MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I INFORMATIČKA PISMENOST

1

2

Međunarodno regulatorno okruženje i informatička pismenost

MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I

INFORMATIČKA PISMENOST

11

1

3


I MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I

KAKO GA UPOZNATI

1

4


1

5


1

6


1

7


1

8


II DOMAĆI IZVORI PRAVA IZ BANKARSTVA I

FINANSIJA I KAKO IH UPOZNATI

1

9


2

10

Međunarodne finansijske organizacije

MEĐUNARODNE

FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

22

2

11


I. SVETSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND

TRI STUBA MEĐUNARODNIH EKONOMSKIH ODNOSA

1. MMF

2. GRUPA SVETSKE BANKE - WBG

3. WTO-STO

WBG ČINE:

• IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj

• IDA - Međunarodna organizacija za razvoj

• IFC - Međunarodna finansijska korporacija i

• MIGA - Međunar. organiz. za garant. investicija

od nekomerc. rizika

2

12


1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (nastavak)

1.1. Ciljevi osnivanja MMF-a (MMF - International Monetary Fund - Agencija UN sedište u Vaš.osn. 1945)

1. Razvijanje međunarodne monetarne saradnje

2. Širenje međunarodne trgovine i plaćanja

3. Radi na stabilnosti kurseva

4. Uspostavljanje ravnoteže u platnom bilansu

Poslovi sa MMF preko ministarstva finansija ili preko centralne banke

1.2. Članstvo Fond ima 185 zemalja, ima oko 2.700 zaposlenih iz 141 zemlje

1.3. Upravljanje Najviše telo MMF-a je Bord guvernera - po jednog predstavnika svih zemalja

Izvršni odbor - 24 člana, izvršnih direktora - 5 imenuju zemlje sa najveć. kvot.

Izvršni direktor je rukovodilac zaposl. u MMF i predsedavajući Izvršn. odbora

Broj glasova - Svaka zemlja ima 250 glasova plus 1 glas na svakih 100.000 SDR

1.4. Kreditni potencijal i kreditiranje Od ukupnog obima kvota u MMF na deset najrazvij. zemalja otpada 55%

2

13


1. MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (nastavak)

MMF odobrava:

• a) Kratkoročne kredite (direktnim vučenjem do 25% kvote)

• b) srednjeročne kredite za rešavanje platnobilansnih problema

(preko 100% kvote - putem stand by aranžmana, uz određene uslove)

1.5. Kvote i revizije kvota

Kvota je izražena u SDR (Special Drawing Rights): specijalna prava vučenja

Aktuelni zbir kvota iznosi SDR 213 mlrd.

SAD imaju najveću kvotu od SDR 37.149.3 miliona-17,11% a

Najmanju Palau od SDR 3,1 milion 0,013%

Reviziju kvota vrše se u regularnim intervalima obično svakih 5 godina

Nova revizija kvota izvršena je u 2002-oj, mada još nije

stupila na snagu

2

14


2. Međunarodna banka za obnovu i razvoj - IBRD

Prva institucija Svetske banke (1944. u BW, SAD), osn. 44 zemlje da

pod povoljnijim uslovima finansira obnovu i razvoj u ZUR-u

Banci su do sada pristupile 184 zemlje

Članice IBRD - zemlje koje su članice MMF

Sedište IBRD je u Vašingtonu

Na politiku Banke najviše uticaja ima vlada SAD-a

slede: Japan, Velika Britanija i Nemačka

Najveći korisnici sred: Kina, Indija, Meksiko, Brazil, i bivše rep. SSSR-a

Zajmovi se odobravaju zemljama od 1.025 - 2.650 dolara per. capita

Uslovi: poček do 5 godina i sa rokom otplate do 25 godina

Od 1. jula 1982. uz varijabilnu kamatnu stopu

2

15


3. Međunarodno udruženje za razvoj - IDA

IDA (International Development Association)

osn. 1960. Agenc. WB

Članstvo IDA - posle učlanj. u Svetsku banku

IDA ima u svom članstvu 159 država

Krediti IDA namenjeni su isključivo, veoma siromašnim zemljama

“Kredita” IDA daje prednost projektima za razvoj poljoprivrede,

obrazovanje, proizvodnja električne energije i projekte

infrastrukture

Granica- ispod 1025 USD per capita

IDA odobrava kredite do 50 godina

10 godina -grace period

Od jedanaeste do dvadesete godine- vraća po 1%

Poslednjih 30 godina vraća se po 3% od “kredita”

IDA kamata se ne plaća

Naknada za uslugu plaća se 0.75%-1%

2

16


4. Međunarodna finansijska korporacija - IFC

Osnovana je 1965.

IBRD - afilijacija - pomaže razvoj privatnih preduzeća

Kreditira bez garancije države i pod komercijalnim uslovima

IFC ima 174 članica

Uslov članstvo u IBRD

Sedište Korporacije je u Vašingtonu

Korisnici bili: “Zastava” Kragujevac, FAP Priboj, FRIKOM Beograd, i dr.

2

17


5. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA INVESTICIONE GARANCIJE - MIGA

Multilateral Investment Guarantee Agency - MIGA

1985. odobrena Konvencija o njenom osnivanju

MIGA - agencija Svetske banke

MIGA izdaje garancije za nekomercijalne rizike kao što su: transfer

valuta, eksproprijacija, kršenje ugovora, rat i socijalni potresi

2002. god. 141 država učlanjeno u MIGA

Sedište Agencije je u Vašingtonu

Naša zemlja od 2002. - član MIGA

3

18

Regionalne finansijske organizacije

REGIONALNE

FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

33

3

19


REGIONALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

Među najznačajnije spadaju:1. Evropska banka za obnovu i razvoj -EBRD

2. Evropska investiciona banka - EIB

3. Interamerička banka za obnovu i razvoj - IADB

4. Afrička banka za obnovu i razvoj - AfRB

5. Azijska banka za obnovu i razvoj -AzRB, itd.

Osnovane su sa ciljem da (su)finansiraju razvojne projekte u regionu

Naša zemlja je članica većine regional. finansij. organizacija

Time stiču pravo učešća na međunarodnim tenderima

Za nas posebno su značajne EIB i EBRD

3

20


1. Evropska investiciona banka

1.1. Osnivanje i članstvo• Osnovanja 1958. radi finansiranja projekata zajedničkog tržišta

(danas EU)

