Decembar 2010, Volume 61, broj 1-2

c m

y k

Hamer

Boris

Dece

mba

r 201

0, Vo

lum

e 61,

broj

1-2

MED

ICIN

SKI

POD

MLA

DA

K

MEDICINSKI PODMLADAK

MEDICAL YOUTH

Stručno-naučni časopis studenata Medicinskogfakulteta u Beogradu

Medical students' professional-scientific journal,Medical faculty in Belgrade

YU ISSN 3069-1527UDK 61 (50)

REČ UREDNIŠTVA

Des ubi consistam et terram caelúmque moveboDaj mi gde da se oslonim, pa ću pomeriti zemlju

Arhimed

Dragi čitaoče,

Pred Tobom je novi broj „Medicinskog podmlatka“, časopisa studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ove 2010. godine, kada naš Fakultet slavi jubilarnih 90 godina, naš časopis ulazi u sedmu deceniju svoga postojanja, ali ipak ostaje mlad – „Podmladak“. Do danas, časopis je zadržao svoju primar-nu funkciju, popularizaciju studentskih naučnih radova i stim-ulisanje najboljih.

Svih ovih godina, kroz našu redakciju prošlo je mnogo danas poznatih stručnjaka, a tada studenata koji su svoje prve kontakte sa naukom sticali u „Podmlatku“. Oni su nam ostavili u amanet da sledimo njihove primere, da čuvamo „Podmladak“ i da ga unapređujemo.

Zato ovaj časopis posvećujemo njima, svima onima koji su doprineli razvoju ovog časopisa, pa umesto uvodne reči pred Tobom će se naći redosled svih urednika od svog postanka do da-nas, uz poruku da ova tradicija tek čeka da bude ispisana …

YU ISSN 3069-1527UDK 61 (50)

1949. Dušan Đurić 1950/51. Ljubodrag Mihajlović1952/53. Milorad Radetić1954. Ljubiša Rakić1955. Jovan Bijelić 1956/57/58. Dragoljub Jovanović1959. Ljubomir Stefanović1960. Ljubomir Erić1961. Aleksandar Anđelković1962. Jovan Kačaki1962. Danilo Zdravković1963. Mirjana Petrović1963. Danica Sabovljević1964/65. Boško Kukolj1966. Slobodan Imširagić1966. Ljubomir Crevar1967. Žarko Martinović1968. Jožef Šetalo 1969/70/71/72. Branislav Donfried1973. Miroslav Vrbanović1974. Miroslav Radojković

1974/75. Ljiljana Mirković1976. Pavle Pavlović1976/77. Gordana Vujanić1978. Slaviša Ćurćić1979/80. Živko Perišić1981. Ljiljana Planić1981. Zoran Vukašinović1982. Zorica Živković1983/84. Snežana Jovanović1985/86. Snežana Andrejević1987. Svetlana Anić…1997. Marija Marinković1998. Lidija Tasić1999/2000. Dejan Nešić2001/02. Nebojša Đuričić2003/04. Milorad Grujičić2005/06. Milica Maksimović2007/08. Tijana Ralić2009/10. Miloš Maksimović

Da se ne zaboravi…

Glavni i odgovorni urednikEditor-in-chiefMiloš MaksimovićZamenik glavnog i odgovornog urednikaAssociate EditorKristina SavićSekretarSecretaryLjubica MalićRedakcijaRedactionMilan Marinković Marko Janković Ognjen BojovićIvana SavićTina TomaševićMilenko BogdanovićIzdavački savetAdvisory boardIzdavački savet:Prof. dr Tatjana SimićProf. dr Slobodan SavićProf. dr Gordana Teofilovski-ParapidProf. dr Ana ŠijačkiProf. dr Tatjana IlleProf. dr Marina SvetelDoc. dr Aleksandra IsakovićDoc. dr Ana Savić-RadojevićDoc. dr Dušan PopadićDoc. dr Arsen RistićAsist. dr Nađa MarićAsist. dr Darija KisićMiloš MaksimovićKristina SavićDejan RadakovićMarko StojanovićLektor za engleski jezikReaderProf. Mirjana GluščevićLektor za srpski jezikReaderProf. Nataša MicićOsnivač i vlasnikPromoter & ownerMedicinski fakultet,Univerzitet u BeograduDr Subotića 8, 11 000 Beograd, SrbijaE-mailmedicinskipodmladak@med.bg.ac.rsTel. +381 11 36 36 382Fax. +381 11 36 36 382ISSN-YU 0369-1527UDK 61 (05)Priprema i štampaPrepress and press„BeoSing“, BeogradTiraž500 primeraka

SADRŽAJStudentski radoviUticaj intracerebroventrikularne primene grelina na ekspresiju termogenina (UCP-1) u mrkom masnom tkivu kod pacova različite starosti .............................................5Dušan Milenković, Milan MišovićPrimarna rezistencija virusa humane imunodeficijencije na antiretrovirusne lekove ....13Marina MilenkovićZnanje, stavovi i opažanje rizika studenata medicine u odnosu na pandemijski grip A(H1N1) ............................................................................................................................. 23Vuk Marušić, Tijana AćimovićEkspresija humane telomeraze reverzne transkriptaze (hTERT) u invazivnom planocelularnom karcinomu kože .......................................................................................... 29Vladimir VasićEfekti akutne i hronične kalorijske restrikcije na parametre oksidativnog stresa u jetri pacova ..............................................................................................................................35Tina Tomašević, Ana Andrejević, Kristina BondžićPromene ulaznog otpora membrane Recijusovog neurona pijavice tokom niklom izazvane epileptogene aktivnosti ........................................................................................... 43Ivana Savić, Snežana StankovićUticaj stresa na funkcionisanje baroreceptorskog refleksa kod granično hipertenzivnih pacova ............................................................................................................. 49Dejan RadakovićKliničke manifestacije primarne mijelofibroze ....................................................................53Milan Marinković, Miloš MarkovićMogućnost imunske rekonstrukcije kod HIV+ pacijenata kod kojih se virusološko-imunološka disocijacija javlja kao odgovor na antiretrovirusnu terapiju ..........................61Jovana KušićKlinička evaluacija bolesnika sa mitohondrijalnim miopatijama ..................................... 65Aleksandar Bogićević, Bojana Milošević, Andrija DragovićKardiološke promene kod dece sa mišićnom distrofijom Duchenneovog i Beckerovog tipa ..........................................................................................................................71Dina VojinovićPrognostički značaj C-reaktivnog proteina u akutnom ishemijskom moždanom udaru 75Milena Vuksanović, Miloš MatkovićSubjektivni doživljaj stigme kod osoba sa mentalnim poremećajem .................................81Ivana Maričić, Lela MaodušNeuroblastom visokog rizika – analiza kliničkih, laboratorijskih, radioloških, patoloških i citogenih karakteristika i odgovora na terapiju ..............................................87Svetlana Jovanović, Milica JovičićProcena rizika za razvoj hidrocefalusa posle subarahnoidalne hemoragije aneurizmalne etiologije ........................................................................................................... 93Dragana Stojković, Predrag StojkovićNeposredno poređenje metoda klasičnog hirurškog i endovaskularnog lečenja karotidne stenozantno-okluzivne bolesti ............................................................................. 99Želimir Jovanović, Marija JovanovićZnačaj faktora rizika u oboljevanju dece od hroničnog sekretornog otitisa ...................105Slavica Stanković, Nina Dragović, Marija StankovićEditorijaliCink kao agens multisistemskog oštećenja organizma ...................................................... 111Doc. dr Danijela Vučević, Prof. dr Tatjana Radosavljević, Asist. dr Dušan MladenovićBolesti zavisnosti – neinfektivna epidemija XXI veka .......................................................121Prof. dr Ivan DimitrijevićUloga hirurgije koronarnih arterija na kucajućem srcu u lečenju bolesnika sa lošom funkcijom leve komore ............................................................................................127Asist. dr Svetozar PutnikUputstvo autorima .................................................................................................................... 131Spisak linkova internacionalnih kongresa ................................................................................132

5VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Gre lin je mo žda ni-crev ni hor mon, ko ji re gu li še

ener get sku ho me o sta u zu i va žan je fak tor u pa to fi zi o lo gi ji go-ja zno sti.

Cilj: Cilj is tra ži va nja bio je da se is pi ta uti caj cen tral-no apli ko va nog gre li na na te le snu ma su, ko li či nu mr kog ma-snog tki va i eks pre si ju ter mo ge ni na (UCP 1) u mr kom ma-snom tki vu (MMT) muž ja ka Wi star pa co va raz li či te sta ro sti (pe ri pu ber tal ni, mla di od ra sli i od ra sli).

Ma te ri jal i me to de: Pet in jek ci ja gre li na ili sol ven ta (n=8, po gru pi) in ji ci ra ne su po jed na dnev no (0,15 nmol gre-li na u 5 μL fi zi o lo škog ras tvo ra pu fe ro va nog fos fat nim pu fe-rom, PBS) u la te ral nu mo žda nu ko mo ru pa co va raz li či te sta-ro sti, ko ji ma su hra na i vo da bi le do stup ne ad li bi tum. Te le sne ma se (TM) su me re ne sva ko dnev no. Dva sa ta na kon po sled-nje in tra ce re bro ven tri ku lar ne (ICV) apli ka ci je gre li na/PBS pa co vi su žr tvo va ni u du bo koj etar skoj ane ste zi ji, ka da su uze ti iseč ci in ter ska pu lar nog (mr kog ma snog tki va - MMT), za imu no ci to he mij ske i mor fo me trij ske ana li ze.

Re zul ta ti: Cen tral no apli ko van gre lin je sta ti stič ki zna čaj no (p<0.05) po ve ćao TM i ma su MMT kod pa co va svih sta ro snih gru pa. Di ja me tri će li ja MMT, kao i preč ni ci ma snih ka plji ca MMT bi li su sta ti stič ki zna čaj no (p<0.05) ve ći u gre-lin skoj gru pi: kod pe ri pu ber tal nih pa co va za 16,1% i 90,8%; mla dih od ra slih pa co va za 14,4% i 31,2%; i od ra slih pa co va za 20,1% i 57,1% u po re đe nju sa od go va ra ju ćom kon trol nom gru pom. Kod pa co va svih sta ro snih gru pa gre li nom tre ti ra ne gru pe ima le su sta ti stič ki zna čaj no (p<0.05) ma nji broj UCP-1 po zi tiv nih će li ja u od no su na od go va ra ju će kon trol ne gru-pe.

Za klju čak: Cen tral ni gre lin do vo di do sta ti stič ki zna-čaj nog po ra sta TM i MMT, kao i do sma nje nja bro ja UCP 1 po zi tiv nih će li ja. Ta ko đe, cen tral ni gre lin naj ve ro vat ni je sti-mu li še tran sfor ma ci ju MMT (ter mo ge net ski ak tiv nog) u be lo ma sno tki vo (ter mo ge net ski inak tiv no).

Ključne re či: Gre lin, in tra ce re bro ven ti ku lar no (ICV), te le sna ma sa (TM), ter mo ge nin (UCP 1), mr ko ma sno tki vo (MMT)

Abs t rac tIntroduction: Ghrelin is known to have a significant

influence on energy balance and is an important factor in pathophysiology of obesity.

Aim: The aim of our study was to determine the effects of centrally applied ghrelin on the expression of UCP 1 in brown adipose tissue (BAT) in Wistar male rats of different age (peripubertal, young adult and adult).

Material and methods: Five injections of rat acylated ghrelin or PBS (n=8, per group) were administered once per day (0.15 nmol of ghrelin in 5 μL of PBS) into lateral cerebral ventricle (ICV) of free feeding male rats. Body weights (BW) were measured daily. Two hours after the last treatment the animals were decapitated in deep ether anesthesia, while end-ing interscapular (brown adipose tissue - BAT) contents were obtained for immunocytochemical and morphometric analy-sis.

Results: Centrally applied ghrelin significantly in-creased (p< 0.05) BW and BAT contents compared to control groups of rats. Ghrelin treatment significantly increased (p<0.05) the diameter of fat cells and lipid droplets in BAT: in peripubertal rats by 16.1 and 90.8%; in young adult rats by 14.4% and 31.2%; and adult rats by 20.1% and 57.1% respec-tively compared to the corresponding controls. The number of UCP-1 positive adipocytes in BAT significantly decreased (p<0.05) compared to the control rats of different age.

Conclusions: The results clearly demonstrate that the daily subnanomolar doses of ICV ghrelin, applied during five consecutive days, significantly increased BW and BAT con-tents. Also, central ghrelin probably stimulates transforma-tion of BAT (thermogenically active) into WAT, which is a thermogenically inactive tissue.

Key words: Ghrelin, Iintracerebroventriculary (ICV), Body Weight (BW), Uncoupling Protein 1 (UCP1), Brown Adipose Tissue (BAT)

UvodKo ji ma i sa rad ni ci su 1999. go di ne ot kri li gre lin kao

en do ge ni li gand za GH se kre ta gog ni re cep tor. Gre lin je pep-tid­ni­hor­mon­sa­28­ami­no­ki­se­li­na­i­acil­mo­di­fi­ka­ci­jom­se­ri­na­

UTICAJ INTRACEREBROVENTRIKULARNE PRIMENE GRELINA NA EKSPRESIJU TERMOGENINA (UCP-1) U MRKOM MASNOM TKIVU

KOD PACOVA RAZLIČITE STAROSTIAutori:­Dušan­Milenković1,­Milan­Mišović1

Mentori:­Asist.­dr­Dejan­M.­Nešić2,­Asist.­dr­Tamara­Kravić-Stevović3,­Asist.­dr­Darko­Stevanović2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Laboratorija za neuroendokrinologiju i metabolizam, Institut za Medicinsku fiziologiju „Prof. dr Rihard Burijan“, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu3 Institut za, Institut za histologiju i embriologiju „Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić“, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 616

Medicinski podmladakStudentski radovi

u­po­lo­ža­ju­3,­N-ter­mi­nal­nog­kra­ja­lan­ca.­Ova­aci­la­ci­ja­omo-gu­ća­va­gre­li­nu­ve­zi­va­nje­za­nje­gov­re­cep­tor­(re­cep­tor­se­kre­ta-go­ga­hor­mo­na­ra­sta,­GHS-R­1a)­i­esen­ci­jal­na­je­za­ve­ći­nu­nje-go­vih­fi­zi­o­lo­ških­ulo­ga­(1,­2).­Mi­ši­ji­i­pa­cov­ski­gre­lin­su­sko­ro­iden­tič­ni­ hu­ma­nom­gre­li­nu,­ ali­ se­ od­ nje­ga­ raz­li­ku­ju­ u­ dve­ami­no­ki­se­li­ne­(ar­gi­nin­na­po­lo­ža­ju­11­za­me­njen­je­li­zi­nom,­a­va­lin­na­po­lo­ža­ju­12­za­me­njen­je­ala­ni­nom)­(3).­Gre­lin­se­pr-ven­stve­no­sin­te­ti­še­u­že­lu­cu­(4,­5),­dok­se­ma­le­ko­li­či­ne­sin­te-ti­šu­u­cre­vi­ma,­hi­po­fi­zi­(4),­bu­bre­zi­ma­(6),­pla­cen­ti­(7),­hi­po-ta la mu su (8).

Po­zna­to­je­da­vi­sok­ni­vo­gre­li­na­u­cir­ku­la­ci­ji­uti­če­na­akut­nu­re­gu­la­ci­ju­nu­tri­tiv­nog­sta­tu­sa,­sti­mu­li­šu­ći­unos­hra­ne.­Me­đu­tim,­čak­i­mi­ni­mal­no­pri­su­stvo­gre­li­na­u­hi­po­ta­la­mu­su­mo­že­ima­ti­zna­ča­jan­uti­caj­na­po­ve­ćan­unos­hra­ne­(9).­Broj­na­eks­pe­ri­men­tal­na­is­tra­ži­va­nja­su­po­ka­za­la­da­cen­tral­no­apli­ko-van­gre­lin­po­ve­ća­va­te­le­snu­ma­su­pa­co­va­(10,­11,­12).­Stu­di­ja­Ka­me­gai­i­sar.­(2001)­kon­sta­to­va­la­je­sta­ti­stič­ki­zna­ča­jan­po-rast te le sne ma se na kon apli ka ci je gre li na u la te ral nu ko mo ru pa­co­va,­sva­kih­12­ča­so­va­to­kom­se­dam­da­na­(11).

Pret po sta vlja se da gre lin ostva ru je ovo dej stvo ak ti va-ci jom ne u ro pep tid Y (NPY)- i ago u ti re la ted pep tid (AgRP)-se­kre­tu­ju­ćih­ ne­u­ro­na­ u­ nc.­ ar­cu­a­tus-u­ (ARC)­ hi­po­ta­la­mu­sa­(13) sa jed ne, i in hi bi ci jom ano rek si ge nih pro o pi o me la no kor-tin­skih­ne­u­ro­na­(POMC)­sa­dru­ge­stra­ne­(14).­Ovi­efek­ti­se­pri pi su ju ka ko lo kal no se kre to va nom gre li nu u hi po ta la mu su (11),­ ta­ko­ i­gre­li­nu­ga­strič­nog­po­re­kla,­ ima­ju­ći­u­vi­du­da­ je­ARC­iz­van­krv­no-mo­žda­ne­ba­ri­je­re­(13).

Po­ka­za­no­ da­ ICV­ apli­ka­ci­ja­ gre­li­na­ in­du­ku­je­ po­rast­ma­se­ma­snog­tki­va,­što­je­udru­že­no­sa­po­ra­stom­te­le­sne­ma­se­i­hi­per­fa­gi­jom­(10),­dok­je­u­stu­di­ji­Tsu­bo­ne­i­sar.­(2005)­kon-sta­to­van­adi­po­ge­ni­efe­kat­in­tra­pe­ri­to­ne­al­no­apli­ko­va­nog­gre-li na, ko ji je bio ne za vi san od pro me ne te le sne ma se i uno sa hra­ne,­či­me­je­su­ge­ri­sa­no­spe­ci­fič­no­adi­po­ge­no­dej­stvo­ovog­hor mo na (15).

Na ziv mr ko ma sno tki vo do la zi zbog bo je ko ju ima, a ko ja na sta je zbog pri su stva ve li kog bro ja mi to hon dri ja u adi-po ci ti ma i broj nih ka pi la ra oko njih, s ob zi rom da je mr ko ma sno tki vo bo ga ti je va sku la ri zo va no od be log. Glav na ulo ga ovog tki va je u ter mo re gu la ci ji. Na i me, ve li ka za stu plje nost ter­mo­ge­ni­na­ (UCP-1,­ pro­te­i­na­ raz­dva­ja­nja)­ u­ unu­tra­šnjoj­mem­bra­ni­mi­to­hon­dri­ja,­omo­gu­ća­va­po­vra­tak­pro­to­na­(H+) iz in­ter­mem­bran­skog­ pro­sto­ra­ di­rek­nto­ u­ma­triks,­ za­o­bi­la­ze­ći­ATP sin ta zu. Ta ko se ume sto stva ra nja mo le ku la ATP, pro iz-vo di to plo ta (16).

Ak­tiv­nost­UCP-1,­kao­od­go­vor­na­adre­ner­gič­nu­sig­na-li­za­ci­ju­pu­tem­sim­pa­tič­kog­ner­vnog­si­ste­ma,­po­ve­ća­va­se­kod­glo­da­ra,­ži­vo­ti­nja­hi­ber­na­to­ra­i­no­vo­ro­dje­ne­de­ce­ka­da­se­po-ja­vlju­je­po­tre­ba­za­po­ve­ća­nim­stva­ra­njem­to­plo­te,­usled­iz­la-ga­nja­hlad­no­ći.­Du­go­traj­no­iz­la­ga­nje­hlad­no­ći­za­po­či­nje­pro-ces­ akli­ma­ti­za­ci­je­ pu­tem­ po­ve­ća­ne­ ter­mo­ge­ne­ze­ u­ mr­kom­ma­snom­tki­vu­ko­je­se­ogle­da­u­hi­per­pla­stič­nom­i­hi­per­tro­fič-nom­ra­stu­mr­kih­adi­po­ci­ta­kao­i­iz­ra­že­noj­mi­to­hon­dri­o­ge­ne­zi­i­se­lek­tiv­nom­po­ve­ća­nju­UCP-1­pro­te­i­na­u­nji­ma­(16,­17,­18).

Me­đu­tim,­u­spe­ci­fič­nim­uslo­vi­ma­kao­što­su,­iz­la­ga­nje­hlad­no­ći­ili­far­ma­ko­lo­škim­tret­ma­nom,­be­lo­ma­sno­tki­vo­mo-že­da­se­tran­sfor­mi­še­u­mr­ko,­ne­sa­mo­kod­raz­li­či­tih­eks­pe­ri-men­tal­nih­ži­vo­ti­nja,­već­i­kod­lju­di­(16,­19).

Cilj­ ovog­ is­tra­ži­va­nja­ je­ is­pi­ti­va­nje­ uti­ca­ja­ cen­tral­no­apli ko va nog gre li na na: te le snu ma su, ma su mr kog ma snog

tki­va,­preč­ni­ke­će­li­ja­ i­preč­ni­ke­ma­snih­ka­plji­ca­mr­kog­ma-snog­ tki­va,­ eks­pre­si­ju­UCP­ 1­ u­mr­kom­ma­snom­ tki­vu­ kod­muž­ja­ka­ Wi­star­ pa­co­va­ raz­li­či­te­ sta­ro­sti­ (pe­ri­pu­ber­tal­nih,­mla dih od ra slih i od ra slih).

Ma te r i ja l i me to deLa bo ra to rij sko ču va nje ži vo ti nja

U­eks­pe­ri­men­ti­ma­ su­ko­ri­šće­ni­muž­ja­ci­pa­co­va,­Wi-star­so­ja,­raz­li­či­te­sta­ro­sti­iz­od­ga­ja­li­šta­Insti­tu­ta­za­bi­o­me­di-cin­ska­is­tra­ži­va­nja­„Ga­le­ni­ka­A.­D.”,­Be­o­grad.­Ži­vo­ti­nje­su­po­do­pre­ma­nju­u­la­bo­ra­to­ri­ju­po­je­di­nač­no­ču­va­ne­u­stan­dard­nim­ka­ve­zi­ma­od­plek­si­gla­sa­sa­ži­ča­nim­-­sta­in­les­steel­-­po­klop-cem. La bo ra to rij ski uslo vi is pu nja va li su stan dard ne zah te ve: tem pe ra tu ra am bi jen ta od 22 ± 2 °C,­re­žim­osve­tlje­nja­bio­je­12­sa­ti­sve­tla,­12­sa­ti­mra­ka,­či­me­je­omo­gu­ćen­dnev­no-noć­ni­ri­tam.­Pre­po­čet­ka­ICV­tret­ma­na­ži­vo­ti­nje­su­se­2­da­na­pri­vi-ka­va­le­na­bo­ra­vak­u­me­ta­bo­lič­kim­ka­ve­zi­ma­di­men­zi­ja­20­x­25­x­17­cm.­Stan­dard­na­la­bo­ra­to­rij­ska­hra­na­za­pa­co­ve­(„D.­D.­Ve te ri nar ski za vod Su bo ti ca“, Su bo ti ca, Re pu bli ka Sr bi ja) i vo da bi li su slo bod no do stup ni (ad li bi tum) ži­vo­ti­nja­ma­to­kom­iz­vo­đe­nja­ eks­pe­ri­men­tal­ne­ pro­ce­du­re.­ Ži­vo­ti­nje­ su­ sva­ko-dnev­no­na­vi­ka­va­ne­na­pri­su­stvo,­uzi­ma­nje­i­dr­ža­nje­od­stra­ne­eks­pe­ri­men­ta­to­ra­ka­ko­bi­se­efek­ti­stre­sa­to­kom­eks­pe­ri­men-tal ne pro ce du re sve li na mi ni mum (20).

Eks pe ri men tal ni po stu pakU­ eks­pe­ri­men­tal­noj­ pro­ce­du­ri­ ži­vo­ti­nje­ su­ po­de­lje­ne­

na­ sle­de­će­ gru­pe:­ ži­vo­ti­nje­ sta­re­ 38­ da­na­ –­pe ri pu ber tal ne, ži­vo­ti­nje­sta­re­60­da­na­–­mla de od ra sle, ži­vo­ti­nje­sta­re­7­me-se­ci­–­od ra sle.­Sve­ži­vo­ti­nje­su­ope­ri­sa­ne­u­op­štoj­ane­ste­zi­ji­iza­zva­noj­Ti­o­pen­tal­-­Na­(Thi­o­pen­tal­-­So­di­um,­45­mg/kg,­i.­p.,­ Ro­tex­me­di­ca,­ Trit­tau,­ Ger­many).­ U­ to­ku­ ane­ste­zi­je­ im-plan ti ra na je in tra ce re bro ven tri ku lar na ka ni la za tvo re na si li-ko­nom,­ka­sni­je­ko­ri­šće­na­za­ICV­tret­man­(21,­22,­23).­Ka­ni­le­su­ im­plan­ti­ra­ne­na­iz­me­nič­no­u­ le­vu­ ili­de­snu­ la­te­ral­nu­mo-žda­nu­ ko­mo­ru­ pre­ma­ sle­de­ćim­ ko­or­di­na­ta­ma­ u­ od­no­su­ na­breg mu: 1,5 mm la te ral no, 1 mm po ste ri or no i 3 mm is pod kor­ti­kal­ne­ po­vr­ši­ne.­ Ra­di­ pre­ci­znog­ utvr­đi­va­nja­ ko­or­di­na­ta­za­im­plan­ta­ci­ju­ICV­ka­ni­la,­ko­ri­šćen­je­ste­re­o­tak­sič­ni­apa­rat­za­ glo­da­re­ (Bal­ti­mo­re­ Instru­ment­ Co.­ Inc.,­ USA).­ Zub­nom­bu ši li com bu še no je me sto na po vr ši ni lo ba nje, do pro bi ja nja du­re.­Za­fik­si­ra­nje­ka­ni­le,­u­ok­ci­pi­tal­nom­re­gi­o­nu­lo­ba­nje­pa-co­va,­po­sta­vljen­je­šraf­od­ner­đa­ju­ćeg­če­li­ka.­Ka­ni­la­i­šraf­su­me­đu­sob­no­pri­čvr­šće­ni­i­fik­si­ra­ni­za­lo­ba­nju­zub­nim­ce­men-tom­(Sim­gal,­„Ga­le­ni­ka­A.­D.”,­Be­o­grad,­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja).

Opo­ra­vak­ži­vo­ti­nja­po­sle­im­plan­ta­ci­je­ICV­ka­ni­le­tra-jao­je­5­da­na.­Sa­mo­pot­pu­no­opo­ra­vlje­ne­ži­vo­ti­nje,­ko­je­ni­su­po ka zi va le zna ke bo le sti (gu bi tak te le sne ma se, ne u ro lo ški de­fi­ci­ti,­pi­lo­e­rek­ci­ja,­he­mo­ra­gi­je,­itd.),­su­ko­ri­šće­ne­to­kom­da-ljeg­ tret­ma­na.­Uspe­šno­ opo­ra­vlje­ne­ ži­vo­ti­nje­ su­ po­tom­ ran-dom no po de lje ne u dve gru pe:

1.­eks­pe­ri­men­tal­na­gru­pa­(n­=­8)­do­bi­ja­la­je­ICV­gre­lin­(Rat­Ghre­lin,­Glo­bal­Pep­ti­de,­USA,­Lot.­No.­C-et-004)­na­sva-kih­24­ča­sa,­to­kom­pet­uza­stop­nih­da­na­u­do­zi­od­1­µg (0,15 nmol)­/­5­µL­PBS­(slo­že­ni­fi­zi­o­lo­ški­ras­tvor­fos­fat­nog­pu­fe­ra,­pH = 7.26) na dan. Apli ka ci ja gre li na je vr še na sva ko ga da na u isto vre me (u pe ri o du od 11.00 - 11.30 h pre pod ne);

2.­kon­trol­na­gru­pa­(n­=­8)­pa­co­va­pri­ma­la­je­ICV­5­µL PBS­sva­kih­24­ča­sa,­ to­kom­pet­uza­stop­nih­da­na.­Apli­ka­ci­ja­

7VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

PBS­vr­še­na­je­sva­ko­dnev­no­u­isto­vre­me­(u­pe­ri­o­du­od­11.00­- 11.30 h pre pod ne);

To­kom­ pet­ da­na­ ICV­ tret­ma­na,­ pa­co­vi­ma­ su­ sva­ko-dnev no me re na te le sna ma sa. Sva me re nja su vr še na ne po-sred no pred na red nu apli ka ci ju i pred sta vlja la su dnev nu vred nost u ap so lut nim iz no si ma.

Po­ za­vr­šet­ku­ tret­ma­na,­ 2­ ča­sa­ po­sle­ po­sled­nje­ ICV­apli­ka­ci­je,­ži­vo­ti­nje­su­žr­tvo­va­ne­u­du­bo­koj­ane­ste­zi­ji­iza­zva-noj Ti o pen tal - Na, de ka pi ta ci jom (na spe ci jal noj gi ljo ti ni za ma­le­ži­vo­ti­nje­sa­se­či­vom­od­ner­đa­ju­ćeg­če­li­ka).­Na­kon­to­ga­u­ce li ni je eks tra ho va no in ter ska pu lar no, mr ko ma sno tki vo.

Uzor ci mr kog ma snog tki va su od mah me re ni na elek-tron skoj va gi (Me tller, USA) i pri pre ma ni za da lja hi sto lo ška i imu no ci to he mij ska is pi ti va nja.

Na ve de ni eks pe ri men tal ni po stu pak odo bren je od stra­ne­„Etič­ke­ko­mi­si­je­za­za­šti­tu­do­bro­bi­ti­ogle­dinh­ži­vo­ti-nja“,­Me­di­cin­skog­fa­kul­te­ta,­Uni­ver­zi­te­ta­u­Be­o­gra­du.

Imu no ci to he mij sko bo je nje na UCP-1 će li ja mr kog ma snog tki va (MMT)

Pre­pa­ra­ti­obo­je­ni­ter­mo­ge­nin­(UCP-1)­an­ti­te­lom­ko­ri-šće­ni­ su­ za­ ot­kri­va­nje­ pri­su­stva­UCP-1­ pro­te­i­na­ u­ će­li­ja­ma­MMT­i­za­pro­ce­nu­bro­ja­UCP-1­po­zi­tiv­nih­će­li­ja.

Isečci­MMT­pr­vo­su­in­ku­bi­ra­ni­u­mi­kro­ta­la­snoj­peć­ni-ci­sa­0,01­M­ci­trat­nim­pu­fe­rom,­pH­vred­no­sti­6,0,­pre­ma­pro-ce­du­ri­imun­ci­to­he­mij­skog­bo­je­nja.­Na­iseč­ke­je­po­tom­na­ka-pa­va­no­ pri­mar­no­ UCP-1­ an­ti­te­lo­ (UCP1,­ an­ti­body,­ No.­ ab.­10989, Ab cam, USA) i osta vlje no 90 mi nu ta na sob noj tem pe-ra­tu­ri.­Po­sle­su­še­nja,­ko­ri­šćen­je­pe­rok­si­da­za-strep­ta­vi­din-bi-o­tin­kom­pleks­(ABC­sta­i­ning­system,­Uni­ver­sal­lar­ge­vo­lu­me­Da­ko®,­LSAB2®­kit­pe­ro­xi­da­se)­sa­9-ami­no­e­til­kar­ba­zo­lom­kao­sup­stra­tom­(AEC:­®Da­ko,­Dan­ska).­Pre­pa­ra­ti­su,­na­kra­ju­bo­je­ni­he­ma­tok­si­li­nom­po­Ma­je­ru.­Broj­UCP-1­po­zi­tiv­nih­će-li­ja­ od­re­đi­van­ je­ na­ 10­ na­su­mič­no­ iza­bra­nih­ po­lja­ naj­ve­ćeg­uve­li­ča­nja­(100X,­ulja­ni­imer­zi­o­ni­objek­tiv).­Bro­ja­no­je­mi­ni-mum­500­će­li­ja­mr­kog­ma­snog­tki­va­u­ko­ji­ma­je­na­po­preč-nom­pre­se­ku­ja­sno­vi­đe­no­je­dro.­Broj­UCP-1­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­je­iz­ra­žen­kao­pro­ce­nat­od­ukup­no­iz­bro­ja­nih­će­li­ja­MMT.

Hi­sto­lo­ška­ ana­li­za­ UCP-1­ imu­no­re­ak­tiv­nih­ će­li­ja­MMT oba vlje na je sve tlo snim mi kro sko pom (Olim pus C5060).­Fo­to­gra­fi­sa­nje­je­vr­še­no­di­gi­tal­nom­ka­me­rom­(Olimp­BKS41TF).

Mor fo me trij ska me re njaSte­re­o­lo­ška­me­to­da­ko­ri­sti­ pro­gram­Olypus­Soft­5,0.­

Od­re­đi­va­ni­ su­sle­de­ći­ ste­re­o­lo­ški­pa­ra­me­tri:­pro­seč­na­vred-nost­ naj­ve­ćih­ preč­ni­ka­ (di­ja­me­ta­ra)­ će­li­ja­MMT­ i­ pro­seč­na­vred­nost­naj­ve­ćih­preč­ni­ka­(di­ja­me­ta­ra)­ma­snih­ka­plji­ca­će­li­ja­MMT­kod­kon­trol­ne­i­eks­pe­ri­men­tal­ne­gru­pe.­Preč­nik­će­li­ja­mr­kog­ma­snog­tki­va­(n=193)­i­preč­nik­ma­snih­ka­pi­(n=2396)­me­re­ne­su­na­10­na­su­mi­ce­iza­bra­nih­po­lja­naj­ve­ćeg­uve­li­ča-nja.­Me­re­ne­ su­ sa­mo­ one­ će­li­je­ u­ ko­ji­ma­ je,­ na­ po­preč­nom­pre­se­ku,­ja­sno­vi­đe­no­je­dro­(uve­li­ča­nje­100X,­ulja­ni­imer­zi­o-ni objek tiv).

Za­sva­kog­pa­co­va­iz­ra­ču­nat­je­pri­rast­te­le­sne­ma­se­(Δ­TM)­i­re­la­tiv­ni­pri­rast­te­le­sne­ma­se­(r­ΔTM).­Pri­rast­te­le­sne­ma­se­je­iz­ra­ču­nat­kao­raz­li­ka­vred­no­sti­te­le­snih­ma­sa­iz­me­re-nih­pred­žr­tvo­va­nje­(TM2) i ne po sred no pred pr vu apli ka ci ju gre li na (TM1),­a­re­la­tiv­ni­pri­rast­ te­le­sne­ma­se­(rΔTM)­pred-

sta­vlja­ΔTM­iz­ra­žen­u­%­TM1).­Ma­se­de­poa­MMT­iz­ra­že­ne­su­u­ap­so­lut­nim­vred­no­sti­ma­kao­(%­TM2).

Sta­ti­stič­ka­ana­li­za­nu­me­rič­kih­po­da­ta­ka­vr­še­na­je:­stu-den to vim t-te­stom,­ ana­li­zom­po­mo­ću­ sta­ti­stič­kog­ pro­gra­ma­SPSS­(Sta­ti­sti­cal­Pac­ka­ge­for­IBM­PC),­ver­zi­ja­12.­Sta­ti­stič­ki­zna­čaj­nom­raz­li­kom­se­sma­tra­la­ona­raz­li­ka­kod­ko­je­je­ve­ro-vat­no­ća­iz­no­si­la­5%­ili­ma­nje­(p­<­0,05).

Re zul ta t iEfek­ti­ICV­apli­ko­va­nog­gre­li­na­ili­PBS­na­pro­me­nu­te-

le­sne­ma­se­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro­sti­pri­ka­za­ni­su­na­Ta­be-li­1.­Kod­pe­ri­pu­ber­tal­nih­pa­co­va­ko­ji­su­pri­ma­li­ICV­gre­lin,­do­bi­je­ni­ re­zul­ta­ti­ po­ka­zu­ju­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­no­ po­ve­ća­nje­(p<0.05)­u­ΔTM­za­50,7%­i­u­rΔTM­za­49,1%­u­od­no­su­na­iste­pa ra me tr te kon trol ne gru pe. Kod mla dih od ra slih pa co va gre-lin­ske­gru­pe,­do­bi­je­ni­re­zul­ta­ti­po­ka­zu­ju­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­nje­(p<0.05)­u­ΔTM­za­105,4%­i­u­rΔTM­za­102,4%­u­od no su na kon trol nu gru pu. Kod eks pe ri men tal ne gru pe od-ra­slih­pa­co­va,­do­bi­je­ni­re­zul­ta­ti­po­ka­zu­ju­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­nje­(p<0.05)­u­ΔTM­za­57,3%­i­u­rΔTM­za­56,6%­u­od-no su na iste pa ra me tre kon trol ne gru pe.

­Efek­ti­po­na­vlja­ne­cen­tral­ne­apli­ka­ci­je­gre­li­na­ili­PBS­na­ukup­nu­i­re­la­tiv­nu­ma­su­MMT­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro-sti pri ka za ni su na Ta be li 2. Kod pe ri pu ber tal nih pa co va tre ti-ra nih gre li nom ukup ne i re la tiv ne ma se MMT, bi le su sta ti-stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­ne­(p<0.05)­za­55,6%­i­za­40,0%­u­po-re­đe­nju­sa­kon­trol­nom­gru­pom.­Kod­mla­dih­od­ra­slih­pa­co­va­ko ji ma je cen tral no apli ko van gre lin, ukup ne i re la tiv ne ma se MMT­bi­le­su­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­ne­(p<0.05)­za­38,1%­i­za­33,3%­u­po­re­đe­nju­sa­od­go­va­ra­ju­ćom­kon­tro­lom.­Kod­od-ra slih pa co va tre ti ra nih gre li nom ukup ne i re la tiv ne ma se MMT,­bi­le­su­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­ne­(p<0.05)­za­48,4%­i­za­50,0%­u­po­re­đe­nju­sa­kon­trol­nom­gru­pom.

U­Ta­be­li­3.­pri­ka­za­ni­su­efek­ti­ICV­apli­ko­va­nog­gre­li-na­ili­PBS­na­preč­ni­ke­će­li­ja­i­preč­ni­ke­ma­snih­ka­plji­ca­MMT­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro­sti.­Kod­eks­pe­ri­men­tal­ne­gru­pe­pe-ri­pu­ber­tal­nih­ pa­co­va,­ po­sto­ji­ sta­ti­stič­ki­ zna­ča­jan­ po­rast­(p<0.05)­naj­ve­ćih­preč­ni­ka­će­li­ja­MMT­za­16,1%­i­naj­ve­ćih­preč­ni­ka­ma­snih­ka­plji­ca­za­90,8%­u­od­no­su­na­od­go­va­ra­ju­će­kon tro le. Kod mla dih od ra slih pa co va ko ji ma je cen tral no apli­ko­van­ gre­lin,­ po­sto­ji­ sta­ti­stič­ki­ zna­ča­ja­no­ po­ve­ća­nje­(p<0.05)­naj­ve­ćih­preč­ni­ka­će­li­ja­MMT­za­14,4%­i­naj­ve­ćih­preč­ni­ka­ma­snih­ka­plji­ca­za­31,2%­u­po­re­đe­nju­sa­od­go­va­ra-ju­ćom­kon­tro­lom.­Kod­eks­pe­ri­men­tal­ne­gru­pe­od­ra­slih­pa­co-va,­po­sto­ji­sta­ti­stič­ki­zna­ča­jan­po­rast­(p<0.05)­naj­ve­ćih­preč-ni­ka­će­li­ja­MMT­za­20,1%­i­naj­ve­ćih­preč­ni­ka­ma­snih­ka­plji-ca­za­57,1%­u­od­no­su­na­od­go­va­ra­ju­će­kon­tro­le.

U­Gra­fi­ko­nu­ 1.­ pri­ka­za­ni­ su­ efek­ti­ ICV­ apli­ko­va­nog­gre­li­na­ ili­ sol­ven­ta­ na­ broj­UCP-1­ po­zi­tiv­nih­ adi­po­ci­ta­ kod­MMT­u­raz­li­či­tim­sta­ro­snim­gru­pa­ma­pa­co­va.­Gre­li­nom­tre-ti ra ne gru pe pe ri pu ber tal nih, mla dih od ra slih i od ra slih pa co-va­ ima­le­ su­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­no­ (p<0.05)­ma­nji­ broj­UCP-1­po­zi­tiv­nih­adi­po­ci­ta­za­20%,­18%­i­17%­u­od­no­su­na­od­go­va-ra­ju­će­kon­trol­ne­gru­pe.

Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obe­le­že­ni­UCP-1­po­zi­tiv­ni­adi­po­ci-ti­MMT­kod­kon­trol­nih­i­gre­li­nom­tre­ti­ra­nih­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro­sti­pri­ka­za­ni­su­na­Sli­ka­ma­1,­2,­3,­4,­5­i­6.­U­svim­sta­ro-snim­ ka­te­go­ri­ja­ma­ pa­co­va­ kod­ kon­trol­ne­ gru­pe­ uoča­va­ se­znat­no­ve­ći­in­ten­zi­tet­bo­je­nja­na­UCP-1­u­od­no­su­na­od­go­va-ra­ju­će­gre­lin­ske­gru­pe.

Decembar 2010VOLUME 618

Medicinski podmladakStudentski radovi

Di sku s i jaU svim sta ro snim ka te go ri ja ma gre lin ska gru pa ima la

je­sta­ti­stič­ki­zna­ča­ja­no­ve­ći­ΔTM­i­rΔTM­u­od­no­su­na­kon-trol­nu­ gru­pu.­Me­đu­ nji­ma­ naj­ve­ći­ pri­rast­ i­ re­la­tiv­ni­ pri­rast­pre­ko­100%­ima­la­je­gru­pa­mla­dih­od­ra­slih­pa­co­va.

Do­bi­je­ni­re­zul­ta­ti­sa­gla­sni­su­sa­dru­gim­slič­nim­stu­di-ja ma. Kod mla dih pa co va cen tral no apli ko van gre lin (u do zi od­1,2­μg)­to­kom­7­da­na,­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­je­po­ve­ćao­te­le-snu­ma­su­već­od­če­tvr­tog­da­na­tret­ma­na­u­od­no­su­na­kon­trol-nu­gru­pu.­Ovo­po­ve­ća­nje­se­za­dr­ža­lo­do­kra­ja­tret­ma­na­(24).­Stu­di­ja­Wren­i­sar.­(2001)­pre­zen­to­va­la­je­zna­čaj­no­po­ve­ća­nje­te­le­sne­ma­se­mla­dih­pa­co­va­ko­ji­ma­je­gre­lin­apli­ko­van­u­tre­ću­mo­žda­nu­ko­mo­ru­sva­ko­dnev­no­to­kom­7­da­na­(25).­Slič­ni­re-zul­ta­ti­ re­fe­ri­sa­ni­ su­ i­u­ stu­di­ji­ko­ja­ je­po­ka­za­la­da­hro­nič­na­sed­mo­dnev­na­ICV­in­fu­zi­ja­gre­li­na­(u­do­za­ma­od­1,2­nmol/kg/dan­i­12­nmol/kg/dan)­iza­zi­va­po­ve­ća­nje­uno­sa­hra­ne­ko­je­je­pra­će­no­do­zno-za­vi­snim­po­ra­stom­te­le­sne­ma­se­(10).­Po­ve­ća-nje TM na stu pa i na kon in tra pe ri to ne al ne (15) ili sub ku ta ne (10) apli ka ci je gre li na.

Ova­is­tra­ži­va­nja,­ne­dvo­smi­sle­no­uka­zu­ju­da­po­ve­ća­nje­TM­kod­ gre­li­nom­ tre­ti­ra­nih­ ži­vo­ti­nja­ je­ re­zul­tat­ po­ve­ća­nog­de po no va nja ma sti uglav nom u ma snom tki vu or ga ni zma. Ma lo je po da ta ka u li te ra tu ri o pro me na ma te le sne ma se po sle pri­me­ne­gre­li­na­kod­sta­ri­jih­gu­pa­ži­vo­ti­nja­iako­su­ra­đe­ni­eks-pe­ri­men­ti­od­stra­ne­ja­pan­ske­gru­pe­is­tra­ži­va­ča­(26,­27)­na­ži-vo­ti­nja­ma­sta­rim­12,­24­i­27­me­se­ci.

Re­zul­ta­ti­ is­tra­ži­va­nja­u­ovoj­stu­di­ji­uka­zu­ju­da­po­na-vlja­na­ICV­apli­ka­ci­ja­sub­na­no-mo­lar­nih­do­za­gre­li­na­zna­čaj-no­po­ve­ća­va­sa­dr­žaj­mr­kog­ma­snog­tki­va­(MMT)­u­te­lu­pa­co-va u od no su na kon trol nu gru pu. Sa sta re njem se re la tiv na ma sa MMT i kod kon trol ne i kod gre lin ske gru pe iz ra zi to sma nju je.

Re zul ta ti imu no ci to he mij ske ana li ze su po ka za li da su kon­trol­ne­gru­pe­pa­co­va­svih­sta­ro­snih­gru­pa­ima­le­zna­čaj­no­ve­ći­broj­UCP-1­po­zi­tiv­nih­adi­po­ci­ta­MMT­u­od­no­su­na­gre-lin­ske­gru­pe­ iste­ sta­ro­sti.­Naj­ve­ći­po­rast­u­preč­ni­ku­će­li­ja­ i­preč­ni­ku­ma­snih­ka­plji­ca­MMT­ima­li­su­pe­ri­pu­ber­tal­ni­pa­co-vi, a naj ma nji mla di od ra sli pa co vi.

Mor­fo­me­trij­ska­is­tra­ži­va­nja­su­po­ka­za­la­da­u­svim­sta-ro­snim­ka­te­go­ri­ja­ma­pa­co­va,­gre­lin­ske­gru­pe­su­ima­le­zna­čaj-no­ve­će­preč­ni­ke­ma­snih­ka­plji­ca­i­će­li­ja­MMT­u­od­no­su­na­kon tro le.

Po­zna­to­je­da­mr­ko­ma­sno­tki­vo­uče­stvu­je­u­ter­mo­ge­ne-zi. Stu di ja Tsu bo ne i sar. (2005) po ka zu je da in tra pe ri to ne al na apli­ka­ci­ja­gre­li­na­zna­čaj­no­sma­nju­je­eks­pre­si­ju­iR­NA­za­UCP1­u­mr­kom­ma­snom­tki­vu­pa­co­va­(15).­Istraživanje­Meyer­i­sar.­(2004)­spro­ve­de­no­na­knoc­ko­ut­mi­še­vi­ma­ko­ji­ma­je­is­klju­čen­gen­za­GH,­po­ka­zu­je­po­sto­ja­nje­hi­per­gre­li­ne­mi­je­i­po­ve­ća­nog­sa­dr­ža­ja­MMT­u­te­lu­ho­mo­zi­got­nog­mu­tan­ta­(28).­Ne­ke­stu­di­je­su­ge­ri­šu­ da­ cen­tral­na­ in­fu­zi­ja­ gre­li­na­ su­pri­mi­ra­ sim­pa­tič­ku­ner vnu ak tiv nost i de lu je in hi bi tor no na ter mo ge ne zu u MMT sma­nju­ju­ći­ po­tro­šnju­ ener­gi­je­ (29).­ Po­red­ to­ga,­ ICV­ ad­mi­ni-stra­ci­ja­ gre­li­na­ sma­nju­je­ sim­pa­tič­ku­ ak­tiv­nost­ u­MMT­ (30).­Ove­stu­di­je­uka­zu­ju­da­gre­lin­mo­že­da­re­gu­li­še­ak­tiv­nost­UCP-1 u MMT ta ko što de lu je i u ven tro me di jal nom je dru hi po ta la-mu­sa­ (VMN)­ i­ARC­hi­po­ta­la­mu­sa­ i­u­efe­rent­nom­sim­pa­tič-kom­ner­vnom­ si­ste­mu.­ Po­ka­za­no­ je­ da­ pe­ri­fer­no­ dat­ gre­lin­re gu li še unos hra ne pre ko us hod nih vla ka na n. va gu sa. NPY ne­u­ro­ni­u­ARC­hi­po­ta­la­mu­sa­mo­gu­da­pri­me­us­hod­ne­sig­na­le­

iz­NTS­po­sle­pe­ri­fer­ne­apli­ka­ci­je­gre­li­na­(31).­Za­tim­bi­tre­ba-lo,­pre­ko­re­le­ja­u­hi­po­ta­la­mu­su,­da­se­sig­na­li­pre­ne­su­do­efe-rent­nih­vla­ka­na­sim­pa­tič­kih­ne­ra­va.­VMN­i­ARC,­su­me­sta­gde­gre­lin­ostva­ru­je­svo­je­dej­stvo­u­hi­po­ta­la­mu­su­(32).­Za­jed-no,­ova­dva­je­dra,­sa­pe­ri­fer­nim­sim­pa­tič­kim­ner­vnim­si­ste-mom­uklju­če­ni­su­u­re­gu­la­ci­ju­uno­sa­hra­ne­(33).

The­an­der-Car­ril­lo­i­sar.­(34)­su­po­ka­za­li­da­cen­tral­na­in­fu­zi­ja­gre­li­na­sma­nju­je­eks­pre­si­ju­iRNK­za­UCP-1­i­UCP-3­u­MMT­pa­co­va.­Po­red­to­ga,­cen­tral­na­in­fu­zi­ja­gre­li­na­po­ve-ća­va­ku­mu­la­tiv­ni­unos­hra­ne,­TM,­po­ve­ća­va­ak­tiv­nost­en­zi-ma adi po ge ne ze i sma nju je ak tiv nost en zi ma adi po li ze, što sve do vo di do sma nje nja ener get ske po tro šnje. Ra ni ja stu di ja Bil­ling­to­na­i­sar.­(35),­ta­ko­đe­je­po­ka­za­la­sma­nje­nje­ter­mo-ge net skog ka pa ci te ta MMT na kon cen tral ne apli ka ci je NPY. U ci lju ra sve tlja va nja me ha ni zma ko jim NPY sma nju je ter-mo ge ne zu, Ega wa i sar. (36) su po ka za li da NPY sma nju je sim­pa­tič­ku­ak­tiv­nost­u­MMT.

Cen­tral­na­in­fu­zi­ja­gre­li­na­u­tre­ću­mo­žda­nu­ko­mo­ru­(u­do­zi­od­1­μg/pa­co­vu)­u­tra­ja­nju­10­mi­nu­ta­po­ve­ća­va­eks­pre­si-ju­iRNK­za­UCP-1­u­MMT­ali­bez­po­ve­ća­nja­eks­pre­si­je­iRNK­za­UCP-2­i­UCP-3­u­MMT­pa­co­va­(37).

Na­osno­vu­sve­ga­na­ve­de­nog,­mo­že­se­za­klju­či­ti­da­po-na­vlja­no­cen­tral­no­da­va­nje­gre­li­na­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro-sti­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­va:­te­le­snu­ma­su,­ma­su­mr­kog­ma­snog­tki­va,­preč­ni­ke­će­li­ja­i­preč­ni­ke­ma­snih­ka­plji­ca­mr-kog­ma­snog­ tki­va.­Cen­tral­no­ dat­ gre­lin­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­no­sma­nju­je­broj­UCP-1­po­zi­tiv­nih­adi­po­ci­ta­mr­kog­ma­snog­tki-va.

Još uvek su po de lje na mi šlje nja da li je do šlo do aku mu-la ci je ve li kih li pid nih ka pi u mr kom ma snom tki vu ili je to tran­sfor­ma­ci­ja­mr­kog­u­be­lo­ma­sno­tki­vo.­Ako­je­do­šlo­do­pre-tva ra nja mr kog (ter mo ge net ski ak tiv nog) u be lo (ter mo ge net-ski inak tiv no) ma sno tki vo to bi bi la još jed na po tvr da da gre lin sma­nju­je­ener­get­sku­po­tro­šnju­na­taj­na­čin­što­sma­nju­je­sim­pa-tič­ku­ak­tiv­nost­u­MMT­i­eks­pre­si­ju­UCP-1.­Da­lja­is­tra­ži­va­nja­su neo p hod na da bi se u pot pu no sti re ši la ova ne do u mi ca.

Li te ra tu ra1. Thomp son NM, Gill DA, Da vi es R, Lo ve rid ge N, Ho u ston

PA,­Ro­bin­son­IC,­et­al.­Ghre­lin­and­des-oc­ta­noyl­ghre­lin­pro­mo­te­adi­po­ge­ne­sis­di­rectly­in­vi­vo­by­a­mec­ha­nism­in-de­pen­dent­ of­ GHS-R1a.­ En­doc­ri­no­logy­ 2004;­ 145:232–242.

2.­ Ka­ji­H,­Tai­S,­Oki­mu­ra­Y.­Clo­ning­and­cha­rac­te­ri­za­tion­of­the­5'-flan­king­re­gion­of­the­hu­man­growth­hor­mo­ne­sec-re­ta­go­gue­re­cep­tor­ge­ne.­J­Biol­Chem­1998;­273:­33885–33888.

3.­ Ca­sta­ñe­da­TR,­Tong­J,­Dat­ta­R,­Cul­ler­M,­Tschöp­M­H­Ghre­lin­in­the­re­gu­la­tion­of­body­we­ight­and­me­ta­bo­lism.­Front­Ne­u­ro­en­doc­ri­nol­2010;­31­(1):­44–60.

4.­ Dor­non­vil­le­ de­ la­Co­ur­C,­Bjor­kqvist­M,­San­dvik­A­K.­A-li ke cells in the rat sto mach con tain ghre lin and do not ope­ra­te­un­der­ga­strin­con­trol.­Re­gul­Pept­2001;­99:­141–150.

5. Da te Y, Ko ji ma M, Ho so da H, Sa wa guc hi A, Mon dal MS, Su ga nu ma T, et al. Ghre lin, a no vel growth hor mo ne re le-a­sing­acyla­ted­pep­ti­de,­is­synthe­si­zed­in­a­dis­tinct­en­doc-ri­ne­cell­type­in­the­ga­stro­in­te­sti­nal­tract­of­rats­and­hu-man,­En­doc­ri­no­logy­2000a;­141:­4255–4261.

9VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

6.­ Mo­ri­K,­Yos­hi­mo­to­A,­Ta­kaya­K,­Ho­so­da­K,­Ari­a­su­H,­Yaha­ta­K,­et­al.­Kind­ney­pro­du­ces­a­no­vel­acyla­ted­pep­ti-de,­ghre­lin.­Febs­Lett­2000,­486:­213–216.

7.­ Gu­a­lil­lo­O,­Ca­mi­nos­JE,­Blan­co­M,­Gar­cia-Ca­bal­le­ro­T,­Ko ji ma M, Kangawa K, et al. Ghre lin, a no vel pla cen tal de­ri­ved­hor­mo­ne.­En­doc­ri­no­logy­2001;­142:­788–794.

8. Ko ji ma M, Ho so da H, Da te Y, Na ka za to M, Mat suo H, Kangawa­K.­Ghre­lin­is­a­growth-hor­mo­ne­re­le­a­sing­acyla-ted­pep­ti­de­from­sto­mach.­Na­tu­re­1999;­402:­656–660.

9.­ Cor­di­do­F,­Isi­dro­M­L,­Ne­mi­ña­R,­San­gi­ao-Al­va­rel­los­S.­Ghre­lin­and­growth­hor­mo­ne­sec­re­ta­go­gu­es,­physi­o­lo­gi­cal­and­ phar­ma­co­lo­gi­cal­ aspect.­Cu­rr­Drug­Di­scov­Tec­hnol­2009;­6­(1):­34–42.

10.­Tschop­M,­Smi­ley­DL,­He­i­man­ML.­Gre­lin­in­du­ces­adi­po-sity­in­ro­dents.­Na­tu­re­2000;­407:­908–913.

11. Ka me gai J, Ta mu ra H, Shi mi zu T, Ishii S, Su gi ha ra H, Wa­ka­bayshi­I.­Chro­nic­Cen­tal­Infu­sion­of­Ghre­lin­Incre­a-ses­ Hypo­ta­la­mic­ Ne­u­ro­pep­ti­de­ Y­ and­ Ago­uty­ Re­la­ted­Pro­tein­mR­NA­Le­vels­and­Body­We­ight­in­Rats.­Di­a­be­tes­2001;­50:­2438–2443.

12.­Beck­B,­Richy­S,­Stric­ker-Kron­grad­A.­Ghre­lin­and­body­we­ight­re­gu­la­tion­in­the­obe­se­Zuc­ker­rat­in­re­la­tion­to­fe-e­ding­sta­te­and­dark/light­cycle.­Exp­Biol­Med­2003;­228­(10):­1124–1131.

13. Ta mu ra H, Ka me gai J, Shi mi zu T, Ishii S, Su gi ha ra H, Oika­wa­S.­Ghre­lin­sti­mu­la­tes­GH­but­not­food­in­ta­ke­in­ar­cu­a­te­ nuc­le­us­ abla­ted­ rats.­ En­doc­ri­no­logy­ 2002;­143:3268–3275.

14.­Kor­bo­nits­M,­ Gold­sto­ne­ AP,­ Gu­e­or­gu­i­ev­M,­ Gros­sman­AB.­Ghre­lin­ -­ a­hor­mo­ne­with­mul­ti­ple­ fun­cti­ons.­Front­Ne­u­ro­en­doc­ri­nol­2004;­25:­27–68.

15. Tsu bo ne T, Ma sa ki T, Kat su ra gi I, Ta na ka K, Ka ku ma T, Yos­hi­mat­su­H.­Ghre­lin­re­gu­la­tes­adi­po­sity­in­whi­te­adi­po-se­tis­sue­and­UCP1­mR­NA­ex­pres­si­on­in­brown­adi­po­se­tis­sue­in­mi­ce.­Re­gul­Pept­2005;­130:­97–103.

16.­Bum­ba­ši­re­vić­ V.­ Mor­fo­ge­ne­za­ adi­po­ci­ta.­ Ac­ta­ cli­ni­ca­2007;­7­(2):­25–34.

17.­Can­non­B,­Ne­der­ga­ard­J.­Brown­adi­po­se­tis­sue:­fun­ction­and­physi­o­lo­gi­cal­sig­ni­fi­can­ce.­Physiol­Rev­2004;­84:­277–359.

18.­Lowell­BB,­Shul­man­GI.­Mi­toc­hon­drial­dysfun­ction­and­type­2­di­a­be­tes.­Sci­en­ce­2005;­307:­384–387.

19.­Cin­ti­S.­The­adi­po­se­or­gan.­Pro­sta­glan­dins,­Le­u­ko­tri­e­nes­and­Es­sen­tial­Fatty­Acids­2005;­73:­9–15.

20.­Vučinić­M,­To­do­ro­vić­Z.­Eks­pe­ri­men­tal­ne­ži­vo­ti­nje­eks-pe ri men tal ni mo de li Ve te ri nar ska ko mo ra Sr bi je, 2010.

21.­Star­če­vić­V,­Mor­row­BA,­Far­ner­LA,­Keil­LC.­Se­vers­WB.­Long-term­ re­cor­ding­ of­ ce­re­bro­spi­nal­ fluid­ pres­su­re­ in­freely­be­ha­ving­rats.­Brain­Res­1988;­462­(1):­112–117.

22.­Ne­šić­ D,­ Ste­va­no­vić­ D,­ Ille­ T,­ Pe­tri­če­vić­ S,­Ma­ši­re­vić-Dra­ško­vić­ G,­ Star­če­vić­ V.­ Cen­trally­ ap­plied­ ghre­lin­ af-fects­fe­e­ding­dyna­mics­in­ma­le­rats.­Jo­ur­nal­of­Physi­o­logy­and­Phar­ma­co­logy­2008;­59­(3):­489–500.

23.­Ste­va­no­vić­D,­Ne­šić­D,­Mi­lo­še­vić­V,­Star­če­vić­V,­Se­vers­WB.­Con­su­ma­tory­be­ha­vi­o­ur­and­me­ta­bo­lic­in­di­ca­tors­af-ter­cen­tral­ghre­lin­injec­ti­ons­in­rats.­Re­gu­la­tory­Pep­ti­des­2008;­147­(1–3):­52­-­59.

24.­Kim­MS,­Nam­ko­ong­C,­Kim­HS,­Jang­PG,­Kim­Pak­YM,­Ka­ta­ka­mi­H,­et­al.­Chro­nic­cen­tral­ad­mi­ni­stra­tion­of­ghre-

lin­re­ver­ses­ the­ef­fects­of­ lep­tin.­Int­J­Obes­Re­lat­Me­tab­Di­sord­2004;­28­(10):­1264–1271.

25.­Wren­AM,­ Seal­ LJ,­ Co­hen­MA,­ Brynes­AE,­ Frost­ GS,­Murphy­KG,­et­al.­Ghre­lin­en­han­ces­ap­pe­ti­te­and­in­cre­a-ses­food­in­ta­ke­in­hu­mans.­J­Clin­En­doc­ri­nol­Me­tab­2001;­86 (12): 5992.

26. Tos hi nai K, Mon dal SM, Shim ba ra T, Yama guc hi H, Da te Y, Kangawa K, et al. Ghre lin sti mu la te growth hor mo ne sec­re­tion­ and­ food­ in­ta­ke­ in­ aged­ rats.­ Mec­ha­nisms­ of­Age­ing­and­De­ve­lop­ment­2007;­128:­182–186.

27.­Aki­mo­to-Ta­ka­no­S,­Sa­ku­rai­C,­Ka­nai­S,­Ho­soya­H,­Oh­ta­M,­Miyasa­ka­K.­Dif­fe­ren­ces­ in­ the­ ap­pe­ti­te-sti­mu­la­ting­ef­fect­of­ore­xin,­ne­u­ro­pep­ti­de­Y­and­ghre­lin­among­young,­adult­ and­ old­ rats.­ Ne­u­ro­en­doc­ri­no­logy­ 2005;­ 82­ (5–6):­256–263.

28.­Meyer­ CW,­ Kort­ha­us­ D,­ Ja­gla­W,­ Cor­na­li­ E,­ Gros­se­ J,­Fuchs­H,­et­al.­A­no­vel­mis­sen­se­mu­ta­tion­ in­ the­mo­u­se­growth­ hor­mo­ne­ ge­ne­ ca­u­ses­ se­mi­do­mi­nant­ dwar­fism,­hyper­ghre­li­ne­mia­ and­ obe­sity.­ En­doc­ri­no­logy­ 2004;­ 5­(145):­2531–2541.

29.­Yasu­da­ T,­Ma­sa­ki­ T.,­ Ka­ku­ma­ T.,­ Yos­hi­mat­su­ H.­ Cen-trally­ad­mi­ni­ste­red­ghre­lin­sup­pres­ses­sympat­he­tic­ner­ve­ac­ti­vity­ in­ brown­ adi­po­se­ tis­sue­ of­ rats.­ Ne­u­ro­sci­ Lett­2003;­349:­75–78.

30.­Ma­sa­ki­T,­Yos­hi­mic­hi­G,­Chi­ba­S,­Yasu­da­T,­No­guc­hi­H,­Ka­ku­ma­T.­Cor­ti­co­tro­pin­ re­le­a­sing­ hor­mo­ne­ -­me­di­a­ted­pat­hway­of­lep­tin­to­re­gu­la­te­fe­e­ding,­adi­po­sity­and­un­co-u­pling­ pro­tein­ ex­pres­si­on­ in­mi­ce.­ En­doc­ri­no­logy­ 2003;­144:­3547–3554.

31. Da te Y, Na ka za to M, Has hi guc hi S, De za ki K, Mon dal MS, Ho so da H, et al. Ghre lin is pre sent in pan cre a tic aplha cells­of­hu­mans­and­rats­and­sti­mu­la­tes­in­su­lin­sec­re­tion.­Di­a­be­tes­2002;­51:­124–129.

32. Na ka za to M, Mu ra ka mi N, Da te Y, Ko ji ma M, Mat suo H, Kangawa­K.­The­ro­le­for­ghre­lin­in­cen­tral­re­gu­la­tion­of­fe­e­ding.­Na­tu­re­2001;­409:­194–198.

33.­Sa­toh­N,­Oga­wa­Y,­Kat­su­u­ra­G,­Nu­ma­ta­Y,­Tsu­ji­T,­Hayase­M.­Sympat­he­tic­ac­ti­va­tion­of­lep­tin­via­the­ven­tro­me­dial­hypot­ha­la­mus:­ lep­tin-in­du­ced­ in­cre­a­se­ in­ ca­tec­ho­la­mi­ne­sec­re­tion.­Di­a­be­tes­1999;­48:­1787–1793.

34.­The­an­der-Car­ril­lo­C,­Wi­ed­mer­P,­Cet­to­ur-Ro­se­P,­No­gu­e-i­ras­R,­Pe­rez-Til­ve­D,­Pflu­ger­P,­et­al.­Ghre­lin­ac­tion­in­the­brain­con­trols­adi­pocyte­me­ta­bo­lism.­J­Clin­Invest­2006;­116­(7):­1983–1993.

35.­Bil­ling­ton­CJ,­Briggs­JE,­Gra­ce­M,­Le­vi­ne­AS.­Ef­fects­of­in­tra­ce­re­bro­ven­tri­cu­lar­injec­tion­of­ne­u­ro­pep­ti­de­Y­on­en-ergy­ me­ta­bo­lism.­ Am­ J­ Physiol.­ 1991;­ 260­ (Part­ 2):­R321–R327.

36.­Ega­wa­M,­Yos­hi­mat­su­H,­Bray­GA.­Ne­u­ro­pep­ti­de­Y­sup-pres­ses­sympat­he­tic­ac­ti­vity­to­in­ter­sca­pu­lar­brown­adi­po-se­ tis­sue­ in­ rats.­ Am­ J­ Physiol.­ 1991;­ 260­ (Part­ 2):­R328–R334.

37. Ta ji ma D, Ma sa ki T, Hi da ka S, Ka ku ma T, Sa ka ta T, Yos-hi­mat­su­ H.­ Acu­te­ cen­tral­ in­fu­sion­ of­ lep­tin­ mo­du­la­tes­fatty­acid­mo­bi­li­za­tion­by­af­fec­ting­li­polysis­and­mR­NA­ex­pres­si­on­ for­un­co­u­pling­pro­te­ins.­Exp­Biol­Med­2005;­230­(3):­200–206.

Decembar 2010VOLUME 6110

Medicinski podmladakStudentski radovi

Ta be la 1. Efek­ti­ICV­apli­ko­va­nog­gre­li­na/PBS­na­pro­me­nu­te­le­sne­ma­se­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro­sti

Grupa TM1 (g) TM2 (g) Δ TM (g) r Δ TM (%TM1)

PeripubertalniK 153,2 ± 9,0 183,6­±­4,4 30,4­±­4,5 19,8 ± 1,6G 154,4­±­8,3­(+0,7%) 200.7­±­3,5­*­(+9,3%) 45,8­±­8,1­*­(+50,7%) 29,53­±­1,4­*­(+49,1%)

Mladi odrasliK 221,3 ± 9,7 235,3 ± 3,8 14,0­±­1,0 6,3 ± 0,5G 223,6­±­10,5­(+1,1%) 252,4­±­4,1­*­(+7,5%) 28,75­±­7,8­*­(+105,4%) 12,8­±­1,4­*­(+102,4%)

OdrasliK 461,2­±­16,5 510,2 ± 15,6 41,0­±­2,1 8,7 ± 1,5G 470,8­±­13,9­(+2,1%) 535,3­±­15,3­*­(+4,9%) 64,5­±­2,6­*­(+57,3%) 13,7­±­1,5­*­(+56,6%)

Sve­vred­no­sti­su­iz­ra­že­ne­kao­sred­nje­vred­no­sti­za­gru­pu­±­SD­(n=8­za­gru­pu);­*­p<0.05­u­od­no­su­na­kon­tro­lu;­K-­kon­trol­na­gru pa; G - gre lin ska gru pa; TM1 - TM pred pr vu apli ka ci ju, TM2­-­TM­na­kra­ju­tret­ma­na;­ΔTM­–­raz­li­ka­TM2 i TM1;­rΔTM­–­re la tiv ni pri rast TM

Ta be la 2. Efek­ti­ICV­apli­ko­va­nog­gre­li­na/PBS­na­ukup­nu­i­re­latvnu­ma­su­MMT­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro­stiGrupa MMT (g) rMMT (%TM2)

PeripubertalniK 0,18 ± 0,01 0,10 ± 0,01G 0,28­±­0,01­*­(+55,56%) 0,14­±­0,01­*­(+40,00%)

Mladi odrasliK 0,21 ± 0,01 0,09 ± 0,01G 0,29­±­0,01­*­(+38,10%) 0,12­±­0,01­*­(+33,33%)

OdrasliK 0,31 ± 0,02 0,06 ± 0,01G 0,46­±­0,02­*­(+48,39%) 0,09­±­0,01­*­(+50,00%)

Sve­vred­no­sti­su­iz­ra­že­ne­kao­sred­nje­vred­no­sti­za­gru­pu­±­SD­(n=8­za­gru­pu);­*­p<0.05­u­od­no­su­na­kon­tro­lu;­K-­kon­trol­na­gru­pa;­G­-­gre­lin­ska­gru­pa;­MMT­–­mr­ko­ma­sno­tki­vo,­TM2­-­TM­pred­žr­tvo­va­nje;­rMMT­–­re­la­tiv­na­ma­sa­MMT

Ta be la 3. Efek­ti­ICV­apli­ko­va­nog­gre­li­na/PBS­na­preč­ni­ke­će­li­ja­i­preč­ni­ke­ma­snih­ka­plji­ca­MMT­kod­pa­co­va­raz­li­či­te­sta­ro-sti

Grupa Najveći prečnik ćelija MMT (μm);n= 193

Najveći prečnici masnih kapljica ćelija MMT (μm); n=2396

PeripubertalniK 18,7 ± 1,7 2,5 ± 0,9G 21,7­±­1,5­*­(+16,1%) 4,8­±­1,6­*­(+90,8%)

Mladi odrasliK 17,1 ± 1,8 2,3 ± 1,5G 19,6­±­1,9­*­(+14,4%) 3,1­±­1,7­*­(+31,2%)

OdrasliK 18,0 ± 1,6 2,5 ± 0,9G 21,6­±­1,8­*­(+20,1%) 4,0­±­1,1­*­(+57,1%)

Sve­vred­no­sti­su­iz­ra­že­ne­kao­sred­nje­vred­no­sti­za­gru­pu­±­SD­(n=8­za­gru­pu);­*­p<0.05­u­od­no­su­na­kon­tro­lu;­K-­kon­trol­na­gru­pa;­G­-­gre­lin­ska­gru­pa;­MMT­–­mr­ko­ma­sno­tki­vo.

0

20

40

60

80

100

Peripubertalni Mladi OdrasliPacovi

% UCP - 1 pozitivnih ćelija Kontrola

Grelina a a

Gra fi kon 1. Efek­ti­ICV­apli­ko­va­nog­gre­li­na/PBS­na­broj­UCP­1­po­zi­tiv­nih­adi­po­ci­ta­kod­MMT­u­raz­li­či­tim­sta­ro­snim­gru-pa­ma­pa­co­va.­Sve­vred­no­sti­su­iz­ra­že­ne­kao­sred­nje­vred­no­sti­za­gru­pu­(n=900­za­gru­pu);­a­p<0.05­u­od­no­su­na­gre­lin­sku­gru­pu;­UCP­1­-­(eng.­un­co­u­pling­pro­tein­1)­ter­mo­ge­nin;­MMT­–­mr­ko­ma­sno­tki­vo.

11VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Sli ka 1. Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obo­je­ni­UCP­1­po­zi­tiv­ni­adi­po-ci­ti­u­MMT­pe­ri­pu­ber­tal­nih­pa­co­va­kon­trol­ne­gru­pe;­UCP­1 - (eng. un co u pling pro tein 1) ter mo ge nin; MMT - mr ko ma sno tki vo.

Sli ka 2. Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obo­je­ni­UCP­1­po­zi­tiv­ni­adi­po-ci­ti­u­MMT­pe­ri­pu­ber­tal­nih­pa­co­va­gre­lin­ske­gru­pe;­UCP­1 - (eng. un co u pling pro tein 1) ter mo ge nin; MMT - mr ko ma sno tki vo.

Sli ka 3. Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obo­je­ni­UCP­1­po­zi­tiv­ni­adi­po-ci­ti­u­MMT­mla­dih­od­ra­slih­pa­co­va­kon­trol­ne­gru­pe;­UCP­1 - (eng. un co u pling pro tein 1) ter mo ge nin; MMT - mr ko ma sno tki vo.

Sli ka 4. Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obo­je­ni­UCP­1­po­zi­tiv­ni­adi­po-ci­ti­u­MMT­mla­dih­od­ra­slih­pa­co­va­gre­lin­ske­gru­pe;­UCP­1 - (eng. un co u pling pro tein 1) ter mo ge nin; MMT - mr ko ma sno tki vo.

Sli ka 5. Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obo­je­ni­UCP­1­po­zi­tiv­ni­adi­po-ci­ti­u­MMT­od­ra­slih­pa­co­va­kon­trol­ne­gru­pe;­UCP­1­-­(eng.­un co u pling pro tein 1) ter mo ge nin; MMT - mr ko ma sno tki vo.

Sli ka 6. Imu­no­ci­to­he­mij­ski­obo­je­ni­UCP­1­po­zi­tiv­ni­adi­po-ci­ti­u­MMT­od­ra­slih­pa­co­va­gre­lin­ske­gru­pe;­UCP­1­-­(eng.­un co u pling pro tein 1) ter mo ge nin; MMT - mr ko ma sno tki vo.

Decembar 2010VOLUME 6112

Medicinski podmladakStudentski radovi

13VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: HIV po ka zu je iz ra zi tu gen sku va ri ja bil nost ko ja

mo že pro u zro ko va ti pri mar nu re zi sten ci ju na an ti re tro vi ru-snu te ra pi ju. Se kven ci ra njem ge no ma do bi ja se ši ra sli ka o svim pro me na ma u ge no mu. Od in te re sa je se kven ci ra nje pol re gi o na ko ji ko di ra vi ru sne en zi me pro te a zu, re verz nu tran-skrip ta zu i in te gra zu - cilj na me sta de lo va nja ve ćeg bro ja an-ti re tro vi ru snih le ko va.

Cilj: Ispi ti va nje pri su stva pri mar ne re zi sten ci je vi ru sa u gru pi no vo di jag no sti ko va nih HIV po zi tiv nih pa ci je na ta.

Ma te ri jal i me to de: Ispi ti va nje je spro ve de no kod 10 no vo di jag no sti ko va nih HIV po zi tiv nih pa ci je na ta sta ri jih od 18 go di na. RNK je eks tra ho va na i am pli fi ko va na RT-PCR i ne sted me to dom. Re zul ta ti PCR re ak ci ja oči ta ni su me to dom gel elek tro fo re ze. PCR pro dukt je pre či šćen i se kven ci ran. Do bi je ne kon sen zus se kven ce su ana li zi ra ne pri me nom al go-rit ma za tu ma če nje ge no tip skih na la za na veb saj tu Stan ford Uni ver zi te ta.

Re zul ta ti: Kod 7 pa ci je na ta ot kri ve ne su „mi nor“ mu-ta ci je na pro te a zne in hi bi to re sa A71T/V mu ta ci jom kod svih pa ci je na ta. Kod 2 pa ci jen ta na đe na je još po jed na „mi nor“ mu ta ci ja. Po red opi sa nih, pro na đe ne su zna čaj ne mu ta ci je na tri na est po zi ci ja. Kod jed nog pa ci je na ta ot kri ve ne su mu ta ci-je ko je uzro ku ju re zi sten ci ju na nu kle o zid ne in hi bi to re re verz-ne tran skrip ta ze - K70R i Y115C. Zna čaj nih mu ta ci ja za re zi-sten ci ju na ne nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze ni je bi lo.

Za klju čak: Istraživanje je po ka za lo po sto ja nje mu ta ci-ja ve za nih za re zi sten ci ju kod ve ći ne is pi ta ni ka, prem da je te-ra pij ski efe kat an ti re tro vi ru snih le ko va bio oču van. Pra će nje no vo di jag no sti ko va nih pa ci je na ta pri me nom sa vre me nih ge-no tip skih me to da ve o ma je va žno u ci lju spro vo đe nja naj e fi-ka sni jeg te ra pij skog re ži ma.

Ključne re či: HIV, pol re gion, DNK se kven ci ra nje, pri mar na re zi sten ci ja, mu ta ci je.

Abs t rac tIntroduction: HIV has high genetic variability that

may cause resistance to antiretroviral drugs. DNA sequenc-ing is the preferred method for evaluating genome changes. Pol region encodes virus enzymes protease, reverse tran-scriptease and integrease – targets of the most of antiretrovi-ral drugs. Thus, this region sequencing is of great impor-tance.

Aim: Primary resistance testing in the group of newly diagnosed HIV-1 positive patients.

Material and Methods: Testing was conducted in 10 newly diagnosed HIV positive patients older than 18. RNA was extracted and amplified by RT-PCR and nested PCR methods. PCR products were analyzed by using gel electro-phoresis and subsequently purified and sequenced. Obtained consensus sequences were analyzed by using Stanford University algorithm for genotype profile interpretation.

Results: Protease inhibitor minor mutations were found in seven patients. All of them had A71T/V mutation. In addition, in the protease region, two more minor mutations were found, together with fourteen polymorphic positions. Regarding RT region, mutations K70R and Y115C, that cause primary resistance to nucleoside reverse transcriptase inhib-itors, were found in one patient. No significant mutations as-sociated with resistance to non-nucleoside reverse tran-scriptase inhibitors were found.

Conclusion: This study showed that resistance muta-tions were present among the majority of patients, although antiretroviral drug susceptibility was preserved. The follow-up of newly diagnosed patients by using modern methods of gene sequencing is of great importance for achieving the most efficient therapy regime.

Key words: HIV, pol region, DNA sequencing, primary resis-tance, mutations.

UvodVi­rus­hu­ma­ne­imu­no­de­fi­ci­jen­ci­je­tip­1­(„Hu man im-

mu­no­de­fi­ci­ency­vi­rus“,­HIV-1),­uzroč­nik­pan­de­mi­je­sin-dro­ma­ste­če­ne­imu­no­de­fi­ci­jen­ci­je­(„Ac­qu­i­red­im­mu­no­de-fi­ci­ency­syndro­me“,­AIDS), izo lo van je pr vi put 1983. go-di­ne­u­la­bo­ra­to­ri­ji­Pa­ste­ro­vog­in­sti­tu­ta­u­Pa­ri­zu­i­naj­zna­čaj­nji­je­pred­stav­nik­fa­mi­li­je­Re­tro­vi­ri­dae.­Re­tro­vi­ru­si­su­RNK­vi-ru­si­gra­đe­ni­od­asi­me­trič­nog­pro­te­in­skog­kap­si­da­ i­ li­pid­nog­omo­ta­ča­ (Sli­ka­1).­ Je­din­stve­ni­ su­zbog­pri­su­stva­di­plo­id­nog­ge­no­ma,­ko­ji­či­ne­mo­le­ku­li­jed­no­lan­ča­ne­(+)­RNK­i­spo­sob-no­sti­nje­go­vog­pre­vo­đe­nja­u­dvo­lan­ča­nu­DNK­pod­dej­stvom­en zi ma re verz ne tran skrip ta ze (1).

HIV po ka zu je iz ra zi tu gen sku va ri ja bil nost za hva lju-ju­ći­pro­duk­ci­ji­ve­li­kog­bro­ja­vi­ri­o­na­u­ jed­nom­da­nu­ i­ne­do-stat­ku­„pro­o­fre­a­ding“­me­ha­ni­zma­re­verz­ne­tran­skrip­ta­ze,­pri­če­mu­se­to­kom­sva­ke­re­pli­ka­ci­je­aku­mu­li­ra­ve­li­ki­broj­mu­ta-ci­ja­(2).­Je­dan­od­naj­ve­ćih­pro­ble­ma­ve­za­nih­za­ovu­oso­bi­nu­HIV-a je po ja va pri mar ne re zi sten ci je na an ti re tro vi ru snu te-ra­pi­ju,­one­ko­ja­je­pri­sut­na­kod­ne­le­če­nih­no­vo­di­jag­no­sti­ko­va-nih­pa­ci­je­na­ta,­a­ko­ja­one­mo­gu­ća­va­po­sti­za­nje­po­volj­nog­te­ra-pij­skog­efek­ta­pri­uvo­đe­nju­te­ra­pi­je.

PR IMAR NA REZISTEN CIJA VIRU SA HU MA NE IMU NO DEFICIJEN CIJE NA AN TIRE TROV IRU SNE LE KO VE

Autor:­Marina­Milenković1

Mentor:­Doc.­dr­Maja­Stanojević2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6114

Medicinski podmladakStudentski radovi

Da­nas­je­u­upo­tre­bi­ve­li­ki­broj­le­ko­va­za­le­če­nje­HIV­in­fek­ci­je­što­je­zna­čaj­no­za­po­bolj­ša­nje­to­ka­i­prog­no­ze­bo­le-sti.­Većina­ovih­an­ti­re­tro­vi­ru­snih­le­ko­va­de­lu­je­na­en­zi­me­vi-ru­sa,­a­pre­ma­me­stu­i­na­či­nu­de­lo­va­nja­po­de­lje­ni­su­u­sle­de­će­gru pe: nu kle o zid ni in hi bi to ri re verz ne tran skrip ta ze (NRTI –­„Nuc­le­o­si­de­Re­ver­se­Tran­scrip­ta­se­Inhi­bi­tors“),­ne­nu­kle­o-zid­ni­in­hi­bi­to­ri­re­verz­ne­tran­skrip­ta­ze­(NNRTI­–­„Non­Nuc-le o si de Re ver se Tran crip ta se Inhi bi tors“), in hi bi to ri pro te a ze (PI­–­„Pro­te­a­se­Inhi­bi­tors“)­i­in­hi­bi­to­ri­in­te­gra­ze­(1).­Sa­vre-me­na­te­ra­pi­ja­uklju­ču­je­jos­jed­nu­gru­pu­le­ko­va­ko­ja­se­od­na-ve de nih raz li ku je po svom me ha ni zmu dej stva jer ne de lu je di­rekt­no­na­vi­ru­sne­en­zi­me­već­spre­ča­va­ula­zak­vi­ru­sa­u­će­li-ju.­To­su­in­hi­bi­to­ri­ula­ska­(EI­–­„En­try­Inhi­bi­tors“)­sa­či­nje­ni­od­dve­pod­gru­pe­le­ko­va:­fu­zi­o­nih­in­hi­bi­to­ra­i­in­hi­bi­to­ra­ko­re-cep to ra (3). Kom bi no va na pri me na na ve de nih gru pa le ko va je osnov ni prin cip vi so ko ak tiv ne an ti re tro vi ru sne te ra pi je (HA-ART,­„Highly­Ac­ti­ve­An­ti-Re­tro­vi­ral­The­rapy”) ko ja uspe šno sma­nju­je­ko­li­či­nu­vi­ru­snih­če­sti­ca­u­pla­zmi­i­omo­gu­ća­va­opo-ra vak imun skog si ste ma. (Ta be la 1). Ne do sta tak ove te ra pi je su­tok­sič­nost,­vi­so­ka­ce­na­i­raz­voj­re­zi­sten­ci­je­vi­ru­sa­(1).

U pro te klom pe ri o du do ka za no je da se in ci den ci ja tran­smi­si­je­re­zi­stent­nih­so­je­va­sta­bi­li­zo­va­la­u­Evro­pi­(4).­Pre-ma­po­da­ci­ma­Insti­tu­ta­za­jav­no­zdra­vlje­Sr­bi­je­„Dr­Mi­lan­Jo-va­no­vić­Ba­tut“­ iz­2009.­go­di­ne,­u­Sr­bi­ji­ je­re­gi­stro­va­no­oko­3000­oso­ba­ sa­HIV­ in­fek­ci­jom.­Od­po­ja­ve­vi­ru­sa­ i­ po­čet­ka­nje­go­vog­pra­će­nja­u­Sr­bi­ji,­naj­ma­nje­umr­lih­ li­ca­od­AIDS-a­re­gi­stro­va­no­je­2007.­go­di­ne.­Za­pad­obo­le­va­nja­i­sma­nje­nje­smrt­nih­slu­ča­je­va­naj­ve­ro­vat­ni­je­ je­za­slu­žna­do­stup­nost­pri-me­ne­HA­ART­te­ra­pi­je­(5).­Sve­ve­ći­zna­čaj­ima­i­pri­me­na­sa-vre­me­nih­me­to­da­pra­će­nja­vi­ru­snog­ge­no­ma­kao­što­je­ge­no-ti pi za ci ja (6).

