dopune ako postoje pravne praznine: odreivanje od strane stranaka, odreivanje od strane arbitara, primena procesnih pravila drave u kojoj se vodi postupak


Konstituisanje arbitrae: svaka stranka odreuje po jednog arbitara (ili vie), a oni se dogovaraju o predsedniku arbitrae. Ako ne odrede, pravilnici imaju reenja. Kod ad hoc arbitraa, o takvim situacijama odluuje generalni sekretar Stalnog arbitranog suda u Hagu. Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu: ako pravilnik ne sadri reenje za postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik arbitrae samo domai.


Primena materijalnog prava:1) kolizione norme drave u kojoj arbitraa odluuje 2) nenacionalne kolizione norme, odreuju ih arbitri lex arbitrii 3) opti principi pravinosti ex aequo et bono 4) autonomno pravo meunarodne trgovine lex mercatoria 5) vie metoda Pravna sredstva protiv arbitranih odluka: - tuba za ponitaj; - kontrola strane arbitrane odluke u postupku priznanja i izvrenja Poreklo arbitrane odluke: po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domae zemlje i ako su donesene na teritoriji domae zemlje po stranom postupku. Inae, razliiti kriterijumi u drugim zemljama: sedite arbitrae, zakon kome su stranke podvrgle spor, itd.


Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka pretpostavke: 1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum 2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5) sastav arbitrae u skladu sa arbitranim sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od strane arbitara 7) izreka protivrena ili nerazumljiva 8) materijalna reciprocitet Postupak priznanja i izvrenja: mesno nadlean sud, reenje, alba viem sudu, treba podneti zahtev, original odluke ili prepis, izvorni arbitrani sporazum


Njujorka konvencija o priznanju stranih arbitranih odluka 1958.: nudi mogunost da stranka trai priznanje ili na osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograniava razloge zbog kojih se moe odbiti priznanje; kad se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj. Ponitaj domae arbitrane odluke tuba, subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije zakljuen arbitrani sporazum ili je nepunovaan b) povreda odredaba arbitranog sporazuma u pogledu sastava arbitrae ili postupka c) nedostatak obrazloenja d) ako je arbitraa prekoraila ovlaenja


Ponitaj domae arbitrane odluke. Razlozi: e) izreka nerazumljiva ili protivrena f) ako se stranka osuujena inidbu koja nije doputena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP.

Pravni poloaj stranaca

Direktno regulisanje, a ne kolizionim normama Primena domaih normi Apatridi se smatraju kao stranci Prava po dostupnosti: - opta (dostupna svima), relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna (zabranjena strancima) Porodinopravni odnosi opte pravo. Uslovljeno kod usvojenja, kada stranac eli da usvoji dete domaeg dravljanstva. Isto i kod starateljstva. Nasleivanje nepokretnosti, uslov reciprocitet Stvarnopravni odnosi nepokretnosti, uslov reciprocitet


Obligacionopravni odnosi ako se odnose na nepokretnosti, onda uslov Radni odnosi relativno rezervisano pravo, odobrenje za zasnivanje radnog odnosa i stalnog nastanjenja Strana ulaganja 4 oblika: ulaganje, kupovina dela ili celog preduzea, osnivanje sopstvenog i koncesija. Reciprocitet. Strani ulaga strano dravljanstvo ili domai dravljanin koji ima prebivalite u inostranstvu najmanje 1 godinu. Prava stranih ulagaa: a) upravljanje b) kontrola c) dobit d) reinvestiranje e) povlaenje udela


Koncesije na koncesionara se prenosi pravo korienja prirodnih bogatstava ili dobra u optoj upotrebi. BOT build, operate, transfer. Odobrenje daje Vlada. Osnivanje stranih predstavnitava relativno rezervisano pravo, nema svojstvo pravnog lica, registar predstavnitva stranih lica. Privatizacija nema pristup pojedinim delatnostima. Prodaja kapitala.

Documents

Međunarodno_privatno_pravo_2