• Finansira projekte od zajedničkog interesa za više zemalja članica

1.2. Kapital Banke• EIB se na međunarodnom finansijskom tržištu rangira odmah

posle IBRD

1.3. Odobravanje zajmova• Zemljama nečlanicama odobrava sredstva za finansiranje

infrastrukturnih projekata

• Rok od 6 do 10 godina, po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za obveznice EIB

1.4. Saradnja naše zemlje• Kredite koristi za razvoj raznih projekata u

oblasti saobraćaja

3

21


2. Evropska banka za obnovu i razvoj

2.1. Ciljevi i zadaci osnivanja• EBRD je osnovana 1990.• Cilj - pomoć zemljama Centralne i Istočne Evrope “za primenu principa višeparti-

jske demokratije, pluralizma i tržišne ekonomije... jača prelaz na otvorenu i trži-šno orijentisanu privredu i unapređuje privatnu i preduzetničku inicijativu” (čl. 1)

• Tesno sarađuje sa MMF, IBRD, MIGA, OECD

• Sedište EBRD je u Londonu

2.2. Članstvo• Danas EBRD ima 60 članova

• Naša zemlja član od 2001. godine

2.3. Osnivački kapital• 10 milijardi ECU (ECU od 1.1.1999. zamenjen u evro)

• SAD su najveći pojedinačni akcionar sa 10% kapitala

• Učešće naše zemlje 128 mil. ECU (evra) - 1,28% glasova

2.4. Korisnici kapitala• Zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su:

o započele prelazak na tržišnu privreduo uvele parlamentarnu višestranačku demokratiju

• Najviše 40% od ukupnih plasmana može biti uloženo u državni sektor

2.5. Organizacija i rukovođenje• Kao kod ostalih MFO

22

4 Ekonomske i monetarne unije

EKONOMSKE I

MONETARNE UNIJE

44

23


MONETARNA UNIJA

1. Definicija i elementi

Definicija

Valutno područje nastalo od više nacionalnih

valutnih područja koja su prihvatila jedinstvenu

valutu

Elementi svake MU

1) Jedinstvena centralna banka

2) Jedinstvena valuta i

3) Jedinstvena monetarna politika

24


2. EMU

2.1. Opšti ugovori

Rimski ugovor o osnivanju EEZ - 1958.

Ugovor o osnivanju EU - 1992. (Mastriht)

Zatim sledi

Odluka o stvaranju EMU i uvođenju evra

(Mastriht 1992.)

25


2.2. ACQUIS COMMUNAUTAIRE

Zakonodavstvo EU svrstano je u 31 poglavlje– Evropski pravni poredak –

1. Slobodno kretanje robe,2. Sloboda kretanja ljudi,3. Sloboda pružanja usluga,4. Slobodno kretanje kapitala,5. Kompanijsko pravo,6. Politika konkurencije,7. Poljoprivreda,8. Ribolov,9. Politika transporta,

17. Nauka i istraživanje,18. Obrazovanje i obuka kadrova,19. Telekomunikacije i informacione tehnologije,20. Politika u kulturi i audio-vizuelnim medijima,21. Regionalna politika i koordinacija struk. instrum.,22. Zaštita životne sredine,23. Zaštita potrošača i zdravlja,24. Saradnja u obl. pravosuđa i unutrašnjih poslova,25. Carinska unija,26. Spoljni ekonomski odnosi,27. Zajednička inostrana i bezbednosna politika,28. Finansijska kontrola,29. Finansijski i budžetski propisi,30. Institucije,31. Ostalo.

10. Oporezivanje,11. Ekonomska i monetarna unija,12. Statistika,13. Socijalna politika i zapošljavanje,14. Energetika,15. Industrijska politika,16. Mala i srednja preduzeća,

26


2.3. Faze razvoja EMU

Prva faza – završena 31.12.1993. stvaranjem jedinstvenog tržišta dobara i kapitala

Druga faza - usklađivanje ekon. politika koje imaju za cilj:

• smanjenje inflacije• smanjenje kamatnih stopa i• ograničavanje budžetskih deficita

1. januara 1994. godine osnovan je Evropski monetarni institut (EMI) koji ima za zadatak da tehn. pripremi uvođenje EVRA

Treća faza – finalna faza ima zadatak:• stvaranje jedinstvene i stabilne evropske monete i• stvaranje nezavisne Evropske centralne banke (ECB)

27


2.4. Kriterijumi konvergencije

Niska inflacija (ne više od 1,5% od pros. tri najuspeš. članice)

Niska kamata na dugororočne kredite (ne više od 2% od

pros. tri najuspešnije članice)

Stabilne javne finansije (godišnji budžetski deficit od najviše 3% od BNP

i ukupan javni dug od najviše 60% od BNP)

Valutni kurs (poštovanje okvira fluktuiranja unutar EMS u poslednje dve

godine i izostanak devalvacije monete u poslednje dve godine)

28


2.5. Proces harmonizacije sa EU?

Prvi čin – Sporazumi o stabilizaciji i asocijaciji

Drugi čin – tranzicija

Treći čin – harmonizacija propisa

29


2.6. Struktura akata EU

Direktive – obavezne po cilju, koji žele ostvariti

Odluke – obavezne samo za onoga na koga su adresirane

Uredbe (engl. regulation) – obavezne u celini za sve

Mišljenja i preporuke

Najvažnija dokumenta su direktive, koje predstavljaju glavnu aktivnost pri harmonizaciji

zakonodavstva

30


2.7. Članice EMU – 13 zemalja

Austrija, Belgija,

Finska, Francuska,

Grčka, Holandija,

Irska, Italija,

Luksemburg, Nemačka,

Portugalija, Slovenija

i Španija

31


2.8. Jedinstvena valuta: EVRO

(Uredba Saveta o uvođenju evra – EC No 974/98)

Deli se na sto evrocenti.

NOVČANICE: 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra

KOVANI NOVAC: 1, 2, 5, 10, 20, 50 evrocenti i 1 i 2 evra

32


2.9. Paritet evra prema valutama zemalja EMU

Jedan evro vredi

Uredba Saveta o uvođenju evra stupila je na snagu 1.1.1999.