Ge­no­tip­ske­me­to­de­omo­gu­ća­va­ju­ot­kri­va­nje­ka­rak­te­ri-stič­nih­mu­ta­ci­ja­ve­za­nih­za­sma­nje­nu­ose­tlji­vost­vi­ru­sa­na­od-re­đe­ni­ lek.­ Se­kven­ci­ra­njem­ge­no­ma,­ tj.­ od­re­đi­va­njem­ re­do-sle da nu kle o ti da, do bi ja se ši ra sli ka u po gle du svih pro me na u ge no mu (6). Od po seb nog in te re sa je se kven ci ra nje pol re gi-o na ko ji ko di ra vi ru sne en zi me pro te a zu, re verz nu tran skrip-ta­zu­i­in­te­gra­zu,­a­ko­ji­su­cilj­no­me­sto­de­lo­va­nja­ve­ćeg­bro­ja­an ti re tro vi ru snih le ko va.

Zna­čaj­ot­kri­va­nja­pri­mar­ne­re­zi­sten­ci­je­le­ži­u­mo­guć-no­sti­pla­ni­ra­nja­efekt­ne­an­ti­re­tro­vi­ru­sne­ te­ra­pi­je­ i­ sta­vlja­nja­pod­ kon­tro­lu­ to­ka­ i­ is­ho­da­ in­fek­ci­je­ kao­ i­ tran­smi­si­je­ re­zi-stent nih so je va HIV-1 u po pu la ci ji.

Cilj­na­šeg­is­tra­ži­va­nja­je­is­pi­ti­va­nje­pri­su­stva­pri­mar-ne re zi sten ci je vi ru sa u gru pi no vo di jag no sti ko va nih HIV po-zi­tiv­nih­pa­ci­je­na­ta,­u­okvi­ru­sa­rad­nje­unu­tar­pro­jek­ta­pra­će-nja pri mar ne re zi sten ci je HIV-a u Evro pi (Euro peHIVRe si-stan ce).

Ma te r i ja l i me to dePo sto ja nje pri mar ne re zi sten ci je HIV-1 na an ti re tro vi-

ru sne le ko ve is pi ti va no je kod 10 no vo di jag no sti ko va nih HIV po zi tiv nih pa ci je na ta, u pe ri o du od ma ja do ok to bra 2008., pra­će­nih­ u­ Cen­tru­ za­ HIV/AIDS­ Instu­tu­ta­ za­ in­fek­tiv­ne­ i­trop­ske­bo­le­sti­KCS,­Be­o­grad,­uz­in­for­mi­sa­ni­pri­sta­nak­pa­ci-je­na­ta.­De­vet­is­pi­ta­ni­ka­je­bi­lo­mu­škog­i­je­dan­žen­skog­po­la,­svi sta ri ji od 18 go di na.

RNK­je­eks­tra­ho­va­na­ko­ri­šće­njem­se­ta­QIAmp­Vi­ral­RNA­Mi­ni­Kit­(Qi­a­gen,­Hil­den,­Ne­mač­ka),­pra­će­njem­pro­to-

ko­la­pro­iz­vo­đa­ča­uz­sle­de­ću­mo­di­fi­ka­ci­ju:­500­µl­pla­zme­je­cen­tri­fu­gi­ra­no­to­kom­jed­nog­ča­sa­na­tem­pe­re­a­tu­ri­+4­°C,­pri­mak­si­mal­nom­ubr­za­nju­od­21000­g,­a­po­tom­je­pa­žlji­vo­od-stra­nje­no­360­µl­su­per­na­tan­ta.­Da­lja­pro­ce­du­ra­na­sta­vlje­na­je­sa re su spen do va nim ta lo gom, po što va njem uput sta va na ve de-nog pro to ko la (7). Pri oda bi ru me to de po što va ni su kri te ri ju-mi­oču­va­nja­ in­takt­ne­RNK­ i­ ukla­nja­nja­ in­hi­bi­to­ra­ re­verz­ne­tran skrip ta ze.

Cilj­ne­ se­kven­ce­ am­pli­fi­ko­va­ne­ su­me­to­dom­RT-PCR­(Re­ver­se­Tran­scrip­tion-Polyme­ra­se­Chain­Re­ac­tion),­pri­me-nom­ko­mer­ci­jal­nog­se­ta­QIAGEN®­One­Step­RT-PCR­Kit­(Qi-a­gen,­Hil­den,­Ne­mač­ka)­i­spo­lja­šnjih­praj­me­ra­AV159­i­AV192.­Da­lji­po­stu­pak­je­na­sta­vljen­po­„ne­sted“­PCR­pro­to­ko­lu­upo-tre bom unu tra šnjih praj me ra AV190 i AV191 (7). Re ak ci o ne kom­po­nen­te­i­uslo­vi­spro­vo­đe­nja­obe­me­to­de­da­ti­su­u­pri­lo­gu­(Ta­be­le­2–5).

Re­zul­ta­ti­PCR­re­ak­ci­ja­oči­ta­ni­su­me­to­dom­elek­tro­fo-re­ze­do­bi­je­nog­PCR­pro­duk­ta­u­aga­ro­znom­ge­lu,­gde­je­umno-že­na­cilj­na­DNK­se­kven­ca­iden­ti­fi­ko­va­na­na­osno­vu­svo­je­ve-li­či­ne.­Pre­ci­zno­od­re­đi­va­nje­ve­li­či­ne­DNK­se­kven­ce­iz­vr­še­no­je­po­re­đe­njem­nje­nog­po­lo­ža­ja­u­ge­lu­sa­po­lo­ža­jem­DNK­stan-dar­da­ ko­ji­ sa­dr­ži­ sme­šu­ DNK­ frag­me­na­ta­ po­zna­te­ ve­li­či­ne­(6).

Do­bi­je­ne­PCR­se­kven­ce­pre­či­šće­ne­su­po­mo­ću­ko­mer-ci­jal­nog­se­ta­Mi­nE­lu­te­PCR­Pu­ri­fi­ca­tion­Kit­(Qi­a­gen,­Hil­den,­Ne­mač­ka),­pri­če­mu­su­uspe­šno­od­stra­nje­ne­sve­ne­či­sto­će,­a­sa­ču­va­ne­vi­so­ke­kon­cen­tra­ci­je­či­stih­DNK­frag­me­na­ta.

Ova­ko­ pre­či­šće­ni­ pro­duk­ti­ se­kven­ci­ra­ni­ su­ ko­ri­šće-njem­ko­mer­ci­jal­nih­re­a­ge­na­sa­ABI­PRISM­BigDye­Ter­mi­na-tor­v3.1­(Ap­plied­Bi­osystems,­Fo­ster­Si­ti,­SAD)­pra­te­ći­Cycle­Se­qu­en­cing­ pro­to­kol,­ a­ za­tim­ oči­ta­ni­ na­ ABI­ 310­ Ge­ne­tic­Analyzer-u­(Ap­plied­Bi­osystems,­Fo­ster­Si­ti,­SAD).

Do­bi­je­ne­se­kven­ce­su­ana­li­zi­ra­ne,­ma­nu­el­no­ob­ra­đe­ne­i­slo­že­ne­u­kon­sen­zus­se­kven­cu­du­ži­ne­od­1300­do­1660­ba-znih­pa­ro­va­po­mo­ću­Seq­Sca­pe­v2.5­soft­ver­skog­pa­ke­ta (Ap-plied­Bi­osystems,­Fo­ster­Si­ti,­SAD),­po­re­đe­njem­sa­od­go­va­ra-ju­ćim­gen­skim­re­gi­o­nom­HXB2­re­fe­rent­ne­se­kven­ce­za­HIV.­Do bi je ne kon sen zus se kven ce su po tom ana li zi ra ne pri me-nom­al­go­rit­ma­za­ tu­ma­če­nje­ge­no­tip­skih­na­la­za­na­veb­saj­tu­Stan­ford­Uni­ver­zi­te­ta,­SAD­(http://hivdb.stan­ford.edu).

Uoče­ne­mu­ta­ci­je­upo­re­đe­ne­su­sa­zna­čaj­nim­mu­ta­ci­ja-ma­ pre­zen­to­va­nim­ od­ stra­ne­ Me­đu­na­rod­nog­ udru­že­nja­ za­AIDS,­(Inter­na­ti­o­nal­AIDS­So­ci­ety­-­IAS,­SAD)­(Sli­ke­2­i­3)­(8).

Re zul ta t iIspi ti va nje mu ta ci ja ko je mo gu do ve sti do pri mar ne re-

zi­sten­ci­je­ogra­ni­če­no­je­na­pro­te­a­zne­in­hi­bi­to­re,­nu­kle­o­zid­ne­in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze i ne nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze ko ji de lu ju na pro duk te pol re gi o na HIV-a.

Kod­7­od­10­pa­ci­je­na­ta­ot­kri­ve­no­je­pri­su­stvo­„mi­nor“­mu­ta­ci­ja­na­pro­te­a­zne­in­hi­bi­to­re­sa­A71T/V­mu­ta­ci­jom­pri­sut-nom­kod­svih­pa­ci­je­na­ta.­Kod­2­od­ovih­7­pa­ci­jen­ta­na­đe­na­je­još­po­jed­na­„mi­nor“­mu­ta­ci­ja,­L10I­i­N88K.­Po­red­opi­sa­nih,­kod­is­pi­ta­ni­ka­su­pro­na­đe­ne­i­zna­čaj­ne­mu­ta­ci­je­na­sle­de­ćim­po­zi­ci­ja­ma:­12,­13,­19,­36,­37,­41,­62–64,­72,­77,­82­i­93.

15VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Kod jed nog od 10 pa ci je na ta ot kri ve ne su mu ta ci je ko-je uzro ku ju re zi sten ci ju na nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran­skrip­ta­ze­i­to­K70R­i­Y115C.

Zna­čaj­nih­mu­ta­ci­ja­ za­ re­zi­sten­ci­ju­ na­ ne­nu­kle­o­zid­ne­in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze ni je bi lo kod is pi ti va nih pa-ci­je­na­ta.­Po­red­mu­ta­ci­ja­zna­čaj­nih­za­re­zi­sten­ci­ju­na­ove­dve­gru­pe­le­ko­va­uočen­je­i­ve­li­ki­broj­po­li­mor­fi­za­ma­(Ta­be­la­6).­Sle­de­ći­po­li­mor­fi­zmi­su­bi­li­pri­sut­ni­u­pre­ko­50%­is­pi­ti­va­nih­uzo ra ka: A272P de tek to van je kod 9; I239V kod 8; G196E kod 7;­R211K/G­i­K311R­kod­6;­I135R,­V245M,­T286P­i­E297A­kod 5 pa ci je na ta. Kod jed nog pa ci jen ta ot kri ve na je i V118S mu­ta­ci­ja­ko­ja­je­ve­o­ma­ne­u­o­bi­ča­je­na­za­ovu­po­zi­ci­ju.­De­ta­ljan­pri kaz mu ta ci ja za sva kog pa ci jen ta pri ka zan je u pri lo gu (Ta-be la 6).

Re zul ta ti ose tlji vo sti is pi ti va nih izo la ta na an ti re tro vi-ru­sne­le­ko­ve­ta­ko­đe­su­pri­ka­za­ni­u­pri­lo­gu­(Ta­be­la­7).

Di sku si jaPri mar na re zi sten ci ja na an ti re tro vi ru sne le ko ve od no-

si se na onu ko ja se ja vlja se kod oso ba ko je ni su pri ma le ni je-dan vid an ti re tro vi ru sne te ra pi je. Po sto ja nje vi ru snih so je va sa­sma­nje­nom­ose­tlji­vo­šću­na­le­ko­ve­zna­ča­jan­je­uzroč­nik­ne-u­spe­šno­sti­ te­ra­pi­je­ovih­oso­ba,­a­ne­mo­guć­nost­kon­tro­li­sa­nja­vi­ru­sne­re­pli­ka­ci­je­po­ve­zu­je­se­sa­po­ve­ća­nim­ri­zi­kom­HIV-1­tran­smi­si­je­(9).­Zbog­zna­čaj­nih­me­di­cin­skih­i­eko­nom­skih­po-sle di ca po sto ja nja pri mar ne re zi sten ci je HIV-a, u Evro pi je po­kre­nut­pro­je­kat­pra­će­nja­pri­mar­ne­re­zi­sten­ci­je­ko­ji­se­od­vi-ja u pre ko 30 evrop skih ze ma lja (10). Uzor ci pri ka za ni u ovoj stu di ji is pi ti va ni su u okvi ru na ve de nog pro jek ta.

U is pi ti va nju re zi sten ci je pro te a znih in hi bi to ra raz li-ku­je­mo­dva­ti­pa­mu­ta­ci­ja,­„ma­jor“­(pri­mar­ne)­i­„mi­nor“­(se-kun­dar­ne)­mu­ta­ci­je.­„Ma­jor“­mu­ta­ci­je­su­mu­ta­ci­je­ko­je­se­ra-no­ja­vlja­ju­u­pro­ce­su­re­zi­sten­ci­je­na­od­re­đe­ni­lek­iz­gru­pe­pro-te­a­znih­ in­hi­bi­to­ra­ i­ pod­ra­zu­me­va­ju­ iz­me­ne­ u­ ge­no­mu­ či­je­pri su stvo do vo di do di rekt nih pro me na u ka rak te ri sti ka ma ak tiv nog me sta en zi ma HIV pro te a ze. Ta kve pro me ne sma-nju ju spo sob nost ve zi va nja pro te a znih in hi bi to ra za en zim. „Mi­nor“­ mu­ta­ci­je­ su­ lo­ka­li­zo­va­ne­ iz­van­ ak­tiv­nog­ me­sta­ i­obič­no­se­od­i­gra­va­ju­na­kon­„ma­jor“­mu­ta­ci­ja­(3),­što­u­ovom­is­pi­ti­va­nju­ni­je­bio­slu­čaj.

U­is­pi­ti­va­noj­po­pu­la­ci­ji­od­de­set­oso­ba­ni­je­bi­lo­„ma-jor“­mu­ta­ci­ja,­ali­je­ot­kri­ve­no­pri­su­stvo­se­dam­„mi­nor“­mu­ta-ci­ja­na­pro­te­a­zne­in­hi­bi­to­re,­sa­A71T/V­mu­ta­ci­jom­pri­sut­nom­kod­svih­pa­ci­je­na­ta.­Ona­se­ja­vlja­kod­2–3%­ne­le­če­nih­oso­ba­i­nje­na­uče­sta­lost­se­po­ve­ća­va­kod­oso­ba­ko­je­pri­ma­ju­pro­te­a-zne in hi bi to re (11). Ispi ti va njem je ot kri ve na i mu ta ci ja L10I ko­ja­je­ina­če­pri­sust­na­kod­5–10%­ne­le­če­nih­oso­ba­i­po­ve­za­na­je­sa­re­zi­sten­ci­jom­na­ve­ći­nu­pro­te­a­znih­in­hi­bi­to­ra,­po­seb­no­ka­da­je­udru­že­na­sa­dru­gim­mu­ta­ci­ja­ma­(11).­Od­po­li­mor­fi­za-ma­ot­kri­ve­ni­su­još­i­V77I­ko­ji­je­naj­če­šće­po­ve­zan­sa­te­ra­pi-jom­nel­fi­na­vi­rom,­za­tim­I13V,­I63V­i­L63P­za­ko­je­je­ka­rak­te-ri­stič­na­ve­ća­za­stu­plje­nost­kod­oso­ba­ko­je­su­na­te­ra­pi­ji­pro­te-a znim in hi bi to ri ma. I93L i M36I mu ta ci je su sla bo po ve za ne sa­re­zi­sten­ci­jom­kod­oso­ba­in­fi­ci­ra­nih­B­sub­ti­pom­HIV-1­vi-ru­sa.­V82I­po­li­mor­fi­zam­ima­ma­li­efe­kat­na­ose­tlji­vost­na­pro-te a zne in hi bi to re (11).

Re zi sten ci ja na ne nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze ot kri ve na je kod jed nog od de set pa ci je na ta sa pri­sut­nim­K70R­i­Y115C­mu­ta­ci­ja­ma.­K70R­mu­ta­ci­ja­pred­sta-vlja ta ko zva nu ti mi din ana log nu mu ta ci ju (TAM) i pr vi put je

za­pa­že­na­kod­te­ra­pi­je­zi­do­vu­di­nom­(3).­U­na­šem­is­pi­ti­va­nju­ona za i sta i do vo di do raz vo ja ni skog ni voa re zi sten ci je na zi-do vu din, a po red to ga i do po ten ci jal no ni skog ni voa re zi sten-ci­je­na­sta­vu­din­kao­i­mo­gu­će­re­zi­sten­ci­je­na­te­no­fo­vir.­Pri­su-stvo­tri­ili­vi­še­ti­mi­din­ana­log­nih­mu­ta­ci­ja­pod­sti­če­zna­čaj­no­sma­nje­nu­ ose­tlji­vost­ na­ sta­vu­din­ i­ te­no­fo­vir­ (3).­ Mu­ta­ci­ja­Y115C­ko­ja­je­ot­kri­ve­na­u­na­šem­is­pi­ti­va­nju­ve­o­ma­je­ne­u­o­bi-ča­je­na­na­ovoj­po­zi­ci­ji.­Slič­na­mu­ta­ci­ja­Y115F­uzro­ku­je­in­ter-me­di­jar­nu­ re­zi­sten­ci­ju­ na­ aba­ka­vir,­ a­ ina­če­mo­že­ do­pri­ne­ti­raz­vo­ju­ni­skog­ni­voa­re­zi­sten­ci­je­na­te­no­fo­vir­(11).

Mu­ta­ci­ja­ zna­čaj­nih­ za­ re­zi­sten­ci­ju­ na­ ne­nu­kle­o­zid­ne­in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze ni je bi lo kod is pi ti va nih pa-ci­je­na­ta.­Ve­li­ki­broj­po­li­mor­fi­za­ma­na­đen­je­i­na­de­lu­pol­ge­na­od go vor nog za ko di ra nje en zi ma re verz ne tran skrip ta ze. Ne ki od njih za stu plje ni su kod vi še od po lo vi ne pa ci je na ta: A272P, I293V,­G196E,­R211K,­K311R,­I135R,­T286P,­E297A­i­V245M.­Kod jed nog pa ci jen ta ot kri ve na je i V118S mu ta ci ja ko ja je ve­o­ma­ne­u­o­bi­ča­je­na­za­ovu­po­zi­ci­ju.

Upr kos pri su stvu mu ta ci ja ko ji uslo vlja va ju po ja vu re-zi sten ci je na pro te a zne in hi bi to re, kod svih de set pa ci ja na ta pri­sut­na­ je­ ose­tlji­vost­ na­ efek­te­ le­ko­va­ ove­ gru­pe.­Mu­ta­ci­je­ve za ne za re zi sten ci ju na nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran­skrip­ta­ze­ pro­na­đe­ne­ kod­ jed­nog­ pa­ci­je­ta­ u­ is­pi­ti­va­noj­gru pi uzro ku ju po ja vu ni skog ni voa re zi sten ci je na zi do vu din, po­ten­ci­jal­nu­ re­zi­sten­ci­ju­ na­ te­no­fo­vir,­ dok­ je­ ose­tlji­vost­ na­osta­le­le­ko­ve­ove­gru­pe­oču­va­na.­Kod­osta­lih­de­vet­pa­ci­je­na­ta­po­sto­ji­oču­va­na­ose­tlji­vost­na­nu­kle­o­zid­ne­in­hi­bi­to­re­re­verz­ne­tran skrip ta ze. Svih de set pa ci je na ta po ka zu ju ose tlji vost na ne nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze.

Na­še­ is­tra­ži­va­nje­ po­ka­za­lo­ je­ oču­va­nost­ te­ra­pij­skog­efek­ta­is­pi­ti­va­nih­an­ti­re­tro­vi­ru­snih­le­ko­va­kod­ve­ći­ne­is­pi­ta-ni­ka.­Ipak,­ot­kri­ve­no­je­pri­su­stvo­po­je­di­nih­„mi­nor“­mu­ta­ci­ja­ko je do pri no se sma nje nju ose tlji vo sti na pro te a zne ihi bi to re, kao­i­pri­su­stvo­zna­čaj­nih­mu­ta­ci­ja­ko­je­do­vo­de­do­po­ja­ve­re-zi sten ci je na nu kle o zid ne in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze. Da­kle,­pra­će­nje­no­vo­di­jag­no­sti­ko­va­nih­pa­ci­je­na­ta­uz­upo­tre-bu­sa­vre­me­nih­ge­no­tip­skih­me­to­da­i­uoča­va­nje­pro­me­na­u­ge-no­mu­HIV-a­ve­o­ma­je­va­žno­u­ci­lju­spro­vo­đe­nja­naj­e­fi­ka­sni-jeg­te­ra­pij­skog­re­ži­ma.

Decembar 2010VOLUME 6116

Medicinski podmladakStudentski radovi

Li te ra tu ra1.­ Jo­va­no­vić­T,­Mar­ko­vić­Lj,­ Sta­no­je­vić­M.­Vi­ru­so­lo­gi­ja­ –­

udž­be­nik­ za­ stu­den­te­ me­di­ci­ne.­ Be­o­grad­ 2006.­ 23:187–199

2.­ Lal­RB,­Cha­kra­bar­ti­S,­Yang­C.­Impact­of­ge­ne­tic­di­ver-sity­of­HIV-1­on­di­ag­no­sis,­an­ti­re­tro­vi­ral­the­rapy­&­vac­ci-ne­de­ve­lop­ment.­Indian­J­Med­Res­Apr­2005.­121:287–314

3.­ Al­brecht­D,­Alt­feld­M,­Ari­es­P­et­al.­HIV­me­di­ci­ne­2007.­Pa­ris­2007.­9:324–329

4.­ Ver­ca­u­te­ren­J,­Wen­sing­AMJ,­van­de­Vij­ver­DAMC,­Sta-no­je­vić­M­et­al.­Tran­smis­sion­of­Drug-Re­si­stant­HIV-1­is­Sta­bi­li­zing­in­Euro­pe.­JID­2009.­200:­Bri­ef­Re­port

5.­ Epi­de­mi­o­lo­ška­si­tu­a­ci­ja­HIV/AIDS-a­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­u­pe­ri­o­du­ 1985–20.11.­ 2009.­ http://www.ba­tut.org.rs/,­ pri-stu­pa­no­fe­bru­a­ra­2010.

6.­ Jo­va­no­vić­ T,­ Ću­pić­ M,­ Sta­no­je­vić­ M,­ Knežević­ A,­Lazarević­I.­Osno­ve­mo­le­ku­lar­ne­vi­ru­so­lo­gi­je.­Me­di­cin­ski­fa­kul­tet­Uni­ver­zi­te­ta­u­Be­o­gra­du,­2006.­8:46–59

7.­ Sno­eck­J,­Ri­va­C,­Ste­e­gen­K,­Schro­o­ten­Y,­Ma­es­B­et­al.­Op­ti­mi­za­tion­of­a­ge­notypic­as­say­ap­pli­ca­ble­to­all­hu­man­im­mu­no­de­fi­ci­ency­vi­rus­type­1­pro­te­a­se­and­re­ver­se­tran-scrip­ta­se­subtypes.­Jo­ur­nal­of­Vi­ro­lo­gi­cal­Met­hods­2005.­128:47–53

8.­ Johnson­VA,­Brun-Vézi­net­F,­Clo­tet­B,­Günthard­HF­et­al.­Up­da­te­of­the­drug­re­si­stan­ce­mu­ta­ti­ons­in­HIV-1:­De­cem-ber­2009.­Inter­na­ti­o­nal­AIDS­So­ci­ety­USA­spe­cial­con­tri-bu­tion­ –­ de­cem­ber­ 2009­ re­si­stan­ce­ mu­ta­ti­ons­ up­da­te­17(5):140–141

9.­ The­SPREAD­pro­gram­me,­Tran­smis­sion­of­drug-re­si­stant­HIV-1 in Euro pe re ma ins li mi ted to sin gle clas ses, AIDS 2008,­22:625–635

10.­Euro­peHIVRe­si­stan­ce,­ http://www.euro­pe­hi­vre­si­stan­ce.org/,­pri­stu­pa­no­fe­bru­a­ra­2010.

11.­Stan­ford­ Uni­ver­sity­ HIV­ Drug­ Re­si­stan­ce­ Da­ta­ba­se,­http://hivdb.stan­ford.edu/,­pri­stu­pa­no­fe­bru­a­ra­2010.

Slika 1.­Građa­HIV­virusa

17VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Tabela 1. Antiretrovirusni lekovi

Nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze

HA

AR

T

Zidovudin­(AZT)

Zalcitabin­(ddC)

Didanozin (ddI)

Lamivudin­(3TC)

Stavudin­(d4T)

Abakavir­(ABC)

Tenofovir­(TDF)

Emtricitabin­(FTC)Nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptazeEfavirenz­(EFV)

Nevirapin (NVP)

Delavirdin (DLV)

Etravirin (ETR)Proteazni inhibitoriSakvinavir­(SQV)

Nelfinavir­(NFV)

Indinavir (IDV)

Amprenavir (APV)

Fosamprenavir­(FPV)

Lopinavir (LPV)

Ritonavir (RTV)

Atazanavir (ATV)

Tipranavir (TPV)

Darunavir (DRV)Inhibitori integrazeRaltregavirFuzioni­inhibitoriT-20­EnfuvirtidInhibitori koreceptoraMaraviroc

Tabela 2.­Reakcione­komponente­za­OneStep­RT-PCR

KOMPONENTA FINALNA­KONCENTRACIJA KOLIČINA­PO­REAKCIJIRT-PCR­Buffer 1X 5­µl

dNTPs­(dezoksiribonukleotid­trifosfati) 400­µM­svaki 1­µl

Prajmer AV159 0,6­µM 1,5­µl

Prajmer AV192 0,6­µM 1,5­µl

Enz­MIX - 1­µl

RNK - 15­µl

Decembar 2010VOLUME 6118

Medicinski podmladakStudentski radovi

Tabela 3.­Uslovi­izvođenja­OneStep­RT-PCR-aKOMENTARI

Reverzna transkripcija 30 min 50­ºC

PCR­aktivacioni­korak 15 min 95­ºC HotStarTaq­DNK­polimeraza­se­aktivira­na­ovoj­temperaturi­dok se reverzna transkriptaza inaktivira.

PCR­reakcija

Denaturacija 30 s 94­ºC

Vezivanje prajmera (Annealing) 30 s 50­ºC

Elongacija 3 min 68­ºC

Broj­ciklusa 40

Finalna­elongacija 10 min 68­ºC

Tabela 4.­Reakcione­komponente­za­Nested­PCR

KOMPONENTA FINALNA­KONCENTRACIJA KOLIČINA­PO­REAKCIJI

PCR­Buffer 1X 5­µl

dNTPs­(dezoksiribonukleotid­trifosfati) 200­µM­svaki 1­µl

Prajmer AV190 0,4­µM 1­µl

Prajmer AV191 0,4­µM 1­µl

Taq­polimeraza - 0,25­µl

H20 - 39,25­µl

Izlazni­produkt­OneStep­RT-PCR-a - 2,5­µl

Tabela 5.­Uslovi­izvođenja­Nested­PCR-a

PCR­aktivacioni­korak 3 min 94­ºC

PCR­reakcija

Denaturacija 30 s 94­ºC

Vezivanje prajmera (Annealing) 30 s 50­ºC

Elongacija 3 min 72­ºC

Broj­ciklusa 35

Finalna­elongacija 10 min 72­ºC

19VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

a)­način­prikaza­mutacija

b) nukleozidni i nukleotidni analozi inhibitora reverzne transkriptaze

* tre nut no odo bre ne od stra ne Agen ci je za hra nu i le ko ve SAD

c) ne nu kle o zid ni ana lo zi in hi bi to ra re verz ne tran skrip ta ze

A - alaninC­-­cisteinD - aspartatE - glutamatF­-­fenilalanin

G - glicinH - histidinI - izoleucinK - lizinL - leucin

M - metioninN - asparaginP - prolinQ­-­glutaminR - arginin

S - serinT - treoninV - valinW­-­triptofanY - tirozin

Sli ka 2. Mu ta ci je u ge nu re verz ne tran skrip ta ze po ve za ne sa re zi sten ci jom na in hi bi to re re verz ne tran skrip ta ze

Decembar 2010VOLUME 6120

Medicinski podmladakStudentski radovi

A - alaninC­-­cisteinD - aspartatE - glutamatF­-­fenilalanin

G - glicinH - histidinI - izoleucinK - lizinL - leucin

M - metioninN - asparaginP - prolinQ­-­glutaminR - arginin

S - serinT - treoninV - valinW­-­triptofanY - tirozin

Sli ka 3. Mu ta ci je u ge nu pro te a ze po ve za ne sa re zi sten ci jom na in hi bi to re pro te a ze

21VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Tabela 6.­Mutacije­nađene­kod­ispitivanih­pacijenata

N

Pl NRTI NNRTI

Ostale Rt mutacijeMajor mutacije

Minor mutacije Ostale mutacije

Mutacijeodgovorne oarezistenciju

Mutacijeodgovorne zarezistenciju

1 - A71T L119I,­R41K,­I72T,­V77I, I93L - - I135R,­G196E,­R211­K,­V245T,­W266*,­A272P,­

V276I, T286P, I293V, E297A, K311R, I326V

2 - A71T 1191,­R41K,­I72T,­V77I, I93L - - I135R,­G196E,­R211K,­V245M,­A272P,­K277R,­

T286P, I293V, E297A, K311 R

3 - A71T, L10I

N37S,­R41K,­I62V,­L63T, I72T, V77I, I93L

- -D123E,­I132IT,­I142IT,­K166R,­D177E,­I178M,­G196E,­R211K,­V245M,­A272P,­K272R,­T286P,­I293V, E297A, K311R

4 - A71T L19T,­R41K,­I72T,­V77I, I93L - - K20R,­S105A,­I135R,­G196E,­V245M,­A272P,­

T286P, I293V, K311R

5 - - I13V,­N37S,­I64V,­V82I - -

V35T,­K49R,­R83K,­K122E,­D177E,­I178L,­Q197R,­T200E,­I202V,­R211G,­A272P,­K277R,­L283I, I293V

6 - - T12S, I13V, N37NS, I62V,­I64V,­V82I - - K49R,­R83K,­V118R,­P119X,­F124X,­I135R,­

E169D,­D186F,­R211K,­F214L,­A272P,­I274V

7 - - M36I, N37S, L63P K70R, Y115C -

V60I,­K66E,­K73R,­D76G,­E79G,­T84A,­Q91­R,­I94V,­L100X,­K102G,­D110G,­D113G,­V118S,­L120F,­D121T,­K122E,­K126X,­I135T,­Q207E,­R211K

8 - A71T L19I,­R41K,­I72T,­V77I, I93L - - T165IT,­G196E,­E204K,­V245M,­A272P,­K272R,­

T286P, I293V, E297A, K311 R

9 - A71V, N88KN

N37S,­P39S,­R41K,­L63ST,­I64L,­I93L,­N98KN

- -V35M,­G196E,­R199KR,­T200I,­Q207D,­E248EK,­G262EG.­A272P,­L283I,­I293V,­T296S,­E297A

10 - A71V L19I,­R41K,­I72T,­V77I, I93L - -

K20R,­I135R,­G196E,­W212GW,­V245M,­V261GV, A272P, V276I, T286P, I293V, K311KR, I329V

Decembar 2010VOLUME 6122

Medicinski podmladakStudentski radovi

Tabela 7. Osetljivost na antiretrovirusne lekove

LEK PACIJENT

NRTI 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Zidovudin­(AZT) O O O O O O NNR O O O

Didanozin (ddI) O O O O O O O O O O

Lamivudin­(3TC) O O O O O O O O O O

Stavudin­(d4T) O O O O O O PNNR O O O

Abakavir­(ABC) O O O O O O O1 O O O

Tenofovir­(TDF) O O O O O O O2 O O O

Emtricitabin­(FTC) O O O O O O O O O O

NNRTI

Efavirenz­(EFV) O O O O O O O O O O

Nevirapin (NVP) O O O O O O O O O O

Delavirdin (DLV) O O O O O O O O O O

Etravirin (ETR) O O O O O O O O O O

PI

Sakvinavir­(SQV) O O O O O O O O O O

Nelfinavir­(NFV) O O O O O O O O O O

Indinavir (IDV) O O O O O O O O O O

Fosamprenavir­(FPV) O O O O O O O O O O

Lopinavir (LPV) O O O O O O O O O O

Atazanavir (ATV) O O O O O O O O O O

Tipranavir (TPV) O O O O O O O O O O

Darunavir (DRV) O O O O O O O O O O

O­-­osetljiv­(očuvana­podložnost­dejstvu­leka)NNR - niski nivo rezistencijePNNR - potencijalno niski nivo rezistencije1­–­Y115F­uzrokuje­intermedijarnu­rezistenciju­na­abakavir2­–­Y115F­uzrokuje­niski­nivo­rezistencije­na­tenofovir

23VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Sažetak:Uvod: Stu den ti me di ci ne, kao i dru gi zdrav stve ni rad-

ni ci, mo gu i sa mi da obo le od gri pa, de li mič no i usled ne do-volj nog zna nja o pre ven ci ji.

Cilj: Cilj ra da je da se sa gle da i ana li zi ra zna nje, sta-vo vi o vak ci na ci ji i opa ža nje ri zi ka od pan de mij skog gri pa A(H1N1).

Me tod: U ja nu a ru 2010. go di ne spro ve de na je stu di ja pre se ka me đu stu den ti ma pr ve go di ne Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du. Korišćen je ano nim ni upit nik ko ji je ob u hva tao po dat ke o de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma kao i zna nje i sta-vo ve u ve zi sa pan de mij skim gri pom. Svi pri ku plje ni po da ci su ana li zi ra ni me to da ma de skrip tiv ne i ana li tič ke sta ti sti ke (χ2 test).

Re zul ta ti: Upit nik je po pu ni lo i vra ti lo 89,6 % (472/527) stu de na ta pr ve go di ne Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du od ko jih je 67,6% za vr ši lo gim na zi ju, a 32,4% sred nju me di cin-sku ško lu. Oko po lo vi ne stu de na ta (50,8%) ni je zna lo ko li ko ima ti po va vi ru sa gri pa, a 47,2% ko ji tip vi ru sa gri pa iza zi va pan de mi je. Da je glav ni put pre no še nja gri pa re spi ra tor ni na-ve lo je (93,9%), dok je zna čaj no ma nji broj is pi ta ni ka (8,5%) na veo kon takt kao mo guć vid pre no še nja. Ve li ki pro ce nat stu-de na ta je znao ko je su op šte me re pre ven ci je pro tiv obo lje va-nja od gri pa, a zna čaj no ma nji broj da je vak ci na ci ja glav ni vid pre ven ci je. Zna čaj no ve ći broj stu de na ta sa sred njom me-di cin skom ško lom zna da se u Sr bi ji ko ri sti mr tva ce lo vi ru sna vak ci na pro tiv se zon skog gri pa (χ2=4,8 p=0,028), ali sa mo 18,4% da je vak ci na pro tiv pan de mij skog gri pa su bje di nič na. Ia ko je 61,9% svih stu de na ta zna lo da tre ba da se vak ci ni šu pro tiv pan de mij skog gri pa, sa mo 8,9% je na ve lo da će to i ura di ti, zna čaj no vi še onih sa me di cin skom ško lom ( χ2= 8,16 DF=2 p=0,02). Mi šlje nje da vak ci na mo že da ti kom pli ka ci je je bio glav ni raz log za ne vak ci ni sa nje. Sa mo (1,7%) stu de na ta je pri su stvo va lo na do dat no or ga ni zo va nom pre da va nju o gri pu, a glav ni iz vor in for ma ci ja (u 87,3%) bi li su im me di ji.

Za klju čak: Po treb no je kroz ak tiv no sti na fa kul te tu po-ve ća ti ni vo zna nja stu de na ta o pan de mij skom gri pu.

Ključne re či: pan de mij ski grip, A(H1N1), stu den ti, upit nik, vak ci na.

Abstract:Introduction: Students of medicine, like other health

workers may be affected by flu, specially due to inadequate knowledge as regards preventive measures.

Aim: The aim of the study is to analyze knowledge, opinion about vaccination and preception of the risk of pan-demic flu A(H1N1).

Matherial and Methods: In January 2010 a cross-sec-tional study was done among students of the first year of the School of Medicine, University of Belgrade. We used An anonymous questionaire was used that contained questions about demographic characteristics as well as the knowlegde and opinion abuot pandemic flu.

Results: The questionaire was filled in and returned by 89.6 % (472/527 )of students of the first year of the School of Medicine in Belgrade. 67.6% of them had finished the High School, and 32.4% graduated at the Medical High School. About half of students (50.8%) did not know how many types of virus existed, 47.2% knew which type caused pandemia. That virus spreading droplets presented the main way of transmision of the virus knew 93.9% of students, however a significantly smaller number of students (8.5%) knew about contact transmision as one of posible ways. A great number of students knew which were general prevention measures against flu transmision, but significantly smaller number knew that the major measure is vaccination. A significantly greater number of students who graduated at the Medical High School knew that the whole killed virus vaccine against seasonal type of flu had been applied in Serbia, (χ2=4.8 p=0.028), but only 18.4% knew that the split subunit vaccine against pandemic flu had been applied. Although 61.9% of all students knew that they should be vaccinated and protected aginst pandemic flu, only 8.9% said they would do that, sig-nificantly more of those who graduated from the Medical High School ( χ2= 8.16 DF=2 p=0.02). Opinion that vaccine can produce some serious complications was the main reason against vaccination. Only 1.7% of students were present at organized further lectures on flu. The main source of informa-tion ( 87.3%) was public media.

Conclusion: It is necessary, through activities in col-lege, to increase the level the knowledge of students on pan-demic flu.

Key words: pandemic flu, A(H1N1), students, questionaire, vaccine.

U VODGrip­(in­flu­en­ca)­je­akut­no­in­fek­tiv­no­obo­lje­nje­iza­zva-

no­vi­ru­si­ma­in­flu­en­ce.­Ispo­lja­va­se­simp­to­mi­ma­i­zna­ci­ma­in-fek­ci­ja­gor­njih­i­do­njih­re­spi­ra­tor­nih­pu­te­va,­a­če­sto­je­pra­ćen­si­stem­skim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­kao­što­su­po­vi­še­na­tem­pe­ra­tu­ra,­

ZNANJE, STAVOVI I OPAŽANJE RIZIKA STUDENATA MEDICINE U ODNOSU NA PANDEMIJSKI GRIP A(H1N1)

Autori: Vuk­Marušić1,­Tijana­Aćimović1

Mentor:­Prof.­dr­Ljiljana­Marković-Denić2

1 Medicinki fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za epidemiologiju Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6124

Medicinski podmladakStudentski radovi

ma­lak­sa­lost,­bo­lo­vi­u­mi­ši­ći­ma­i­zglo­bo­vi­ma,­di­ja­re­ja­i­če­sto­se­kom­pli­ku­je­pne­u­mo­ni­jom­i­smrt­no­šću.­(1)­Iza­zi­va­epi­de­mi-je, kao i pan de mi je, od no sno epi de mi je si ro kih raz me ra ko je ob u hva ta ju vi še kon ti ne na ta. (3)

Influ­en­ca­je­vr­lo­kon­ta­gi­o­zno,­ši­ro­ko­ras­pro­stra­nje­no­i­vr lo ozbilj no obo lje nje. Više od de set mi li o na lju di sva ke go-di­ne­obo­li­ši­rom­sve­ta­od­in­flu­en­ce­A,­dok­vi­ru­si­in­flu­en­ce­B­i­C,­in­fi­ci­ra­ju­mno­go­ma­nji­broj­lju­di­i­re­dje­iza­zi­va­ju­epi­de-mi­je,­od­no­sno­pan­de­mi­je­u­od­no­su­na­vi­rus­in­flu­en­ce­A.­Sva-ke­ se­zo­ne­ (je­sen-zi­ma)­ 5–15%­po­pu­la­ci­je­ je­ za­ra­že­no­ vi­ru-som­ in­flu­en­ce­ u­ epi­de­mi­ji­ ve­ćeg­ ili­ ma­njeg­ in­ten­zi­te­ta.­Istraživanja­na­vo­de­da­sva­ke­go­di­ne­u­pe­ri­o­du­epi­de­mi­je­3–5­mi­li­o­na­ obo­le­lih­ ima­ kli­nič­ki­ ozbilj­ni­ji­ ob­lik­ gri­pa,­ dok­ se­pro­ce­nju­je­da­250–500­hi­lja­da­obo­le­lih­(0,005–0,01%)­umre­od iste bo le sti.

Vi­rus­se­na­la­zi­i­u­ži­vo­ti­nja­ma­(svi­nje,­ko­nji,­pti­ce),­ali­je­pod­od­re­đe­nim­okol­ni­sti­ma­spo­so­ban­da­pre­đe­ba­ri­je­ru­vr-ste­i­po­sta­ne­pa­to­gen­i­za­čo­ve­ka.­Naj­po­dlo­žni­ji­mu­ta­ci­ja­ma­je­tip­A,­dok­je­ tip­B­svoj­stven­sa­mo­ljud­skoj­po­pu­la­ci­ji­ i­vr­lo­ret­ko­pod­le­že­mu­ta­ci­ja­ma.

Ge­net­skim­re­sor­ti­ra­njem­i­ma­lim­tač­ka­stim­mu­ta­ci­ja-ma­(an­ti­gen­ski­drift)­na­sta­ju­no­vi­so­je­vi­vi­ru­sa,­što­se­do­ga­đa­vr­lo­če­sto,­dok­ve­li­kim­gen­skim­mu­ta­ci­ja­ma­vi­ru­sa­(an­ti­gen-ski­šift)­na­sta­ju­pan­de­mij­ski­so­je­vi­vi­ru­sa,­naj­če­šće­kom­bi­no-va­njem­dva­hu­ma­na,­ ili­hu­ma­nog­i­ži­vo­tinj­skog­so­ja­vi­ru­sa.­An­ti­gen­ski­ši­fo­tvi­i­re­so­ti­ra­nja­se­do­ga­đa­ju­naj­če­šće­u­or­ga­ni-zmu­svi­nja,­zbog­svo­je­naj­ve­će­ge­net­ske­kom­pa­ti­biln­sti­sa­hu-ma nim ge no ti pom.

Kom­bi­na­ci­jom­hu­ma­nih­ i­ ani­mal­nih­ (pti­či­jih­ i­ svinj-skih)­so­je­va­vi­ru­sa­pro­du­ku­ju­se­pan­de­mij­ski­so­je­vi­sa­uče­sta-lo­šću­ja­vlja­nja­na­sva­kih­40–50­go­di­na­usled­pa­da­ko­lek­tiv-nog imu ni te ta svet ske po pu la ci je i su sre ta nja sa no vim so jem (2).

U dva de se tom ve ku su se ja vi le tri pan de mi je gri pa: 1918/19.god.­-­Špan­ski­grip­kada­je­umr­lo­oko­50­mi­li­o­na­lju-di;­1957.­god.­–­Azij­ski­i­1968.­–­Hong­Kong­grip­u­ko­jem­je­umr­lo­oko­1–2­mi­li­o­na­lju­di­(3).­Svet­ska­zdrav­stve­na­or­ga­ni-za ci ja je 11. ju na 2009. god. pro gla si la no vu pan de mi ju gri pa ko­ja­ je­po­če­la­u­Mek­si­ku,­a­ iza­zva­na­je­ ti­pom­N1H1­vi­ru­sa­gri­pa­(4).

Do­ kra­ja­ fe­bru­a­ra­ u­ Sr­bi­ji­ je­ la­bo­ra­to­rij­ski­ po­tvr­đen­no­vi­–­pan­de­mij­ski­grip­kod­702­oso­be,­od­ko­jih­je­83­umr­lo­(5). Stu den ti me di ci ne, kao i dru gi zdrav stve ni rad ni ci, ima ju zna­čaj­nui­ulo­gu­u­kon­tro­li­ši­re­nja­gri­pa­(6).

Zna­nje­zdrav­stve­nih­rad­ni­ka,­kao­i­stu­dena­ta­me­di­ci­ne­o vak ci na ci ji kao glav nom vi du pre ven ci je i po red pre po ru ke Ko mi te ta za imu ni za ci ju u SAD (10) bio je ve o ma ma li. U Sa-u dij skoj Ara bi ji, gde je pro ce nat vak ci ni sa nih zdrav stve nih rad­ni­ka­oko­40%,­kao­glav­ni­raz­log­za­ne­vak­ci­ni­sa­nje­na­ve-den je po ten ci jal ni ri zik da vak ci ni sa ni obo le, kao i da vak ci-na ni je bez bed na ili da pan de mij ski soj gri pa ni je ozbilj no obo lje nje (11)

Ta­ko­dje­spro­ve­de­na­su­is­tra­ži­va­nja­ko­ja­po­ka­zu­ju­da­je­zna­nje­o­pti­či­jem­gri­pu­stu­de­na­ta­me­di­ci­ne­u­Ira­nu,­za­pa­že­no­kao­sla­bo,­uz­na­vo­đe­nje­da­su­im­ma­sme­di­ji­(ra­dio,­te­le­vi­zi­ja,­no­vi­ne)­glav­no­sred­stvo­in­for­mi­sa­nja.­Po­red­to­ga,­stu­den­ti­su­na­ve­li­knji­ge­i­ča­so­pi­se­(8,3%),­in­ter­net­(13%)­i­po­ro­di­cu­i­pri-ja­te­lje­(10,4%),­a­sa­mo­1,1%­stu­de­na­ta­je­kao­zna­ča­jan­iz­vor­in­for­ma­ci­ja­ozna­čio­edu­ka­tiv­ni­ma­te­ri­jal­na­fa­kul­te­tu­(7).

Cilj­ra­da­je­da­se­sa­gle­da­i­ana­li­zi­ra­zna­nje,­sta­vo­vi­o­vak­ci­na­ci­ji­i­opa­ža­nje­ri­zi­ka­od­pan­de­mij­skog­gri­pa­A(H1N1)­stu­de­na­ta­me­di­ci­ne­na­me­di­cin­skom­fa­kul­te­tu­u­Be­o­gra­du.

Ma ter i ja l i me to de ra daU ja nu a ru 2010. go di ne spro ve de na je stu di ja pre se ka

me­đu­stu­den­ti­ma­pr­ve­go­di­ne­Me­di­cin­skog­fa­kul­te­ta­u­Be­o-gra­du.­U­stu­di­ji­je­ko­ri­šćen,­za­tu­svr­hu­kon­stru­i­san,­upit­nik­ko­ji­je­sa­dr­žao­pi­ta­nja­otvo­re­nog­i­za­tvo­re­nog­ti­pa.­Upit­nik­je­imao­29­pi­ta­nja,­a­ob­u­hva­tao­je­po­dat­ke­o­de­mo­graf­skim­ka-rak te ri sti ka ma (sta ro snu dob, pol, za vr še nu sred nju ško lu), kao i zna nje i sta vo ve u ve zi sa pan de mij skim gri pom A(H1N1). Upit­nik­je­bio­ano­ni­man,­a­an­ke­ti­ra­nje­je­vr­še­no­na­taj­na­čin­što su stu den ti sa mi po pu nja va li upit nik, za šta je bi lo po treb-no 8 do 10 mi nu ta.

U­ob­ra­di­po­da­ta­ka­ko­ri­šće­ne­su­me­to­de­de­skrip­tiv­ne­i­ana­li­tič­ke­sta­ti­sti­ke­(χ2 test). Izvršena je kom pju ter ska ob ra da pri­me­nom­od­re­đe­nog­sof­tver­skog­pa­ke­ta

Vršena­ su­ po­re­đe­nja­ u­ od­no­su­ na­ zna­nje­ i­ sta­vo­ve­ o­vi ru su gri pa, pu tu ši re nja vi ru sa gri pa, ka rak te ri sti ka ma se-zon skog i pan de mij skog gri pa, kao i pre ven ci ji ovih obo lje nja, pre ma pret hod no za vr še noj sred njoj ško li.

Re zul ta t iUpit­nik­je­po­pu­ni­lo­i­vra­ti­lo­472­stu­den­ta­pr­ve­go­di­ne­

Me­di­cin­skog­fa­kul­te­ta­od­527­upi­sa­nih,­što­pred­sta­vlja­ob­u-hvat­od­89,6­%.­U­is­pi­ti­va­noj­gru­pi­bi­lo­je­vi­še­stu­dent­ki­nja,­312­(66,1%),­ne­go­stu­de­na­ta,­160­(33,9%).­Dve­tre­ći­ne­stu­de-na­ta­(67,6%)­je­za­vr­ši­lo­gim­na­zi­ju,­a­32,4%­sred­nju­me­di­cin-sku ško lu.

Zna nje o gri puOd­472­an­ke­ti­ra­nih,­50,8%­ni­je­zna­lo­ko­li­ko­ima­ti­po-

va­vi­ru­sa­gri­pa.­Sa­mo­14,4­%­zna­lo­da­po­sto­je­tri­ti­pa­vi­ru­sa­gri pa (Ta be la 1).

Ka­da­se­po­sma­tra­sa­mo­ta­čan­od­go­vor­(tri­ti­pa­vi­ru­sa­gri pa) u od no su na osta le od go vo re i one stu den te ko ji su na-ve­li­da­eti­o­lo­gi­ju­gri­pa­ne­po­zna­ju,­zna­čaj­no­ve­ći­broj­stu­de-na ta ko ji su za vr ši li sred nju me di cin sku ško lu je po ka zao bo-lje­zna­nje­(­χ2=10,27­DF=2­p=0,006).

Na pi ta nje ko ji tip vi ru sa gri pa iza zi va pan de mi je, 47,2%­an­ke­ti­ra­nih­ni­je­zna­lo­od­go­vor,­36,9%­je­od­go­vo­ri­lo­da­je­to­tip­A­(H1N1),­dok­je­sa­mo­12,1%­stu­de­na­ta­zna­lo­da,­ge-ne­ral­no,­ tip­A­mo­že­ da­ pro­u­zro­ku­je­ pan­de­mi­je.­Da­ se­ sa­da­na­la­zi­mo­u­pan­de­mi­ji­gri­pa­zna­lo­je­73,1%­stu­de­na­ta­bez­raz-li­ke­u­od­no­su­na­pret­hod­no­za­vr­še­nu­sred­nju­ško­lu­(­χ2=0,11 DF=2­p>0,05).

Većina­stu­de­na­ta­je­kao­naj­če­šći­zna­la­re­spi­ra­tor­ni­put­pre­no­še­nja­vi­ru­sa­gri­pa­(93,9%),­a­sa­mo­8,5%­je­na­ve­lo­da­je­i kon takt još je dan od pu te va ši re nja(Ta be la 2).

Da­se­sa­obo­le­log­na­ose­tlji­vu­oso­bu­grip­mo­že­pre­ne­ti­pre­po­ja­ve­simp­to­ma­(kraj­in­ku­ba­ci­je)­zna­čaj­no­vi­še­su­zna­li­stu den ti ko ji su za vr ši li me di cin sku ško lu (ta be la 3).Ve li ki pro ce nat stu de na ta je znao ko je op šte me re pre ven ci je tre ba spro­ve­sti­ ka­ko­ bi­ se­ spre­či­lo­ obo­le­va­nje:­ 90,5%­ re­klo­ da­ je­neo­p­hod­na­če­sta­hi­gi­je­na­ru­ku,­73,1%­da­tre­ba­iz­be­ga­va­ti­ve-li­ke­sku­po­ve­u­za­tvo­re­nim­pro­sto­ri­ja­ma,­78,8%­da­tre­ba­pro-ve­tra­va­ti­pro­sto­ri­je,­83,7%­da­je­po­treb­no­pre­kri­ti­usta­i­nos­pri­ki­ja­nju/ka­šlja­nju.­Me­đu­tim,­7,2%­je­po­gre­šno­na­ve­lo­da­je­

25VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

po­treb­na­za­bra­na­kon­zu­mi­ra­nja­svinj­skog­me­sa,­a­čak­16,1%­da­je­neo­p­hod­no­ko­ri­šće­nje­is­prav­ne­vo­de­za­pi­će.

Oko­tre­ći­ne­stu­de­na­ta­ni­je­po­ka­za­lo­do­volj­no­zna­nje­o­vak­ci­ni­pro­tiv­gri­pa:­ko­li­ko­ti­po­va­vi­ru­sa­sa­dr­ži­vak­ci­na­pro-tiv­se­zon­skog­gri­pa­ni­je­zna­lo­61,2%,­a­pro­tiv­pan­de­mij­skog­gri­pa­66,6%.­Jed­na­tre­ći­na­stu­de­na­ta­(33,3%)­sma­tra­da­vak-ci­na­mo­že­da­iza­zo­ve­grip­kod­oso­be­ko­ja­ju­je­pri­mi­la.­Zna-čaj­no­ve­ći­broj­stu­de­na­ta­ko­ji­su­za­vr­ši­li­sred­nju­me­di­cin­sku­ško lu zna da se u Sr bi ji ko ri sti mr tva ce lo vi ru sna vak ci na pro-tiv­ se­zon­skog­ gri­pa­ (38,6%­ pre­ma­ 28,5%;­ χ2=4,8­ p=0,028),­me­đu­tim­zna­čaj­no­vi­še­biv­ših­gim­na­zi­ja­la­ca­zna­za­split­vak-ci­nu­(χ2=7,8­p=0,005).­Me­đu­tim,­sa­mo­18,4%­an­ke­ti­ra­nih­stu-de na ta je zna lo da se u pre ven ci ji gri pa u na šoj ze mlji ko ri sti su­bje­di­nič­na­vak­ci­na.

Od go vo ri na pi ta nje da li stu den ti me di ci ne tre ba da se vak ci ni šu kao i osta li zdrav stve ni rad ni ci pri ka za ni su na ta-be­li­4.

Zna­čaj­no­ve­ći­broj­stu­de­na­ta­ko­ju­su­za­vr­ši­li­ sred­nju­me di cin sku ško lu od go vo rio je da stu den ti me di ci ne tre ba da se vak ci ni šu.

Infor mi sa nost o gri puU or ga ni za ci ji Stu dent skog par la men ta Me di cin skog

fa­kul­te­ta­u­Be­o­gra­du,­bi­lo­je­omo­gu­će­no­stu­den­ti­ma­svih­go-di­na­da­se­in­for­mi­šu­i­sa­zna­ju­či­nje­ni­ce­u­ve­zi­sa­se­zon­skim,­pan de mij skim so je vi ma gri pa, kao i o pre ven ci ji tih obo lje nja. Odr­ža­nom­pre­da­va­nju­pri­su­stvo­va­lo­ je­sve­ga­osmo­ro­(1,7%)­stu­de­na­ta­pr­ve­go­di­ne.­Na­pi­ta­nje­ka­ko­su­se­in­for­mi­sa­li­o­no-vom­gri­pu,­sve­ga­6,4%­(30/472)­stu­de­na­ta­od­go­vo­ri­lo­je­da­je­o­gri­pu­ču­lo­na­fa­kul­te­tu,­5,5%­(26/472)­pre­ko­in­ter­ne­ta,­4%­(19/472)­od­ko­le­ga­i­dru­go­va,­4,2%­(20/472)­na­vo­di­da­je­o­gri-pu­pro­či­ta­lo­u­na­uč­nim­ča­so­pi­si­ma,­a­čak­87,3%­(412/472)­ka-že­da­je­in­for­ma­ci­je­do­bi­lo­pre­ko­štam­pa­nih­me­di­ja­i­te­le­vi­zi-je.

Lična anam ne za stu de na taSa­mo­18,4%­(87/472)­stu­de­na­ta­je­na­ve­lo­da­ni­kad­ni­je­

bo­lo­va­lo­od­gri­pa,­16,7%­(79/472)­da­je­do­sa­da­bo­lo­va­lo­je-dan­put,­64,8%­(306/472)­vi­še­pu­ta.­Ve­li­ki­pro­ce­nat­stu­de­na­ta­(89,8%)­ni­ka­da­ni­je­bio­vak­ci­ni­san­pro­tiv­se­zon­skog­gri­pa.

Stav o vak ci na ci jiStav o vak ci ni sa nju pro tiv pan de mij skog gri pa pri ka-

zan je na ta be li 5.Dve­tre­ći­ne­stu­de­na­ta­je­na­ve­lo­da­se­ne­će­vak­ci­ni­sa­ti­

pro­tiv­pan­de­mij­skog­gri­pa­i­to­zna­čaj­no­vi­še­onih­ko­ji­su­za-vr ši li gim na zi ju.

Naj­ve­ći­pro­ce­nat­stu­de­na­ta­(40,9%)­je­kao­raz­log­za­što­ne­že­li­da­se­vak­ci­ni­še­na­veo­da­vak­ci­na­mo­že­da­ti­kom­pli­ka-ci­je,­a­28,4%­da­ni­je­do­volj­no­in­for­mi­san­o­vak­ci­ni­(ta­be­la­6).

Per cep ci ja ri zi kaNa per cep ci ju ri zi ka stu de na ta me di ci ne su se od no si la

dva­pi­ta­nja.­Ob­u­hva­ta­la­su­sa­gle­da­va­nje­po­tre­be­no­še­nja­lič­ne­za štit ne opre me zdrav stve nih rad ni ka pri ra du sa pa ci jen ti ma obo­le­lim­ od­ gri­pa­ i­ hi­gi­je­ni­ ru­ku.­ Dve­ tre­ći­ne­ stu­de­na­ta­(66,9%)­je­tač­no­na­ve­lo­da­su­neo­p­hod­ni­za­štit­ni­man­til,­hi-rur­ška­ma­ska­i­ru­ka­vi­ce­pri­ne­zi­obo­le­lih,­ali­5%­sma­tra­da­za štit na opre ma ni je po treb na. Ka da tre ba oba vi ti hi gi je nu u

ci lju sma nje nja ri zi ka od pre no še nja gri pa na zdrav stve ne rad-ni ke, pa i stu den te pri ka za no je na ta be li 7.

Čak­če­tvr­ti­na­stu­de­na­ta­po­gre­šno­sma­tra­da­hi­gi­je­nu­ru ku tre ba oba vi ti u so bi pa ci je na ta.

Diskus i jaZa­vre­me­pan­de­mi­je­ne­ke­bo­le­sti,­te­i­pan­de­mi­je­gri­pa,­

svi­zdrav­stve­ni­rad­ni­ci,­a­i­stu­den­ti­me­di­ci­ne­ima­ju­zna­čaj­nu­ulo gu u kon tro li ši re nja obo lje nja. S ob zi rom da po no vom na-stav­nom­pro­gra­mu­stu­den­ti­Me­di­cin­skog­fa­kul­te­ta­u­Be­o­gra-du­ima­ju­kli­nič­ku­prak­su­već­u­pr­voj­go­di­ni­stu­di­ja,­neo­p­hod-no je da po zna ju osnov ne epi de mi o lo ške ka rak te ri sti ke obo-lje­nja,­me­re­pre­ven­ci­je­i­spre­ča­va­nje­ši­re­nja,­kao­i­me­re­za­šti-te zdrav stve nih rad ni ka. U tom smi slu, Stu dent ski par la ment or ga ni zo vao je pre da va nja o no vom, pan de mij skom gri pu, a na­saj­tu­fa­kul­te­ta­se­na­la­ze­osnov­ni­po­da­ci­o­na­či­nu­ši­re­nja­i­pre­ven­ci­ji­ove­bo­le­sti.­Me­đu­tim,­de­talj­ni­je­o­gri­pu­za­vre­me­ve­žbi­i­pre­da­va­nja­stu­den­ti­mo­gu­da­ču­ju­tek­na­dru­goj­go­di­ni­(na pred me ti ma epi de mi o lo gi ja i mi kro bi o lo gi ja) od no sno na če­tvr­toj­ (na­ pred­me­ti­ma­ in­fek­tiv­ne­ bo­le­sti­ i­ epi­de­mi­o­lo­gi­ja­in­fek­tiv­nih­bo­le­sti).

Na ša stu di ja po ka za la je da stu den ti ima ju ni zak ni vo zna nja o eti o lo gi ji gri pa, ne što bo lje uko li ko su pret hod no za-vr­ši­li­sred­nju­me­di­cin­sku­ško­lu­u­od­no­su­na­gim­na­zi­ju.­Veći­ni vo zna nja su den ti su po ka za li o pu te vi ma pre no še nja i op-štim me ra ma pre ven ci je. Stu den ti su na ve li da su im me di ji i te­le­vi­zi­ja­bi­li­naj­če­šći­iz­vor­in­for­ma­ci­ja­o­gri­pu.­Ti­me­se­mo-že­ob­ja­sni­ti­i­bo­lje­po­zna­va­nje­onih­aspe­ka­ta­gri­pa­ko­ji­su­če-sto­bi­li­pred­met­di­sku­si­je­u­me­di­ji­ma.­U­jed­nom­slič­nom­is-tra­ži­va­nju­ o­ zna­nju­ o­ pti­či­jem­ gri­pu­ stu­de­na­ta­ me­di­ci­ne­ u­Ira­nu,­ta­ko­đe­je­za­pa­že­no­sla­bo­zna­nje­stu­de­na­ta­me­di­ci­ne,­uz­na­vo­đe­nje­da­su­im­ma­sme­di­ji­(ra­dio,­te­le­vi­zi­ja,­no­vi­ne)­glav-no­sred­stvo­in­for­mi­sa­nja.­Po­red­to­ga,­stu­den­ti­su­na­ve­li­knji­ge­i­ča­so­pi­se­(8,3%),­in­ter­net­(13%)­i­po­ro­di­cu­i­pri­ja­te­lje­(10,4%),­a­ sa­mo­ 1,1%­ stu­de­na­ta­ je­ kao­ zna­ča­jan­ iz­vor­ in­for­ma­ci­ja­ozna­čio­edu­ka­tiv­ni­ma­te­ri­jal­na­fa­kul­te­tu­(7).­U­na­šem­is­tra-ži­va­nju,­ in­ter­net­ je­ bio­ re­đe­ko­ri­šće­ni­ ob­lik­ in­for­mi­sa­nja­ (u­4%),­ali­je­vi­še­stu­de­na­ta­(6,4%)­na­ve­lo­da­je­o­gri­pu­ču­lo­na­fa­kul­te­tu.

Edu­ka­ci­ja­ne­sa­mo­zdrav­stve­nih­rad­ni­ka,­već­i­stu­de-na­ta­me­di­ci­ne,­ima­ve­li­ki­zna­čaj­u­pre­ven­ci­ji­i­kon­tro­li­za­ra-znih­bo­le­sti.­Ovu­či­nje­ni­cu­tre­ba­ima­ti­u­vi­du­i­ka­da­se­pri­pre-ma­kon­ti­nu­i­ra­na­edu­ka­ci­ja­za­di­plo­mi­ra­ne­le­ka­re,­a­ta­ko­đe­i­re dov na na sta va, ali i iz bor ni pred me ti za stu den te me di ci ne, po­seb­no­to­kom­pan­de­mi­je­ne­ke­bo­le­sti.­Važno­je­or­ga­ni­zo­va­ti­raz­li­či­te­vi­do­ve­edu­ka­ci­je­za­stu­den­te­već­od­pr­ve­go­di­ne­stu-di­ja,­s­ob­zi­rom­da­oni­do­la­ze­u­kon­takt­sa­pa­ci­je­ti­ma­već­od­pr­ve­go­di­ne­stu­di­ja­i­da­mo­gu­da­bu­du­iz­vor­in­fek­ci­je­za­pa­ci-je te, ali i da sa mi obo le u kon tak tu sa nji ma.

Stu­den­ti­ su­ ta­ko­đe­ po­ka­za­li­ ne­do­volj­no­ zna­nje,­ ali­ i­per­cep­ci­ju­ri­zi­ka,­tj.­ka­ko­je­po­treb­no­da­se­za­šti­te­od­in­fek­ci-ja­u­ to­ku­kli­nič­ke­prak­se.­ Ia­ko­ je­ve­ći­na­stu­de­na­ta­pra­vil­no­na­ve­la­lič­na­sred­stva­za­šti­te­ko­je­tre­ba­ko­ri­stiti­uko­li­ko­su­u­kon tak tu sa obo le lim od pan de mij skog gri pa (ru ka vi ce, ma ska i­za­štit­ni­man­til),­čak­če­tvr­ti­na­ni­je­pra­vil­no­ozna­či­la­me­sto­hi­gi­je­ne­ ru­ku.­Ra­di­ bo­lje­ in­fo­rmi­sa­no­sti­ su­de­na­ta,­ po­treb­ni­edu­ka­tiv­ni­ma­te­ri­jal­se­na­la­zi­na­saj­tu­fa­kul­te­ta­(8).­Me­đu­tim,­ka­ko­je­upo­tre­ba­in­ter­ne­ta­(bar­u­svr­hu­in­for­mi­sa­no­sti­o­pan-

Decembar 2010VOLUME 6126

Medicinski podmladakStudentski radovi

de­mi­ji­ gri­pa)­ sla­bo­ za­stu­plje­na­ me­đu­ stu­den­ti­ma­me­di­ci­ne,­ve­ro­vat­no­da­ni­ovaj­ma­te­ri­jal­ni­je­ši­ro­ko­ko­ri­šćen.

Stu den ti me di ci ne su po ka za li ne do volj no zna nje o sa-sta vu vak ci ne i pro tiv se zon skog i pro tiv pan de mij skog gri pa. Sa­mo­18%­stu­de­na­ta­je­zna­lo­da­se­u­Sr­bi­ji­ko­ri­sti­su­bje­di­nič-na­vak­ci­na­pro­tiv­pan­de­mij­skog­gri­pa,­ali­čak­40%­onih­ko­ji­su­iz­ja­vi­li­da­se­ne­će­vak­ci­ni­sa­ti­sma­tra­da­vak­ci­na­mo­že­da­iza zo ve kom pli ka ci je. Vak ci na ci ja zdrav stve nih rad ni ka pro-tiv­gri­pa­do­vo­di­do­zna­čaj­nog­sma­nje­nja­mor­ta­li­te­ta­kod­pa­ci-je­na­ta.­U­stu­di­ji­u­ko­joj­je­is­pi­ti­van­efe­kat­vak­ci­na­ci­je­zdrav-stve nih rad ni ka pro tiv gri pa, sto pa mor ta li te ta pa ci je na ta u bol­ni­ca­ma­u­ko­ji­ma­je­bi­lo­oko­51%­vak­ci­ni­sa­nog­oso­blja­iz-no­sla­je­13,6%,­a­22,4%­u­bol­ni­ca­ma­u­ko­ji­ma­oso­blje­ni­je­bi­lo­vak ci ni sa no (9). Iz tog raz lo ga Ko mi tet za imu ni za ci ju u SAD je­pre­po­ru­čio­vak­ci­nu­pro­tiv­gri­pa­za­sve­zdrav­stve­ne­rad­ni­ke­(10),­ a­vak­ci­na­ se­pre­po­ru­ču­je­ i­u­na­šoj­ ze­mlji.­Me­đu­tim,­u­mno gim ze mlja ma sto pa ob u hva ta vak ci na ci jom pro tiv se-zon skog gri pa ni je vi so ka. Na pri mer, u Sa u dij skoj Ara bi ji, gde­je­pro­ce­nat­vak­ci­ni­sa­nih­zdrav­stve­nih­rad­ni­ka­oko­40%,­kao raz log za ne vak ci ni sa nje su na ve li da ni su u ri zi ku da obo le, da vak ci na ni je bez bed na ili da grip ni je ozbilj no obo-lje­nje­(11).­Na­po­čet­ku­pan­de­mi­je­no­vog­gri­pa,­sko­ro­po­lo­vi­na­zdrav­stve­nih­rad­ni­ka­je­na­vo­di­la­da­će­se­vak­ci­ni­sa­ti­(12,­13).­Me­đu­tim,­oči­gled­no­je­da­do­sa­da­ta­kav­ob­u­hvat­ni­je­po­stig-nut.­S­ob­zi­rom­da­je­za­pa­že­no­da­od­lu­ka­da­li­će­ne­ki­zdrav-stve­ni­rad­nik­pri­mi­ti­vak­ci­nu­pro­tiv­gri­pa­za­vi­si­od­in­for­ma-ci­ja­ko­je­do­bi­je­(uklju­ču­ju­ći­i­for­mal­nu­edu­ka­ci­ju),­zna­nja­(lič-ne­fi­lo­zo­fi­je,­per­cep­ci­je­ri­zi­ka­i­lič­nog­is­ku­stva)­i­do­stup­no­sti­vak­ci­na­(14)­po­treb­na­je­do­dat­na­edu­ka­ci­ja­stu­de­na­ta­i­iz­ove­obla sti.

Re­zul­ta­ti­ na­šeg­ is­tra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­ da­ je­ po­treb­no­kroz­ak­tiv­no­sti­na­fa­kul­te­tu­po­ve­ća­ti­ni­vo­zna­nja­stu­de­na­ta­o­pan de mij skog gri pu.

Li tera tura1.­ Gru­pa­ auto­ra,­ Infek­tiv­ne­ bo­le­sti,­ udž­be­nik­ za­ stu­den­te­

me­di­ci­ne,­ Li­bri­me­di­co­rum,­CIBID­Be­o­grad,­ 2009.,­ str.­134–136.

2.­ Jo­va­no­vić­T.,Mar­ko­vić­Lj,­Vi­ru­so­lo­gi­ja,­udž­be­nik­za­stu-den­te­me­di­ci­ne,­li­bri­me­di­co­rum,­CIBID­be­o­grad,­2008.,­str.113–121.

3.­ Hamp­son­AW,­Mac­ken­zie­JS.­The­in­flu­en­za­vi­ru­ses.­Med­J­Aust­2006;­185,­S39–S43.

4.­ WHO.­What­is­the­pan­de­mic­(H1N1)­2009­vi­rus?­Do­stup-no­ na:­ http://www.who.int/csr/di­se­a­se/swi­ne­flu/fre­qu-ently_asked_qu­e­sti­ons/abo­ut_di­se­a­se/en/in­dex.html

5.­ Insti­tut­za­jav­no­zdra­vlje­Sr­bi­je.­Infor­ma­ci­ja­o­epi­de­mi­o­lo-škoj si tu a ci ji gri pa iza zva nog vi ru som A (H1N1) na te ri to-ri­ji­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je.­Do­stup­no­na:­http://www.ba­tut.org.rs/ac­ti­ve­news_vi­ew.asp?ar­tic­leID=309.

6.­ Bu­tler-Jo­nes­D.­Ca­na­da’s­ pu­blic­ he­alth­ system:­ bu­il­ding­sup­port­for­front-li­ne­physi­ci­ans.­CMAJ.­2007;176:36–7.

7.­ Gha­bi­li­K,­Sho­ja­MM,­Ka­mran­P.­Avian­in­flu­en­za­know-led­ge,­me­di­cal­stu­dents,­Iran.­Emerg­Infect­Dis.­2008

8.­ Me­dic­nski­ fa­ku­tet­Be­o­grad.­Vi­rus­ gri­pa­A­ (N1H1).­Do-stup­no­na:­http://www.med.bg.ac.yu/in­dex.php

9.­ Car­manWF,­El­der­AG,Wal­la­ce­LA,­McA­u­lay­K,Wal­ker­A,­Mur­ray­GD,­et­al.­Ef­fects­of­in­flu­en­za­vac­ci­na­tion­of­he-alth-ca­re­wor­kers­on­mor­ta­lity­of­el­derly­pe­o­ple­in­long-

term ca re: a ran do mi sed con trol led trial. Lan cet 2000;355(9198)):93–7.

10.­Pe­ar­son­ML,­Brid­ges­CB,­Har­per­SA.­Influ­en­za­vac­ci­na-tion­ of­ he­alth-ca­re­ per­son­nel.­ Re­com­men­da­ti­ons­ of­ the­He­al­thca­re­Infec­tion­Con­trol­Prac­ti­ces­Advi­sory­Com­mit-tee­(HICPAC)­and­the­Advi­sory­Com­mit­tee­on­Immu­ni­za-tion­Prac­ti­ces­(ACIP).­MMWR­Re­comm­Rep­2006;55(RR-02):1–16.

11.­Al-Taw­fiq­J,­An­tony­A,­Abed­M.­At­ti­tu­des­to­wards­in­flu-en­za­vac­ci­na­tion­of­mul­ti-na­ti­o­na­lity­he­alth-ca­re­wor­kers­in­Sa­u­di­Ara­bia.­Vac­ci­ne­27­(2009)­5538–41.

12.­Chor­J,­Ngai­K,­God­dins­W,Wong­M,­Wong­S,­Lee­N­et­al.­Wil­ling­ness­of­Hong­Kong­he­al­thca­re­wor­kers­ to­ac­cept­pre-pan­de­mic­ in­flu­en­za­ vac­ci­na­tion­ at­ dif­fe­rent­ WHO­alert­ le­vels:­ two­ qu­e­sti­on­na­i­re­ sur­veys.­ BMJ­2009;339:b3391

13.­Kmietowicz­Z.­Op­po­si­tion­to­swi­ne­flu­vac­ci­ne­se­ems­to­be­gro­wing­wor­ldwi­de.­BMJ­2009;339:b3461

14.­Pi­e­rrynow­ski­Gal­lant­D,­Ro­bin­son­Vol­lman­A,­ Set­hi­ S.­Influ­en­za­vac­ci­na­tion­by­re­gi­ste­red­nur­ses:­a­per­so­nal­de-ci­sion.­ca­na­dian­J­Infect­Dis­2009;­24:18–28.

27VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Tabela 1.­Znanje­studenata­o­prouzrokovaču­gripa

Broj tipova virusa Broj ispitanika Procenat (%)Jedan tip 3 0,6Dva tipa 27 5,7Tri tipa virusa 68 14,4Više tipova 134 28,4Ne zna 240 50,8

Ukupno: 472 100,0

Tabela 2.­Znanje­studenata­o­putu­širenja­gripa

Put prenošenja gripa Broj ispitanika Procenat (%)Kijanjem/kašljanjem 443 93,9Hranom 3 0,6Kontaktom 40 8,5Vodom 4 0,8

Ta be la 3.­Mo­guć­nost­pre­no­še­nja­gri­pa­kra­jem­in­ku­ba­ci­o­nog­pre­i­o­da

Prenošenje gripa krajem inkubacionog perioda

Studenti sa završenom gimnazijom

Studenti sa završenom medicinskom školom Ukupno

Br­(%) Br­(%) Br­(%)Ne 29 (9,1) 11 (7,2) 40­(8,5)Da 254­(79,6) 136 (88,9) 300 (82,6)Ne znam 36 (11,3) 6 (3,9) 42­(8,9)Ukupno 319 (100,0) 153(100,0) 472­(100,0)(­χ2=7,82­DF=2­p=0,02).

Ta be la 4. Vak ci ni sa nje stu de na ta me di ci ne kao i osta lih zdrav stve nih rad ni ka

Vakcinacija studenata medicine kao ostalih zdravstvenih radnika

Studenti sa završenom gimnazijom

Studenti sa završenom medicinskom školom Ukupno

Br­(%) Br­(%) Br­(%)Ne 93 (29,2) 27 (17,6) 120­(25,4)Da 183­(57,4) 71,2 (88,9) 292 (61,9)Ne znam 43­(13,5) 17 (11,1) 60 (12,7)Ukupno 319 (100,0) 153(100,0) 472­(100,0)(­χ2=­9,05­DF=2­p=0,01).

Decembar 2010VOLUME 6128

Medicinski podmladakStudentski radovi

Ta be la 5. Stav stu de na ta me di ci ne o vak ci ni sa nju pro tiv pan de mij skog gri pa

Da li će se vakcinisati protiv pandemijskog gripa

Studenti sa završenom gimnazijom

Studenti sa završenom medicinskom školom Ukupno

Br­(%) Br­(%) Br­(%)Ne 215­(67,4) 87 (56,9) 302­(64,0)Da 21 (6,6) 21 (13,7) 42­(8,9)Ne znam 83 (26,0) 45­(29,4) 128 (27,1)Ukupno 319 (100,0) 153(100,0) 472­(100,0)(­χ2=­8,16­DF=2­p=0,02).

Ta be la 6. Raz lo zi za ne vak ci ni sa nje pro tiv pan de mij skog gri pa

Razlog za nevakcinisanje Broj ispitanika Procenat (%)

Vakcina­može­dati­komplikacije 193 40,9Vakcina­ne­pruža­zaštitu 56 11,9Vakcina­daje­neželjene­reakcije 126 26,7Nisam u riziku da obolim 51 10,8Plašim se igle 24 5,1Nisam­dovoljno­informisan­o­vakcini 134 28,4

Ta be la 7. Hi gi je na ru ku zdrav stve nih rad ni ka pri ra du sa obo le lim od gri pa

Obavljanje higijene ruku broj ispitanika Procenat (%)

Između­dva­pacijenta 278 58,9Nakon­skidanja­lične­zaštitne­opreme 267 56,6Nakon skidanja rukavica 261 55,3Nakon izlaska iz sobe obolelog 352 74,6U sobi za izolaciju 117 24,8

29VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Pla no ce lu la ra ni kar ci nom ko že (SCC) je ma lig-

ni tu mor ko ji ima lo kal ni in va ziv no-de struk tiv ni rast i raz li čit po ten ci jal me ta sta zi ra nja, ko ji za vi se od di fe ren to va no sti, di-men zi ja i mak si mal ne de blji ne tu mo ra. Te lo me ra za, či ji en-zim ski deo či ni hTERT, omo gu ća va neo gra ni čen pro li fe ra tiv-ni ka pa ci tet tu mo ra ob na vlja njem kra je va hro mo zo ma.

Cilj: Ci lje vi ra da bi li su da se ana li zi ra ni vo eks pre si je hTERT u in va ziv nom SCC i da se upo re di sa di fe ren to va no-šću, ma kro skop skim di men zi ja ma i mak si mal nom hi sto lo škom de blji nom tu mo ra, kao i fak to ri ma ko ji se po ve zu ju sa prog-no zom.

Ma te ri jal i me to de: Oda bra no je 39 slu ča je va in va ziv-nog pla no ce lu lar nog kar ci no ma (10 do bro, 16 sred nje i 13 sla bo di fe ren to va nih) ko ji su obo je ni strep ta vi din-bi o tin imu-no hi sto he mij skom me to dom. Eks pre si ja hTERT pro te i na ana-li zi ra na je od re đi va njem obi ma eks pre si je, se mi kvan ti ta tiv no, i di si tri bu ci je po zi tiv nih će li ja pod sve tlo snim mi kro sko pom.

Re zul ta ti: Uoče na je ten den ci ja da lo ši je di fe ren to va ni tu mo ri ima ju vi sok obim (>50% po zi tiv nih će li ja) eks pre si je, kao i da če šće ima ju di fu znu di stri bu ci ju po zi tiv nih će li ja, ali raz li ka ni je bi la zna čaj na. Tu mo ri ma nji od 20 mm če šće ima-ju vi sok ni vo eks pre si je. Ia ko su tu mo ri ma nji od 20 mm če šće ima li di fu znu di stri bu ci ju, raz li ka ni je bi la zna čaj na. U tu mo-ri ma de bljim od 4 mm ta ko đe je uoče na ten den ci ja da je di-stri bu ci ja če šće di fu zna i obim eks pre si je vi sok, ali raz li ka ni je bi la zna čaj na. Na ši re zul ta ti uka zu ju da tu mo ri ma nji od 20 mm zna čaj no če šće po ka zu ju vi sok ni vo hTERT-a, kao i da ne po sto ji raz li ka u obi mu i di stri bu ci ji u od no su na di fe ren to-va nost i mak si mal nu de blji nu tu mo ra.

Za klju čak: Eks pre si ja hTERT-a u SCC ko že se ne raz-li ku je u od no su na di fe ren to va nost i de blji nu tu mo ra. Tu mo ri ma nji od 20 mm če šće ima ju vi so ku eks pre si ju hTERT-a.

Ključne re či: pla no ce lu lar ni kar ci nom, hu ma na te lo me ra zna re verz na tran skrip ta za, imu no hi sto he mi ja.

Abs t rac t:Squamous cell carcinoma (SCC) is a malignant tumor

that shows a local invasive-destructive growth and a different potential of metastasis, both of which depend on differentia-tion, dimensions and the maximal thickness of the tumor. Telomerase, the enzyme part of which is hTERT, enables an indefinite proliferative capacity of the tumor.

Aim: The aims of this study were to analyse the expres-sions of hTERT in the invasive squamous cell carcinoma and

to compare it with the differentiation, macroscopic dimen-sions and the microscopic maximal thickness of the tumor, as the factors relevant for the prognosis.

Material and Methods: 39 cases of invasive planocel-lular carcinoma have been selected (of which 10 well-, 16 moderately- and 13 poorly-differentiated), and they were stained by streptavidin-biotin immunohistochemical method. The expression of hTERT proteins was analyzed by determin-ig the percentage and the distribution of the positive cells un-der light microscopy.

Results: Poorly differentiated tumors show more often high expression (>50% of positive cells), as well as the diffuse distribution of the positive cells, but the difference was not significant. Tumors smaller than 20mm more often have a high expression (p<0.05). Although the tumors smaller than 20mm more often had a diffuse distribution, the difference was not significant. A tendency towards a more frequent dif-fuse distribution and a high expression was also observed in tumors thicker than 4mm, but the difference was not signifi-cant.Our results point out that tumors smaller than 20mm, more often show high expression of hTERT, and that there is no difference in the expression and distribution in relation to the differentiation and the maximal thickness of the tumor.

Conclusion: There is no difference in the hTERT ex-pression regarding SCC differentiation and thickness. Tumors smaller than 20mm have a high level of expression of hTERT.

Key words: squamous cell carcinoma, human telomerase re-verse transcriptase, immunohistochemistry

UvodPla­no­ce­lu­la­ra­ni­kar­ci­nom­ko­že­(Squ­a­mo­us­cell­car­ci-

no­ma,­engl.­SCC,­skr)­je­ma­lig­ni­tu­mor­po­re­klom­od­ke­ra­ti-no­ci­ta,­ko­ji­ima­lo­kal­ni­in­va­ziv­no-de­struk­tiv­ni­rast­i­raz­li­čit­po­ten­ci­jal­me­ta­sta­zi­ra­nja­ [1,­ 2].­Hi­sto­lo­ški­ tu­mor­mo­že­ bi­ti­do­bro,­sla­bo­i­lo­še­di­fe­ren­to­van­(gra­dus­1,­2­i­3)­[1,3].­Ri­zik­od­re­ci­di­va­i­me­ta­sta­zi­ra­nja­je­ve­ći­kod­tu­mo­ra­li­ca­i­ša­ke,­onih­ko­ji­su­sla­bo­di­fe­ren­to­va­ni,­tu­mo­ra­ve­ćih­od­20­mm­i­de­bljih­od­4­mm­[3].