2,2037 NLG (holandskih guldena)

1,95583 DEM (nemačkih maraka)

40,339 BEF (belgijskih, luksemb. franaka)

6,55957 FRF (francuskih franaka)

166,386 ESP (španskih pezeta)

13,7603 ATS (austrijskih šilinga)

5,94573 FIM (finskih maraka)

0,787564 IEP (irskih funti)

1936,00 ITL (italijanskih lira)

200,50 PTE (portugalskih eskuda)

340,750 GRD (grčkih drahmi)

33


2.10. ESCB-ECB

Evropski sistem centralnih banaka sačinjavaju:

Nacionalne centralne banke zemalja-članica EMU i

Evropska centralna banka

34

5 Usaglašavanje domaćih propisa sa međunarodnim standardima

USAGLAŠAVANJE

DOMAĆIH PROPISA SA

MEĐUNARODNIM STANDARDIMA

55

35


13. USAGLAŠAVANJE DOMAĆEG BANKARSTVA SA MEĐUNARODNIM PRAVILIMA I STANDARDIMA

13.1. USAGLAŠAVANJE SA WTO-GATS

STO koja je počela sa radom 1.1.1995.

• Regulativa obuhvata 28 sporazuma

• Sporazum o trgovini uslugama - GATS reguliše, između ostalog,

finansijske, odnosno bankarske usluge

GATS se zasniva na tri elementa:

• prvi je serija osnovnih obaveza u vezi sa trgovinom uslugama

koje će se primenjivati na sve članice STO-a

• drugi su nacionalne liste koncesija koje sadrže obaveze koje će

biti predmet kontinuiranog procesa liberalizacije

• treći čine aneksi koji se odnose na specifičnosti liberalizacije

pojedinih sektora usluga

36


- nastavak -

Sadržaj Sporazuma

Prvi deo Sporazuma o trgovini uslugama reguliše obuhvat njegove primene -konkretno, usluge u turizmu, u bankarstvu, osiguranju, itd.

Drugi deo Sporazuma reguliše opšte obaveze i discipline zemalja priznavanje npr. školskih kvalifikacija) zatim, obaveza članica WTO-a da ne uvode restrikcije na međunarodne transfere i plaćanja povodom tekućih transakcija

Treći deo Sporazuma obuhvata obaveze o pristupu tržištu i nacionalnom tretman.

Četvrti deo Sporazuma obezbeđuje osnovu za progresivnu liberalizaciju u oblasti usluga, putem sukcesivnih rundi pregovora o trgovini usluga

Peti deo Sporazuma sadrži institucionalne odredbe, uključujući konsultacije i rešavanje sporova

Posebna pitanja ovog Sporazuma su regulisana aneksima, njih ima osam među koje spada i Aneks o finansijskim uslugama (bankarstvo i osiguranje).

Značajna je i Odluka o profesionalnim uslugama kojom se osniva Radna grupa za profesionalne usluge - reguliše priznavanje školskih kvalifikacija i odgovarajuća procedura, tehnički standardi i izdavanje dozvola u oblasti profesionalnih usluga, da ne predstavljaju nepotrebne barijere za trgovinu ovom vrstom usluga. Odlukom je prioritet dat računovodstvenim uslugama

37


13.2. Usaglašavanje sa ISO standardima

A) Osnovni podaci

Osnovana 1948.

Usaglasilo svoje nac. stand. preko 120 nacionalnih organizacija širom sveta

Finansijska industrija - ISO TC 68

Standardi koji su najviše prihv. - zdravlje, bezb. i živ. sred.

ISO je identifik. pitanja trg. uslugama (finan, osig, turizam, edukacija, itd), koja su ušla u program standardizacije ISO 9000

Saradnja Srbije - Odvija se preko Republičkog zavoda za standardizaciju Beograd

38


B) ISO - organizaciona šema

39


C) Potkomiteti i radne grupe ISO/TC 68

WG za održavanje ISO 4271 – kodovi za valute i novac

WG za održavanje ISO 8908 – rečnik iz oblasti finansija

SC 2 – upravljanje sigurnošću i opšte bank. operacije

SC 4 – hartije od vrednosti i srodni finan. instrumenti

SC 6 – finansijske usluge u poslovanju sa građanima

SC 7 – bankarske telekomunakacione poruke

40


D) Važniji standardi ISO/TC 68

ISO 9000 stand. su standardi o upravlj. i obezbeđ. kvaliteta

ISO 9001, ISO 9002 – Bankarske procedure

ISO 13616:1997 – Standard strukture računa u SWIFT međun. platnom prometu - IBAN

ISO 6536/1981 – Standard liste obveznica

ISO 9144/1991 – Optičko prepoznavanje

ISO 10962:1997 – Klasifikacija finansijskih instrumenata

Poslovanje HOV – 15022

41


13.3. Usaglašenost sa uslovima za osnivanje banaka u EU

13.3.1. OSNIVAČKI KAPITAL I DRUGI USLOVI

Dozvola dobijena u bilo kojoj državi članici važi na teritoriji cele EU.

Uslovi za dobijanje dozvole su:a. Kreditna ustanova mora imati zaseban sopstveni fond (own funds) i početni

kapital od 5 miliona evra

b. Iznos sopstvenih fondova kreditne ustanove pri njenom osnivanju ne može biti manji od iznosa propisanog početnog kapitala

c. Da bi se dobila dozvola od nadležne vlasti, u efektivnom vođenju poslovodstva moraju učestvovati najmanje dva lica. Ova lica moraju biti na dobrom glasu i s potrebnim iskustvom za obavljanje poslova

d. Nadležna vlast mora biti obaveštena o identitetu njenih akcionara odnosno članova, fizičkih ili pravnih lica, koji imaju "značajne udele" u njima i o iznosima tih udela. "Značajni udeo" je udeo u nekoj poslovnoj jedinici od najmanje 10% kapitala ili glasačkih prava

e. Svaka dozvola se dostavlja Komisiji radi unošenja u spisak koji se objavljuje u "Službenom listu" EU

itd.

42


13.3.2. EU - NADZOR NAD BANKAMA (Kreditne ustanove)

Država vrši nad bankama nadzor na tri ravni:

A. Upravni nadzor

B. Nadzor nad savesnošću poslovanja i

C. Ovlašćena revizija

A. Upravni nadzor - Najvažnija vrsta nadzora

Upravni nadzor prati banku od ulaska na tržište do izlaska s tržišta uz dosledno poštovanje zakona

43


B. Nadzor nad savesnošću poslovanja

Uveden radi obezbeđivanja reda na finansijskom tržištu uključujući lojalnu konkurenciju• Ovaj nadzor je propisan u odlukama bazelskog komiteta.• Odatle je preuzet i u zakonodavstvu EU• Nadzor se vrši na konsolidovanoj osnovi, to jest nad matičnom

ustanovom i njenim poslovnim jedinicama u celoj EU• Glavni instrumenti za ovaj nadzor kreditnih ustanova su:

sopstveni fondovi, "značajni udeli", koeficijent solventnosti", "veliki krediti".

C. Ovlašćena revizija• Ovlašćena revizija je oblik posrednog nadzora države koji

obavljaju je ovlašćeni revizori, koji mogu biti fizička i pravna lica• U zakonodavstvu EU revizija je obavezna za banke, osiguravajuća

društva i za poslovne jedinice koje se bave ulaganjima u prenosive HOV

• To uključuje i sve poslovne jedinice koje zakonodavstvo EU određuje kao "kreditne ustanove" i "finansijske ustanove"

• U svim zemljama članicama EU predviđena je i građansko-pravna i krivičnopravna odgovornost OR

44


Bazelski Sporazumi I i II

Međunarodni Sporazum o merenju kapitala i kapitalnih standarda - 1988. – Bazel I

Bazel II, 2004. - bazira se na tri stuba:

Minimum nužnog kapitala

Nadzor nad adekvatnošću

kapitala

Tržišna disciplina

Stub 1 Stub 2 Stub 3

13.4. Usaglašavanje sa novim Bazelskim sporazumom

45


13.5. Usaglašavanje sa pravilima MTK u Parizu

PRAVILA MTK – PARIZ

Jednoobr. pravila za inkaso – 1933.

Jednoobr. pravila za akreditive – 1958. - 1994.

Jednoobr. pravila za ugovorne garancije – 1978.

Jednoobr. pravila za ramburs banka-banci

Jednoobr. pravila za tumačenje trg. termina – INCOTERMS 1936. (2000.)

46


PRIMER BROJ 1: MESTO FINANSIJSKIH

USLUGA U SEKTORSKOJ

KLASIFIKACIJI USLUGA WTO

Sektorska klasifikacija usluga WTO

Prema klasifikaciji STO, sve usluge su razvrstane u 12 sledećih grupa:

1. Profesionalne usluge (računovod., kompjuterske, lizing, itd.)

2. Usluge komuniciranja (telekomunikacione usluge, EDI, itd.)

3. Građevinske usluge

4. Distributivne usluge (trgovina, franšizing, itd.)

5. Obrazovne usluge

6. Komunalne usluge. . .

47


. . .

7. Finansijske usluge (osig., brok., bankar. i fin., HOV)

8. Zdravstvene i socijalne usluge

9. Turizam

10. Usluge rekreacije, usluge vezane za sport i kulturu

11. Saobraćajne usluge

12. Ostale usluge

48


VEŽBA BROJ 2: 50 NAJPOZNATIJIH BANAKA U SVETU

49


VEŽBA BROJ 3: SAVETI BANKARIMA IZ 1863.GODINE

U decembru 1863. godine je konstituisan Controller of Currency-Bonitetna kontrola Centralne Banke SAD. Prvi generalni kontrolor gospodin Hugh McCulloch se obratio bankarima sledećim savetima:

• Ne dajte kredite iznad razumne granice obezbeđenja naplate.

• Nemojte forsirati i podsticati spekulativne poslove.

• Komitentu možete dati izuzetne pogodnosti samo na kratak rok ukoliko to uslovi dozvoljavaju (kvalitet komitenta) ali insistirajte na naplati o dospeću bez obzira na to da li vam je taj novac potreban.

• Nikad ne obnavljajte kredit (ili hartije od vrednosti) zbog toga što možda ne znate gde da plasirate naplaćeni novac pod istim uslovima.

• Rasporedite vaše kredite na veći broj dužnika umesto da ih koncentrišete kod manjeg broja.

• Veliki krediti jednom komitentu (ili pojedincu) makar to bilo ponekad ispravno i potrebno generalno je veoma često nesigurno ulaganje

• Veliki dužnici su skloni da kontrolišu banku. Kada ovo postane odnos između banke i njenih komitenata nije teško naslutiti ko će na kraju biti oštećen.

• Svaki dolar kredita iznad kapitala banke (rezervi i zadržane dobiti) stavlja rukovodstvo pred strogu odgovornost prema kreditorima i deoničarima da neprekidno drži pod kontrolom smanjivanje kredita u dozvoljenim granicama.

• ...

50


• ...

• Dajte vašem komitentu slobodu imajući na umu da banka napreduje toliko koliko napreduju njeni komitenti. Ali nikada ne dozvolite da vam oni diktiraju politiku.

• Ako imate razloga da posumnjate u integritet vašeg komitenta - ugasite mu račun. Nikad se ne upuštajte u posao sa nitkovom pod utiskom da vas on može prevariti. Rizik u takvom slučaju je uvek veći od dobiti.

• Platite vaše osoblje da živi konformno i ugledno bez krađe, ali zahtevajte da vam budu u potpunosti odani u službi. Ako neki vaš službenik živi iznad svojih prihoda otpustite ga, čak i kada može da objasni i dokaže poreklo viška prihoda otpustite ga. Ekstravagancija, iako samo po sebi nije kriminal, vrlo prirodno vodi u kriminal. Čovek koji troši više nego što zarađuje ne može biti pouzdan službenik (rukovodilac) banke.

• Kapital banke mora biti realnost a ne fikcija i on mora pripadati onima koji imaju novac za pozajmljivanje drugim a ne dužnicima. Kontrolor će činiti sve što je u granicama njegovih ovlašćenja upotrebljavajući sva raspoloživa sredstva da spreči kreiranje nominalnog kapitala od strane nacionalnih banaka upotrebom obrtnih sredstava ili na bilo koji drugi veštački način i u njegovim naporima da to postigne sa poverenjem očekuje saradnju svih dobro organizovanih banaka.