Te lo me re pred sta vlja ju spe ci ja li zo va ne kra je ve hro mo-zo­ma,­či­ja­je­ulo­ga­za­šti­ta­i­sta­bi­li­za­ci­ja­DNK.­Skra­ći­va­njem­te­lo­me­ra­to­kom­re­pli­ka­ci­je­DNK,­gu­bi­se­nji­ho­va­funk­ci­ja,­što­do­dvo­di­do­sta­re­nja­ili­smr­ti­će­li­je­[4,5].­Odr­ža­va­nje­ili­po­ve-ća­va­nje­du­ži­ne­te­lo­me­ra,­omo­gu­će­no­je­ak­tiv­no­šću­te­lo­me­ra-ze,­ri­bo­nu­kle­o­pro­te­in­skog­kom­plek­sa­ko­ga­či­ne­hu­ma­na­te­lo-

EKSPRESIJA HUMANE TELOMERAZNE REVERZNE TRANSKRIPTAZE (hTERT) U INVAZIVNOM PLANOCELULARNOM KARCINOMU KOŽE

Autor:­Vladimir­Vasić1

Mentor:­Asist.­dr­Martina­Stojanović2

Komentor:­Prof.­dr­Dimitrije­Brašanac2

1Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2Institut za patologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6130

Medicinski podmladakStudentski radovi

me ra zna re verz na tran skrip ta za (hTERT), te lo me ra zna RNK (hTR)­ i­ udru­že­ni­ pro­te­i­ni.­ hTERT­ je­ en­zim­ski­deo,­ko­ji­ re-verz nom tran skrip ci jom sa hTR sin te ti še hek sa nu kle o tid ne po­nov­ke­na­kra­je­vi­ma­hro­mo­zo­ma­[4,6].

Te­lo­me­ra­za­je­u­hu­ma­nim­će­li­ja­ma­nor­mal­no­ak­tiv­na­in ute ro u svim tki vi ma, sa po ste pe nim sma nje njem usled di-fe­ren­ci­ja­ci­je­tki­va­[7].­U­od­ra­slom­or­ga­ni­zmu­ak­tiv­nost­se­re-gi­stru­je­u­ba­zal­nim,­ tj.­ma­tič­nim­će­li­ja­ma­epi­der­ma,­epi­te­la­bron­hi­ja,­de­be­log­cre­va,­gr­li­ća­ma­te­ri­ce­i­en­do­me­tri­jal­nih­žle-zda [8,9,10,11].

Te­lo­me­ra­zna­ak­tiv­nost­omo­gu­ća­va­neo­gra­ni­čen­pro­li-fe­ra­tiv­ni­ka­pa­ci­tet,­ne­kon­tro­li­sa­ne­će­lij­ske­de­o­be­i­po­ten­ci­jal-ni­raz­voj­tu­mo­ra­[5].­Po­ve­ća­na­eks­pre­si­ja­hTERT­je­uoče­na­u­kar ci no mu doj ke, ko lo rek tal nom kar ci no mu, kar ci no mu pro-sta­te,­ kar­ci­no­mu­ plu­ća­ i­ he­pa­to­ce­lu­lar­nom­ kar­ci­no­mu­[12,13,14,].

Ci­lje­vi­ra­da­su­ana­li­za­eks­pre­si­je­hTERT­u­in­va­ziv­nom­pla­no­ce­lu­lar­nom­ kar­ci­no­mu­ ko­že­ pri­me­nom­ imu­no­hi­sto­he-mi­je.­Eks­pre­si­ja­će­bi­ti­po­re­đe­na­sa­fak­to­ri­ma­ko­ji­se­po­ve­zu-ju­sa­prog­no­zom­tu­mo­ra:­di­fe­ren­to­va­no­šću­tu­mo­ra,­di­men­zi-ja ma i de blji nom tu mo ra.

Ma te r i ja l i me to deU­ra­du­je­ko­ri­šćen­ma­te­ri­jal­Insti­tu­ta­za­pa­to­lo­šku­ana-

to­mi­ju­Me­di­cin­skog­ fa­kul­te­ta­ u­ Be­o­gra­du.­ Oda­bra­no­ je­ 39­slu­ča­je­va­ in­va­ziv­nog­pla­no­ce­lu­la­ra­nog­kar­ci­no­ma.­Di­stri­bu-ci ja po po lu je bi la ta kva da su 22 pa ci jen ta bi la mu škog, a 17 pa­ci­je­na­ta­žen­skog­po­la.­Pro­seč­na­sta­rost­obo­le­lih­bi­la­je­70.9­go­di­na,­(ras­pon­od­45–90­go­di­na).­Pre­ma­lo­ka­li­za­ci­ji­le­zi­ja­na­te­lu,­u­34­slu­ča­ja­ma­te­ri­jal­je­po­ti­cao­sa­gla­ve­i­vra­ta,­u­2­sa­pred­nje­stra­ne­tru­pa,­u­1­sa­le­đa­i­u­2­sa­gor­njih­eks­tre­mi­te­ta.

Pro­seč­na­ di­men­zi­ja­ le­zi­ja­ bi­la­ je­ 19.6­ mm,­ (ras­pon­6–70­mm).­U­24­slu­ča­ja­di­men­zi­je­su­bi­le­ma­nje­od­20­mm,­dok­su­u­15­slu­ča­je­va­di­men­zi­je­bi­le­ve­će,­od­no­sno­jed­na­ke­20­mm.­Pro­seč­na­de­blji­na­le­zi­ja­od­re­đe­na­mi­kro­skop­ski,­bi­la­je­4.17­mm,­a­ras­pon­de­blji­na­od­1.50­do­10.00­mm.­U­19­slu­ča-je­va,­de­blji­na­ je­bi­la­ma­nja­od­4­mm,­dok­ je­u­20­slu­ča­je­va­bi­la­ve­ća­ili­jed­na­ka­4­mm.

Imu no hi sto he mij sko bo je nje vr še no je strep ta vi din-bi-o tin teh ni kom pri me nom Da ko vog (Da ko, Glo strup, Den-mark)­LSAB+­ki­ta.­Isečci­de­blji­ne­5­mi­kro­na­do­bi­je­ni­iz­pa­ra-fin­skih­ka­lu­pa­tre­ti­ra­ni­su­u­mi­kro­ta­la­snoj­peć­ni­ci­20­mi­nu­ta­u­ci­lju­de­ma­sa­ki­ra­nja­an­ti­ge­na.­Blo­ka­da­en­do­ge­ne­pe­rok­si­da-ze­vr­še­na­je­3%­ras­tvo­rom­H2O2. Pri mar no an ti te lo na hTERT (44F12,­No­vo­ca­stra,­New­ca­stle­upon­Tyne,­UK)­pri­me­nje­no­je­u­raz­bla­že­nju­1:100,­to­kom­no­ći,­na­4°C.­Za­vi­zu­e­li­za­ci­ju­re­ak­ci­je­ ko­ri­šćen­ je­ ras­tvor­ di­a­mi­no­ben­zi­di­na­ (DAB)­ uz­Mayer-ov­he­ma­tok­si­lin­za­kon­trast­no­bo­je­nje.­Eks­pre­si­ja­u­je-dri­ma­ je­ sma­tra­na­po­zi­tiv­nom.­Re­ak­tiv­nost­u­po­je­di­nač­nim­ba­zal­nim­će­li­ja­ma­nor­mal­nog­epi­der­ma,­kao­i­u­je­dri­ma­ak­ti-vi­ra­nih­lim­fo­ci­ta­slu­ži­la­je­kao­unu­tra­šnja­po­zi­tiv­na­kon­tro­la.­Unu­tra­šnju­ne­ga­tiv­nu­kon­tro­lu­či­ni­lo­je­od­su­stvo­eks­pre­si­je­u­vi šim slo je vi ma nor mal nog epi der ma ili u ad nek si ma.

Eks­pre­si­ja­ hTERT­ pro­te­i­na­ ana­li­zi­ra­na­ je­ od­re­đi­va-njem­obi­ma­eks­pre­si­je­i­di­stri­bu­ci­je­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­pod­sve-tlo­snim­mi­kro­sko­pom.­Obim­je­iz­ra­ža­van­se­mi­kvan­ti­ta­tiv­no:­0–5%­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­(1+),­6–25%­(2+),­26–50%­(3+)­i­>50%­(4+).­Di­stri­bu­ci­ja­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­u­tu­mo­ru­je­ozna­če­na­kao­pe­ri­fer­na,­cen­tral­na­ili­di­fu­zna.

Za­procenu­statističke­značajnosti­dobijenih­rezultata­u­odnosu­na­stepen­diferentovanosti­SCC,­kao­i­dimenzije­ i­debljinu­tumora­korišćen­je­χ2­test­i­Fišerov­test­tačne­verovat-noće.­Vrednosti­p­manje­od­0,05­su­smatrane­značajnim.

Rezul ta t iObim eks pre si je hu ma ne te lo me ra zne re verz ne tran-

skrip­ta­ze­u­SCC­imao­je­vred­nost­1+­u­3­slu­ča­ja,­2+­u­5­slu­ča-je­va,­3+­u­3­slu­ča­ja­i­4+­u­28­slu­ča­je­va.­Di­stri­bu­ci­ja­hTERT­u­pla­no­ce­lu­lar­nom­kar­ci­no­mu­je­bi­la­ta­kva­da­je­u­28­slu­ča­je­va­po­sto­ja­la­di­fu­zna,­u­3­cen­tral­na­i­u­5­pe­ri­fer­na­di­stri­bu­ci­ja.­U­3­slu­ča­ja­ni­je­od­re­đe­na­di­stri­bu­ci­ja,­s­ob­zi­rom­da­ni­su­ima­li­ni­jed­nu­po­zi­tiv­nu­će­li­ju.

Ia­ko­je­uoče­na­ten­den­ci­ja­da­lo­ši­je­di­fe­ren­to­va­ni­tu­mo-ri­(84,6%)­ima­ju­vi­sok­obim­eks­pre­si­je­tj.­4+­ni­je­uoče­na­sta-ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­obi­mu­eks­pre­si­je­iz­me­đu­raz­li­či­to­di­fe­ren­to­va­nih­SCC.­ (Ta­be­la­1,­Sli­ke­1–3.)­Ta­ko­đe,­ raz­li­či­to­di­fe­ren­to­va­ni­tu­mo­ri­se­ni­su­raz­li­ko­va­li­ni­u­di­stri­bu­ci­ji­po­zi-tiv­nih­će­li­ja,­iako­je­i­ov­de­uoče­na­ten­den­ci­ja­da­sla­bo­di­fe­ren-to­va­ni­tu­mo­ri­če­šće­ima­ju­di­fu­znu­di­stri­bu­ci­ju­(84,6%).­(Ta-be la 2.)

Da­lje­su­po­re­đe­ni­obim­eks­pre­si­je­i­di­men­zi­je­tu­mo­ra.­Uoče­no­je­da­tu­mo­ri­ma­nji­od­20­mm­če­šće­ima­ju­vi­so­ku­eks-pre­si­ju,­ ali­ raz­li­ka­ ni­je­ bi­la­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­na.­ (Ta­be­la­ 3.)­Zbog­to­ga­su­slu­ča­je­vi­pre­gru­pi­sa­ni­u­dve­gru­pe­–­tu­mo­re­sa­obi­mom­eks­pre­si­je­ma­njim­i­ve­ćim­od­50%.­Ta­da­je­uoče­no­da­je­raz­li­ka­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na,­tj.­tu­mo­ri­ma­nji­od­20­mm­če­šće­ima­ju­vi­so­ku­eks­pre­si­ju­(p=0,04),­dok­tu­mo­ri­ve­ći­od­20­mm­če­šće­ ima­ju­obim­eks­pre­si­je­ma­nji­od­50­%.­Ka­da­ je­u­pi­ta­nju­di­stri­bu­ci­ja­po­zi­tiv­nih­će­li­ja,­iako­su­tu­mo­ri­ma­nji­od­20­mm­če­šće­ima­li­di­fu­znu­di­stri­bu­ci­ju­(83,3%),­raz­li­ka­ni­je­bi­la­zna­čaj­na.­(Ta­be­la­4.)

Ka­da­je­u­pi­ta­nju­de­blji­na­tu­mo­ra­uoče­no­je­da­po­sto­ji­ten­den­ci­ja­da­tu­mo­ri­de­blji­od­4­mm­ima­ju­vi­sok­obim­eks­pre-si­je­(85%)­u­od­no­su­na­ta­nje­tu­mo­re­(57,9%),­ali­raz­li­ka­ni­je­bi­la­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na.­(Ta­be­la­5.)­Ta­ko­đe,­de­blji­tu­mo­ri­su­če­šće­ima­li­i­di­fu­znu­di­stri­bu­ci­ju­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­(85%),­ne-go­ta­nji­(68,8%),­ali­ni­ov­de­ni­je­po­sto­ja­la­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz li ka. (Ta be la 6.)

Diskus i jaU­do­sa­da­šnjim­is­tra­ži­va­nji­ma­je­uoče­no­da­je­u­pla­no-

ce­lu­lar­nom­kar­ci­no­mu­ko­že­po­ve­ća­na­eks­pre­si­ja­te­lo­me­ra­ze,­ali­ona­ni­je­po­re­đe­na­sa­di­fe­ren­to­va­no­šću­i­di­men­zi­ja­ma­tu-mo­ra­[14a,­14b].

U­ovom­ra­du­je­utvr­đe­no­da­ne­po­sto­ji­raz­li­ka­u­obi­mu­eks­pre­si­je­u­od­no­su­na­di­fe­ren­to­va­nost­pla­no­ce­lu­lar­nog­kar­ci-no­ma­ko­že.­Ia­ko­se­naš­na­laz­ne­mo­že­u­pot­pu­no­sti­upo­re­di­ti­zbog­raz­li­či­tog­ti­pa­tu­mo­ra,­na­la­zi­dru­gih­auto­ra­uka­zu­ju­da­obim­eks­pre­si­je­mo­že­ za­vi­si­ti­ od­ di­fe­ren­to­va­no­sti­ tu­mo­ra­ u­epen di mo mu de ce, ga stro in te sti nal nom stro mal nom tu mo ru, se ro znom kar ci no mu ova ri ju ma, uro tel nom kar ci no mu i kar-ci no mu pro sta te [17,18,19,20,21]. Ispi ti va nja u kar ci no mi ma doj­ke,­ol­fak­tor­nom­ne­u­ro­bla­sto­mu­i­ko­lo­rek­tal­nom­kar­ci­no-mu­su­po­ka­za­la­da­ne­ma­raz­li­ke­u­eks­pre­si­ji­raz­li­či­to­di­fe­ren-to­va­nih­ tu­mo­ra,­ ali­ je­ po­re­đe­nje­ vr­še­no­ sa­ ja­či­nom­ bo­je­nja­[13,22,23].­Ta­ko­đe,­ u­ na­šem­ ra­du­ je­ utvr­đe­no­ da­ ne­ po­sto­ji­raz­li­ka­u­di­stri­bu­ci­ji­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­kod­raz­li­či­to­di­fe­ren­to-va­nih­SCC.­U­do­sa­da­pu­bli­ko­va­nim­ra­do­vi­ma,­ne­ma­po­da­ta-

31VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

ka­o­od­no­su­di­stri­bu­ci­je­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­i­ste­pe­na­di­fe­ren­to-va no sti tu mo ra.

U­na­šem­ra­du­ je­uoče­no­da­ tu­mo­ri­či­je­su­di­men­zi­je­ma­nje­od­20­mm,­če­šće­ima­ju­vi­so­ku­eks­pre­si­ju.­Ovaj­na­laz­se­raz li ku je od do sa da pu bli ko va nih re zul ta ta is pi ti va nja u dru-gim­ ili­ slič­nim­ tu­mo­ri­ma.­ Ta­ko­ pla­no­ce­lu­lar­ni­ kar­ci­no­mi­usne­du­plje­i­he­pa­to­ce­lu­lar­ni­kar­ci­no­mi­ko­ji­su­ve­ćih­di­men-zi­ja­ima­ju­znat­no­ve­ću­eks­pre­si­ju­hTERT­[24,25].­Me­đu­tim,­kod dru gih tu mo ra, kao što su ko lo rek tal ni ade no kar ci nom, kar­ci­nom­doj­ke­i­pla­no­ce­lu­lar­ni­kar­ci­nom­gr­li­ća­ma­te­ri­ce­ni­je­uoče­na­ po­ve­za­nost­ ve­li­či­ne­ tu­mo­ra­ i­ eks­pre­si­je­ hTERT­[13,19,21]. Raz li ke u di stri bu ci ji eks pre si je u od no su na di-men­zi­je­ tu­mo­ra­ne­po­sto­je,­ iako­je­uoče­na­ten­den­ci­ja­da­tu-mo­ri­ve­ći­od­20­mm,­če­šće­ima­ju­i­dru­ge­ti­po­ve­di­stri­bu­ci­je,­osim­di­fu­zne.­U­li­te­ra­tu­ri­ne­ma­po­da­ta­ka­o­od­no­su­di­stri­bu­ci-je­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­i­di­men­zi­ja­tu­mo­ra.

Ia­ko­je­u­na­šem­is­tra­ži­va­nju­uoče­na­ten­den­ci­ja­da­ve­ći­broj­tu­mo­ra,­či­ja­je­de­blji­na­ve­ća­od­4­mm,­ima­di­fu­znu­di­stri-bu­ci­ju,­kao­i­ve­ći­obim­eks­pre­si­je,­raz­li­ka­ni­je­bi­la­zna­čaj­na.­Na­la­zi­u­ma­lig­nom­me­la­no­mu­ko­že­ta­ko­đe­go­vo­re­da­se­eks-pre­si­ja­hTERT-a­po­ve­ća­va­sa­de­blji­nom­tu­mo­ra­[26].­Me­đu-tim,­s­ob­zi­rom­da­de­blji­na­tu­mo­ra­mo­že­zna­či­ti­i­du­blji­ni­vo­in va zi je, na ši na la zi se mo gu upo re di ti sa na la zi ma u pla no ce-lu­lar­nom­kar­ci­no­mu­gr­li­ća­ma­te­ri­ce­i­ade­no­kar­ci­no­mu­že­lu-ca,­kod­ko­jih­ni­je­na­đe­na­po­ve­za­nost­obi­ma­eks­pe­si­je­sa­du­bi-nom in va zi je ovih tu mo ra [9,27].

Na­kra­ju­se­mo­že­za­klju­či­ti­da­se­raz­li­či­to­di­fe­ren­to­va-ni­SCC­ko­že,­kao­ni­tu­mo­ri­ta­nji,­od­no­sno­de­blji­od­4­mm­ne­raz li ku ju u eks pre si ji hTERT-a, dok tu mo ri ma nji od 20 mm če­šće­ima­ju­vi­so­ku­eks­pre­si­ju­hTERT-a.­Me­đu­tim,­neo­p­hod-no­je­is­pi­ta­ti­ve­ći­broj­slu­ča­je­va,­ko­ji­bi­isto­vre­me­no­bi­li­ujed-na­če­ni­po­de­blji­ni­ i­ di­men­zi­ja­ma,­ za­do­no­še­nje­de­fi­ni­tiv­nih­za­klju­ča­ka.

Decembar 2010VOLUME 6132

Medicinski podmladakStudentski radovi

Li te ra tu ra1.­ Ger­hard­P.­and­Uwe-Fritjhof­H.­Hi­sto­lo­gic­subtyping­and­

ma­lig­nancy­as­ses­sment­of­cu­ta­ne­o­us­squ­a­mo­us­cell­car­ci-no­ma.­Der­ma­tol­surg­2000;­26:521–530

2.­ We­e­don­D,­Mor­gan­M.­B,­Gross­C,­Na­go­re­E.­and­Yu­L.­L.­Squ­a­mo­us­cell­car­ci­no­ma.­ In.­World­he­alth­or­ga­ni­sa­tion­clas­si­fi­ca­tion­of­tu­mors:­Pat­ho­logy­and­ge­ne­tics­of­skin­tu-mo­urs.­Ed.­Phi­lip­E.­Le­Bo­it,­Günter­Burg,­Da­vid­We­e­don­and­Alain­Sa­ra­sin.­IAR­CPress,­Lyon­2006;­p.20.

3.­ Mi­ni­mum­da­ta­set­for­the­hi­sto­pat­ho­lo­gi­cal­re­por­ting­of­in-va­si­ve­squ­a­mo­us­cell­car­ci­no­ma.­In­Royal­Col­le­ge­of­Pat-ho­lo­gists.­Stan­dards­and­mi­ni­mum­da­ta­sets­for­re­por­ting­can­cers:­Mi­ni­mum­da­ta­set­for­the­hi­sto­pat­ho­lo­gi­cal­re­por-ting­of­com­mon­skin­can­cers.­The­Royal­Col­le­ge­of­Pat­ho-lo gists, Lon don, 2002. p.11.

4.­ Col­lins­K.­and­Mitchel­JR.­Te­lo­me­ra­se­in­the­hu­man­orag-nism.­On­co­ge­ne­2002;­21,­564–579.

5.­ Ar­tan­di­SE.­and­DeP­hi­no­RA.­A­cri­ti­cal­ro­le­for­te­lo­me­res­in­ sup­pre­sing­and­ fa­ci­li­ta­ting­car­ci­no­ge­ne­sis.­Cu­rr­Opin­in­Ge­ne­&­Dev­2000,­10:39–46.

6.­ Hahn­WC.­Te­lo­me­re­and­te­lo­me­ra­se­dyna­mics­in­hu­man­cells.­Cu­rr­Mol­Med­2005;­5:227–231.

7.­ Bo­u­kamp­P.­and­Mi­ran­cea­N.­Te­lo­me­res­rat­her­than­te­lo-me­ra­se­a­key­tar­get­for­an­ti­can­cer­the­rapy?­Exp­der­ma­tol­2007;­16:71–79.

8.­ Bra­vac­ci­ni­S.­at­al.­Po­ten­tial­of­te­lo­me­ra­se­ex­pres­si­on­and­ac­ti­vity­in­cer­vi­cal­spe­ci­mens­as­a­di­ag­no­stic­tool.­J­Clin­Pat­hol­2005;­58:911–914.

9.­ Wang­PH.­ and­Ko­ JL.­ Impli­ca­tion­of­hu­man­ te­lo­me­ra­se­re ver se tran scrip ta se in cer vi cal car ci no ge ne sis and can-cer­ rec­cu­ren­ce.­ Int­ J­ Gyne­col­ Ca­na­cer­ 2006;­ 16:1873–1879.

10.­Ol­sen­SH,­Su­LD,­Tho­mas­D.­and­Ful­len­DR.­Te­lo­me­ra­se­ex­pres­si­on­in­se­ba­ce­o­us­le­si­ons­of­the­skin.­J­Cu­tan­Pat­hol­2007;­18:1043–1050.

11.­Yan­P,­Ben­hat­tar­J,­Se­e­len­tag­W,­Ste­hle­JC.­and­Bo­sman­FT.­Imu­no­hi­stoc­he­mi­cal­lo­ca­li­sa­tion­of­hTERT­pro­tein­in­hu­man­tis­su­es.­Hi­stoc­hem­Cell­Biol.­2004;­121(5):391–7.

12. Ike da S, Shi ba ta S, Eis hi J, Ta ki za wa T. and Ko i ke M. Cor­re­la­tion­bet­we­en­the­ex­pres­si­on­of­te­lo­me­ra­se­re­ver­se­tran­crip­ta­se­and­pro­li­fe­ra­ti­ve­ac­ti­vity­in­bre­ast­can­cer­cells­using­ an­ im­mu­nocytoc­he­mi­cal­ re­sta­ting­met­hod.­ Pat­hol­Int­2003;­53:762–768.

13.­Lam­AKY,­Ong­K.­and­Ho­YH.­hTERT­ex­pres­si­on­in­co-lo­rec­tal­ade­no­car­ci­no­ma:­co­re­la­tion­with­p21,­p53­ex­pres-si­ons­and­cli­ni­co­pat­ho­lo­gi­cal­fe­a­tu­res.­Int­J­Co­lo­rec­tal­Dis­2008;­23:587–594.

14.­Hiyama­E,­Hiyama­K,­Yokoyama­T.­and­Shay­YW.­Immu-no­hi­stoc­he­mi­cal­de­tec­tion­of­te­lo­me­ra­se­(hTERT)­pro­tein­in­hu­man­can­cer­ tis­su­es­ and­a­ sub­set­of­ cells­ in­nor­mal­tis­su­es.­Neo­pla­sia­2001;­3(1):17–26.

15.­Park­HR,­Min­SK,­Cho­HD,­Kim­KH,­Shin­HS,­and­Park­YE.­Ex­pres­si­on­pro­fi­les­of­p63,­p53,­sur­vi­vin,­and­hTERT­in­skin­tu­mors.­J­Cu­tan­Pat­hol­2004;­31:­544–549.

16.­104.­Burn­worth­B.­et­al.­The­mul­ti-step­pro­cess­of­hu­man­skin­ car­ci­no­ge­ne­sis:­ A­ ro­le­ for­ p53,­ cyclin­ D1,­ hTERT,­p16,­and­TSP-1.­Eur­J­Cell­Biol­2007;­86:763–780.

17.­Ta­bo­ri­U.­et­al.­Hu­man­te­lo­me­re­re­ver­se­tran­scrip­ta­se­ex-pres si on pre dicts pro gres sion and sur vi val in pe di a tric in-trac­ra­nial­ ependymo­ma.­ J­ Clin­ On­col­ 2006;­ 24:1522–1528.

18.­Sa­bah­M,­Cum­mins­R,­Le­a­der­M.­and­Kay­E.­Ex­pres­si­on­of­hu­man­ te­lo­me­ra­se­ re­ver­se­ tran­scrip­ta­se­ in­ga­stro­in­te-sti­nal­ stro­mal­ tu­mors­ oc­curs­ pre­fe­ren­ti­ally­ in­ma­lig­nant­neo­plasms.­Hum­Pat­hol.­2004;­35(10):1231–5.

19.­Brust­mann­H.­Immu­no­hi­stoc­he­mi­cal­de­tec­tion­of­hu­man­te lo me ra se re ver se tran scrip ta se (hTERT) and c-kit in se-ro­us­ova­rian­car­ci­no­ma:­A­cli­ni­co­pat­ho­lo­gic­study.­Gyne-col­On­col­2005;­98:396–402.

20.­Yang­CH.­et­al.­Immunoexpression­and­prog­no­stic­ro­le­of­hTERT­ and­ cyclin­ D1­ in­ urot­he­lial­ car­ci­no­ma.­ APMIS­2008;­116:309–16.

21.­Iczkowski­KA,­Pan­ta­zis­CG,­McGre­gor­DH,­Wu­Y.­and­Taw­fik­OW.­Te­lo­me­ra­se­re­ver­se­tran­scrip­ta­se­su­bu­nit­im-mu­no­re­ac­ti­vity:­a­mar­ker­og­high­gra­de­pro­sta­te­car­ci­no-ma.­Can­cer­2002.­95(12):2487–93.

22.­El­kak­AE,­Me­li­go­nis­G,­Sal­hab­M,­Mitchell­B,­Bla­ke­JRS,­New­bold­RF.­and­Mok­bel­K.­hTERT­pro­tein­ex­pres­si­on­is­in­de­pen­dent­of­cli­ni­co­pat­ho­lo­gi­cal­pa­ra­me­ters­and­c-Myc­pro­tein­ ex­pres­si­on­ in­ hu­man­ bre­ast­ can­cer.­ J­ Car­ci­nog­2005;­4:17–22.

23.­Wang­SL,­Chen­WT,­Li­SH,­Li­SW,­Yang­SF.­and­Chai­CY.­Ex­pres­si­on­of­hu­man­te­lo­me­ra­se­re­ver­se­tran­scrip­ta­se­and­cyclin­ D1­ in­ ol­fac­tory­ nu­ro­bla­sto­ma.­ APMIS.­ 2007;­115(1):17–21.

24.­Chen­HH.­et­al.­Ex­pres­si­on­of­hu­man­te­lo­me­ra­se­re­ver­se­tran­scrip­ta­se­(hTERT)­is­sig­ni­fi­cantly­as­so­ci­a­ted­with­thw­pro­gres­sion,­ re­cur­ren­ce­ and­prog­no­sis­ of­ oral­ squ­a­mo­us­cell­car­ci­no­ma­in­Ta­i­wan.­Oral­On­col­2007;­43:122–129.

25.­Kawakami­Y­et­al.­Immu­no­hi­stoc­he­mi­cal­de­tec­tion­of­hu-man te lo me ra se re ver se tran scrip ta se in hu man li ver tis su-es.­On­co­ge­ne­2000;­19:3888–3893.

26.­Zygo­u­ris­P,­Tsi­am­bas­E,­Ti­ni­a­kos­D,­Ka­ra­me­ris­A,­At­ha-nas­si­ou­ AE,­ Kit­tas­ CH.­ and­ Kyro­u­di­ A.­ Eva­lu­a­tion­ of­com­bi­ned­hTERT,­bcl-2,­and­ca­spa­ses­3­and­8­ex­pres­si­on­in cu ta ne o us ma lig nant me la no ma ba sed on tis sue mic ro-ar­rays­and­com­pu­te­ri­zed­ima­ge­analysis.­J­BUON.­2007;­12(4):513–9.

27.­Yoo­Y,­Park­SY,­Kang­SJ,­Kim­BK,­Shim­SI.­and­Kang­CS.­Ex­pres­si­on­of­te­lo­me­ra­se­ac­ti­vity,­hu­man­te­lo­me­ra­se­RNA, and te lo me ra se re ver se tran scrip ta se in ga stric ade-no­car­ci­no­mas.­Mod­Pat­hol.­2003;­16(7):700–7.

33VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Ta be la 1.­Obim­eks­pre­si­je­u­raz­li­či­to­di­fe­ren­to­va­nim­SCC

SCC

OBIM EKSPRESIJE hTERT [%]

0–5 6–25 26–50 >50

N­(%)

G 1 2 (20,0) 1 (10,0) 1 (10,0) 6 (60,0)

G 2 1 (6,3) 3 (18,8) 1 (6,3) 11 (68,8)

G 3 0 1 (7.7) 1 (7,7) 11­(84,6)

χ2=2,22, p=0,33;G­1­–­dobro­diferentovan;­G­2­–­srednje­diferentovan;­G­3­–­slabo­diferentovan

Sli ka 1.­Vi­sok­obim­eks­pre­si­je­i­di­fu­zna­eks­pre­si­ja­hTERT-a­u­do­bro­di­fe­ren­to­va­nom­SCC­(strep­ta­vi­din-bi­o­tin,­uve­ća­nje­100x)

Sli ka 2.­Vi­so­ka­ek­pre­si­ja­hTERT-a­u­sred­nje­de­i­fe­ren­to­va-nom­SCC­(strep­ta­vi­din-bi­o­tin,­200x)

Sli ka 3.­Di­fu­zna­i­vi­so­ka­eks­pre­si­ja­hTERT-a­u­sla­bo­di­fe-ren­to­va­nom­SCC­(strep­ta­vi­din-bi­o­tin,­100x)

Ta be la 2.­Di­stri­bu­ci­ja­hTERT­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­u­raz­li­či­to­di­fe­ren­to­va­nim­SCC

SCC

Distribucija hTERT

difuzno centralno periferno

N­(%)

G 1 6 (75.0) 0 2 (25.0)

G 2 11 (73.3) 2 (13.3) 2 (13.3)

G 3 11­(84.6) 1 (7.7) 1 (7.7)

χ2=0,599,­p=0,74

Ta be la 3.­Obim­eks­pre­si­je­i­di­men­zi­ja­SCC

Maksimalna dimenzija

tumora

OBIM EKSPRESIJE hTERT [%]

0–5 6–25 26–50 >50

N­(%)

<20mm 0 2 (8.3) 2 (8.3) 20 (83.3)

>=20mm 3 (20.0) 3 (20.0) 1 (6.7) 8 (53.3)χ2=6,97, p=0,07

Ta be la 4.­Di­stri­bu­ci­ja­hTERT­po­zi­tiv­nih­će­li­ja­i­di­men­zi­je­SCC

Maksimalne dimenzije

tumora

Distribucija hTERT

Difuzno centralno periferno

N­(%)

<20mm 20 (83.3) 1­(4.2) 3 (12.5)

>=20mm 8 (66.7) 2 (16.7) 2 (16.7)χ2=1,87, p=0,39

Decembar 2010VOLUME 6134

Medicinski podmladakStudentski radovi

Tabela 5.­Obim­ekspresije­hTERT­i­debljina­SCC

Maksimalna debljina tumora

OBIM hTERT [%]

0–5 6–25 26–50 >50

N­(%)

<4mm 3 (15.8) 3 (15.8) 2 (10.5) 11 (57.9)

>=4mm 0 2­/10.0) 1 (5.0) 17 (85.0)χ2=4,80,­p=0,19

Tabela 6.­Distribucija­hTERT­pozitivnih­ćelija­i­debljina­SCC

Maksimalna debljina tumora

Distribucija hTERT N (%)

difuzno centralno periferno

<4mm 11 (68.8) 2 (12.5) 3 (18.8)

>=4mm 17 (85.0) 1 (5.0) 2 (10.0)χ2=0,02, p=0,99

35VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Ume re na ka lo rij ska re strik ci ja po zi tiv no ko re li-

še sa du ži nom ži vot nog ve ka i od la že ili spre ča va po ja vu raz-li či tih bo le sti ko je su udru že ne sa pro ce som sta re nja. Mo gu ći me ha ni zmi u osno vi ovog efek ta su sma nje nje ok si da tiv nog stre sa i hor me za.

Cilj: Ispi ti va nje uti ca ja raz li či tih ste pe na hro nič ne ka-lo rij ske re strik ci je i akut nog gla do va nja na stre sni od go vor or ga ni zma i na pa ra me tre ok si da tiv nog stre sa u je tri i pla zmi pa co va.

Ma te ri jal i me to de: Muž ja ci pa co va Wi star so ja (n=42) po de lje ni su u sle de će gru pe: 1. kon trol na gru pa, 2. gru pa ko ja je 5 ne de lja bi la na sma nje nom uno su hra ne i to re dom na 80–90%, 60–70%, 40–50% i 20–30% dnev nih ener get skih po tre ba (CR80–90, CR60–70, CR40–50 i CR20–30) i 3. gru pa akut nog gla do va nja. Za ana li zu pa ra me ta ra ok si da tiv nog stre sa i kon-cen tra ci je kor ti ko ste ro na u pla zmi uze ti su uzor ci tki va je tre i kr vi iz de sne ko mo re sr ca.

Re zul ta ti: Kon cen tra ci ja cir ku li šu ćeg kor ti ko ste ro na pro gre siv no ra ste sa po ve ća njem ste pe na ka lo rij ske re strik ci-je. Ogra ni če nje uno sa hra ne na 40–50% ili ma nje dnev nih ener get skih po tre ba uzro ku je zna ča jan po rast ni voa MDA i NOx u je tri uz isto vre me no sma nje nje ak tiv no sti ukup ne SOD i nje nih izo en zi ma u po re đe nju sa kon tro lom (p<0.01). Unos 60–70% dnev nih ener get skih po tre ba iza zi va zna čaj no po ve-ća nje ak tiv no sti MnSOD, ni voa GSH (p<0.01) i NOx u je tri (p<0.05) u od no su na kon trol nu gru pu. Na kon akut nog gla-do va nja i u CR20–30 gru pi ni vo GSH je zna čaj no ni ži u po re đe-nju sa kon tro lom (p<0.01).

Za klju čak: Izražena hro nič na i akut na ka lo rij ska re-strik ci ja uzro ku ju sma nje nje an ti ok si da tiv nog ka pa ci te ta he-pa to ci ta i po ve ća nje ok si da tiv nog ošte će nja. Ume re na ka lo-rij ska re strik ci ja, po ve ća va an ti ok si da tiv ni ka pa ci tet he pa to-ci ta na ra čun po ve ća nja ak tiv no sti MnSOD i ni voa GSH, što mo že bi ti mo gu ći me ha ni zam hor me znog dej stva ume re ne ka-lo rij ske re strik ci je.

Ključne re či: ka lo rij ska re strik ci ja, hor me za, ok si da tiv ni stres, je tra, pa co vi.

Ab s t rac tIntroduction: Moderate caloric restriction correlates

positively with life span and prevents or delays the appearence of aging-associated diseases. Possible mechanisms involved in this effect are reduction of oxidative stress and hormesis.

Aim: The aim of the study was to investigate the effect of various degrees of caloric restriction and fasting on stress

response in the organism and oxidative stress parameters in rat liver and plasma.

Materials and methods: Male Wistar rats (n=42) were divided into following groups: 1. control group; 2. calorie-restricted groups that were allowed to ingest 80-90%, 60-70%, 40-50%, 20-30% of daily caloric needs (CR80-90, CR60-70, CR40-50 and CR20-30), 3. fasting group. For analysis of oxidative stress parameters and plasma corticosteron concentration liver samples and blood from the right side of the heart were collected.

Results: A progressive increase in plasma corticoster-on concentration was found in higher degrees of caloric re-striction. Restriction to 40-50% of daily caloric needs or less induced a significant increase in liver MDA and NOx level with concommitant decrease in total SOD activity, as well as, in activity of its izoenzymes in comparison with control group (p<0.01). Ingestion of 60-70% of daily caloric reqiurements led to a significant increase in liver MnSOD activity, GSH (p<0.01) and NOx level (p<0.05) when compared to control group. In fasting and CR20-30 group GSH level was significant-ly lower than in control group (p<0.01).

Conclusion: Severe chronic calorie restriction and fasting induce a decrease in antioxidative capacity of hepato-cytes and increase in oxidative damage. Moderate caloric restriction leads to an increase in antioxidative capacity of hepatocytes due to increase in MnSOD activity and GSH lev-el. Both mechanisms may possibly involved in hormetic effect of moderate calorie restriction.

Key words: calorie restriction, hormesis, oxidative stress, liver, rats

UvodUme re na ka lo rij ska re strik ci ja, ko ja pod ra zu me va

unos­hra­ne­či­ja­ je­ener­get­ska­vred­nost­50–70%­stan­dard­nih­ener­get­skih­ po­tre­ba­ or­ga­ni­zma,­ po­zi­tiv­no­ ko­re­li­še­ sa­ du­ži-nom­ ži­vot­nog­ ve­ka­ raz­li­či­tih­ ži­vo­tinj­skih­ vr­sta­ i­ od­la­že­ ili­spre­ča­va­po­ja­vu­raz­li­či­tih­bo­le­sti­ko­je­su­udru­že­ne­sa­pro­ce-som­sta­re­nja­(1,­2).­Ova­kva­ko­re­la­ci­ja­na­đe­na­je­i­u­kli­nič­kim­stu­di­ja­ma­(3).­Ta­čan­me­ha­ni­zam­po­volj­nog­uti­ca­ja­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­na­du­ži­nu­ži­vot­nog­ve­ka­ni­je­u­pot­pu­no­sti­ ra­sve-tljen.­Pre­ma­sa­vre­me­nim­shva­ta­nji­ma­u­mo­gu­će­me­ha­ni­zme­ubra­ja­ju­se­po­ve­ća­na­ose­tlji­vost­tki­va­na­in­su­lin­sa­pro­me­na-ma­u­će­lij­skoj­sig­na­li­za­ci­ji­(4,­5),­iz­me­na­sig­nal­nih­pu­te­va­za­in­su­li­nu­sli­čan­fak­tor­ra­sta­1­(IGF-1)­(6,­7),­sma­nje­nje­ak­tiv-no­sti­TOR­sig­nal­nog­pu­ta­(8),­kao­ i­mo­di­fi­ka­ci­ja­apop­to­ze­ i­auto­fa­gi­je­(9,­10).

EFEKTI AKUTNE I HRONIČNE KALORIJSKE RESTRIKCIJE NA PARAMETRE OKSIDATIVNOG STRESA U JETRI PACOVA

Autori: Tina­Tomašević1,­Ana­Andrejević1,­Kristina­Bondžić1

Mentor:­asist.­dr­Dušan­Mladenović2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za patološku fiziologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6136

Medicinski podmladakStudentski radovi

U­me­ha­ni­zme­ko­ji­mo­gu­ima­ti­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­uspo-re nju pro ce sa sta re nja u ume re noj ka lo rij skoj re strik ci ji ubra ja se i sma nje nje ok si da tiv nog stre sa (11). Do bro je po zna to da se sa­sta­re­njem­po­ve­ća­va­pro­duk­ci­ja­slo­bod­nih­ra­di­ka­la­u­broj-nim or ga ni ma uz isto vre me no sma nje nje an ti ok si da tiv nog ka-pa­ci­te­ta­će­li­ja,­što­uzro­ku­je­ok­si­da­tiv­na­ošte­će­nja­li­pi­da,­pro-te­i­na­i­DNK­(12).­Do­dat­ne­me­ha­ni­zme­po­ve­ća­ne­ose­tlji­vo­sti­or ga na na ok si da tiv ni stres u sta ro sti pred sta vlja ju sma nje na re­pa­ra­ci­ja­ok­si­da­tiv­nog­ošte­će­nja­i­uspo­re­na­de­gra­da­ci­ja­ok­si-do va nih ma kro mo le ku la (13). Ok si da tiv ni stres je bar de li-mič­no­ od­go­vo­ran­ za­ broj­ne­ in­vo­lu­tiv­ne­ pro­me­ne­ u­ sta­ro­sti,­uklju­ču­ju­ći­i­mor­fo­lo­ške­i­funk­ci­o­nal­ne­pro­me­ne­u­je­tri,­kao­što­su­sma­nje­nje­je­tri­nog­vo­lu­me­na­(14),­po­ve­ća­na­aku­mu­la-ci­ja­ li­po­fu­sci­na­ (15),­ pro­me­na­ u­ eks­pre­si­ji­mno­gih­ pro­te­i­na­(16),­sma­nje­na­he­pa­to­bi­li­jar­na­funk­ci­ja­(17)­ i­sma­nje­na­moć­re ge ne ra ci je he pa to ci ta (18). S ob zi rom na ovu ulo gu ok si da-tiv nog stre sa, pret po sta vlje no je da sma nje nje ni voa slo bod nih ra­di­ka­la­u­će­li­ja­ma­u­ka­lo­rij­skoj­re­strik­ci­ji­do­pri­no­si­uspo­re-nju in vo lu tiv nih pro me na u or ga ni ma to kom sta re nja (19).

Kao do dat ni me ha ni zam po volj nog dej stva ka lo rij ske re strik ci je na pro ces sta re nja na vo di se hor me za (20, 21). Pod poj­mom­hor­me­za­se­pod­ra­zu­me­va­kva­li­ta­tiv­no­raz­li­čit­od­go-vor­or­ga­ni­zma­na­dej­stvo­ne­kog­fi­zič­kog­ili­he­mij­skog­či­ni­o­ca­u­za­vi­sno­sti­od­in­ten­zi­te­ta­tog­či­ni­o­ca­(22).­Dru­gim­re­či­ma,­hor me za pod ra zu me va da stre so ri sla bi jeg in ten zi te ta de lu ju za­štit­no­ na­ or­ga­ni­zam­ak­ti­vi­ra­ju­ći­ adap­ta­ci­o­ne­me­ha­ni­zme,­dok­stre­so­ri­ve­ćeg­ in­ten­zi­te­ta­de­lu­ju­ne­po­volj­no­na­funk­ci­je­broj nih or ga na (23). Me ha ni zam hor me znog dej stva ka lo rij-ske re strik ci je ni je do volj no po znat. Ka ko sma nje nje ok si da-tiv nog stre sa pred sta vlja ve ro vat ni me ha ni zam uspo re nja pro-ce­sa­sta­re­nja­u­ka­lo­rij­skoj­re­strik­ci­ji,­mo­že­se­pret­po­sta­vi­ti­da­raz­li­či­te­pro­me­ne­pa­ra­me­ta­ra­ok­si­da­tiv­nog­stre­sa­u­raz­li­či­tim­ste­pe­ni­ma­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­mo­gu­bi­ti­bar­de­li­mič­no­od-go­vor­ne­za­hor­me­zni­efe­kat­ume­re­nog­ogra­ni­če­nja­uno­sa­hra-ne. Po zna va nje me ha ni za ma hor me znog dej stva ka lo rij ske re­strik­ci­je­mo­že­ ima­ti­ te­ra­pij­ske­ im­pli­ka­ci­je,­ jer­ pru­ža­mo-guć­nost­raz­vo­ja­far­ma­ko­lo­škog­mo­de­la­či­ji­bi­efe­kat­na­du­ži-nu­ži­vo­tog­ve­ka­bio­sli­čan­dej­stvu­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je.­Sto­ga­je­cilj­ove­stu­di­je­da­se­is­pi­ta­uti­caj­raz­li­či­tih­ste­pe­na­hro­nič­ne­ka lo rij ske re strik ci je i akut nog gla do va nja na stre sni od go vor or ga ni zma, kao i na pa ra me tre ok si da tiv nog stre sa u je tri i pla zmi pa co va.

Ma te r i ja l i me to deEks pe ri men tal ne ži vo ti nje

U­eks­pe­ri­men­tu­ su­ ko­ri­šće­ni­muž­ja­ci­ pa­co­va­Wi­star­so­ja,­ma­se­200–220­g,­uz­ra­sta­10­ne­de­lja,­ko­ji­su­uz­ga­ja­ni­u­Cen­tru­za­na­uč­no-me­di­cin­ska­is­tra­ži­va­nja­Voj­no­me­di­cin­ske­aka­de­mi­je­u­Be­o­gra­du.­Ži­vo­ti­nje­su­ču­va­ne­u­stan­dard­nim­la-bo­ra­to­rij­skim­uslo­vi­ma­(am­bi­jen­tal­na­tem­pe­ra­tu­ra­22­±­2­C,­re­la­tiv­na­vla­žnost­50%,­12:12­h­ci­klus­sve­tlost-ta­ma).­Stu­di­ja­je spro ve de na u skla du sa Evrop skom kon ven ci jom o za šti ti ži­vo­ti­nja­(86/609/EC)­i­odo­bre­na­je­od­stra­ne­Etič­ke­ko­mi­si­je­za­za­šti­tu­do­bro­bi­ti­ogled­nih­ži­vo­ti­nja­u­Be­o­gra­du.

Sve­ži­vo­ti­nje­ (n=42)­su­po­de­lje­ne­u­sle­de­će­gru­pe:­1.­kon­trol­na­gru­pa­(n=7),­2.­gru­pe­sa­ogra­ni­če­nim­uno­som­hra-ne­na­80–90%­(n=7),­60–70%­(n=7),­40–50%­(n=7)­i­20–30%­(n=7)­ dnev­nih­ ener­get­skih­ po­tre­ba­ (gru­pe­ CR80–90,­ CR60–70, CR40–50­i­CR20–30­re­dom)­to­kom­5­ne­de­lja­i­3.­gru­pa­iz­lo­že­na­

akut­nom­gla­do­va­nju­(n=7).­Ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­je­pre­ra-ču­na­to­pre­ma­ener­get­skim­po­tre­ba­ma­ko­je­za­pa­co­ve­uz­ra­sta­10 ne de lja iz no se 17 g pe le ti ra ne hra ne dnev no. Kon trol na gru pa je do bi ja la hra nu ad li bi tum. Di je ta se sa sto ja la od mak-si­mal­no­7%­ce­lu­lo­ze­i­naj­ma­nje­19%­pro­te­i­na.­Gru­pa­iz­lo­že­na­akut nom gla do va nju je bi la 7 da na bez uno sa hra ne. To kom eks­pe­ri­men­ta­ re­dov­no­su­pra­će­ne­ te­le­sne­ma­se­ži­vo­ti­nja­ i­u­slu­ča­ju­sma­nje­nja­te­le­sne­ma­se­za­vi­še­od­20%­u­od­no­su­na­po­čet­nu­ma­su,­ eks­pe­ri­ment­ bi­ bio­ pre­ki­nut.­ Svim­ gru­pa­ma­vo da je bi la do stup na ad li bi tum to kom ce log eks pe ri men ta. Po­za­vr­šet­ku­tret­ma­na­ži­vo­ti­nje­su­žr­tvo­va­ne­de­ka­pi­ta­ci­jom­u­bla goj etar skoj ane ste zi ji. Krv za ana li zu pa ra me ta ra ok si da-tiv nog stre sa uze ta je iz de sne ko mo re sr ca, dok je tki vo je tre uze­to­na­na­čin­opi­san­u­da­ljem­tek­stu.

Pri pre ma tki va za ana li zeUzor ci je tre za bi o he mij ske ana li ze su ho mo ge ni zo va-

ni­ na­ le­du,­ u­ hlad­nom­ pu­fe­ri­zo­va­nom­ 0.25­M­ sa­ha­ro­znom­me­di­ju­mu­ (Ser­va,­ Fe­in­bi­oc­he­mi­ca,­ He­i­del­berg,­ New­ York),­ko­me­su­do­da­ti­10­M­fos­fat­ni­pu­fer­ (pH­7.0)­ i­1mM­ED­TA­(eti­len-di­a­mi­no-te­tra­sir­ćet­na­ki­se­li­na)­(Sig­ma­Chem.­Co.­St.­Lu­is,­USA).­Ho­mo­ge­na­ti­su­cen­tri­fu­gi­ra­ni­na­2000­x­g­15­mi-nu­ta­na­4­C.­Do­bi­je­ni­ta­log­je­ras­tvo­ren­u­sa­ha­ro­znom­me­di-ju­mu­i­po­no­vo­cen­tri­fu­gi­ran.­Su­per­na­tant­je­pre­ba­čen­u­epru-ve­tu­i­cen­tri­fu­gi­ran­na­3200­x­g­30­mi­nu­ta­na­4­C.­Do­bi­je­ni­se di ment je ras tvo ren u de jo ni zo va noj vo di. Na kon jed nog sa-ta­in­ku­ba­ci­je,­uzor­ci­su­cen­tri­fu­gi­ra­ni­na­3000­x­g­15­mi­nu­ta­na­4­C­i­do­bi­je­ni­su­per­na­tant­je­za­mr­znut­na­-70­C.­Pro­te­ni­su­od­re­đi­va­ni­po­Lo­ri­je­voj­(Lowry)­me­to­di,­uz­ko­ri­šće­nje­go­ve-đih­al­bu­mi­na­kao­stan­dar­da­(24).

Bi o he mij ske ana li zeBi­o­he­mij­ska­ po­tvr­da­ ošte­će­nja­ he­pa­to­ci­ta­ je­ vr­še­na­

od­re­đi­va­njem­ se­rum­ske­ ak­tiv­no­sti­ ala­nin­ ami­no­tran­sfe­ra­ze­(ALT)­i­aspar­tat­ami­no­tran­sfe­ra­ze­(AST).­Ak­tiv­nost­ovih­en-zi­ma­od­re­đi­va­na­je­spek­tro­fo­to­me­trij­ski.

Ak­tiv­nost­ ukup­ne­ su­per­ok­sid­ di­smu­ta­ze­ (EC­ 1.15.1.;­SOD)­u­je­tri­je­me­re­na­spek­tro­fo­to­me­trij­ski­na­480­nm,­kao­pro ce nat in hi bi ci je auto ok si da ci je adre na li na. Na kon apli ka-ci je 10 mM adre na li na (Sig ma, St. Lu is, USA), ana li za je iz ve-de­na­u­bi­kar­bo­nat­nom­pu­fe­ru­(50­mM,­pH-10.2;­Ser­va,­Fe­in-bi oc he mi ca, He i del berg, New York) ko ji sa dr zi 0.1 mM ED TA (Sig ma, St. Lu is, USA) (25).

Za­od­re­đi­va­nje­ak­tiv­no­sti­man­gan­su­per­ok­sid­di­smu-ta ze (MnSOD) uzor ci su pret hod no tre ti ra ni 8 mM ras tvo rom KCN­ (Sig­ma,­ St.­Lu­is,­USA)­ i­ za­tim­ ana­li­zi­ra­ni­ po­me­to­di­Su­na­i­Zig­ma­na­(25).

Ma lon di al de hid (MDA) pred sta vlja de gra da ci o ni pro-iz­vod­po­li­ne­za­si­će­nih­ma­snih­ki­se­li­na­u­ ter­mi­nal­noj­fa­zi­ li-pid ne pe rok si da ci je i po ka za telj je in ten zi te ta ovog pro ce sa. Ti­o­bar­bi­tur­na­ki­se­li­na­sa­MDA­da­je­žu­to­obo­je­ni­kom­pleks,­či­ja­se­ab­sor­ban­ca­me­ri­spek­tro­fo­to­me­trij­ski­na­533­nm,­me-to dom ko ju su opi sa li Gir ro ti i sar. (26)

Kon cen tra ci ja ni tri ta i ni tra ta u pla zmi, po ka za te lja pro­duk­ci­je­ azot­ mo­nok­si­da­ (NO),­ od­re­đe­na­ je­ ko­ri­šće­njem­Gri so vog (Gri ess) re a gen sa. Na kon re duk ci je ni tra ta, Gri sov re­a­gens­sa­ni­tri­ti­ma­gra­di­je­di­nje­nje­lju­bi­ča­ste­bo­je,­či­ji­se­in-ten­zi­tet­me­ri­spek­tro­fo­to­me­trij­ski­na­492­nm­(27).

37VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Kon cen tra ci ja re du ko va nog glu ta ti o na (GSH) u je tri od­re­đe­na­je­ko­ri­šće­njem­5,5-di­ti­o­bis-2-ni­tro­ben­zo­e­ve­ki­se­li-ne­(DTNB,­36.9­mg­u­10­mL­me­ta­no­la),­ko­ji­re­a­gu­je­sa­ali­fa-tič­nim­ tiol­ kom­po­nen­ta­ma­ u­ Tris-HCl­ pu­fe­ru,­ da­ju­ći­ žu­to­obo­je­ni­p-ni­tro­fe­nil­an­jon.­Ni­vo­glu­ta­ti­o­na­je­pro­por­ci­o­na­lan­in­ten­zi­te­tu­žu­te­bo­je­i­od­re­đu­je­se­spek­tro­fo­to­me­trij­ski­na­412­nm (28).

Kon­cen­tra­ci­ja­kor­ti­ko­ste­ro­na­u­pla­zmi­od­re­đe­na­je­ra-di­o­i­mu­no­lo­škom­me­to­dom­ko­ri­šće­njem­tu­ba­ob­lo­že­nim­po­li-klon­skim­zeč­jim­an­ti­te­li­ma­na­kor­ti­ko­ste­ron.­Me­to­da­se­za-sni va na kom pe ti ci ji ko mer ci jal no do bi je nog kor ti ko ste ro na obe­le­že­nog­ra­di­o­ak­tiv­nim­125J­sa­kor­ti­ko­ste­ro­nom­sa­dr­ža­nim­u­uzor­ci­ma­pla­zme­za­ve­zna­me­sta­na­an­ti­te­li­ma­u­čvr­stoj­fa-zi.­Uzor­ci­se­in­ku­bi­ra­ju­2h­na­37°C­sa­125J kor ti ko ste ro nom u tu ba ma. Na kon in ku ba ci je tu be se is pi ra ju de sti lo va nom vo-dom i pre o sta la ra di o ak tiv nost se me ri ga ma scin ti la ci o nim bro­ja­čem­ka­li­bri­sa­nim­za­125J.

Sta ti stič ka ana li zaRe zul ta ti su pred sta vlje ni kao sred nja vred nost ± SD. S

ob­zi­rom­ da­ je­Kol­mo­go­rov-Smir­no­vlje­vim­ te­stom­ utvr­đe­na­nor­mal­nost­ ras­po­de­le­ pa­ra­me­ta­ra,­ za­ te­sti­ra­nje­ sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­raz­li­ke­is­pi­ti­va­nih­pa­ra­me­ta­ra­ko­ri­šće­na­je­jed­no-fak­tor­ska­ ana­li­za­ va­ri­jan­se­ (ANO­VA)­ sa­ Fi­še­ro­vim­ (Fis­her)­post­hoc­te­stom­naj­ma­njih­zna­čaj­nih­raz­li­ka.­Raz­li­ke­su­sma-tra­ne­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­nim­uko­li­ko­ je­p<0.05.­Za­ sta­ti­stič­ku­ana­li­zu­ po­da­ta­ka­ ko­ri­šćen­ je­ kom­pju­ter­ski­ pro­gram­ SPSS­15.0.

Re zul ta t iRe­zul­ta­ti­ ovog­ is­tra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­ da­ je­ ak­tiv­nost­

ALT­i­AST­u­pla­zmi­zna­čaj­no­vi­ša­u­CR40–50,­CR20–30­i gru pi ži­vo­ti­nja­ iz­lo­že­noj­akut­nom­gla­do­va­nju­u­po­re­đe­nju­sa­kon-trol nom gru pom (Ta be la 1). Kon cen tra ci ja kor ti ko ste ro na u pla­zmi­se­pro­gre­siv­no­po­ve­ća­va­sa­po­ra­stom­ste­pe­na­sma­nje-nja­ka­lo­rij­skog­uno­sa.­Dok­ se­u­CR80–90 gru pi kon cen tra ci ja kor­ti­ko­ste­ro­na­(289.02­±­12.96­ng/mL)­ne­raz­li­ku­je­zna­čaj­no­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru­pu­(282.07­±­13.48­ng/mL),­u­svim­osta­lim­gru­pa­ma­po­sto­ji­zna­ča­jan­po­rast­ni­voa­ovog­hor­mo­na­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru­pu­(p<0.01).­Naj­ve­ći­po­rast­je­pri­su-tan u gru pi pa co va sa akut nim gla do va njem (608.13 ± 17.09 ng/mL).­Sa­sma­nje­njem­ka­lo­rij­skog­uno­sa­na­40–50%­i­20–30%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba,­kon­cen­tra­ci­ja­kor­ti­ko­ste-ro­na­zna­čaj­no­ra­ste­u­po­re­đe­nju­sa­ni­vo­om­ovog­hor­mo­na­u­CR60–70­gru­pi­(p<0.01)­(Ta­be­la­1).

U­ ovom­ is­tra­ži­va­nju­ uočen­ je­ zna­ča­jan­ po­rast­ ni­voa­MDA­u­ tki­vu­ je­tre­ u­CR­ 40–50­ gru­pi­ (16.15­±­ 0.93­µmol/mg­prot.)­ u­ od­no­su­ na­ kon­trol­nu­ gru­pu­ (2.86­ ±­ 0.80­ µmol/mg­prot.) (p<0.01).­Sa­da­ljim­po­ve­ća­njem­ste­pe­na­ka­lo­rij­ske­ re-strik­ci­je­do­la­zi­do­iz­ra­že­ni­jeg­po­ra­sta­ni­voa­MDA­u­je­tri­i­u­CR20–30­gru­pi­(30.08­±­4.76­µmol/mg­prot.)­ni­vo­MDA­je­zna-čaj­no­vi­ši­ne­go­u­CR40–50­gru pi (p<0.01).­Slič­no­ovo­me,­akut­no­gla­do­va­nje­ je­ iza­zva­lo­ zna­ča­jan­ po­rast­ ni­voa­ MDA­ u­ je­tri­(27,00­±­7.38­µmol/mg­prot.)­u­od­no­su­na­kon­trol­ne­vred­no­sti­(p<0.01), ali se ni vo ovog pa ra me tra na kon akut nog gla do va-nja­ni­je­zna­čaj­no­raz­li­ko­vao­od­kon­cen­tra­ci­je­MDA­u­CR20–30­gru pi (p>0.05).­U­CR80–90­(3.39­±­0.86­μmol/mg­tki­va)­i­CR60–70 (4.17­±­0.69­μmol/mg­tki­va)­gru­pa­ma­ni­je­uoče­na­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­pro­me­na­ni­voa­MDA­u­je­tri­u­od­no­su­na­kon­trol­ne­

vred no sti (p>0.05) (Ta be la 2). S dru ge stra ne, kon cen tra ci ja MDA­u­ pla­zmi­ je­ zna­čaj­no­ vi­ša­ na­kon­ akut­nog­ gla­do­va­nja­(7.19­±­1.66­µmol/L)­u­po­re­đe­nju­sa­kon­trol­nim­vred­no­sti­ma­(5.48­±­1.02­µmol/L)­(p<0.05). Ia ko u osta lim gru pa ma sa ka-lo rij skom re strik ci jom kon cen tra ci ja MDA u pla zmi po ka zu je ten den ci ju po ra sta, kon cen tra ci ja ovog pa ra me tra u da tim gru­pa­ma­se­ne­raz­li­ku­je­zna­čaj­no­od­nje­go­ve­kon­cen­tra­ci­je­u­kon trol noj gru pi (p>0.05) (Ta be la 2).

Kon­cen­tra­ci­ja­ NOx­ u­ tki­vu­ je­tre­ po­ka­zu­je­ zna­ča­jan­po­rast­u­CR60–70­gru­pi­(7.45­±­1.99­µmol/mg­prot.)­u­po­re­đe­nju­sa­kon­trol­nom­gru­pom­(5.00­±­1.79­µmol/mg­prot.)­(p<0.05).­Ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­na­40–50%­i­20–30%­dnev­nih­ener-get­skih­ po­tre­ba­ je­ iza­zva­lo­ iz­ra­že­ni­ji­ po­rast­ kon­cen­tra­ci­je­ovog­ pa­ra­me­tra­ i­ u­ CR40–50­ (33.65­ ±­ 11.05­ µmol/mg­ prot.)­(p<0.01)­i­CR20–30­gru­pi­(35.79­±­6.25­µmol/mg­prot.)­(p<0.01), ta­ko­da­je­ni­vo­NOx­u­je­tri­u­na­ve­de­nim­gru­pa­ma­zna­čaj­no­vi­ši­u­od­no­su­na­CR60–70­gru­pu.­Naj­ve­ći­po­rast­NOx­je­uočen­u­CR20–30­gru­pi.­Na­kon­akut­nog­gla­do­va­nja­ ta­ko­đe­ je­uočen­po­rast­kon­cen­tra­ci­je­NOx­u­je­tri­(35.05­±­6.76­µmol/mg­prot.)­u­ po­re­đe­nju­ sa­ kon­trol­nim­ vred­no­sti­ma­ (p<0.01). Na su prot ovo­me,­ ni­vo­ NOx­ u­ je­tri­ ne­ po­ka­zu­je­ zna­čaj­ne­ pro­me­ne­ u­CR80–90­gru­pi­(5.19­±­1.56­μmol/mg­prot.)­u­od­no­su­na­kon­tro-lu (p>0.05) (Ta be la 2).

Ak­tiv­nost­ukup­ne­SOD­u­ je­tri­ je­zna­čaj­no­sni­že­na­u­gru­pa­ma­akut­nog­gla­do­va­nja­(1643.08­±­80.69­U/mg­prot.)­ i­CR40–50­(1614.01­±­99.46­U/mg­prot.)­u­po­re­đe­nju­sa­kon­trol-nom­gru­pom­(1892.34­±­96.34­U/mg­prot.)­(p<0.01).­Naj­ni­ža­ak­tiv­nost­ovog­en­zi­ma­na­đe­na­je­u­CR­20–30­gru­pi­(1487.98­±­75.12­U/mg­prot.).­Ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­na­20–30%­dnev-nih­ener­get­skih­po­tre­ba­do­ve­lo­je­do­zna­čaj­nog­pa­da­ak­tiv­no-sti­SOD,­ka­ko­u­po­re­đe­nju­sa­kon­trol­nom­gru­pom­(p<0.01), ta­ko­ i­ u­ od­no­su­ na­ gru­pu­ iz­lo­že­nu­ akut­nom­ gla­do­va­nju­(p<0.01).­Sa­dru­ge­stra­ne,­ak­tiv­nost­SOD­u­gru­pa­ma­CR80–90 (1863.74­±­82.08­U/mg­prot.)­i­CR60–70­(1924.87­±­91.32­U/mg­prot.)­ni­je­zna­čaj­no­pro­me­nje­na­u­od­no­su­na­kon­trol­ne­vred-no sti (p>0.05)­(Gra­fi­kon­1).­Ana­li­zom­izo­en­zi­ma­utvr­đe­no­je­da­ ak­tiv­nost­ Cu/Zn­ SOD­ u­ je­tri­ pra­ti­ pro­me­ne­ ak­tiv­no­sti­ukup­ne­ SOD­ u­ svim­ gru­pa­ma­ (Gra­fi­kon­ 1).­ Za­ raz­li­ku­ od­ovog­izo­en­zi­ma­ak­tiv­nost­MnSOD­u­je­tri­je­zna­čaj­no­vi­ša­u­CR60–70­gru­pi­(193.45­±­11.13­U/mg­prot.)­u­od­no­su­na­kon­trol-nu­gru­pu­(124.08­±­8.65­U/mg­prot.)­(p<0.01).­Sa­da­ljim­po­ve-ća­njem­ste­pe­na­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­ak­tiv­nost­MnSOD­po­ka-zu­je­pro­gre­si­van­pad­ i­u­CR40–50­ (98.02­±­7.12­U/mg­prot.)­ i­CR20–30­gru­pi­(80.63­±­8.05­U/mg­prot.).­Nje­go­va­ak­tiv­nost­je­zna­čaj­no­ni­ža­u­po­re­đe­nju­sa­kon­trol­nom­gru­pom­(124.08­±­8.65­U/mg­prot.).­Slič­no­ovo­me,­sed­mo­dnev­na­ob­u­sta­va­uno­sa­hra­ne­je­do­ve­la­do­zna­čaj­nog­pa­da­ak­tiv­no­sti­MnSOD­i­u­gru-pi­iz­lo­že­noj­akut­nom­gla­do­va­nju,­pri­če­mu­se­ak­tiv­nost­ovog­izo­en­zi­ma­u­je­tri­ne­raz­li­ku­je­zna­čaj­no­u­od­no­su­na­nje­go­vu­ak­tiv­nost­u­CR40–50 gru pi (p>0.05)­(Gra­fi­kon­2).

Ni­vo­ GSH­ u­ tki­vu­ je­tre­ po­ka­zu­je­ zna­ča­jan­ po­rast­ u­CR60–70­gru­pi­(1.73­±­0.10­nmol/mg­prot.)­u­od­no­su­na­kon­trol-nu­gru­pu­(1.16­±­0.09­nmol/mg­prot.)­(p<0.01).­S­dru­ge­stra­ne,­u­CR20–30­gru­pi­(0.54­±­0.03­nmol/mg­prot.)­kao­i­u­gru­pi­akut-nog­gla­do­va­nja­(0.57­±­0.04­nmol/mg­prot.),­ni­vo­GSH­u­tki­vu­je­tre­ je­ zna­čaj­no­ sni­žen­ u­ od­no­su­ na­ kon­trol­ne­ vred­no­sti­(p<0.01).­U­osta­lim­gru­pa­ma­ni­vo­ovog­pa­ra­me­tra­u­tki­vu­je-tre­ ne­ po­ka­zu­je­ zna­čaj­ne­ pro­me­ne­ u­ od­no­su­ na­ kon­trol­ne­vred­no­sti­(p>0.05)­(Gra­fi­kon­3).

Decembar 2010VOLUME 6138

Medicinski podmladakStudentski radovi

Di sku s i jaRe­zul­ta­ti­ovog­is­tra­ži­va­nja­po­ka­zu­ju­da­akut­no­gla­do-

va­nje­i­iz­ra­že­na­ka­lo­rij­ska­re­strik­ci­ja,­ko­ja­pod­ra­zu­me­va­sma-nje­nje­uno­sa­hra­ne­na­40–50%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba­ili­ma­nje,­uzro­ku­ju­ošte­će­nje­he­pa­to­ci­ta­što­se­is­po­lja­va­po­ra-stom­ak­tiv­no­sti­tran­sa­mi­na­za­u­pla­zmi­eks­pe­ri­men­tal­nih­ži-vo­ti­nja­ (Ta­be­la­ 1).­ Ta­ko­đe,­ hro­nič­na­ ka­lo­rij­ska­ re­strik­ci­ja­uzro­ku­je­pro­gre­siv­no­po­ve­ća­nje­kon­cen­tra­ci­je­kor­ti­ko­ste­ro­na­u pla zmi u za vi sno sti od ste pe na ka lo rij ske re strik ci je u od no-su­na­kon­trol­nu­gru­pu­(Ta­be­la­1).­Ovo­uka­zu­je­da­hro­nič­no­ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­do­vo­di­do­ak­ti­va­ci­je­hi­po­ta­la­mo-hi-po­fi­zno-adre­nal­ne­oso­vi­ne­i­do­po­kre­ta­nja­stre­snog­od­go­vo­ra­u or ga ni zmu kao i da ste pen ka lo rij ske re strik ci je pred sta vlja bit nu de ter mi nan tu in ten zi te ta stre snog od go vo ra. S dru ge stra­ne­akut­no­gla­do­va­nje­je­iza­zva­lo­naj­ve­ći­skok­kon­cen­tra-ci je kor ti ko ste ro na u pla zmi. Ova kav na laz su ge ri še da krat-ko­traj­na­pot­pu­na­ob­u­sta­va­uno­sa­hra­ne­iza­zi­va­sna­žni­ji­stre-sni­od­go­vor­u­or­ga­ni­zmu­od­hro­nič­ne­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je.

Re­zul­ta­ti­ na­šeg­ is­tra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­da­ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­na­40–50%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba­iza­zi­va­zna­ča­jan­po­rast­ni­voa­MDA­i­NOx­u­je­tri.­Sa­da­ljim­po­ve­ća-njem ste pe na ka lo rij ske re strik ci je ni vo MDA pro gre siv no ra-ste­i­do­sti­že­naj­vi­še­vred­no­sti­u­CR20–30­gru­pi­i­u­gru­pi­iz­lo­že-noj­ akut­nom­ gla­do­va­nju.­Na­su­prot­ ovo­me,­ ni­vo­NOx­ se­ ne­me­nja­zna­čaj­no­sa­da­ljom­re­duk­ci­jom­ka­lo­rij­skog­uno­sa­(Ta-be la 2). Ovo uka zu je da li pid na pe rok si da ci ja i ni tro za tiv ni stres­mo­gu­ima­ti­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­ošte­će­nju­je­tre­iza­zva­nom­iz­ra­že­nom­ka­lo­rij­skom­re­strik­ci­jom,­kao­ i­da­ste­pen­ li­pid­ne­pe rok si da ci je u je tri za vi si od ste pe na ka lo rij ske re strik ci je. Dru­ge­stu­di­je­ko­je­su­pro­u­ča­va­le­efe­kat­akut­nog­ili­hro­nič­nog­sma nje nja uno sa hra ne na ok si da tiv ni i ni tro za tiv ni stres su da­le­kon­tra­dik­tor­ne­re­zul­ta­te­u­za­vi­sno­sti­od­du­ži­ne­tra­ja­nja­re strik ci je. Ta ko pre kid uno sa hra ne to kom 36 h ne do vo di do zna­čaj­ne­pro­me­ne­ni­voa­MDA­u­je­tri­kod­mi­še­va­(29).­Slič­no­ovo­me,­ ogra­ni­čen­ unos­ hra­ne­ na­ 50%­ dnev­nih­ ener­get­skih­po­tre­ba­ to­kom­14­ da­na­ ne­ uzro­ku­je­ li­pid­nu­ pe­rok­si­da­ci­ju­ u­je­tri­ (30).­ Me­đu­tim,­ re­zul­ta­ti­ na­še­ stu­di­je­ uka­zu­ju­ da­ iako­krat­ko­traj­na­re­strik­ci­ja­uno­sa­hra­ne­za­50%­ne­do­vo­di­do­iz-ra­že­ne­ li­pid­ne­ pe­rok­si­da­ci­je,­ vi­še­ne­delj­na­ re­strik­ci­ja­ ovog­ste­pe­na­ do­vo­di­ do­ zna­čaj­nog­ ok­si­da­tiv­nog­ ošte­će­nja­ li­pi­da,­či­me­uz­ni­tro­za­tiv­ni­stres­do­pri­no­si­ošte­će­nju­je­tre­u­gla­do­va-nju.­Sto­ga­ovaj­ste­pen­hro­nič­ne­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­ne­mo­že­bi­ti­pre­po­ru­čen­kao­po­ten­ci­jal­na­me­ra­za­pro­du­že­nje­ži­vot­nog­ve­ka.­S­dru­ge­stra­ne,­na­še­is­tra­ži­va­nje­po­ka­zu­je­da­je­kon­cen-tra­ci­ja­MDA­u­pla­zmi­zna­čaj­no­po­ve­ća­na­je­di­no­u­gru­pi­pa­co-va­ko­ji­su­bi­li­se­dam­da­na­bez­hra­ne.­U­gru­pa­ma­hro­nič­nog­gla­do­va­nja­kon­cen­tra­ci­ja­ovog­mar­ke­ra­ok­si­da­tiv­nog­ošte­će-nja­li­pi­da,­ne­po­ka­zu­je­zna­čaj­nu­raz­li­ku­u­od­no­su­na­kon­trol-ne vred no sti (Ta be la 2). Ova kav na laz uka zu je da kon cen tra-ci ja MDA u pla zmi, ni je pra vo me ri lo in ten zi te ta ok si da tiv nog ošte­će­nja­u­je­tri­pa­co­va­pod­vrg­nu­tih­re­ži­mu­du­go­traj­nog­sma-nje nja uno sa hra ne.

Na­še­ is­tra­ži­va­nje­ po­ka­zu­je­ da­ hro­nič­no­ ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­na­40–50%­i­20–30%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre-ba,­kao­i­akut­no­gla­do­va­nje­iza­zi­va­ju­zna­ča­jan­pad­ak­tiv­no­sti­ukup ne SOD u je tri. Ovo su ge ri še da, za raz li ku od bla ge i ume­re­ne­ ka­lo­rij­ske­ re­strik­ci­je,­ iz­ra­že­na­ hro­nič­na­ ka­lo­rij­ska­re strik ci ja i akut no gla do va nje uzro ku ju sma nje nje an ti ok si-da­tiv­nog­ ka­pa­ci­te­ta­ je­tre.­ (Gra­fi­kon­ 1).­ Ne­po­vo­ljan­ uti­caj­

akut­nog­gla­do­va­nja­na­ak­tiv­nost­SOD­u­je­tri­je­uočen­i­u­stu-di­ja­ma­na­mi­še­vi­ma,­ko­je­su­utvr­di­le­zna­ča­jan­pad­ak­tiv­no­sti­ovog­ en­zi­ma­ već­ na­kon­ 36-ča­sov­ne­ ob­u­sta­ve­ uno­sa­ hra­ne­(29).­Me­đu­tim,­u­na­šoj­stu­di­ji­je­uoče­no­da­je­taj­pad­ma­nje­iz­ra­žen­na­kon­akut­nog­gla­do­va­nja­ne­go­u­CR20–30­gru pi. Ova-kav­na­laz­su­ge­ri­še­da­iz­ra­že­na­hro­nič­na­ka­lo­rij­ska­re­strik­ci­ja­u­ve­ćoj­me­ri­na­ru­ša­va­an­ti­ok­si­da­tiv­nu­za­šti­tu­će­li­ja­u­od­no­su­na pot pu nu krat ko traj nu ob u sta vu hra ne.

Na ši re zul ta ti uka zu ju da ka lo rij ska re strik ci ja ne ma pod jed nak uti caj na oba izo en zi ma SOD. Dok ak tiv nost ci to-sol­nog­izo­en­zi­ma­Cu/Zn­SOD­pra­ti­pro­me­ne­ak­tiv­no­sti­ukup-ne SOD u svim gru pa ma, ak tiv nost mi to hon drij ske MnSOD po­ka­zu­je­raz­li­či­te­pro­me­ne­u­za­vi­sno­sti­od­ste­pe­na­ka­lo­rij­ske­re strik ci je. Ta ko ume re na ka lo rij ska re strik ci ja, ko ja pod ra zu-me­va­unos­60–70%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba,­do­vo­di­do­zna­čaj­nog­po­ve­ća­nja­ak­tiv­no­sti­MnSOD­u­he­pa­to­ci­ti­ma­(Gra-fi­kon­2).­Ovaj­po­rast­mo­že­se­ob­ja­sni­ti­adap­tiv­nim­od­go­vo-rom­he­pa­to­ci­ta­na­po­ve­ća­nu­pro­duk­ci­ju­slo­bod­nih­ki­se­o­nič-nih ra di ka la. S ob zi rom da mi to hon dri je pred sta vlja ju glav no me­sto­stva­ra­nja­slo­bod­nih­ki­se­o­nič­nih­ra­di­ka­la,­ni­je­iz­ne­na-đu­ju­će­da­adap­tiv­ni­po­rast­ak­tiv­no­sti­po­ka­zu­je­upra­vo­mi­to-hon­drij­ski­izo­en­zim­SOD.­Veći­ste­pe­ni­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­do­vo­de­do­zna­čaj­nog­pa­da­ak­tiv­no­sti­MnSOD,­uka­zu­ju­ći­na­po­ve­ća­nu­po­tro­šnju­ovog­izo­en­zi­ma­u­ne­u­tra­li­za­ci­ji­re­ak­tiv-nih­ki­se­o­nič­nih­vr­sta.­Do­dat­ni­me­ha­ni­zam­ko­jim­se­mo­že­ob-ja­sni­ti­ sma­nje­nje­ ak­tiv­no­sti­MnSOD­u­ iz­ra­že­noj­ ka­lo­rij­skoj­re strik ci ji pred sta vlja ni tro zi la cij ska inak ti va ci ja ovog izo en-zi­ma.­Po­zna­to­je­da­po­ve­ća­na­sin­te­za­NO­pod­dej­stvom­iNOS­u re ak ci ji sa su per ok sid nim an jo nom do vo di do stva ra nja pe-rok si ni tri ta (31). Pe rok si ni tri ti kao ve o ma re ak tiv na je di nje nja do­vo­de­do­ni­tro­zi­la­ci­je­broj­nih­ma­kro­mo­le­ku­la,­uklju­ču­ju­ći­i­en­zi­me­kao­što­je­MnSOD,­do­vo­de­ći­ti­me­do­nji­ho­ve­inak­ti-va ci je.

S ob zi rom da ok si da tiv ni stres pred sta vlja je dan od me­ha­ni­za­ma­uklju­če­nih­u­pro­ces­sta­re­nja­(32),­mo­že­se­pret-po sta vi ti da po rast ak tiv no sti MnSOD u ume re noj ka lo rij skoj re­strik­ci­ji­na­đen­u­na­šem­is­tra­ži­va­nju­pred­sta­vlja­bar­je­dan­od­me­ha­ni­za­ma­po­volj­nog­dej­stva­ogra­ni­če­nog­uno­sa­hra­ne­na­pro­du­že­nje­ ži­vot­nog­ ve­ka.­ Me­đu­tim,­ dru­ge­ stu­di­je­ su­ da­le­kon tra dik tor ne re zul ta te u ve zi sa ulo gom SOD u pro ce su sta-re nja. Van Rem men i sar.(2003.) su u stu di ji na mi še vi ma de-fi­ci­jent­nim­u­MnSOD­en­zi­mu­pro­na­šli­da­po­rast­ok­si­da­tiv­nog­stre­sa/ošte­će­nja­ne­uti­če­na­nji­hov­ži­vot­ni­vek­(33).­S­dru­ge­stra­ne,­ po­je­di­ne­ stu­di­je­ uka­zu­ju­ na­ zna­čaj­ mi­to­hon­drij­ske­SOD u od la ga nju pro ce sa sta re nja. Stu di je spro ve de ne na vin-skim­mu­ši­ca­ma­ko­je­su­de­fi­ci­jent­ne­u­Cu/ZnSOD­ili­MnSOD­su­po­ka­za­le­da­je­nji­hov­ži­vot­ni­vek­zna­čaj­no­skra­ćen­u­od­no-su­ na­ di­vlji­ soj­ ovih­ ži­vo­ti­nja­ (34–36).­U­pri­log­ ovoj­ te­o­ri­ji­go­vo­ri­i­is­tra­ži­va­nje­Me­lo­va­i­sar.­(2000.),­ko­ji­su­po­ka­za­li­da­ad­mi­ni­stra­ci­ja­sup­stan­ci­sa­dej­stvom­slič­nim­SOD-u­ili­ka­ta-la­zi­udvo­stru­ču­je­ ži­vot­ni­vek­ne­ma­to­de­C.ele gans (37). Ovi kon­tra­dik­tor­ni­re­zul­ta­ti­dru­gih­stu­di­ja­uka­zu­ju­da­efek­ti­ka­lo-rij­ske­re­strik­ci­je­na­or­ga­ni­zam­za­vi­se­od­ži­vo­tinj­ske­vr­ste­i­da­uni ver zal ni prin cip pro tek tiv nog dej stva ka lo rij ske re strik ci je tre­ba­da­bu­de­pred­met­da­ljih­is­tra­ži­va­nja.

Jed na od sa vre me nih te o ri ja ko jom se ob ja šnja va po-volj­no­ dej­stvo­ ume­re­ne­ ka­lo­rij­ske­ re­strik­ci­je­ na­ pro­du­že­nje­ži­vot­nog­ve­ka­ je­ te­o­ri­ja­hor­me­ze.­Me­ha­ni­zmi­hor­me­ze­ni­su­još­do­volj­no­ra­sve­tlje­ni.­Kao­naj­va­žni­ji­do­sa­da­ot­kri­ve­ni­me-

39VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

ha­ni­zmi­ hor­me­ze­ na­vo­de­ se­ po­ja­ča­na­ tran­skrip­ci­ja­ ge­na­ za­HSP70 (engl. he at shock pro tein)­i­po­ve­ća­nje­ak­tiv­no­sti­ni­ko-ti na mi da ze, što re zul tu je sma nje njem kon cen tra ci je ni ko ti na-mi da, in hi bi to ra sir2 pro tein de a ce ti la ze (38, 39). Ova in hi bi-ci­ja­još­ne­do­volj­no­ra­sve­tlje­nim­me­ha­ni­zmi­ma­po­ve­ća­va­eks-pre­si­ju­sir2­ge­na,­jed­nog­od­ključ­nih­ge­na­od­go­vor­nih­za­pro-du­že­nje­ži­vot­nog­ve­ka­kod­kva­sni­ce­S. ce re vi si ae­(40).­Re­zul-ta­ti­na­še­stu­di­je­uka­zu­ju­da­osim­ovih­me­ha­ni­za­ma,­po­ve­ća­nje­ak­tiv­no­sti­MnSOD­u­je­tri­mo­že­bi­ti­do­dat­ni­me­ha­ni­zam­hor-me znog dej stva ume re ne ka lo rij ske re strik ci je.

Na­še­is­tra­ži­va­nje­po­ka­zu­je­da­se­ni­vo­GSH­u­tki­vu­je-tre­ pa­co­va­ zna­čaj­no­ po­ve­ća­va­ u­ CR60–70 gru pi u od no su na kon­trol­nu­gru­pu­(Gra­fi­kon­3).­Ovo­po­ve­ća­nje­ni­voa­GSH­se­mo­že­ob­ja­sni­ti­adap­tiv­nim­od­go­vo­rom­he­pa­to­ci­ta­na­po­ve­ća-nu­pro­duk­ci­ju­slo­bod­nih­ki­se­o­nič­nih­ra­di­ka­la.­S­dru­ge­stra­ne,­ni­vo­GSH­na­kon­akut­nog­gla­do­va­nja­i­u­CR20–30­gru pi je zna-čaj­no­ni­ži­ne­go­u­kon­trol­noj­gru­pi.­Ka­ko­je­re­du­ko­va­ni­glu­ta-tion­ve­o­ma­zna­ča­jan­ne­en­zim­ski­me­ha­ni­zam­u­ne­u­tra­li­za­ci­ji­slo­bod­nih­ki­se­o­nič­nih­ra­di­ka­la­u­će­li­ji,­po­rast­nje­go­vog­ni­voa­u­je­tri­pa­co­va­iz­lo­že­nih­ume­re­noj­ka­lo­rij­skoj­re­strik­ci­ji­mo­že­bi ti još je dan do dat ni me ha ni zam hor me znog dej stva ume re-nog­ogra­ni­če­nog­uno­sa­hra­ne­kao­ume­re­nog­stre­so­ra.