• Tražimo iskreno, pošteno i zakonito bankarsko poslovanje.

• Nikad ne pokušavajte da u očekivanju velikih dobitaka činite ono što nije u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. „Spekulatomo finansiranje" nije zakonito bankarstvo a „spektakularni finansijer u bankarstvu je ili obmana ili nitkovluk"

6

51

Tekuće i kapitalne transakcije u poslovanju sa inostranstvom

TEKUĆE U KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM

66

6

52


I DEVIZNO POSLOVANJE

1. OSNOVNI ZAKONSKI PROPISI

Zakon o privrednim društvima

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

Zakon o deviznom poslovanju

Zakon o stranim ulaganjima

Zakon o koncesijama ...

6

53


I DEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2. OSNOVNE ODREDNICE DEVIZNOG SISTEMA2.1. REZIDENTI I NEREZIDENTI

Rezidenti su, prema odredbama ZDP:

1. pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici

2. preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici

3. ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici

4. fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana

5. fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana

6. državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike

7. diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima

Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena pod pojmom rezidenata

6

54



2.2. BANKA

Banka je A.D. sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad NBS i obavlja depozitne, kreditne i druge poslove za koje ima dozvolu

Bankom se smatra i banka koja ima ovlašćenje NBS za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (ovlašćena banka)

2.3. TEKUĆE DEVIZNO POSLOVANJE

Deviznim zakonom, kao tekući poslovi definisani su oni tekući poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala

Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši se slobodno:

1. plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova

2. plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite

3. povraćaj sredstava uloženih u investicije

4. prenose u korist fizičkih lica (penzija, porez i taksi, prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka, naknada za koncesije, članarina i kazni, kao i prenose po osnovu iznosa troškova potrebnih za izdržavanja porodice) (Čl. VIII Statuta MMF)

6

55



2.4. SREDSTVA PLAĆANJA I STRANA SREDSTVA PLAĆANJA

ZDP razlikuje sredstva plaćanja i strana sredstva plaćanja Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja Strana sredstva plaćanja su:

1. devize - potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu

2. efektivni strani novac

2.5. INSTRUMENTI PLAĆANJA

Prema odredbama ZDP, instrumenti plaćanja su:• akreditivi

• doznake

• menice

• čekovi

• platne kartice i

• drugi instrumenti plaćanja

6

56



2.6. REDOVAN IZVOZ/UVOZ I IZVOZ/UVOZ NA KREDIT

ZDP obavezuje rezidente da izvoz robe i usluga naplate u roku do 180 dana

Posao izvoza sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom

Rezident unapred plaćenu robu ili uslugu uvozi u roku do 180 dana Uvoz unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom uvoza

dužim od 180 dana - smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom

NBS, na predlog Ministarstva finansija, propisuje uslove i način evidentiranja kreditnih poslova

Rezident - pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga pod uslovima i na način koji propiše Vlada (kompenzacioni posao)

6

57



2.7. KUPO-PRODAJA POTRAŽIVANJA I DUGOVANJA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA REZIDENATA

Banke, odnosno rezidenti, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata

Ovi poslovi mogu se vršiti samo na osnovu ugovora, zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (ugovor o poslovima faktoringa)

Banke su dužne da o navedenim poslovima izveste NBS, saglasno propisima

Nerezidenti mogu kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova, samo pod uslovima i na način koje propiše Vlada

6

58



2.8. KAPITALNI POSLOVI IZMEĐU REZIDENATA I NEREZIDENATA

Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala

Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, ako zakonom nije propisano ograničenje

ZDP precizira koji se poslovi smatraju kapitalnim poslovima, i to: 1. direktne investicije

2. ulaganja u nekretnine

3. poslovi sa hartijama od vrednosti

4. poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

5. kreditni poslovi

6. depozitni poslovi

7. poslovi po osnovu ugovora o osiguranju, u skladu sa zakonom

8. jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički)

6

59



2.9. VALUTNA KLAUZULA I DEVIZNA PLAĆANJA U ZEMLJI

ZDP je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima

Izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu:

1. deviznog kreditiranja u zemlji za namene za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva a fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji;

2. uplate depozita kao sredstva obezbeđenja

3. kupovine potraživanja i dugovanja po spoljno-trgovinskim poslovima - premija osiguranja i prenosa po osnovu osiguranja života

4. po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti

NBS propisuje u kojim slučajevima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu

6

60



2.10. DEVIZNO TRŽIŠTE I KURS DINARA

Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu i to, kao:

• neposredna kupo-prodaja i

• kupo-prodaju na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta

Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu s ponudom i tražnjom deviza

Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom NBS

Za potrebe knjigovodstva i statistike važi zvanični srednji kurs dinara

6

61



2.11. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM

Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama

Krediti su poslovi između: 1. banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno daje

nerezidentu kredit i2. rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit

Zajmovi su poslovi između rezidenta i nerezidenta, kojima rezident uzima od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam

Kreditni poslovi obuhvataju naročito: 1. komercijalne kredite2. robne kredite3. finansijske kredite4. kratkoročne oročene bankarske depozite5. kratkoročne bankarske kreditne linije

Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i: 1. bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta2. jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja u skladu sa

deviznim zakonom rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta

6

62



2.12. DIREKTNE INVESTICIJE

Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica

Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava

Pod ulaganjem smatraju se takođe i krediti sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti)

6

63



2.13. POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I FINANSIJSKIM DERIVATIMA

Poslovi s hartijama od vrednosti su poslovi:1. sa dugoročnim hartijama od vrednosti,

2. kratkoročnim hartijama od vrednosti,

3. vlasničkim hartijama od vrednosti i

4. finansijskim derivatima

Domaće hartije od vrednosti emituje rezident na domaćem i stranom tržištu

Strane hartije od vrednosti emituje nerezident i koje glase na stranu valutu

Dugoročne hartije od vrednosti s rokom dospeća dužim od jedne godine

Kratkoročne hartije od vrednosti s rokom dospeća do godinu dana

Finansijski derivati su finansijski instrumenti u smislu zakona koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

6

64



2.14. LIČNI I FIZIČKI PRENOSI SREDSTAVA PLAĆANJA

Lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju komercijalnog posla - vrši se između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici

Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku

2.15. ZAŠTITNE MERE U SLUČAJU POREMEĆAJA U PLATNOM BILANSU

U slučaju nastupanja ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, Vlada na predlog NBS može doneti sledeće zaštitne mere:

1. propisati uslove pod kojima rezident i nerezident mogu držati devize na računima kod banka u inostranstvu ili na računima kod banaka u Republici

2. obavezati banke da NBS prodaju efektivni strani novac od menjačkih poslova

3. ograničiti obavljanje plaćanja i naplata nastalih na osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom

4. ograničiti prenos HOV, zlata i efek. stranog novca u Republiku i iz Republike;

5. ograničiti obavljanje transakcija sa HOV između rezidenata i nerezidenata

6. ograničiti obavljanje kreditnih poslova između rezidenata i nerezidenata

7. ograničiti kupovinu nekretnina u inostranstvu od strane rezidenta . . .

6

65



2.16. KONTROLA I EVIDENCIJA DEVIZNOG POSLOVANJA

Devizno poslovanje podleže deviznoj kontroli Kontrolu deviznog poslovanja vrše organi kontrole:

1. Narodna banka Srbije

2. Devizni inspektorat - pri Ministarstvu finansija

3. Carinski organi - na graničnim prelazima

4. Drugi nadležni organi - prema zakonskim ovlašćenjima

Oduzimanje deviza, efektivnog stranog novca i dinara

Devize, efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti, koje su privremeno oduzeli zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj - organi kontrole dužni su da deponuju na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod NBS, a dinare - na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Ministarstva finansija

Prihodi ostvareni po osnovu naplaćenih kazni i naplaćenih troškova prekršajnog postupka, predstavljaju prihod budžeta Republike

Obaveza vođenja evidencije Rezidenti i nerezidenti vode evidenciju o poslovanju propisanom odredbama ZDP

Vlada propisuje uslove i način vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i uslove i način izveštavanja i vođenja predmetne evidencije

6

66


KAPITALNE TRANSAKCIJESA INOSTRANSTVOM

DEFINICIJA I VRSTE

Član VIII Statuta MMF-a ne dozvoljava ograničenja tek. plaćanja

Kapitalni poslovi, prema ZDP, su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala.

U kapitalne poslove ubrajaju se:

1. direktne investicije

2. ulaganja u nekretnine

3. poslovi sa hartijama od vrednosti

4. poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

5. kreditni poslovi

6. depozitni poslovi

7. poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom

8. jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).

7

67

Savremeni finansijski proizvodi

SAVREMENI FINANSIJSKI

PROIZVODI

77

7

68


VRSTE SAVREMENIH FINANSIJSKIH PROIZVODA

1. Finansijski lizing

2. Faktoring

3. Forfeting

4. Time - sharing

5. Finansijski konsalting

6. Poslovi franšizinga

7

69


1. FINANSIJSKI LIZING

1.1. NOVI POSLOVI - NOVI POJMOVI

ANGLO-SAKSONSKI IZRAZI KOJE JE TEŠKO PREVESTI

• Lizing (leasing)

• Marketing

• Factoring

• Forfaiting

• Franchising

• Time sharing

• Engineering

• Joint venture

• Know-how

7

70


1. FINANSIJSKI LIZING (nastavak)

POJAM LIZINGA

Potiče od engleskog glagola “to lease” - dati u zakup, najam

Liznig je institucija američkog prava iz 50-ih god. 20-og veka

U Evropu preneta 60-ih godina XX veka

Razlika između finansijskog lizinga i zakupa je u tome što se pri

kupovini opreme interpolira finansijer u klasični zakupni odnos

Moderna lizing praksa raspolaže s jednoobraznim formularima

ugovora koji se unapred objavljuju u obliku opštih uslova poslovanja

Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke opreme u SAD finansirano putem lizinga

7

71


2. POSLOVI FAKTORINGA

2.1. POJAM FAKTORINGA Faktoring predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava putem

prodaje potraživanja Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća Faktoring-preduzeće, po pravilu, odmah isplaćuje deo potraživanja u

visini od 80% preduzeću - klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća

Faktoring preduzeće naplaćuje proviziju obično oko 3% od iznosa potraživanja faktoring usluge (što uključuje i rizik i kamatu)

U razvijenim tržišnim ekonomijama faktoring se mnogo koristi kao oblik ubrzane naplate potraživanja

Kod faktoringa se zaključuje ugovor po kojem je komitent u obavezi da na faktora prenese (cedira) potraživanje koje čini predmet ugovora

MEĐUNARODNI IZVOR PRAVA

Na ugovore o faktoringu primenjuje se Konvencija UNIDROIT o međunarodnom faktoringu koja je usvojena u Otavi 28. maja 1988.

7

72


2. POSLOVI FAKTORINGA (nastavak)

2.2. SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA

Osnovni subjekti po pravilu su:• Klijent (koji proizvodi robu ili pruža usluge)• Kupac (subjekt koji kupuje robu ili usluge)• Faktor (subjekt koji od klijenata otkupljuje fakturisane iznose)

2.3. NAJVAŽNIJE VRSTE FAKTORINGA

Otvoreni faktoring – nastaje kada izvoznik cedira (prenosi) svoje potraživanje prema inostranom kupcu, sa pozivom da dugovanja isplati faktoru

Skriveni faktoring - nastaje kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit

U ovom obliku posla, faktor ostvaruje zaradu na razlici u ceni

2.4. KORISTI OD POSLOVA FAKTORINGA

Faktoring mehanizam pruža mogućnost da preduzeća mogu brzo da naplate svoja potraživanja

Rizik naplate preuzima faktor Faktoring pruža mogućnost prodaje za gotovo - umesto na kredit

7

73


2. POSLOVI FAKTORINGA (nastavak)

2.5. MOGUĆNOSTI OBAVLJANJA POSLOVA FAKTORINGA PREMA PROPISIMA SRBIJE

Dopuštenost Zakonom o bankama "Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.)". Zakon o bankama se u primenjuje od 1. oktobra 2006.