Na­osno­vu­re­zul­ta­ta­na­šeg­is­tra­ži­va­nja­mo­že­se­za­klju-či­ti­da­uti­caj­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­na­rav­no­te­žu­ok­si­da­na­sa­i­an­ti­ok­si­da­na­sa­u­je­tri­za­vi­si­od­ste­pe­na­re­strik­ci­je.­Hro­nič­no­ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­na­40–50%­dnev­nih­ener­get­skih­po-tre ba ili ma nje, kao i akut no gla do va nje do vo de do po kre ta nja sna­žnog­stre­snog­od­go­vo­ra­u­or­ga­ni­zmu­uz­isto­vre­me­no­po-ve­ća­nje­li­pid­ne­pe­rok­si­da­ci­je­i­pro­duk­ci­ju­re­ak­tiv­nih­azot­nih­je­di­nje­nja­u­je­tri.­Osim­ovo­ga,­iz­ra­že­na­hro­nič­na­i­akut­na­ka-lo rij ska re strik ci ja uzro ku ju sma nje nje an ti ok si da tiv nog ka pa-ci te ta he pa to ci ta. Na su prot ovo me, ume re na ka lo rij ska re-strik­ci­ja,­ko­ja­pod­ra­zu­me­va­ogra­ni­če­nje­uno­sa­hra­ne­na­60–70%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba,­kao­ume­re­ni­stre­sor­po­ve-ća­va­an­ti­ok­si­da­tiv­ni­ka­pa­ci­tet­he­pa­to­ci­ta­na­ra­čun­po­ve­ća­nja­ak­tiv­no­sti­MnSOD­i­ni­voa­GSH.­Ovo­po­ve­ća­nje­an­ti­ok­si­dant-ne­za­šti­te­mo­že­bi­ti­je­dan­od­me­ha­ni­za­ma­od­go­vor­nih­za­po-volj­no­dej­stvo­ka­lo­rij­ske­re­strik­ci­je­na­du­ži­nu­ži­vot­nog­ve­ka,­kao­i­je­dan­od­mo­gu­ćih­me­ha­ni­za­ma­hor­me­znog­efek­ta­ume-re ne ka lo rij ske re strik ci je.

Li tera tura1. We­in­druch­R,­So­hal­R.­S.­Ca­lo­ric­in­ta­ke­and­aging.­N­Engl­

J­Med­1997;­337:986–994.2. Ma­so­ro­ E.­ J.­ Over­vi­ew­ of­ ca­lo­ric­ re­stric­tion­ and­ aging.­

Mech­Age­ing­Dev­2005;­126:913–922.3. Red man L. M, Ra vus sin E. En doc ri ne al te ra ti ons in re-

spon se to ca lo rie re stric tion in hu mans. Mo le cu lar and Cel­lu­lar­En­doc­ri­no­logy­2009;­299:129–136.

4.­Ma­so­ro­E.­J,­McCar­ter­R.­J,­Katz­M.­S,­McMa­han­C.­A.­Di­e­tary­ re­stric­tion­ al­ters­ cha­rac­te­ri­stics­ of­ glu­co­se­ fuel­use.­J­Ge­ron­tol­Biol­Sci­1992;­47:202–208.

5.­ Blu­her­M,­Kahn­B.­B,­Kahn­R.­C.­Ex­ten­ded­lon­ge­vity­in­mi ce lac king the in su lin re cep tor in adi po se tis sue. Sci en-ce­2003;­299:572–574.

6.­Bon­kow­ski­M.­S,­Roc­ha­J.­S,­Ma­ster­nak­M.­M,­Al­Re­ga­iey­K.­A.,­Bart­ke­A.­Tar­ge­ted­dis­rup­tion­of­growth­hor­mo­ne­re­cep­tor­in­ter­fe­res­with­the­be­ne­fi­cial­ac­ti­ons­of­ca­lo­ric­re-stric­tion.­ Proc­ Natl­ Acad­ Sci­ U.­ S.­ A.­ 2006;­ 103:7901–7905.

7.­Son­ntag­W.E,­Lynch­C.­D,­Ce­fa­lu­W.T,­et­al.­Ple­i­o­tro­pic­ef-fects­ of­ growth­ hor­mo­ne­ and­ in­su­lin-li­ke­ growth­ fac­tor­(IFG)-1­on­bi­o­lo­gi­cal­aging:­in­fe­ren­ces­from­mo­de­ra­te­ca-lo­ric-re­stric­ted­ani­mals.­J­Ge­ron­tol­Biol­Sci­1999;­54:521–538.

8.­Ka­e­ber­lein­M,­Po­wers­R.W,­Stef­fen­K.­K,­et­al.­Re­gu­la­tion­of­yeast­re­pli­ca­ti­ve­li­fe­span­by­TOR­and­Sch9­in­re­spon­se­to­nu­tri­ents.­Sci­en­ce­2005;­310:1193–1196.

9.­Co­hen­H.Y,­Mil­ler­C,­Bit­ter­man­K.­J,­et­al.­Ca­lo­rie­re­stric-tion­ pro­mo­tes­ cell­ sur­vi­val­ by­ in­du­cing­ SIRT1.­ Sci­en­ce­2004;­305:390–392.

10.­Do­na­ti­A,­Rec­chia­G,­Ca­val­li­ni­G,­Ber­ga­mi­ni­E.­Ef­fect­of­aging and an ti-aging ca lo ric re stric tion on the en doc ri ne re­gu­la­tion­of­rat­li­ver­autop­hagy.­J­Ge­ron­tol­Biol­Sci­2008;­68:550–555.

11.­Yu­B.­P.­Aging­and­oxi­da­ti­ve­stress:­mo­du­la­tion­by­di­e­tary­re­stric­tion.­Free­Ra­dic­Biol­Med­1996;­21:651–668.

12.­So­hal­R.­S,­Moc­kett­R.­J,­Orr­W.C.­Mec­ha­nisms­of­aging:­an­ap­pra­i­sal­of­the­oxi­da­ti­ve­stress­hypot­he­sis.­Free­Ra­dic­Biol­Med­2002;­33:­575–586.

13.­Mary­J,­Vo­u­gi­er­S,­Pi­cot­C.­R,­Pe­ric­hon­M,­Pe­tro­po­u­los­I,­Fri­gu­et­B.­Enzyma­tic­ re­ac­ti­ons­ in­vol­ved­ in­ the­re­pa­ir­of­oxi­di­zed­pro­te­ins.­Exp­Ge­ron­tol­2004;­39:­1117–1123.

14.­Wa­ka­bayas­hi­H,­Nis­hiyama­Y,­Us­hiyama­T,­Ma­e­ba­T,­Ma-e­ta­H.­Eva­lu­a­tion­of­the­ef­fect­of­age­on­fun­cti­o­ning­he­pa-tocyte­mass­and­li­ver­blood­flow­using­li­ver­sin­ti­graphy­in­pre­o­pe­ra­ti­ve­esti­ma­ti­ons­for­sur­gi­cal­pa­ti­ents:­com­pa­ri­son­with­CT­vo­lu­met­gry.­J­Syrg­Res­2002;­106:246–253.

15.­Schmuc­ker­D.­L,­Sachs­H.­Qu­an­tifying­den­se­bo­di­es­and­li­po­fu­scin­as­a­fun­ction­of­aging:­a­morp­ho­lo­gist’­per­spec-ti­ve.­Arch­Ge­ron­tol­Ge­ri­a­tr­2002;­34:249–261.

16. Ha mil ton M. L, Van Rem men H, Dra ke J. A et al. Do es oxi­da­ti­ve­da­ma­ge­to­DNA­in­cre­a­se­with­age?­PNAS­(USA)­2001;­98:10469–10474.

17.­Ti­etz­N.W,­Shuey­D.­F,­Wek­stein­D.­R.­La­bo­ra­tory­va­lu­es­in­fit­aging­in­di­vi­du­als­–se­xa­ge­na­ri­ans­tro­ugh­cen­te­na­ri-ans.­Clin­Chem­1992;­38:1167–1185.

18. Ia ko va P, Awad S. S, Tim chen ko N. A. Aging re du ces pro-li­fe­ra­ti­ve­ca­pa­ci­ti­es­of­li­ver­by­switching­pat­hways­of­C/EB­Palp­ha­growth­ar­rest.­Cell­2003;­113:495–506.

Decembar 2010VOLUME 6140

Medicinski podmladakStudentski radovi

19.­Ma­so­ro­E.­J.­Ca­lo­ric­re­stric­tion-in­du­ced­li­fe­ex­ten­si­on­of­rats­and­mi­ce:­A­cri­ti­que­of­pro­po­sed­mec­ha­nisms.­Bi­oc-hi­mi­ca­et­Bi­ophysi­ca­Ac­ta­2009;­1790:1040–1048.

20.­Ma­so­ro­E.­J.­Hor­me­sis­and­the­an­ti­a­ging­ac­tion­of­di­e­tary­re­stric­tion.­Exp­Ge­ron­tol­1998;­31:61–66.

21.­Tur­tur­ro­A,­Hass­B,­Hart­R.W.­Hor­me­sis­-­im­pli­ca­ti­ons­for­risk­as­ses­sment­ca­lo­ric­in­ta­ke­(body­we­ight)­as­an­exam-ple.­Hum­Exp­To­xi­col­1998;­17:454–459.

22.­Ca­le­bre­se­E.­ J,­Bald­win­L.­A.­Hor­me­sis­ as­ a­bi­o­lo­gi­cal­hypot­he­sis.­En­vi­ron­He­alth­Per­spect­1998;­106:357–362.

23.­Rat­tan­S.­ I.S.­Applying­hor­me­sis­ to­ aging­ re­se­arch­ and­the­rapy.­Hum­Exp­To­xi­col­2001;­20:281–285.

24.­Lowry­O.­H,­Ro­sen­bro­ugh­N.­J,­Fa­rr­A.­L,­Ran­dall­R.­J.­Pro­tein­me­a­su­re­ment­with­the­fo­lin­phe­nol­re­a­gent.­J­Biol­Chem­1951;­193:265–275.

25.­Sun­M,­Zig­man­S.­An­im­pro­ved­spec­trop­ho­to­me­tric­as­say­for­su­per­o­xi­de­di­smu­ta­se­ba­sed­on­epi­nep­hri­ne­auto­o­xi­da-ti­on.­Anal­Bi­oc­hem­1978;­90:81–89.

26.­Gi­rot­ti­M,­Khan­N,­Mc­Lel­lan­B.­Early­me­a­su­re­ment­of­syste­ma­tic­li­pid­pe­ro­xi­da­ti­on­pro­duct­in­the­pla­sma­of­ma-jor­blunt­tra­u­ma­pa­ti­ents.­J­Tra­u­ma­1991;­31:32–35.

27.­Hibbs­J.­B,­Ta­in­tor­R.­R,­Va­vrin­Z,­Rac­hlin­E.­M:­Ni­tric­oxi­de:­a­cyto­to­xic­ac­ti­va­ted­mac­rop­ha­ge­ef­fec­tor­mo­le­cu-le.­Bi­oc­hem­Bi­ophys­Res­Com­mun­1988;­157:87–94.

28. An der son M. E. Tis sue glu tat hi o ne, In: Gre en wald RA, edi­tor.­The­DTNB-GSSG­re­duc­ta­se­recycling­as­say­for­to-tal­glu­tat­hi­o­ne­(GSH­+­1/2GSSG).­Bo­ca­Ra­ton:­CRC­Press­1986;­317–323.

29.­Ab­del­me­geed­M,­Moon­K.­H,­Hard­wick­ J,­Gon­za­lez­F,­Song­B.­J.­Ro­le­of­pe­ro­xi­so­me­pro­li­fe­ra­tor/ac­ti­va­ted­re­cep-tor-α­in­fa­sting/me­di­a­ted­oxi­da­ti­ve­stress.­Free­Ra­dic­Biol­&­Med­2009;­46:767–778.

30.­Ling­P.­R,­Bi­strian­B.­R.­Com­pa­ri­son­of­the­ef­fects­of­food­ver sus pro tein re stric tion on se lec ted nu tri ti o nal and in-flam­ma­tory­ mar­kers­ in­ rats. Me ta bo lism 2009; 58:835–842.

31.­Fu­ji­ta­K,­No­za­ki­Y,­Yone­da­M,­et­al.­Ni­tric­oxi­de­plays­a­cru­cial­ro­le­in­the­de­ve­lop­ment/pro­gres­sion­of­non-al­co­ho-

lic­ste­a­to­he­pa­ti­tis­in­the­cho­li­ne-de­fi­ci­ent,­L-ami­no­acid-de­fi­ned­ di­et-fed­ rat­mo­del.­Al­co­hol­Clin­ Exp­Res­ 2008;­33:1–7.

32.­ Fon­ta­na­ L,­Klein­ S.­Aging,­Adi­po­sity,­ and­Ca­lo­rie­ Re-stric­tion.­JA­MA­2007;­297:986–994.

33. Van Rem men H, Ike no Y, Ha mil ton M, et al. Li­fe-long­re­duc­tion­in­MnSOD­ac­ti­vity­re­sults­in­in­cre­a­sed­DNA­da­ma­ge­and­hig­her­in­ci­den­ce­of­can­cer­but­do es not ac ce le ra te aging.­ Physiol­ Ge­no­mics­ 2003;­16:29–37.

34.­Phil­lips­J.­P,­Camp­bell­S.­D,­Mic­haud­D,­Char­bon­ne­au­M,­Hil­li­ker­A.­J.­Null­mu­ta­tion­of­cop­per/zinc­su­per­o­xi­de­di-smu­ta­se­in­Dro­sop­hi­la­con­fers­hyper­sen­si­ti­vity­to­pa­ra­qu-at­and­re­du­ced­lon­ge­vity.­Proc­Natl­Acad­Sci­U.­S.­A.­1989;­86:2761–2765.

35.­Kirby­K,­Hu­J,­Hil­li­ker­A.­J,­Phil­lips­J.­P.­RNA­in­ter­fe-ren­ce-me­di­a­ted­si­len­cing­of­Sod2­in­Dro­sop­hi­la­le­ads­to­early­adult-on­set­mor­ta­lity­and­ele­va­ted­en­do­ge­no­us­oxi­da­ti­ve­stress. Proc Natl Acad Sci U.­S.­A.­2002;­99:16162–16167.

36.­Dut­ta­roy­A,­Paul­A,­Kun­du­M,­Bel­ton­A.­A Sod2 null mu­ta­tion­con­fers­se­ve­rely­re­du­ced­adult­li­fe­span­in Dro sop hi la. Ge­ne­tics­2003;­165:2295–2299.

37. Me­lov­S,­Ra­ven­scroft­J,­Ma­lik­S,­et­al.­Ex­ten­si­on­of­li­fe-span­with­ su­per­o­xi­de­ di­smu­ta­se/ca­ta­la­se­mi­me­tics.­Sci-en­ce­2000;­289:1567–1569.

38. An­der­son­R.­M,­Bit­ter­man­K.­J,­Wood­J.­G,­Me­dve­dik­O,­Sin­cla­ir­D.­A.­Ni­co­ti­na­mi­de­and­PNC1­go­vern­li­fe­span­ex-ten­si­on­by­ca­lo­rie­re­stric­tion­in­Sac­cha­romyces­ce­re­vi­si­ae.­Na­tu­re­2003;­423:181–185.

39.­Heyda­ri­A.­R,­You­S,­Ta­ka­has­hi­R,­Gut­smann-Con­rad­A,­Sar ge K. D, Ric hard son A. Age-re la ted al te ra ti ons in the ac­ti­va­tion­of­he­at­shock­tran­scrip­tion­fac­tor­1­in­rat­he­pa-tocytes.­Exp­Cell­Res­2000;­256:83–93.

40.­Lin­S.­J, De­fos­sez­P.­A, Gu­a­ren­te­L.­Re­qu­i­re­ment­of­NAD­and­SIR2­for­li­fe-span­ex­ten­si­on­by­ca­lo­rie­re­stric­tion­in­Sac­cha­romyces­ce­re­vi­si­ae.­Sci­en­ce 2000;­289:2126–2128.

Ta be la 1.­Ak­tiv­nost­ala­ni­na­mi­no­tran­sfe­ra­ze­(ALT)­i­aspar­ta­ta­mi­no­tran­sfe­ra­ze­(AST)­i­kon­cen­tra­ci­ja­kor­ti­ko­ste­ro­na­u­se­ru­mu­pa co va

Grupa ALT(U/L) AST(U/L) Kortikosteron­(ng/ml)

Kontrola 36.4­±­3.3 50.6­±­4.1 282.1 ± 13.5

CR80–90 34.7­±­3.2 47.2­±­3.9 289.0 ± 13.0

CR60–70 38.1 ± 2.9 48.8­±­2.9 391.0 ± 16.8 **

CR40–50 ­62.7­±­4.8­** 62.8 ± 5.0 * 519.5 ± 11.9 **#

CR20–30 ­67.9­±­5.4­** ­68.3­±­4.8­** 527.0 ± 25.7 **#

Akutno gladovanje ­66.4­±­5.7­** ­69.5­±­4.3­** 608.0 ± 17.1 **# †

Za­pro­ce­nu­sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­raz­li­ka­ko­ri­šće­na­je­jed­no­fak­tor­ska­ana­li­za­va­ri­jan­se­(ANO­VA)­sa­Fi­še­ro­vim­(Fis­her)­LSD­post­hoc­te­stom­(*p<0.05,­**p<0.01­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru­pu;­#p<0.01­u­od­no­su­na­CR60–70­gru­pu;­†p<0.01­u­od­no­su­na­CR20–30 gru pu).

Skra­će­ni­ce:­CR80–90-gru­pa­sa­ka­lo­rij­skim­ogra­ni­če­njem­uno­sa­hra­ne­na­80–90%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba;­CR60–70­–­gru­pa­sa­ka­lo­rij­skim­ogra­ni­če­njem­uno­sa­hra­ne­na­60–70%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba;­CR40–50- gru pa sa ka lo rij skim ogra ni-če­njem­uno­sa­hra­ne­na­40–50%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba;­CR20–30­–gru­pa­sa­ka­lo­rij­skim­ogra­ni­če­njem­uno­sa­hra­ne­na­20–30%­dnev­nih­ener­get­skih­po­tre­ba;­akut­no­gla­do­va­nje-gru­pa­bez­ka­lo­rij­skog­uno­sa.

41VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Ta be la 2.­Kon­cen­tra­ci­ja­ma­lon­di­al­de­hi­da­(MDA)­u­pla­zmi­i­ni­vo­MDA­i­ni­tra­ta­i­ni­tri­ta­(NOx)­u­tki­vu­je­tre­pa­co­va

Grupe Koncentracija MDA u plazmi (ng/ml)

Nivo­MDA­u­jetri­(µmol/mg­prot.)

Nivo­NOx­u­jetri­(µmol/mg­prot.)

Kontrola 5.48­±­1.02 2.86 ± 0.80 5.00 ± 1.79

CR80–90 6.17 ± 1.31 3.39 ± 0.86 5.19 ± 1.56

CR60–70 6.47­±­0.46 4.17­±­0.69 7.45­±­1.99­*

CR40–50 6.67­±­0.34 16.15 ± 0.93 ** 33.65 ± 11.05 **†

CR20–30 6.53 ± 0.55 30.08­±­4.76­**# 35.79 ± 6.25 **†

Akutno gladovanje 7.19 ± 1.66 ** 27.00 ± 7.38 **# 35.05 ± 6.76 **†

Za­pro­ce­nu­sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­raz­li­ka­ko­ri­šće­na­je­jed­no­fak­tor­ska­ana­li­za­va­ri­jan­se­(ANO­VA)­sa­Fi­še­ro­vim­(Fis­her)­LSD­post­hoc­te­stom­(*p<0.05,­**p<0.01­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru­pu;­#p<0.01­u­od­no­su­na­CR40–50­gru­pu;­†p<0.01­u­od­no­su­na­CR60–70 gru pu).MDA-ma­lon­di­al­de­hid;­NOx-­ni­tra­ti­i­ni­tri­ti.­Osta­le­skra­će­ni­ce­su­iste­kao­u­pri­lo­gu­I.

Gra fi kon 1.­Ak­tiv­nost­ukup­ne­SOD­i­Cu/ZnSOD­u­tki­vu­je­tre­pa­co­va.­Za­pro­ce­nu­sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­raz­li­ka­ko­ri­šće­na­je­jed­no­fak­tor­ska­ana­li­za­va­ri­jan­se­(ANO­VA)­sa­Fi­še­ro­vim­(Fis­her)­LSD­post­hoc­te­stom­(**p<0.01­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru-pu;­#­p<0.01­u­od­no­su­na­gru­pu­akut­nog­gla­do­va­nja).SOD-su­per­ok­sid­di­smu­ta­za;­Cu/ZnSOD-­ba­kar/ciknk­su­per­ok­sid­di­smu­ta­za.­Osta­le­skra­će­ni­ce­su­kao­u­pri­lo­gu­I.

Decembar 2010VOLUME 6142

Medicinski podmladakStudentski radovi

Gra fi kon 2.­Ak­tiv­nost­MnSOD­u­tki­vu­je­tre­pa­co­va.­Za­pro­ce­nu­sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­raz­li­ka­ko­ri­šće­na­je­jed­no­fak­tor­ska­ana­li­za­va­ri­jan­se­(ANO­VA)­sa­Fi­še­ro­vim­(Fis­her)­LSD­post­hoc­te­stom­(*p<0.01­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru­pu;­#­p<0.01­u­od-no­su­na­CR60–70 gru pu).MnSOD-­man­gan­su­per­ok­sid­di­smu­ta­za.­Osta­le­skra­će­ni­ce­su­iste­kao­u­pri­lo­gu­I.

Gra fi kon 3.­Kon­cen­tra­ci­ja­GSH­u­tki­vu­je­tre­pa­co­va.­Za­pro­ce­nu­sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­raz­li­ka­ko­ri­šće­na­je­jed­no­fak­tor­ska­ana­li­za­va­ri­jan­se­(ANO­VA)­sa­Fi­še­ro­vim­(Fis­her)­LSD­post­hoc­te­stom­(**p<0.01­u­od­no­su­na­kon­trol­nu­gru­pu).GSH-re­du­ko­van­glu­ta­tion.­Osta­le­skra­će­ni­ce­su­iste­kao­u­pri­lo­gu­I.

43VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Epi lep tič ki na pa di se na ce lu lar nom ni vou za-

sni va ju na pa rok si zmal nim ta la si ma de po la ri za ci je (pa-roxysmal de po la ri za tion shift - PDS) ko ji su sin hro ni zo va ni u mno gim ne u ro ni ma. Sma tra se da u naj ve ćem bro ju slu ča je va PDS po či nje eks ci ta ci jom ne u ro na zbog ak ti va ci je ne-NMDA (N-me til-D-aspar tat) glu ta mat skih re cep to ra, NMDA re cep-to ra, kao i vol ta žno za vi snih Ca2+ ka na la. Me đu tim, po ka za no je da osci la tor na ak tiv nost ne u ro na mo že na sta ti blo ki ra njem vol ta žno za vi snih Ca2+ kana la pri me nom neo r gan skih me ta la, po put Ni2+.

Cilj: Ispi ta ti me ha ni zam Ca2+-ne za vi snih PDS-ova ko-ri šće njem elek tro fi zi o lo ške teh ni ke me re nja ula znog otpo ra mem bra ne na Re ci ju so vim ne u ro ni ma pi ja vi ce.

Ma te ri jal i me to de: Eks pe ri men ti su iz ve de ni na Re ci-ju so vim ne u ro ni ma pi ja vi ce Ha e mo pis san gu i su ga. Korišćena je teh ni ka struj nog uklje šte nja. Eks pe ri men ti se iz vo de ta ko što se će li ja dra ži kon stant nom jed no smer nom stru jom po zna-te ja či ne. Ula zni ot por mem bra ne iz ra ču na va se iz ja či ne dra-že nja i in ten zi te ta vol ta žnog od go vo ra po mo ću jed na či ne Omo vog za ko na.

Re zul ta ti: Per fu zi ja Ni-Rin ge ro vim ras tvo rom (Ni-Rin-ger) pro u zro ko va la je ma lu de po la ri za ci ju mem bran skog po-ten ci ja la pra će nu po ja vom re pe ti tiv ne ak tiv no sti u ob li ku ta-la sa de po la ri za ci je. Me ren je ula zni ot por mem bra ne Re ci ju-so vog ne u ro na u stan dard nom Rin ge ro vom ras tvo ru i Ni-Rin-ge ro von ras tvo ru. Uoče no je sta ti stič ki zna čaj no po ve ća nje ula znog ot po ra mem bra ne u Ni-Rin ge ru. Ula zni ot por mem-bra ne me ri li smo u to ku i iz me đu pa rok si zmal nih ta la sa de po-la ri za ci je. Sa vi so ko sta ti stič ki zna čaj nom raz li kom, ula zni ot por mem bra ne je ma nji to kom PDS-a.

Za klju čak: Osci la tor na ak tiv nost Re ci ju so vih će li ja na sta je zbog blo ka de jon skih ka na la, naj ve ro vat ni je Ca2+ za-vi snih K+ ka na la. Sal ve ak ci o nih po ten ci ja la to kom pla toa de-po la ri za ci je na sta ju zbog otva ra nja jon skih ka na la, naj ve ro-vat ni je vol ta žno za vi snih Na+ ka na la.

Ključne re či: Re ci ju so vi ne u ro ni, pa rok si zmal ni ta la si de po-la ri za ci je, ula zni ot por mem bra ne, Ca2+ za vi sni K+ ka na li, vol ta žno za vi sni Na+ ka na li.

Ab s t rac tIntroduction: Epileptic seizures are based on paroxys-

mal depolarization shifts (PDS) that are synchronized in many neurons. It is considered that PDSes start with neuron excitation through activation of non-NMDA (N-methyl D-aspartame), NMDA receptors, and voltage gated Ca2+ channels. But, bursting activity of neurons can be induced in

saline solution containing low concentration of Ca2+ ions and without synaptic transmission, using inorganic transitional metal ions such as Ni2+.

Aim: To study Ca2+ independent mechanism of PDS generation using electrophysiological technique of input membrane resistance measurement.

Materials and methods: The experiments were per-formed on the leech Retzius cells. Current clamp technique was used for registration of input membrane resistance. The cells were stimulated by hyperpolarizing pulses and resulting voltage change was measured. The input membrane resis-tance was calculated using Ohm’s low equation.

Results: Super fusion with Ni-Ringer solution induced minor depolarization of the membrane potential followed by spontaneous bursting activity characterized by rapid depo-larizations to a plateau level during which bursts of action potentials occurred. The input membrane resistance was measured in standard Ringer solution and in Ni-Ringer solu-tion. Application of Ni-Ringer on Retzius cells led to a signifi-cant increase of input membrane resistance. During and be-tween PDSes input membrane resistance was measured as well. It was found that during PDSes, input membrane resis-tance significantly decreases.

Conclusion: Ni2+ induced bursting activity of Retzius cells is probably caused by blockage of Ca2+ dependent K+ channels, but bursts of action potentials during the plateaus originate from opening of ion channels, probably, voltage gated Na + channels.

Key words: Retzius cells, input membrane resistance, PDS, Ca2+ activated K+ channels, voltage gated Na+ channels

UvodEpi­lep­tič­ki­na­pa­di­se­na­ce­lu­lar­nom­ni­vou­za­sni­va­ju­na­

pa­rok­si­zmal­nim­ta­la­si­ma­de­po­la­ri­za­ci­je­(pa­roxysmal­de­po­la-ri­za­tion­shift­-­PDS)­ko­ji­su­sin­hro­ni­zo­va­ni­u­mno­gim­ne­u­ro-ni ma (Gol den sohn i Pur pu ra, 1963). Pa rok si zmal ni ta la si de-po la ri za ci je su du go traj ni pe ri o di (vi še de se ti na mi li se kun di) iz­ra­že­ne­de­po­la­ri­za­ci­je­mem­bran­skog­po­ten­ci­ja­la­(vi­še­de­se-ti na mi li vol ti) to kom ko jih se ja vlja ju sal ve ak ci o nih po ten ci-ja la.

Me ha ni zmi na sta ja nja PDS-ova još uvek ni su pot pu no raz ja šnje ni (Ure i Al trup, 2009). Pret po sta vlja se da u naj ve-ćem­bro­ju­slu­ča­je­va­PDS­po­či­nje­eks­ci­ta­ci­jom­ne­u­ro­na­zbog­ak ti va ci je ne-NMDA (N-me til-D-aspar tat) glu ta mat skih re-cep to ra, što pro u zro ku je ini ci jal nu de po la ri za ci ju. Ova de po-la­ri­za­ci­ja­ da­lje­ do­vo­di­ do­ ak­ti­va­ci­je­ vol­ta­žno-za­vi­snih­ Ca2+ ka­na­la­i­ukla­nja­nja­vol­ta­žno­za­vi­snog­Mg2+ blo ka sa NMDA

PROMENE ULAZNOG OTPORA MEMBRANE RECIJUSOVOG NEURONA PIJAVICE TOKOM NIKLOM IZAZVANE EPILEPTOIDNE AKTIVNOSTI

Autori:­Ivana­Savić1,­Snezana­Stanković1

Mentor:­Doc.­dr­Srđan­Lopičić2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za patološku fiziologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6144

Medicinski podmladakStudentski radovi

glu ta mat skih re cep to ra, od no sno do vo di do nji ho ve ak ti va ci-je. Isto vre me na ak ti va ci ja ne-NMDA glu tam tskih re cep to ra, NMDA­ glu­ta­mat­skih­ re­cep­to­ra­ i­ ula­znih­ vol­ta­žno-za­vi­snih­Ca2+­stru­ja­pro­u­zro­ku­je­ve­li­ku­am­pli­tu­du­i­pro­du­že­no­tra­ja­nje­de po la ri za ci je ko ji ka rak te ri šu PDS-ove. U opi sa nom me ha-ni­zmu­ na­stan­ka­ PDS-ova­ ključ­nu­ ulo­gu­ ima­ju­ eks­ci­ta­tor­ne­si­nap­se­i­in­fluks­Ca2+ jo na (Lot hman, 1993).

Me­đu­tim,­po­ka­za­no­je­da­osci­la­tor­na­ak­tiv­nost­ne­u­ro-na­ i­ pro­me­ne­ mem­bran­skog­ po­ten­ci­ja­la­ slič­ne­ PDS-ovi­ma­mo­gu­ na­sta­ti­ u­ od­su­stvu­Ca2+­ jo­na­ i­ si­nap­tič­ke­ tran­smi­si­je,­npr.­u­Westphal­Edin­ge­ro­vom­je­dru­pti­ca­(Fu­jii,­1992),­u­hi­po-kam­pu­su­pa­co­va­(Wang­i­sar.,­2004)­kao­i­u­ne­u­ro­ni­ma­su­pra-op­tič­kog­je­dra­pa­co­va­(Li­i­Hat­ton,­1996).­Sma­tra­se­da­ova­vr­sta­ PDS-ova­mo­že­ da­ pro­u­zro­ku­je­ ili­ do­pri­no­si­ na­stan­ku­mi­o­klo­nič­kih­na­pa­da,­in­fan­til­nih­spa­za­ma,­kao­i­kon­vul­zi­ja­u­okvi ru Da u no vog sin dro ma (Thiel, 2006). Pret po sta vlja se da u­od­su­stvu­Ca2+ jo­na­i­si­nap­tič­ke­tran­smi­si­je­PDS-ovi­na­sta­ju­po­dru­ga­či­jem­me­ha­ni­zmu­od­pret­hod­no­opi­sa­nog­i­da­se­ova-kva osci la tor na ak tiv nost ne u ro na za sni va na Na+-za vi snim me ha ni zmi ma (Ang stadt i sar., 1996).

Slič­na­Na+­za­vi­sna­ rit­mič­ka­epi­lep­ti­form­na­ak­tiv­nost­sa­po­ja­vom­kla­sič­nih­PDS-ova­mo­že­bi­ti­in­du­ko­va­na­u­Re­ci-ju­so­vim­ ne­u­ro­ni­ma­ pi­ja­vi­ce­ sni­ža­va­njem­ eks­tra­ce­lu­lar­ne­kon­cen­tra­ci­je­Ca2+,­kao­i­za­me­nom­Ca2+ jo na jo ni ma ba ri ju ma (Ba2+),­ko­bal­ta­(Co2+), ni kla (Ni2+) i dru gim neo r gan skim blo-ka­to­ri­ma­Ca2+ ka na la (Ang stadt i sar., 1998).

Ob­zi­rom­da­su­osnov­ni­me­ha­ni­zmi­epi­lep­tič­ke­ak­tiv-no­sti­na­ce­lu­lar­nom­ni­vou­ve­o­ma­slič­ni­u­hu­ma­nim­i­ži­vo­tinj-skim­ne­u­ro­ni­ma­(Al­trup,­2004),­bes­kič­me­nja­ci­su­se­po­ka­za­li­vr­lo­ko­ri­snim­za­iz­u­ča­va­nje­ne­kih­pro­ce­sa­u­cen­tral­nom­ner-vnom si ste mu.

Cilj­ovog­ra­da­bio­je­da­se­is­pi­ta­me­ha­ni­zam­Ca2+-ne za-vi­snih­PDS-ova­ko­ri­šće­njem­elek­tro­fi­zi­o­lo­ške­teh­ni­ke­me­re-nja ula znog ot po ra mem bra ne na Re ci ju so vim ne u ro ni ma pi-ja vi ce.

Ma te r i ja l i me to deEks pe ri men ti su iz ve de ni na Re ci ju so vim ne u ro ni ma

pi ja vi ce Ha e mo pis san gu i su ga. Iden­ti­fi­ko­va­ne­pi­ja­vi­ce­na­ba-vlja­ne­su­od­ovla­šće­nog­do­ba­vlja­ča.­Ču­va­ne­su­u­vo­do­vod­skoj­vo­di­ko­ja­je­me­nja­na­sva­kog­da­na,­u­fri­ži­de­ru­na­tem­pe­ra­tu­ri­+4˚C.­Ane­ste­zi­ja­i­pre­pa­ra­ci­ja­vr­še­ne­su­po­stan­dard­noj­me­to-di­ (Be­le­slin,­ 1971).­ Pri­ eks­pe­ri­men­tal­nom­ ra­du­ po­što­van­ je­Pra­vil­nik­za­rad­sa­eks­pe­ri­men­tal­nim­ži­vo­ti­nja­ma­na­Me­di-cin­skom­fa­kul­te­tu­Uni­ver­zi­te­ta­u­Be­o­gra­du.

Pre pa ra ci ja i eks pe ri men ti vr še ni su na sob noj tem pe-ra­tu­ri­(18–25˚C).­Pre­iz­vo­đe­nja­eks­pe­ri­men­ta­me­njan­je­sa­dr-žaj­ko­mo­ri­ce­sve­žim­ras­tvo­rom­Rin­ge­ra­za­pi­ja­vi­ce­i­pre­pa­rat­je­osta­vljan­20–30­min­ra­di­ekvi­li­bra­ci­je.­Izme­na­ras­tvo­ra­vr-še­na­ je­bar­ tro­stru­kom­za­pre­mi­nom­ko­mo­ri­ce­u­ to­ku­10–15­se kun di, kon ti nu al nim pro to kom isto vre me nim usi sa va njem po­mo­ću­vo­de­ne­va­ku­um­pum­pe­i­uba­ci­va­njem­po­mo­ću­špri­ca­od­10­ml.­Iden­ti­fi­ka­ci­ja­Re­ci­ju­so­vih­će­li­ja­vr­še­na­je­na­osno­vu­mor­fo­lo­ških­(ve­li­či­na,­ob­lik,­lo­ka­li­za­ci­ja)­i­elek­tro­fi­zi­o­lo­ških­kri te ri ju ma (vred nost mi rov nog mem bran skog po ten ci ja la, vi­si­na­ i­ ob­lik­ ak­ci­o­nog­ po­ten­ci­ja­la,­ pri­su­stvo­ i­ fre­kven­ca­spon­ta­ne­ak­tiv­no­sti).­Uzi­ma­ni­su­re­zul­ta­ti­do­bi­je­ni­na­će­li­ja-ma­ko­je­ni­su­po­ka­zi­va­le­zna­ke­ošte­će­nja­ni­po­sle­vi­še­ča­sov­ne­re gi stra ci je.

Za­re­gi­stro­va­nje­mi­rov­nog­mem­bran­skog­po­ten­ci­ja­la­i­ak­ci­o­nih­po­ten­ci­ja­la­ko­ri­šće­na­je­stan­dard­na­teh­ni­ka­unu­tar-će­lij­skog­ re­gi­stro­va­nja­ po­mo­ću­mi­kro­e­lek­tro­da.­Mi­kro­e­lek-tro­de­su­pra­vlje­ne­od­sta­kle­nih­ka­pi­lar­nih­cev­či­ca­sa­in­kor­po-ri­sa­nim­mi­kro­fi­la­men­tom,­ spolj­nog­di­ja­me­tra­1.0­mm,­unu-tra­šnjeg­di­ja­me­tra­0.58­mm­(A-M­systems­inc.,­Eve­rett,­WA,­USA).­Izvlačenje­mi­kro­e­lek­tro­da­je­vr­še­no­na­ver­ti­kal­nom­iz-vla­ka­ču­sa­po­de­si­vim­gre­ja­njem­i­si­lom­iz­vla­če­nja­(Na­ris­hi­ge,­Ja­pan).­Za­eks­pe­ri­ment­su­ko­ri­šće­ne­mi­kro­e­lek­tro­de­preč­ni­ka­vr­ha­ma­njeg­od­1­μm,­ot­po­ra­10–20­MΩ,­sa­po­ten­ci­ja­lom­vr­ha­do­6­mV.­Po­ten­ci­jal­vr­ha­od­re­đi­van­je­pre­pe­ne­tra­ci­je­i­po­sle­pe­ne­tra­ci­je.­Mo­gu­ći­uti­caj­za­me­ne­ ras­tvo­ra­na­pro­me­nu­po-ten­ci­ja­la­vr­ha­elek­tro­de­ is­klju­či­van­ je­kon­trol­nom­za­me­nom­ras tvo ra sa eks tra ce lu lar no po sta vlje nom elek tro dom na kra ju sva­kog­ eks­pe­ri­men­ta.­ Uvek­ su­ ko­ri­šće­ne­ sve­že­ iz­vu­če­ne­ i­sve­že­is­pu­nje­ne­elek­tro­de.­Ispu­nja­va­nje­mi­kro­e­lek­tro­da­vr­še-no­je­ tro­mo­lar­nim­ras­tvo­rom­ka­li­jum­hlo­ri­da­(3­mol/l­KCl).­Po pu nje nju se pri stu pa lo mi kro skop skoj kon tro li pu nje nja, kva li te ta i oso bi na vr ha i me re nju ot po ra mi kro e lek tro de. Uba­ci­va­nje­mi­kro­e­lek­tro­da­u­će­li­ju­vr­še­no­je­po­mo­ću­me­ha-nič­kog­ma­ni­pu­la­to­ra­(Le­itz,­Ger­many).

Re­fe­rent­na­elek­tro­da­bi­la­je­na­pra­vlje­na­od­sre­bro-sre-bro­hlo­rid­ži­ce.­Na­la­zi­la­se­u­za­seb­noj­ka­di­ci­is­pu­nje­noj­stan-dard­nim­Rin­ge­ro­vim­ras­tvo­rom­za­pi­ja­vi­ce.­Ve­za­iz­me­đu­ka-di­ce­sa­pre­pa­ra­tom­i­ka­di­ce­sa­re­fe­rent­nom­elek­tro­dom­ostva-ri va na je pre ko sta kle nog mo sta is pu nje nog aga rom ras tvo re-nim­u­3­mol/l­KCl-u.

Pra­će­nje­ mi­rov­nog­ mem­bran­skog­ po­ten­ci­ja­la­ kao­ i­pro­me­na­na­po­na­pri­dra­že­nju­će­li­je­vr­še­no­je­na­dvo­ka­nal­nom­osci­lo­sko­pu­(Ha­meg­HM205–3,­Ger­many).­Be­le­že­nje­je­vr­še-no­na­me­ha­nič­kom­pi­sa­ču­(Lin­se­is,­Ger­many),­kao­i­na­pi­sa­ču­osci­lo­sko­pa­ (Ha­meg­ HM­ 8148–2,­ Ger­many).­ Ve­za­ iz­me­đu­mi­kro­e­lek­tro­de­i­osci­lo­sko­pa,­od­no­sno­pi­sa­ča,­kao­i­po­ja­ča­nje­sig­na­la­vr­še­no­je­pre­ko­po­ja­či­va­ča­sa­ne­ga­tiv­nim­ka­pa­ci­te­tom­i­ve­li­kim­ula­znim­ot­po­rom­(Win­ston­Elec­tro­nics­Co.,Mo­del­1090, USA; R=109Ω).

Eks­pe­ri­men­ti­ se­ iz­vo­de­ ta­ko­ što­ se­ će­li­ja­ dra­ži­ kon-stant­nom­jed­no­smer­nom­stru­jom­po­zna­te­ja­či­ne.­U­isto­vre-me­me­ri­se­na­pon­ska­raz­li­ka­iz­me­đu­ci­to­pla­zmat­ske­i­eks­tra-ce­lu­lar­ne­stra­ne­mem­bra­ne.­Ula­zni­ot­por­mem­bra­ne­ iz­ra­ču-na­va­ se­ iz­ ja­či­ne­ dra­že­nja­ i­ in­ten­zi­te­ta­ vol­ta­žnog­ od­go­vo­ra­po­mo­ću­jed­na­či­ne­Omo­vog­za­ko­na.­Dra­že­nje­će­li­je­i­re­gi­stra-ci­ja­vr­še­se­pre­ko­iste­mi­kro­e­lek­tro­de.­Ovo­je­omo­gu­će­no­ko-ri­šće­njem­za­seb­ne­je­di­ni­ce­sa­Vit­so­no­vim­mo­stom­(Win­ston­Elec­tro­nics­Co.,­Mo­del­BR-1,­USA).­Za­dra­že­nje­će­li­ja­ko­ri-šćen­je­sti­mu­la­tor­S48­sa­izo­la­ci­o­nom­je­di­ni­com­SIU­5­(Grass­Instru­ments,­USA).­Dra­že­nje­je­vr­še­no­pra­vo­u­ga­o­nim­hi­per-po­la­ri­šu­ćim­im­pul­si­ma,­ tra­ja­nja­500­ms,­ fre­kven­com­od­0.1­Hz.

U­ eks­pe­ri­men­ti­ma­ su­ ko­ri­šće­ni­ sle­de­ći­ ras­tvo­ri­ (sve­ko­li­či­ne­da­te­u­mmol/l­sem­ako­je­dru­ga­či­je­na­zna­če­no):­Stan-dard­ni­Rin­ge­rov­ras­tvor­za­pi­ja­vi­ce­(Ri):­NaCl­115.5;­KCl­4.0;­CaCl2 2.0; Na2HPO4­1.2; NaH2PO4 0.3; pH 7.2. Ni-Rin ger pra-vljen­ je­do­da­va­njem­3­mmol/l­NiCl2 u stan dard ni Rin ge rov ras tvor.

Broj­ča­ne­vred­no­sti­pred­sta­vlje­ne­su­kao­sred­nja­vred-nost± stan­dard­na­ gre­ška.­ Za­ sta­ti­stič­ku­ ana­li­zu­ ko­ri­šćen­ je­Stu­den­tov­t-test.­Kao­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­vred­nost­uzi­ma­na­je­p<0.05,­a­vi­so­ko­zna­čaj­na­p<0.01.

45VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Re zul ta t i

Ni klom in du ko va no re pe titvno pra žnje nje Re ci ju so vih ne u­ro na Ha e mo pis san gu i su ga

Mi rov ni mem bran ski po ten ci jal Re ci ju so vih ne u ro na u stan­dard­nom­Rin­ge­ro­vom­ras­tvo­ru­bio­je­-40.7±1.6­mV­(n=18­će­li­ja). U stan dard nim uslo vi ma, re gi stro va na je spon ta na ak-tiv­nost,­tj.­ak­ci­o­ni­po­ten­ci­ja­li­fre­kven­ci­je,­am­pli­tu­de,­ob­li­ka­i­tra­ja­nja­uobi­ča­je­nih­za­Re­ci­ju­so­ve­će­li­je­pi­ja­vi­ce­(fre­kven­ci­ja­1/mi­nu­ti,­ am­pli­tu­de­ 20–50­mV,­ tra­ja­nje­ 6–8­ms,­ Sli­ka­ 1A).­Per­fu­zi­ja­ Nikl-Rin­ge­ro­vim­ ras­tvo­rom­ (Ni-Rin­ger)­ pro­u­zro-ko va la je ma lu de po la ri za ci ju mem bran skog po ten ci ja la pra-će­nu­po­ja­vom­re­pe­ti­tiv­ne­ak­tiv­no­sti­u­ob­li­ku­ta­la­sa­de­po­la­ri-za­ci­je.­ Ta­la­si­ de­po­la­ri­za­ci­je­ po­či­nja­li­ su­ br­zom­ pro­me­nom­mem bran skog po ten ci ja la do pla toa to kom ko ga su se ja vlja li ak ci o ni po ten ci ja li. Pla toi su se za vr ša va li br zom re po la ri za ci-jom­pra­će­nom­in­ter­va­li­ma­spo­re­de­po­la­ri­za­ci­je­ko­ja­je­vre­me-nom­do­vo­di­la­do­na­stan­ka­sle­de­ćeg­pla­toa­(Sli­ka­1B).­Na­kon­2–7­mi­nu­ta­od­po­čet­ka­per­fu­zi­je­Ni-Rin­ge­ro­vim­ras­tvo­rom,­ra­sla­je­fre­kven­ci­ja,­tra­ja­nje­i­am­plitu­da­pla­toa­de­po­la­ri­za­ci­je­kao i broj ak ci o nih po ten ci ja la po pla tou, dok na po kon ni su do­sti­gli­za­vr­šne­ni­voe.­Ove­vred­no­sti­su­se­odr­ža­va­le­za­sve­vre me pri me ne Ni-Rin ge ro vog ras tvo ra (Sli ka 2). Svi na red ni ogle­di­su­vr­še­ni­i­od­go­va­ra­ju­ći­pa­ra­me­tri­me­re­ni,­po­što­je­do-stig nut ovaj za vr šni i sta bil ni ni vo. Ispi ra nje stan dard nim Rin-ge­ro­vim­ras­tvo­rom­do­vo­di­lo­je­do­pot­pu­nog­opo­rav­ka­će­li­ja­sa­ pre­stan­kom­ re­pe­ti­tiv­nog­ pra­žnje­nja­ u­ ro­ku­ od­ ne­ko­lik­ko­mi nu ta.

Ana li za pro me ne ula znog ot po ra mem bra ne Re ci ju so-vig ne u ro na u Ni-Rin ge ru i stan dard nom Rin ge ro vom ras tvo-ru

Mi rov ni mem bran ski po ten ci jal pe ne tri ra nih Re ci ju-so­vih­ne­u­ro­na­bio­je­-47.1­±­2.7­mV­(n=6­će­li­ja).­Za­iz­ra­ču­na-va nje kon trol nih vred no sti ula znog ot po ra mem bra ne vr še na su­me­re­nja­vol­ta­žnog­od­go­vo­ra­na­pra­vo­u­ga­o­ne­hi­per­po­la­ri-šu­će­ im­pul­se­ ja­či­ne­ 0.43±0.03­ nA u stan dard nom Rin ge ro-vom ras tvo ru. Sred nja vred nost ula znog ot po ra mem bra ne će­li­ja­ u­ stan­dard­nom­Rin­ge­ro­vom­ ras­tvo­ru­ bi­la­ je­ 19.0±2.5­MΩ­(Sli­ka­3A).­Na­istim­će­li­ja­ma­ko­ri­šće­njem­pra­vo­u­ga­on­ih­hi­per­po­la­ri­šu­ćih­pul­se­va­iste­ja­či­ne­od­re­đi­van­je­ula­zni­ot­por­mem bra ne me to dom struj nog uklje šte nja u Rin ge ro vom ras-tvo­ru­ko­ji­je­sa­dr­žao­3­mmol/l­blo­ka­to­ra­Ca2+ ka na la, ni kla, (Ni-Rin ger). Ula zni ot por mem bra ne u Ni-Rin ge ru iz no sio je 26.9±2.3­MΩ­(Sli­ka­3B).­Po­re­đe­njem­ove­dve­vred­no­sti­ za-klju­ču­je­mo­ da­ u­Ni-Rin­ge­ru­ do­la­zi­ do­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­nog­po­ve­ća­nja­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne­od­7.9±2.1­MΩ­(p<0.05,­Stu­den­tov­t-­test,­Gra­fik­1).­Na­kon­is­pi­ra­nja­stan­dard­nim­Rin-ge­ro­vim­ras­tvo­rom­do­šlo­je­do­opo­rav­ka­će­li­je,­a­ula­zni­ot­por­mem­bra­ne­bio­je­18.0±8.0­MΩ­(Sli­ka­3C).­Sve­na­ve­de­ne­pro-me­ne­pri­ka­za­ne­su­i­na­me­ha­nič­kom­pi­sa­ču­(Sli­ka­4).

Ana li zi ra nje ula znog ot po ra mem bra ne to kom pa rok si zmal­nih ta la sa de po la ri za ci je (PTD)

Po­red­od­re­đi­va­nja­pro­me­ne­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne­u stan dard nom Rin ge ro vom ras tvou i Ni-Rin ge ru, me ri li smo

pro me ne ula znog ot po ra mem bra ne to kom ni klom iza zva ne osci­la­tor­ne­ak­tiv­no­sti­Re­ci­ju­so­vog­ne­u­ro­na­po­re­đe­njem­vred-no sti ula znog ot po ra mem bra ne za vre me pla toa de po la ri za ci-je­i­u­pe­ri­o­du­iz­me­đu­pla­toa­de­po­la­ri­za­ci­je­(Sli­ka­5).

U­in­ter­va­lu­iz­me­đu­dva­pla­toa,­struj­ni­ im­pul­si­ ja­či­ne­0.43±0.03­nA­su­iza­zi­va­li­vol­ta­žni­od­go­vor­od­13.19±2.20mV,­što­ od­go­va­ra­ ula­znom­ ot­po­ru­ mem­bra­ne­ od­ 29.3±4.9­ MΩ­(n=6­ će­li­ja)­ .­ To­kom­ pa­rok­si­zmal­nih­ ta­la­sa­ de­po­la­ri­za­ci­je,­struj­ni­im­pul­si­iste­am­pli­tu­de,­iza­zi­va­li­su­vol­ta­žne­od­go­vo­re­ko­ji­od­go­va­ra­ju­ula­znom­ot­po­ru­mem­bra­ne­od­18.4±4.05­MΩ.­To­kom­ta­la­sa­de­po­la­ri­za­ci­je­do­la­zi­do­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna-čaj­nog­sma­nje­nja­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne­od­10.9±2.7­MΩ­(p<0.01,­Stu­den­tov­t-test,­Gra­fik­2).

Di sku s i jaPret­po­sta­vlja­se­da­u­naj­ve­ćem­bro­ju­slu­ča­je­va­pa­rok­si-

zmal­ni­ta­la­si­de­po­ra­za­ci­je­ko­ji­le­že­u­osno­vi­ce­lu­lar­nih­me­ha-ni­za­ma­ epi­lep­si­je­ na­sta­ju­Ca2+-za vi snim me ha ni zmom. Me-đu­tim,­u­ne­kim­slu­ča­je­vi­ma­pri­me­će­na­je­po­ja­va­PDS-ova­u­od­su­stvu­jo­na­Ca2+­ili­to­kom­blo­ka­de­vol­ta­žno­za­vi­snih­Ca2+

ka na la.Pret­po­sta­vlja­se­sle­de­ći­me­ha­ni­zam­na­stan­ka­PDS-ova­

u­opi­sa­noj­si­tu­a­ci­ji:­blo­ka­da­Ca2+ ka­na­la­ili­od­su­stvo­jo­na­Ca2+ one­mo­gu­ća­va­ju­ak­ti­va­ci­ju­Ca2+ za vi snih K+ ka na la te do la zi do­nji­ho­vog­za­tva­ra­nja­či­me­se­gu­bi­iz­la­zna­ka­li­jum­ska­stru-ja. Ob zi rom da ova iz la zna K+­stru­ja­kom­pen­zu­je­in­fluks­Na+ kroz­ spo­ro­i­nak­ti­vi­ši­će­ Na+­ ka­na­le­ gu­bi­tak­ Ca2+ za vi sne K+ stru­je­do­vo­di­do­de­po­la­ri­za­c­i­je­će­li­je­ i­na­stan­ka­PDS-a.­To-kom PDS-a sal ve ak ci o nih po ten ci ja la na sta ju zbog otva ra nja vol­ta­žno­za­vi­snih­Na+ ka­na­la­(Ang­stadt­i­Choo,­1996).

Na na šem mo de lu po ka za no je pri su stvo svih na ve de-nih­ka­na­la,­ključ­nih­za­raz­voj­Na+ za vi sne osci la tor ne ak tiv-no­sti­ (Kle­in­ha­us­ i­ Ang­stadt,­ 1995).­ Ta­ko­đe,­ ova­kvu­ vr­stu­PDS-ova, na Re ci ju so vim ne u ro ni ma pi ja vi ce iza zi va li smo po­mo­ću­blo­ka­to­ra­kal­ci­jum­skih­kan­la,­ni­kla.­Na­ši­ogle­di­uka-zu­ju­da­je­opi­sa­ni­me­ha­ni­zam­mo­gu­ći­uzroč­nik­Ca2+ ne za vi-sne osci la tor ne ak tiv no sti. Na i me, pri li kom za me ne stan dard-nog­Rin­ge­ro­vog­ ras­tvo­ra­Ni-Rin­ge­rom­ do­la­zi­ do­ po­ve­ća­nja­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne.­Ob­zi­rom­da­je­po­ve­ća­nje­ula­znog­ot po ra mem bra ne po sle di ca za tva ra nja jon skih ka na la, to mo-že­mo­pret­po­sta­vi­ti­da­se­pri­me­nom­ni­kla­blo­ki­ra­ju­Ca2+ za vi-sni K+ ka na li što do vo di do na stan ka osci la tor ne ak tiv no sti.

Ta­ko­đe,­po­ka­za­li­smo­da­je­u­to­ku­pla­to­de­po­la­ri­za­ci­je­ula­zni­ot­por­mem­bra­ne­zna­čaj­no­ni­ži­ne­go­u­pe­ri­o­du­iz­me­đu­ta la sa de po la ri za ci je što go vo ri da to kom PDS-a do la zi do otva­ra­nja­jon­skih­ka­na­la.­Ovo­su­naj­ve­ro­vat­ni­je­vol­ta­žno­za-vi sni Na+­ka­na­li­či­je­otva­ra­nje­to­kom­PDS-a­do­vo­di­do­po­ja­ve­sal vi ak ci o nih po ten ci ja la.

Za­klju­ču­je­mo­da­osci­la­tor­na­ak­tiv­nost­Re­ci­ju­so­vih­će-li­ja­na­sta­je­zbog­blo­ka­de­jon­skih­ka­na­la,­naj­ve­ro­vat­ni­je­Ca2+ za vi snih K+ ka na la, a da sal ve ak ci o nih po ten ci ja la to kom pla-toa de po la ri za ci je na sta ju zbog otva ra nja jon skih ka na la, naj-ve­ro­vat­ni­je­vol­ta­žno­za­vi­snih­Na+ ka na la. Na ve de ni me ha ni-zmi­mo­gli­ bi­ ima­ti­ ve­li­ki­ zna­čaj­ i­ u­ na­stan­ku­ ne­kih­ ob­li­ka­epi lep si je kod lju di.

Decembar 2010VOLUME 6146

Medicinski podmladakStudentski radovi

Li te ra tu ra1.­Al­trup­U.­ (2004):­Epi­lep­to­ge­ni­city­ and­ epi­lep­tic­ ac­ti­vity:­

mec­ha­nisms­in­an­in­ver­te­bra­te­mo­del­ner­vo­us­system.­Cu-rr.­Drug­Tar­gets­5,­473–484.

2.­Ang­stadt­J.­D.,­Choo­J.­J.­(1996):­So­di­um-de­pen­dent­pla­te-au­po­ten­ti­als­in­cul­tu­red­Ret­zi­us­cells­of­the­me­di­ci­nal­le-ech.­J.­Ne­u­rophysiol.­76,­1491–1502.

3.­Ang­stadt­J.­D.,­Choo­J.­J.,­Sa­ran­A.­M.­(1998):­Ef­fects­of­tran­si­tion­ me­tal­ ions­ on­ spon­ta­ne­o­us­ elec­tri­cal­ ac­ti­vity­and­che­mi­cal­synap­tic­tran­smis­sion­of­ne­u­rons­in­the­me-di­ci­nal­le­ech.­J.­Comp.­Physiol.­A.­182,­389–401.

4.­Be­le­slin­B.­ (1971):­Ef­fects­of­dif­fe­rent­ex­ter­nal­me­dia­on­the­le­ech­gan­glion­cells­in­ter­ac­tion.­Pe­ri­o­di­cum­Bi­o­lo­go-rum.­73,­63–67.

5.­Fu­jii­J.­T.­(1992):­Re­pe­ti­ti­ve­fi­ring­pro­per­ti­es­in­sub­po­pu­la-ti­ons­of­the­chick­Edin­ger­Westphal­nuc­le­us.­J.­Comp.­Ne-u­rol.­316,­279–286.

6. Gol den sohn E. S., Pur pu ra D. P. (1963): Intra cel lu lar po ten-ti­als­of­cor­ti­cal­ne­u­ron­du­ring­fo­cal­epi­lep­to­ge­nic­dischar-ges.­Sci­en­ce.­139,­840–842.

7.­Kle­in­ha­us­A.­L.,­Ang­stadt­J.­D.­(1995):­Di­ver­sity­and­mo-du­la­tion­of­ionic­con­duc­tan­ces­in­le­ech­ne­u­rons.­J.­Ne­u­ro-biol.­27,­419–433.

8.­Li­Z.,­Hat­ton­G.­I.­(1996):­Oscil­la­tory­bur­sting­of­pha­si­cally­fi­ring­ rat­ su­pra­op­tic­ ne­u­ro­nes­ in­ low-Ca2+ me di um: Na+ in­flux,­cyto­so­lic­Ca2+­and­gap­jun­cti­ons.­J.­Physol.­(Lond)­496,­379–394.

9.­Lot­hman­WE.­The­ne­u­ro­bi­o­logy­of­Epi­lep­ti­form­Discha-ges.­Am.­J.­EEG­tec­hnol.­33:­93–112,­1993.

10. Thiel R. (2006): Might cal ci um di sor ders ca u se or con tri-bu­te­to­myoc­lo­nic­se­i­zu­res­in­epi­lep­tics?­Med.­Hypot­he-ses.­66,­969–974.

11.­Wang­T.,­Wang­J.,­Cot­trell­J.­E.,­Kass­I.­S.­(2004):­Small­physi­o­lo­gic­chan­ges­in­cal­ci­um­and­mag­ne­si­um­al­ter­ex­ci-ta­blity­and­burst­fi­ring­CA1­pyra­mi­dal­cells­in­rat­hip­po-cam­pal­sli­ces.­J.­Ne­u­ro­surg.­Anest­he­siol.­16,­201–209.

12.­Ure­A,­Al­trup­U.­(2009):­Block­of­spon­ta­ne­o­us­ter­mi­na-tion­ of­ pa­roxysmal­ de­po­la­ri­za­ti­ons­ by­ for­sko­lin­ (buc­cal­gan­glia,­He­lix­po­ma­tia).­Ne­u­ro­sci­Lett.­392,­10–15.

Sli ka1. Spon­ta­na­i­re­pe­ti­tiv­na­ak­tiv­nost­Re­ci­ju­so­vih­će­li­ja­pi­ja­vi­ce­sni­mlje­na­na­ter­mal­nom­pi­sa­ču.­A. spon ta na ak tiv nost jed nog ak ci o nog po ten ci ja la u stan dard nom Rin ge ro vom ras tvo ru. B. Ta las de po la ri za ci je sa sal va ma ak ci o nih po ten ci ja la in-du­ko­va­nih­pri­me­nom­3mml/l­NiCl2. C.­Kao­i­B,­sa­mo­sa­dru­ga­či­jom­vre­men­skom­ska­lom.

Sli ka 2.­Pri­me­nom­3­mmol/l­NiCl2 ras tvo ra blo ka to ra kal ci jum skih ka na la do la zi do ini ci jal ne de po la ri za ci je i na stan ka re pe-ti­tiv­ne­ak­tiv­no­sti.­Na­kon­5­mi­nu­ta­ra­ste­fre­kven­ci­ja,­tra­ja­nje­i­am­pltu­da­pla­toa­de­po­la­ri­za­ci­je­kao­i­broj­ak­ci­o­nih­po­ten­ci­ja­la­po­pla­tou,­dok­na­po­kon­ne­do­stig­ne­za­vr­šne­ni­voe.­Sni­mlje­no­na­me­ha­nič­kom­pi­sa­ču.

47VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Sli ka 3. Me­re­nje­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne­Re­ci­ju­so­vih­će­li­ja­me­to­dom­struj­nog­uklje­šte­nja­u­stan­dard­nom­i­Ni-Rin­ge­ro­vom­ras­tvo­ru.­Za­pis­sa­ter­mal­nog­pi­sa­ča.­A. Pri mer ula znog ot po ra mem bra ne to kom spon ta ne ak tiv no sti, u stan dard nom Rin ge-ro­vom­ras­tvo­ru,­pri­me­nom­pra­vo­u­ga­o­nih­hi­per­po­la­ri­šu­ćih­im­pul­sa­(kon­tro­la). B.­Per­fu­zi­ja­Ni-Rin­ge­ro­vim­ras­tvo­rom­i­pri­me-na­pra­vo­u­ga­o­nih­hi­per­po­la­ri­šu­ćih­im­pul­sa­istog­in­ten­zi­te­ta­kao­u­kon­tro­li.­Ni2+­po­ve­ća­va­ula­zni­ot­por­mem­bra­ne.­C. Na kon is pi ra nja stan dard nim Rin ge rom za pi ja vi ce (opo ra vak).

0

5

10

15

20

25

30

35

Ringer NiCl₂ + Ringer

Ula

zni o

tpor

mem

bran

e (M

Ω)

Gra fik 1. Gra­fič­ki­pri­kaz­pro­me­ne­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne­na­kon­pri­me­ne­Ni-Rin­ge­ro­vog­ras­tvo­ra­(n=6­će­li­ja).­Po­re­đe­nje­sa­ula­znim­ot­po­rom­mem­bra­ne­Re­ci­ju­so­vih­će­li­ja­u­stan­dard­nom­Rin­ge­ro­vom­ras­tvo­ru.­Re­zul­ta­ti­pri­ka­za­ni­kao­sred­nja­vred-nost±stan dard na gre ška

Sli ka 4.­Pro­me­na­ula­znog­ot­po­ra­mem­bra­ne­pre­i­to­kom­pri­me­ne­Ni-Rin­ge­ro­vog­ras­tvo­ra.­Za­pis­sa­me­ha­nič­kog­pi­sa­ča.

Sli ka 5. Pro me ne ula znog ot po ra mem bra ne to kom ni klom iza zva ne osci la tor ne ak tiv no sti Re ci ju so vog ne u ro na, me to dom struj­nog­uklje­šte­nja­za­vre­me­pla­toa­de­po­la­ri­za­ci­je­i­u­pe­ri­o­du­iz­me­đu­pla­toa­de­po­la­ri­za­ci­je.­Za­pis­sa­ter­mal­nog­pi­sa­ča.

Decembar 2010VOLUME 6148

Medicinski podmladakStudentski radovi

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Inter-PDS Intra-PDS

Ula

zni o

tpor

mem

bran

e(M

Ω)

Gra fik 2. Gra­fič­ki­pri­kaz­efek­ta­3mmol/l­NiCl­2 na­ula­zni­ot­por­mem­bra­ne­(n=6­će­li­ja)­iz­me­đu­ta­la­sa­de­po­la­ri­za­ci­je­(in­ter-PDS) i to kom pa rok si zmal ne ak tiv no sti (in tra-PDS). Re zul ta ti pri ka za ni kao sred nja vred nost ± stan dard na gre ška.

49VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Stres predstavlja jedan od glavnih faktora riz-

ika u nastanku esencijalne neurogene hipertenzije. Baroreceptorski refleks je glavni regulatorni mehanizam krvnog pritiska. Njegova disfunkcija je klinički važan prognostički parametar koji ukazuje na nepovoljan ishod hip-ertenzije. Međutim, dejstvo stresa na funkcionisanje barore-ceptorskog refleksa u nastanku hipertenzije nije razjašnjeno.

Cilj rada: Ispitivanje uticaja akutnog i hroničnog re-straint stresa tj. stresa ograničavanjem pokreta, na funkcion-isanje baroreceptorskog refleksa kod granično hipertenzivnih pacova u odnosu na normotenzivne vršnjake.

Materijali i metode: Eksperimenti su rađeni na odraslim mužjacima Wistar, nomotenzivnog soja pacova (WR) i granično hipertenzivnih pacova /borderline hyperten-sive rat/ - BHR. Kardiovaskularni parametri, krvni pritisak (BP) i srčana frekvencija (HR) registrovani su preko radiote-lemetrijskog implanta postavljenog u abdominalnu aortu pa-cova, pod bazalnim uslovima i tokom izlaganja akutnom i hroničnom stresu. Procena baroreceptorskog refleksa je vršena metodom sekvenci, procenom osetljivosti, efektivnosti, veličine operativnog polja i težišta barorefleksa.

Rezultati: Pod bazalnim uslovima krvni pritisak BHR je u granicama normalnih vrednosti, ali viši u odnosu na WR, kao i osetljivost barorefleksa. Prilikom izlaganja akutnom stresu došlo je do porasta krvnog pritiska i srčane frekvencije kod oba soja pacova, ali je samo kod WR došlo do smanjenja osetljivosti BRR i sužavanja njegovog operativnog polja. Hronični stres prouzrokovao je skok krvnog pritiska samo kod BHR kao i povećanje osetljivosti barorefleksa.

Zaključak: Iako BHR u prehipertenzivnoj fazi imaju normalan krvni pritisak i povećanu osetljivost barorefleksa, oni lošije regulišu krvni pritisak kada su izloženi stresu pokazujući veći skok krvnog pritiska od normotenzivnih vršnjaka i smanjenu sposobnost adaptacije.

Ključne reči: baroreceptroski refleks, granično hipertenzivni pacovi, senzitivnost barorefleksa, metoda sekvenci.

Abs t rac tIntroduction: Stress is a major risk factor in the devel-

opment of neurogenic essential hypertension. The barorefelex is the main regulatory mechanism in the regulation of BP. The dysfunction of the baroreflex was found to be associated with poor outcome of hypertension. However, the effect of stress on the functioning of the baroreflex in the development of hy-pertension has not been elucidated.

Aim: To investigate effects of the acute and chronic re-straint stress on the functioning of the baroreflex in border-line hypertensive rats – BHR and to compare to normotensive age mates.

Material and methods: Experiments were done in adult male BHR and age matched Wistar normotensive rats (WR). Blood pressure (BP) and heart rate (HR) were recorded using radiotelemetric implants in abdominal aorta, under basal conditions and during exposure to acute and chronic restraint stress. Evaluation of the baroreflex function, baroreflex sensi-tivity, effectiveness, operating range and set point, was done using the sequence method.

Results: Under basal conditions, BP of BHR was with-in the range of normal values; the baroreflex was reset to-wards higher BP values and exhibited increased sensitivity, in respect to WR. During exposure to acute restraint stress, BP and HR of both strains increased. Only in WR the baroreflex sensitivity and the operating range were decreased. Exposure of rats to chronic restraint stress increased BP of BHR only, as well as the sensitivity of the baroreflex, in respect to nor-motensive rats.

Conclusion: Although BHR in pre-hypertensive stage have increased baroreflex sensitivity and normal BP, they cannot cope with stress efficiently: they exhibit greater in-crease of BP than normotensive rats and show impaired ad-aptation to stress.

Key words: baroreceptor reflex, borderline hypertensive rats, baroreceptor reflex sensitivity, sequence method.

UvodStres­pred­sta­vlja­fak­tor­ri­zi­ka­u­raz­vo­ju­hi­per­ten­zi­je­i­

dru­gih­kar­di­o­va­sku­lar­nih­obo­lje­nja.­Broj­ne­stu­di­je­po­ka­zu­ju­uti­caj­stre­sa­na­ar­te­rij­ski­krv­ni­pri­ti­sak­(BP),­sr­ča­nu­fre­kven-ci ju (HR) i po na ša nje. Po red to ga, u esen ci jal noj hi per ten zi ji do­la­zi­do­po­re­me­ća­ja­funk­ci­je­i­sma­nje­nja­ose­tlji­vo­sti­ba­ro­re-flek­sa.­To­pred­stva­lja­loš­prog­no­stič­ki­znak­za­na­sta­nak­kom-pli­ka­ci­ja­(ce­re­bral­ni­ in­sult,­ in­farkt­mi­o­kar­da)­ i­smrt­ni­ is­hod­­usled­hi­per­ten­zi­je­(1).­Me­đu­tim,­ni­je­po­zna­to­ka­ko­stres­ne­po-sred no pro u zro ku je ot ka zi va nje glav nog re gu la ci o nog me ha-ni­zma­krv­nog­pri­ti­ska­ -­ba­ro­re­flek­sa­ i­ re­mo­de­lo­va­nje­ tki­va.­Gra­nič­no­hi­per­ten­ziv­ni­pa­co­vi­na­pra­vlje­ni­su­po­mo­de­lu­gra-nič­ne­hi­per­ten­zi­je­lju­di.­Oni­no­se­gen­za­hi­per­ten­zi­ju,­ali­je­ne­raz­vi­ja­ju­spon­ta­no­osim­uko­li­ko­su­du­go­traj­no­iz­lo­že­ni­stre-su.

Ba­ro­re­cep­tor­ski­re­fleks­je­naj­va­žni­ji­me­ha­ni­zam­re­gu-la­ci­je­krv­nog­pri­ti­ska.­Osno­vu­ovog­re­flek­sa­pred­sta­vlja­ju­re-cep to ri na pri ti sak - ba ro re cep to ri ili pre so re cep to ri, sme šte ni

UTICAJ STRESA NA FUNKCIONISANJE BARORECEPTORSKOG REFLEKSA KOD GRANIČNO HIPERTENZIVNIH PACOVA

Autor: Dejan­Radaković1

Mentor:­Prof.­dr.­Nina­Japundžić­Žigon2,­Olivera­Šarenac2

1 Medicinki fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju

Decembar 2010VOLUME 6150

Medicinski podmladakStudentski radovi

u­zi­du­lu­ka­aor­te­i­unu­tra­šnjih­ka­ro­tid­nih­ar­te­ri­ja.­Ba­ro­re­fleks­funk­ci­o­ni­še­po­prin­ci­pu­ne­ga­tiv­ne­po­vrat­ne­spre­ge:­po­rast­ar-te­rij­skog­krv­nog­pri­ti­ska­iza­zi­va­na­dra­žaj­ba­ro­re­cep­to­ra,­ko­ji­in­for­ma­ci­je­ša­lju­pu­tem­ner­va­va­gu­sa­do­je­dra­u­pro­du­že­noj­mo­ždi­ni,­nuc­le­us­trac­tus­so­li­ta­ri­us,­gde­se­in­for­ma­ci­je­ob­ra-đu­ju­i­ša­lju­u­va­zo­mo­tor­ni­cen­tar­i­su­sed­na­je­dra­va­gu­sa,­nc. am bi gus­i­mo­tor­no­je­dro.­Iz­pro­du­že­ne­mo­ždi­ne­po­la­ze­efe-rent­na­vlak­na­do­sim­pa­ti­ku­sa­i­efer­ntna­vlak­na­va­gu­sa­pre­ma­sr­cu­i­krv­nim­su­do­vi­ma­no­se­ći­in­fo­ma­ci­je­o­uspo­re­nju­sr­ča­ne­rad­nje­ i­ pro­ši­re­nju­ lu­me­na­krv­nih­ su­do­va,­ odr­ža­va­ju­ći­ ta­ko­krv ni pri ti sak u ho me o stat skim gra ni ca ma. Obrat no se de ša-va ka da krv ni pri ti sak pa da (2,3).

Me­tod­se­kven­ci­omo­gu­ća­va­is­pi­ti­va­nje­funk­ci­o­ni­sa­nja­ba­ro­re­cep­tor­skog­ re­flek­sa­ bez­ upo­tre­be­ va­zo­ak­tiv­nih­ sup-stan­ci­ko­je­in­ter­fe­ri­ra­ju­sa­kar­di­o­va­sku­lar­nim­od­go­vo­rom­(4).­Cilj­na­šeg­ra­da­je­da­is­pi­ta­mo­uti­caj­akut­nog­i­hro­nič­nog­stre-sa­na­funk­ci­o­ni­sa­nje­ba­ro­re­flek­sa­kod­gra­nič­no­hi­per­ten­ziv-nih­ pa­co­va­ ko­ri­ste­ći­ me­tod­ se­kven­ci.­ Pret­po­sta­vi­li­ smo­ da­funk­ci­ja­ba­ro­re­flek­sa­kod­BHR­mo­že­bi­ti­pro­me­nje­na­u­od­no-su na nor mo ten ziv ne pa co ve pre raz vo ja hi per ten zi je.

Ma te r i ja l i me to deU­ eks­pe­ri­men­tu­ su­ ko­ri­šće­ni­ gra­nič­no­ hi­per­ten­ziv­ni­

pa­co­vi­(BHR)­i­muž­ja­ci­Wi­star­pa­co­va­kao­kon­tro­la,­te­le­sne­ma­se­250–300­g.­BHR­pa­co­vi­su­F1­ge­ne­ra­ci­ja­do­bi­je­na­ukr-šta njem hi per ten ziv ne (SHR) maj ke i nor mo ten ziv nog oca. Pa­co­vi­su­sme­šte­ni­u­zvuč­no­izo­lo­va­nu­pro­sto­ri­ju,­u­za­seb­nim­ka­ve­zi­ma­od­Ple­xi­gla­sa­(25­x­25­x­25­cm),­pod­kon­stant­nim­la bo ra to rij skim uslo vi ma (am bi jen tal na tem pe ra tu ra 21oC­±­2,­65%­±­10­re­la­tiv­na­vla­žnost­i­pro­me­na­re­ži­ma­sve­tlo/ta­ma­na­12­sa­ti).­Ži­vo­ti­nja­ma­su­hra­na­i­vo­da­bi­li­do­stup­ni­ad li bi tum. Pri­eks­pe­ri­men­tal­nom­ra­du­po­što­van­je­Etič­ki­ko­deks­na­uč-no­i­stra­ži­vač­kog­ ra­da­ Me­di­cin­skog­ fa­kul­te­ta­ Uni­ver­zi­te­ta­ u­Be­o­gra­du.

Hi rur ške in ter ven ci je iz ve de ne su u kom bi no va noj ane­ste­zi­ji­ke­ta­mi­nom­i­ksi­la­zi­nom­(0.4­ml­10­%­ke­ta­mi­na­i.p.­0.1­ml­2%­ksi­la­zi­na­i.p.­po­ži­vo­ti­nji).­Ra­di­o­te­le­me­trij­ski­tran-smi­te­ri­(TA11-PA­C40,­Da­ta­Sci­en­ce­Inter­na­ti­o­nal,­Tran­so­ma­Me di cal) su im plan ti ra ni u ab do mi nal nu aor tu, a tran smi te ri pri­ši­ve­ni­za­pred­nji­zid­ab­do­me­na.­Ži­vo­ti­nje­su­tre­ti­ra­ne­gen-ta­mi­ci­nom­(25­mg/kg­i.m.)­tri­da­na­pre­i­po­sle­ope­ra­ci­je.­Na­kra­ju­hi­rur­ških­in­ter­ven­ci­ja­ži­vo­ti­nje­su­pri­mi­le­in­jek­ci­ju­me-ta­mi­zo­la­(200­mg/kg­i.m.)­kao­anal­ge­ti­ka.­Ži­vo­ti­nje­su­se­opo-ra vlja le 8 da na na kon hi rur ške in ter ven ci je.

Eks­pe­ri­men­ti­su­po­či­nja­li­u­10h­pre­pod­ne­sva­kog­da-na u tra ja nju od 9 da na. Pa co vi su u ka ve zi ma po sta vlja ni na pri­jem­nik­ (RLA-1020,­ Da­ta­ Sci­en­ce­ Inter­na­ti­o­nal)­ po­mo­ću­ko ga je vr še na re gi stra ci ja vred no sti ar te rij skog krv nog pri ti-ska.­ Stres­ je­ iza­zi­van­ ogra­ni­če­njem­ kre­ta­nja,­ po­sta­vlja­njem­pa­co­va­u­Ple­xi­glas­re­stra­i­ner­(6cm­x­4cm).­Ba­zal­ne­vred­no­sti­(Ba­sal)­su­me­re­ne­20­mi­nu­ta­pre­eks­pe­ri­men­ta­dok­su­pa­co­vi­još­u­svo­jim­ka­ve­zi­ma,­po­tom­su­pa­co­vi­po­sta­vlja­njem­u­„re-stra­i­ner“­u­leđ­nom­po­lo­ža­ju­iz­la­ga­ni­stre­su­ogra­ni­če­njem­kre-ta nja. Vred no sti ar te rij skog krv nog pri ti ska su re gi stro va ne u pe­ri­o­du­od­60­mi­nu­ta­(akut­ni­stres).­Na­kon­oslo­ba­đa­nja­pa­co-va­iz­„re­stra­i­ner“-a­vr­še­na­je­re­gi­stra­ci­ja­u­pe­ri­o­du­od­40­mi-nu ta (pe riod opo rav ka). Vred no sti do bi je ne to kom iz la ga nja stre­su­po­sled­njeg­da­na­eks­pe­ri­men­ta­su­pred­sta­vlja­le­hro­nič­ni­stres.

Ar te rij ski krv ni pri ti sak di gi ta li zo van na 1000 Hz re-gi­stro­van­je­Da­ta­qu­est­A.R.T­4.0.­soft­ve­rom­za­ob­ra­du­kar­di-o va sku lar nih sig na la. Vred no sti si stol nog krv nog pri ti ska SBP­i­di­ja­stol­nog­krv­nog­pri­ti­ska­DBP­su­iz­ve­de­ne­iz­vred­no-sti ar te rij skog krv nog pri ti ska kao mak si mum i mi ni mum puls­nog­ ta­la­sa.­Puls­ni­ in­ter­val­PI,­ in­verz­na­vred­nost­ sr­ča­ne­fre­kven­ce­HR,­je­in­ter­val­iz­me­đu­dva­puls­na­ta­la­sa.

Me to dom se kven ci je vr še na pro ce na spon ta nog ba ro-re­cep­tor­skog­re­flek­sa­(BRR)­(5).­Kom­pju­ter­je­ge­ne­ri­sao­SBP-PI­se­ri­je­u­ko­ji­ma­se­SBP­i­PI­me­nja­ju­ isto­smer­no,­od­no­sno­kod­ko­jih­je­po­ve­ća­nje­SBP­pra­će­no­re­flek­si­nim­pro­du­že­njem­PI­ili­obr­nu­to­sa­za­ka­šnje­njem­od­3,­4,­ i­5­ot­ku­ca­ja.­SBP-PI­pa ro vi su sma tra ni se kven ca ma, uko li ko su se sa sto ja li od naj-ma­nje­tri­ot­ku­ca­ja.­Spon­ta­na­po­ve­ća­nja­ili­sma­nje­nja­SBP­tzv.­ram­pe­su­po­seb­no­ra­ču­na­te.­Za­opis­BRR­ak­tiv­no­sti­ko­ri­šće-na­su­4­pa­ra­me­tra:

• Sen­zi­tiv­nost­ ba­ro­re­flek­sa­ (BRS)­ ko­ji­ pred­sta­vlja­sred­nju­vred­nost­li­ne­ar­nog­re­gre­si­o­nog­ko­e­fi­ci­jen-ta­(PI=­BRSxSBP­+­const.),

• BRR­in­deks­efek­tiv­no­sti­(BEI)­(6)­ko­ji­pred­sta­vlja­od nos bro ja se kven ci i bro ja ram pi,

• Op­seg­de­lo­va­nja­od­re­đi­van­je­kao­po­vr­ši­na­pra­vo-u­ga­o­ni­ka­ko­ja­ob­u­hva­ta­95%­SBP-PI­se­kven­ci­i

• Te­ži­šte­ –­me­di­ja­na­ svih­ SBP-PI­ pa­ro­va­ u­ SBP-PI­rav ni.

Re­zul­ta­ti­su­iz­ra­že­ni­kao­sred­nja­vred­nost­±­SD­i­pri-ka­za­ni­su­gra­fič­ki.­Zna­čaj­nost­do­bi­je­nih­re­zul­ta­ta­is­pi­ti­va­na­je­jed­no­smer­nom­ana­li­zom­va­ri­jan­se­(one-way­ANO­VA),­sa­ni-vo­om­sta­ti­stič­ke­zna­čaj­no­sti­p<0.05,­p<0.01,­p<0.001.

Re zul ta t iNa­gra­fi­ko­nu­1.­se­vi­de­pro­me­ne­SBP,­DBP­i­HR,­a­na­

gra­fi­ko­nu­2.­su­pri­ka­za­ni­pa­ra­me­tri­ko­ji­opi­su­ju­BRR­ak­tiv-nost.­Na­sva­kom­gra­fi­ko­nu­se­mo­gu­upo­re­đi­va­ti­pro­me­ne­za-da tih pa ra me ta ra u ba zal nim uslo vi ma, po iz la ga nju akut nom, od­no­sno­hro­nič­nom­stre­su­ogra­ni­če­njem­kre­ta­nja,­kao­ i­od-nos­ovih­vred­no­sti­kod­Wi­star­u­od­no­su­na­BHR­pa­co­ve.

Pri­li­kom­re­gi­stro­va­nja­ba­zal­nih­vred­no­sti­na­gra­fi­ko-nu­1a­i­1b­vi­di­se­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­nje­vred­no­sti­SBP­i­DBP­kod­BHR­u­od­no­su­na­Wi­star­pa­co­ve,­ali­su­te­pro­me­ne­u­okvi­ru­fi­zi­o­lo­ških­gra­ni­ca.­Pro­me­na­HR­ni­je­sta­ti­stič­ki­zna-čaj­na­iz­me­đu­Wi­star­i­BHR­pa­co­va­(gra­fi­kon­1c).­Na­gra­fi­ko-nu­2­vi­di­se­da­je­sen­zi­tiv­nost­ba­ro­re­flek­sa­po­ve­ća­na­kod­BHR­pa­co­va­u­ba­zal­nim­uslo­vi­ma­(p<0,05),­od­no­sno­kod­BHR­pa-co­va­vred­no­sti­BRS­su­po­me­re­ne­ka­vi­šim­vred­no­sti­ma­SBP.

Izla ga njem pa co va akut nom stre su re gi stro va no je po-ve­ća­nje­vred­no­sti­BP­ i­HR­kod­Wi­star­pa­co­va­ (gra­fi­kon­1).­Ta­ko­đe,­kod­Wi­star­pa­co­va­re­gi­stro­va­no­je­sta­ti­stič­ki­zna­čaj-no­ sma­nje­ne­ vred­no­sti­ BRS,­ kao­ i­ SCA­ (gra­fi­kon­ 2a,­ 2c).­Vred­no­sti­in­dek­sa­efi­ka­sno­sti­ba­ro­re­flek­sa­kod­Wi­star­pa­co­va­na­gra­fi­ko­nu­2b­su­osta­le­ne­pro­me­nje­ne­na­kon­iz­la­ga­nja­akut-nom­stre­su­ogra­ni­če­njem­kre­ta­nja.­Kod­gra­nič­no­hi­per­ten­ziv-nih­pa­co­va­po­iz­la­ga­nju­akut­nom­stre­su­do­šlo­je­do­po­ve­ća­nja­BP­i­HR,­gra­fi­kon­1.­Ta­ko­đe­je­do­šlo­do­po­ve­ća­nja­i­vred­no­sti­BRS­ i­SCA­kod­BHR­pa­co­va­po­ iz­la­ga­nju­ akut­nom­ stre­su,­gra­fi­kon­2a­i­2c­(p<0,05).