Dopuštenost Zakonom o deviznom poslovanju Zakonom o deviznom poslovanju iz 2006.godine, uvedena je mogućnost finansiranja

spoljnotrgovinskih poslova, kupovinom (kratkoročnih) potraživanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica - rezidenata

Donošenje Zakona o faktoringu Postoji Predlog Zakona o faktoringu Zakon uređuje naplatu potraživanja na osnovu ugovora o faktoringu i osniva Registar

faktoringa Zakonom propisuje odredbe koja obavezno da sadrži taj ugovor Ugovor može da se zaključi na određeno ili na neodređeno vreme Delatnost faktoringa, na teritoriji Republike Srbije, može da obavlja:

1. banka, ili2. D.O.O., odnosno A.D., registrovano isključivo za delatnost faktoringa, sa min.

osnovnim kapitalom u iznosu od 250 000 evra Nadzor nad njuhovim radom vrše NBS Tekst predloženog zakona je izrađen u saradnji sa ekspertima Svetske banke

(IFC/SEED) i NBS U izradi su korišćena najsavremenija rešenja iz uporednog (naročito Francuska, Italija

i SAD) i međunarodnog prava (UNCITRAL Konvencija o međunarodnom faktoringu)

7

74


3. POSLOVI FORFETINGA

3.1. SPECIFIČNOSTI FORFETINGA

Specifičan mehanizam finansiranja preduzeća Javlja se kod poslova: isporuka opreme; izgradnje objekata po

sistemu “ključ u ruke”, ili izvođ. invest. radova na kredit preko 1 god. Banka (forfeter) preuzima od svog klijenta potraživanje - cediranjem

uz prenos instrumen. za naplatu potraživanja o rokovima dospeća (menica, dokumentarni akreditiv, garancija trećeg lica i sl.)

Banka prihvata cesiju potraživanja i isplaćuje nominalnu vrednost prenetih potraživanja prodavcu (proizvođaču) kao svom klijentu, uz odbitak eskontne kamate, provizije i troškova vezanih za taj posao

Banka se obavezuje da će snositi rizik naplate tih potraživanja Imajući u vidu da su cedirana potraživanja veća od date gotovine za

iznos eskontne kamate, provizije i troškova, banka time ostvaruje prihod u visini razlike između cediranih potraživanja i date gotovine

Za ugovor o forfetingu je veoma značajan bonitet lica od kojeg se naplaćuje potraživanje, a isto može biti izraženo: u obliku hartija od vrednosti, u obliku prenosivog dokumentarnog akreditiva sa odloženim rokom plaćanja, u obliku garancije trećih lica ...

7

75


3. POSLOVI FORFETINGA (nastavak)

UGOVOR - TVOREVINA PRAKSE

Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i poslovne prakse Na njega se primenjuju pravila autonomnog međunarodnog

trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije bi pravo bilo merodavno za primenu

3.2. UČESNICI I ODNOSI U POSLU FORFETINGA

Glavni učesnici uvek su:• Domaći izvoznik (prodavac-proizvođač)

• Inostrani uvoznik i

• Banka (forfeter) koja preuzima dato potraživanje

3.3. NAČINI I POSTUPCI PRENOSA POTRAŽIVANJA

Prenos potraživanja može biti u obliku:a. Prenos potraživanja cesijom

b. Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom

c. Forfetiranje na osnovu otkupa menica

7

76


3. POSLOVI FORFETINGA (nastavak)

3.4. DOPUŠTENOST OBAVLJANJA POSLOVA FORFETINGA PREMA PROPISIMA SRBIJE

Zakon o deviznom poslovanju, iz 2006. godine, dozvoljava da kupovinu i prodaju potraživanja i dugovanja pored pravnih lica vrše i banke, kod kreditnih poslova sa inostranstvom (forfeting)

Poslovima forfetinga banke - izričito dopušteno Zakonom o bankama, koji je u primeni od 1. oktobra 2006.

7

77


4. POSLOVI KONSALTINGA(knowledge economy)

KLASIFIKACIJA IFAC-a

Međunarodna računovodstvena organizacija IFAC je 1998. objavila sveobuhvatnu klasifikaciju intelektualnog kapitala

Intelektualni kapital se svrstava u strukturni kapital (infrastrukturni kapital) i odnosi se na informacione sisteme, kompjuterske i mrežne sisteme

Ekonomija znanja je stvorila potrebu za novim metodama vrednovanja banaka i kompanija čiju glavnu imovinu predstavljaju neopipljiva sredstva

Neopipljiva sredstva danas nose veliki udeo u ukupnim troškovima i upravo ona objašnjavaju značajan deo prisutne razlike izmenu knjigovodstvene i tržišne vrednosti banaka/kompanija.

7

78


4. POSLOVI KONSALTINGA (nastavak)

UPRAVLJANJE INTELEKTUALNIM KAPITALOM (Nevidljivim kapitalom)

Upravljanje intelektualnim kapitalom podrazumeva fokusiranje aktivnosti firme na budućnost

Nevidljivi kapital je skriven u organizaciji firme, kadrovima i njihovom znanju i na to se odnosi upravljanje intelektualnim kapitalom

Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije uzrokuje povećanje udela informacija i znanja, kako u proizvodnim tehnologijama tako i u proizvodima koji utiču na organizaciju i način komunikacije (Internet, Intranet)

Zapravo to povećanje udela znanja u novoostvarenoj vrednosti glavno je obeležje prelaza iz industrijskog doba u novu ekonomiju, koja se još i naziva ekonomijom znanja (knowledge economy)

Informacije i znanje sada su ključni činioci poslovnog uspeha: znati šta, znati kako, znati gde i znati kada

Stoga je ključni izazov ekonomije 21. veka definisanje, upravljanje, merenje, unapređivanje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika, intelektualnog kapitala

7

79



Korišćenje tehnologije u bankarstvu

Tehnologija, posebno visoko sofisticirani real-time sistemi, imaju glavnu ulogu u oblikovanju novog finansijskog tržišta

Značajan je uticaj računarskih sistema i komunikacija koji vode ka:• Novom finansijskom proizvodu

• Bržoj inovaciji proizvoda

• Većoj brzini izvršenja transakcija

• Upravljanju velikim količinama podataka

• Mnogo većoj dostupnosti poruka

• Povećanju konkurentnosti

• Uspešnom ukupnom marketingu

Vizija razvoja finansijskih institucija na bazi informacione tehnologije povezana je sa razvojem finansijskog inženjeringa u smislu stvaranja novih bankarskih/finansijskih proizvoda

7

80



Investiranje u znanje

U razvijenim zemalja dešava sledeće:

1. Sve veće je ulaganje u stručne kadrove

2. Raste potreba za upravljanjem produktivnošću ključnih resursa: znanje, vreme

i kapital

3. Kapitalne investicije se ne mogu više odvojiti od potrebe za većim nivoom

znanja

4. Produktivnost zaposlenih zahteva kontinuiranu obuku

5. Znanje se primenjuje na sve resurse: vreme, kapital, ključne tehnološke

elemente i profesionalno bankarsko znanje

Statistički pokazatelji u svetu govore da je 60- 80% dodatne

vrednosti neposredno povezano sa znanjem

7

81



Šta je to zapravo intelektualni kapital ili nematerijalna imovina?

Pojam "Intellectual capital" (goodwill) koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu firme, koji značajno utiče na uspeh poslovanja ali nije eksplicitno izražen u bilansima

Izraz intelektualni znači da je izvor tog kapitala intelekt tj. znanje u različitim oblicima, a susrećemo se sa njegova dva pojavna oblika:

• Materijalnim, u obliku planova, nacrta, patenata, licenci, bazama podataka, priručnika, poslovnika, korporacijskih standarda, kompjuterskih programa, itd., poznatim kao eksplicitno znanje (explicit knowledge)

• Nematerijalnim, koji je u glavama zaposlenih (znanje, vizije, sposobnost delovanja, rešavanja problema, leadership, kultura, iskustvo...), a u literaturi se naziva prikriveno znanje (tacit knowledge)

Cilj svake firme bi trebalo da bude da nematerijalno znanje pretvori u materijalno, eksplicitno znanje

7

82



U našoj zemlji uspešno je izvršeno nekoliko procena intelektualnog kapitala firmi i banaka

U slučaju Meridian banke primenjena je metodologija procenjivanja vrednosti intelektualnog kapitala koja u potpunosti odgovara preporukama IFAC-a

Prilikom procenjivanja stvarne vrednosti intelektualnog kapitala uzeto je u obzir:

• Procena ulaganja u plate, licence, amortizaciju opreme, obuku i potrošni materijal.

• Procena rada projektanata, razvojnih inženjera i programera.

• Procena znanja – broj linija koda.

• Procena rezultata – broj ekranskih formi, broj izveštaja i sl.

Tretiranje intelektualnog kapitala kao ključnog resursa savremenog poslovanja postaje obavezujuće za menadžment.

7

83



Stvaranje vrednosti – imperativ uspešnog poslovanja

Cilj je dugoročno unapređivanje sposobnosti firme investiranjem u resurse (pogotovo u humani kapital, kao ključni faktor stvaranja vrednosti u savremenom poslovanju) i pojačanom mobilizacijom njenih unutrašnjih potencijala, pre svega nematerijalnih

Operativni menadžment treba da zajedno sa top menadžmentom vrši identifikovanje mogućnosti za podizanje efikasnosti stvaranja vrednosti - Naročito nematerijalno stvaranje vrednosti

Firma koja podstiče na prvi pogled neopipljive ali dugoročno gledano efikasne akcije a koje doprinose stvaranju nematerijalne vrednosti, zabeležiće i povećanje materijalne vrednosti (znanje, usluge, iskustva, beneficije, brzina, kvalitet, ugled) i njenu transformaciju u materijalne oblike (prihod, profit, dodatna vrednost, deonice, tržišna vrednost)

7

84



Očekivana korist?

Zbog svega navedenog može se zaključiti da je potreba za upravljanjem intelektualnim kapitalom sve veća a čije se očigledne koristi za banku/firmu ispoljavaju kroz:

• Efikasnije poslovne procese

• Povećanje tržišne vrednosti

• Uspešnije komunikacije

• Optimalnog korišćenja potencijala

• Povećanje sposobnosti stvaranja vrednosti

• Unapređenje imidža

• Zadovoljstvo klijenata

• Efikasnije delovanje ljudskog kapitala

• Motivisanje zaposlenih

7

85


5. POSLOVI FRANŠIZINGA

Franšizing je metoda u poslovnoj aktivnosti banke, pri čemu velika kompanija, u ovom slučaju banka, prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzećima

U SAD je početkom 1990-tih godina First Interest Bank of Los Angeles dala franšizu za 28 banaka koje imaju preko 90 bankarskih sedišta u 8 federalnih jedinica sa ukupnom aktivom od preko 4 mlrd $

Banke koje su zahvaćene ovim aranžmanom imale su pravo da koriste ime First Interest Bank, a mogle su da koriste reklamu, obuku menadžera i poslovne savete od davaoca franšize, a sve banke koje su obuhvaćene dobile su pravo pristupa mreži bankomata i druge pogodnosti

Sve banke su pritom zadržale postojeću vlasničku strukturu

7

86


5. POSLOVI FRANŠIZINGA (nastavak)

Najrazvijeniji i najpoznatiji slučajevi franšizinga nastali su u proizvodnji brze hrane (Mc Donalds)

Davalac franšize dozvoljava da se na osnovu naknade ili posebnog aranžmana o frašizingu formira kompanija koja će koristiti ime i poslovne metode davaoca franšize

Davalac franšize obezbeđuje pritom obuku, opremu, vrši kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu

U zamenu za to dobija proviziju kao i učešće u profitu

Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u pogledu vlasništva

Jedna od poznatijih turističkih organizacija u Srbiji, koja poseduje i posluje po sopstvenom sistemu franšizinga je Jolly Travel iz Beograda

8

87

Top 10 najboljih poslova na svetu

TOP LISTA 10 NAJBOLJIH

POSLOVA NA SVETU

88

8

88

Top 10 najboljih poslova na svetu

Money Magazin & Salary.com istražili su hiljade poslova,

uzevši u obzir njihov rast, zaradu, nivo stresa i druge

faktore.

Rezultat istraživanja je 10 najboljih poslova na svetu:

1. Softver inženjer

2. Univerzitetski profesor

3. Finansijski savetnik

4. HR menadžer

5. Lekar

6. Marketing istraživač

7. Računarski IT analitičar

8. Prodavac nekretnina

9. Apotekar

10. Psiholog

Documents

MEĐUNARODNO REGULATORNO OKRUŽENJE I INFORMATIČKA PISMENOST