Pri­li­kom­iz­la­ga­nja­hro­nič­nom­stre­su­(gra­fi­kon­1)­kod­Wi­star­ pa­co­va­ ni­je­ do­šlo­ do­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­ne­ pro­me­ne­vred­no­sti­BP­i­HR.­Ni­je­do­šlo­do­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­ne­pro­me­ne­

51VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

vred­no­sti­sen­zi­tiv­no­sti­ba­ro­re­flek­sa­i­in­dek­sa­efi­ka­sno­sti­ba-ro­re­flek­sa,­kao­ni­SCA­vred­no­sti­(gra­fi­kon­2a–2c).­Kod­gra-nič­no­hi­per­ten­ziv­nih­pa­co­va­pri­ iz­la­ga­nju­hro­nič­nom­stre­su­vred­no­sti­SBP,­DBP­i­HR­su­se­vra­ti­le­na­kon­trol­ne­vred­no­sti­(gra­fi­kon­1),­a­vred­no­sti­HR­su­sma­nje­ne.­Ta­ko­đe,­kod­BHR­je­re­gi­stro­va­no­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­po­ve­ća­nje­vred­no­sti­sen­zi-tiv­no­sti­ba­ro­re­cep­tor­skog­re­flek­sa­(p<0,05).

Di sku s i jaKlasična,­ far­ma­ko­lo­ška­ Oks­ford­ me­to­da­ is­pi­ti­va­nja­

funk­ci­je­ar­te­rij­skog,­sr­ča­nog­ba­ro­re­flek­sa,­pod­ra­zu­me­va­ko­ri-šće­nje­va­zo­ak­tiv­nih­ sup­stan­ci­ja,­ni­tor­pu­si­da­ i­ fe­ni­le­fri­na­za­sma­nje­nje­i­po­ve­ća­nje­krv­nog­pri­ti­ska,­a­za­tim­ana­li­zu­od­go-vo­ra­sr­ča­ne­fre­kven­ci­je­(7).­Da­nas­se­ba­ro­re­fleks­mo­že­is­pi­ta-ti kom pju ter skom ana li zom spon ta nih pro me na krv nog pri ti-ska­ i­ sr­ča­ne­ fre­kven­ci­je­ bez­ upo­tre­be­ va­zo­ak­tiv­nih­ le­ko­va­ko­ji­in­ter­fe­ri­ra­ju­sa­kar­di­o­va­sku­lar­nim­od­go­vo­rom.­(8).­Me­to-da­ se­kven­ci­ se­po­ka­za­la­po­u­zda­nom­za­pro­ce­nu­BRR­ka­ko­kod­ži­vo­ti­nja,­ta­ko­i­kod­lju­di­(9).

Eks­pe­ri­men­ti­ma­ smo­ po­ka­za­li­ da­ je­ odr­ža­va­nje­ BP­kod­BHR­pod­ba­zal­nim­uslo­vi­ma­i­pod­uti­ca­jem­stre­sa­ve­za­no­za­„re­se­to­va­nje“­BRS­i­po­ve­ća­nje­sen­zi­tiv­no­sti­BRR­u­od­no-su­na­nor­mo­ten­ziv­ne­Wi­star­pa­co­ve.­Vred­no­sti­HR­kod­BHR­pa­co­va­su­ni­že­u­od­no­su­na­Wi­star­soj­po­iz­la­ga­nju­akut­nom­i­hro­nič­nom­stre­su,­iako­su­vred­no­sti­BP­vi­še­u­od­no­su­na­Wi-star. Ka ko je HR pri mar no pod di rekt nom ner vnom kon tro-lom­(10)­iz­ovih­re­zul­ta­ta­se­vi­di­da­ba­ro­re­fleks­BHR­funk­ci-o­ni­še­sa­po­ve­ća­nom­ose­tlji­vo­šću,­ali­ne­kon­tro­li­še­krv­ni­pri­ti-sak­efi­ka­sno.

Te­ži­šte­BRR­kod­BHR­so­ja­je­po­me­ren­ka­vi­šim­vred-no­sti­ma­BP­ i­ ra­di­ sa­po­ve­ća­nom­ose­tlji­vo­šću­ (gra­fi­kon­2),­ i­pod­ba­zal­nim­uslo­vi­ma,­ka­ko­bi­odr­žao­BP­u­ho­me­o­stat­skim­vred­no­sti­ma.­Lawler­i­sar.­(1991)­po­ka­za­li­su­da­BHR­iz­lo­že­ni­du­go­traj­nom­stre­su­pre­ne­go­što­raz­vi­ju­hi­per­ten­zi­ju­pra­će­nu­sma­nje­njem­ba­ro­re­flek­sa­(11).­Lawler­i­sar.­(1991)­ni­su­po­re­di-li­BHR­i­no­mor­ten­ziv­ne­ži­vo­ti­nje,­sto­ga­na­ši­re­zul­ta­ti­do­dat­no­do­pu­nju­ju­ nji­ho­ve.­ Po­ve­ća­nje­ BRS­ kod­ BHR­ je­ ve­ro­vat­no­uslo­vlje­no­ na­sled­no­ po­ve­ća­nom­ pre­o­se­tlji­vo­šću­ na­ uslo­ve­spo lja šnje sre di ne i pret po sta vlja mo da pod uti ca jem dej stva hro­nič­nog­stre­sa,­upr­kos­spo­sob­no­sti­BRR­da­se­re­se­tu­je­ka­vi­šim­vred­no­sti­ma­BP,­vre­me­nom­do­la­zi­do­sla­blje­nja­ba­ro­re-flek­sa­i­do­raz­vo­ja­hi­per­ten­zi­je­ka­ko­su­to­su­ge­ri­sa­li­Lawler­i­sar (1991).

Eks­pe­ri­men­tom­smo­po­ka­za­li­da­su­pro­me­ne­SBP­pra-će­ne­ isto­smer­nim­ pro­me­na­ma­ vred­no­sti­ PI,­ pri­ iz­la­ga­nju­akut­nom­ i­hro­nič­nom­stre­su,­kod­gra­nič­no­hi­per­ten­ziv­nih­ i­nor­mo­ten­ziv­nih­ pa­co­va.­Do­ sa­da­ su­ ura­đe­ni­ slič­ni­ eks­pe­ri-men­ti­gde­su­upo­re­đi­va­ni­od­go­vo­ri­na­stres,­iza­zvan­ogra­ni-če­njem­kre­ta­nja­kod­Wi­star­i­SHR­pa­co­va,­gde­je­po­ka­za­no­da­Wi­star­soj­bo­lje­pod­no­si­stres­i­u­sta­nju­je­da­vr­lo­br­zo­po­dej-stvu­stre­sa­po­vra­ti­vred­no­sti­krv­nog­pri­ti­ska­i­sr­ča­ne­fre­kven-ce­u­re­fe­rent­ni­op­seg­(12).­Za­raz­li­ku­od­SHR­so­ja­ko­ji­su­već­po­ ro­đe­nju­ spon­ta­no­ hi­per­ten­ziv­ni,­ u­ na­šem­ eks­pe­ri­men­tu­smo­ko­ri­sti­li­gra­nič­no­hi­per­ten­ziv­ne­pa­co­ve­ko­ji­pred­sta­vlja­ju­mo del pa co va sa ge net skom pre di spo zi ci jom za raz voj hi per-ten­zi­je­tek­po­iz­la­ga­nju­raz­li­či­tim­vi­do­vi­ma­stre­sa­(13).­Kao­ta­kvi­BHR­pa­co­vi­pred­sta­vlja­ju­od­go­va­ra­ju­ći­mo­del­za­pro­u-ča­va­nje­ me­ha­ni­za­ma­ raz­vo­ja­ hi­per­ten­zi­je­ in­du­ko­va­ne­ dej-stvom stre sa.

Funk­ci­o­ni­sa­nje­BRR­za­vi­si­od­ti­pa­stre­sa­ko­ji­se­pri-me­nju­je­i­so­ja­pa­co­va­(10).­Ia­ko­je­sen­zi­tiv­nost­BRR­po­ve­ća­na­kod­BHR,­oni­ne­mo­gu­da­se­adap­ti­ra­ju­na­hro­ni­čan­stres,­za­raz­li­ku­od­Wi­star­so­ja­ko­ji­po­iz­la­ga­nju­hro­nič­nom­stre­su­mo-gu­da­se­vra­te­na­ba­zal­ne­vred­no­sti­BRR.­Da­lje­osta­je­da­se­utvr di ko ji su još ner vni kru go vi i tran smi ter ski si ste mi uklju-če­ni­u­ovaj­pro­ces,­jer­bi­ta­kve­in­for­ma­ci­je­bi­le­od­zna­ča­ja­za­bu­du­će­is­pi­ti­va­nje­po­ten­ci­jal­nih­le­ko­va­u­te­ra­pi­ji­hi­per­ten­zi­je.­Ovim­ra­dom­je,­ko­ri­ste­ći­od­re­đi­va­nje­sen­zi­tiv­no­sti­BRR­ne-in­va­ziv­nom­me­to­dom,­ po­ka­za­no­ da­ se­ BRS­ mo­že­ ko­ri­sti­ti­kao­ po­u­zda­ni­mar­ker­ stre­sa­ kod­BHR.­Neo­p­hod­na­ su­ da­lja­is­tra­ži­va­nja­ da­ bi­ se­ is­pi­ta­la­ mo­guć­nost­ pri­me­ne­ BRS­ kao­mar ke ra stre sa kod lju di ka ko bi se raz vi la stra te gi ja za pre-ven­ci­ju­štet­nog­efek­ta­stre­sa­na­na­sta­nak­i­raz­voj­esen­ci­jal­ne­hi per ten zi je.

Na­kra­ju­mo­že­mo­za­klju­či­ti­da,­iako­BHR­u­pre-hi­per-ten­ziv­noj­fa­zi­ima­ju­po­ve­ća­nu­ose­tlji­vost­ba­ro­re­flek­sa,­oni­lo-še­re­gu­li­šu­krv­ni­pri­ti­sak­ka­da­su­iz­lo­že­ni­stre­su,­is­po­lja­va­ju-ći­ ve­ći­ skok­ krv­nog­ pri­ti­ska­ od­ nor­mo­ten­ziv­nih­ vr­šnja­ka­ i­ima ju sma nje nu spo sob nost adap ta ci je.

Li te ra tu ra1.­ Nar­ki­e­wicz­K,­Gras­si­G.­ Impa­i­red­ba­ro­re­flex­ sen­si­ti­vity­

as­a­po­ten­tial­mar­ker­of­car­di­o­va­scu­lar­risk­in­hyper­ten-sion.­J­Hyper­tens­2008;26:1303–1304.

2.­ Art­hur­C.­Guyton,­John­E.­Hall­(2008):­Me­di­cin­ska­fi­zi­o-lo­gi­ja,­je­da­na­e­sto­iz­da­nje,­Sa­vre­me­na­ad­mi­ni­stra­ci­ja,­Be-o­grad,­str.­208–11.

3.­ Brot­man­DJ,­Gol­den­SH,­Wittstein­IS.­The­car­di­o­va­scu­lar­tool­of­stress.­Lan­cet­2007;­370:­1089–100.

4.­ La­u­de­D,­Elg­ho­zi­JL,­Gi­rard­A,­et­al.­Com­pa­ri­son­of­va­ri-o­us­ tec­hni­qu­es­ used­ to­ esti­ma­te­ spon­ta­ne­o­us­ ba­ro­re­flex­sen­si­ti­vity­(the­Euro­Ba­Var­study).­Am­J­Physiol­2004;­286:­R226–31.

5.­ Ber­ti­ni­e­ri­G,­Di­Ri­en­zo­M,­Ca­val­laz­zi­A,­Fer­ra­ri­AU,­Pe-dot­ti­A,­Man­cia­G.­Eva­lu­a­tion­of­ ba­ro­re­cep­tor­ re­flex­by­blood pres su re mo ni to ring in una nest he ti zed cats. Am J Physiol­1988;­54:H377–83.

6.­ Di­Ri­en­zo­M,­Pa­ra­ti­G,­Ca­sti­gli­o­ni­P,­Tor­di­R,­Man­cia­G,­Pe­dot­ti­ A.­ Ba­ro­re­flex­ ef­fec­ti­ve­ness­ in­dex:­ an­ ad­di­ti­o­nal­me­a­su­re.­Am­J­Physiol,­2001;280:R744–51.

7.­ Pic­ke­ring­TG,­Grib­bin­B,­Stran­ge­Pe­ter­sen­E,­Cun­ning-ham­DJC,­Sle­ight­P.­Ef­fects­of­auto­no­mic­bloc­ka­de­on­the­ba­ro­re­flex­ in­ man­ at­ rest­ and­ du­ring­ exer­ci­se.­ Circ­Res.­1972;30:177–85.

8.­ Ca­sa­dei­B,­Pa­ter­son­DJ.­Sho­uld­we­still­use­ni­tro­va­so­di­la-ta­tors­to­test­ba­ro­re­flex­sen­si­ti­vity.­J­Hyper­tens­2000;18:3–6.

9.­ Pit­man­DL,­Ot­ten­wel­ler­JE,­Na­tel­son­BH.­Pla­sma­cor­ti­co-ste­ro­ne­le­vels­du­ring­re­pe­a­ted­pre­sen­ta­tion­of­two­in­ten­si-ti­es­ of­ re­stra­int­ stress:­ chro­nic­ stress­ and­ ha­bi­tu­a-tion.­Physiol­Be­hav.­1988;43:47–55.

10.­McDo­u­gall­SJ,­Paul­ JR,­Wid­dop­RE,­Lawrence­AJ:­Re-stra­int­stress:­dif­fe­ren­tial­car­di­o­va­scu­lar­re­spon­ses­in­Wi-star-Kyoto­ and­ spon­ta­ne­o­usly­ hyper­ten­si­ve­ rats.­ Hyper-ten­sion­2000;35:126–9.

11.­Lawler­JE,­San­ders­BJ,­Cox­RH,­O’Con­nor­EF.­Ba­ro­re­flex­fun­ction­ in­ chro­ni­cally­ stres­sed­ bor­der­li­ne­ hyper­ten­si­ve­rats.­Physiol­Be­hav­1991;49:539–42.

Decembar 2010VOLUME 6152

Medicinski podmladakStudentski radovi

12.­Lawler­JE,­Bar­ker­GF,­Hub­bard­JW,­Scha­ub­RG:­Ef­fects­of­stress­on­blood­pres­su­re­and­car­di­ac­pat­ho­logy­in­rats­with­ bor­der­li­ne­ hyper­ten­sion.­Hyper­ten­sion­ 1981;3:496–505.

13.­San­ders­BJ,­ Lawler­ JE.­ The­ bor­der­li­ne­ hyper­ten­si­ve­ rat­(BHR)­as­a­mo­del­for­en­vi­ron­men­tally-in­du­ced­hyper­ten-sion:­ a­ re­vi­ew­ and­ up­da­te.­ Ne­u­ro­sci­ Bi­o­be­hav­ Rev­1992;16:207–17.

a)

b)

c)

Gra fi kon 1.­Vred­no­sti­SBP­(a),­DBP­(b),­HR­(c)­kod­nor­mo-ten­ziv­nih­Wi­star­(WR)­i­gra­nič­no­hi­per­ten­ziv­nih­pa­co­va­(BHR)­u­ba­zal­nim­uslo­vi­ma­i­na­kon­akut­nog­i­hro­nič­nog­iz­la­ga­nja­stre­su­ogra­ni­če­njem­kre­ta­nja. (*­p<0.05,­**­p<0.01,­***­p<0.001­Stres­vs.­Ba­zal­ne­vred­no­sti;‡ p<0.05,­‡‡‡ p<0.001­Wi­star­vs.­BHR)

a)

b)

c)

Grafikon 2.­Vrednosti­BRS­(a),­BEI­(b)­i­SCA­(c)­kod­Wi-star­(WR)­i­gra­nič­no­hi­per­ten­ziv­nih­pa­co­va­(BHR)­u­ba­zal-nim­uslo­vi­ma­i­na­kon­akut­nog­i­hro­nič­nog­iz­la­ga­nja­stre­su­ogra­ni­če­njem­kre­ta­nja. (*­p<0.05­Stress­vs.­Ba­sal;­‡­p<0.05­Wi­star­vs.­BHR)

53VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Pri mar na mi je lo fi bro za (PMF) je hro nič na, ma-

lig na he ma to lo ška bo lest ma tič ne će li je he ma to po e ze ko ju ka-rak te ri še ši rok spek tar kli nič kih i la bo ra to rij skih ma ni fe sta ci-ja, sto ga po sta vlja nje di jag no ze i le če nje ovih pa ci je na ta pred sta vlja pra vi iza zov.

Cilj: Ana li za kli nič kih i he ma to lo ških pa ra me ta ra bit-nih za po sta vlja nje di jag no ze PMF, kao i pri kaz ras po de le pa-ci je na ta pre ma Inter na ci o nal nom prog no stič kom sko ring si-ste mu (IPSS) za PMF.

Ma te ri jal i me to de: Re tro spek tiv nom stu di jom ob u-hva će na su 104 pa ci jen ta. Ura đe na je kom plet na he ma to lo-ška i kli nič ka pro ce na. Pa ci jen ti su po de lje ni u dve gru pe na osno vu ste pe na fi bro ze kost ne sr ži, i na pod gru pe pre ma IPSS-u, ko je su upo re đi va ne na osno vu kli nič kih i he ma to lo-ških pa ra me ta ra.

Re zul ta ti: Od 104 pa ci jen ta, 50 su mu škar ci a 54 že ne. Sple no me ga li ja po sto ji kod 81,73% bo le sni ka, a he pa to me ga-li ja kod 75% pri di jag no zi. Ane mi ja je uoče na kod 60,57% bo le sni ka, le u ko ci to za kod 55,77%, trom bo ci to za kod 54,48%, i trom bo ci to pe ni ja kod 19,23% bo le sni ka. Mi je lo bla sti u krv-noj sli ci su pri sut ni kod 19,23%, a eri tro bla sti kod 26,92% bo le sni ka. Kod 25,96% bo le sni ka po sto je da kri o ci ti u krv noj sli ci, dok 10,58% bo le sni ka ima ne ku ka ri o tip sku ano ma li ju. Spon ta ne in vi tro kul tu re pret hod ni ka he ma to po e ze ima lo je 64,42% pa ci je na ta. Kod 41,35% bi li su pri sut ni kon sti tu ci o-nal ni simp to mi. Po ka za no je da po sto ji zna čaj na raz li ka u uče sta lo sti ane mi je i trom bo ci to ze u pod gru pa ma IPSS-a, kao i po zi tiv na ko re la ci ja iz me đu pri su stva da kri o ci ta i ve ćeg ste pe na fi bro ze kost ne sr ži. Po ka za no je po sto ja nje po zi tiv ne ko re la ci je iz me đu ste pe na fi bro ze kost ne sr ži i pri su stva sple-no me ga li je. Trend pre ži vlja va nja je znat no po volj ni ji u pod-gru pa ma IPSS-a sa ni skim i pr vim ste pe nom sred njeg ri zi ka.

Za klju čak: U od no su na do sa da šnja is tra ži va nja uoči-li smo da se u na šoj stu di ji sa ve ćom uče sta lo šću ja vlja ju ane-mi ja, trom bo ci to za, le u ko ci to za, mi je lo bla sti i eri tro bla sti, kao i ve ći ste pen fi bro ze. Sa dru ge stra ne, te ška ane mi ja, trom bo ci to pe ni ja, le u ko pe ni ja, ci to ge net ske ab nor mal no sti i spon ta ne in vi tro kul tu re pre kur so ra he ma to po e ze su se kod na ših bo le sni ka ja vi le sa ma njom uče sta lo šću.

Ključne re či: pri mar na mi je lo fi bro za, kli nič ka sli ka, he ma to-lo ški pa ra me tri, IPSS.

Ab s t rac tIntroduction: Primary myelofibrosis (PMF) is a chron-

ic, malignant hematological disease of hematopoietic stem cell characterized by a very wide range of clinical and labo-

ratory manifestations, therefore, diagnosis and treatment of these patients are a challenge.

Aim: Analysis of clinical and hematological parame-ters important for the diagnosis of PMF, and overview of the distribution of patients according to International Prognostic Scoring System (IPSS) for PMF.

Material and Methods: Retrospective study included 104 patients. We performed a complete hematological and clinical evaluation. Patients were divided into two groups based on the degree of bone marrow fibrosis, and in sub-groups according to the IPSS, compared on the basis of clini-cal and hematological parameters.

Results: Out of 104 patients, 50 were male and 54 fe-male patients. Presence of splenomegaly and hepatomegaly was registered in 81.73% and 75% of patients, respectively. Anemia was observed in 60.57%, leucocytosis in 55.77%, thrombocytosis in 54.48%, thrombocytopenia in 19.23% of patients. Myeloblasts were present in 19.23% and erythro-blasts in 26.92% of patients. Dacryocytes was registered in peripheral blood in 25.96% cases. Karyotype abnormalities were found in 10.58% of patients. In 64.42% cases, spontane-ous in vitro cultures of progenitor cells were positive. Constitutional symptoms were present in 41.35% of patients. We demonstrated significant difference in frequency of ane-mia and thrombocytosis in IPSS subgroups, and we showed correlation between the presence of dacryocytes, and higher degree of bone marrow fibrosis. We demonstrated significant correlation between the degree of bone marrow fibrosis and the occurrence of splenomegaly. The trend of survival was significantly favorable in IPSS subgroups with low and middle initial risk.

Conclusion: Comparing to literature we found that anemia, thrombocytosis, leucocytosis, myeloblasts, erythro-blasts and higher degree of bone marrow fibrosis were more frequent. On the other hand, severe anemia thrombocytope-nia, leucopenia, karyotype abnormalities and positive in vitro cultures of progenitor cells were less frequent.

Key words: primary myelofibrosis, clinical features, hemato-logical parameters, IPSS.

UvodPri­mar­na­ mi­je­lo­fi­bro­za­ (PMF)­ je­ hro­nič­na,­ ma­lig­na­

he­ma­to­lo­ška­bo­lest­ma­tič­ne­će­li­je­he­ma­to­po­e­ze,­ko­ja­se­od­li-ku je sple no me ga li jom, he pa to me ga li jom, na la zom le u ko e ri-tro­bla­sto­ze­i­da­kri­o­ci­ta­u­krv­noj­sli­ci,­fi­bro­zom­kost­ne­sr­ži­i­raz­vo­jem­eks­tra­me­du­lar­ne­he­ma­to­po­e­ze­ (1).­U­PMF­po­sto­ji­hi­per­pla­zi­ja­mor­fo­lo­ški­ab­nor­mal­nih­me­ga­ka­ri­o­ci­ta­i­klo­nal-ne po pu la ci je mo no ci ta, ko ji su naj ve ro vat ni je od go vor ni za

KLINIČKE MANIFESTACIJE PRIMARNE MIJELOFIBROZE

Autori:­Milan­Marinković1,­Miloš­Marković1

Mentor:­Doc.­dr­Andrija­Bogdanović2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za hematologiju, Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6154

Medicinski podmladakStudentski radovi

fi­bro­zu­kost­ne­sr­ži,­s­ob­zi­rom­da­lo­kal­no­stva­ra­ju­fak­to­re­ra-sta­fi­bro­bla­sta­(2).­Fi­bro­za­kost­ne­sr­ži­ni­je­pa­tog­no­mo­nič­na­za­PMF­jer­se­mo­že­ja­vi­ti­u­mno­gim­dru­gim­he­ma­to­lo­škim­i­ne-he­ma­to­lo­škim­po­re­me­ća­ji­ma­(3).­Kla­si­fi­ka­ci­ja­Svet­ske­zdrav-stve ne or ga ni za ci je iz 2008 go di ne su ge ri še da se ovaj en ti tet na­zi­va­PMF­da­bi­se­baš­ti­me­raz­li­ko­va­la­od­dru­gih­en­ti­te­ta­pra­će­nih­fi­bro­zom­kost­ne­sr­ži­(4).

Pri­mar­na­mi­je­lo­fi­bro­za­se­ve­ći­nom­ja­vlja­po­sle­50.­go-di­ne­ži­vo­ta­(5).­Me­di­ja­na­sta­ro­sti­pri­li­kom­po­sta­vlja­nja­di­jag-no ze je oko 65 go di na (6). Kod od ra slih oso ba, bo lest se ja vlja sa­pri­bli­žno­istom­uče­sta­lo­šću­kod­mu­ška­ra­ca­i­že­na­(6).­Inci-den ca bo le sti u Evro pi, Austra li ji i Se ver noj Ame ri ci va ri ra od 0,5 do 1,3 no vo o bo le lih na 100000 oso ba go di šnje (1).

Po­ka­za­no­je­da­PMF­na­sta­je­tran­sfor­ma­ci­jom­mul­ti­po-tent­ne­ma­tič­ne­će­li­je­he­ma­to­po­e­ze­(7).­Ta­ko­đe,­po­sto­je­do­ka­zi­da­ma­lig­ni­klon­po­ti­če­od­sa­mo­ jed­ne­ tran­sfor­mi­sa­ne­će­li­je­(8).­ Ci­to­ge­net­ske­ stu­di­je­ će­lij­skih­ ko­lo­ni­ja­ he­ma­to­po­et­skih­pro­ge­ni­to­ra­u­PMF­utvr­di­le­su­da­je­ista­klon­ska­ci­to­ge­net­ska­ab­nor­mal­nost­pri­sut­na­u­eri­tro­bla­sti­ma,­ne­u­tro­fi­li­ma,­ma­kro-fa­zi­ma,­ba­zo­fi­li­ma­i­me­ga­ka­ri­o­ci­ti­ma­(8).

No­vi­jim­is­tra­ži­va­nji­ma­ostva­ren­je­bo­lji­uvid­u­mo­le-ku­lar­nu­osno­vu­mi­je­lo­pro­li­fe­ra­tiv­nih­bo­le­sti­za­hva­lju­ju­ći­ot-kri­ću­mu­ta­ci­ja­na­auto­in­hi­bi­tor­nom­do­me­nu­JAK2­ge­na­ko­ji­se na la zi na krat kom kra ku hro mo zo ma 9. Ova mu ta ci ja (Jak2V617F)­ve­ro­vat­no­je­uzrok­pre­o­se­tlji­vo­sti­na­ci­to­ki­ne­ko-ja­ka­rak­te­ri­še­pro­ge­ni­tor­ske­će­li­je­u­mi­je­lo­pro­li­fe­ra­tiv­nim­bo-le­sti­ma.­Mu­ta­ci­ja­JAK2­ge­na­je­pri­sut­na­kod­35–50%­bo­le­sni-ka­sa­PMF,­60–80%­bo­le­sni­ka­sa­pra­vom­po­li­ci­te­mi­jom­i­kod­35%­bo­le­sni­ka­sa­esen­ci­jal­nom­trom­bo­ci­te­mi­jom,­dok­je­kod­zdra­vih­oso­ba­od­sut­na.­Kod­pa­ci­je­na­ta­sa­PMF­ko­ji­ima­ju­mu-ta­ci­ju­JAK2­ge­na,­tri­če­tvr­ti­ne­su­he­te­ro­zi­go­ti­a­jed­na­če­tvr­ti-na­ho­mo­zi­go­ti.­Kod­bo­le­sni­ka­ko­ji­su­ho­mo­zi­go­ti­za­Jak2V617F­do­ka­za­na­ je­ po­ve­ća­na­ po­ja­va­ ne­po­volj­nih­ ci­to­ge­net­skih­ ab-nor mal no sti. Raz voj in hi bi to ra ti ro zin ki na ze i nji ho vo uvo-đe­nje­ u­ te­ra­pi­ju­ omo­gu­ći­lo­ bi­ bo­lje­ raz­u­me­va­nje­ ulo­ge­ ove­mu­ta­ci­je­u­mi­je­lo­pro­li­fe­ra­tiv­nim­po­re­me­ća­ji­ma­(1,­7).

Oko­25%­pa­ci­je­na­ta­je­u­vre­me­po­sta­vlja­nja­di­jag­no­ze­bez­simp­to­ma­(5).­Od­te­go­ba­do­mi­ni­ra­ju­umor,­po­ja­ča­no­za-ma­ra­nje,­sla­bost,­i­pal­pi­ta­ci­je­(5).­Osta­li­ne­spe­ci­fič­ni­kon­sti­tu-ci­o­nal­ni­ simp­to­mi­ su­ po­vi­še­na­ te­le­sna­ tem­pe­ra­tu­ra,­ noć­no­zno­je­nje,­svrab,­gu­bi­tak­te­le­sne­te­ži­ne,­kao­i­bol­u­ko­sti­ma­i­pri­sut­ni­su­pri­li­kom­po­sta­vlja­nja­di­jag­no­ze­u­20%-50%­pa­ci-je­na­ta­sa­PMF­(9,­10).­Če­šći­su­kod­sta­ri­jih­bo­le­sni­ka­(9,­10).­He­pa­to­me­ga­li­ja­je­pri­sut­na­kod­dve­tre­ći­ne­bo­le­sni­ka,­dok­je­sple no me ga li ja pri sut na kod go to vo svih bo le sni ka u vre me po sta vlja nja di jag no ze (5). Kom pli ka ci je kao što su trom bo za, kr­va­re­nje,­port­na­hi­per­ten­zi­ja,­po­ja­va­ko­žnih­pro­me­na,­mo­gu­na­sta­ti­usled­po­re­me­ća­ja­bro­ja­i­funk­ci­je­krv­nih­će­li­ja­i­po­sto-ja­nja­ eks­tra­me­du­lar­nih­ og­nji­šta­ he­ma­to­po­e­ze­ (11–14).­ PMF­mo­že­ bi­ti­ udru­že­na­ sa­ si­stem­skim­ auto­i­mu­nim­ bo­le­sti­ma­ i­dru­gim­auto­i­mu­nim­po­re­me­ća­ji­ma,­kao­što­je­to­si­stem­ski­lu-pus eri te ma to des, skle ro der mi ja, pri mar na bi li jar na ci ro za, ul ce ro zni ko li tis, po li ar te ri tis no do za ili ju ve nil ni re u ma to id ni ar tri tis (15).

Vred no sti pa ra me ta ra krv ne sli ke pri li kom di jag no ze bo le sti su ve o ma ra zno li ki (7). Nor mo cit na, nor mo hrom na ane­mi­ja­je­pri­sut­na­kod­ve­ći­ne­pa­ci­je­na­ta­(5).­Je­dan­deo­bo­le-sni ka ima di lu ci o nu ane mi ju zbog se kve stra ci je eri tro ci ta u ve­li­koj­sle­zi­ni­(16).­U­ret­kim­slu­ča­je­vi­ma­se,­pri­li­kom­po­sta-

vlja­nja­ di­jag­no­ze­ PMF,­ re­gi­stru­je­ he­mo­li­tič­ka­ ane­mi­ja­ (17).­Ani zo ci to za i poj ki lo ci to za su re do van na laz. U raz ma zu pe-ri­fer­ne­kr­vi­mo­gu­se­vi­de­ti­le­u­ko­e­ri­tro­bla­sto­za­i­da­kri­o­ci­to­za,­što­uka­zu­je­na­ve­ro­vat­nu­di­jag­no­zu­PMF­(13).­Pri­di­jag­no­stič-koj­ob­ra­di,­uku­pan­broj­le­u­ko­ci­ta­je­uglav­nom­bla­go­po­ve­ćan­(5).­Mi­je­lo­ci­ti,­pro­mi­je­lo­ci­ti­i­mi­je­lo­bla­sti­su­kod­ve­ći­ne­pa­ci-je­na­ta­pri­sut­ni­u­ma­lom­pro­cen­tu­(5).­Kod­pa­ci­je­na­ta­sa­PMF­ne­u­tro­fil­na­ al­kal­na­ fos­fa­ta­za­mo­že­ bi­ti­ po­vi­še­na­ ili­ sni­že­na­(18). U od ma klim sta di ju mi ma bo le sti na la zi se le u ko pe ni ja (16).­ Broj­ ba­zo­fi­la­mo­že­ bi­ti­ po­ve­ćan­ (19).­ Broj­ trom­bo­ci­ta­mo­že­bi­ti­nor­ma­lan,­u­ma­njeg­bro­ja­bo­le­sni­ka­po­ve­ćan,­a­na­kra­ju­bo­le­sti­u­go­to­vo­svih­bo­le­sni­ka­sma­njen­(16).­Ti­pič­ne­su­mor­fo­lo­ške­ab­nor­mal­no­sti­trom­bo­ci­ta­(19).

Aspi­ra­ci­ja­kost­ne­sr­ži­je­če­sto­ne­u­spe­šna­zbog­fi­bro­ze­(5).­Pa­to­hi­sto­lo­škom­ob­ra­dom­bi­op­ta­ta­kost­ne­sr­ži­re­gi­stru­ju­se­fi­bro­za­i­hi­per­pla­zi­ja­gra­nu­lo­ci­to­po­e­ze­i­me­ga­ka­ri­o­ci­to­po-e­ze­(19).­Uz­iz­ra­že­nu­fi­bro­zu­i­sma­nje­nu­ce­lu­lar­nost,­na­la­zi­se­po­ve­ćan­ broj­ mor­fo­lo­ški­ ab­nor­mal­nih­ me­ga­ka­ri­o­ci­ta­ (19).­Gra nu lo ci ti po ka zu ju ab nor mal no sti je dra i ne sra zme ru nu-kle­o­ci­to­pla­zmat­skog­od­no­sa­(20).­Če­sto­je­pro­ši­re­nje­si­nu­so­i-da­kost­ne­sr­ži­(20).

Hro­mo­zom­ske­ab­nor­mal­no­sti­će­li­ja­kost­ne­sr­ži­su­pri-sut­ne­kod­40–60%­pri­li­kom­po­sta­vlja­nja­di­jag­no­ze­(21).­Ci­to-ge­net­ska­ana­li­za­je­bit­na­za­is­klju­či­va­nje­ne­kih­dru­gih­bo­le­sti­(hro­nič­na­ mi­je­lo­id­na­ le­u­ke­mi­ja,­ mi­je­lo­di­spla­zni­ sin­drom)­(19).

Tok­bo­le­sti­je­hro­ni­čan­i­pro­gre­si­van,­a­me­di­ja­na­pre­ži-vlja­va­nja­je­iz­me­đu­3­i­6­go­di­na,­sa­ra­spo­nom­od­jed­ne­do­15­go­di­na­ (19).­Ne­po­volj­ni­ fak­to­ri­ko­ji­uti­ču­na­ tok­ i­prog­no­zu­bo­le­sni­ka­ su:­ sta­ri­ja­ ži­vot­na­ dob­ >70­ go­di­na,­ he­mo­glo­bin­<100­g/l,­mi­je­lo­bla­sti­u­pe­ri­fer­noj­kr­vi­>2%,­eri­tro­bla­sti­u­pe-ri­fer­noj­ kr­vi­ >2%,­ le­u­ko­ci­to­za­ >20x109/l,­ trom­bo­ci­to­pe­ni­ja­<300x109/l,­iz­ra­zi­ti­kon­sti­tu­ci­o­nal­ni­simp­to­mi,­ma­siv­na­sple-no me ga li ja i ci to ge net ske ab nor mal no sti (19). Uzrok smr ti su naj­če­šće­in­fek­ci­je,­trom­bo­ze,­kr­va­re­nja,­sr­ča­na­in­su­fi­ci­jen­ci­ja­i­tran­sfor­ma­ci­ja­u­akut­nu­mi­je­lo­blast­nu­le­u­ke­mi­ju­(19).

U­ovom­tre­nut­ku­je­di­no­je­tran­splan­ta­ci­ja­ma­tič­nih­će-li­ja­ he­ma­to­po­e­ze­ ku­ra­tiv­na­ te­ra­pi­ja,­ ali­ je­ ona­ na­ža­lost­ do-stup­na­sa­mo­u­ret­kih,­mla­đih­bo­le­sni­ka­sa­HLA­po­du­dar­nim­da­va­o­cem.­Naj­ve­ći­broj­bo­le­sni­ka­se­le­či­simp­to­mat­ski­i­su-por­tiv­no,­ tran­sfu­zi­ja­ma­eri­tro­ci­ta­ i­ trom­bo­ci­ta,­ le­če­njem­in-fek­ci­ja,­a­u­iz­ve­snim­slu­ča­je­vi­ma­i­zra­če­njem­sle­zi­ne­ili­eks-tra­me­du­lar­nih­tu­mo­ra.­Kod­sko­ro­jed­ne­tre­ći­ne­bo­le­sni­ka­se­pri me nju je mi je lo su pre siv na te ra pi ja pri me nom ci to sta ti ka kao­što­su­to­hi­drok­si­u­rea,­mel­fa­lan,­re­đe­bu­sul­fan­(1).

Una­pre­đe­nje­ di­jag­no­sti­ke­ omo­gu­ći­lo­ je­ ra­ni­je­ pre­po-zna­va­nje­PMF,­zbog­če­ga­po­sto­ji­mo­guć­nost­da­su­nje­ne­kli-nič­ke­ma­ni­fe­sta­ci­je­dru­ga­či­je­ne­go­u­ra­ni­jim­opi­si­ma­bo­le­sti.­Cilj­ra­da­je­da­se­ana­li­zi­ra­ju­svi­kli­nič­ki­i­he­ma­to­lo­ški­pa­ra-me­tri­bit­ni­za­po­sta­vlja­nje­di­jag­no­ze­PMF­i­da­se­na­osno­vu­njih­sa­gle­da­da­li­kli­nič­ka­sli­ka­bo­le­sni­ka­u­na­šoj­stu­di­ji­od­go-va­ra­do­sa­da­šnjim­pri­ka­zi­ma­ove­bo­le­sti.­Ta­ko­đe,­cilj­ra­da­je­bio­ da­ pri­ka­že­ ras­po­de­lu­ pa­ci­je­na­ta­ po­ ka­te­go­ri­ja­ma­ pre­ma­IPSS­(Inter­na­ti­o­nal­Prog­no­stic­Sco­ring­System­-­Me­đu­na­rod-ni­ prog­no­stič­ki­ sko­ring­ si­stem)­ za­ pri­mar­nu­ mi­je­lo­fi­bro­zu­(22)­i­me­đu­sob­no­po­re­đe­nje­tih­ka­te­go­ri­ja.

55VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Ma te r i ja l i me to deU­ra­du­ je­ re­tro­spek­tiv­nom­stu­di­jom­ob­u­hva­će­no­104­

pa­ci­jen­ta­ sa­ di­jag­no­zom­PMF,­ ko­ji­ su­ is­pi­ti­va­ni­ i­ le­če­ni­ na­Insti­tu­tu­za­he­ma­to­lo­gi­ju­Kliničkog­cen­tra­Sr­bje­u­Be­o­gra­du­u­pe­ri­o­du­1988–2007.­Di­jag­no­za­PMF­je­po­sta­vlje­na­na­osno-vu­ne­ko­li­ko­ši­ro­ko­pri­hva­će­nih­kri­te­ri­ju­ma­za­di­jag­no­zu­i­od-re­đi­va­nje­sta­di­ju­ma­pri­mar­ne­mi­je­lo­fi­bro­ze:­na­osno­vu­kri­te-ri ju ma gru pe iz Kel na (23) i na osno vu kri te ri ju ma Ita li jan ske gru­pe­ (24)­ (Ta­be­la­1,­Ta­be­la­2),­ko­ji­ su­za­jed­no­uklju­če­ni­u­pre­po­ru­ke­ kla­si­fi­ka­ci­je­ Svet­ske­ zdrav­stve­ne­ or­ga­ni­za­ci­je,­WHO,­iz­2008.­go­di­ne­(4).­Uvi­dom­u­do­ku­men­ta­ci­ju­sva­kog­bo le sni ka do bi je ni su po da ci o: sta ro sti, po lu, da tu mu po sta-vlja­nja­di­jag­no­ze,­kom­plet­noj­krv­noj­sli­ci,­ le­u­ko­ci­tar­noj­for-mu li, pri su stvu da kri o ci ta, mi je lo bla sta, mi je lo ci ta, me ta mi-je lo ci ta i eri tro bla sta u krv noj sli ci, ka ri o tip skim ano ma li ja-ma,­ste­pe­nu­fi­bro­ze­kost­ne­sr­ži,­spon­ta­nim­in vi tro kul tu ra ma pret hod ni ka he ma to po e ze, kon sti tu ci o nal nim simp to mi ma i ve­li­či­ni­sle­zi­ne­i­je­tre.

Or­ga­no­me­ga­li­ja­je­utvr­đi­va­na­na­osno­vu­ul­tra­zvuč­nog­pre­gle­da­ab­do­me­na­i­fi­zi­kal­nog­pre­gle­da,­pri­če­mu­su­za­fi­zi-o­lo­ške­vred­no­sti­uze­te­ve­li­či­na­sle­zi­ne­<11cm­i­ve­li­či­na­je­tre­na­me­di­o­kla­vi­ku­lar­noj­li­ni­ji­<12cm.

Ste­pen­fi­bro­ze­kost­ne­sr­ži­od­re­đi­van­je­na­osno­vu­sle-de­ćih­kri­te­ri­ju­ma:­pr­vi­ste­pen­či­ni­me­sti­mič­no­pri­su­tan­re­ti-ku­lin­bez­ukr­šta­nja­što­od­go­va­ra­nor­mal­noj­kost­noj­sr­ži;­dru-gi­ ste­pen­ pred­sta­vlja­ ras­tre­si­ta­mre­ža­ re­ti­ku­li­na­ sa­ obil­nim­pre pli ta njem po seb no u pe ri va sku lar nim re gi ja ma (sli ka 1., sli­ka­ 2.);­ tre­ći­ ste­pen­ di­fu­zno­ i­ gu­sto­ uve­ća­nje­ re­ti­ku­lin­ske­ma­se­sa­eks­ten­ziv­nim­pre­pli­ta­njem­i­me­sti­mič­no­sa­sno­po­vi-ma­ko­la­ge­na­i­oste­o­skle­ro­zom,­a­če­tvr­ti­ste­pen­pred­sta­vlja­di-fu­zno­po­ve­ća­nje­gu­sti­ne­re­ti­ku­li­na­sa­eks­ten­ziv­nim­pre­pli­ta-njem­i­gru­bim­sno­po­vi­ma­ko­la­ge­na­sa­če­sto­pri­sut­nom­oste­o-skle ro zom (sli ka 3.).

Me to da in vi tro kul tu ra pro ge ni to ra he ma to po e ze je iz-ve­de­na­za­se­ja­va­njem­mo­no­nu­kle­ar­nih­će­li­ja,­pret­hod­no­izo-lo­va­nih­iz­uzo­ra­ka­kost­ne­sr­ži,­u­kon­cen­tra­ci­ji­od­200000­će-li ja po kul tu ri. Na kon in ku ba ci je (72h) ko lo ni je su de tek to va-ne i pre bro ja va ne pod in vert nim mi kro sko pom.

U pre pa ra ci ji hro mo zo ma za ci to ge net sku ana li zu ko-ri­šće­na­je­teh­ni­ka­HG­tra­ka.­Pre­pa­ra­ti­su­bo­je­ni­2%­ras­tvo­rom­Gim­ze­u­fos­fat­nom­pu­fe­ru,­a­po­tom­ana­li­zi­ra­ni­na­sve­tlo­snom­mi­kro­sko­pu.­ Ci­to­ge­net­ska­ ana­li­za­ pod­ra­zu­me­va­ dva­de­set­pre­gle­da­nih­ će­li­ja­ u­ me­ta­fa­zi.­ Pod­ ci­to­ge­net­ski­ pa­to­lo­škim­mo­di­fi­ko­va­nim­klo­nom­se­pod­ra­zu­me­va­de­tek­to­va­nje­naj­ma-nje­dve­će­li­je­sa­struk­tur­nom­abe­ra­ci­jom­ili­tri­zo­mi­jom­istog­hro mo zo ma, od no sno tri ili vi še mi to za sa mo no zo mi jom istog hro mo zo ma.

­Od­re­đi­va­no­je­da­li­po­sto­ji­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u za stu plje no sti le u ko e ri tro bla sto ze i da kri o ci to ze u bo le sni ka sa i bez sple no me ga li je.

Da ljom ob ra dom, pa ci jen ti su po de lje ni u dve gru pe pre­ma­ste­pe­nu­fi­bro­ze­kost­ne­sr­ži:­na­pa­ci­jen­te­sa­pr­vim­i­dru-gim­(gru­pa­I,­n=35)­i­pa­ci­jen­te­sa­tre­ćim­i­če­tvr­tim­ste­pe­nom­fi­bro­ze,­ od­no­sno­ sa­ uz­na­pre­do­va­lom­ fi­bro­zom­ (gru­pa­ II,­n=69).­Ove­dve­gru­pe­su­upo­re­đi­va­ne­u­po­gle­du­ste­pe­na­sple-no­me­ga­li­je,­iz­ra­že­no­u­cen­ti­me­tri­ma,­i­pri­su­stva­da­kri­o­ci­ta.

Pre­ma­prog­no­stič­kom­IPSS­sko­ru­za­PMF,­ko­ji­u­ob­zir­uzi­ma­pet­fak­to­ra­ri­zi­ka­(Ta­be­la­3),­bo­le­sni­ci­su­svr­sta­ni­u­če-ti ri pod gru pe: pod gru pa sa ni skim ste pe nom ri zi ka, sa pr vim

ste pe nom sred njeg ri zi ka, sa dru gim ste pe nom sred njeg ri zi-ka­i­pod­gru­pa­sa­vi­so­kim­ri­zi­kom­(Ta­be­la­4)(22).­Da­ljom­ana-li zom smo is pi ta li da li po sto ji raz li ka u pod gru pa ma IPSS-a u po gle du za stu plje no sti ane mi je, trom bo ci to pe ni je i le u ko ci-to­ze.­Ob­ra­di­li­smo­trend­pre­ži­vlja­va­nja­u­pod­gru­pa­ma­IPSS-a­(Ka plan-Me i er).

Koristeći­po­dat­ke­do­bi­je­ne­pri­po­sta­vlja­nju­di­jag­no­ze­bo­le­sti,­od­re­đi­va­na­je:­uče­sta­lost­sple­no­me­ga­li­je­i­he­pa­to­me-ga li je pri di jag no zi, me di ja na i sred nja vred nost za sve pa ra-me tre krv ne sli ke, za stu plje nost bo le sni ka sa da kri o ci ti ma u pe­ri­fer­noj­kr­vi,­uče­sta­lost­bo­le­sni­ka­sa­po­zi­tiv­nim­spon­ta­nim­in­vi­tro­kul­tu­ra­ma­pret­hod­ni­ka­he­ma­to­po­e­ze,­uče­sta­lost­i­ras-po­de­la­bo­le­sni­ka­pre­ma­ste­pe­nu­fi­bro­ze­kost­ne­sr­ži­u­bi­op­si­ji­kost­ne­sr­ži­i­uče­sta­lost­ka­ri­o­tip­skih­ano­ma­li­ja.­Ta­ko­đe,­od­re-đe­na­je­uče­sta­lost­kon­sti­tu­ci­o­nal­nih­simp­to­ma­(gu­bi­tak­te­le-sne­te­ži­ne,­za­mor,­zno­je­nje)­i­uče­sta­lost­smrt­nih­is­ho­da­bo­le-sni ka u to ku po sma tra nog pe ri o da.

­U­sta­ti­stič­koj­ob­ra­di­po­da­ta­ka­upo­tre­bi­li­smo­me­re­de-skrip­tiv­ne­sta­ti­sti­ke­i­sta­ti­stič­ko­te­sti­ra­nje­hi­po­te­za.­Sta­ti­stič-ka­ana­li­za­ura­đe­na­je­χ2­te­stom,­Fi­še­ro­vim­te­stom­tač­ne­ve­ro-vat­no­će,­Mann-Whit­ney­U­te­stom­i­Ka­plan-Me­i­er-ovom­ana-li­zom.­Vred­no­sti­p<0.05­uzi­ma­ne­su­kao­zna­čaj­ne.

Re zul ta t iOd­ 104­ pa­ci­jen­ta­ ob­u­hva­će­nih­ ovim­ is­tra­ži­va­njem,­

njih­50­su­bi­li­mu­škar­ci­(48,08%)­a­54­že­ne­(51,92%).­Pro­seč-na sta rost bo le sni ka u vre me po sta vlja na di jag no ze bi la je 60,36±11,66­go­di­na,­ra­spo­na­od­25–79­go­di­na­sa­me­di­ja­nom­od 63 go di ne.

Sple­no­me­ga­li­ja,­utvr­đe­na­ul­tra­zvu­kom,­je­uoče­na­kod­85­(81,73%)­a­he­pa­to­me­ga­li­ja­kod­78­pa­ci­je­na­ta­(75%)­pri­di-jag­no­zi.­Ovi­na­la­zi­su­bi­li­u­sa­gla­sno­sti­sa­na­la­zi­ma­fi­zič­kog­pre­gle­da­jer­je­sple­no­me­ga­li­ja­uoče­na­kod­82­(79%)­a­he­pa­to-me­ga­li­ja­kod­75­bo­le­sni­ka­(72,11%).

Pro­seč­na­vred­nost­ he­mo­glo­bi­na­ je­ bi­la­ 120,38±27,25­g/l,­me­di­ja­na­118,5­g/l.­Ane­mi­ja­ je­uoče­na­kod­63­pa­ci­jen­ta­(60,57%).­Te­ži­ste­pen­ane­mi­je­(Hb­<100­g/l)­ima­lo­je­24­bo­le-sni­ka­(23,08%).­Pro­seč­na­vred­nost­bro­ja­le­u­ko­ci­ta­je­iz­no­si­la­15,63±13,39x109/l,­ sa­ me­di­ja­nom­ od­ 11x109/l.­ Le­u­ko­ci­to­za­(>10x109/l)­je­bi­la­pri­sut­na­u­58­bo­le­sni­ka­(55,77%),­dok­je­6­bo­le­sni­ka­ (5,77%)­ ima­lo­ le­u­ko­pe­ni­ju­ (<3.5x109/l).­ Pro­seč­na­vred­nost­ bro­ja­ trom­bo­ci­ta­ je­ bi­la­ 620±489x109/l,­ me­di­ja­na­515x109/l.­Trom­bo­ci­to­za­(>450x109/l)­je­bi­la­pri­sut­na­u­57­bo-le­sni­ka­(54,48%)­dok­je­trom­bo­ci­to­pe­ni­ju­(<150x109/l)­ima­lo­njih­20­ (19,23%).­Broj­ trom­bo­ci­ta­ is­pod­50x109/l­ je­ ima­lo­5­bo­le­sni­ka­(4,8%).­Pro­seč­na­vred­nost­pro­cen­ta­re­ti­ku­lo­ci­ta­je­iz­no­si­la­0,53%­(me­di­ja­na­0).­Uoče­no­je­da­su­mi­je­lo­bla­sti­bi­li­pri­sut­ni­ kod­ 20­ (19,23%),­ a­ eri­tro­bla­sti­ kod­ 28­ bo­le­sni­ka­(26,92%).

U na šoj gru pi bo le sni ka, kod njih 27 po sto ja li su da kri-o­ci­ti­u­pe­ri­fe­noj­kr­vi­(25,96%).­Ana­li­zom­re­zul­ta­ta­ci­to­ge­net-skog­is­pi­ti­va­nja­utvr­đe­no­je­da­11­bo­le­sni­ka­(10,58%)­ima­ne-ku ka ri o tip sku ano ma li ju. Ana li zom na la za bi op si je kost ne sr­ži­utvr­đe­no­je­da­je­13­bo­le­sni­ka­(12,50%)­ima­lo­pr­vi­ste­pen­fi­bro­ze,­22­bo­le­sni­ka­(21,15%)­dru­gi,­40­bo­le­sni­ka­(38,46%)­tre­ći,­a­29­bo­le­sni­ka­(27,89%)­je­ima­lo­če­tvr­ti­ste­pen­fi­bro­ze­kost­ne­sr­ži.­Spon­ta­ne­in vi tro kul tu re pret hod ni ka he ma to po-e­ze­ima­lo­je­67­pa­ci­je­na­ta­(64,42%).

Decembar 2010VOLUME 6156

Medicinski podmladakStudentski radovi

U­ukup­noj­po­pu­la­ci­ji­pa­ci­je­na­ta,­njih­43­(41,35%)­ima-lo­ je­ kon­sti­tu­ci­o­nal­ne­ simp­to­me,­ od­ če­ga­ je­ 30­ pa­ci­je­na­ta­(28,85%)­ima­lo­za­mor,­11­(10,58%)­noć­no­zno­je­nje,­a­gu­bi­tak­te­le­sne­te­ži­ne­njih­10­(9,62%).

Broj­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­su­umr­li­u­to­ku­po­sma­tra­nog­pe­ri-o­da­je­36­(34,61%),­sa­me­di­ja­nom­pre­ži­vlja­va­nja­od­4,5­go­di-na.­Du­ži­na­tra­ja­nja­bo­le­sti­pro­seč­no­je­bi­la­6,17±5,15­go­di­na.

Pre­ma­prog­no­stič­kom­IPSS­sko­ru­za­pri­mar­nu­mi­je­lo-fi­bro­zu,­ko­ji­u­ob­zir­uzi­ma­pet­ fak­to­ra­ ri­zi­ka­ (Ta­be­la­3),­25­bo­le­sni­ka­(24,04%)­pri­pa­da­pod­gru­pi­sa­ni­skim­ri­zi­kom,­44­(42,31%)­ pod­gru­pi­ sa­ pr­vim­ ste­pe­nom­ sred­njeg­ ri­zi­ka,­ 19­(18,27%)­pod­gru­pi­sa­dru­gim­ste­pe­nom­sred­njeg­ri­zi­ka­ i­16­bo­le­sni­ka­(15,38%)­pod­gru­pi­sa­vi­so­kim­ste­pe­nom­ri­zi­ka­(Ta-be­la­4).

Ispi­ti­va­njem­uče­sta­lo­sti­ane­mi­je,­le­u­ko­ci­to­ze­i­trom­bo-ci­to­ze­po­pod­gru­pa­ma­IPSS-a,­uoči­li­smo­da­po­sto­ji­sta­ti­stič-ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­po­gle­du­za­stu­plje­no­sti­ane­mi­je­u­ovim­pod­gru­pa­ma­(p=0,007),­i­vi­so­ko­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­po gle du za stu plje no sti trom bo ci to ze (p=0,0008), dok u po gle-du­uče­sta­lo­sti­le­u­ko­ci­to­ze­ne­po­sto­ji­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li-ka­(p=0,68).­Naj­ve­ća­uče­sta­lost­ane­mi­je­i­trom­bo­ci­to­ze­se­sre-će­u­pod­gru­pi­sa­pr­vim­ste­pe­nom­sred­njeg­ri­zi­ka.

Ka plan-Me i er-ovom ana li zom po ka zan je znat no po-volj­ni­ji­trend­pre­ži­vlja­va­nja­u­pod­gru­pa­ma­IPSS-a­sa­ni­skim­i­pr vim ste pe nom sred njeg ri zi ka, u od no su na pod gru pe sa dru­gim­ste­pe­nom­sred­njeg­ri­zi­ka­i­vi­so­kim­ri­zi­kom­(Gra­fi­kon­1).

Ni­smo­uoči­li­po­sto­ja­nje­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­ne­ko­re­la­ci­je­iz­me­đu­pri­su­stva­da­kri­o­ci­to­ze­(p>0,05)­i­pri­su­stva­sple­no­me-ga­li­je.­Ta­ko­đe­ni­smo­uoči­li­po­sto­ja­nje­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­ne­ko-re­la­ci­je­iz­me­đu­uče­sta­lo­sti­sple­no­me­ga­li­je­i­pri­su­stva­mi­je­lo-bla­sta­u­pe­ri­fer­noj­kr­vi­(p>0,05).­Po­red­to­ga,­ni­smo­na­šli­ni­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­nu­ko­re­la­ci­ju­iz­me­đu­pri­su­stva­sple­no­me­ga-li­je­i­pri­su­stva­eri­tro­bla­sto­ze­(p>0,05).

Ka­da­smo­ana­li­zi­ra­li­od­nos­ste­pe­na­fi­bro­ze­i­ste­pe­na­sple­no­me­ga­li­je­utvr­di­li­smo­da­po­sto­ji­vi­so­ko­sta­ti­stič­ki­zna-čaj­na­raz­li­ka­iz­me­đu­bo­le­sni­ka­sa­pr­vim­i­dru­gim­ste­pe­nom­fi­bro­ze­ (gru­pa­ I)­ i­ bo­le­sni­ka­ sa­ tre­ćim­ i­ če­tvr­tim­ ste­pe­nom­fi­bro­ze­ (gru­pa­ II)­ u­ od­no­su­ na­ ste­pen­ sple­no­me­ga­li­je­(p<<0,001).­ Na­i­me,­ pro­seč­no­ po­ve­ća­nje­ ve­li­či­ne­ sle­zi­ne­(>11cm)­u­gru­pi­I­je­bi­lo­3,13±2,71cm­a­u­gru­pi­II­6,57±4,77cm,­što­uka­zu­je­na­zna­čaj­nu­ko­re­la­ci­ju­ iz­me­đu­ste­pe­na­fi­bro­ze­ i­ste­pe­na­sple­no­me­ga­li­je­kao­od­li­ka­PMF.­Po­sma­tra­ju­ći­pri­su-stvo­da­kri­o­ci­ta­u­gru­pi­I­i­gru­pi­II,­uoči­li­smo­da­po­sto­ji­vi­so-ko­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­(p=0,0025),­gde­su­se­da­kri­o­ci-ti­u­gru­pi­I­ja­vi­li­kod­3­bo­le­sni­ka­(8,3%),­a­u­gru­pi­II­su­se­ja-vi­li­kod­24­bo­le­sni­ka­(35,29%),­što­uka­zu­je­na­po­sto­ja­nje­di-rekt­ne­ko­re­la­ci­je­iz­me­đu­ste­pe­na­fi­bro­ze­i­uče­sta­lo­sti­da­kri­o-ci to ze.

Di sku s i jaRe­zul­ta­ti­is­tra­ži­va­nja­uka­zu­ju­da­je­uče­sta­lost­obo­lje-

va­nja­od­PMF­pri­bli­žno­jed­na­ko­pri­sut­na­kod­oba­po­la­(48,08%­mu­ška­ra­ca­i­51,92%­že­na)­što­je­u­skla­du­sa­po­da­ci­ma­u­li­te-ra tu ri (19).

Po­ka­za­li­smo­da­je­pro­seč­na­sta­rost­bo­le­sni­ka­sa­PMF­u vre me po sta vlja na di jag no ze bi la 60,58±12,13 go di na što je u skla du sa dru gim stu di ja ma (3, 5, 19).

U­sko­ro­če­tvr­ti­ne­pa­ci­je­na­ta,­bo­lest­mo­že­da­se­is­po­lji­bez­ kon­sti­tu­ci­o­nal­nih­ simp­to­ma.­ Naj­če­šći­ kon­sti­tu­ci­o­nal­ni­simp­tom­je­za­mor­ko­ji­kod­ve­ći­ne­pa­ci­je­na­ta­uti­če­na­kva­li­tet­ži­vo­ta­i­so­ci­jal­ne­ak­tiv­no­sti.­Od­dru­gih­ne­spe­ci­fič­nih­kon­sti-tu­ci­o­nal­nih­ simp­to­ma­ ja­vlja­ju­ se:­ noć­no­ zno­je­nje,­ po­vi­še­na­tem­pe­ra­tu­ra,­pru­ri­tus­i­gu­bi­tak­te­le­sne­te­ži­ne­(9,­10).­U­na­šoj­po pu la ci ji pa ci je na ta, kon sti tu ci o nal ni simp to mi su bi li pri-sut­ni­ kod­ 41,35%,­ od­ če­ga­ je­ 28,85%­ ima­lo­ za­mor,­ 10,58%­noć­no­zno­je­nje­a­gu­bi­tak­te­le­sne­te­ži­ne­9,62%.­Ovi­simp­to­mi­se­u­li­te­ra­tu­ri­ja­vlja­ju­kod­20–50%­pa­ci­je­na­ta­sa­PMF­i­do­sta­če­šće­kod­sta­ri­jih­pa­ci­je­na­ta­(9,­10).­Sil­ver­stein­je­u­svom­is-tra­ži­va­nju­ po­ka­zao­ da­ 58%­ pa­ci­je­na­ta­ sa­ PMF­ ima­ za­mor,­15%­gu­bi­tak­te­le­sne­te­ži­ne­i­6%­noć­no­zno­je­nje­(25),­što­je­u­skla­du­sa­na­la­zi­ma­na­šeg­is­tra­ži­va­nja.

Sple­no­me­ga­li­ja­se­ja­vlja­kod­81,73%­pa­ci­je­na­ta.­Var­ki­i­sar.,­Sil­ver­stein,­Vi­sa­ni­ i­ sar.­ na­la­ze­ sple­no­me­ga­li­ju­u­89%,­90%,­99%,­re­spek­tiv­no­(25,­26,­27).

Pre­ma­li­te­ra­tu­ri,­he­pa­to­me­ga­li­ja­se­ja­vlja­u­sko­ro­70%­slu­ča­je­va,­kao­što­na­vo­de­Var­ki­i­sar.­i­Sil­ver­stein.,­dok­su­Vi-sa­ni­i­sar.­na­šli­he­pa­to­me­ga­li­ju­u­39%­pa­ci­je­na­ta­pri­di­jag­no­zi­PMF.­U­na­šem­uzor­ku,­he­pa­to­me­ga­li­ja­se­ja­vlja­u­ne­što­ve­ćem­pro­cen­tu­(75%)­u­od­no­su­na­stu­di­je­Var­ki­ja­i­Sil­ver­ste­i­na,­dok­je­ona­pri­sut­na­kod­znat­no­ve­ćeg­bro­ja­pa­ci­je­na­ta­ne­go­u­stu-di ji Vi sa ni i sa rad ni ka (25, 26, 27).

Nor mo cit no nor mo hrom na ane mi ja je pri sut na kod ve­ći­ne­ali­ne­i­kod­svih­pa­ci­je­na­ta­(5,­18,­26,­27,­28).­The­i­le­i­sar.­na­la­ze­ane­mi­ju­kod­38%­pa­ci­je­na­ta,­na­su­prot­na­šem­ra­du­ko­ji­je­po­ka­zao­pri­su­stvo­ane­mi­je­kod­60,57%­pa­ci­je­na­ta­(29).­Ka da go vo ri mo o he mo glo bi nu, nje go ve sred nje vred no sti se u­raz­li­či­tim­stu­di­ja­ma­kre­ću­u­op­se­gu­od­90–120g/L,­kao­što­je­kod­nas­pro­seč­na­vred­nost­he­mo­glo­bi­na­120,38±27,25g/L­(5,6,26,28).­U­60%­bo­le­sni­ka­ni­vo­he­mo­glo­bi­na­ je­ma­nji­od­100g/L,­a­u­na­šoj­stu­di­ji­te­ži­ste­pen­ane­mi­je­(<100g/L)­je­ima-lo­23,08%­bo­le­sni­ka­(13,­25,­26,­27,­30).­Za­stu­plje­nost­ane­mi-je­ i­ te­škog­ste­pe­na­ane­mi­je­u­ovom­is­tra­ži­va­nju­od­u­da­ra­od­li­te­ra­tu­re,­dok­je­pro­seč­na­vred­nost­he­mo­glo­bi­na­u­skla­du­sa­do sa da šnjim stu di ja ma.

Sred­nje­vred­no­sti­bro­ja­trom­bo­ci­ta­u­li­te­ra­tu­ri­se­kre­ću­od­175­do­580x109/L­u­vre­me­di­jag­no­ze­(5,­6,­18,­26,­28),­a­u­na­šem­is­tra­ži­va­nju­pro­seč­na­vred­nost­bro­ja­trom­bo­ci­ta­je­bi­la­620±489x109/L.­Trom­bo­ci­to­za­se­sre­će­u­pri­bli­žno­40%­pa­ci-je­na­ta,­ a­ trom­bo­ci­to­pe­ni­ja­ kod­ pri­bli­žno­ jed­ne­ tre­ći­ne­ (31),­dok­je­kod­nas­trom­bo­ci­to­za­bi­la­pri­sut­na­u­54,48%,­a­trom­bo-ci to pe ni ja kod jed ne pe ti ne pa ci je na ta što se do ne kle raz li ku je u od no su na ove li te ra tur ne na vo de (31). Na i me, na ši re zul ta ti u­po­gle­du­trom­bo­ci­to­ze,­trom­bo­ci­to­pe­ni­je­i­pro­seč­ne­vred­no-sti­bro­ja­trom­bo­ci­ta­ni­su­u­skla­du­sa­do­sa­da­šnjim­is­tra­ži­va­nji-ma.­Ipak,­Thi­e­le­i­sar­na­vo­de­pri­su­stvo­trom­bo­ci­to­ze­u­88%­slu­ča­je­va­(29),­što­se­mo­že­do­ne­kle­ob­ja­sni­ti­i­nji­ho­vim­di­jag-no­stič­kim­si­ste­mom.

Le­u­ko­pe­ni­ja­se­mo­že­ja­vi­ti­u­13%­do­25%­pa­ci­je­na­ta,­a­le­u­ko­ci­to­za­kod­jed­ne­tre­ći­ne­(13).­U­na­šem­ra­du­55,77%­ima­le­u­ko­ci­to­zu,­a­le­u­ko­pe­ni­ju­5,77%­pa­ci­je­na­ta,­dok­Thi­e­le­i­sar.­na­vo­de­ le­u­ko­ci­to­zu­u­51%­slu­ča­je­va,­ le­u­ko­pe­ni­ju­ne­na­vo­de­kao­sig­ni­fi­kan­tan­znak­(29).­Pro­seč­ne­vred­no­sti­bro­ja­le­u­ko­ci-ta­se­u­li­te­ra­tu­ri­kre­ću­od­10–14­x109/L­(5,­6,­18,­26,­28),­dok­ta­vred­nost­u­po­pu­la­ci­ji­na­ših­bo­le­sni­ka­bi­la­15,63±13,39x109/l,­što­la­ko­od­stu­pa­od­do­sa­da­šnjih­stu­di­ja.­Za­stu­plje­nost­le­u­ko-ci­to­ze­u­po­pu­la­ci­ji­na­ših­pa­ci­je­na­ta­je­u­skla­du­sa­ve­ći­nom­li-

57VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

te rar nih na vo da. Sa dru ge stra ne, le u ko pe ni ja je re gi stro va na sa­ma­njom­uče­sta­lo­šću­u­od­no­su­na­li­te­ra­tu­ru.

Pre­ma­do­sa­da­šnjim­is­tra­ži­va­nji­ma­mi­je­lo­ci­ti­i­me­ta­mi-je lo ci ti se na la ze kod ma log bro ja pa ci je na ta (5, 6, 18, 26, 28), što­smo­i­mi­usta­no­vi­li­2,65%­i­1,99%­re­spek­tiv­no.­Thi­e­le­i­sar.­su­uoči­li­mi­je­lo­bla­ste­u­4%­bo­le­sni­ka­(29),­a­u­na­šem­is-tra­ži­va­nju­se­sre­ću­kod­18,37%­pa­ci­je­na­ta­u­op­se­gu­od­1%­do­9%,­što­znat­no­od­u­da­ra­od­do­sa­da­šnjih­na­vo­da.­U­li­te­ra­tu­ri­po sto je ra zno li ki po da ci u po gle du bro ja pa ci je na ta sa eri tro-bla­sto­zom:­od­to­ga­da­se­sre­ću­kod­ve­ći­ne­pa­ci­je­na­ta­do­to­ga­da­se­vi­đa­ju­u­sve­ga­3%­slu­ča­je­va­(29,­32),­dok­se­kod­nas­eri-tro­bla­sti­re­gi­stru­ju­kod­24,49%­pa­ci­je­na­ta.­Usled­ova­ko­ši­ro-kog­op­se­ga­u­re­zul­ta­ti­ma­is­tra­ži­va­nja­oni­se­ne­uzi­ma­ju­kao­bi­tan­di­jag­no­stič­ki­i­prog­no­stič­ki­pa­ra­me­tar­u­ovoj­bo­le­sti­(29,­32).

Ani­zo­ci­to­za­i­poj­ki­lo­ci­to­za­su­re­do­van­na­laz­u­PMF.­U­svim­slu­ča­je­vi­ma­u­ko­ji­ma­se­ja­vlja­ju,­da­kri­o­ci­ti­su­pri­sut­ni­u­do­volj­nom­bro­ju­da­bi­bi­li­vi­đe­ni­u­sva­kom­vid­nom­po­lju­(32).­Kod­na­ših­pa­ci­je­na­ta­da­kri­o­ci­ti­su­bi­li­pri­sut­ni­kod­jed­ne­če-tvr­ti­ne­ slu­ča­je­va.­ Ni­smo­ na­šli­ ko­re­la­ci­ju­ iz­me­đu­ pri­su­stva­sple no me ga li je i po ja ve dak tri o ci ta, ali smo na šli da se kod bo­le­sni­ka­ sa­ ve­ćim­ ste­pe­nom­ fi­bro­ze­ kost­ne­ sr­ži­ da­kri­o­ci­ti­zna­čaj­no­če­šće­na­la­ze.­Ne­ka­is­tra­ži­va­nja­do­vo­de­u­ve­zu­pri­su-stvo­da­kri­o­ci­ta­i­sple­no­ma­ga­li­ju­(33,­34).­Na­ša­stu­di­ja­ni­je­po-ka­za­la­po­sto­ja­nje­zna­čaj­ne­ko­re­la­ci­je­iz­me­đu­pri­su­stva­mi­je-lo bla sta i eri tro bla sta sa jed ne stra ne i sple no ma ga li je sa dru-ge­stra­ne,­dok­u­do­stup­noj­li­te­ra­tu­ri­ni­smo­na­šli­slič­na­po­re-đe­nja.

Re­zul­ta­ti­ci­to­ge­net­skih­is­tra­ži­va­nja­u­li­te­ra­tu­ri,­po­ka-zu­ju­da­se­ka­ri­o­tip­ske­ab­nor­mal­no­sti­ja­vlja­ju­kod­jed­ne­tre­ći-ne pa ci je na ta (35, 36), a u na šoj stu di ji ove ab nor mal no sti ima-lo­ je­ 10,58%­ pa­ci­je­na­ta.­ To­ se­ mo­že­ ob­ja­sni­ti­ ne­do­volj­nim­bro­jem­de­o­ba­u­sta­di­ju­mu­me­ta­fa­ze­neo­p­hod­nih­za­ade­kvat­nu­ci­to­ge­net­sku­pro­ce­nu,­u­uzor­ci­ma­14­bo­le­sni­ka­(13,46%).

U­ na­šoj­ po­pu­la­ci­ji­ pa­ci­je­na­ta,­ naj­ve­ći­ broj­ (40%)­ je­imao­fi­bro­zu­tre­ćeg­ste­pe­na­u­kost­noj­sr­ži­pri­po­sta­vlja­nju­di-jag­no­ze,­dok­je­pr­vi,­dru­gi­ i­če­tvr­ti­ste­pen­bio­pri­su­tan­kod­12,50%,­21,15%­i­27,89%,­re­spek­tiv­no.­Thi­e­le­i­sar.­na­vo­de­da­se­u­nji­ho­vom­is­tra­ži­va­nju­naj­če­šće­sre­će­fi­bro­za­pr­vog­ste­pe-na,­što­se­mo­že­ob­ja­sni­ti­i­ve­ćim­uzor­kom­ali­i­po­sta­vlja­njem­di­jag­no­ze­u­ra­ni­jem­sta­di­ju­mu­(37).­Upo­re­đi­va­njem­ovih­gru-pa­uoče­na­je­zna­čaj­na­ko­re­la­ci­ja­iz­me­đu­ste­pe­na­fi­bro­ze­i­po-ja­ve­sple­no­me­ga­li­je,­kao­i­ste­pe­na­fi­bro­ze­i­pri­su­stva­da­kri­o-ci­ta,­kao­od­li­ka­PMF­(37).

U­na­šem­ra­du,­64,42%­pa­ci­je­na­ta­je­ima­lo­spon­ta­ne­in vi tro kul tu re pre kur so ra he ma to po e ze, na su prot to me, Thi e le i­sar.­na­la­ze­po­zi­tiv­ne­kul­tu­re­u­95%­slu­ča­je­va­(37,­38).

Me­di­ja­na­pre­ži­vlja­va­nja­u­na­šoj­po­pu­la­ci­ji­ je­bi­la­4,5­go­di­ne­ sa­ pro­seč­nom­du­ži­nom­ tra­ja­nja­ bo­le­sti­ od­ 6,17±5,15­go­di­na,­što­je­u­skla­du­sa­do­sa­da­šnjim­is­tra­ži­va­nji­ma,­pre­ma­ko­ji­ma­je­me­di­ja­na­pre­ži­vlja­va­nja­3–6­go­di­na,­a­bo­lest­ tra­je­od­1–15­go­di­na­(19,­27).­Ne­po­volj­ni­fak­to­ri­ko­ji­uti­ču­na­tok­i­prog­no­zu­bo­le­sti­su­ob­u­hva­će­ni­IPSS-om­(22).­U­Cer­van­te­so-voj­stu­di­ji­ko­ja­je­ob­u­hva­ti­la­1054­pa­ci­jen­ta,­kon­sti­tu­ci­o­nal­ni­simp­to­mi­ su­ bi­li­ pri­sut­ni­ u­ 26,4%­ slu­ča­je­va,­ he­mo­glo-bin<100g/L­ima­lo­je­35,2%,­le­u­ko­ci­te­>25x109/L­9,6%,­pri­su-stvo­mi­je­lo­bla­sta­u­pe­ri­fer­noj­kr­vi≥1%­36,2%,­a­>­65­go­di­na­ima­lo­je­44,6%­bo­le­sni­ka­(39).­Re­zul­ta­ti­na­še­stu­di­je­za­ove­fak­to­re­pri­ka­za­ni­su­u­Ta­be­li­3.­Na­osno­vu­za­stu­plje­no­sti­ne-

po­volj­nih­fak­to­ra­pa­ci­jen­ti­su,­pre­ma­IPSS,­po­de­lje­ni­u­če­ti­ri­pod­gru­pe­(Ta­be­la­4).­U­Cer­van­te­so­voj­stu­di­ji,­u­pod­gru­pi­ni-skog­ri­zi­ka­se­na­la­zi­22%,­u­pod­gru­pi­pr­vog­ste­pe­na­sred­njeg­ri­zi­ka­29%,­u­pod­gru­pi­dru­gog­ste­pe­na­sred­njeg­ri­zi­ka­28%,­dok­se­u­gru­pi­sa­vi­so­kim­ri­zi­kom­na­la­zi­21%­pa­ci­je­na­ta­(39).­Ispi­ti­va­nje­pre­ži­vlja­va­nja­u­na­šoj­stu­di­ji­(Gra­fi­kon­1),­po­ka­zu-je­ne­po­volj­ni­ji­trend­pre­ži­vlja­va­nja­u­pod­gru­pa­ma­sa­dru­gim­ste pe nom sred njeg ri zi ka i vi so kog ri zi ka, što je u skla du sa Cer­van­te­so­vom­ stu­di­jom­ (39).­ U­ na­šoj­ stu­di­ji­ je­ po­ka­za­na­zna­čaj­na­raz­li­ka­iz­me­đu­ovih­pod­gru­pa­u­po­gle­du­pri­su­stva­ane mi je i trom bo ci to ze.

Na­osno­vu­re­zul­ta­ta­iz­ne­tih­u­ovom­ra­du­mo­že­mo­za-klju­či­ti­da­se­kli­nič­ka­sli­ka­PMF­kod­na­še­gru­pe­pa­ci­je­na­ta­umno go me ne raz li ku je od do sa da šnjih opi sa ove bo le sti, ma-da­ipak­po­sto­je­od­re­đe­ne­raz­li­ke.

U­na­šoj­gru­pi­je­uče­sta­lost­ane­mi­je­ve­ća,­a­te­škog­ste-pe na ane mi je ma nja, u od no su na li te ra tur ne po dat ke. Raz li ke se­ogle­da­ju­još­i­u­ne­što­ve­ćoj­uče­sta­lo­sti­trom­bo­ci­to­ze­pri­di-jag­no­zi­PMF,­kao­i­ve­ćoj­sred­njoj­vred­no­sti­bro­ja­trom­bo­ci­ta­i­ma­njom­uče­sta­lo­šću­trom­bo­ci­to­pe­ni­je.­Raz­li­ka­je­pri­sut­na­i­u­po­gle­du­uče­sta­lo­sti­ le­u­ko­pe­ni­je­(u­na­šoj­gru­pi­ih­je­ma­nje­ne­go­u­li­te­ra­tu­ri)­i­pro­seč­ne­vred­no­sti­bro­ja­le­u­ko­ci­ta­su­ne­što­ve­će­ne­go­u­do­sa­da­šnjim­is­tra­ži­va­nji­ma.

Kod­nas­se­mi­je­lo­bla­sti­i­eri­tro­bla­sti­u­pe­ri­fer­noj­kr­vi­sre­ću­ sa­znat­no­ve­ćom­uče­sta­lo­šću­u­od­no­su­na­do­sa­da­šnje­na vo de.

Ci­to­ge­net­ske­ab­nor­mal­no­sti­su­sa­znat­no­ma­njom­uče-sta­lo­šću­pri­sut­ne­u­na­šoj­po­pu­la­ci­ji­pa­ci­je­na­ta­ne­go­u­osta­lim­is­tra­ži­va­nji­ma.

U­na­šoj­stu­di­ji­se­če­šće­sre­će­fi­bro­za­tre­ćeg­ste­pe­na­u­kost­noj­sr­ži,­dok­se­ne­što­re­đe­sre­ću­spon­ta­ne­in vi tro kul tu re pro ge ni to ra he ma to po e ze.

Utvr­đe­no­je­da­ne­po­sto­ji­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­po­gle­du­sple­no­me­ga­li­je­iz­me­đu­pa­ci­je­na­ta­sa­i­bez­da­kri­o­ci­ta­u­pe­ri­fer­noj­kr­vi.­Da­lje­ je­utvr­đe­no­da­ne­po­sto­ji­ sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­ko­re­la­ci­ja­iz­me­đu­sple­no­me­ga­li­je,­pri­su­stva­mi­je­lo-bla­sta­i­eri­tro­bla­sta­u­pe­ri­fer­noj­kr­vi.

Utvr­đe­no­ je­ po­sto­ja­nje­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­ne­ po­zi­tiv­ne­ko­re­la­ci­je­ iz­me­đu­ ste­pe­na­ sple­no­me­ga­li­je­ sa­ jed­ne­ stra­ne­ i­ste­pe­na­fi­bro­ze­(gru­pa­I­na­su­prot­gru­pi­II)­sa­dru­ge­stra­ne.

Po­sma­tra­ju­ći­ pri­su­stvo­ da­kri­o­ci­ta­ u­ gru­pa­ma­ sa­ma-njim­i­gru­pa­ma­sa­ve­ćim­ste­pe­nom­fi­bro­ze­kost­ne­sr­ži,­po­ka-za­li­smo­da­po­sto­ji­vi­so­ko­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka,­gde­su­se­da­kri­o­ci­ti­sa­ve­ćom­uče­sta­lo­šću­ ja­vlja­li­u­gru­pi­sa­ve­ćim­ste­pe­nom­fi­bro­ze.

Uoči­li­smo­da­po­sto­ji­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­po-gle­du­uče­sta­lo­sti­ane­mi­je­u­pod­gru­pa­ma­IPSS-a,­i­vi­so­ko­sta-ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­po­gle­du­uče­sta­lo­sti­ trom­bo­ci­to­ze,­dok­ u­ uče­sta­lo­sti­ le­u­ko­ci­to­ze­ ne­ po­sto­ji­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­na­raz li ka u ovim pod gru pa ma.

Ova­kav­pri­kaz­kli­nič­ke­sli­ke­PMF­mo­gao­bi­da­do­pri-ne­se­ ra­ni­joj­ i­pre­ci­zni­joj­di­jag­no­sti­ci­ove­bo­le­sti,­ko­ja­ ina­če­ima­ vr­lo­ ši­rok­ op­seg­ kli­nič­kih­ ma­ni­fe­sta­ci­ja,­ te­ bi­ se­ ti­me­sma­nji­la­uče­sta­lost­mor­ta­li­te­ta­i­mor­bi­di­te­ta.

Li tera tura1.­ Hof­fman­R,­et­al.­He­ma­to­logy:­Ba­sic­Prin­ci­ples­and­Prac-

ti­ce.­5th­ed.­Phi­la­delp­hia:­Chur­chill­Li­ving­sto­ne;­2009.

Decembar 2010VOLUME 6158

Medicinski podmladakStudentski radovi

2.­ Tef­fe­ri­A:­Myelo­fi­bro­sis­with­myeloid­me­ta­pla­sia.­N­Engl­J­Med­2000;­342:1255.

3.­ An­der­son­ RE,­ Hos­hi­no­ T,­ Yama­mo­to­ T.­ Myelo­fi­bro­sis­with­myeloid­me­ta­pla­sia­in­sur­vi­vors­of­the­ato­mic­bomb­in­Hi­ros­hi­ma.­Ann­Intern­Med­1964;­60:1.

4.­ Tef­fe­ri­A,­Var­di­man JW.­Clas­si­fi­ca­tion­ and­ di­ag­no­sis­ of­myelo­pro­li­fe­ra­ti­ve­neo­plasms:­The­2008­World­He­alth­Or-ga­ni­za­tion­ cri­te­ria­ and­ po­int-of-ca­re­ di­ag­no­stic­ al­go-rithms.­Le­u­ke­mia­2008;­22:­14–22.

5.­ Cer­van­tes­F,­Pe­re­i­ra­A,­Este­ve­J,­et­al.­Idi­o­pat­hic­myelo­fi-bro­sis:­Ini­tial­fe­a­tu­res,­evo­lu­ti­o­nary­pat­tern­and­sur­vi­val­in­ a­ se­ri­es­ of­ 106­ pa­ti­ents.­ Med­ Clin­ North­ Am­ 1997;­109:651.

6.­ Du­pri­ez­B,­Mo­rel­P,­De­mory­JL,­et­al.­Prog­no­stic­fac­tors­in­ag­no­ge­nic­myeloid­me­ta­pla­sia:­A­ re­port­on­195­ca­ses­with­a­new­sco­ring­system.­Blood­1996;­88:1013.

7.­ Lic­htman­MA,­Be­u­tler­E,­Kipps­TJ,­Se­ling­son­U,­Ka­us-hansky­K,­Prc­hal­JT.­Wi­li­ams­he­ma­to­logy,­7th edi tion.

8.­ Sa­to­Y,­Su­da­T,­Su­da­J,­et­al.­Mul­ti­li­ne­a­ge­ex­pres­si­on­of­ha e mo po i e tic pre cur sors with an ab nor mal clo ne in idi o-pat­hic­myelo­fi­bro­sis.­Br­J­Ha­e­ma­tol­1986;­64:657.

9.­ Me­sa­RA,­Ni­black­J,­Wa­dle­igh­M,­et­al.­The­bur­den­of­fa-ti­gue­ and­ qu­a­lity­ of­ li­fe­ in­ myelo­pro­li­fe­ra­ti­ve­ di­sor­ders­(MPDs):­ an­ in­ter­na­ti­o­nal­ Inter­net-ba­sed­ sur­vey­ of­ 1179­MPD­pa­ti­ents.­Can­cer­2007;­109:68.

10.­Cer­van­tes­F,­Ba­ro­si­G,­De­mory­J-L,­et­al.­Myelo­fi­bro­sis­with­ myeloid­ me­ta­pla­sia­ in­ young­ in­di­vi­du­als:­ di­se­a­se­cha­rac­te­ri­stics,­ prog­no­stic­ fac­tors­ and­ iden­ti­fi­ca­tion­ of­risk­gro­ups.­Br­J­Ha­e­ma­tol­1998;­102:684.

11.­Cer­van­tes­F,­Al­va­rez-Lar­ran­A,­Arel­la­no-Ro­dri­go­E,­Gra-nell­M,­ Do­min­go­ A,­Mont­ser­rat­ E.­ Fre­qu­ency­ and­ risk­fac­tors­for­throm­bo­sis­in­idi­o­pat­hic­myelo­fi­bro­sis:­analysis­in­a­se­ri­es­of­155­pa­ti­ents­from­a­sin­gle­in­sti­tu­tion.­Le­u­ke-mia 2006; 20:55.

12.­Har­ri­son­CN.­Pla­te­lets­and­Throm­bo­sis­in­Myelo­pro­li­fe­ra-ti­ve­Di­se­a­ses.­He­ma­to­logy­Am­Soc­He­ma­tol­ Educ­ Pro-gram.­2005:­409–15.

13.­Me­sa­RA,­Sil­ver­stein­MN,­Ja­cob­sen­SJ,­Wol­lan­PC,­Tef­fe-ri­A.­Po­pu­la­tion-ba­sed­ in­ci­den­ce­and­ sur­vi­val­fi­gu­res­ in­es­sen­tial­throm­bocythe­mia­and­ag­no­ge­nic­myeloid­me­ta-pla­sia:­an­Olm­sted­Co­unty­Study,­1976–1995.­Am­J­He-ma tol 1999; 61:10.

14.­Su­WPD,­Ale­gre­VA,­Whi­te­WL.­Myelo­fi­bro­sis­di­sco­ve-red­af­ter­di­ag­no­sis­of­Swe­et’s­ syndro­me.­ Int­ J­Der­ma­tol­1990; 29:201.

15.­Ron­de­au­E,­So­lal-Ce­ligny­P,­Dhermy­S,­et­al.­Immu­ne­di-sor­ders­ in­ ag­no­ge­nic­ myeloid­ me­ta­pla­sia:­ Re­la­ti­ons­ to­myelo­fi­bro­sis.­Br­J­Ha­e­ma­tol­1983;­53:467.

16.­Čo­lo­vić­M,­et­al.­Ma­lig­ne­bo­le­sti­kr­vi.­Be­o­grad;­1999.17. Mo hi te U, Pat ha re A, Al Kin di S, et al. Auto im mu ne ha e-

molytic­ane­mia­as­the­pre­sen­ting­ma­ni­fe­sta­tion­of­ag­no­ge-nic­myeloid­me­ta­pla­sia.­Ha­e­ma­to­lo­gi­ca­2002;­32:495.

18.­Ba­ro­si­G,­Ber­zu­i­nic­C,­Li­be­ra­to­LN,­et­al.­A­prog­no­stic­clas­si­fi­ca­tion­of­myelo­fi­bro­sis­with­myeloid­me­ta­pla­sia.­Br­J Ha e ma tol 1988; 70:397.

19.­La­bar­ B,­ Ha­up­tmann­ E.­ He­ma­to­lo­gi­ja.­ Za­greb:­ Škol­ska­knji ga; 2007.

20.­Thi­e­le­ J,­ Hol­ga­do­ S,­ Cho­ritz­ H,­ et­ al.­ Chro­nic­ me­ga-karyocyte-gra­nu­locytic­myelo­sis—An­elec­tron­mic­ro­sco-

pe­study­in­clu­ding­fre­e­ze-frac­tu­re.­Virchows­Arch­A­1977;­375:129.

21.­Re­illy­ JT,­Snow­den­JA,­Spe­a­ring­RL,­et­al.­Cyto­ge­ne­tic­ab­nor­ma­li­ti­es­and­the­ir­prog­no­stic­sig­ni­fi­can­ce­in­idi­o­pat-hic­myelo­fi­bro­sis.­Br­J­Ha­e­ma­tol­1997;­98:96.

22.­Gre­en­berg­P,­Cox­C,­Le­be­au­MM­et­al.­Inter­na­ti­o­nal­sco-ring­ system­ for­ eva­lu­a­tion­ prog­no­sis­ in­ myelo­di­spla­stic­syndro­mes.­Blood­1997­Mar­15;­89(6):­2079–88.

23.­Thi­e­le­J,­Kva­snic­ka­HM,­Di­ehl­V,­et­al.­Cli­ni­co­pat­ho­lo­gi-cal­di­ag­no­sis­and­dif­fe­ren­tial­cri­te­ria­of­throm­bocythe­mi-as­in­va­ri­o­us­myelo­pro­li­fe­ra­ti­ve­di­sor­ders­by­hi­sto­pat­ho-logy,­ hi­stoc­he­mi­stry­ and­ im­mu­no­sta­i­ning­ by­ the­ bo­ne­mar­row.­Le­uk­Lympho­ma­1999;­33:207.

24.­Ba­ro­si­G,­Am­bro­set­ti­A,­Fi­nel­li­C,­et­al.­The­Ita­lian­Con-sen­sus­Con­fe­ren­ce­on­Di­ag­no­stic­Cri­te­ria­for­Myelo­fi­bro-sis­ with­ Myeloid­ Me­ta­pla­sia.­ Br­ J­ Ha­e­ma­tol­ 1999;­104:730.

25.­Sil­ver­stein­MN.­ Ag­no­ge­nic­Myeloid­Me­ta­pla­sia,­ Ac­ton,­MA: Pu blis hing Sci en ces Gro up; 1975:197.

26.­Var­ki­A,­Lot­ten­berg­R,­Grif­fin­R,­Re­in­hard­E.­The­syndro-me­of­ idi­o­pat­hic­myelo­fi­bro­sis:­Cli­ni­co­pat­ho­lo­gic­re­vi­ew­with emp ha sis on the prog no stic va ri a bles pre dic ting sur-vi­val.­Me­di­ci­ne­(Bal­ti­mo­re)­1983;­62:353.

27.­Vi­sa­ni­G,­Fi­nel­li­C,­Ca­stel­li­U,­et­al.­Myelo­fi­bro­sis­with­myeloid­me­ta­pla­sia:­Cli­ni­cal­and­ha­e­ma­to­lo­gi­cal­pa­ra­me-ters­ pre­dic­ting­ sur­vi­val­ in­ a­ se­ri­es­ of­ 133­ pa­ti­ents.­Br­ J­Ha­e­ma­tol­1990;­75:4.

28.­Ba­ro­si­G:­Myelo­fi­bro­sis­with­myeloid­me­ta­pla­sia.­He­ma­tol­Clin­North­Am­2003;­17:1211.

29.­Thi­e­le­J,­Kva­snic­ka­HM,­Zan­ko­vick­R,­Di­ehl­V.­Cli­ni­cal­and­morp­ho­lo­gi­cal­cri­te­ria­for­the­di­ag­no­sis­of­pre­fi­bro­tic­idi­o­pat­hic­ (pri­mary)­ myelo­fi­bro­sis.­ Ann­ He­ma­tol­ 2001;­80:160.

30.­Thi­e­le­J,­Kva­snic­ka­HM,­Wer­den­C,­Zan­ko­vick­R,­Di­ehl­V,­Fischer­R.­ Idi­o­pat­hic­Pri­mary­Osteo-myelo­fi­bro­sis:­A­Cli­ni­co-Pat­ho­lo­gi­cal­Study­on­208­Pa­ti­ents­with­Spe­cial­Emp­ha­sis­on­Evo­lu­tion­of­Di­se­a­se­Fe­a­tu­res,­Dif­fe­ren­ti­a-tion­ from­ Es­sen­tial­ Throm­bocythe­mia­ and­ Va­ri­a­bles­ of­Prog­no­stic­ Impact.­Le­u­ke­mia­ and­Lympho­ma;­ 22:­ 303–17.

31.­Thi­e­le­J,­Kva­snic­ka­H-M,­Wer­den­C,­et­al:­Idi­o­pat­hic­pri-mary­oste­omyelo­fi­bro­sis.­Le­uk­Lympho­ma­1996;­22:303.

32.­Ba­ro­si­G,­Caz­zo­li­M,­Fras­so­ni­F.­Erythro­po­i­e­sis­in­myelo-fi­bro­sis­with­myeloid­me­ta­pla­sia:­Re­cog­ni­tion­of­dif­fe­rent­clas­ses­of­pa­ti­ents­by­erythro­ki­ne­tics.­Br­J­Ha­e­ma­tol­1981;­48:263.

33.­Du­hr­sen­U,­Up­pen­kamp­M,­Me­u­sers­P,­et­al.­Fre­qu­ent­as-so­ci­a­tion­ of­ idi­o­pat­hic­ myelo­fi­bro­sis­ with­ pla­sma­ cell­dyscra­si­as.­Blut­1988;­56:97.

34.­Le­blond­PF,­Weed­RI.­The­pe­rip­he­ral­blood­in­polycythe-mia­ve­ra­and­myelo­fi­bro­sis.­Cli­ni­cal­Ha­e­ma­to­logy.­1975;­4:353–71.

35.­Ka­be­de­H,­Hu­ang­ J,­Las­ho­T,­ et­ al.­Karyotype­ com­ple-ments­ The­ Inter­na­ti­o­nal­ Sco­ring­ System­ for­ pri­mary­myelo­fi­bro­sis.­Euro­pean­J­of­Ha­e­ma­to­logy­2009;­82:­255–9.

36.­Djor­dje­vic­V,­Den­cic-Fe­ke­te­M,­Jo­va­no­vic­J,­Bi­zic­S,­Jan-ko­vic­G,­Bog­da­no­vic­A,­Ce­me­ri­kic-Mar­ti­no­vic­V,­Go­tic­M.­Cyto­ge­ne­tics­of­ag­no­ge­nic­myeloid­me­ta­pla­sia:­a­study­

59VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

of­61­pa­ti­ents.­Can­cer­Ge­net­Cyto­ge­net.­2007­Feb;173(1):57–62.

37.­Thi­e­le­J,­Kva­snic­ka­HM.­Gra­de­of­bo­ne­mar­row­fi­bro­sis­is­as­so­ci­a­ted­with­re­le­vant­he­ma­to­lo­gi­cal­fin­dings—a­cli­ni-co­pat­ho­lo­gi­cal­study­on­865­pa­ti­ents­with­chro­nic­idi­o­pat-hic­myelo­fi­bro­sis.­An­nals­of­He­ma­to­logy­2006;­85(4)­226–232.

38.­Wic­hen­ha­u­ser­C,­Thi­e­le­J,­Dreb­ber­U,­et­al.­CD­34+­hu-man­he­mo­po­i­e­tic­pro­ge­ni­tor­cells­of­the­bo­ne­mar­row­dif-

fer­from­tho­se­of­the­pe­rip­he­ral­blood:­an­im­mu­nocytoc-he­mi­cal­ and­morp­ho­me­tric­ study.­Ac­ta­Ha­e­ma­tol.­ 1995;­83–90.

39.­Cer­van­tes­F,­Du­pri­ez­B,­Pe­re­i­ra­A­et­al.­New­prog­no­stic­sco­ring­system­for­pri­mary­myelo­fi­bro­sis­ba­sed­on­a­study­of­the­Inter­na­ti­o­nal­Wor­king­Gro­up­for­Myelo­fi­bro­sis­Re-se­arch­and­Thre­at­ment.­Blood,­Mar­2009;­113:­2895–901.

Ta be la 1.­Kri­te­ri­ju­mi­gru­pe­iz­Kel­na­za­di­jag­no­zu­i­od­re­đi­va­nje­sta­di­ju­ma­PMF

A. Kad bolesti ne prethodiili je ne prati drugi podtipmijeloproliferativne bolesti

ili MDSB.­Splenomegalija

(na­palpaciji­ili­UZ­>­11­cm)C.­Trombocitemija

(broj­trombocita­iznad­500­x­109/l)D. Anemija(Hb­<­120­g/l)

E. Leukoeritroblastna krvna slika

F.­HistopatologijaGranulocitna­i­megakariocitna­mijeloproliferacija sa

velikim, multilobuliranim jedrima u megakariocitima koji se nenormalno­grupišu­i­pokazuju­defekte­u­sazrevanju

i1)­odsustvo­retikulinske­fibroze(na­palpaciji­ili­UZ­>11­cm)2)­blaga­retikulinska­fibroza

3)­značajan­porast­(denzitet)­retikulinskihvlakana­ili­kolagena­fibroza

4)­osteoskleroza­(endofitno­stvaranje­kosti)Dijagnoza­i­klasifikacija­primarne­mijelofibroze­se­vrši­na­osnovu­sledećih­kombinacija.

Stadijum 1. –­A+B+C+F1­odgovara­uz­hipercelularnu­kostnu­srž­prefibrotičkom­stadijumu­IMF­koji­klinički­liči­na­ET.Stadijum 2. –­A+B+C+F2­odgovara­ranom­stadijumu­PMF.

Stadijum 3. –­A+B+D+F3­odgovara­manifestnoj­PMF.Pre­u­ze­to­iz­Thi­e­le­J,­Kva­snic­ka­HM,­Di­ehl­V,­et­al:­Cli­ni­co­pat­ho­lo­gi­cal­di­ag­no­sis­and­dif­fe­ren­tial­cri­te­ria­of­throm­bocythe­mi-as­in­va­ri­o­us­myelo­pro­li­fe­ra­ti­ve­di­sor­ders­by­hi­sto­pat­ho­logy,­hi­stoc­he­mi­stry­and­im­mu­no­sta­i­ning­by­the­bo­ne­mar­row. Le uk Lympho ma 33:207, 1999.

Ta be la 2.­Ita­li­jan­ski­kon­sen­zus­kri­te­ri­ju­ma­za­po­sta­vlja­nje­di­jag­no­ze­PMF

Major kriterijumi

A.­ Difuzna­fibroza­kostne­sržiB.­ Odsustvo­Filadelfija­–­hromozoma­ili­BCR-ABL­mutacije­u­ćelijama­periferne­krvi

Minor kriterijumi

Splenomegalija bilo kog stepenaAnizopoikilocitoza sa dakriocitimaPrisustvo­nezrelih­mijeloidnih­ćelija­u­krvnoj­sliciPrisustvo eritroblasta u krvnoj sliciPrisustvo­mestimičnog­nakupljanja­megakarioblasta­i­abnormalnih­megakariocita­u­kostnoj­sržiMijeloidna metaplazija

Dijagnoza PMF se može postaviti ako su prisutna:

Dva major kriterijuma i bilo koja dva minor kriterijuma, kada je prisutna splenomegalijaDva major kriterijuma i bilo koja tri minor kriterijuma, kada je odsutna splenomegalija

Preuzeto­iz:­Barosi­G,­Ambrosetti­A,­Finelli­C,­et­al:­The­Italian­Consensus­Conference­on­Diagnostic­Criteria­for­Myelofibrosis­with­Myeloid­Metaplasia.­Br­J­Haematol­1999;­104:730.Ta be la 3.­Fak­to­ri­ri­zi­ka­pre­ma­IPSS-u­za­PMF

Faktor rizika Broj bolesnika (%)

Konstitucioni simptomi 43­(41,35)

Hb < 100g/l 24­(23,08)

Le > 25x109/l 11 (10,58)

Blasti u perifernoj krvi ≥ 1 % 20 (19,23)

Starost > 65g 47­(45,19)

Decembar 2010VOLUME 6160

Medicinski podmladakStudentski radovi

Slika 1. Umerena­proliferacija­retikularnih­vlakana­(fibroza­drugog­stepena).­(H&E,­x100)

Ta be la 4.­Pod­gru­pe­pa­ci­je­na­ta­pre­ma­bro­ju­fak­to­ra­ri­zi­ka­IPSS-a­za­PMF

Podgrupa Broj faktora rizika

Broj bolesnika (%)

Nizak rizik 0 25­(24,04)

Srednji – 1 1 44­(42,31)

Srednji – 2 2 19 (18,27)

Visok ≥3 16 (15,38)

Sli ka 2.­Ume­re­na­pro­li­fe­ra­ci­ja­re­ti­ku­lar­nih­vla­ka­na­(fi­bro­za­dru­gog­ste­pe­na).­(Gor­don-Swe­et,­x­400)

Sli ka 3.­Za­de­blja­nje­kost­nih­gre­di­ca,­ma­siv­na­pro­li­fe­ra­ci­ja­ko­la­ge­nih­vla­ka­na,­i­in­tra­si­nu­so­i­dal­na­he­ma­to­po­e­za­(fi­bro­za­če­tvr­tog­ste­pe­na).­(Mas­son-tric­hro­me,­x­50)

Grupa niskog rizika

Grupa prvog stepena srednjeg rizika

Grupa drugog stepena srednjeg rizika

Grupa visokog rizika

Grafikon 1. Trend­preživljavanja­bolesnika­sa­PMF­u­odnosu­na­IPSS­podgrupe

Grupa niskog rizika

Grupa prvog stepena srednjeg rizika

Grupa drugog stepena srednjeg rizika

Grupa visokog rizika

Grupa niskog rizika

Grupa prvog stepena srednjeg rizika

Grupa drugog stepena srednjeg rizika

Grupa visokog rizika

Grupa niskog rizika

Grupa prvog stepena srednjeg rizika

Grupa drugog stepena srednjeg rizika

Grupa visokog rizika

Grupa niskog rizika

Grupa prvog stepena srednjeg rizika

Grupa drugog stepena srednjeg rizika

Grupa visokog rizika

61VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: To kom pri me ne kom bi no va ne an ti re tro vi ru sne

te ra pi je (HA ART) kod HIV+ pa ci je na ta pri me će no je da se u po je di nim slu ča je vi ma upr kos po sti za nju ne de tek ti bil ne vi re-mi je odr ža va su bop ti ma lan imu no lo ški od go vor, tj. broj pe ri-fer nih CD4+ T lim fo ci ta ma nji od 400/µL. Ovaj fe no men pred-sta vlja vi ru so lo ško-imu no lo šku di so ci ja ci ju.

Cilj: Utvr di ti da li je mo gu ća imun ska re kon sti tu ci ja u da ljem to ku le če nja kod oso ba sa vi ru so lo ško-imu no lo škom di so ci ja ci jom i ko ji kli nič ki i la bo ra to rij ski pa ra me tri na to uti ču.

Ma te ri jal i me to de: Ra dom je ob u hva će no 138 pa ci je-na ta sa vi ru so lo ško-imu no lo škom di so ci ja ci jom to kom le če-nja HIV in fek ci je na Kli ni ci za in fek tiv ne i trop ske bo le sti u Be o gra du u pe ri o du od 1998–2008. go di ne.

Re zul ta ti: Op ti mal na imun ska re kon sti tu ci ja (broj pe-ri fer nih CD4+ T ly > 400µL) je po stig nu ta kod 36,2% pa ci je-na ta. Kod oso ba sa su bop ti mal nim imu no lo škim od go vo rom i bro jem pe ri fer nih CD4+ T lim fo ci ta >200/µL ve ro vat no ća po-sti za nja po volj nog imu no lo škog od go vo ra na te ra pi ju u da-ljem to ku le če nja je bi la 7 pu ta ve ća ne go kod onih ko ji su ima li <200/µL. Izme ne u te ra pi ji ni su zna čaj no uti ca le na imun ski sta tus.

Za klju čak: Oso be sa vi ru so lo ško-imu no lo škom di so ci-ja ci jom, ko je to kom pri me ne HA ART po stig nu opo ra vak bro-ja pe ri fer nih CD4+ T lim fo ci ta >200/µL, ima ju vi še iz gle da da u da ljem to ku le če nja, ostva re op ti mal ni imu no lo ški opo ra-vak. Pa ci jen ti ko ji to kom le če nja ni su po sti gli vred no sti CD4+ T će li ja >200/µL ni su us pe li da u da ljem to ku ostva re imun sku re kon sti tu ci ju, bez ob zi ra na mo gu će iz me ne te ra pij skih pro-to ko la.

Ključne re či: HIV, HA ART, vi ru so lo ško-imu no lo ška di so ci ja-ci ja.

Ab s t rac tIntroduction: While HAART (highly active antiretrovi-

ral therapy) allows reaching undetectable plasma viral loads, discrepant responses such as failure to achieve a significant increase in circulating CD4+ T cells may occur. It is the so called virological-immunological dissociation.

Aim: We conducted this study to define if immunologi-cal reconstitution is possible in such patients, and what clini-cal and laboratory factors influence that.

Material and methods: A retrospective study of 138 patients initiated on HAART between 1998-2008 at the HIV/AIDS Centre at the Institute for Infectious and Tropical Diseases in Belgrade was conducted.

Results: Reconstitution in immune response was re-corded among 36.2% of patients. Patients with this type of virological-immunological dissociation with CD4+ T cells count >200/µL while receiving HAART had 7 times better chances of achieving optimal immunological response, com-paring to others with peripheral CD4+ T cells count < 200/µL. HAART regimens had no influence on immunological re-sponse.

Conclusion: Patients with virological-immunological dissociation who achieve cell count above 200/µL while treat-ed with HAART, have better chances in reconstitution of im-munological response during following period of treatment. Otherwise, patients who did not achieve peripheral CD4+ T cell count level >200/µL, failed to achieve reconstitution, re-gardless of therapeutic changes.

Key words: HIV, HAART, virological-immunological disso-ciation.

UvodSin­drom­ste­če­nog­gu­bit­ka­imu­ni­te­ta­(SIDA,­AIDS)­je­

ter­mi­nal­na­fa­za­hro­nič­ne­ in­fek­ci­je­vi­ru­som­hu­ma­ne­ imu­no-de­fi­ci­jen­ci­je­(HIV).­Te­ra­pi­ja­HIV­in­fek­ci­je­i­AIDS-a­pod­ra­zu-me­va­te­ra­pi­ju­i­pro­fi­lak­su­opor­tu­ni­stič­kih­in­fek­ci­ja­i­tu­mo­ra,­kao i an ti re tro vi ru snu te ra pi ju. An ti re tro vi ru sna te ra pi ja se raz­vi­ja­u­prav­cu­kom­bi­no­va­ne­te­ra­pi­je,­są­ci­ljem­da­se­raz­li­či-tim­le­ko­vi­ma­de­lu­je­na­vi­še­me­sta­u­ži­vot­nom­ci­klu­su­vi­ru­sa,­či­me­se­spre­ča­va­re­pli­ka­ci­ja­vi­ru­sa­(1,­2).­Uspe­šna­te­ra­pi­ja­re-kon­sti­tu­i­še­i­odr­ža­va­imun­ski­si­stem­i­spre­ča­va­in­fek­ci­je­i­ma-lig­ni­te­te­ ka­rak­te­ri­stič­ne­ za­ AIDS.­ Ti­me­ omo­gu­ća­va­ du­ži­ i­kva­li­tet­ni­ji­ži­vot­oso­ba­ma­obo­le­lim­od­ove­ne­iz­le­či­ve­hro­nič-ne bo le sti (3).

Kom bi no va na an ti re tro vi ru sna te ra pi ja (HA ART) se sa sto ji od dva nu kle o zid na in hi bi to ra re verz ne tran skrip ta ze (NIRT) u kom bi na ci ji sa jed nim ili dva pro te a zna in hi bi to ra (PI), ili ne nu kle o zid nim in hi bi to ri ma re verz ne tran skrip ta ze (NNIRT), ili kom bi na ci ja tri nu kle o zid na in hi bi to ra re verz ne tran­skrip­ta­ze,­kao­i­kom­bi­na­ci­ja­le­ko­va­iz­sve­tri­kla­se­(4–7).

Op ti ma lan od go vor na HA ART pod ra zu me va po sti za-nje ne de tek ti bil ne vi re mi je, uz imun sku re kon sti tu ci ju (po rast bro­ja­pe­ri­fer­nih­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­>­400/µl).­Do­ka­za­no­je­da­

MOGUĆNOST IMUNSKE REKONSTITUCIJE KOD HIV+ PACIJENATA KOD KOJIH SE VIRUSOLOŠKO-IMUNOLOŠKA DISOCIJACIJA JAVLJA KAO ODGOVOR NA

ANTIRETROVIRUSNU TERAPIJU

Autori:­Jovana­Kušić1

Mentor:­Prof.­dr­Đorđe­Jevtović2

1Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6162

Medicinski podmladakStudentski radovi

kod­5–27%­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­su­ostva­ri­li­ne­de­tek­ti­bil­nu­vi­re­mi-ju na kon upo tre be HA ART-a, osta je su bop ti mal ni imu no lo ški od­go­vor­ (8).­ Ovaj­ fe­no­men­ se­ na­zi­va­ vi­ru­so­lo­ško-imu­no­lo-škom di so ci ja ci jom (9).

Cilj­ ovog­ is­tra­ži­va­nja­ je­ da­ utvr­di­ da­ li­ je­ mo­gu­ća­imun­ska­re­kon­sti­tu­ci­ja­u­da­ljem­to­ku­le­če­nja­kod­oso­ba­sa­vi-ru­so­lo­ško-imu­no­lo­škom­di­so­ci­ja­ci­jom­i­ko­ji­kli­nič­ki­i­la­bo­ra-to­rij­ski­pa­ra­me­tri­na­to­uti­ču.

Ma te r i ja l i me to dePa ci jen ti

Ra­dom­je­ob­u­hva­će­no­138­pa­ci­je­na­ta­sa­imu­no­lo­ško-vi­ru­so­lo­škom­di­so­ci­ja­ci­jom­ to­kom­ le­če­nja­HIV­ in­fek­ci­je­ na­Kli­ni­ci­za­in­fek­tiv­ne­i­trop­ske­bo­le­sti­u­Be­o­gra­du­kod­ko­jih­je,­u­pe­ri­o­du­od­1998–2008.­go­di­ne­za­po­če­ta­kom­bi­no­va­na­an­ti-re tro vi ru sna te ra pi ja, po što je po sta vlje na di jag no za HIV in-fek­ci­je.­Kri­te­ri­ju­mi­za­uklju­či­va­nje­u­is­tra­ži­va­nje­su­bi­li­pa­ci-jen­ti­sa­po­tvr­đe­nom­HIV­in­fek­ci­jom­–­sta­di­ju­mi­A–C­pre­ma­pre­po­ru­ka­ma­Cen­tra­za­kon­tro­lu­bo­le­sti­iz­1993.­go­di­ne­(10),­ko­ji­su­to­kom­le­če­nja­po­sti­gli­vi­ru­so­lo­ško-imu­no­lo­šku­di­so­ci-ja ci ju u od go vo ru na an ti re tro vi ru snu te ra pi ju. Virusološko-imu no lo ška di so ci ja ci ja pred sta vlja su bop ti mal ni imu no lo ški od­go­vor­(pe­ri­fer­ni­CD4+­lim­fo­ci­ti­<400/µL),­uz­ne­de­tek­ti­bil-nu­vi­re­mi­ju­(<50­ko­pi­ja­HIV­RNK­/ml­pla­zme).­Svi­pa­ci­jen­ti­su­ bi­li­ sa­gla­sni­ da­ uče­stvu­ju­ u­ is­tra­ži­va­nju,­ odo­bre­nom­ od­stra­ne­Etič­kog­ko­mi­te­ta­Kliničkog­cen­tra­Sr­bi­je.

Klinički i la bo ra to rij ski po da ciVirusološko-imu no lo ški od go vor na HA ART je od re-

đi­van­na­osno­vu­bro­ja­CD4+­T­lim­fo­ci­ta.­Uspe­hom,­od­no­sno­imu­no­lo­škom­re­kon­sti­tu­ci­jom,­se­sma­trao­po­rast­bro­ja­CD4+ T­lim­fo­ci­ta­iz­nad­400/µL.

CD4+­T­lim­fo­ci­ti­su­od­re­đi­va­ni­me­to­dom­pro­toč­ne­ci-to­me­tri­je.­RNK­ za­HIV1­ je­ od­re­đi­va­na­ PCR­me­to­dom­ (1.5­Rosche­Mo­le­cu­lar­ Systems,­Bran­cburg,­NJ,­USA),­ ko­ji­ ima­prag de tek ci je od 50 ko pi ja po ml.Sta ti sti ka

Svi­sta­ti­stič­ki­pro­ra­ču­ni­su­iz­ve­de­ni­u­elek­ton­skoj­ba­zi­po da ta ka or ga ni zo va noj u SPSS ver zi ji 11.5. Hi kva drat test je ko­ri­šćen­za­upo­ređ­ji­va­nje­re­zul­ta­ta­raz­li­či­tih­HA­ART­pro­to-ko­la,­ kao­ i­ za­ raz­li­či­te­ ti­po­ve­ od­go­vo­ra­ na­ te­ra­pi­ju­ pre­ma­ostva­re­nom­imu­no­lo­škom­uspe­hu.­Sred­nje­vred­no­sti­CD4+ T lim­fo­ci­ta­su­upo­re­đi­va­ne­ANO­VA­te­stom.­Uti­caj­ne­kih­va­ri­ja-bli na te ra pij ski od go vor te sti ran je uni va ri jant nom i mul ti va-ri­jant­nom­ lo­gi­stič­kom­ re­gre­si­jom,­ sa­ in­ter­va­lom­ po­ve­re­nja­95%.­Za­pro­ce­nu­ve­ro­vat­no­će­po­sti­za­nja­imun­ske­re­kon­sti­tu-ci­je­to­kom­vre­me­na­je­ko­ri­šće­na­Ka­plan-Me­i­e­ro­va­kri­va­pre-ži­vlja­va­nja,­a­za­me­đu­sob­no­po­re­đe­nje­kri­va­log­rank­test.­Ni-vo­zna­čaj­no­sti­je­za sve te sto ve bio p=0.05.

Re zul ta t iDe mo graf ske ka rak te ri sti ke pa ci je na ta

Od­138­is­pi­ti­va­nih­pa­ci­je­na­ta­92­(66,7%)­su­mu­škog,­a­46­ (33,3%)­ žen­skog­ po­la,­ pro­seč­ne­ sta­ro­sti­ 35­ go­di­na.­Kao­naj­če­šći­fak­tor­ri­zi­ka­za­in­fek­ci­ju­(47,8%)­bio­je­ho­mo­sek­su­al-ni od nos, a na dru gom me stu in tra ven ska upo tre ba nar ko ti ka (28,3%).­Go­to­vo­tre­ći­na­pa­ci­je­na­ta­ je­pre­uvo­đe­nja­HA­ART­ko­ri­sti­la­mo­no/du­al­nu­te­ra­pi­ja­nu­kle­o­zid­nim­in­hi­bi­to­ri­ma­re-verz ne tran krip ta ze (ta be la 1).

Virusološko­imu no lo ški sta tus to kom HA ARTPo­čet­ne­vred­no­sti­pe­ri­fer­nih­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­kod­is-

pi­ti­va­nih­pa­ci­je­na­ta­su­iz­no­si­le­94­±­82/µl­(op­seg­1–370).­To-kom pe ri o da od 76 ± 32 me se ca pri me ne HA ART vred no sti CD4+­T­ lim­fo­ci­ta­su­se­po­ve­ća­le­na­228­±­90/µl­ (op­seg­27–399).­ U­ na­red­nih­ 42­ ±­ 27­me­se­ci­ po­stig­nut­ je­ po­rast­ bro­ju­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­do­vred­no­sti­362­±­183/µl­(op­seg­10–1025)­(ta be la 2). Ispi ta ni ci ko ji su to kom pri me ne kom bi no va ne an-ti­re­tro­vi­ru­sne­te­ra­pi­je,­a­na­po­čet­ku­pe­ri­o­da­pra­će­nja­ob­u­hva-će­nog­ovim­ra­dom,­po­sti­gli­po­rast­ap­so­lut­nog­bro­ja­pe­ri­fer­nih­CD4+­T­će­li­ja­iz­nad­200/µL­su­do­kra­ja­pe­ri­o­da­pra­će­nja­do-sti­gli­420.65±182.60,­na­su­prot­oni­ma­ko­ji­su­ima­li­is­pod­200/µL­i­ko­ji­su­po­sti­gli­290.75±182.60­(p<0.01).

Kod sva kog pa ci jen ta ana li zi ra ne su iz me ne te ra pij-skih­pro­to­ko­la.­Oko­po­lo­vi­na­(54.3%)­pa­ci­je­na­ta­ni­je­pro­me-ni­lo­te­ra­pi­ju,­dok­je­20.3%­pre­šlo­sa­ne­nu­kle­o­zid­nih­in­hi­bi­to-ra­RT­na­pro­te­a­zne­ in­hi­bi­to­re,­a­sve­ga­8%­sa­pro­te­a­znih­na­ne­nu­kle­o­zid­ne­in­hi­bi­to­re­RT.­Dva­de­set­i­če­ti­ri­(­17.4%­)­pa­ci-jen­ta­ je­ pro­me­ni­lo­ te­ra­pi­ju­ na­ne­ki­ dru­gi­ na­čin,­ uklju­ču­ju­ći­one ko ji su sa tri nu kle o zid na in hi bi to ra RT pre šli na kom bi-na ci ju nu klo zid nih i ne nu kle o zid nih in hi bi to ra RT, ili nu kle o-zid nih in hi bi to ra RT i pro te a znih in hi bi to ra, kao i oni ko ji su pre šli na te ra pi ju sa dva PI ili sve tri kla se le ko va. (ta be la 3)

Od­75­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­ni­su­me­nja­li­te­ra­pi­ju,­97%­je­na­te ra pi ji ne nu kle o zid nim in hi bi to ri ma re verz ne tran skrip ta ze (NNIRT),­dok­je­osta­tak­(3%)­na­te­ra­pi­ji­pro­te­a­znim­in­hi­bi­to-ri ma (PI).

Uspeh u imun skoj re kon sti tu ci ji kod pa ci je na ta sa vi-ru­so­lo­ško-imu­no­lo­škom­di­so­ci­ja­ci­jom­je­po­stig­nut­kod­36,2%­pa­ci­je­na­ta­na­kra­ju­pe­ri­o­da­pra­će­nja­(ta­be­la­4).­Uspe­hom­se­sma tra la re kon sti tu ci ja imun skog od go vo ra na vred nost CD4+T/µl­iz­nad­400.­Na­uspeh­ni­su­uti­ca­li­pol­i­uz­rast­pa­ci­je-na­ta,­ ni­ti­ pri­pad­nost­ po­je­di­nim­ ri­zič­nim­gru­pa­ma.­Uni­va­ri-jant­nom­lo­gi­stič­kom­re­gre­si­jom­je­po­ka­za­no­da­je­na­imu­no-lo­ški­uspeh­u­ le­če­nju­uti­cao­broj­CD4+­T­će­li­ja­>200/µL­na­po­čet­ku­pe­ri­o­da­pra­će­nja­(OR­7.0­95%­CI­3.0–16.3,­p<0.01)­i­upo­tre­ba­ne­ti­pič­nog­HA­ART­pro­to­ko­la,­kao­što­su­kom­bi­na-ci ja nu kle o zid nih i ne nu kle o zid nih in hi bi to ra RT ili nu kle o-zid nih in hi bi to ra RT i pro te a znih in hi bi to ra ili te ra pi ja sa dva PI­ili­sve­tri­kla­se­le­ko­va­isto­vre­me­no­(OR­9.66­95%­CI­1.0–85.2,­ p=0.041).­ Mul­ti­va­ri­jant­nom­ lo­gi­stič­kom­ re­gre­si­jom­ je­po­ka­za­no­da­je­ne­za­vi­sni­pre­dik­tor­uspe­ha­te­ra­pi­je­broj­CD4+ T­lim­fo­ci­ta­iz­nad­200/µL­na­po­čet­ku­pe­ri­o­da­pra­će­nja­(OR­7.0­95%­CI­3.0–16.3,­P<0.01).­(ta­be­la­5,­gra­fi­kon­1)

Di sku s i jaRaz­li­či­ti­ auto­ri­ na­vo­de­ ve­ću­ uče­sta­lost­ vi­ru­so­lo­ško-

imu­no­lo­ške­di­so­ci­ja­ci­je­me­đu­HIV­po­zi­tiv­nim­pa­ci­jen­ti­ma­sa­uz­na­pre­do­va­lom­imu­no­de­fi­ci­jen­ci­jom (4). U­na­šem­ra­du­ve­ći-na­pa­ci­je­na­ta­sa­HIV­in­fek­ci­jom,­kod­ko­jih­je­to­kom­le­če­nja­do­šlo­do­vi­ru­so­lo­ško-imu­no­lo­ške­di­so­ci­ja­ci­je,­je­ima­la­po­čet-nu­vred­nost­pe­ri­fer­nih­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­<100/µL.

Kod na ših pa ci je na ta sa vi ru so lo ško-imu no lo škom di-so ci ja ci jom je, to kom da lje pri me ne HA ART, op ti mal ni opo-ra­vak­imun­skog­si­ste­ma­do­vred­no­sti­pe­ri­fer­nih­CD4+ T lim-fo­ci­ta­>400/µL,­po­stig­nut­kod­sve­ga­36,2%,­po­sle­de­se­to­go­di-šnjeg­le­če­nja.­Ovo­go­vo­ri­u­pri­log­zna­ča­ja­imun­skog­sta­tu­sa­pre­po­čet­ka­te­ra­pi­je.­Kod­oso­ba­sa­su­bop­ti­mal­nim­imu­no­lo-škim­od­go­vo­rom­i­bro­jem­pe­ri­fer­nih­CD4+­T­lim­fo­ci­ti­>200/

63VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

µL­ve­ro­vat­no­ća­po­sti­za­nja­po­volj­nog­imu­no­lo­škog­od­go­vo­ra­na­te­ra­pi­ju­u­da­ljem­to­ku­le­če­nja­je­bi­la­7­pu­ta­ve­ća­ne­go­kod­onih­ko­ji­ su­ ima­li­<200/­µL.­ Ipak,­ i­ kod­njih­ je­ za­be­le­že­na­zna­čaj­na­ imun­ska­ re­kon­sti­tu­ci­ja,­ što­ ide­ u­ pri­log­ pri­me­ni­kom bi no va ne an ti re tro vi ru sne te ra pi je. Ta i wo i sa rad ni ci su u svom ra du po ka za li da je kod ova kvih pa ci je na ta sa vi ru so lo-ško-imu no lo škom di so ci ja ci jom i sla bi jim imun skim od go vo-rom­če­šći­fa­tal­ni­is­hod,­kao­i­da­je­po­že­ljan­ve­ći­broj­pe­ri­fer-nih­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­upr­kos­po­sti­za­nju­su­pre­si­je­vi­ru­sa­(8).

Izme­ne­u­te­ra­pi­ji­ni­su­zna­čaj­no­uti­ca­le­na­imun­ski­sta-tus.­Naj­ve­ći­broj­pa­ci­je­na­ta­(54,3%)­ni­je­me­njao­vr­stu­te­ra­pi­je­to­kom­či­ta­vog­pe­ri­o­da­pra­će­nja,­a­oko­20%­je­po­sle­dijg­no­ze­vi ru so lo ško-imu no lo ške di so ci ja ci je, pro me ni lo te ra pi ju i uzi-ma lo kom bi na ci ju za sno va nu na le ko vi ma iz gru pe in hi bi to ra pro­te­a­ze,­za­ko­je­se­sma­tra­da­in­hi­bi­ra­ju­apop­to­zu­lim­fo­ci­ta­či­me­omo­gu­ća­va­ju­ du­ži­ ži­vot­CD4+­ će­li­ja.­Re­zul­ta­ti­ dru­gih­is­tra­ži­va­ča­ iz­ove­obla­sti­ su­ ta­ko­đe­po­ka­za­la­ sko­ro­ jed­na­ku­efi­ka­snost­le­ko­va­iz­gru­pe­pro­te­a­znih­in­hi­bi­to­ra­i­ne­nu­kle­o-zid nih in hi bi to ra re verz ne tran skrip ta ze, ali su is ta kli ma nji raz voj re zi sten ci je pri upo tre bi in hi bi to ra pro te a ze. (11) U na-šem­is­ta­ži­va­nju­sta­ti­stič­ki­je­zna­čaj­na­bi­la­sa­mo­iz­me­na­te­ra-pi­je­na­ne­ti­pi­čan­HA­ART­pro­to­kol,­kao­na­pri­mer­kom­bi­na­ci-je le ko va iz sve tri kla se ili kom bi na ci je NIRT sa dva le ka iz gru pe pro te a znih in hi bi to ra.

U­za­ključ­ku,­oso­be­sa­vi­ro­so­lo­ško-imu­no­lo­škom­di­so-ci­ja­ci­jom,­ko­je­to­kom­pri­me­ne­HA­ART­ostva­re­broj­pe­ri­fer-nih­CD4+ T­lim­fo­ci­ta­>200/µL,­ima­ju­mno­go­vi­še­iz­gle­da­da­u­da­ljem­to­ku­le­če­nja­po­stig­nu­op­ti­mal­ni­imu­no­lo­ški­opo­ra­vak,­dok­ će­ oni­ ko­ji­ to­kom­ le­če­nja­ ni­su­ po­sti­gli­ vred­no­sti­CD4+

će­li­ja­>200/µL­ni­su­us­pe­li­ da­ to­u­da­ljem­ to­ku­ostva­re,­ bez­ob­zi­ra­na­mo­gu­će­iz­me­ne­te­ra­pij­skih­pro­to­ko­la.

Li te ra tu ra1.­ Jev­to­vić­Đ.­Infek­ci­ja­vi­ru­som­hu­ma­ne­imu­no­de­fi­ci­jen­ci­je­

(HIV)­ i­ sin­drom­ste­če­nog­gu­bit­ka­ imu­ni­te­ta­ (AIDS).­U:­Bo­šnjak­Pe­tro­vić­V,­Mo­sta­ri­ca­Stoj­ko­vić­M,­Ba­ljo­še­vić­S.­Infek­tiv­ne­bo­le­sti.­Me­di­cin­ski­fa­kul­tet­Uni­ver­zi­te­ta­u­Be-o­gra­du,­CIBID;­2007.­p.­247–271.

2.­ Fa­u­ci­A,­La­ne­H.­Bo­lest­hu­ma­nog­vi­ru­sa­imu­no­de­fi­ci­jen-ci­je,­si­da­I­srod­na­obo­lje­nja.­U:­Bra­un­wald­E,­Fa­u­ci­A,­Ka-sper­D­et­al.­Har­ri­so­no­va­na­če­la­in­ter­ne­me­di­ci­ne.­Bard-fin,­2004.­p.­1852–1913.

3.­ Vol­be­ring­ P,­ San­do­M­ et­ al.­ Edi­tors.­ Glo­bal­ HIV/AIDS­me­di­ci­ne.­Sa­un­ders/El­se­vi­er;­2007.

4.­ Jev­to­vić­Đ,­Sa­le­mo­vić­D,­Ra­nin­J,­et­al.­The­dis­so­ci­a­tion­bet we en vi ro lo gi cal and im mu no lo gi cal re spon ses to HA-ART.­ Bi­o­me­di­ci­ne­ &­ Phar­ma­cot­he­rapy­ 2005;­ 59:­ 446–451.

5.­ Ja­cob­son­ MA,­ French­ MA.­ Al­te­red­ na­tu­ral­ hi­story­ of­AIDS-re­la­ted­op­por­tu­ni­stic­in­fec­ti­ons­in­the­era­of­po­tent­com­bi­na­tion­an­ti-re­tro­vi­ral­the­rapy.­AIDS. 1998; 12(suppl. A):S157–S163.

6.­ Gea-Ba­nac­loc­he­JC,­La­ne­CH.­Immu­ne­re­con­sti­tu­tion­in­HIV­in­fec­tion.­AIDS. 1999;­13(suppl.­A):S25–S38.

7.­ Car­ce­lain­G,­Li­T,­Autran­B.­Immu­ne­re­con­sti­tu­tion­un­der­highly­ ac­ti­ve­ an­ti­re­tro­vi­ral­ the­rapy­ (HA­ART).­ AIDS Rev.1999;­1:51–6.

8.­ Ta­i­wo­BO,­Li­X,­Ja­cob­son­LP­et­al.­Hig­her­Risk­of­AIDS­or­de­ath­in­pa­ti­ents­with­lo­wer­CD4­cell­co­unts­af­ter­vi-rally­sup­pres­si­ve­HA­ART.­HIV­Me­di­ci­ne­2009;­10:­657–660.

9.­ Jev­to­vić­Đ,­Sa­le­mo­vić­D,­Ra­nin­J,­et­al.­The­Prog­no­sis­of­La­te­Pre­sen­ters­in­the­Era­of­Highly­Ac­ti­ve­An­ti­re­tro­vi­ral­The­rapy­in­Ser­bia.

10.­CDC.­1993­re­vi­sed­clas­si­fi­ca­tion­system­for­HIV­in­fec­tion­and­ex­pan­ded­sur­ve­il­lan­ce­ca­se­de­fi­ni­tion­for­AIDS­among­ado­le­scents­and­adults.­MMWR­1992;­41­(RR-17):1–19.

11.­Bat­te­gay­M,­Fe­hr­J,­Flücki­ger­U­et­al.­An­ti­re­tro­vi­ral­the-rapy­of­la­te­pre­sen­ters­with­advan­ced­HIV­di­se­a­se.­Jo­ur-nal­of­An­ti­mic­ro­bial­Che­mot­he­rapy­2008;­62­(1):­41–44

Ta be la 1.­De­mo­graf­ske­ka­rak­te­ri­sti­ke­is­pi­ti­va­ne­po­pu­la­ci­je­(N­=­138)

Pol (broj,%) Mu ski 92­(­66,7%)Zen­ski 46­(­33,3%)

Uz rast (X ± SD) 35,55 ± 8,8­(14–64)Fak to ri ri zi ka (broj,%)Ho mo sek su al ni od nos 66­(­47,8%)He te ro sek su al ni od nos 31­(­22,5%)IVUD*­39­(­28,3%)Krv i krv ni de ri va ti 2­(­1,4%)Ver ti kal na tran smi si ja 1­(­0,7%)Pret hod na te ra pi ja NIRT-om* (broj,%) 41­(­29,7%)

∗IVUD­–­in­tra­ven­sko­uzi­ma­nje­dro­ge;∗NIRT- nu kle o zid ni in hi bi to ri re verz ne tran skrip ta ze;

Decembar 2010VOLUME 6164

Medicinski podmladakStudentski radovi

Tabela 2.Period­praćenja­odgovora­na­terapiju­(meseci) Broj­CD4+­T­limfocita­(ly/µl) Opseg­vrednosti­(ly/µl)

0 94±82.38 1–370

76±32 228±90.43 27–399

118±27 362±183 10–1025Broj­perifernih­CD4+­T­limfocita­tokom­lečenja­(N=138)

Tabela 3.­Pro­me­ne­u­te­ra­pij­skom­pri­stu­pu­i­po­stig­nu­ti­broj­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­na­kra­ju­pe­ri­o­da­pra­će­nja

Promena terapije Frekvenca­(N,­%) CD4+­T­limfociti­(X±­SD)

0 75­(54,3) 381,91±183,77

1 28 (20,3) 362,46±204,64

2 11 (8,0) 348,64±150.66

3 24­(17,4) 298,83±162,380- bez promene terapije1- prelazak sa NNIRT na PI2- prelazak sa PI na NNIRT3- drugo (NIRT+2PI, NIRT+NNIRT+PI)

Tabela 4. Re­zul­ta­ti­te­ra­pi­je­na­kra­ju­pe­ri­o­da­pra­će­nja­pro­ce­nje­ni­na­osno­vu­imun­skog­od­go­vo­ra

Uspeh CD4+­T­ly­<400/µl CD4+­T­ly>400/µl ukupno

Frekvenca­(N,%) 88 (63.8) 50 (36.2) 138

Tabela 5.­Verovatnoća­po­sti­za­nja­imun­ske­re­kon­sti­tu­ci­je­to­kom­de­se­to­go­di­šnjeg­le­če­nja­u­za­vi­sno­sti­od­bro­ja­pe­ri­fer­nih­CD4+ T­lim­fo­ci­ta

Broj­CD4+­T­limfocita­(ly/µl) OR­(95%­CI)CD4+­T­ly­<­200/µl* 1.00CD4+­T­ly­>­200/µl 7.00­(3.0–16.3)

P vrednost <0.01∗ referentna­grupa;∗ OR­–­odds­ratio,­CI­–­interval­poverenja;

Gra fi kon 1.­Verovatnoća­po­sti­za­nja­imun­ske­re­kon­sti­tu­ci­je­to­kom­de­se­to­go­di­šnjeg­le­če­nja­u­za­vi­sno­sti­da­li­je­ika­da­to­kom­pri­me­ne­HA­ART­ostva­ren­po­rast­pe­ri­fer­nih­CD4+­T­lim­fo­ci­ta­do­vred­no­sti­iz­nad­200/µ­L.

65VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Mi to hon dri jal ne mi o pa ti je (MM) su he te ro ge na

gru pa bo le sti ko ja se bi o he mij ski od li ku je po re me ća jem ok si-da tiv ne fos fo ri la ci je, pa to hi sto lo ški struk tu ral nim ab nor mal-no sti ma u ske let nim mi ši ći ma, a kli nič ki naj če šće ne u ro lo škim simp to mi ma. Klasične fe no ti po ve pred sta vlja ju Ke arns-Sayre ov sin drom (KSS), mi to hon dri jal na en ce fa lo mi o pa ti ja sa lak tič kom aci do zom i epi zo da ma slič nim mo žda nom uda ru (ME LAS), mi o klo nič ka epi lep si ja sa „kr pa stim“ mi šić nim vlak ni ma (ME RRF), hro nič na pro gre siv na eks ter na of tal mo-ple gi ja (HPEO) i Le be ro va he re di tar na op tič ka ne u ro pa ti ja (LHON). Naj če šći pa to hi sto lo ški ko re lat MM pred sta vlja ju tzv. „kr pa sta“ mi čić na vlak na („rag ged“ red fi bers) ko ja se vi de u bi op sij skom uzor ku mi ši ća bo je njem po Go mo ri ju.

Cilj: Utvr di ti kli nič ke i pa to hi sto lo ške ka rak te ri sti ke MM.

Ma te ri jal i me to de: Re tro spek tiv nom stu di jom ob u-hva će no je 18 bo le sni ka ko ji su ho spi ta li zo va ni na Insti tu tu za Ne u ro lo gi ju KCS u pe ri o du od 1. ja nu a ra 2005. do 31. de cem-bra 2009. go di ne. Sta ti stič ka ana li za ob u hva ti la je me to de de-skrip tiv ne sta ti sti ke.

Re zul ta ti: Pr ve te go be, naj če šće u vi du spu šte no sti ka-pa ka 12 (67%), kod bo le sni ka su se ja vlja le u pro se ku sa 28 ±17 go di na. Kod 13 (72%) pa ci je na ta su iz me re ne po vi še ne vred no sti lak ta ta u se ru mu 9 mi nu ta po sle za ma ra nja. EMNG ana li za re gi stro va la je pri su stvo mi o pat skih le zi ja u mi ši ći ma li ca i gor njih eks tre mi te ta kod 18 pa ci je na ta. MR pre gle dom en do kra ni ju ma kod 6 (33%) bo le sni ka su evi den ti ra ne la ku-nar ne mul ti is he mič ne pro me ne u mo zgu uz po rast lak ta ta na spek tro sko pi ji. Pri su stvo RRF evi den ti ra no je kod svih 12 bo-le sni ka ko ji ma je uzet bi op sij ski uzo rak mi ši ća.

Za klju čak: Po vi še ne vred no sti lak ta ta u se ru mu, EMNG, MR mo zga sa spek tro sko pi jom, kao i pri su stvo RRF u uzor ku mi ši ća, uslov su za di jag no zu MM.

Ključne re či: mi to hon dri jal ne mi o pa ti je, „kr pa sta“ mi šić na vlak na, ok si da tiv na fos fo ri la ci ja.

Ab s t rac tIntroduction: Mitochondrial myopathies (MM) are a

heterogeneous group of diseases, characterized by defective oxidative phosphorylation, histological structural abnormali-ties in skeletal muscles, and neurological symptoms. Clinical phenotypes can present as Kearns-Sayre syndrome (KSS), mitochondrial myopathy with epilepsy, lactic acidosis and stroke-like episodes (MELAS), Leber’s hereditary optic neu-ropathy (LHON), myoclonus epilepsy and ragged red fibers (MERRF) and chronic progressive external ophthalmoplegia

(CPEO). “Ragged” red fibers (RRF) detected in muscle biop-sies are the hallmark of MM.

Aim: To determine the clinical and histological char-acteristics of MM.

Materials and Methods: Retrospective analysis of 18 patients admitted to the Institute of Neurology, Faculty of Medicine, at the Clinical Center of Serbia in Belgrade from January 1, 2005 to December 31, 2009.

Results: First symptoms were presented at 28±15 years, with ptosis as the most common first syndrome (67%). 72% of our patients had increased serum lactic acid levels 9 minutes after light exercise. EMNG showed myopathic lesions in mim-ical muscles and upper extremities muscles without denervat-ing activities. In 33% of patients, brain MRI showed lacunary multi-ischemic changes which were associated with increased lactic acid levels. Presence of RRF was detected at all muscle biopsies.

Conclusion: Increased lactate levels, EMNG, MRI, as well as the presence of RRF represent key factors in the diag-nosis of MM.

Key words: mitochondrial myopathy, “ragged” red fibers, oxidative phosphorylation.

UvodMi to hon dri jal ne mi o pa ti je (MM) su he te ro ge na gru pa

bo­le­sti­ko­je­se­bi­o­he­mij­ski­ka­rak­te­ri­šu­po­re­me­ća­jem­ok­si­da-tiv­ne­ fos­fo­ri­la­ci­je­ (OF),­ pa­to­hi­sto­lo­ški­ struk­tu­ral­nim­ ab­nor-mal­no­sti­ma­u­ske­let­nim­mi­ši­ći­ma,­a­kli­nič­ki­raz­li­či­tim­ne­u­ro-lo­škim­sin­dro­mi­ma­(1).­Klasične­fe­no­ti­po­ve­pred­sta­vlja­ju­Ke-arns-Sayre­ov­ sin­drom­ (KSS),­mi­to­hon­dri­jal­na­ en­ce­fa­lo­mi­o-pa­ti­ja­sa­lak­tič­kom­aci­do­zom­i­epi­zo­da­ma­slič­nim­mo­žda­nom­uda­ru­(ME­LAS),­mi­o­klo­nič­ka­epi­lep­si­ja­sa­„kr­pa­stim“­mi­šić-nim­vlak­ni­ma­(ME­RRF),­hro­nič­na­pro­gre­siv­na­eks­ter­na­of-tal­mo­ple­gi­ja­(HPEO)­i­Le­be­ro­va­he­re­di­tar­na­op­tič­ka­ne­u­ro­pa-ti­ja­(LHON).­KSS­pod­ra­zu­me­va­pro­gre­siv­nu­eks­ter­nu­of­tal-mo­ple­gi­ju­sa­po­čet­kom­pre­20.­go­di­ne­ži­vo­ta,­bi­la­te­ral­nu­pto-zu, pig ment nu re ti no pa ti ju, ce re be lar nu atak si ju, pro te i no ra-hi­ju­ve­ću­od­1g/l­i­blok­jed­ne­od­gra­na­Hi­so­vog­sno­pa.­ME-LAS­ka­rak­te­ri­šu­en­ce­fa­lo­pa­ti­ja­sa­ili­bez­epi­lep­tič­kih­na­pa­da,­epi­zo­de­slič­ne­mo­žda­nom­uda­ru,­gla­vo­bo­lja,­lak­tič­ka­aci­do-za, kao i pig ment na re ti no pa ti ja i ce re be lar na atak si ja. Od li ke ME­RRF-a­ su­ ce­re­be­lar­na­ atak­si­ja,­mi­o­klo­nič­ka­ epi­lep­si­ja­ i­mi­o­pa­ti­ja,­a­mo­gu­ća­je­i­udru­že­nost­sa­de­men­ci­jom,­op­tič­kom­atro­fi­jom,­glu­vo­ćom­i­pig­ment­nom­re­ti­no­pa­ti­jom.­HPEO­pod-ra­zu­me­va­ bi­la­te­ral­nu­ eks­ter­nu­ of­tal­mo­ple­gi­ju,­ prok­si­mal­nu­mi­šić­nu­sla­bost­i­za­mor­lji­vost­uz­ne­pod­no­še­nje­fi­zič­kog­na­po-ra. LHON ka rak te ri še su ba kut no bez bol no obo stra no sla blje-

KLINIČKA EVALUACIJA BOLESNIKA SA MITOHONDRIJALNIM MIOPATIJAMA

Autori:­Aleksandar­Bogićević1,­Bojana­Milošević1,­Andrija­Dragović1

Mentor:­Doc.­dr­Vidosava­Rakočević-Stojanović2

1 Medicinki fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za Neurologiju KCS, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beograd

Decembar 2010VOLUME 6166

Medicinski podmladakStudentski radovi

nje vi da i dis to ni ja (2, 3). Ne ki od na bro ja nih sin dro ma se na-sle­đu­ju­pre­ko­maj­či­ne­mtDNK,­ne­ki­auto­zom­no­do­mi­nant­no­ili­re­ce­siv­no­(pre­ko­nDNK),­dok­je­zna­ča­jan­broj­uzro­ko­van­i­spo­ra­dič­nim­mu­ta­ci­ja­ma­mtDNK­ili­nDNK­(4,­5)­.

Naj­ve­ći­broj­MM­is­po­lja­va­se­zna­ci­ma­mi­o­pa­ti­je­ko­ja­mo­že­bi­ti­ udru­že­na­ sa­ raz­li­či­tim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­od­ stra­ne­CNS­(atak­si­ja,­glu­vo­ća,­po­re­me­ća­ji­vi­da,­pig­ment­na­re­ti­no­pa-ti ja, par kin so ni zam), dok se kod ne kih bo le sni ka ja vlja sa mo prok­si­mal­na­mi­šić­na­sla­bost­i/ili­ne­pod­no­še­nje­fi­zič­kog­na­po-ra­(6).­Naj­če­šći­pa­to­hi­sto­lo­ški­ko­re­lat­MM­pred­sta­vlja­ju­tzv.­„kr­pa­sta“­mi­šić­na­vlak­na­(„rag­ged­red­fi­bers“­-­RRF)­(3),­ko­ja­se­vi­de­u­bi­op­sij­skom­uzor­ku­mi­ši­ća­bo­je­njem­po­Go­mo­ri­ju­(1).­ MM­ se­ mo­gu­ de­fi­ni­sa­ti­ kao­ mul­ti­si­stem­ski­ po­re­me­ća­ji­udru­že­ni­sa­do­ka­za­nim­pri­su­stvom­RRF­u­uzor­ku­mi­šić­nog­tki va (2).

Cilj­ove­stu­di­je­bi­lo­je­utvr­đi­va­nje­kli­nič­kih­i­hi­sto­pa-to lo ških ka rak te ri sti ka mi to hon dri jal nih mi o pa ti ja.

Ma te r i ja l i me to deOvom­re­tro­spek­tiv­nom­stu­di­jom­ob­u­hva­će­no­je­18­bo-

le­sni­ka­ko­ji­su­ho­spi­ta­li­zo­va­ni­na­Insti­tu­tu­za­Ne­u­ro­lo­gi­ju­KC­Sr bi je u pe ri o du od 1. ja nu a ra 2005. do 31. de cem bra 2009. go di ne i ot pu šte ni pod di jag no zom MM. U ovoj gru pi bi lo je 12­(67%)­že­na­i­6­(33%)­mu­ška­ra­ca.­Pro­seč­na­sta­rost­bo­le­sni-ka­bi­la­je­42­±­15­go­di­na.

Kod­svih­bo­le­sni­ka­su­ana­li­zi­ra­ni­kli­nič­ka­sli­ka,­ne­u-ro­lo­ški­na­laz,­re­zul­ta­ti­la­bo­ra­to­rij­skih­ana­li­za:­kre­a­tin-fos­fo-ki­na­ze­(CPK),­lak­tat­de­hi­dro­ge­na­ze­(LDH),­be­lan­če­vi­na­u­li-kvo ru i lak ta ta u se ru mu u mi ru i na kon za ma ra nja (pri me-nom­te­sta­is­he­mi­je­po­dlak­ti­ce­po­ve­skom­za­sfin­go­ma­no­me­tar­uz mak si mal no ste za nje di na mo me tra i to po je dan sti sak sva-ke se kun de u tra ja nju od 1 mu nu ta). Svim bo le sni ci ma je ura-djen­ of­tal­mo­lo­ški­ pre­gled,­ elek­tro­mi­o­ne­u­ro­gra­fi­ja­ (EMNG),­mag net na re zo nan ca (NMR) mo zga sa spek tro sko pi jom, kao i pa to hi sto lo ška (PH) ana la za bi op sij skog uzor ka m. del to i de u-sa a kod jed nog bo le sni ka i m. le va to ra pal pe brae su per i o ra.

Sta­ti­stič­ka­ana­li­za­ob­u­hva­ti­la­ je­me­to­de­de­skrip­tiv­ne­sta­ti­sti­ke­ (ap­so­lut­ni­ i­ re­la­tiv­ni­bro­je­vi,­ arit­me­tič­ka­ sre­di­na­ i­stan­dard­na­de­vi­ja­ci­ja).­Re­zul­ta­ti­su­gra­fič­ki­pri­ka­za­ni­po­mo-ću­stu­bi­ča­stih­di­ja­gra­ma­i­hi­sto­gra­ma­fre­kven­ci­ja.

Re zul ta t iPr­ve­te­go­be,­naj­če­šće­u­vi­du­spu­šte­no­sti­ka­pa­ka,­ja­vi­le­

su­ se­kod­11­ (67­%)­bo­le­sni­ka.­Se­mip­to­za­ je­bi­la­obo­stra­na­kod 8 bo le sni ka, dok se kod 3 bo le sni ka pri mar no ja vi la jed-no­stra­na­ se­mip­to­za.­ Sla­bost­ i­ za­mor­lji­vost­mi­ši­ća,­ kao­ pr­vi­simp­tom­bo­le­sti,­ja­vi­la­se­kod­39­%,­di­plo­pi­je­kod­33­%­bo­le-sni­ka,­dok­su­se­osta­li­simp­to­mi­ja­vlja­li­znat­no­re­đe­(Gra­fi­kon­1).­Naj­če­šći­raz­log­ja­vlja­nja­le­ka­ru­na­kon­du­go­go­di­šnjeg­pri-su stva te go ba bi lo je po gor ša nje spu šte no sti ka pa ka i su bjek-tiv­ni­ose­ćaj­iz­ra­že­ni­je­op­šte­za­mor­lji­vo­sti.­Naj­ve­ći­broj­na­ših­bo­le­sni­ka­sa­MM­upu­ćen­je­na­Insti­tut­za­ne­u­ro­lo­gi­ju­KC­Sr-bi je pod di jag no zom mi a ste ni je gra vis. U ne u ro lo škom na la zu do­mi­ni­ra­la­ je­ obo­stra­na­ se­mip­to­za­ ko­ja­ je­ uoče­na­ kod­ 16­(89%)­bo­le­sni­ka.­Sla­bost­mi­mič­ne­mu­sku­la­tu­re­uoče­na­je­kod­13­(72%)­bo­le­sni­ka.­Sla­bost­mi­ši­ća­po­kre­ta­ča­oč­nih­ja­bu­či­ca­evi­den­ti­ra­na­je­kod­12­(67%)­bo­le­sni­ka.­Sla­bost­i­za­mor­lji­vost­mi­ši­ća­eks­tre­mi­te­ta­uoče­na­je­kod­14­(78%)­bo­le­sni­ka.­Osla-

bljen­ sluh­ su­ ima­la­ 3­ (17%)­ bo­le­sni­ka,­ a­ isti­ broj­ bo­le­sni­ka­(17%)­je­imao­osla­bljen­vid­(Gra­fi­kon­2).

La bo ra to rij ske ana li ze su po ka za le nor mal ne vred no sti CPK­kod­ 17­ (94%)­ is­pi­ta­ni­ka,­ dok­ je­ kod­ osta­lih­ bo­le­sni­ka­pro­seč­na­vred­nost­en­zi­ma­bi­la­na­gor­njoj­gra­ni­ci­ili­ne­što­iz-nad­gor­nje­gra­ni­ce­nor­mal­nih­vred­no­sti­(113­±­184­IU/L;­nor-mal­ne­ vred­no­sti:­ 30–160­ IU/L).­ Kod­ 2­ (11%)­ bo­le­sni­ka­ je­uoče­no­po­ve­ća­nje­vred­no­sti­LDH­u­se­ru­mu,­a­kod­osta­lih­is-pi­ta­ni­ka­pro­seč­na­vred­nost­ovog­en­zi­ma­bi­la­je­u­gra­ni­ca­ma­nor­ma­le­(369­±­135­IU/L;­nor­mal­ne­vred­no­sti:­120–240­IU/L).­Kod­2­(11%)­bo­le­sni­ka­je­uoče­na­hi­per­pro­te­i­no­ra­hi­ja­(0,58g/l­i­0,68g/l;­nor­mal­ne­vred­no­sti:­do­0,5g/l)­dok­su­kod­osta­lih­bo­le­sni­ka­be­lan­če­vi­ne­u­li­kvo­ru­bi­le­u­gra­ni­ca­ma­nor­mal­nih­vred­no­sti.­Kod­2­(11%)­bo­le­sni­ka­su­bi­li­po­vi­še­ni­lak­ta­ti­u­kr-vi­u­mi­ru­(nor­mal­ne­vred­no­sti:­0,7–2,2­mmol/l).­Kod­svih­bo-le sni ka su iz me re ne po vi še ne vred no sti lak ta ta u se ru mu ne-po sred no na kon te sta za ma ra nja, kao i na kon 1. i 3. mi nu ta po­sle­ te­sta­ za­ma­ra­nja.­Kod­14­ (78%)­bo­le­sni­ka­utvr­đe­ne­ su­vi so ke vred no sti lak ta ta 6 mi nu ta po sle za mo ra, dok su vred-no­sti­bi­le­po­vi­še­ne­i­na­kon­9­mi­nu­ta­kod­13­bo­le­sni­ka­(72%).­(Gra­fi­kon­3)

Of­tal­mo­lo­škim­pre­gle­dom­utvr­đe­na­je­pig­ment­na­re­ti-no­pa­ti­ja­sa­mo­kod­1­(6%)­bo­le­sni­ka.

EMNG pre gle dom re gi stro va na je mi o pat ska le zi ja u mi­ši­ći­ma­li­ca­i­mi­ši­ći­ma­gor­njih­eks­tre­mi­te­ta,­bez­spon­ta­nih­de ner va ci o nih ak tiv no sti, kod svih 18 pa ci je na ta.

NMR­pre­gle­dom­ en­do­kra­ni­ju­ma­ kod­ 17­ (94%)­ bo­le-sni ka je re gi stro va no pri su stvo kor ti kal nih i sub kor ti kal nih re duk tiv nih pro me na na T2 se kven ci, a od ovih pa ci je na ta kod 6­(35%)­su­evi­den­ti­ra­ne­i­la­ku­nar­ne­mul­ti­is­he­mič­ne­pro­me­ne­u mo zgu uz po rast lak ta ta na spek tro sko pi ji (Sli ka 1).

PH­ana­li­za­bi­op­sij­skog­uzor­ka­mi­ši­ća­uči­nje­na­je­kod­12­(67%)­pa­ci­je­na­ta­(kod­svih­bo­le­sni­ka­je­uči­nje­na­bi­op­si­ja­m. del to i de u sa a kod jed nog bo le sni ka i m. le va to ra palp. sup. to kom hi rur škog po di za nja kap ka). Na la zi sve tlo sne mi kro-sko pi je na uzor ci ma bo je nim po Go mo ri ju po ka za li su pri su-stvo­po­je­di­nač­nih­ti­pič­nih­RRF­(Sli­ka­2a),­kod­svih­is­pi­ta­ni-ka. Na la zi su po ka za li i po zi tiv no bo je nje za MM pri me nom an ti mi to hon dri jal nih an ti te la (Sli ka 2b). Tran smi si o nom elek-tron skom mi kro sko pi jom (TEM) evi den ti ra na je aku mu la ci ja uve­ća­nih­i­iz­me­nje­nih­mi­to­hon­dri­ja­sa­kon­cen­trič­no­ras­po­re-đe­nim­kri­sta­ma­(Sli­ka­3)­i­pa­ra­kri­stal­ne­in­klu­zi­je­u­iz­me­nje-nim­mi­to­hon­dri­ja­ma­(Sli­ka­4).

Na­kon­svih­na­ve­de­nih­ana­li­za,­kod­1­(6%)­bo­le­sni­ka­je­po sta vlje na di jag no za KSS, ME LAS je di jag no sti ko van kod 6 (33%),­a­HPEO­kod­10­(56%)­bo­le­sni­ka.­LHON­je­di­jag­no­sti-ko­va­na­sa­mo­kod­1­(6%)­bo­le­sni­ka­(Gra­fi­kon­4).­Kod­na­šeg­pa­ci­jen­ta,­ko­me­je­di­jag­no­sti­ko­van­KSS,­bo­lest­je­po­če­la­u­9.­go di ni spu šta njem ka pa ka, pa dom slu ha i sla blje njem vi da na de­snom­oku.­Kod­6­(33%)­pa­ci­je­na­ta­obo­le­lih­od­ME­LAS-a,­bo­lest­je­po­če­la­pre­40.­go­di­ne,­ali­sa­mo­kod­3­(50%)­pa­ci­jen­ta­su­se­po­ja­vi­le­„stro­ke-li­ke“­epi­zo­de­u­ra­nom­de­tinj­stvu.­Kod­11­(56%)­pa­ci­je­na­ta­kod­ko­jih­je­di­jag­no­sti­ko­va­na­oč­na­for­ma­mi­to­hon­dri­jal­ne­mi­o­pa­ti­je­ (HPEO)­ utvr­đe­no­ je­ da­ je­ bo­lest­po­če­la­u­pro­se­ku­u­33­±­21­go­di­ni­ži­vo­ta,­i­to­u­vi­du­se­mip­to­ze­uz­sla­bost­eks­tra­o­ku­lar­nih­mi­ši­ća­kod­svih­is­pi­ta­ni­ka,­a­kod­4­bo­le­sni­ka­(40%)­su­po­red­na­ve­de­nog­bi­le­pri­sut­ne­i­du­ple­sli-ke. HPEO se ja vlja la ili kao izo lo va ni en ti tet ili u okvi ru KSS. Kod­pa­ci­jen­ta­sa­di­jag­no­zom­LHON­bo­lest­je­po­če­la­u­14.­go-

67VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

di­ni­ži­vo­ta­po­ja­vom­du­plih­sli­ka,­a­za­tim­i­pro­gre­siv­nim­gu-bit kom vi da na de snom oku. Ni je dan naš bo le snik ni je is pu nio kri­te­ri­ju­me­za­po­sta­vlja­nje­di­jag­no­ze­ME­RRF-a.

Di sku s i jaKod na ših bo le sni ka sa mi to hon dri jal nom mi o pa ti jom,

pr­ve­te­go­be,­naj­če­šće­u­vi­du­spu­šte­no­sti­ka­pa­ka,­ja­vi­le­su­se­u­pro se ku sa 28 ± 17 go di na, što je u ko re la ci ji sa na la zi ma i dru gih auto ra. Pre ma po da ci ma iz li te ra tu re pr ve te go be kod bo­le­sni­ka­sa­KSS­ja­vlja­ju­se­obič­no­pre­20.­go­di­ne­ži­vo­ta­(8),­kod­ME­LAS-a­po­če­tak­bo­le­sti­je­pre­40.­go­di­ne,­če­sto­još­u­de­tinj­stvu,­ uz­po­ste­pe­no­po­gor­ša­nje­bo­le­sti­ to­kom­ži­vo­ta,­ a­HPEO­se­mo­že­ja­vi­ti­u­bi­lo­kom­ži­vot­nom­do­bu­(9).

Ne u ro lo škim pre gle dom kod na ših pa ci je na ta sa mi to-hon­dri­jal­nom­mi­o­pa­ti­jom­naj­če­šće­je­re­gi­stro­va­na­se­mip­to­za­i­ to­kod­89%­pa­ci­je­na­ta,­kao­ i­ sla­bost­ i­ za­mor­lji­vost­mi­ši­ća­ko­ja­je­uoče­na­kod­78%­bo­le­sni­ka.­Od­na­stan­ka­pr­vih­simp­to-ma do po sta vlja nja di jag no ze mi to hon dri jal ne mi o pa ti je kod na ših bo le sni ka, pro te klo je u pro se ku 15 ± 9 go di na. Ovo se mo­že­ob­ja­sni­ti­ili­či­nje­ni­com­da­je­bo­lest­ret­ka,­pa­na­ši­le­ka­ri­u pri mar nim zdrav stve nim usta no va ma ne pre po zna ju bo lest, ili­zbog­re­la­tiv­no­bla­gih­simp­to­ma­u­po­čet­ku­bo­le­sti­ko­ji­ma­se­ne­pri­da­je­ve­li­ki­zna­čaj,­ta­ko­da­se­bo­le­sni­ci­ne­ja­vlja­ju­le­ka­ru­i­bo­lest­osta­je­ne­pre­po­zna­ta.­Jed­na­od­mo­guć­no­sti­je­i­ta­da­se­ne­ki­ bo­le­sni­ci­ go­di­na­ma­ le­če­ pod­ po­gre­šnom­ di­jag­no­zom,­kao na pri mer pod di jag no zom mi ja ste ni je gra vis (MG), po-seb­no­za­to­što­čak­89%­bo­le­sni­ka­sa­MM­ima­se­mip­to­zu,­a­po red to ga kod ovih bo le sni ka mo gu bi ti pri sut ne i di plo pi je kao­i­sla­bost­i­za­mor­lji­vost­mi­ši­ća­ru­ku­i­no­gu,­što­se­obič­no­po­ve­zu­je­sa­MG­(3).­Većina­na­ših­bo­le­sni­ka­sa­MM­je­iz­pri-mar­nih­bol­nič­kih­cen­ta­ra­upu­ći­va­na­pod­sum­njom­na­MG,­a­ne­ki­ od­ njih­ su­me­se­ci­ma­ le­če­ni­ imu­no­su­pre­siv­nom­ te­ra­pi-jom.­U­svom­re­vi­jal­nom­ra­du­Di­Ma­u­ro­i­Hi­ra­no­(10)­ta­ko­đe­na­vo­de­udru­že­nost­se­mip­to­ze,­ogra­ni­če­ne­po­kre­tlji­vo­sti­bul-bu­sa­sa­ili­bez­di­plo­pi­ja­i­mi­šić­ne­sla­bo­sti,­kao­po­la­znih­kri­te-ri­ju­ma­za­sum­nju­na­MM.­Važnost­raz­li­ko­va­nja­MM­od­MG­je­od­ve­li­kog­zna­ča­ja,­ka­ko­se­obo­le­li­ma­od­MM­ne­bi­bes­po-treb no da va li kor ti ko ste ro i di i ci to sta ti ci.

Re zul ta ti la bo ra to rij skih ana li za po ka za li su u ovoj stu­di­ji­da­su­vred­no­sti­CPK,­LDH­i­pro­te­i­na­u­li­kvo­ru­bi­le­u­gra­ni­ca­ma­ nor­mal­nih­ vred­no­sti­ kod­ ve­ći­ne­ is­pi­ta­ni­ka.­ U­okvi­ru­te­sta­za­mo­ra,­kod­78%­na­ših­bo­le­sni­ka­na­kon­6­mi­nu-ta ni vo lak ta ta u se ru mu je po ka zi vao vred no sti iz nad gor nje gra­ni­ce­nor­ma­le,­a­kod­72%­bo­le­sni­ka­i­na­kon­9­mi­nu­ta.­I­kod­zdra vih oso ba se ne po sred no po sle za mo ra na la ze po vi še ne vred­no­sti­lak­ta­ta­u­se­ru­mu,­ali­se­one­ne­odr­ža­va­ju­u­6.­i­9.­mi­nu­tu.­Ze­vi­a­ni­i­Di­Do­na­to­(11)­na­vo­de­da­su­po­vi­še­ne­vred-no­sti­CPK­i­LDH,­kao­ i­hi­per­pro­te­i­no­ra­hi­ja,­sa­mo­je­dan­od­do­dat­nih­na­la­za­u­kli­nič­koj­sli­ci­KSS,­i­da­ni­su­ključ­ni­u­di-jag­no­zi­MM.­De­So­u­za­i­sa­rad­ni­ci­(12)­is­ti­ču­is­pi­ti­va­nje­vred-no sti lak ta ta u se ru mu kao ne pra ved no za ne ma ren di jag no-stič­ki­po­stu­pak,­jer­pred­sta­vlja­jef­ti­nu­i­efi­ka­snu­me­to­du­či­ji­re zul ta ti mo gu go vo ri ti u pri log ve ro vat noj bo le sti mi to hon-dri­ja.­Na­še­is­tra­ži­va­nje­(kao­što­je­pret­hod­no­na­ve­de­no)­je­po-tvr di lo ove na vo de.

Of­tal­mo­lo­škim­pre­gle­dom­pig­ment­na­re­ti­no­pa­ti­ja­(RP)­je­u­ovoj­stu­di­ji­uoče­na­sa­mo­kod­jed­nog­bo­le­sni­ka­sa­HPEO.­RP­ je­oč­no­obo­lje­nje­u­ko­joj­ je­pri­mar­no­ošte­će­na­ re­ti­na,­ a­či­ji­su­glav­ni­simp­to­mi­sma­njen­noć­ni­vid,­gu­bi­tak­pe­ri­fer­nog­

vi­da­(„tu­nel­ski­vid“)­i,­u­uz­na­pre­do­va­lim­slu­ča­je­vi­ma,­i­gu­bi-tak cen tral nog vi da, tj. to tal ni gu bi tak vi da (19). Kao sin drom mo­že­da­se­ja­vi­i­kod­mi­to­hon­dri­jal­nih­bo­le­sti,­sa­ve­ćom­pre-va len com za KSS (6).

EMNG,­kao­osnov­na­di­jag­no­stič­ka­pro­ce­du­ra,­ura­đe-na­je­kod­svih­na­ših­is­pi­ta­ni­ka,­a­na­đe­ni­su­zna­ci­mi­o­pat­ske­le­zi­je­u­mi­ši­ći­ma­li­ca­i­gor­njih­eks­tre­mi­te­ta,­bez­de­ner­va­ci­o-nih­ak­tiv­no­sti.­Ove­pro­me­ne­ni­su­spe­ci­fič­ne­za­MM,­već­za­sve­mi­o­pa­ti­je­i­dis­tro­fi­je­pa­se­EMNG­ne­mo­že­sma­tra­ti­me­to-dom iz bo ra u di jag no sti ci MM (13).

NMR mo zga sa spek tro sko pi jom po ka zao je kor ti kal-ne­re­duk­tiv­ne­pro­me­ne­uz­mul­ti­is­he­mij­ske­pro­me­ne­pra­će­ne­sko­kom­lak­ta­ta­kod­6­(33%)­od­17­bo­le­sni­ka­ko­ji­ma­je­ra­đe­na­ova­di­jag­no­stič­ka­pro­ce­du­ra.­Cam­pos­i­sa­rad­ni­ci­(14)­u­svom­ra­du­za­klju­ču­ju­da­su­pra­ten­to­ri­jal­na­kor­ti­kal­na­atro­fi­ja­i­po­ve-ća­nje­ lak­ta­ta­ de­tek­to­va­nih­NMR­ sprek­tro­sko­pi­jom­ pred­sta-vlja­ju­va­žne­pa­ra­me­tre­u­po­tvr­đi­va­nju­MM,­što­je­i­na­še­is­tra-ži­va­nje­po­tvr­di­lo.

Sve­tlo­snom­mi­kro­sko­pi­jom­utvr­đe­no­je­pri­su­stvo­RRF­kod­svih­12­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­ma­je­uzet­uzo­rak­mi­ši­ća­za­bi­op­si-ju. Kod jed nog pa ci jen ta je, po red stan dard nog uzor ka m. del-to i de u sa, uzet i uzo rak m. le va to ra pal pe brae su per i or-a u ko-me­je­ta­ko­đe­do­ka­za­no­pri­su­stvo­RRF.­Kod­od­re­đe­nog­bro­ja­pa ci je na ta kao estet ski i te ra pij ski tret man ra di se hi rur ško po­di­za­nje­ka­pa­ka,­te­bi­even­tu­al­no­PH­ana­li­za­mi­ši­ća­kap­ka­i­ot­kri­va­nje­RRF­u­uzor­ku­tog­mi­ši­ća­mo­glo­po­slu­ži­ti­u­di­jag-no­sti­ci­MM,­ a­ bez­ po­tre­be­ za­ po­nov­nom­ bi­op­si­jom­mi­ši­ća­eks­tre­mi­te­ta.­TEM-om­je­evi­den­ti­ra­na­aku­mu­la­ci­ja­uve­ća­nih­i iz me nje nih mi to hon dri ja i pa ra kri stal ne in klu zi je u iz me nje-nim­mi­to­hon­dri­ja­ma.­Pri­su­stvo­„kr­pa­stih“­mi­šić­nih­vla­ka­na­ot­kri­ve­nih­bi­op­si­jom­mi­ši­ća­sma­tra­se­si­no­ni­mom­svih­mi­to-hon­drij­skih­bo­le­sti.­Ovaj­di­jag­no­stič­ki­kri­te­ri­jum­mo­že­bi­ti­od­pre­sud­nog­zna­ča­ja­za­di­jag­no­zu­MM­(15).­To­je­u­pot­pu­no­sti­po­tvr­di­lo­i­na­še­is­tra­ži­va­nje.­U­iz­bo­ru­mi­ši­ća­za­bi­op­si­ju­va-žno­je­da­se­ne­iza­be­re­onaj­mi­šić­ko­ji­je­te­ško­po­go­đen­bo­le-šću,­gde­je­mi­šić­no­tki­vo­za­me­nje­no­ve­ziv­nim­i­ma­snim,­ali­ni­onaj­mi­šić­ko­ji­je­pot­pu­no­oču­van­(3).­Upra­vo­zbog­mo­guć­no-sti­da­do­ta­kve­gre­ške­mo­že­do­ći,­tre­ba­ima­ti­na­umu­da­od­su-stvo­RRF­ne­is­klju­ču­je­uvek­di­jag­no­zu­MM­(16).­Za­de­fi­ni­tiv-nu di jag no zu MM ne ka da je neo p hod no ura di ti i do pun ske ge net ske ana li ze.

Kod 10 na ših pa ci je na ta di jag no sti ko van je HPEO, a kod 6 ME LAS. Ovi re zul ta ti idu u pri log na vo di ma iz li te ra-tu­re­(1,­2,­6,­10)­gde­se­ta­ko­đe­kao­naj­če­šća­for­ma­MM­po­mi-nje­upra­vo­HPEO.­Ti­pič­na­kli­nič­ka­sli­ka­HPEO­pod­ra­zu­me­va­pro­gre­siv­nu­mi­šić­nu­sla­bost,­ko­ja­naj­če­šće­po­ga­đa­eks­tra­o­ku-lar­ne­mi­ši­će­(3).­Hi­ra­no­i­Pa­vla­kis­(17)­de­fi­ni­sa­li­su­tri­kri­te­ri-ju­ma­ME­LAS-a:­1)­„Stro­ke-li­ke“­epi­zo­de­pre­40.­go­di­ne­ži­vo-ta;­2)­en­ce­fa­lo­pa­ti­ja­ko­ja­se­ka­rak­te­ri­še­epi­lep­tič­kim­na­pa­di-ma­i­de­men­ci­jom;­i­3)­lak­tič­ka­aci­do­za­i­RRF.­LHON­ka­rak­te-ri še jed no stra ni ili bi la te ral ni gu bi tak cen tral nog vi da, usled de ge ne ra ci je ili de mi je li ni za ci je re ti nal nog gan gli o na, ili atro-fi­je­op­tič­kog­ner­va­i­obič­no­po­ga­đa­mla­de­lju­de,­u­dru­goj­ili­tre­ćoj­ži­vot­noj­de­ka­di­(18),­što­je­u­skla­du­i­sa­na­šim­za­pa­ža-nji ma.

Na­še­ is­tra­ži­va­nje­ je­po­ka­za­lo­da­ je­u­di­fe­ren­ci­jal­no­-­di­jag­no­stič­koj­pro­ce­du­ri­ve­o­ma­va­žno­odvo­ji­ti­MM­od­MG,­pre­sve­ga­zbog­raz­li­či­tog­te­ra­pij­skog­pri­stu­pa­ovim­bo­le­sti­ma.­Da­bi­ se­do­šlo­do­ is­prav­ne­di­jag­no­ze,­u­kli­nič­koj­ eva­lu­a­ci­ji­

Decembar 2010VOLUME 6168

Medicinski podmladakStudentski radovi

obo le lih od MM po treb no je od re di ti vred no sti lak ta ta u se ru-mu na kon te sta za ma ra nja, za tim ura di ti EMNG i NMR mo-zga uz NMR spek tro sko pi ju, ko ji pred sta vlja ju vi so ko po u-zda­ne,­ oba­ve­zne­ ali­ ne­ i­ pre­sud­ne­ di­jag­no­stič­ke­ pro­ce­du­re.­Konačno,­na­la­zom­RRF­u­bi­op­sij­skom­uzor­ku­mi­ši­ća­na­sve-tlo snoj mi kro sko pi ji, kao i na la zom pa ra kri stal nih in klu zi ja u iz­me­nje­nim­mi­to­hon­dri­ja­ma­na­TEM,­de­fi­ni­tiv­no­se­po­tvr­đu-je di jag no za MM.

Li tera tura1.­ Har­ding­AE,­Petty­RKH,­Mor­gan-Hug­hes­JA.­Mi­toc­hon-

drial­myopathy:­a­ge­ne­tic­ study­of­71­ca­ses.­ J­Med­Gen­1988;­25:528–35.

2.­ Ro­se­MR.­Mi­toc­hon­drial­myopat­hi­es.­Arch­Ne­u­rol­1998;­55:17–24.

3.­ Kostić­V,­et­al.­Ne­u­ro­lo­gi­ja­za­ stu­den­te­me­di­ci­ne:­Mi­to-hon­dri­jal­ne­en­ce­fa­lo­mi­o­ne­u­ro­pa­ti­je.­Be­o­grad,­Li­bri­Me­di-co rum; 2007.

4.­ Ze­vi­a­ni­M,­Mo­ra­es­CT,­Di­Ma­u­ro­S,­ et­ al.­De­le­ti­ons­ of­mi­toc­hon­drial­DNA­in­Ke­arns-Syre­syndro­me.­Ne­u­ro­logy­1998;­38:1334–46.

5.­ Di­ Do­na­to­ S.­ Mul­tisystem­ ma­ni­fe­sta­ti­ons­ of­ mi­toc­hon-drial­di­sor­ders.­J­Ne­u­rol­2009;­256:693–710.

6.­ Ze­vi­a­ni­M,­Ca­rel­li­V.­Mi­toc­hon­drial­di­sor­ders.­Cu­rr­Opin­Ne­u­rol­2003;­16:585–94.

7.­ Lević­ Z.­ Ne­u­ro­lo­ška­ pro­pe­dev­ti­ka­ i­ di­jag­no­sti­ka.­ Be­o-grad, Pa pi russ; 1995.

8.­ Suely­KNM,­Car­val­ho­AAS,­Fon­se­ca­LF,­et­al.­Ke­arns-Sayre­syndro­me­plus.­Arq­Ne­u­rop­si­qi­a­tr­1999;­57(4):1017–23.

9.­ Lo­ren­zi­o­ni­PJ,­Sco­la­RH,­Ka­moi­Kay­CS,­et­al.­ME­LAS:­cli­ni­cal­ fe­a­tu­res,­mu­scle­ bi­opsy­ and­mo­le­cu­lar­ ge­ne­tics.­Arq­Ne­u­rop­si­qu­i­a­tr­2009;­67(3-A):668–76.

10.­Di­Ma­u­ro­S,­Hi­ra­no­M.­Mi­toc­hon­drial­myopat­hi­es:­an­up-da­te.­Ne­u­ro­mu­scu­lar­Di­sor­ders­2005;­15:276–86.

11.­Ze­vi­a­ni­M,­Di­Do­na­to­S.­Mi­toc­hon­drial­di­sor­ders.­Brain­2004;­127:2153–72.

12. De So u za RA, Raul RJ, Te kis ha LU, et. al. ME LAS: A Mi-toc­hon­drial­di­sor­der­pre­sents­as­fybro­mi­al­gia.­So­uth­Med­J­2004;­97(5).

13.­Schof­fner­JM.­Mi­toc­hon­drial­myopathy­di­ag­no­sis.­Ne­u­rol­Clin­2000;­18:105–23.

14.­Cam­pos­HMB,­Va­lee­JN,­Da­o­u­da­L,­et­al.­Brain­mag­ne­tic­re­so­nan­ce­ima­ging­fin­dings­in­pa­ti­ens­with­mi­toc­hon­drial­cytop­ha­ti­es.­Arch­Ne­u­rol­2005;­62:737–42.

15.­Spro­u­le­DM,­Ka­uf­mann­P.­Re­wi­ev­of­ME­LAS.­Ann­NY­Acad­Sci­2008.­1142:133–58.

16.­Spell­berg­B,­et­al.­mtDNA­de­se­a­se­in­the­pri­mary­ca­re­set-ting.­Arch­Intern­Med­2001;­161:2497–2500.

17.­Hi­ra­no­M,­Pa­vla­kis­SG.­Mi­toc­hon­drial­myopathy,­en­cep-ha­lo­pathy,­ lac­tic­ aci­do­sis­ and­ stro­ke­li­ke­ api­so­des­ (ME-LAS):­cur­rent­con­cepts.­J­Child­Ne­u­rol­1994;­9:4–13.

18.­Fin­ste­rer­J,­Har­bo­HF,­Ba­ets­J,­et­al.­EFNS­gu­i­de­li­nes­on­the­mo­le­cu­lar­di­ag­no­sis­of­mi­toc­hon­drial­di­sor­ders.­Euro-pe­Jo­ur­nal­Of­Ne­u­ro­logy­2009;­16:1255–64.

19. Si e ving PA. Re ti ni tis pig men to sa and re la ted di sor ders. In: Yanoff­M,­Du­ker­ JS,­Aug­sbur­ger­ JJ,­Azar­DT.­Ophthal­mo logy.­2nd­ed.­Phi­la­delp­hia,­PA:­Mosby;­2004:chap­108.

Grafikon 1.­Učestalost­pojedinih­simptoma­na­početku­bolesti­kod­bolesnika­sa­MM

69VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Grafikon 2.­Učestalost­pojedinih­znakova­MM­u­neurološkom­nalazu­na­prijemu

Gra fi kon 3. Vred no sti lak ta ta u se ru mu pri li kom te sta za ma ra nja(vred­no­sti­su­pri­ka­za­ne­kao­sred­nja­vred­nost­±­stan­dard­na­de­vi­ja­ci­ja­za­n=18)­(cut­off=2,2­mmol/l)

Sli ka 1. Na laz MR spek tro sko pi je kod bo le sni ka sa MM(stre li ca po ka zu je pik lak ta ta)

Decembar 2010VOLUME 6170

Medicinski podmladakStudentski radovi

Sli ka 2a. Po­je­di­na­ti­pič­na­„rag ged red“­vlak­na­(Mo­di­fi­ko-van­Go­mo­ri­tric­hro­me­x­40)­(pa­ci­jent­R.­P.)

Sli ka 2b. Inten ziv na aku mu la ci ja an ti mi to hon dri jal nog an ti-te­la­(An­ti­mi­to­hon­dri­jal­na­an­ti­te­la­x­10)­(pa­ci­jent­R.­P.)

Gra fi kon 4. Za­stu­plje­nost­kli­nič­kih­ob­li­ka­mi­to­hon­dri­jal­nih­mi o pa ti ja(HPEO=hro­nič­na­pro­gre­siv­na­eks­ter­na­of­tal­mo­ple­gi­ja;­KSS=Ke­arns-Sayre­ov­sin­drom;­ME­LAS=mi­to­hon­dri­jal­na­en­ce­fa­lo­mi­o­pa­ti­ja­sa­lak­tič­kom­aci­do­zom­i­epi­zo­da­ma­slič-nim­mo­žda­nom­uda­ru;­LHON=Le­be­ro­va­he­re­di­tar­na­op­tič­ka­ne u ro pa ti ja)

Slika 3. Parakristalne inkluzije u izmenjenim mitohondrijama smeštenim između miofibrila (TEM)

71VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Dis tro fi no pa ti je su naj če šće dis tro fi je de či jeg

uz ra sta. Na sta ju zbog mu ta ci je u ge nu za pro tein dis tro fin ko-ji se eks pri mi ra i u ske let noj i u sr ča noj mu sku la tu ri, što ob-ja šnja va mo gu ću udru že nost sla bo sti ske let ne mu sku la tu re sa kar di o lo škim pro me na ma.

Cilj: De fi ni sa nje kar di o lo ških simp to ma i zna ko va kod na ših pa ci je na ta sa mo le ku lar no ge net ski po tvr đe nom Duc-hen ne o vom i Bec ke ro vom for mom dis tro fi no pa ti je.

Ma te ri jal i Me to de: Pre gle dom pro to ko la bo le sni ka ho spi ta li zo va nih u Kli ni ci za ne u ro lo gi ju i psi hi ja tri ju de ce i omla di ne Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du u pe ri o du od 1983–2009. go di ne iz dvo je no je 40 pa ci je na ta sa mo le ku lar no ge ne tič ki do ka za nom dis tro fi no pa ti jom, kod ko jih je ura đen kar di o lo ški (fi zi kal ni, elek tro kar di o graf ski i eho kar di o graf-ski) pre gled.

Re zul ta ti: Od 40 pa ci je na ta sa do ka za nom mu ta ci jom, njih 34 (85 %) je is po lja va lo te ži, Duc hen ne ov tip dis tro fi je (DMD), a osta tak is pi ta ni ka be nig niji, Bec ke rov tip (BMD). U vre me po sled njeg ili je di nog ana li zi ra nog kar di o lo škog pre-gle da, uz rast DMD pa ci je na ta se kre tao u op se gu od 6 do 28 go di na (X=11,21±5,60), a kod BMD pa ci je na ta u op se gu od 13 do 60 go di na (X=27,83±18,27). Sve ga 4 od 34 pa ci jen ta obo le-lih od DMD su ima li pa to lo ški kar di o lo ški na laz (11,76%), dok su kar di o lo ške pro me ne na đe ne kod 5 od 6 BMD pa ci je na ta i to u vi du di la ta tiv ne kar di o mi o pa ti je kod 3, i ste če ne val vu-lar ne bo le sti kod 2 BMD pa ci jen ta. Kod pa ci je na ta sa DMD za be le že ni su po re me ćaj spro vo đe nja im pul sa, kar di o mi o pa-ti ja i val vu lar ne bo le sti.

Za klju čak: Di la ta ci o na kar di o mi o pa ti ja, izo lo va na ili udru že na sa dru gim kar di o lo škim ab nor mal no sti ma, di jag-no sti ko va na je i kod pa ci je na ta sa BMD i DMD, dok je po re-me ćaj u spro vo đe nju im pul sa za be le žen kod jed nog pa ci jen ta obo le log od DMD.

Ključne re či: Dis tro fi no pa ti je, sr ča ne ab nor mal no sti, de ca.

Ab s t rac tIntroduction: Dystrophinopathies are the most com-

mon forms of muscular dystrophy during childhood. Due to the common structure of skeletal and cardiac muscle, it is possible to associate dystrophinopathies with cardiac disor-ders.

Aim: Definition of cardiovascular symptoms and signs in our patients molecularly genetically confirmed as Duchenne or Becker dystrophinopathies.

Material and Methods: According to the review of the protocol of patients hospitalized at the Clinic of Neurology and Psychiatry of Children and Youth, Medical Faculty in Belgrade in the period 1983-2009 40 patients with molecu-larly genetically proven dystrophinopathies performed by cardiac examination (physical, ECG and echocardiography) were allocated to be studied.

Results: Among 40 patients with proven mutations, 34 of them (85%) manifested a more serious type of Duchenne dystrophy (DMD), and the remaining respondents presented a benign Becker type (BMD). At the time of the last or only analyzed cardiac views, age of DMD patients ranged from 6 to 28 years (X = 11.21 ± 5.60), and of BMD patients ranging from 13 to 60 years (X = 27.83 ± 18.27). Only 4 of 34 patients suffering from DMD had pathological cardiac findings (11.76%), while cardiac changes in 5 of 6 BMD patients were in the form of dilatative cardiomyopathy in 3 and acquired diseases of the valve in 2 BMD patients. In patients with DMD arrhythmia, cardiomyopathy and valve diseases were record-ed.

Conclusion: Dilatative cardiomyopathy, isolated or in association with other cardiological abnormalities were di-agnosed in patients with DMD and BMD, while arrhythmia was recorded in a patient with DMD.

Key words: Dystrophinopathies, heart abnormalites, chil-dren.

UvodDis­tro­fi­no­pa­ti­je­su­naj­če­šće­dis­tro­fi­je­de­či­jeg­uz­ra­sta.­

Uzrok­ove­for­me­dis­tro­fi­ja­je­mu­ta­ci­ja­u­ge­nu,­ko­ji­ko­di­ra­pro-tein­dis­tro­fin,­na­X­hro­mo­zo­mu.­(1)

Dis­tro­fi­no­pa­ti­je­ se­ma­ni­fe­stu­ju­ spek­trom­bo­le­sti­ko­je­se­ zna­čaj­no­ raz­li­ku­ju­ po­ te­ži­ni­ kli­nič­ke­ sli­ke,­ a­ ob­u­hva­ta­ju­Duc­hen­ne­o­vu­mi­šić­nu­dis­tro­fi­ju­(DMD),­Bec­ke­ro­vu­mi­šić­nu­dis­tro­fi­ju­(BMD)­i­izo­lo­va­nu­di­la­ta­ci­o­nu­kar­di­o­mi­o­pa­ti­ju.­(2)

U svim po me nu tim en ti te ti ma mo gu se ja vi ti kar di o lo-ške pro me ne u za vi sno sti od sta di ju ma bo le sti i ti pa mu ta ci je. Uzrok­to­me­je­ci­to­ske­let­ni­pro­tein­dis­tro­fin­ko­ji­se­eks­pri­mi­ra­i­u­ske­let­noj­i­u­sr­ča­noj­mu­sku­la­tu­ri.­(3)

Pa to a na tom ski sub strat je za me na mi o kar da ma snim i fi­bro­znim­ ve­ziv­nim­ tki­vom.­U­DMD/BMD­naj­če­šće­ su­ za-

KARDIOLOŠKE PROMENE KOD DECE SA MIŠIĆNOM DISTROFIJOM DUCHENNEOVOG I BECKEROVOG TIPA

Autor:­Dina­Vojinović1

Mentor:­Prof.­dr­Vedrana­Milić-Rašić2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6172

Medicinski podmladakStudentski radovi

hva­će­ni­zi­do­vi­le­ve­ko­mo­re,­dok­su­de­sna­pret­ko­mo­ra­i­ko­mo-ra­ po­šte­đe­ne.­ Ste­pen­ i­ di­na­mi­ka­ sr­ča­nih­ ab­nor­mal­no­sti­ se­raz­li­ku­ju­me­đu­po­me­nu­ta­tri­en­ti­te­ta.­Sr­ča­ne­pro­me­ne­kod­pa-ci­je­na­ta­sa­DMD­i­BMD­u­ra­nim­sta­di­ju­mi­ma­bo­le­sti­su­sub-kli­nič­ke.­Po­čet­ne­pro­me­ne­se­uoča­va­ju­na­EKG-u,­dok­je­ini-ci­jal­na­eho­kar­di­o­gra­fi­ja­nor­mal­na­ili­sa­re­gi­o­nal­nim­po­re­me-ća­jem­po­kre­tlji­vo­sti­sr­ča­nog­zi­da­u­po­lji­ma­fi­bro­ze.­Sa­na­pre-do­va­njem­fi­bro­ze­do­la­zi­do­po­ja­ve­arit­mi­ja­i­dis­funk­ci­je­le­ve­ko­mo­re,­ a­ u­ za­vr­šnoj­ fa­zi­ bo­le­sti­ si­stol­na­ dis­funk­ci­ja­mo­že­do­ve­sti­do­sr­ča­ne­in­su­fi­ci­jen­ci­je­i­iz­ne­nad­ne­smr­ti.­Simp­to­mi­su­od­lo­že­ni­do­dru­ge­de­ce­ni­je­kod­obo­le­lih­od­DMD,­od­no­sno­tre­će­de­ce­ni­je­kod­BMD.­(4)

Sub­kli­nič­ke­ili­kli­nič­ke­kar­di­o­lo­ške­pro­me­ne­se­ja­vlja-ju­ kod­ 90%­ pa­ci­je­na­ta­ obo­le­lih­ od­ DMD/BMD,­ ali­ su­ one­uzok­smrt­nog­is­ho­da­sa­mo­kod­20%­pa­ci­je­na­ta­sa­DMD­i­kod­50%­pa­ci­je­na­ta­sa­BMD.­(5,6)

Cilj­ra­da­je­de­fi­ni­sa­nje­kar­di­o­lo­ških­simp­to­ma­i­zna­ko-va­kod­na­ših­pa­ci­je­na­ta­sa­mo­le­ku­lar­no­ge­net­ski­po­tvr­đe­nom­Duc­hen­ne­o­vom­i­Bec­ke­ro­vom­for­mom­dis­tro­fi­no­pa­ti­je.

Ma te r i ja l i me to deU ra du su pri ka za ni re zul ta ti re tro spek tiv ne ana li ze.

Pre gle dom pro to ko la bo le sni ka ho spi ta li zo va nih u Kli ni ci za ne­u­ro­lo­gi­ju­i­psi­hi­ja­tri­ju­de­ce­i­omla­di­ne­Me­di­cin­skog­fa­kul-te­ta­u­Be­o­gra­du­u­pe­ri­o­du­od­1983–2009.­go­di­ne,­od­370­pa-ci­je­na­ta­sa­dis­tro­fi­no­pa­ti­jom­iz­dvo­je­no­je­40­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­su­is­pu­ni­li­sle­de­će­kri­te­ri­ju­me:

1.­ Ja­sne­fe­no­tip­ske­ka­rak­te­ri­sti­ke­bo­le­sti­(mu­ški­pol,­sla­bost­prok­si­mal­nih­mi­ši­ća­eks­tre­mi­te­ta­iz­ra­že­ni-je­na­no­ga­ma,­pse­u­do­hi­per­tro­fi­ja­li­sto­va­no­gu)

2.­ Po­če­tak­bo­le­sti­do­6­go­di­ne­za­DMD3.­ Po­vi­še­ne­vred­no­sti­kre­a­tin­ki­na­ze­(CK)4.­ Mo­le­ku­lar­no­ ge­ne­tič­ka­ ana­li­za­ sa­ do­ka­za­nim­ ti-

pom mu ta ci je5. Oba vljen kar di o lo ški pre gledPo da ci su do bi je ni uvi dom u am bu lant ne kar to ne i

isto ri je bo le sti pa ci je na ta.Mo le ku lar no ge net ska di jag no sti ka par ci jal nih in tra-

gen­skih­de­le­ci­ja­je­ra­đe­na­me­to­dom­mul­ti­plog­PCR-a­u­la­bo-ra to ri ji Insti tu ta za bi o lo gi ju i hu ma nu ge ne ti ku Me di cin skog fa­kul­te­ta,­u­Ge­net­skoj­la­bo­ra­to­ri­ji­Insti­tu­ta­za­maj­ku­i­de­te­i­u­PCR­cen­tru­Bi­o­lo­škog­fa­kul­te­ta.

Kardiološka­is­pi­ti­va­nja­(fi­zi­kal­ni,­elek­tro­kar­di­o­graf­ski­i­eho­kar­di­o­graf­ski­pre­gle­di)­su­oba­vlja­na­od­stra­ne­kar­di­o­lo­ga­Uni­ver­zi­tet­ske­deč­je­kli­ni­ke.

Po da ci u ra du su pri ka za ni u vi du ap so lut nih i pro cen-tu­al­nih­vred­no­sti.­Od­re­đe­na­je­arit­me­tič­ka­sre­di­na­i­stan­dard-na de vi ja ci ja za sta ro snu di stri bu ci ju. Pri kaz po da ta ka ob u-hva­ta­ta­be­lar­no­pri­ka­zi­va­nje.­Kom­pju­ter­ski­pro­gram­ko­ri­šćen­u­pi­sa­nju­ra­da­je­Mic­ro­soft­Of­fi­ce­Word­2007.

Re zul ta t iUz rast DMD pa ci je na ta se kre tao u op se gu od 6 do 28

go­di­na,­pro­seč­na­sta­rost­ is­pi­ti­va­ne­gru­pe­iz­no­si­11.2­go­di­ne­(SD=5,60),­dok­se­u­gru­pi­pa­ci­je­na­ta­sa­BMD­kre­tao­u­op­se­gu­od­13­do­60­go­di­na,­pro­seč­ne­sta­ro­sti­27.8­go­di­na­(SD=18,27).­Svi pa ci jen ti su mu škog po la.

Od­40­pa­ci­je­na­ta­sa­do­ka­za­nom­mu­ta­ci­jom,­ti­pa­de­le-ci­je­jed­nog­ili­vi­še­eg­zo­na­u­ge­nu­za­dis­tro­fin­(Ta­be­la­l),­njih­

34­(85­%)­je­is­po­lja­va­lo­te­ži,­Duc­hen­ne­ov­tip­dis­tro­fi­je,­a­osta-tak­is­pi­ta­ni­ka­be­nig­ni­ji,­Bec­ke­rov­tip.­De­le­ci­ja­se­naj­če­šće­de-ša­va­la­na­eg­zo­ni­ma­od­bro­ja­45­do­53­(Ta­be­la­1).­Pr­vi­simp­to-mi­su­se­ja­vi­li­kod­svih­DMD­pa­ci­je­na­ta­do­6.­go­di­ne­ži­vo­ta­i­to­pre­2.­go­di­ne­kod­ma­nje­od­po­lo­vi­ne­pa­ci­je­na­ta­(16­od­34),­dok­su­ini­ci­jal­ni­simp­to­mi­kod­svih­BMD­pa­ci­je­na­ta­po­či­nja­li­u dru goj de ce ni ji (Ta be la 2 i 3). U vre me po sled njeg ili je di-nog ana li zi ra nog kar di o lo škog pre gle da uz rast pa ci je na ta sa DMD­se­kre­tao­u­op­se­gu­od­6–28­go­di­na­(X=11,21±5,60),­a­kod­ BMD­ pa­ci­je­na­ta­ u­ op­se­gu­ od­ 13­ do­ 60­ go­di­na­(X=27,83±18,27).­Ve­za­nost­za­in­va­lid­ska­ko­li­ca­je­na­đe­na­kod­35,29%­pa­ci­je­na­ta­ sa­DMD,­uz­ra­sta­6­do­28­go­di­na­ i­ sa­mo­kod­1­pa­ci­jen­ta­u­3­de­ce­ni­ji,­sa­kli­nič­kom­sli­kom­BMD.

Sve­ga­4­od­34­pa­ci­jen­ta­obo­le­lih­od­DMD­su­ima­li­pa-to­lo­ški­kar­di­o­lo­ški­na­laz­(11,76%),­dok­su­kar­di­o­lo­ške­pro­me-ne­za­be­le­že­ne­kod­5­od­6­BMD­pa­ci­je­na­ta­ (Ta­be­la­4)­ i­ to­u­vi­du­ di­la­ta­tiv­ne­ kar­di­o­mi­o­pa­ti­je­ kod­ 3­ i­ ste­če­ne­ val­vu­lar­ne­bo­le­sti­kod­2­BMD­pa­ci­jen­ta­(Ta­be­la­5).­Kod­4­od­5­BMD­pa-ci je na ta, kar di o lo ški na laz je po stao pa to lo ški po sle dru ge de-ce ni je (Ta be la 6).

Kod jed nog pa ci jen ta obo le log od DMD opi san je po-rem­ćaj­u­ spro­vo­đe­nju­ im­pul­sa­ko­ji­ se­ma­ni­fe­sto­vao­ne­kom-plet nim blo kom de sne gra ne Hi so vog sno pa (Ta be la 5), dok se kod­dru­gog­pa­ci­jen­ta­pa­to­lo­ški­kar­di­o­lo­ški­na­laz­ma­ni­fe­sto-vao­he­mo­di­nam­ski­zna­čaj­nom­in­su­fi­ci­jen­ci­jom­aort­ne­val­vu-le­ (gra­dus­ 1.2/4).­ Udru­že­nost­ dve­ he­mo­di­nam­ski­ zna­čaj­ne­val­vu­lar­ne­ma­ne,­ in­su­fi­ci­jen­ci­je­ tri­ku­spi­dal­ne­ i­ pul­mo­nal­ne­val­vu­le­(obe­gra­du­sa­+1)­za­be­le­že­ne­su­kod­jed­nog­DMD­pa-ci jen ta.

Di la ta tiv na kar di o mi o pa ti ja je di jag no sti ko va na kod jed­nog­pa­ci­jen­ta­obo­le­log­od­DMD,­ali­je­ona­bi­la­udru­že­na­sa­he­mo­di­nam­ski­ zna­čaj­nom­ in­su­fi­ci­jen­ci­jom­mi­tral­ne­ i­ tri­ku-spi dal ne val vu le.

Me­đu­ret­kim­DMD­pa­ci­jen­ti­ma­sa­kar­di­o­lo­škim­po­re-me­ća­ji­ma,­ko­ji­su­ini­ci­jal­no­be­le­že­ni­u­1.­2.­ali­i­na­kon­2.­de-ce­ni­je­ ži­vo­ta­ (Ta­be­la­ 6),­ bi­lo­ je­ i­ pa­ci­je­na­ta­ ko­ji­ su­ do­bi­ja­li­ste ro id nu te ra pi ju to kom I de ce ni je i ko ji su iz gu bi li sa mo stal-ni­hod­na­kon­10.­go­di­ne­ži­vo­ta.

Svim­pa­ci­jen­ti­ma,­DMD­i­BMD,­sa­re­gi­stro­va­nom­si-stol­nom­kar­di­jal­nom­dis­funk­ci­jom­za­po­če­ta­je­pe­ro­ral­na­de-kon ge stiv na i va zo di la ta tor na te ra pi ja.

Di sku s i jaKod­pa­ci­je­na­ta­obo­le­lih­od­DMD­pre­o­vla­đu­ju­mu­ta­ci­je­

u­eg­zo­ni­ma­od­44­do­53,­na­3’­kra­ju­ge­na­za­dis­to­fin,­što­pred-sta­vlja­dis­tal­nu­„vru­ću­tač­ku“­ko­ja­je­u­po­pu­la­ci­ji­obo­le­lih­od­DMD­naj­če­šće­za­stu­plje­na.­(1)

Po­če­tak­DMD­je­kod­pri­bli­žno­pod­jed­na­kog­bro­ja­pa-ci­je­na­ta­pre­i­po­sle­2.­go­di­ne­ži­vo­ta,­s­tim­da­se­kod­3­pa­ci­jen-ta­od­njih­4­sa­pa­to­lo­škim­kar­di­o­lo­škim­na­la­zom,­bo­lest­ja­vi­la­pre­2.­go­di­ne­ži­vo­ta,­što­bi­mo­glo­pred­sta­vlja­ti­po­ka­za­telj­te-žeg­ fe­no­ti­pa.­Me­đu­tim,­ „naj­ma­lig­ni­je“­ for­me­DMD­ko­je­ se­ma­ni­fe­stu­ju­gu­bit­kom­spo­sob­no­sti­ho­da­do­7.­go­di­ne­ži­vo­ta­ni­su­ za­be­le­že­ne­ kod­ na­ših­ pa­ci­je­na­ta.­ U­ vre­me­ po­sled­njeg­kar­di­o­lo­škog­ pre­gle­da­ naj­ve­ći­ broj­ de­ča­ka­ je­ bio­ po­kre­tan,­njih 19, a od bo le sni ka ko ji su iz gu bi li spo sob nost ho da, njih 8 od­11­je­se­lo­u­ko­li­ca­u­uz­ra­stu­od­7–10­go­di­na.

Pri­me­na­ste­ro­id­ne­te­ra­pi­je­do­10.­go­di­ne­ži­vo­ta­de­lu­je­pro­tek­tiv­no­pro­tiv­sr­ča­ne­dis­funk­ci­je,­pa­je­i­me­đu­na­šim­pa-

73VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

ci jen ti ma njih 20 pri ma lo ste ro id nu te ra pi ju. (7) Od ovih pa ci-je­na­ta­pa­to­lo­ški­kar­di­o­lo­ški­na­laz­je­za­be­le­žen­u­pr­voj­de­ce­ni-ji­ži­vo­ta­kod­njih­tro­je,­dok­kod­če­tvr­tog­pa­ci­jen­ta­sa­pa­to­lo-škim kar di o lo škim na la zom ne po sto je po da ci o pri mlje noj ste ro id noj te ra pi ji.

Me­đu­pa­ci­jen­ti­ma­obo­le­lim­od­DMD­ko­ji­ma­je­ura­đen­kar­di­o­lo­ški­pre­gled,­pa­to­lo­ški­kar­di­o­lo­ški­na­laz­je­za­be­le­žen­kod­4­od­34­pa­ci­je­na­ta.­U­li­te­ra­tu­ri­je­opi­sa­no­da­tre­ći­na­pa­ci-je­na­ta­sa­DMD­ima­kli­nič­ki­zna­čaj­ne­kar­di­o­lo­ške­kom­pli­ka­ci-je,­dok­po­da­ci­do­bi­je­ni­ovim­ra­dom­go­vo­re­da­je­me­đu­na­šim­pa­ci­jen­ti­ma­ta­uče­sta­lost­ni­ža­i­iz­no­si­11,76­%.­(5,8)

Kod sa mo jed nog pa ci jen ta obo le log od DMD di jag no-sti­ko­va­na­je­di­la­ta­tiv­na­kar­di­o­mi­o­pa­ti­ja.­Reč­je­o­pa­ci­jen­tu­u­pr­voj­de­ce­ni­ji­ži­vo­ta­ko­ji­ne­ma­su­bjek­tiv­ne­kar­di­o­lo­ške­smet-nje­što­se­mo­že­ob­ja­sni­ti­po­čet­nom­di­la­ta­tiv­nom­kar­di­o­mi­o-pa­ti­jom.­Eho­so­no­graf­skim­pre­gle­dom­utvr­đe­no­da­je­le­va­ko-mo­ra­ uve­ća­nih­ di­men­zi­ja­ ka­vu­ma­ i­ ge­ne­ra­li­zo­va­no­ sla­bi­je­kon ta rak til no sti zi do va, ko ji su nor mal ne de blji ne. Po da ci iz li te ra tu re uka zu ju da iako je kar di o mi o pa ti ja pri sut na na ce lu-lar­nom­i­hi­sto­lo­škom­ni­vou,­eho­kar­di­o­graf­ske­pro­me­ne­mo­gu­bi­ti­od­lo­že­ne­do­dru­ge­de­ce­ni­je­ži­vo­ta.­(4)­Kod­istog­pa­ci­jen­ta­su­pre­po­ja­ve­kar­di­o­mi­o­pa­ti­je­za­be­le­že­ne­i­dve­he­mo­di­nam­ski­zna­čaj­ne­val­vu­lar­ne­ma­ne,­mi­tral­na­i­ tri­ku­spi­dal­na­in­su­fi­ci-jen ci ja.

Me­đu­ 6­ kar­di­o­lo­ški­ pre­gle­da­nih­ pa­ci­je­na­ta­ sa­BMD,­njih 5 ima pa to lo ški kar di o lo ški na laz, što je u skla du sa po da-ci­ma­da­se­kod­ve­ći­ne­pa­ci­je­na­ta­sa­BMD­mo­gu­na­ći­kar­di­o-lo­ške­ab­nor­mal­no­sti.­(9)­One­se­ja­vlja­ju­u­tre­ćoj­de­ce­ni­ji­ži­vo-ta,­što­se­sla­že­sa­po­da­ci­ma­do­bi­je­nim­ovim­ra­dom.­Tri­pa­ci-jen­ta­sa­BMD­ima­ju­di­la­ta­tiv­nu­kar­di­o­mi­o­pa­ti­ju,­ko­ja­ je­di-jag­no­sti­ko­va­na­u­te­ćoj­de­ce­ni­ji­ži­vo­ta­na­osno­vu­eho­kar­di­o-graf­skog­pre­gle­da.­I­kod­ovih­pa­ci­je­na­ta­ni­je­bi­lo­su­bjek­tiv­nih­te go ba i svi su bi li sa mo stal no po kret ni u vre me po sta vlja nja di­jag­no­ze­što­se­mo­že­ob­ja­sni­ti­či­nje­ni­com­da­ne­po­sto­ji­po­ve-za­nost­iz­me­đu­te­ži­ne­ošte­će­nja­ske­let­nih­mi­ši­ća­i­sr­ča­nih­ab-nor mal no sti. (9)

Po red di la ta tiv ne kar di o mi o pa ti je kod pa ci je na ta obo-le­lih­od­DMD­i­BMD­za­be­le­že­ne­su­i­ste­če­ne­bo­les­ti­val­vu­la.­Po­2­pa­ci­jen­ta­sa­DMD­i­BMD­ima­ju­in­su­fi­ci­jen­ci­ju­val­vu­la­bez dru gih kar di o lo ških ab nor mal no sti. Ove pro me ne su pr vi put­ot­kri­ve­ne­u­pr­voj­de­ce­ni­ji­ži­vo­ta­kod­de­ča­ka­sa­DMD­kao­in­su­fi­ci­jen­ci­ja­aor­te­u­dru­goj­de­ce­ni­ji­ži­vo­ta­kod­pa­ci­jen­ta­sa­DMD­u­vi­du­udru­že­ne­in­su­fi­ci­jen­ci­je­tri­ku­spid­ne­i­pul­mo­nal-ne­val­vu­le,­dok­su­kod­BMD­ot­kri­ve­ne­u­ka­sni­jem­uz­ra­stu,­dru­goj/tre­ćoj­de­ce­ni­ji.

Sa­mo­ je­dan­ pa­ci­jent­ iz­ kru­ga­ dis­tro­fi­no­pa­ti­ja­ ko­ji­ je­obo­leo­od­DMD­ima­ve­ri­fi­ko­van­po­re­me­ćaj­sr­ča­nog­rit­ma­u­vi du blo ka gra ne Hi so vog sno pa.

Ošte­će­nje­mi­o­kard­ne­će­li­je­kod­dis­tro­fi­no­pa­ti­ja­je­pro-gre­siv­no­i­ne­iz­be­žno.­Svi­na­ši­pa­ci­jen­ti­sa­pa­to­lo­škim­kar­di­o-lo škim na la zom su bi li bez simp to ma u vre me po sta vlja nja kar di o lo ške di jag no ze. Ni ska za stu plje nost kar di o lo ških po re-me­ća­ja­kod­na­ših­pa­ci­je­na­ta­sa­naj­te­žom­for­mom­dis­tro­fi­no-pa­ti­je­bi­mo­gla­bi­ti­po­sle­di­ca­spro­vo­đe­nja­ra­nih­kar­di­o­lo­ških­pre­gle­da­ kod­ pa­ci­je­na­ta­ sa­Duchenno­vom­ dis­tro­fi­jom.­Ovaj­pri stup ra nih i re dov nih kar di o lo ških kon tro la kod DMD, pred­sta­vlja­do­bar­mo­del­za­ ini­ci­jal­nu­de­tek­ci­ju­ sub­kli­ničkih­kar­di­o­lo­ških­po­re­me­ća­ja­i­za­pra­vo­vre­me­nu­od­lu­ku­o­kar­di­o-lo škom i dru gom tret ma nu. Ra nim pre po zna va njem kar di o lo-

ških­ab­nor­mal­no­sti­u­pret­kli­nič­kom­sta­di­ju­mu,­omo­gu­ća­va­se­pri­me­na­ade­kvat­ne­kar­di­o­lo­ške­te­ra­pi­je­ko­ja­će­uspo­ri­ti­pro-gre­siv­no­ošte­će­nje­mi­o­kar­da,­po­bolj­ša­ti­kva­li­tet­ži­vo­ta­i­pro-du­ži­ti­ži­vot­ovim­pa­ci­jen­ti­ma.

Li te ra tu ra1.­ Tuf­fery-Gi­raud­ S,­ Be­roud­ C­ et­ al.­ Ge­notype-phe­notype­

analysis­in­2405­pa­ti­ents­with­dystrop­hi­nop­haty­using­the­UMD-DMD­Da­te­ba­se:­A­mo­del­of­Na­ti­on­wi­de­know­led­ge­ba­se.­Hu­man­mu­ta­tion­2009;­30(6):­934–945.

2.­ Kostić­V,­ured­nik.­Ne­u­ro­lo­gi­ja­za­stu­den­te­me­di­ci­ne.­Be­o-grad:­Me­di­cin­ski­fa­kul­tet;­2007.­p.­384–389.

3.­ Jo­va­no­vić­I,­Đu­kić­M,­Pa­re­za­no­vić­V,­Ilisić­T.­Sa­vre­me­na­pro­ce­na­ funk­ci­je­ mi­o­kar­da­ kod­ ne­u­ro­mi­šić­nih­ bo­le­sti.­Zbor­nik­ra­do­va­i­sa­že­ta­ka­/5.­kon­gres­ne­u­ro­lo­gi­je­i­psi­hi-ja­tri­je­ raz­voj­nog­ do­ba­ Sr­bi­je­ i­ Cr­ne­Go­re­ sa­ ino­stra­nim­uče­šćem,­Be­o­grad,­2005:­145–152.

4.­ Fin­ste­re­ra­J,­Stöllbergerb­C.­The­He­art­in­Hu­man­Dystrop-hi­no­pat­hi­es.­Car­di­o­logy­2003;­99:­1–19.

5.­ Con­nuck­DM,­Sle­e­per­LA­et­al.­Cha­rac­te­ri­stics­and­out­co-mes­of­car­di­omyopathy­in­chil­dren­with­Duc­hen­ne­or­Bec-ker­mu­scu­lar­dystrophy:­a­com­pa­ra­ti­ve­study­from­the­Pe-di­a­tric­ Car­di­omyopathy­ Re­gi­stry.­ Am­ He­art­ J­ 2008;­155(6):­998–1005.

6.­ No­va­ko­vić­I,­Bo­jić­D,­Mi­la­šin­J.­Ge­ne­tič­ke­osno­ve­kar­di­o-mi­o­pa­ti­ja­kod­ne­u­ro­mi­šić­nih­bo­le­sti­mla­dih.­Zbor­nik­ra-do­va­ i­sa­že­ta­ka­ /5.­kon­gres­ne­u­ro­lo­gi­je­ i­psi­hi­ja­tri­je­ raz-voj­nog­ do­ba­Sr­bi­je­ i­Cr­ne­Go­re­ sa­ ino­stra­nim­uče­šćem,­Be­o­grad,­2005:­153–159.

7.­ Mark­ham­LW,­Kin­nett­K,­Wong­BL,­Woodrow­Ben­son­D,­Cri­pe­LH.­Cor­ti­co­ste­roid­ tre­at­ment­ re­tards­ de­ve­lop­ment­of­ven­tri­cu­lar­dysfun­ction­in­Duc­hen­ne­mu­scu­lar­dystro-phy.­Ne­u­ro­mu­scul­Di­sord­2008­May;­18(5):­365–7.

8.­ Ho­o­ger­wa­ard­EM,­van­der­Wouw­PA­et­al.­Car­di­ac­in­vol-ve­ment­in­car­ri­ers­of­Duc­hen­ne­and­Bec­ker­mu­scu­lar­dys-trophy.­Ne­u­ro­mu­scul­Di­sord­1999;­9(5):347–51.

9.­ Fin­ste­rer­J,­Stöllberger­C.­Car­di­ac­in­vol­ve­ment­in­Bec­ker­mu­scu­lar­dystrophy.­Can­J­Car­diol­2008;­24(10):­786–92.

Decembar 2010VOLUME 6174

Medicinski podmladakStudentski radovi

Ta be la 1. Ti po vi mu ta ci ja kod pa ci je na ta obo le lih od DMD i BMD

DMD BMDdel­3–19­(x3)del­3–17del­3–44del­3,4,6,8,12.13,16,17del 13–42del­44­(x2)del­44–47del­44–48del­45del­45–50del­45–52del­50­(x5)del­48–50del­47–50del 47–51del­46–51del 48–51del­48–52del 49–50del 51del­52­(x3)del 53del­Pm-mišićnog­promoteradel­3’­gena­za­distrofin

del 3–6del 4del 45del 45, 47, 48del­45,­47–52del 47–52

*Za­tam­nje­ne­mu­ta­ci­je­pri­pa­da­ju­pa­ci­jen­ti­ma­sa­kar­di­o­lo­škim­pro me na ma

Ta be la 2.­Uz­rast­na­po­čet­ku­DMD­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­ured-nim/pa­to­lo­škim­kar­di­o­lo­škim­na­la­zom

Normalan kardiološki

nalaz

Patološki kardiološki

nalazDo­2.­godine­života 13 3

­Posle­2.­godine­života 17 1

Ukupno 30 4

Ta be la 3.­Uz­rast­na­po­čet­ku­BMD­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­ured-nim/pa­to­lo­škim­kar­di­o­lo­škim­na­la­zom

Normalan kardiološki

nalaz

Patološki kardiološki

nalazUkupno

Druga decenija života

1 5 6

Ta be la 4.­Uče­sta­lost­sr­ča­nih­obo­lje­nja­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­dis-to­fi­no­pa­ti­ja­ma

DMD BMD

Normalan kardiološki nalaz 30 1

Patološki kardiološki nalaz 4 5

Ukupno 34 6

Ta be la 5. Ti po vi pa to lo škog kar di o lo škog na la za kod pa ci je-na­ta­sa­dis­to­fi­no­pa­ti­ja­ma

DMD BMD

Aritmije 1 -

Kardiomiopatije 1 3

Urođene­srčane­mane - -

Bolesti­srčanih­valvula 4 2

Ukupno 6 5

Ta be la 6. Vre me re gi stro va nja pa to lo škog kar di ol škog na la-za­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­dis­tro­fi­no­pa­ti­jom

DMD BMD

Prva decenija 2 -

Druga decenija 1 1

Posle druge decenije 1 4

Ukupno 4 5

75VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Naj če šći eti o lo ški fak tor akut nog is he mij skog

mo žda nog uda ra (AIMU) je ate ro skle ro za ve li kih krv nih su-do va. Pret po sta vlja se da in fla ma ci ja igra zna čaj nu ulo gu u pa to ge ne zi ate ro skle ro ze. Pret hod ne stu di je po ka za le su da vred nost C-re ak tiv nog pro te i na (CRP) ko re li ra sa ste pe nom ošte će nja mo žda nog tki va i funk ci o nal nim is ho dom AIMU.

Cilj: Ispi ta ti zna čaj i ulo gu in fla ma ci je u ra noj fa zi AIMU od re đi va njem po ve za no sti se rum skih ni voa CRP-a sa ste pe nom ne u ro lo škog de fi ci ta, eti o lo gi jom mo žda nog uda ra, ra nim funk ci o nal nim is ho dom bo le sni ka, mor ta li te tom i na-knad nom po ja vom va sku lar nih kom pli ka ci ja u pe ri o du do me sec da na od na stan ka mo žda nog uda ra.

Ma te ri jal i me to de: U Istraživanju je ana li zi ra no 48 bo le sni ka sa AIMU kod ko jih ni je pro šlo vi še od 24 sa ta od pr vih simp to ma. Ana li zi ra ne su dve gru pe bo le sni ka sa AIMU. U jed noj gru pi su bi li bo le sni ci či ja je vred nost CRP-a bi la nor mal na, a u dru goj gru pi bo le sni ci sa po vi še nim vred no sti-ma CRP-a. Ove dve gru pe su upo re đe ne pre ma eti o lo gi ji, fak-to ri ma ri zi ka, ste pe nu ne u ro lo škog de fi ci ta, funk ci o nal nom is ho du, mor ta li te tu i na knad noj po ja vi no vih va sku lar nih do-ga đa ja.

Re zul ta ti: Upo re đi va njem Na ti o nal Insti tu te of He alth Stro ke Sca le (NIHSS) sko ro va na pri je mu uoče no je da bo le-sni ci sa po vi še nim vred no sti ma CRP-a ima ju te ži ne u ro lo ški de fi cit (p<0.05). Do­bar­funk­ci­o­nal­ni­is­hod­(mRS­na­ot­pu­stu­<1)­ u­ gru­pi­ sa­ nor­mal­nim­ vred­no­sti­ma­ CRP-a­ ima­lo­ je­ 18­(78,3%) bo le sni ka, a u gru pi sa po vi še nim vred no sti ma CRP-a 8 (32%) bo le sni ka, što je sta ti stič ki vi so ko zna čaj na raz li ka (p<0,001).

Za­klju­čak:­Po vi šen ni vo CRP-a u ra noj fa zi AIMU je u ve zi sa ve ćim ste pe nom ne u ro lo škog de fi ci ta i ne za vi stan je prog no stič ki fak tor ra nog funk ci o nal nog is ho da.

Ključne re či: CRP, mo žda ni udar, funk ci o nal ni is hod, prog-no stič ki fak tor.

Ab s t rac tIntroduction: The most common etiology of the acute

ischemic stroke (IS) is large vessel atherosclerosis. It is pre-sumed that inflammation plays an important role in pathogen-esis of atherosclerosis. Previous studies have shown that C-reactive protein’s (CRP) value is associated with the extent of brain tissue damage and clinical outcome of stroke.

Aim: The aim of our study was to evaluate the signifi-cance of inflammation in the early phase of stroke discovering

the association between the CRP value and etiology, neuro-logical deficit, early functional outcome and vascular events during one month of follow-up.

Material and methods: Our study included 48 patients with IS who were admitted within 24 hours after the onset of symptoms. Two groups of patients were analyzed. In the first group were patients who had normal CRP value while in the second group were patients with elevated CRP value. We compared etiology, risk factors, neurological deficit, func-tional outcome, mortality, and future vascular events between these two groups of patients.

Results: By comparing the National Institute of Health Stroke Scale (NIHSS) scores on admission we found that pa-tients with elevated CRP levels had more severe neurological deficit (p<0.05). Good functional outcome (Modified Ranking Scale on discharge <1) had 18 (78, 3%) patients in group with normal CRP values and 8 (32%) patients in group with ele-vated CRP values, which is statistically highly significant (p<0, 01).

Conclusion: Elevated CRP value in the early phase of IS is associated with higher neurological deficit and is an in-dependent prognostic factor of the early functional outcome.

Keywords: CRP, ischemic stroke, functional outcome, prog-nostic factor.

UvodNaj­če­šći­eti­o­lo­ški­fak­tor­akut­nog­is­he­mij­skog­mo­žda-

nog uda ra (AIMU) je ate ro skle ro za ve li kih krv nih su do va, a čak­20%­va­sku­lar­nih­do­ga­đa­ja­de­ša­va­se­u­od­su­stvu­bi­lo­kog­od­po­zna­tih­ve­li­kih­fak­to­ra­ri­zi­ka,­kao­što­su­hi­per­ten­zi­ja,­hi-per­li­pi­de­mi­ja,­di­ja­be­tes­i­pu­še­nje­(1).­Pret­po­sta­vlja­se­da­in­fla-ma­ci­ja­igra­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­pa­to­ge­ne­zi­ate­ro­skle­ro­ze,­zbog­če­ga­su­raz­li­či­ti­mar­ke­ri­in­fla­ma­ci­je­raz­ma­tra­ni­kao­prog­no-stič­ki­fak­to­ri­na­stan­ka­i­is­ho­da­AIMU­i­in­fark­ta­mi­o­kar­da­(2).­Broj­ne­stu­di­je­po­ka­za­le­su­da­je­jed­na­po­lo­vi­na­do­tri­če­tvr­ti-ne bo le sni ka ko ji su ima li AIMU ima la po vi še ne kon cen tra ci-je­C­re­ak­tiv­nog­pro­te­i­na­(CRP)­u­pla­zmi.(3–6).­Po­vi­še­ni­ni­voi­CRP-a­mo­gli­bi­da­uka­žu­na­si­stem­sku­in­fla­ma­ci­ju­ko­ja­pra­ti­ate ro skle ro zu kao ge ne ra li zo va nu pro gre siv nu bo lest ili kao in­fla­ma­tor­ni­od­go­vor­na­ošte­će­nje­mo­žda­nog­tki­va­(6).­Po­sto-ji­ko­re­la­ci­ja­ iz­me­đu­ste­pe­na­ošte­će­nja­mo­žda­nog­ tki­va­ i­ se-rum­skih­ni­voa­CRP–a,­a­ne­ke­stu­di­je­su­po­ka­za­le­da­je­CRP­ne­za­vi­sni­ pre­dik­tor­ funk­ci­on­lnog­ opo­rav­ka­ na­kon­ AIMU­ i­bu­du­ćih­va­sku­lar­nih­do­ga­đa­ja­(6–8).­Isto­ta­ko,­ve­ći­broj­pro-spek­tiv­nih­stu­di­ja­ko­je­su­uklju­či­va­le­vi­še­hi­lja­da­lju­di­po­ka-zao­je­da­su­po­vi­še­ni­ni­voi­CRP-a­u­tre­nut­no­zdra­vih­oso­ba­

PROGNOSTIČKI ZNAČAJ C-REAKTIVNOG PROTEINA U AKUTNOM ISHEMIJSKOM MOŽDANOM UDARU

Autori:­Milena­Vuksanović¹,­Miloš­Matković¹Mentor:­Doc.­dr­Dejana­Jovanović²

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za Neurologiju, Klinički Centar Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6176

Medicinski podmladakStudentski radovi

po­ve­za­ni­sa­po­ve­ća­nim­ri­zi­kom­od­na­stan­ka­trom­bo­em­bo­lij-skog­AIMU­i­tran­zi­tor­nog­is­he­mij­skog­ata­ka­(TIA)­(9–11).

Cilj­ra­da­bio­je­da­is­pi­ta­zna­čaj­ i­ulo­gu­in­fla­ma­ci­je­u­ra­noj­fa­zi­AIMU­ana­li­zi­ra­njem­po­ve­za­no­sti­se­rum­skih­ni­voa­CRP-a­ sa­ eti­o­lo­gi­jom­ mo­žda­nog­ uda­ra,­ ste­pe­nom­ ne­u­ro­lo-škog­de­fi­cita,­ra­nim­funk­ci­o­nal­nim­is­ho­dom­bo­le­sni­ka,­mor-ta li te tom i na knad nom po ja vom va sku lar nih kom pli ka ci ja u pe­ri­o­du­do­me­sec­da­na­od­na­stan­ka­mo­žda­nog­uda­ra.

Ma te r i ja l i me to deU­is­tra­ži­va­nju­je­ana­li­zi­ra­no­48­bo­le­sni­ka­AIMU­ko­ji­

su bi li ho spi ta li zo va ni na Ode lje nju ur gent ne ne u ro lo gi je, Insti­tu­ta­za­ne­u­ro­lo­gi­ju­KCS­i­u­Spe­ci­jal­noj­bol­ni­ci­za­le­če­nje­ce­re­bro­va­sku­lar­nih­bo­le­sti­„Sve­ti­Sa­va“­u­Be­o­gra­du.­Ana­li­zi-ra­ni­su­sa­mo­bo­le­sni­ci­kod­ko­jih­ni­je­pro­šlo­vi­še­od­24­sa­ta­od­na stan ka AIMU.

AIMU­je­de­fi­ni­san­kao­iz­ne­na­da­na­sta­li­fo­kal­ni­ne­u­ro-lo­ški­de­fi­cit­ko­ji­per­zi­sti­ra­vi­še­od­60­mi­nu­ta­i­gde­je­kom­p­ju-te­ri­zo­va­nom­to­mo­gra­fi­jom­(CT)­ ili­mag­net­nom­re­zo­nan­com­(MR)­gla­ve­po­tvr­đe­na­in­far­ktna­le­zi­ja­i­is­klju­čen­dru­gi­mo­gu-ći­uzrok­de­fi­ci­ta.­Za­pro­ce­nu­ste­pe­na­te­ži­ne­AIMU­ko­ri­šćen­je­NIHSS­(Na­ti­o­nal­Insti­tu­te­of­He­alth­Stro­ke­Sca­le)­skor­na­pri-je mu i ot pu stu (12). NIHSS je tri na e sto del ni si stem me re nja ko ji in te gri še kom po nen te ne u ro lo škog pre gle da (sta nje sve-sti,­kra­ni­jal­ne­ner­ve,­mo­tor­ni,­sen­zor­ni­ i­ce­re­be­lar­ni­de­fi­cit,­go­vor­ni­po­re­me­ćaj­i­ne­glekt).­Te­ži­na­AIMU,­iz­ra­že­na­tom­ra-stu­ćom­ska­lom­od­0­(nor­ma­lan­na­laz)­do­42,­je­po­de­lje­na­u­tri­gru­pe:­ma­nji­ne­u­ro­lo­ški­de­fi­cit­(NIHSS­≤­7),­ume­ren­(NIHSS­7–13)­i­te­žak­de­fi­cit­(NIHSS­>­13).

Ishod­AIMU­je­iz­ra­žen­po­mo­ću­mo­di­fi­ko­va­ne­Ran­kin­ska­le­(mRS),­či­ja­je­vred­nost­be­le­že­na­na­ot­pu­stu­(13).­Skor­od­0­do­1­ozna­ča­va­bo­le­sni­ka­bez­ili­sa­mi­ni­­mal­nim­ne­u­ro­lo­škim­de­fi­ci­tom,­skor­2­je­bo­le­snik­sa­de­fi­ci­tom,­ali­ko­ji­je­ne­za­vi-stan u sva ko dnev nim ak tiv no sti ma, dok bo le sni ci sa sko rom od­3­do­5­zah­te­va­ju­tu­đu­po­moć­i­ima­ju­ume­ren­do­te­žak­ne­u-ro­lo­ški­de­fi­cit.­Bo­le­sni­ci­sa­smrt­nim­is­ho­dom­do­bi­ja­ju­skor­6.

Svim bo le sni ci ma ne po sred no po pri je mu uze ta je ven-ska­krv­za­od­re­đi­va­nje­CRP-a,­a­vre­me­od­na­stan­ka­AIMU­do­me­re­nja­za­be­le­že­no­je­kod­sva­kog­is­pi­ta­ni­ka.­Bo­le­sni­ci­ko­ji­su­ima­li­pret­hod­nu­in­fek­ci­ju­i­te­le­snu­tem­pe­ra­tu­ru­>­37˚C­pri­li-kom­va­đe­nja­kr­vi,­ne­po­sred­nu­tra­u­mu­ili­hi­rur­šku­in­ter­ven­ci-ju­iz­u­ze­ti­su­iz­is­tra­ži­va­nja.

Pro­ce­na­fak­to­ra­ri­zi­ka­do­bi­je­na­je­iz­upit­ni­ka,­kao­i­iz­la bo ra to rij skih na la za bo le sni ka to kom pe ri o da ho spi ta li za ci-je.­Hi­per­ten­zi­ja­je­de­fi­ni­sa­na­kao­vred­nost­kada­je­si­stol­ni­pri-ti­sak­iznosio­više­od­140mmHg,­a­di­ja­stol­ni­više­od­90mmHg­to kom ho spi ta li za ci je i ka da su bo le sni ci ko ri sti li an ti hi per-ten­ziv­ne­le­ko­ve.­Za­pu­ša­če­su­sma­tra­ni­bo­le­sni­ci­ko­ji­su­pu­ši-li vi še od 5 ci ga re ta dnev no u to ku naj ma nje go di nu da na. Di jag no za di ja be te sa me li tu sa je po sta vlje na ka da je bo le snik le­čen­ in­su­li­nom­ ili­ oral­nim­ an­ti­di­ja­be­ti­ci­ma­ pre­ pri­je­ma­ ili­ka­da­su­vred­no­sti­glu­ko­ze­bi­le­>6,5mmol/l­to­kom­bol­nič­kog­le­če­nja.­Za­pro­ce­nu­li­pid­nog­sta­tu­sa­svim­bo­le­sni­ci­ma­od­re­đi-van­je­ni­vo­ukup­nog­ho­le­ste­ro­la,­nje­go­ve­LDL­i­HDL­frak­ci­je­i­tri­gli­ce­ri­da,­uz­upit­nik­o­ko­ri­šće­nju­sta­ti­na­pre­pri­je­ma.­Kao­fak­to­ri­ri­zi­ka­evi­den­ti­ra­na­su­pret­hod­na­kar­di­o­lo­ška­obo­lje­nja­(atri­jal­na­fi­bri­l­a­ci­ja,­ sr­ča­na­ in­su­fi­ci­jen­ci­ja,­ko­ro­nar­na­bo­lest,­bo le sti za li sta ka i dr.). U pe ri o du do 30 da na od na stan ka AIMU­pra­će­na­je­i­po­ja­va­no­vih­va­sku­lar­nih­do­ga­đa­ja­(re­ci-

div­mo­žda­nog­uda­ra,­in­farkt­mi­o­kar­da­i­pe­ri­fer­ne­va­sku­lar­ne­bo le sti) kao i even tu al ni smrt ni is hod. Kod sva kog bo le sni ka evi­den­ti­ra­na­je­pri­me­na­trom­bo­li­tič­ke­te­ra­pi­je,­an­ti­ko­a­gu­lant-ne te ra pi je, aspi ri na, klo pi do gre la, sta ti na i an ti bi o ti ka pre i po sle pri je ma.

Svi­po­da­ci­uno­še­ni­su­u­upit­nik­i­for­mi­ra­na­je­ba­za­po-da­ta­ka­u­Mi­cr­soft­Of­fi­ce­Ex­ce­lu-u.­Upo­re­đi­va­ni­su­bo­le­sni­ci­sa­vred­no­sti­ma­CRP-a­ma­njim­od­8mg/l­i­bo­le­sni­ci­sa­po­vi­še-nim­vred­no­sti­ma­CRP-a.­Te­dve­gru­pe­su­po­re­đe­ne­po,­eti­o­lo-gi­ji,­fak­to­ri­ma­ri­zi­ka,­ste­pe­nu­ne­u­ro­lo­škog­de­fi­ci­ta,­funk­ci­o-nal nom is ho du, mor ta li te tu i na knad noj po ja vi no vih va sku-lar­nih­do­ga­đa­ja.

U­sta­ti­stič­koj­ob­ra­di­po­da­ta­ka­za­te­sti­ra­nje­zna­čaj­no­sti­raz­li­ke­ko­ri­šće­ni­su­Stu­den­tov­t-test­za­pa­ra­me­tar­ska­obe­lež­ja­i­χ2 test­za­pro­ce­nu­zna­čaj­no­sti­raz­li­ke­uče­sta­lo­sti­ne­pa­ra­me-tar­skih­obe­lež­ja.

Re zul ta t iU­ pe­ri­o­du­ od­ sep­tem­bra­ 2009.­ go­di­ne­ do­ fe­bru­a­ra­

2010.­go­di­ne­od­AIMU­je­ le­če­no­13­bo­le­sni­ka­na­Ode­lje­nju­ur­gent­ne­ne­u­ro­lo­gi­je­KCS,­dok­je­35­bo­le­sni­ka­le­če­no­u­Spe-ci­jal­noj­bol­ni­ci­ za­ le­če­nje­ ce­re­br­ova­sku­lar­nih­bo­le­sti­ „Sve­ti­Sa­va“.­Pro­seč­no­tra­ja­nje­ho­spi­ta­li­za­ci­je­bi­lo­je­14­+ 7,2 da na. U­pr­voj­ gru­pi­ bo­le­sni­ka­ sa­ nor­mal­nim­ vred­no­sti­ma­CRP-a­bi le su 23 oso be, a u dru goj gru pi gde su re gi stro va ne po vi še-ne­vred­no­sti­CRP-a­bi­lo­je­25­oso­ba.­Pro­seč­na­sta­rost­bo­le­sni-ka u pr voj gru pi iz no si la je 65,1 +­10,5­sa­ra­spo­nom­od­45–83­go di ne, a u dru goj 66,7 +­14,0­sa­ra­spo­nom­od­30–88­go­di­na.­Mu­ška­ra­ca­ je­ u­ pr­voj­ gru­pi­ bi­lo­ 13­ (56,5%),­ a­ u­ dru­goj­ 18­(72%).­Bo­le­sni­ci­u­ove­dve­gru­pe­se­ni­su­sta­ti­stič­ki­raz­li­ko­va-li u po gle du sta ro sno-pol ne di stri bu ci je (Ta be la 1).

Upo­re­đi­va­njem­NIHSS­sko­ro­va­na­pri­je­mu­uoče­no­je­da­bo­le­sni­ci­sa­po­vi­še­nim­vred­no­sti­ma­CRP-a­ima­ju­sta­ti­stič-ki­ zna­čaj­no­vi­še­NIHSS­vred­no­sti,­ od­no­sno­ te­ži­ ne­u­ro­lo­ški­de­fi­cit­ (te=­2,6;­ p<0.05)­ (Ta­be­la­1).­U­pr­voj­gru­pi­ bo­le­sni­ka­ume­ren­ne­u­ro­lo­ški­de­fi­cit­ima­lo­je­6­(26,1%)­bo­le­sni­ka,­te­žak­2­ (8,7%),­ dok­ je­ u­ dru­goj­ gru­pi­ 20­ (80%)­ bo­le­sni­ka­ ima­lo­ume­ren,­a­3­(12%)­te­žak­de­fi­cit,­što­se­po­ka­za­lo­kao­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­na­raz­li­ka­(χ2 =17,6;­p<0.01)­.­(Ta­be­la­1)

Ste­no­za­ve­li­kih­krv­nih­su­do­va­po­ka­za­la­se­kao­naj­če-šći­uzroč­nik­AIMU­u­pr­voj­ (69,6%)­ i­u­dru­goj­gru­pi­ (56%)(Ta­be­la­2).­Uzrok­AIMU­ni­je­utvr­đen­kod­dva­bo­le­sni­ka­u­pr-voj i jed nog bo le sni ka u dru goj gru pi.

Uče­sta­lost­fak­to­ra­ri­zi­ka­u­dve­gru­pe­bo­le­sni­ka­pri­ka-za­na­ je­na­Ta­be­li­ 2.­Od­hi­per­ten­zi­je­ je­bo­lo­va­lo­18­ (78,3%)­bo­le­sni­ka­u­pr­voj­i­19­(76%)­bo­le­sni­ka­u­dru­goj­gru­pi.­Hi­per-li­pi­de­mi­ju­je­ima­lo­15­(65,2­%)­bo­le­sni­ka­u­pr­voj,­a­11­(44%)­bo­le­sni­ka­u­dru­goj­gru­pi.­Bo­lest­sr­ca­ima­lo­je­8­(34,8%)­bo­le-sni­ka­pr­ve­gru­pe,­dok­je­u­dru­goj­12­(48%)­bo­le­sni­ka­ima­lo­sr­ča­no­obo­lje­nje.

Broj­pu­ša­ča­u­pr­voj­gru­pi­bio­je­10­(43,5­%)­što­je­sta-ti­stič­ki­zna­čaj­no­ve­ća­za­stu­plje­nost­ne­go­u­dru­goj­gru­pi,­gde­je­bi­lo­4­(16%)­pu­ša­ča­(χ2 =4.3,­p<0,05).

Bo­le­sni­ci­u­dve­gru­pe­se­ni­su­sta­ti­stič­ki­raz­li­ko­va­li­u­ste­pe­nu­ne­u­ro­lo­škog­de­fi­ci­ta­me­re­nim­NIHSS­sko­rom­na­ot-pu stu (te=­1.5,­p>0,05)­(Ta­be­la3).

Vred no sti mRS na ot pu stu po ka zu ju da je u pr voj gru-pi­bez­zna­čaj­ni­je­one­spo­so­blje­no­sti­bi­lo­18­(78,3%)­bo­le­sni­ka,­a­u­dru­goj­gru­pi­8­(32%),­što­je­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­na­raz-

77VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

li­ka­(χ2 =10,3,­p<0,001)­(Ta­be­la­3).­U­pr­voj­gru­pi­bla­gu­one-spo­so­blje­nost­ima­la­su­2­(8,7%)­bo­le­sni­ka,­a­ume­re­nu­ili­te­šku­3­(13,0%)­bo­le­sni­ka.­U­dru­goj­gru­pi­bla­gu­one­spo­so­blje­nost­je­ima­lo­11­(44%)­bo­le­sni­ka,­a­ume­re­nu­ili­te­šku­one­spo­so­blje-nost­ima­lo­je­6­(24%)­bo­le­sni­ka.

U­dru­goj­gru­pi,­u­krat­kom­pe­ri­o­du­pra­će­nja,­kod­2­bo-le­sni­ka­za­be­le­žen­je­smrt­ni­is­hod.­U­pr­voj­gru­pi­je­dan­bo­le-snik­je­imao­no­vi­va­sku­lar­ni­do­ga­đaj­(in­farkt­mi­o­kar­da)­dok­su­u­dru­goj­gru­pi­dva­bo­le­sni­ka­do­ži­ve­la­in­farkt­mi­o­kar­da.

Pre­ho­spi­ta­li­za­ci­je,­6­(24%)­bo­le­sni­ka­u­dru­goj­gru­pi­do bi ja lo je an ti ko a gu lant nu te ra pi ju, a u pr voj gru pi ni je dan bo le snik ni je pri mao tu te ra pi ju. An ti a gre ga ci o nu te ra pi ju uzi­ma­lo­je­5­(21,7%)­bo­le­sni­ka­iz­pr­ve­gru­pe,­a­11­(44%)­iz­dru­ge­gru­pe­bo­le­sni­ka.­Sta­ti­ni­ma­je­le­če­no­4­(21%)­bo­le­sni­ka­iz­pr­ve­i­5­(20%)­bo­le­sni­ka­iz­dru­ge­gru­pe.

U­po­re­đe­nim­gru­pa­ma­bo­le­sni­ci­se­ni­su­raz­li­ko­va­li­u­po gle du te ra pij skog po stup ka po sle na sta log AIMU u pe ri o du ho­spi­ta­li­za­ci­je­(Ta­be­la­4).­Trom­bo­li­tič­kom­te­ra­pi­jom­su­le­če-na dva bo le sni ka pr ve i je dan bo le snik dru ge gru pe. An ti a gre-ga­ci­o­na­tera­p­i­ja­je­or­di­ni­ra­na­kod­22­(95,7­%)­pr­ve­i­23­(92%)­bo le sni ka dru ge gru pe.

Di sku s i jaIstraživanje­je­po­ka­za­lo­da­su­po­vi­še­ni­ni­voi­CRP-a­na­

pri­je­mu­u­ve­zi­sa­te­žim­ste­pe­nom­AIMU,­što­je­u­skla­du­sa­ve­ći­nom­dru­gih­ stu­di­ja­ ko­je­ su­ spro­ve­de­ne­ na­ ve­ćem­bro­ju­bo­le­sni­ka­(4,­6,­14).­Po­vi­šen­ni­vo­CRP-a­kod­ovih­bo­le­sni­ka­mo gao bi bi ti di rek tan od go vor or ga ni zma na obim ni je mo-žda­no­ošte­će­nje­ ili­ je­po­vi­šen­ni­vo­CRP-a­u­osno­vi­pro­ce­sa­ko­ji­je­do­veo­do­op­se­žni­jeg­AIMU.­Me­đu­tim,­Song­i­sar.(15),­kao i Di Na po li i sar. (16) do vo de u pi ta nje oprav da nost ko ri-šće­nja­vred­no­sti­CRP-a­u­sva­ko­dnev­noj­kli­nič­koj­prak­si­ra­di­pro­ce­ne­ste­pe­na­mo­žda­nog­ošte­će­nja,­zbog­ne­do­stat­ka­stu­di­ja­ko­je­su­ra­đe­ne­na­ve­ćem­bro­ju­is­pi­ta­ni­ka.

U na šoj stu di ji bo le sni ci sa ini ci jal no nor mal nim vred-no­sti­ma­CRP-a­ima­li­su­zna­čaj­no­bo­lji­funk­ci­o­nal­ni­is­hod­u­krat­kom­vre­men­skom­pe­ri­o­du­ pra­će­nja.­Do­ istog­ za­ključ­ka­do­šli­su­Chri­sten­sen­H­i­Boysen­G(17),­kao­i­dru­gi­is­tra­ži­va­či­(18,­19).­To­pa­kian­i­sar.­(20)­i­Win­beck­i­sar.­(21)­ni­su­po­ka­za-li­po­ve­za­nost­vred­no­sti­CRP-a­i­funk­ci­o­nal­nog­is­ho­da.­To­ne-sla­ga­nje­mo­žda­po­sto­ji­zbog­či­nje­ni­ce­da­su­u­nji­ho­voj­stu­di­ji­ana­li­zi­ra­ni­sa­mo­bo­le­sni­ci­le­če­ni­trom­bo­li­tič­kom­te­ra­pi­jom.

U na šoj stu di ji bo le sni ci sa i bez ini ci jal no po vi še nih vred­no­sti­ CRP-a­ ni­su­ se­ raz­li­ko­va­li­ u­ po­gle­du­ eti­o­lo­gi­je,­smrt­nog­ is­ho­da­ i­ po­ja­ve­ no­vih­ va­sku­lar­nih­ do­ga­đa­ja.­ Ipak,­ve­ći­na­dru­gih­auto­ra­je­po­ka­za­la­da­se­kod­bo­le­sni­ka­sa­po­vi-še­nim­ni­vo­i­ma­CRP-a­če­šće­ja­vlja­ju­no­vi­va­sku­lar­ni­do­ga­đa­ji,­pre sve ga TIA i AIMU, kao i smrt ni is hod (12, 22, 23). Utvr-đe­no­je­po­sto­ja­nje­po­vi­še­nog­ni­voa­CRP-a­kod­bo­le­sni­ka­sa­AIMU uzro ko va nog kar di o em bo li zmom ili ste no zom ve li kih krv nih su do va (23). Ma li broj is pi ta ni ka i ne do volj no du go vre­me­ pra­će­nja­ bo­le­sni­ka­ u­ na­šem­ is­tra­ži­va­nju­ mo­gu­ bi­ti­uzrok te raz li ke.

Ulo­ga­CRP-a­u­na­stan­ku­ate­ro­skle­ro­ze­ i­va­sku­lar­nih­bo­le­sti­ je­iz­ve­sna­(24,­27,­29).­Ate­ro­skle­rot­ski­plak­je­me­sto­pro­duk­ci­je­CRP-a­ko­ji­in­hi­bi­ra­en­do­tel­nu­pro­duk­ci­ju­azot­ok-si da (NO) i pro sta ci kli na, sti mu li še pro duk ci ju va zo kon strik-to­ra­en­do­te­li­na-1,­ak­ti­vi­ra­pro­in­fla­ma­tor­ni­tran­skrip­ci­o­ni­fak-tor-nu­kle­ar­ni­ fak­tor-kap­pa­B­ (NFkB)­ i­ sti­mu­li­še­pro­duk­ci­ju­

pro­in­fla­ma­tor­nih­ mo­le­ku­la­ in­ter­le­u­ki­na-6­ i­ in­ter­le­u­ki­na-8,­kao i ad he ziv nih mo le ku la na en do tel nim ce li ja ma što do vo di do ad he zi je mo no ci ta za en do tel nu po vr ši nu, nji ho ve mi gra ci-je­u­su­bin­ti­mal­ni­pro­stor­i­tran­sfor­ma­ci­je­u­ma­kro­fa­ge­(24,­25,­27).­Na­ma­kro­fa­gi­ma­CRP­in­du­ku­je­po­ja­vu­re­cep­to­ra­za­pre-u­zi­ma­nje­li­po­pro­te­i­na­ma­le­gu­sti­ne,­či­me­oni­po­sta­ju­„pe­na-ste­će­li­je“­ko­je­sti­mu­li­šu­pro­li­fe­ra­ci­ju­glat­kih­mi­šić­nih­će­li­ja.­Me­đu­tim,­sma­tra­se­i­da­CRP­po­spe­šu­je­ak­tiv­nost­ma­trik­snih­me­ta­lo­pro­te­i­na­za­ko­je­raz­gra­đu­ju­ko­la­gen­što­iza­zi­va­de­sta­bi-li za ci ju pla ka (26, 28). Ne sta bil no sti pla ka do pri no si i to što CRP­in­du­ku­je­eks­pre­si­ju­tkiv­nog­fak­to­ra­i­sin­te­zu­in­hi­bi­to­ra­ak­ti­va­to­ra­pla­zmi­no­ge­na,­či­me­se­stva­ra­pro­ko­a­gu­lant­na­sre-di­na­ko­ja­fa­vo­ri­zu­je­va­ku­lar­nu­trom­bo­zu­(25,­29).

Upo­tre­ba­sta­ti­na­i­aspi­ri­na­re­du­ku­je­ni­vo­CRP-a­u­pla-zmi i sma nju je ri zik za na sta nak no vog i po nov nog AIMU i to u vi še kod bo le sni ka ko ji su ima li po vi še ne ni voe tog mar ke ra za­pa­lje­nja­ne­go­kod­bo­le­sni­ka­či­je­su­pla­zma­vred­no­sti­CRP-a­bi­le­u­re­fe­rent­nim­gra­ni­ca­ma­(30).­Na­še­is­tra­ži­va­nje­je­po­ka-za lo da u gru pa ma ni je bi lo raz li ke kod pri me ne an ti a gre ga ci-o­nih­le­ko­va­i­sta­ti­na­pre­AIMU,­a­pe­riod­pra­će­nja­je­bio­kra-tak­da­bi­smo­za­klju­či­li­ka­kav­je­efe­kat­u­pre­ven­ci­ji­no­vih­va-sku­lar­nih­do­ga­đa­ja.

Po­vi­še­na­vred­nost­CRP-a­u­ra­noj­fa­zi­akut­nog­is­he­mij-skog­mo­žda­nog­uda­ra­je­ve­zi­sa­ve­ćim­ste­pe­nom­ne­u­ro­lo­škog­de­fi­ci­ta­i­ne­za­vi­stan­je­prog­no­stič­ki­fak­tor­ra­nog­funk­ci­o­nal-nog­ is­ho­da.­Me­đu­tim,­ da­ bi­ se­ oprav­da­la­ kli­nič­ka­ upo­tre­ba­CRP-a­kao­bi­o­lo­škog­mar­ke­ra­AIMU­po­treb­na­su­do­dat­na­is-tra­ži­va­nja­ko­ja­će­uklju­či­ti­ve­ći­broj­bo­le­sni­ka­i­du­ži­vre­men-ski­pe­riod­pra­će­nja,­kao­ i­pro­ce­nu­efe­ka­ta­pri­me­ne­sta­ti­na­ i­an ti a gre ga ci o nih pre pa ra ta kod oso ba sa AIMU i ini ci jal no po­vi­še­nim­vred­no­sti­ma­CRP-a.­Isto­ta­ko,­po­treb­na­su­is­pi­ti-va­nja­ni­voa­CRP-a­kod­ini­ci­jal­no­zdra­vih­lju­di­u­ci­lju­pro­ce­ne­po­vi­še­nog­CRP-a­kao­fak­to­ra­ri­zi­ka­za­na­sta­nak­AIMU­i­mo-gu­ćeg­pre­ven­tiv­nog­de­lo­va­nja.

Li te ra tu ra1.­ Rid­ker­ PM,­Ri­fai­N.­ C-Re­ac­ti­ve­ pro­tein­ in­ the­ pri­mary­

pre­ven­tion­of­myocar­dial­in­farc­tion­and­stro­ke.­In:­Rid­ker­PM,­Ra­fai­N.­(Edi­tors)­C-Re­ac­ti­ve­Pro­tein­and­Car­di­o­va-scu lar Di se a se. Publ. Me di E di tion Inc. 1st edi tion, 2006. p.1–4

2.­ Libby­P,­Rid­ker­ PM,­Ri­fai­N,­ et­ al.­At­he­ro­scle­ro­sis­ and­Inflam­ma­tion.­In:­C-Re­ak­ti­ve­Pro­tein­and­Car­di­o­va­scu­lar­Di­se­a­se.­Publ.­Me­di­E­di­tion­ Inc.­1st­edi­tion,­2006.­p.25–36.

3.­ Smith­ CJ,­ Em­sley­ HC,­ Vail­ A,­ et­ al.­ Va­ri­a­bi­lity­ of­ the­syste­mic­acu­te­pha­se­re­spon­se­af­ter­ische­mic­stro­ke.­J­Ne-u­rol­Sci­2006;­251:77–81.

4.­ Idi­cu­la­TT,­Brog­ger­J,­Na­ess­H,­Wa­je-An­dre­as­sen U, Tho-mas sen L.­Ad­mis­sion­C­-­re­ac­ti­ve­pro­tein­af­ter­acu­te­ische-mic­stro­ke­ is­as­so­ci­a­ted­with­ stro­ke­ se­ve­rity­and­mor­ta-lity:­ The­ ’Ber­gen­ stro­ke­ study'. BMC­ Ne­u­ro­logy 2009; 9:18.

5.­ El­kind­MSV,­Leon­V,­Moon­YP,­ Pa­ik­MCP,­ Sac­co­RL. High-Sen­si­ti­vity­C-Re­ac­ti­ve­Pro­tein­and­Li­po­pro­tein-As-so ci a ted Phosp ho li pa se A2­Sta­bi­lity­Be­fo­re­and­Af­ter­Stro-ke­ and­ Myocar­dial­ Infarc­tion.­ Stro­ke­ 2009;­ 40:3233–3237.

Decembar 2010VOLUME 6178

Medicinski podmladakStudentski radovi

6.­ Den­Her­tog­HM,­Van­Ros­sum­JA,­Van­der­Worp­HB,­Van­Ge­mert­HMA,­De­Jon­ge­R,­Ko­ud­staal­PJ,­Dip­pel­DWJ,­for­the­PAIS­in­ve­sti­ga­tors.­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­in­the­very­early­pha­se­of­acu­te­ische­mic­stro­ke:­as­so­ci­a­tion­with­po­or­out-co­me­and­de­ath.­J­Ne­u­ro­logy­2009;­2003–2008.

7.­ Ma­sot­ti­L,­Cec­ca­re­li­E,­For­co­ni­S­et­al.­Prog­no­stic­ro­le­of­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­in­very­old­pa­ti­ents­with­acu­te­ischa­e-mic­stro­ke.­J­Intern­Med­2005;­258:145–152.

8.­ Mon­ta­ner­ J,­ Fer­nan­dez-Ca­de­nas­ I,­ Mo­li­na­ CA­ et­ al.­Poststro­ke­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­is­a­po­wer­ful­prog­no­stic­tool­among­can­di­da­tes­for­throm­bolysis.­Stro­ke­2006;­37:1205–1210.

9.­ Rid­ker­PM,­Cus­hman­M,­Stamp­fer­MJ,­Tracy­RP,­Hen-nen­kes­CH.­Inflam­ma­tion,­aspi­rin­and­the­risk­of­car­di­o-va­scu­lar­di­se­a­se­in­ap­pa­rently­he­althy­men.­N­Eng­J­Med­1997;­336(14):­973–9.

10.­Rid­ker­PM,­Bu­ring­JE,­Shih­J,­Ma­ti­as­M,­Ra­fai­N.­C-re­ac-ti­ve­pro­tein­and­ot­her­mar­kers­of­in­flam­ma­tion­in­the­pre-dic­tion­of­car­di­o­va­scu­lar­di­se­a­se­in­wo­men.­N­engl­J­Med­2000;­342:836–843.

11.­Co­ok­N,­Rid­ker­PM.­Cli­ni­cal­use­ful­ness­of­very­high­and­very­low­le­vels­of­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­ac­ross­the­full­ran­ge­of­ Fra­ming­ham­ Risk­ Sco­res.­ Cir­cu­la­tion­ 2004;­109(16):1955–1959

12.­Ka­sner­SE.­Cli­ni­cal­in­ter­pre­ta­tion­and­use­of­stro­ke­sca-les.­Lan­cet­Ne­u­rol­2006;­5:­603–612

13.­Sul­ter­G,­Steen­C,­De­Keyser­J.­Use­of­the­Bart­hel­Index­and­mo­di­fied­Ran­kin­Sca­le­ in­acu­te­stro­ke­ tri­als.­Stro­ke­1999;­30:1538–1541.

14.­Smith­CJ,­Em­sley­HC,­Ga­vin­CM­et­al.­Pe­ak­pla­sma­in­ter-le­u­kin-6­and­ot­her­pe­rip­he­ral­mar­kers­of­in­flam­ma­tion­in­the­first­we­ek­of­ischa­e­mic­stro­ke­cor­re­la­te­with­brain­in-farct­ vo­lu­me,­ stro­ke­ se­ve­rity­ and­ long-term­ out­co­me.­BMC­Ne­u­rol­2004;­4:2–9.

15.­Song­IU,­Kim­JS,­Kim­YI,­Lee­KS,­Je­ong­DS,­Chung­SW.­Re­la­ti­on­ship­ bet­we­en­ high-sen­si­ti­vity­C-re­ac­ti­ve­ pro­tein­and­cli­ni­cal­fun­cti­o­nal­out­co­me­af­ter­acu­te­ische­mic­stro-ke­in­a­Ko­rean­po­pu­la­tion.­Ce­re­bro­va­scu­lar­di­se­a­ses­2009;­28/6:545–550.

16.­Di­ Na­po­li­ M,­ Pa­pa­ F,­ Bo­co­la­ V.­ C-re­ac­ti­ve­ pro­tein­ in­ische­mic­stro­ke:­an­in­de­pen­dent­prog­no­stic­fac­tor.­Stro­ke­2001;­32:917–924.

17.­Chri­sten­sen­H,­ Boysen­G.­ C-re­ac­ti­ve­ pro­tein­ and­whi­te­blood­cell­co­unt­in­cre­a­ses­in­the­first­24­ho­urs­af­ter­acu­te­stro­ke.­Ce­re­bro­vasc­Dis­2004;­18:214–219.

18.­Anuk­T,­As­sayag­EB,­Rot­stein­R,­Fu­sman­R,­Zelt­ser­D,­Ber­li­ner­S,­et­al. Prog­no­stic­im­pli­ca­ti­ons­of­ad­mis­sion­in-

flam­ma­tory­pro-fi­le­in­acu­te­ische­mic­ne­u­ro­lo­gi­cal­events.­Ac ta Ne u rol Scand 2002;106:l96-l99.

19.­Ko­cer­A,­Can­bu­lat­C,­Goz­ke­E,­Ilhan­A:­C-re­ac­ti­ve­pro-tein­is­an­in­di­ca­tor­for­fa­tal­out­co­mes­in­first-ti­me­stro­ke­pa ti ents. Med Sci Mo nit 2005;­II:­CR540-CR544.

20. To pa kian R, Stra sak AM, Nus sba u mer K, et al. Prog no stic va­lue­ of­ ad­mis­sion­C-re­ac­ti­ve­ pro­tein­ in­ stro­ke­ pa­ti­ents­un­der-go­ing­ iv­ throm­bolysis.­ J­ Ne­u­rol­ 2008;­ 255:1190–1196.

21.­Win­beck­K,­Pop­pert­H,­Et­gen­T­et­al.­Prog­no­stic­re­le­van-ce­ of­ early­ se­rial­C-re­ac­ti­ve­ pro­tein­me­a­su­re­ments­ af­ter­first­ische-mic­stro­ke.­Stro­ke­2002;33:2459–2464.

22.­Are­nil­las­JF,­Va­rez-Sa­bin­J,­Mo­li­na­CA,­Cha­con­P,­Mon-ta ner J, Ro vi ra A, et al. C-re­ac­ti­ve­pro­tein­pre­dicts­furt­her­ische­mic­events.­Stro­ke­2003;­34:2463–2468.

23.­Eikel­bo­om­ JW,­ Han­key­ GJ,­ Ba­ker­ RI,­ Mc-Qu­il­lan­ A,­Thom­J,­Sta­ton­J,­Co­le­V,­Yi­Q.­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­in­ische-mic­stro­ke­and­its­eti­o­lo­gic­subtypes.­J­Stro­ke­Ce­re­bro­vasc­Dis­2003;­12:74–81.

24.­Rid­ker­PM,­Ra­fai­N,­Ver­ma­S,­Szmit­ko­P.­Is­C-Re­ac­ti­ve­Pro­tein­a­Cul­prit­in­At­he­ro­ge­ne­sis.­In:­Rid­ker­PM,­Ra­fai­N.­(Edi­tors)­C-Re­ac­ti­ve­Pro­tein­and­Car­di­o­va­scu­lar­Di­se-a­se,­Publ.­Me­di­E­di­tion­Inc.­1st­edi­tion,­2006.­p.53–61

25.­De­va­raj­S,­Du­Clos­TW,­Ji­a­lal­I.­Bin­ding­and­in­ter­na­li­za-tion­of­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­by­Fcgam­ma­ re­cep­tors­on­hu-man­ aor­tic­ en­dot­he­lial­ cells­me­di­a­tes­ bi­o­lo­gi­cal­ ef­fects.­Ar­te­ri­o­scler­Thromb­Vasc­Biol.­2005;­26:1359–1363.

26.­Yaso­ji­ma­K,­Schvvab­C,­McGe­er­EG,­et­al.­Ge­ne­ra­tion­of­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­and­com­ple­ment­com­po­ne­nets­in­at­he-ro­scle­ro­tic­pla­qu­es. AmJ­Pat­hol­2001;­158:1039–1051.

27.­Szmit­ko­PE,­Wang­CH,­We­i­sel­RD,­et­al.­New­mar­kers­of­in­flam­ma­tion­and­en­dot­he­lial­cell­ac­ti­va­tion:­Part­I.­Cir­cu-la­tio.­2003;­108:1917–1923.

28.­Wil­li­ams­TN,­Zhang­СХ,­Ga­me­BA,­He­L,­Hu­ang­Y.­C-re-ac­ti­ve­pro­tein­sti­mu­la­tes­МMP-1­ex­pres­si­on­in­U937­hi­sti-ocytes­thro­ugh­FcyRII­and­ex­tra­cel­lu­lar­sig­nal-re­gu­la­ted­ki­na­se­ pat­hway:­An­ im­pli­ca­tion­ of­CRP­ in­vol­ve­ment­ in­pla­que­ de­sta­bi­li­za­tion.­ Ar­te­ri­o­scler­ Thromt­ VascBiol.­2004;24:61–6.

29.­Singh­U,­De­va­raj­S,­Ji­a­lal­I.­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­dec­re­a­ses­tis­sue­pla­smi­no­gen­ac­ti­va­tor­ac­ti­vity­in­hu­man­aor­tic­en-dot­he­lial­cells.­Evi­den­ce­that­C-re­ac­ti­ve­pro­tein­is­a­pro­co-a­gu­la-n­Ar­te­ri­o­scler­Thromb­Vasc­Biol. 2005;25:2216–21.

30.­Rid­ker­PM,­Da­ni­el­son­E,­Fon­se­ca­FA,­Ge­nest­J,­Got­to­AM­Jr, Ka ste lein JJ, et al.: Ro su va sta tin to pre vent vas cu lar events­ in­men­and­wo­men­with­ele­va­ted­C-re­ac­ti­ve­pro-tein.­N­Engl­J­Med­2008;359:2195–2207

79VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Ta be la1.­Sta­rost,­pol­na­di­stri­bu­ci­ja­i­NIHSS­skor­na­pri­je­mu­kod­po­re­đe­nih­gru­pa­bo­le­sni­ka

Karakteristike CRP­<­8­mg/l CRP­>­8­mg/l P

Godine starosti, (sred-nja vr. ± SD) 65,1 ±10,5 66,72 ±13,9 0,65

<50 2­(8,7­%) 2­(8­%) 0,5

>70 8­(34,8­%) 14­(56%)

Pol

Muški 13­(56,5%) 18(72%) 0,26

Ženski 10­(43,5%) 7­(28%)

NIHSS na prijemu (srednja vr. ± SD) 6,96­+­4,7 12,2­±8,4 0,012

<7 15­(65,2%) 2­(8%) 0,001

7-13 6(26,1%) 20­(80%)

>13 2­(8,7%) 3­(12%)

Ta be la 2.­Eti­o­lo­gi­ja­i­fak­to­ri­ri­zi­ka­za­AIMU­kod­po­re­đe­nih­gru­pa­bo­le­sni­ka

Karakteristike CRP­<­8­mg/l CRP­>­8­mg/l P

Etiologija 0,46

Stenoza velikih krvnih sudova 16­(69,6%) 14­(56%)

Bolest­malih­krvnih­sudova 4­(12,4%) 6­(24%)

Kardiogeni embolizam 1­(4,3%) 4­(16%)

Nepoznato 2­(8,7%) 1­(4%)

Hipertenzija 18(78,3%) 19­(76%) 0,85

Dijabetes 4­(17,4%) 5­(20­%) 0,817

Hiperlipidemija 15­(65,2%) 11­(44%) 0,14

Sniženi­HDL 4­(17,4%) 3­(12%) 0,60

Alkohol 5­(21,7%) 4­(16%) 0,61

Pušenje 10­(43,5­%) 4­(16%) 0,036

Bolest­srca 8­(34,8%) 12­(48%) 0,35

Decembar 2010VOLUME 6180

Medicinski podmladakStudentski radovi

Ta be la 3.­Ste­pen­ne­u­ro­lo­škog­de­fi­ci­ta,­ra­ni­funk­ci­o­nal­ni­is­hod­i­mor­ta­li­tet­na­kon­AIMU­kod­po­ređe­nih­gru­pa­bo­le­sni­ka

Karakteristike CRP­<­8­mg/l CRP­>­8­mg/l P

NIHSS na otpustu (srednja vr, + SD) 3,9±3,1 5,3 ±3,1 0,14

<7 19­(82,6%) 15­(60%)

7-13 4­(17,4%) 8­(32%) 0,18

mRS na otpustu

0-1 18(78,3%) 8­(32%) 0,001

Novi­vaskularni­događaji

Infarkt­miokarda 1­(4,3­%) 2­(8%) 0,6

Smrtni ishod 0­(0­%) 2­(8%) 0,17

Ta be la 4.­Pri­me­nje­na­te­ra­pi­ja­po­sle­na­stan­ka­AIMU2­kod­po­re­đe­nih­gru­pa­bo­le­sni­ka

Karakteristike CRP­<­8­mg/l CRP­>­8­mg/l P

Trombolitička­terapija 2­(8,7%) 1­(4%) 0,5

Antikoakulansi 6(26,1%) 11­(44%) 0,2

Antiagregaciona terapija 22­(96,7%) 23­(92%) 0,38

Statini 16­(69,6%) 15(60%) 0,49

Antibiotici 2­(8,7%) 4­(16%) 0,44

81VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: So ci jal ni pro ces eti ke ti ra nja, dis kri mi na ci je i

is klju či va nja na zi va se, u struč noj li te ra tu ri, stig ma. Pret po-sta vlja se da će pa ci jen ti sa iz ra že ni jim simp to mi ma bo le sti i sla bi jim so ci jal nim ve šti na ma ujed no če šće ima ti is ku stvo su-bjek tiv nog do ži vlja ja stig me.

Cilj: is tra ži va nja bio je da se is pi ta ju raz li ke u in ten zi-te tu i uče sta lo sti su bjek tiv nog do ži vlja ja stig me kod pa ci je na-ta sa di jag no zom shi zo fre ni je u od no su na oso be sa di jag no-zom de pre si je i da se ana li zi ra udru že nost kli nič kih i so ci o de-mo graf skih ka rak te ri sti ka sa su bjek tiv ni do ži vlja jem stig me.

Ma te ri jal i me to de: Stu di ja pre se ka spro ve de na je u Spe ci jal noj ne u rop si hi ja trij skoj bol ni ci „Ko vin“. Istraživanjem je ob u hva će no 65 pa ci je na ta na pro du že nom ho spi tal nom le-če nju, po de lje nih u dve gru pe (is pi ta ni ci sa di jag no zom shi zo-fre ni je; n=35 i is pi ta ni ci sa di jag no zom de pre si je; n=30). U ci lju pro ce ne in ten zi te ta emo ci o nal nog re a go va nja na ne ga-tiv ne sta vo ve pre ma men tal nom po re me ća ju pri me njen je Upit nik za pro ce nu stig ma ti za ci je ver zi ja 3 (Stig ma ti za tion Qu e sti on na i re, ver. 3 - SQ3).

Re zul ta ti: Na đe na je sta ti stič ki zna čaj na raz li ka na sup ska li sti da SQ3 iz me đu pa ci je na ta sa di jag no zom shi zo fre-ni je i de pre si je (F=6.752; p<0.01). Di jag no za shi zo fre ni je ko-re li ra sa emo ci jom sti da (r=0,294, p<0.05), ali ne i sa ose ća-njem kri vi ce/de pre si jom i be som (r=0,123, p>0.05; r=0,041, p>0.05). Brač ni sta tus i ni vo edu ka ci je udru že ni su sa svim ob li ci ma emo ci o nal nog re a go va nja na sop stve nu bo lest.

Za klju čak: Do bi je ni re zul ta ti po tvr đu ju da su po je di ne so ci o de mo grsfske i kli nič ke ka rak te rist ke udru že ne sa is po-lja va njem su bjek tiv nog do ži vlja ja stig me kod oso ba sa men-tal nim po re me ća jem. Po treb na su da lja is tra ži va nja na ve ćem uzor ku ko jim bi bi li ob u hva će ni i pa ci jen ti na am bu lant nom tret ma nu, kao i pro spek tiv ni di zajn ko ji bi omo gu ćio ja sni je sa gle da va nje me ha ni zma na stan ka ovog fe no me na.

Ključne re či: stig ma, men tal ni po re me ćaj, stid, de pre si ja, bes.

Ab s t rac tIntroduction: Social process of discrimination and ex-

clusion in psychiatric literature is called stigma. It is assumed that patients with prominent symptoms of diseases and lower social skills will have higher experience of subjective stigma.

Aim: The aim of the research was to examine the dif-ferences in intensity and frequency of the subjective feeling of stigma in patients diagnosed with schizophrenia in compari-son with persons with diagnosis of depression. We also ana-

lyzed the association of clinical and socio-demographic char-acteristics with subjective feeling of stigma.

Material and method: This was a cross sectional study conducted in Kovin Special Psychiatric Hospital. The study included 65 patients on prolonged hospital treatment, divided into two groups (subjects diagnosed with schizophrenia; n=35 and subjects diagnosed with depression; n=30). In order to assess the intensity of emotional reaction to negative attitudes towards mental disorders, Stigmatization Questionnaire, Version 3 (SQ3) was applied.

Results: We found a statistically significant difference on subscale of shame on SQ3 between patients diagnosed with schizophrenia and depression (F=6.752; p<0.01). The diagnosis of schizophrenia correlates with the emotion of shame (r = 0.294, p0.05), but not with the feelings of guilt/de-pression and anger (r=0,123, p>0.05; r=0,041, p>0.05). Marital status and level of education are associated with all forms of emotional reactions to their own illness.

Conclusion: The results confirm that some socio-de-mographic and clinical characteristics are associated with expression of subjective experience of stigma in persons with mental disorder. Further research on a larger sample, is re-quired which would also include patients in outpatient treat-ment, as well as prospective design that would allow a clearer assessment of the mechanism of the onset of this phenome-non.

Key words: stigma, mental disease, shame, depression, an-ger.

UvodOso­be­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­jem­su­sre­ću­se­i­sva­ko-

dnev no bo re sa dvo stru kim pro ble mom - svo jim simp to mi ma i te škim ne ra zu me va njem, pa i od ba ci va njem od stra ne dru-štva (1). Ne ga tiv ni sta vo vi pre ma oso ba ma sa men tal nim po-re­me­ća­ji­ma­pred­sta­vlja­ju­jed­nu­od­glav­nih­pre­pre­ka­za­nji­ho-vo­ uspe­šno­ le­če­nje­ i­ so­ci­jal­nu­ in­te­gra­ci­ju.­ So­ci­jal­ni­ pro­ces­eti­ke­ti­ra­nja,­dis­kri­mi­na­ci­je­i­is­klju­či­va­nja­na­zi­va­se,­u­struč-noj­li­te­ra­tu­ri,­stig­ma­ti­za­ci­ja.­Stig­ma­ti­za­ci­ja­mo­že­da­se­ja­vi­u­mno­go­raz­li­či­tih­ob­li­ka,­pri­če­mu­sa­vre­me­ni­auto­ri­na­gla­ša-va ju po sto ja nje dve osnov ne vr ste: a) ne ga tiv na re ak ci ja jav-no­sti­pre­ma­oso­ba­ma­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­ji­ma,­tj.­otvo­re-na dis kri mi na ci ja i b) pred ra su de ko je oso be sa men tal nim po­re­me­ća­ji­ma­in­ter­na­li­zu­ju,­tj.­na­su­bjek­ti­van­do­ži­vljaj­stig-me­(„self-stig­ma“)­(2)­.

Naj­ve­ći­broj­auto­ra­ba­vio­se­re­ak­ci­jom­jav­no­sti­pre­ma­oso­ba­ma­ sa­ men­tal­nim­ po­re­me­ća­ji­ma,­ dok­ su­ pro­u­ča­va­nja­

SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ STIGME KOD OSOBA SA MENTALNIM POREMEĆAJEM

Autori:­Ivana­Maričić1, Lela Maoduš1

Mentor:­Asist.­dr­Olivera­Vuković2

1Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6182

Medicinski podmladakStudentski radovi

lič­nog­do­ži­vlja­ja­stig­me­da­le­ko­ma­nje­za­stu­plje­na­u­li­te­ra­tu­ri­(3,4).­Ne­ga­tiv­na­re­ak­ci­ja­jav­no­sti,­če­sto­do­vo­di­do­ni­skog­sa-mo po što va nja i stra ha od od ba ci va nja kod oso ba sa men tal-nim­po­re­me­ća­jem,­zbog­če­ga­i­sa­mi­iz­be­ga­va­ju­so­ci­jal­ne­kon-tak­te­(5).­Ma­nje­je­po­zna­to­da­li­se­oso­be­sa­raz­li­či­tim­men­tal-nim­po­re­me­ća­ji­ma­raz­li­ku­ju­po­na­či­nu­emo­ci­o­nal­nog­re­a­go-va­nja­na­sop­stve­nu­bo­lest.­Di­nos­ i­ sar.­ (2004)­na­vo­de­da­su­raz­li­či­ti­ob­li­ci­do­ži­vlja­ja­stig­me­pod­jed­na­ko­za­stu­plje­ni­me­đu­oso­ba­ma­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­ji­ma,­ne­za­vi­sno­od­di­jag­no-ze i is ku stva dis kri mi na ci je (6). Na su prot to me, Lund berg i sar.­(2007)­sma­tra­ju­da­su­oso­be­sa­psi­ho­tič­nim­po­re­me­ća­jem­vul ne ra bil ni je, ma nje po ver lji ve pre ma dru gi ma, pa da sa mim tim­če­šće­oče­ku­ju­ne­ga­ti­van­od­nos­okru­že­nja­pre­ma­sop­stve-noj bo le sti (7).

Ci­lje­vi­ak­tu­el­nog­is­tra­ži­va­nja­bi­li­su­da­se:­a)­is­pi­ta­ju­raz­li­ke­u­in­ten­zi­te­tu­i­uče­sta­lo­sti­ja­vlja­nja­su­bjek­tiv­nog­do­ži-vlja­ja­stig­me­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­di­jag­no­zom­shi­zo­fre­ni­je­u­od-no su na oso be sa di jag no zom de pre si je i b) da se ana li zi ra po­ve­za­nost­ kli­nič­kih­ i­ so­ci­o­de­mo­graf­skih­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ sa­su­bjek­tiv­nim­do­ži­vlja­jem­stig­me­kod­is­pi­ta­ni­ka.­Pre­ma­ras­po-lo­ži­vim­po­da­ci­ma­kod­nas­ni­su­ra­đe­na­slič­na­is­tra­ži­va­nja.

Ma te r i ja l i me to deStu di ja pre se ka spro ve de na je u Spe ci jal noj ne u rop si-

hi­ja­trij­skoj­bol­ni­ci­„Ko­vin“­u­pe­ri­o­du­od­20.­no­vem­bra­2009.­do­20.­fe­bru­a­ra­2010.

Uzo rakIstraživanjem­je­ob­u­hva­će­no­65­pa­ci­je­na­ta­na­pro­du­že-

nom­ho­spi­tal­nom­le­če­nju,­po­de­lje­nih­u­dve­gru­pe­pre­ma­kri-te­ri­ju­mu­di­jag­no­ze.­Pr­vo­je­na­osno­vu­ras­po­lo­ži­ve­me­di­cin­ske­do­ku­men­ta­ci­je,­me­to­dom­slu­čaj­nog­iz­bo­ra,­for­mi­ra­na­stu­dij-ska­gru­pa­(gru­pa­1),­u­ko­ju­su­uklju­če­ni­pa­ci­jen­ti­sa­di­jag­no-zom­shi­zo­fre­ni­je­(n­=­35),­po­sta­vlje­ne­pre­ma­MKB-10­kri­te­ri-ju­mi­ma­(8).­Pro­seč­na­sta­rost­gru­pe­1­bi­la­je­50,11­±7,41,­u­ra-spo­nu­od­33­do­65­go­di­na,­pri­če­mu­je­77,1%­(n=27)­is­pi­ta­ni­ka­bi lo mu škog po la. Kon trol na gru pa (gru pa 2) sa sto ja la se od 30 pa ci je na ta sa di jag no zom de pre si je po sta vlje ne na osno vu MKB-10­ kri­te­ri­ju­ma,­ usa­gla­še­nih­ sa­ stu­dij­skom­ gru­pom­ u­po­gle­du­so­cio-de­mo­graf­skih­ka­rak­te­ri­sti­ka­(ži­vot­na­dob,­pol,­edu­ka­tiv­ni­ni­vo,­brač­ni­sta­tus,­me­sto­bo­rav­ka).­Pro­seč­na­ži-vot na dob gru pe 2 bi la je 51,97±10,33 u ra spo nu od 30 do 65 go­di­na;­66,7%­(n=20)­is­pi­ta­ni­ka­bi­lo­je­mu­škog­po­la.­Du­ži­na­ho­spi­ta­li­za­ci­je­je­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­raz­li­či­ta­me­đu­is­pi­ta­ni-ci­ma­gru­pe­1­(2,93±2,29)­i­gru­pe­2­(1,60±1,75)­(F=7,30;­df=1­p=0,009).­So­ci­o­de­mo­graf­ske­i­kli­nič­ke­ka­rak­te­ri­sti­ke­is­pi­ta-ni ka pri ka za ni su na ta be li 1. (Ta be la 1.).

U­is­tra­ži­va­nje­ni­su­bi­li­uklju­če­ni­is­pi­ta­ni­ci­sa:­a)­psi­hi-ja­trij­skim­ko­mor­bi­di­te­tom­(po­re­me­ća­ji­sa­oso­vi­ne­I­i­II,­MKB-10); b) ne u ro lo škim obo lje nji ma; c) sa obra zov nim ni vo om is pod osmo go di šnje ško le.

Po stu pak is tra ži va njaIspi­ta­ni­ci­ma­je­ob­ja­šnje­na­svr­ha­is­tra­ži­va­nja,­kao­i­na-

čin­po­pu­nja­va­nja­upit­ni­ka.­Oba­vljen­ je­ se­mi­struk­tu­ri­san­ in-ter­vju­ko­jim­su­pri­ku­plje­ni­so­ci­o­de­mo­graf­ski­po­da­ci­re­le­vant-ni­za­is­tra­ži­va­nje­i­is­klju­če­na­ko­mor­bid­na­psi­hi­ja­trij­ska­i­ne­u-ro lo ška obo lje nja. Na kon to ga, is pi ta ni ci su po pu nja va li Upit-nik­za­pro­ce­nu­stig­ma­ti­za­ci­je­ver­zi­ja­3­(Stig­ma­ti­za­tion­Qu­e-

sti­on­na­i­re,­ver.­3­-­SQ3)­(Kac­hman­DJ,­Ma­zer­GE,­Gru­en­ke­M,­Meyer­DJ,­1998).­SQ3­je­sa­mo­u­pit­nik,­ko­jim­se­pro­ce­nju­je­in ten zi tet emo ci o nal nog re a go va nja na ne ga tiv ne sta vo ve pre-ma­men­tal­nom­po­re­me­ća­ju.­SQ3­sa­dr­ži­29­stav­ki­sa­po­nu­đe-nim­ di­hot­mnim­ od­go­vo­ri­ma­ (ne/da).­ Fak­tor­skom­ ana­li­zom­SQ3­upit­ni­ka­iz­dvo­je­ne­su­tri­sup­ska­le­(stid,­ose­ća­nje­kri­vi­ce/de pre si je i bes). Po pu nja va nje ska le tra je 20 mi nu ta. Ovaj upit-nik je stan dar di zo van na na šoj po pu la ci ji 2007., u okvi ru pri-dru­že­nog­ Tre­ning­ cen­tra­ Insti­tu­ta­ Al­bert­ Elis­ u­ Be­o­gra­du­(Ma­rić­Z,­Mi­lić­M,­Đor­đe­vić­S)­(9)­.

Pre is pi ti va nja svi is pi ta ni ci da li su pi sme ni pri sta nak za­uče­šće­u­is­tra­ži­va­nju.­Istraživanje­je­spro­ve­de­no­u­skla­du­sa­Ko­dek­som­do­bre­na­uč­ne­prak­se­Me­di­cin­skog­fa­kul­te­ta.

Sta ti stič ka ob ra da po da ta kaZa­sta­ti­stič­ki­opis­uzor­ka­u­po­gle­du­is­pi­ti­va­nih­obe­lež-

ja­ ko­ri­šće­ne­ su­ sle­de­će­ me­re­ de­skrip­tiv­ne­ sta­ti­sti­ke:­ a)­ za­kvan­ti­ta­tiv­na­obe­lež­ja­utvr­đe­na­je­me­ra­cen­tral­ne­ten­den­ci­je­(arit­me­tič­ka­sre­di­na)­i­stan­dard­na­de­vi­ja­ci­ja,­a­za­ka­te­go­rič­ke­va­ri­ja­ble­nu­me­rič­ke­vred­no­sti­i­pro­cen­ti.­Nor­mal­nost­ras­po-de le is pi tan je Kol mo go rov-Smir no vlje vom D sta ti sti kom. Utvr­đi­va­nje­zna­čaj­no­sti­raz­li­ka­u­po­gle­du­osnov­nih­so­ci­o­de-mo­graf­skih­ i­ kli­nič­kih­ ka­rak­te­ri­sti­ka,­ utvr­đe­na­ je­ Pe­ar­son-ovim­χ2 te stom i uni va ri jant nom ana li zom va ri jan se (ANO-VA)­u­za­vi­sno­sti­da­li­su­isp­ti­va­na­obe­lež­ja­bi­la­ka­te­go­rič­ka­ili­kon­ti­nu­i­ra­na.­ Bi­va­ri­jant­na­ po­ve­za­nost­ iz­me­đu­ vred­no­sti­ na­sup­ska­la­ma­ SQ3­ i­ so­ci­o­de­mo­graf­skih­ ka­rak­te­ri­sti­ka,­ kao­ i­kli­nič­kih­ka­rak­te­ri­sti­ka­i­vred­no­sti­na­sup­ska­la­ma­SQ3­oce-nji­vao­ se­Pe­ar­son-ovim­ko­e­fi­ci­jen­tom­ko­re­la­ci­je­ (r)­ i­ Spe­ar-man-ovim­ ko­e­fi­ci­jen­tom­ ko­re­la­ci­je­ ran­ga­ (ρ).­ Vred­no­sti­p<0.05­uzi­ma­ne­su­kao­zna­čaj­ne.­Sta­ti­stič­ka­ana­li­za­ra­đe­na­je­u pro gra mu SPSS (1997) (10).

Re zul ta t iZa­sva­ku­sup­ska­lu­SQ3­upit­ni­ka­iz­ra­ču­na­te­su­arit­me-

tič­ke­sre­di­ne­i­stan­dard­ne­de­vi­ja­ci­je­u­gru­pi­1­i­gru­pi­2­(ta­be­la­2).­ Kol­mo­go­rov-Smir­no­vlje­vom­ D­ sta­ti­sti­kom­ po­tvr­đe­no­ je­da­se­ras­po­de­la­re­zul­ta­ta­na­SQ­3­ska­li­kod­obe­gru­pe­is­pi­ta-ni­ka­ne­raz­li­ku­je­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­od­nor­mal­ne­ras­po­de­le.­Ana­li­zom­va­ri­jan­se,­ utvr­đe­na­ je­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­na­ raz­li­ka­iz­me­đu­gru­pe­1­i­2­na­sup­ska­li­sti­da­SQ3­(F=6,752;­p=0,012).

Na osno vu kri te ri ju ma di stri bu ci je in ten zi te ta (ni zak, sred­njii,­vi­sok)­sti­da­SQ3­upit­ni­ka,­na­đe­na­je­sta­ti­stič­ki­zna-čaj­na­raz­li­ka­iz­me­đu­isp­ti­va­nih­gru­pa­(χ2(2)=­6,49;­p=0,039).­U­gru­pi­1,­20,0%­is­pi­ta­ni­ka­re­fe­ri­še­ni­zak,­37,1%­ume­ren,­a­42,9%­vi­sok­in­ten­zi­tet­sti­da­zbog­sop­stve­ne­bo­le­sti.­Me­đu­is-pi­ta­ni­ci­ma­gru­pe­2,­njih­50,0%­ima­ni­zak,­23,3%­ume­ren,­a­26,7%­vi­sok­in­ten­zi­tet­sti­da­zbog­sop­stve­ne­bo­le­sti.­U­po­gle-du­ras­po­de­le­in­ten­zi­te­ta­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si­je,­ni­je­na­đe-na­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­na­ raz­li­ka­ iz­me­đu­ is­pi­ti­va­nih­ gru­pa­(χ2(2)=1,11;­ p=0,573).­Me­đu­tim,­ u­gru­pi­ 1,­ 75,7%­ is­pi­ta­ni­ka­re­fe­ri­še­ume­ren­ili­vi­sok­in­ten­zi­tet­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si­je­zbog­sop­stve­ne­bo­le­sti,­dok­je­kod­53,3%­is­pi­ta­ni­ka­u­gru­pi­2­pri­sut­no­ ose­ća­nje­ kri­vi­ce/de­pre­si­je.­ Na­ sup­ska­li­ be­sa­ SQ3­upit­ni­ka,­ta­ko­đe­ni­je­na­đe­na­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­iz­me-đu­gru­pe­1­i­gru­pe­2­(χ2(2)= 0,236; p=0,889). Re ak ci ja be sa na ne ga tiv ne sta vo ve jav no sti pre ma oso ba ma sa men tal nim po-re­me­ća­jem,­pri­sut­na­ je­kod­65,8%­u­ume­re­nom­ ili­ vi­so­kom­in­ten­zi­te­tu­u­gru­pi­1,­od­no­sno­kod­60,0%­u­gru­pi­2.­Ras­po­de-

83VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

la­is­pi­ta­ni­ka­pre­ma­in­ten­zi­te­tu­sti­da,­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si-je i be sa pri ka za na je na ta be li 3.

U­ci­lju­utvr­đi­va­nja­po­ve­za­no­sti­kli­nič­kih­i­so­ci­o­de­mo-graf­skih­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ sa­ su­bjek­tiv­nim­ do­ži­vlja­jem­ stig­me,­spro­ve­de­na­je­ko­re­la­ci­o­na­ana­li­za­iz­me­đu­na­ve­de­nih­obe­lež-ja.­Po­ka­za­lo­se­da­po­sto­ji­sna­žna­po­zi­tiv­na­ko­re­la­ci­ja­iz­me­đu­sup­ska­le­ SQ3­ sti­da­ sa­ di­jag­no­zom­ shi­zo­fre­ni­je­ (r=0,294;­p<0,01)­i­sa­struč­nom­spre­mom­(r=0,321;­p<0,01)­kao­i­sna­žna­ne­ga­tiv­na­ko­re­la­ci­ja­sa­brač­nim­sta­tu­som­(r=-0.373;­p<0.01).­Sub­pka­la­SQ3­ose­ća­nje­kri­vi­ce/de­pre­si­je­po­zi­tiv­no­ko­re­li­ra­sa­struč­nom­spre­mom­(r=0,250;­p<0,05),­dok­sna­žno­ne­ga­tiv­no­ko­re­li­ra­sa­brač­nim­sta­tu­som­(r=-0,326;­p<0,01).­Tre­ća­sup-ska­la­ SQ3,­ bes,­ po­zi­tiv­no­ ko­re­li­ra­ sa­ struč­nom­ spre­mom­(r=0,000;­p<0,01)­(Ta­be­la­4.).

Di sku s i jaDo­sa­da­šnja­ li­te­ra­tu­ra­ pru­ža­ ja­sne­ do­ka­ze­ o­ to­me­ da­

oso­be­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­jem­če­sto­oče­ku­ju­da­će­ih­zbog­bo­le­sti­dru­gi­iz­be­ga­va­ti,­ma­nje­po­što­va­ti,­da­će­se­te­že­za­po-sli­ti,­for­mi­ra­ti­po­ro­di­cu,­kao­i­da­je­nji­hov­kva­li­tet­ži­vo­ta­zbog­sve ga na ve de nog lo ši ji u od no su na zdra ve (11, 12). Na su prot is­tra­ži­va­nju­oče­ki­va­nog­stig­ma­ti­zu­ju­ćeg­sta­va­okru­že­nja,­tek­od­ne­dav­no­po­sve­će­na­je­pa­žnja­pro­u­ča­va­nju­ak­tu­el­nog­isk­su-stva­su­bjek­tiv­nog­do­ži­vlja­ja­stig­me­(13,­14).­Po­šlo­se­od­pret-po­stav­ke­da­će­pa­ci­jen­ti­sa­iz­ra­že­ni­jim­simp­to­mi­ma­bo­le­sti­i­sla­bi­jim­so­ci­jal­nim­ve­šti­na­ma­ujed­no­če­šće­ima­ti­is­ku­stvo­lič-ne stig ma ti za ci je, što su po je di ni auto ri i po trv di li (15).

Do sa da je ob ja vlje no sve ga ne ko li ko ra do va ko ji su se ba vi li ovim pro ble mom kod pa ci je na ta sa di jag no zom shi zo-fre­ni­je.­Jed­no­od­mo­gu­ćih­ob­ja­šnje­nja­je­ve­ro­va­nje­da­te­oso-be­ni­su­u­mo­guć­no­sti­da­da­ju­po­u­zda­ne­po­dat­ke­u­ve­zi­sop-stve­nog­sta­nja­(16).­An­ger­meyer­i­sar.­(2004)­su­po­re­di­li­su-bjek­tiv­ni­do­ži­vljaj­stig­me­kod­oso­ba­obo­le­lih­od­shi­zo­fre­ni­je­i­de­pre­si­je­i­na­šli­da­ve­ći­na­pa­ci­je­na­ta,­ne­za­vi­sno­od­di­jag­no­ze,­oče­ku­je­ ne­ga­tiv­ne­ re­ak­ci­je­ okru­že­nja,­ pre­ sve­ga­ iz­ do­me­na­in­ter­per­so­nal­nih­od­no­sa.­Me­đu­tim,­auto­ri­da­lje­na­vo­de­da­pa-ci­jen­ti­sa­di­jag­no­zom­shi­zo­fre­ni­je­da­le­ko­če­šće­ima­ju­re­al­no­is ku stvo stig ma ti za ci je i dis kri mi na ci je u od no su na oso be sa de­pre­si­jom­(17).­Re­zul­ta­ti­na­šeg­is­tra­ži­va­nja­ta­ko­đe­po­tvr­đu­ju­da­pa­ci­jen­ti­sa­di­jag­no­zom­shi­zo­fre­ni­je­re­fe­ri­šu­vi­ši­in­ten­zi­tet­su­bjek­tiv­nog­do­ži­vlja­ja­sti­da­zbog­sop­stve­ne­bo­le­sti­u­od­no­su­na is pi ta ni ke sa di jag no zom de pre si je. Na su prot to me, is pi ta-ni­ci­obe­gru­pe­ni­su­se­raz­li­ko­va­li­u­po­gle­du­do­ži­vlja­ja­be­sa­i­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si­je­kao­na­či­na­re­a­go­va­nja­na­stig­ma­ti-zu­ju­ći­od­nos­okru­že­nja.­Stid­je­emo­ci­ja­ko­ja­se­ja­vlja­u­si­tu­a-ci ja ma u ko jim oso ba pro ce nju je da je svo jim po stup kom po-tvr­di­la­ne­ga­tiv­nu­sli­ku­o­se­bi­pred­ne­kom,­za­nju,­zna­čaj­nom­oso­bom.­So­ci­jal­no­iz­ra­žen­stid­je­svo­je­vr­sna­po­ru­ka­dru­gom­da­ oso­ba­ se­be­ do­ži­vlja­va­ kao­ so­ci­jal­no­ ne­a­de­kvat­nu.­ Veća­uče­sta­lost­emo­ci­je­sti­da­me­đu­oso­ba­ma­sa­di­jag­no­zom­shi­zo-fre­ni­je,­mo­gla­bi­ se­otud­ob­ja­sni­ti­ či­nje­ni­com­da­ove­oso­be­re­al­no­ če­šće­ do­ži­vlja­va­ju­ od­ba­ci­va­nje­ zbog­ ste­re­o­ti­pa­ ve­za-nog­za­nji­ho­vu­bo­lest.­Osim­ to­ga,­mo­gu­će­ je­ i­da­ in­ten­zi­tet­simp­to­ma­to­lo­gi­je­če­šće­iza­zi­va­ne­ga­tiv­ne­re­ak­ci­je­okru­že­nja­(18).­Do­slič­nih­po­da­ta­ka­u­ve­zi­emo­ci­je­sti­da­do­šli­su­i­Dic-ker son i sar. (2002).

U­po­gle­du­emo­ci­je­be­sa,­ni­je­na­đe­na­sta­ti­stič­ki­zna­čaj-na­raz­li­ka­iz­me­đu­is­pi­ti­va­nih­gru­pa.­Bes­je­emo­ci­ja­osu­je­će-nja­po­tre­be­za­so­ci­jal­nim­pri­pa­da­njem­i­pri­hva­će­no­šću.­Inte-

re san tan je po da tak da je in ten zi tet be sa u obe gru pe bio vi-sok, kao i to da je ovaj ob lik re a go va nja bio do mi nant no na ni­vou­kog­ni­tiv­ne­i­emo­ci­o­nal­ne­osu­je­će­no­sti­po­tre­be­da­bu­du­pri­hva­će­ni,­a­ne­de­val­vi­ra­ni­i­eti­ke­ti­ra­ni.­Bi­hej­vi­o­ral­ne­ma­ni-fe­sta­cje­ be­sa­ ni­su­ bi­le­ zna­čaj­no­ za­stu­plje­ne­ u­ is­pi­ti­va­nom­uzor ku, što je su prot no neo sno va nim pred ra su da ma o na sil-nom­po­na­ša­nju­oso­ba­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­jem­(19)­.

Ose­ća­nje­ kri­vi­ce/de­pre­si­je­ kao­ na­či­na­ re­a­go­va­nja­ na­ne­ga­ti­van­stav­okru­že­nja­ ta­ko­đe­ je­pod­jed­na­ko­za­stu­pljen­u­obe­gru­pe.­Naš­re­zul­tat­je­u­skla­du­sa­pret­hod­nim­is­tra­ži­va­nji-ma­u­ko­ji­ma­je­lič­ni­do­ži­vljaj­stig­me­udru­žen­sa­vi­so­kim­ni­vo-om de pre si je i de mo ra li za ci je, i to ne za vi sno od di jag no ze (20). Stu di je ko je su se ba vi le ovim pro ble mom, pot kre plju ju na­šu­pret­po­stav­ku­da­mar­gi­na­li­za­ci­ja­do­vo­di­do­ose­ća­nja­ma-nje vred no sti, ali ujed no i da ove oso be in ter na li zu ju ne ga tiv-ne­sta­vo­ve­i­ste­re­o­ti­pe­pre­ma­sop­stve­noj­bo­le­sti.­Na­še­is­tra­ži-va­nje­po­tvr­đu­je­do­mi­nant­no­idi­o­sin­kra­tič­no,­ira­ci­o­nal­no­ose-ća­nje­ kri­vi­ce­ kod­ is­pi­ta­ni­ka,­ ne­za­vi­sno­ od­ ti­pa­ po­re­me­ća­ja­(21).­ Do­bi­je­ni­ re­zul­ta­ti­ o­ pod­jed­na­koj­ (vi­so­koj)­ uče­sta­lo­sti­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si­je­i­be­sa­kod­oso­ba­sa­shi­zo­fre­ni­jom­i­de­pre­si­jom­u­skla­du­su­sa­pa­ra­dok­som­su­bjek­tiv­nog­do­ži­vlja-ja­ stig­me,­ko­ji­ su­opi­sa­li­Cor­ri­gan­ i­Wat­son­ (2002).­Na­i­me,­kod­oso­ba­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­jem­isto­vre­me­no­po­sto­ji­ni-sko sa mo po što va nje i prav do lju biv bes (22).

Do­sa­da­šnja­is­tra­ži­va­nja­uka­zu­ju­na­to­da­od­re­đe­ne­so-ci­o­de­mo­graf­ske­ka­rak­te­ri­sti­ke­do­pri­sno­se­ su­bjek­tiv­nom­do-ži­vlja­ju­ stig­me,­ što­ je­ na­đe­no­ i­ ovim­ is­tra­ži­va­njem.­Na­i­me,­sva tri ob li ka emo ci o nal nog re a go va nja po zi tiv no ko re li ra ju sa­vi­šom­struč­nom­spre­mom,­ka­ko­kod­oso­ba­sa­de­pre­si­jom,­ta­ko­i­kod­onih­kod­ko­jih­je­po­sta­vlje­na­di­jag­no­za­shi­zo­fre­ni-je. Do bi je ni re zul ta ti usa gla še ni su sa pret hod nim stu di ja ma ko­je­na­la­ze­da­je­vi­ši­edu­ka­tiv­ni­ni­vo­udru­žen­sa­če­šćim­do­ži-vlja­jem­ stig­ma­ti­za­ci­je­ (23).­ Po­sto­je­ po­da­ci­ ko­ji­ upu­ću­ju­ na­pol­nu­ spe­ci­fič­nost­ „self-stig­me“.­Na­i­me,­ob­ja­vlje­no­ je­da­ se­men­tal­ni­po­re­me­ćaj­če­šće­to­le­ri­še­kod­že­na­u­od­no­su­na­mu-škar ce. Mi ni smo na šli da pol ko re li ra sa bi lo ko jim od is pi ti-va­nih­ ob­li­ka­ su­bjek­tiv­nog­ do­ži­vlja­ja­ stig­me­ (bes,­ kri­vi­ca,­stid),­slič­no­re­zul­ta­ti­ma­Dic­ker­so­na­i­sar.­(2002),­ko­ji­su­is­pi-ti va li ovaj ob lik re a go va nja kod oso ba sa di jag no zom shi zo-fre­ni­je.­Na­na­šem­uzor­ku,­sup­ska­la­sti­da­ i­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si­je­ne­ga­tiv­no­je­ko­re­li­ra­la­sa­brač­nim­sta­njem.­Da­kle,­oso­be­ ko­je­ ni­su­ u­ bra­ku­ če­šće­ is­po­lja­va­ju­ spe­ci­fi­čan­ ob­lik­emo­ci­o­nal­nog­re­a­go­va­nja­na­stig­ma­ti­zu­ju­ći­od­nos­okru­že­nja.­Do­ži­vljaj­de­val­vi­ra­no­sti,­ni­skog­sa­mo­po­što­va­nja­i­dru­gih­ob-li­ka­„self-stig­me“,­do­vo­de­se­u­ve­zu­i­sa­ni­žim­eko­nom­skim­sta­tu­som­i­ne­za­po­sle­no­šću­(24).­S­ob­zi­rom­na­spe­ci­fič­nost­is-pi­ti­va­ne­po­pu­la­ci­je­(pro­du­že­no­ho­spi­tal­no­le­če­nje),­ove­va­ri-ja­ble­ni­su­raz­ma­tra­ne­u­na­šem­is­tra­ži­va­nju.

S­ob­zi­rom­na­ve­li­či­nu­uzor­ka­i­di­zajn­is­tra­ži­va­nja­(stu-di­ja­pre­se­ka),­ni­smo­u­mo­guć­no­sti­da­od­go­vo­ri­mo­na­pi­ta­nje­o­po re klu stig me, tj. da li su do bi je ni re zul ta ti po sle di ca in ter na-li­zo­va­nih­ pred­ra­su­da­ ili­ di­rekt­na­ po­sle­di­ca­ lič­nih­ is­ku­sta­va­pa ci je na ta.

Na­ši­ re­zul­ta­ti­ po­tvr­đu­ju­ da­ su­ po­je­di­ne­ so­ci­o­de­mo-grsfske­i­kli­nič­ke­ka­rak­te­rist­ke­udru­že­ne­sa­is­po­lja­va­njem­su-bjek­tiv­nog­do­ži­vlja­ja­stig­me­kod­oso­ba­sa­men­tal­nim­po­re­me-ća­jem.­Po­treb­na­su­da­lja­is­tra­ži­va­nja­na­ve­ćem­uzor­ku­ko­jim­bi­bi­li­ob­u­hva­će­ni­i­pa­ci­jen­ti­na­am­bu­lant­nom­tret­ma­nu,­kao­i­pro­spek­tiv­ni­di­zajn­ko­ji­bi­omo­gu­ćio­ja­sni­je­sa­gle­da­va­nje­me-

Decembar 2010VOLUME 6184

Medicinski podmladakStudentski radovi

ha­ni­zma­na­stan­ka­ovog­fe­no­me­na.­Je­di­no­na­taj­na­čin­mo­gu-će­je­pred­lo­ži­ti­efi­ka­sni­je­stra­te­gi­je­i­kam­pa­nje­u­bor­bi­pro­tiv­stig­ma­ti­za­ci­je­oso­ba­sa­men­tal­nim­po­re­me­ća­jem.

Li te ra tu ra1.­ Cor­ri­gan­PW,­Wat­son­AC.­Un­der­stan­ding­ the­ im­pact­ of­

stig­ma­ on­ pe­o­ple­with­men­tal­ il­lness.­World­ Psychi­a­try­2002;­1:16–20.

2.­ Jo­va­no­vić­DB,­Lačković­M,­Pa­vlo­vić­Z.­Abe­ce­da­stig­me.­En­gra­mi­ -­ ča­so­pis­ za­ kli­nič­ku­ psi­hi­ja­tri­ju,­ psi­ho­lo­gi­ju­ i­gra­nič­ne­di­sci­pli­ne.­2007;­29(1–2):79–86.

3.­ Pe­jo­vić-Mi­lo­van­če­vić­M,­ Lečić-To­šev­ski­ D,­ Te­njo­vić­ L,­Dra­ga­nić-Ga­jić­S,­Chri­sto­do­u­lou­GN,­Ste­pa­no­vić­J.­Sta-vo vi spe ci ja li za na ta psi hi ja tri je pre ma men tal nim po re me-ća­ji­ma.­Me­di­cin­ski­pre­gled.­2007;­60(7–8):382–386.

4.­ Bur­gić-Rad­ma­no­vić­M.­Sta­vo­vi­stu­de­na­ta­me­di­ci­ne­pre-ma­men­tal­nim­bo­le­sti­ma.­Gla­snik­Za­vo­da­za­za­šti­tu­zdra-vlja­Sr­bi­je.­2008;­80(1–2):20–22.

5.­ Wahl­OF.­Men­tal­he­alth­con­su­mers­-­ex­pe­ri­en­ce­of­stig­ma.­Schi­zop­hr­Bull­1999;­25:467–78

6.­ Di­nos­S,­Ste­vens­S,­Ser­faty­M,­We­ich­S,­King­M.­Stig­ma:­the­fe­e­lings­and­ex­pe­ri­en­ces­of­46­pe­o­ple­wit­hmen­tal­ il-lness­Br­J­Psychi­a­try­2004;­184:176–81.

7.­ Lund­berg­B,­Han­sson­L,­Wentz­E,­Björkman­T.­So­ci­o­de-mo­grap­hic­ and­cli­ni­cal­ fac­tors­ re­la­ted­ to­de­va­lu­a­tion/di-scri­mi­na­tion­ and­ re­jec­tion­ ex­pe­ri­en­ces­ among­ users­ of­men­tal­ he­alth­ ser­vi­ces.­ Soc­ Psychi­a­try­ Psychi­a­tr­ Epi­de-miol­2007;­42:295–300.

8.­ World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion.­The­ICD-10­Clas­si­fi­ca­tion­of­Men­tal­and­Be­ha­vi­o­u­ral­Di­sor­ders:­Cli­ni­cal­De­scrip­ti­ons­and Di ag no stic Gu i de li nes. Ge ne va, Swit zer land: the Or-ga ni za tion, 1992.

9.­ Đor­đe­vic­S.­Re­du­cing­stig­ma­and­di­scri­mi­na­tion­aga­inst­pe­o­ple­with­men­tal­di­sor­ders.­Ab­stracts­of­the­9th­World­Con­gress­of­Bi­o­lo­gi­cal­Psychi­a­try,­Pa­ri­se,­Fran­ce,­ 2009,­p.315.

10.­SPSS­Sta­ti­sti­cal­Pac­ka­ge­for­So­cial­Sci­en­ces,­Ver­sion­10.0,­for­Windows­(com­pu­ter­pro­gram)­Chi­ca­go,­IL:­SPSS­Inc.­,­1997.

11.­Link­BG,­Stru­e­ning­EL,­Ra­hav­M,­Phe­lan­JC,­Nuttbrock­L.­On­stig­ma­and­its­con­se­qu­en­ces:­evi­den­ce­from­a­lon­gi-tu­di­nal­study­of­men­with­dual­di­ag­no­ses­of­men­tal­il­lness­and­ sub­stan­ce­ abu­se.­ J­He­alth­Soc­Be­hav­ 1997;­ 38:177–90.

12.­Per­lick­DA,­Ro­sen­heck­RA,­Clar­kin­JF,­et­al.­Stig­ma­as­a­bar­ri­er­ to­ re­co­very:­Adver­se­ef­fects­of­per­ce­i­ved­ stig­ma­on­so­cial­adap­ta­tion­of­per­sons­di­ag­no­sed­with­bi­po­lar­af-fec­ti­ve­di­sor­der.­Psychi­a­tr­Serv­2001;­52:1627–32.

13.­Wahl­O,­Calíbrese­ JD.­Tel­ling­ is­ risky­bu­si­ness:­Men­tal­he­alth­ con­su­mers­ con­front­ stig­ma.­Ame­ri­can­ Jo­ur­nal­ of­Psychi­a­tric­Re­ha­bi­li­ta­tion­2001;­5:374–7.

14.­Dic­ker­son­ FB,­ Som­mer­vil­le­ J,­Ori­go­ni­AE,­Rin­gel­NB,­Pa­ren­te­F.­Ex­pe­ri­en­ces­of­stig­ma­among­out­pa­ti­ents­with­schi­zop­hre­nia.­Schi­zop­hr­Bull­2002;­28:143–55.

15.­Fa­ri­na,­A.­Stig­ma.­In:­Mu­e­ser,­K.­T.,­and­Ta­mer,­N.,­eds.­Hand­bo­ok­of­So­cial­Fun­cti­o­ning.­Bo­ston,­MA:­Allyn­and­Ba­con,­1998.­pp.­247–9.

16.­Simp­son­EL,­Ho­u­se­AO.­ Invol­ving­users­ in­ the­de­li­very­and­eva­lu­a­tion­of­men­tal­he­alth­ser­vi­ces:­syste­ma­tic­re­vi-ew.­BMJ­2002;­325:1265.

17.­An­ger­meyer­MC,­Beck­M,­Di­e­trich­S,­Hol­zin­ger­A.­The­stig­ma­of­men­tal­il­lness:­pa­ti­ents’­an­ti­ci­pa­ti­ons­and­ex­pe-ri­en­ces.­Int­J­Soc­Psychi­a­try­2004;­50:153–62.

18.­Crisp­AH,­Gel­der­MG,­Rix­S,­Melt­zer­HI,­Row­lands,­OJ.­Stig­ma­ti­za­tion­ of­ pe­o­ple­ with­ men­tal­ il­lnes­ses.­ Br­ J­Psychi­a­try­2000;177:4–7

19.­Hi­day­VA,­Swartz­MS,­Swan­son­JW,­Bo­rum­R,­Wag­ner­HR.­Cri­mi­nal­vic­ti­mi­za­tion­of­per­sons­with­se­ve­re­men­tal­il­lness.­Psychi­a­tr­Serv­1999;­50:62–8.

20.­Ro­sen­fi­eld­S.­La­be­ling­Men­tal­Illness:­The­Ef­fects­of­Re-ce­i­ved­Ser­vi­ces­and­Per­ce­i­ved­Stig­ma­on­Li­fe­Sa­tis­fac­tion.­Am­So­ciol­Rev­1997;­62:660–72.

21.­Link­BG,­Phe­lan­JC.­Con­cep­tu­a­li­zing­stig­ma.­An­nu­Rev­So­ciol­2001;­27:363–85.

22.­Cor­ri­gan­PW,­Wat­son­AC.­The­pa­ra­dox­of­self-stig­ma­and­men­tal­il­lness.­Clin­Psychol­2002;­9:35–53.

23.­An­ger­meyer­MC,­Link­BG,­Maj­cher-An­ger­meyer­A.­Stig-ma­per­ce­i­ved­by­pa­ti­ents­at­ten­ding­mo­dern­tre­at­ment­set-tings.­So­me­unan­ti­ci­pa­ted­ef­fects­of­com­mu­nity­psychi­a-try­re­forms.­J­Nerv­Ment­Dis­1987;­175:4–11.

24.­Link­BG.­Un­der­stan­ding­La­be­ling­Ef­fects­in­the­Area­of­Men­tal­Di­sor­ders:­An­As­ses­sment­of­the­Ef­fects­of­Ex­pec-ta­ti­ons­of­Re­jec­tion.­Am­So­ciol­Rev­1987;­52:96–112.

85VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Ta be la 1.­So­ci­o­de­mo­graf­ske­i­kli­nič­ke­ka­rak­te­ri­sti­ke­is­pi­ta­ni­ka

Shizofrenija (n=35) Depresija (n=30) P

Pol, muški n­(%) 27 (77,1) 20 (66,7) 0,347Starost sr. vrednost ± SD 50,1­±7,4 51,97±10,3 0,405Bračno stanje n­(%)

0,77neoženjen/neudata 28 (80.0) 18 (60,0)oženjen/udata 7 (20.0) 12­(40,0)

Obraznovni nivo n­(%)

0,74osnovna škola 26­(74,3) 20 (69,0)srednja škola 7 (20,0) 6 (20,7)fakultet 2 (5,7) 3 (10,3)

Mesto boravka n­(%)0,06grad 19­(54,3) 23 (76,7)

selo 16­(45,7) 7(23,3)Dužina bolesti sr. vrednost ± SD 21,7 ±6,3 19,4­±­4,5 0,1Dužina­hospitalizacje­sr.­vrednost­±­SD 2,9±2,3 1,6±1,7 0,009**

*­p<0.05;­**­p<0.01

Tabela 2.­Srednje­vrednosti­supskala­SQ3­

SQ3SHIZOFRENIJA DEPRESIJA ANOVA

sr. vrednost ± SD F količnik pStid 6,2±2,3 4,6­±2,6 6.752 0,010*Krivica/depresija 3,2±2,0 2,8±2,0 0,843 0,362Bes 2,1±1,0 2,0±1,1 0,121 0,730

*­p<0.05;­**­p<0.01

Ta be la 3.­Ras­po­de­la­is­pi­ta­ni­ka­pre­ma­in­ten­zi­te­tu­sti­da,­ose­ća­nja­kri­vi­ce/de­pre­si­je­i­be­sa­

Shizofrenija (n=35) Depresija (n=30) P

Stid n­(%)

0,039*nizak 7 (20,0) 15 (50,0)umeren 13 (37,1) 7 (23,3)visok 15­(42,9) 8 (26,7)

Krivica/depresija n­(%)

0,573nizak 12­(34,3) 14­(46,7)umeren 14­(40,0) 9 (30,0)visok 9 (25,7) 7 (23,3)

Bes n­(%)

0,889nizak 12­(34.3) 12­(40,0)umeren 8 (22.9) 6 (20,0)visok 15­(42.9) 12­(40,0)

*­p<0.05;­**­p<0.01

Decembar 2010VOLUME 6186

Medicinski podmladakStudentski radovi

Ta be la 4.­Ko­re­la­ci­ja­iz­me­đu­SQ3­sub­ska­la,­so­ci­o­de­mo­graf­skih­i­kli­nič­kih­ka­rak­te­ri­sti­ka­is­pi­ta­ni­ka

S D B dg. pol god. b st ss s/g d.b t.h.

S 1.000 .600** .348** .294* -.055 -.036 -.373** .321** .041 -.023 .024D 1.000 .399** .123 .010 .012 -.326** .250* .032 .035 .091B 1.000 .041 .035 .178 -.200 .234* -.016 .003 -.003dg 1.000 -.117 -.138 -.219 -.084 -.233 .236 .448**pol 1.000 -.039 .131 -.247* -.333** .157 .128god 1.000 .104 -.169 .125 .520** -.015b st 1.000 -.075 -.020 -.005 -.219ss 1.000 .385** -.253* -.251*s/g 1.000 -.116 -.269*d.b 1.000 .347**t. h. 1.000

Le­gen­da:­S­–­stid,­D­–­ose­ća­nje­kri­vi­ce/de­pre­si­ja;­B­–­bes,­dg­–­di­jag­no­za­(shi­zo­fre­ni­ja),­god.­–­sta­rost,­b­st­–­brač­no­sta­nje;­ss­–­struč­na­spre­ma;­s/g­–­me­sto­bo­rav­ka­(se­lo/grad);­d.b.­–­du­ži­na­bo­le­sti;­t.h.­–­tra­ja­nje­ak­tu­el­ne­ho­spi­ta­li­za­ci­je;*­p<0.05;­**­p<0.01

87VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Ne u ro bla sto mi su naj če šći so lid ni eks tra kra ni-

jal ni tu mo ri u deč jem uz ra stu. Na sta ju od plu ri po tent nih sim-pa tič kih će li ja, ne u ro bla sta. Ne u ro bla sto mi su he te ro ge na gru pa tu mo ra kod ko jih kli nič ka sli ka, prog no za i od go vor na te ra pi ju u mno go me za vi se od uz ra sta pri di jag no zi, sta di ju-ma bo le sti i mo le ku lar ne bi o lo gi je. Ne u ro bla sto mi vi so kog ri zi ka su de fi ni sa ni pro to ko lom HR-NBL 1/ES IOP kao svi u IV kli nič kom sta di ju mu bo le sti i oni u II i III kli nič kom sta di ju mu sa n-myc am pli fi ka ci jom.

Cilj: Ana li za kli nič kih, la bo ra to rij skih, ra di o graf skih, pa to hi sto lo ških i ci to ge net skih ka rak te ri sti ka i od go vo ra na te ra pi ju kod ne u ro bla sto ma vi so kog ri zi ka.

Ma te ri jal i me to de: U stu di ju je uklju če no 16-oro pret-hod no ne le če ne de ce uz ra sta 16 da na do 7,25 go di na sa di jag-no zom ne u ro bla sto ma vi so kog ri zi ka. Di jag no za je po sta vlje-na na osno vu kli nič ke sli ke, la bo ra to rij skih na la za, ra di o lo-ških na la za pri mar nih i/ili me ta stat skih tu mo ra i hi sto pa to lo-ške i/ili ci to ge net ske ana li ze aspi ra ta i/ili bi op ta ta kost ne sr ži, tu mo ra i/ili lim fnih čvo ro va.

Re zu la ta ti: Od 16 bo le sni ka, 12 je pri mi lo pred vi đe nu te ra pi ju po HR-NBL 1/ES IOP pro to ko lu, 3 je umr lo pre po čet-ka te ra pi je, a kod 1 bo le sni ka je te ra pi ju u to ku. Od 12 bo le-sni ka ko ji su pri mi li pred vi đe nu te ra pi ju, od re ci di va ili pro-gre si je pri mar ne bo le sti umr lo je 7 bo le sni ka, dok je 1 bo le-snik umro od tok sič nih kom pli ka ci ja te ra pi je. Je dan bo le snik je iz gu bljen iz pra će nja, dok je kod 1 bo le sni ka te ra pi ja ob u-sta vlje na po od lu ci ro di te lja. Kod 2 bo le sni ka je na stu pi la pot pu na re gre si ja tu mo ra i oni su bez zna ko va bo le sti 57 i 54 me se ca od po čet ka te ra pi je.

Za klju čak: Na ši re zul ta ti su u skla du sa re zu la ta ti ma osta lih cen ta ra ko ji se ba ve le če njem ne u ro bla sto ma vi so kog ri zi ka. Sto pa pre ži vlja va nja je i da lje na ni skom ni vou zbog če ga je neo p hod no spro vo di ti mul ti cen trič ne stu di je sa ve ćim bro jem bo le sni ka i usa vr ša va ti te ra pij ske pro to ko le ko ji će sma nji ti mor ta ti let i pro du ži ti pre ži vlja va nje de ce sa ne u ro-bla sto mi ma vi so kog ri zi ka.

Ključne re či: ne u ro bla stom, vi so ki ri zik, HR-NBL 1/ES IOP pro to kol.

Ab s t rac tIntroduction: Neuroblastoma is the most common ex-

tracranial solid tumor in infancy and it is derived from pluri-potent sympathetic cells, neuroblasts. Since it is a tumor of

great heterogenity, the clinical manifestations, prognosis and response to therapy vary widely according to age at diagno-sis, the stage of disease and tumor biology. According to the HR-NBL 1/ESIOP protocol, high-risk neuroblastomas include stage IV neuroblastomas over the age of one, and stages II and III MycN-amplified neuroblastomas.

Aim: Analysis of clinical, laboratory, radiological, pathohistological and cytogenetic characteristics of the high-risk neuroblastoma and response to therapy in patients with this malignancy.

Patients and Methods: Our study was carried out on 16 children aged 16 days – 7.25 years who had been diag-nosed with high-risk neuroblastoma, based on clinical mani-festations, laboratory results, radiological findings of prima-ry and metastatic tumors, histopathological and/or cytoge-netic analysis of tumor and bone marrow aspiration and bi-opsy.

Results: 12 out of 16 children received induction che-motherapy according to HR-NBL 1/ESIOP protocol, 3 died prior to treatment administration and in 1 patient chemother-apy is in progress. Out of 12 patients who received therapy, 7 died due to relapse and progression of the primary disease, and 1 patient died due to toxic effects of the treatment. One patient was lost to follow up, and in 1 patient the therapy was stopped due to parental demand. Two patients have been dis-ease free for 57 and 54 months since the beginning of treat-ment.

Conclusion: Our results correspond to those of other institutions that use the same protocol in high risk neuroblas-toma treatment. Nevertheless, the mortality rate of this dis-ease is still at an unacceptably high level and further efforts should be made in conducting multicentric cooperative stud-ies with a larger number of patients.

Key words: neuroblastoma, high risk, HR-NBL 1/ESIOP pro-tocol.

UvodNe­u­ro­bla­stom­ je­ naj­če­šći­ so­lid­ni­ eks­tra­kra­ni­jal­ni­ tu-

mor­u­deč­jem­uz­ra­stu,­po­re­klom­od­plu­ri­po­tent­nih­sim­pa­tič-kih­će­li­ja,­ne­u­ro­bla­sta­(1).­Stan­dar­di­zo­va­na­sto­pa­in­ci­den­ci­je­ne­ro­bla­sto­ma­za­uz­rast­iz­no­si­7–12­na­mi­lion­de­ce,­a­6–10%­svih­ tu­mo­ra­ de­tinj­stva­ pri­pa­da­ ne­u­ro­bla­sto­mi­ma.­ Naj­ve­ća­uče­sta­lost­je­u­pr­voj­go­di­ni­ži­vo­ta­–­30%­od­ukup­ne­pre­va­len-

NEUROBLASTOM VISOKOG RIZIKA – ANALIZA KLINIČKIH, LABORATORIJSKIH, RADIOLOŠKIH, PATOHISTOLOŠKIH I CITOGENETSKIH KARAKTERISTIKA I

ODGOVORA NA TERAPIJU

Autori:­Svetlana­Jovanović­1,­Milica­Jovičić­1Mentor:­Doc.­dr­Lidija­Krivokapić-Dokmanović­2

1 Medicinki fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Univerzitetska dečja klinika, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6188

Medicinski podmladakStudentski radovi

ci­je­ne­u­ro­bla­sto­ma,­i­opa­da­sa­go­di­na­ma­–­5%­od­ukup­ne­pre-va­len­ci­je­kod­de­ce­uz­ra­sta­10–14­go­di­na­(2).

Ne­u­ro­bla­stom­ je­ tu­mor­ ve­li­ke­ he­te­ro­ge­no­sti­ či­ja­ kli-nič­ka­sli­ka,­prog­no­za­i­od­go­vor­na­te­ra­pi­ju­u­mno­go­me­za­vi­se­od uz ra sta pri di jag no zi, sta di ju ma bo le sti i mo le ku lar ne bi o-lo gi je tu mo ra (3).

Kod­de­ce­mla­đe­od­go­di­nu­da­na­prog­no­za­ je­do­bra­ i­ka­da­po­sto­ji­me­ta­stat­ska­bo­lest.­Kod­njih­je­mo­gu­ća­i­spon­ta-na­re­gre­si­ja­bez­le­če­nja.­Na­su­prot­nji­ma,­kod­de­ce­sta­ri­je­od­go di nu da na kod ko je su usta no vlje ne me ta sta ze uz pri me nu agre­siv­ne­mul­ti­mo­dal­ne­te­ar­pi­je,­sto­pa­du­go­roč­nog­pre­ži­vlja-va­nja­iz­no­si­tek­15–25%­(4).

Pre­ma­INSS­(INSS­–Inter­na­ti­o­nal­Ne­u­ro­bla­sto­ma­Sta-ging­System)­ne­u­ro­bla­stom­mo­že­bi­ti­I,­IIA,­IIB,­III,­IV­i­IVs­sta­di­ju­ma,­u­za­vi­sno­sti­od­ve­li­či­ne,­ lo­ka­li­za­ci­je­ i­re­sek­ta­bil-no­sti­tu­mo­ra,­za­hva­će­no­sti­re­gi­o­nal­nih­lim­fnih­čvo­ro­va­i­po-sto ja nja me ta sta za (3).

Naj­zna­čaj­ni­ji­bi­o­lo­ški­mar­ker­je­n-myc­pro­to­on­ko­gen,­ko­ji­je­pri­su­tan­u­20–25%­slu­ča­je­va­ne­u­ro­bla­sto­mom­i­po­uz-dan­je­prog­no­stič­ki­po­ka­za­telj­lo­še­prog­no­ze­(5).­Osta­li­prog-no­stič­ki­pa­ra­me­tri­ko­ji­mo­gu­uka­za­ti­na­br­žu­pro­gre­si­ju­bo­le-sti­ i­ lo­ši­ju­ prog­no­zu­ je­su­ pa­to­hi­sto­lo­ški­ sla­bo­ di­fe­ren­tovan/­ne­di­fe­ren­to­van­tu­mor­(un­fa­vo­ra­ble­hysto­logy),­DNK­di­plo­i­di-ja,­de­le­ci­ja­1p­del,­17q­del­i­pri­su­stvo­do­dat­nog­de­la­hro­mo­zo-ma­–­2p­gain,­17q­gain­(6,7,8).

U na šoj stu di ji smo ob u hva ti li de cu sa ne u ro bla stom vi­so­kog­ri­zi­ka,­ko­ji­pod­ra­zu­me­va­sta­di­jum­II­ i­III­sa­n-myc­am­pli­fi­ka­ci­jom­i­sta­di­jum­IV­(9).

Cilj­ovog­is­tra­ži­va­nja­je­ana­li­za­kli­nič­kih,­la­bo­ra­to­rij-skih,­ra­di­o­graf­skih,­pa­to­hi­sto­lo­ških­i­ci­to­ge­net­skih­ka­rak­te­ri-sti ka i od go vo ra na te ra pi ju kod ne u ro bla sto ma vi so kog ri zi-ka.

Bo le sni c i i me to deU­stu­di­ju­je­uklju­če­no­16-oro­pret­hod­no­ne­le­če­ne­de­ce­

sa di jag no zom ne u ro bla sto ma vi so kog ri zi ka. Di jag no za je po­sta­vlje­na­ na­ osno­vu­ kli­nič­ke­ sli­ke,­ la­bo­ra­to­rij­skih­ na­la­za­(se­rum­ske­ lak­tat­ de­hi­dro­ge­na­ze­ (LDH),­ ne­u­ron­ spe­ci­fič­ne­eno­la­ze­(NSE)­u­se­ru­mu,­se­rum­skog­fe­ri­ti­na,­ho­mo­va­ni­lin­ske­ki­se­li­ne­(HVA)­i­va­ni­lil­man­de­lič­ne­ki­se­li­ne­(VMA)­u­uri­nu,­vi­zu­a­li­za­ci­o­nih­me­to­da­ pri­mar­nih­ i/ili­me­ta­stat­skih­ tu­mo­ra­(rent­gen­ski­snim­ci,­ jod-131-me­ta-jo­do­ben­zil­gu­a­ni­din­(mIBG­I-131),­ kom­pju­te­ri­zo­va­na­ to­mo­gra­fi­ja­ (CT),­ mag­net­na­ re­zo-nan­ca­(MR),­eho­so­no­gra­fi­ja)­i­hi­sto­pa­to­lo­ške­i/ili­ci­to­ge­net­ske­ana­li­ze­aspi­ra­ta­i/ili­bi­op­ta­ta­kost­ne­sr­ži,­tu­mo­ra­i/ili­lim­fnih­čvo­ro­va.

Na kon eva lu a ci je bo le sti kod bo le sni ka kod ko jih je to bi­lo­mo­gu­će­pr­vo­je­iz­vr­še­na­hi­rur­ška­re­sek­ci­ja­tu­mo­ra,­a­on-da­za­po­če­ta­in­duk­ci­o­na­te­ra­pi­ja­po­HR-NBL-1/ES­IOP­pro­to-ko lu (High Risk Ne u ro bla sto ma pro to kol). Ta mo gde je tu mor bio ino pe ra bi lan, na kon bi op si je je pri me nje na in ten ziv na in-duk­ci­o­na­he­mi­o­te­ra­pi­ja­(CO­JEC),­na­kon­ko­je­je­ra­đe­no­pri­ku-plja­nje­ma­tič­nih­će­li­ja­he­ma­to­po­e­ze.­Kod­bo­le­sni­ka­kod­ko­jih­je­na­kon­CO­JEC­in­duk­ci­o­ne­he­mi­o­te­ra­pi­je­na­osno­vu­vi­zu­a­li-za­ci­o­nih­me­to­da­za­klju­če­no­da­je­tu­mor­re­sek­ta­bi­lan­pri­stu-plje no je ope ra ci ji. Po tom je sle di la mi je lo a bla tiv na te ra pi ja (BU­MEL),­ na­kon­ ko­je­ je­ usle­di­la­ auto­lo­ga­ tran­splan­ta­ta­ci­ja­ma­tič­nih­će­li­ja,­za­tim­ra­di­o­te­ra­pi­ja­me­sta­pri­mar­nog­tu­mo­ra­i­te­ra­pi­ja­odr­ža­va­nja­13-cis­re­ti­no­ič­nom­ki­se­li­nom.­Kod­bo­le-

sni­ka­kod­ko­jih­ni­je­po­stig­nu­ta­re­mi­si­ja­na­kon­CO­JEC­in­duk-ci­je­i­auto­log­ne­tran­splan­ta­ci­je­će­li­ja­he­ma­to­po­e­ze,­spro­ve­de-na je te ra pi ja po TVD pro to ko lu.

CO­JEC­he­mi­o­te­ra­pi­ja­se­sa­sto­ji­iz­ci­klu­sa­A,­B­i­C.­Ci-klus­A­pod­ra­zu­me­va­i.v.­pri­me­nu­vin­kri­sti­na­u­do­zi­1,5­mg/m2,­kar­ba­pla­ti­na­750mg/m2­i­eto­po­si­da­2x175­mg/m2­u­če­tvo-ro­ča­sov­noj­in­fu­zi­ji­i­pri­me­nju­je­se­0.­i­40.­da­na­te­ra­pi­je.­Ci-klus­B­pod­ra­zu­me­va­pri­me­nu­vin­kri­sti­na­-­1,5­mg/m2 i ci spla-ti­na­-­80mg/m2 u­kon­ti­nu­i­ra­noj­24-ča­sov­noj­ in­fu­zi­ji;­10,­30,­50,­ 70.­ da­na­ te­ra­pi­je.­Ci­klus­C­ pod­ra­zu­me­va­ vin­kri­stin­ 1,5­mg/m2,­eto­po­sid­2x175­mg/m2 u­če­tvo­ro­ča­sov­noj­in­fu­zi­ji­i­ci-klo­fos­fa­mid­2x1050­mg/m2; i pri me nju je se 20. i 60. da na te-ra pi je.

BU­MEL­re­žim­pod­ra­zu­me­va­pri­me­nu­bu­sulp­han-a­u­do­zi­od­600mg/m²­po­de­lje­no­u­6­do­za­per­os­ i­melp­ha­lan-a­(140mg/m²/dnev­no)­u­vi­du­15-mi­nut­ne­in­fu­zi­je­naj­maj­ne­dva­sa­ta­na­kon­po­sled­nje­do­ze­bu­sul­fa­na.­Pe­ri­fer­ne­će­li­je­he­ma­to-po­e­ze­se­re­in­fu­du­ju­24­ča­sa­na­kon­pri­me­ne­mel­fa­la­na.

TVD pro to kol ob u hva ta pri me nu: to po te ka na u do zi od 1,5mg/m2/dnev­no,­a­pri­me­nju­je­se­od­1.­do­5.­da­na­ te­ra­pi­je;­za­tim­ vin­kri­sti­na­ (1­ mg/m2/dnev­no)­ i­ dok­so­ru­bi­ci­na­ (22,5­mg/m2/dnev­no)­ko­ji­se­pri­me­nju­ju­5.­i­6.­da­na­u­kon­ti­nu­i­ra­noj­48-ča­sov­noj­in­fu­zi­ji.­Sta­tus­bo­le­sti­se­eva­lu­i­ra­na­kra­ju­dru-gog­ci­klu­sa,­a­bo­le­sni­ci­či­ja­bo­lest­i­da­lje­pro­gre­di­ra­is­klju­ču­ju­se iz pro to ko la.

Re zul ta t iNa­šom­stu­di­jom­je­ob­u­hva­će­no­16-oro­pret­hod­no­ne­le-

če­ne­de­ce­kod­ko­je­je­u­pe­ri­o­du­od­2003–2009.­go­di­ne­di­jag-no sti ko van ne u ro bla stom vi so kog ri zi ka na ode lje nju he ma to-lo­gi­je­ i­on­ko­lo­gi­je­Uni­ver­zi­tet­ske­deč­je­kli­ni­ke­u­Be­o­gra­du.­Pro­se­čan­uz­rast­pri­po­sta­vlja­nju­di­jag­no­ze­je­bio­2,8­go­di­na,­a­op seg go di na je bio od 16 da na do 7,25 go di na. Od to ga je 10-oro­de­ce­bi­lo­sta­ro­sti­0–3­go­di­ne­(62,50%),­5­de­ce­(31,25%)­od­3–6­go­di­na­i­1­de­te­(6,25%)­sta­ri­je­od­6­go­di­na.­Od­nos­mu­ške­i­žen­ske­de­ce­je­bio­3:1­u­ko­rist­mu­škog­po­la.

Naj­ve­ći­broj­de­ce­je­imao­bo­lo­ve­u­ko­sti­ma­ili­tr­bu­hu,­po­vi­še­nu­ tem­pe­ra­tu­ru,­ opi­pljiv­ tu­me­fakt,­ he­pa­to­me­ga­li­ju­ i­ote­žan­hod,­dok­ su­osta­li­ ne­spe­ci­fič­ni­ simp­to­mi­ i­ zna­ci­bi­li­re­đe­is­po­lje­ni­(pri­log­I).­Pri­mar­ni­tu­mor­je­kod­naj­ve­ćeg­bro­ja­bo le sni ka bio lo ka li zo van u tr bu hu. Od to ga, kod dva bo le sni-ka­tu­mor­ska­ma­sa­je­na­đe­na­i­u­grud­nom­ko­šu,­a­kod­jed­nog­i­na­gla­vi.­Jed­nom­bo­le­sni­ku­ni­je­na­đe­na­ lo­ka­li­za­ci­ja­pri­mar-nog­tu­mo­ra­već­sa­mo­ko­šta­ne­me­ta­sta­ze­(pri­log­II).

Krv na sli ka (he mo glo bin, ap so lut ni broj le u ko ci ta, le-u­ko­cit­na­for­mu­la,­trom­bo­ci­ti)­ura­đe­na­je­na­pri­je­mu­svim­bo-le sni ci ma, sa iz u zet kom 3 bo le sni ka kod ko jih ne ma po da ta ka o­le­u­ko­citar­noj­for­mu­li.­Kod­93,75%­bo­le­sni­ka­na­pri­je­mu­bi-la je pri sut na ane mi ja. VMA i HVA u uri nu is pi ta ni su kod 12 bo­le­sni­ka.­VMA­je­bi­la­po­vi­še­na­kod­9­bo­le­sni­ka­(75,00%),­HVA­kod­11­bo­le­sni­ka­(91,66%).

Ni vo LDH iz me ren je kod 13-oro de ce, i bio po vi šen kod­svih­13­(100%).­Ni­vo­fe­ri­ti­na­iz­me­ren­je­kod­14,­a­bio­po-vi­šen­kod­6-oro­de­ce­(42,86%).­NSE­(ne­u­ron-spe­ci­fič­na­eno-la za) je iz me re na kod 16 bo le sni ka i bi la je po vi še na kod svih 16­(100%)­(pri­log­III).

Ul­tra­zvuč­nim­ i/ili­CT­pre­gle­dom­u­ jed­nog­bo­le­sni­ka­ni­je­iden­ti­fi­ko­va­na­pri­mar­na­tu­mor­ska­ma­sa,­dok­je­u­osta­lih­15 pri mar ni tu mor bio lo ka li zo van u tr bu hu. Kod 2 pa ci jen ta,

89VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

po­red­tr­bu­ha,­tu­mor­ska­ma­sa­je­iden­ti­fi­ko­va­na­u­zad­njem­me-di ja sti nu mu, a kod jed nog i pre a u ri ku lar no i su pra man di bu-lar­no.­Stan­dard­nom­ra­di­o­gra­fi­jom­su­di­jag­no­sti­ko­va­ne­ko­šta-ne­le­zi­je­u­sed­mo­ro­de­ce,­a­mIBG­je­bio­po­zi­ti­van­kod­6­od­7­is pi ta ne de ce, od to ga i kod de te ta kod ko ga lo ka li za ci ja pri-mar­nog­ tu­mo­ra­ni­je­na­đe­na­ovom­me­to­dom­de­tek­to­va­ne­ su­me ta stat ske pro me ne u ko sti ma (pri log IV).

Re­zul­ta­ti­pa­to­hi­sto­lo­ške­ve­ri­fi­ka­ci­je­aspi­ra­ta­i­bi­op­ta­ta­tu­mo­ra,­ko­sne­sr­ži­ i­ lim­fnih­čvo­ro­va,­kao­ i­pri­su­stvo­bi­o­lo-ških mar ke ra pri ka za ni su u pri lo gu V.

Induk­ci­o­nu­he­mi­o­te­ra­pi­ju­po­CO­JEC­pro­to­ko­lu­pri­mi-lo je 12 bo le sni ka, kod 1 bo le sni ka in duk ci o na te ra pi ja je u to­ku,­a­kod­3­bo­le­sni­ka­smrt­ni­is­hod­je­na­stu­pio­pre­po­čet­ka­in duk ci o ne he mi o te ra pi je.

Pre pri me ne in duk ci o ne te ra pi je tu mor je bio ope ra bi-lan­kod­4­bo­le­sni­ka­(30,77%)­od­ukup­nog­bro­ja­bo­le­sni­ka­ko­ji­su­pod­vrg­nu­ti­le­če­nju,­dok­je­kod­osta­lih­iz­vr­še­na­sa­mo­bi­op-si ja pri mar nog tu mo ra i kod jed nog bo le sni ka bi op si ja re tro or-bi tal no lo ka li zo va ne me ta sta ze. Na kon in duk ci o ne te ra pi je ope­ri­sa­no­je­još­7­bo­le­sni­ka­(43,75%),­od­to­ga­pot­pu­na­re­sek-ci­ja­je­iz­vr­še­na­kod­4,­a­par­ci­jal­na­re­sek­ci­ja­kod­3­bo­le­sni­ka.

Od­12­bo­le­sni­ka­ko­li­ko­je­pri­mi­lo­pred­vi­đe­nu­te­ra­pi­ju,­od re ci di va i pro gre si je pri mar ne bo le sti umr lo je 7 bo le sni ka, dok­ je­1­bo­le­snik­umro­od­ tok­sič­nih­efe­ka­ta­ te­ra­pi­je.­ Je­dan­bo­le­snik­je­iz­gu­bljen­iz­pra­će­nja,­a­kod­1­bo­le­sni­ka­je­ob­u­sta-vlje na te ra pi ja na zah tev ro di te lja. Kod 2 bo le sni ka je na stu pi-la pot pu na re gre si ja tu mo ra i oni ne po ka zu ju zna ke bo le sti 57 i­54­me­se­ci­od­po­čet­ka­te­ra­pi­je­(pri­log­VI).

Kod 3 bo le sni ka smrt ni is hod je na stu pio pre pri me ne in duk ci o ne he mi o te ra pi je, usled kom pli ka ci ja uz na pre do va le bo­le­sti.­Od­to­ga­je­dvo­je­de­ce­raz­vi­lo­akut­nu­bu­bre­žnu­in­su­fi-ci jen ci ju, a kod jed nog bo le sni ka je na kon bi op si je tu mo ra na-stu pi lo mul ti si stem sko po pu šta nje or ga na. Uz sa gla snonst ro-di­te­lja­kod­ove­de­ce­pred­u­ze­to­je­pa­li­ja­tiv­no­le­če­nje.

Naj­če­šći­ne­že­lje­ni­efe­kat­ le­če­nja­ je­bi­la­ fe­bril­na­ne­u-tro­pe­ni­ja­ko­ja­se­ja­vi­la­kod­4­bo­le­sni­ka­(30,77%),­za­tim­ile­us­kod­3­de­ce­(23,08%)­(ko­ji­se­ja­vio­kod­jed­nog­de­te­ta­u­to­ku­he­mi­o­te­ra­pi­je,­kod­dru­gog­u­to­ku­zra­če­nja,­a­kod­tre­ćeg­de­te-ta­po­sto­pe­ratvno),­i­fe­bril­ne­kon­vul­zi­je­ko­je­su­se­ja­vi­le­kod­1­(7,69%)­bo­le­sni­ka.

Di sku s i jaPro­ce­nat­de­ce­kod­ko­je­je­spro­ve­de­no­le­če­nje­je­81,25%­

što je u skla du sa re zul ta ti ma cen ta ra iz raz vi je nih ze ma lja i zna­čaj­no­vi­še­u­od­no­su­na­broj­de­ce­ko­ja­se­le­če­u­ze­mlja­ma­u­raz vo ju (10, 1).

Op­seg­i­dis­tri­bu­ci­ja­uz­ra­sta­je­bi­la­ti­pič­na,­a­što­se­ti­če­pol ne pre di lek ci je, mu ški pol je 3 pu ta bio za stu plje ni ji, što je vi­še­u­od­no­su­na­1,3:1­u­ko­rist­mu­škog­po­la­jed­ne­ame­rič­ke­stu di je, (11) i na 1,6:1 u ko rist mu škog po la jed ne in dij ske stu-di­je­(8),­ali­je­uzo­rak­su­vi­še­ma­li­da­bi­se­go­vo­ri­lo­o­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­noj­ra­zli­ci.

Lo ka li za ci ja pri mar nog tu mo ra bi la je po zna ta kod 93,75%­de­ce,­što­je­u­skla­du­sa­po­da­ci­ma­iz­li­te­ra­tu­re­(12),­i­go vo ri u pri log de talj no i do bro spro ve de noj di jag no sti ci tu-mo­ra.­Lo­ka­li­za­ci­ja­pri­mar­nog­ tu­mo­ra­ je­kod­naj­ve­ćeg­bro­ja­bo le sni ka bio ab do men što se po kla pa sa re zul ta ti ma dru gih stu di ja (1, 12).

Po­vi­še­ne­vred­no­sti­VMA­u­uri­nu­kod­75%­i­i­HVA­kod­91,66%­bo­le­sni­ka­ su­ u­ skla­du­ sa­ re­zul­ta­ti­ma­dru­gih­ stu­di­ja­gde­je­naj­ve­ći­pro­ce­nat­bo­le­sni­ka­sa­naj­ve­ćim­po­ra­stom­vred-no­sti­no­ra­dre­ner­gič­kih­me­ta­bo­li­ta­upra­vo­u­gru­pi­obo­le­lih­sa­sta di ju mom IV ne u ro bla sto ma. (13)

Re sek ci ja pre in duk ci o ne te ra pi je bi la je vi ša u od no su na­27%­ame­ri­če­stu­di­je­(14),­a­in­duk­ci­o­na­te­ra­pi­ja­po­bolj­ša­la­je­ope­ra­bil­nost­ tu­mo­ra­ za­15,39%,­ što­ je­ znat­no­ni­ži­ po­rast­ope ra bil no sti u od no su na istu stu di ju. Ova raz li ka je na sta la zbog­ to­ga­što­ je­me­đu­na­šim­bo­lesnci­ma­bio­ve­ći­broj­de­ce­ko ja su ope ri sa na ini ci jal no.

U na šoj stu di ji pro ce nat de ce ko ja su bi la bez zna ko va bo­le­sti­naj­ma­nje­4,5­go­di­ne­iz­no­sio­je­16,66%,­od­bro­ja­de­ce­ko­ja­su­pri­mi­la­kom­plet­nu­te­ra­pi­ju­po­ES­IOP­HR-NBL­pro­to-ko­lu,­što­se­po­kla­pa­sa­re­zu­l­tati­ma­ame­rič­ke­stu­di­je,­ko­ja­ je­ima­la­sli­čan­pro­to­kol­le­če­nja­(10).

Ia ko su na ši re zu lta ti u skla du sa re zu lta ti ma dru gih cen­ta­ra­ko­ji­se­ba­ve­di­jag­no­sti­kom­i­le­če­njem­ne­u­ro­bla­sto­ma,­sto­pa­pre­ži­vlja­va­nja­osta­je­na­ne­pri­hva­tlji­vo­ni­skom­ni­vou,­što­stva­ra­po­tre­bu­za­spro­vo­đe­njem­mul­ti­cen­rič­nih­stu­di­ja­sa­ve-ćim­bro­jem­bo­le­sni­ka­ i­ ne­pre­kid­nim­usa­vr­ša­va­njem­ te­ra­pij-skih­po­stu­pa­ka­i­pro­to­ko­la­ko­ji­će­sma­nji­ti­mor­ta­ti­let­i­pro­du-ži­ti­vi­še­go­di­šnje­pre­ži­vlja­va­nje­bo­le­sni­ka­sa­ovom­bo­le­šću.

Decembar 2010VOLUME 6190

Medicinski podmladakStudentski radovi

Li te ra tu ra1.­ Ban­sal­D,­Mar­wa­ha­R­K,­Tre­han­A,­Rao­K­L­N,­Gup­ta­V.­

Pro­fi­le­and­Out­co­me­of­Ne­u­ro­bla­sto­ma­with­Con­ven­ti­o­nal­Che­mot­he­rapy­ in­ Chil­dren­ Ol­der­ than­ One­ Year:­ A­15-years­Ex­pi­ri­en­ce.­Indian­Pe­di­a­trics­2008;­45:­135–139.

2.­ Stil­ler­ CA,­ Par­kin­ DM.­ Inter­na­ti­o­nal­ Va­ri­a­ti­ons­ in­ the­Inci­den­ce­of­Ne­u­ro­bla­sto­ma.­Inter­na­ti­o­nal­Jo­ur­nal­of­Can-cer­1992;­52(4):­538–543.

3.­ Ber­nar­di­BD,­Cohn­ SL.­Risk-ba­sed­Tre­at­ment­ for­Chil-dren­ with­ Ne­u­ro­bla­sto­ma.­ 2474-SIOP­ Edu­ca­tion­ bo­ok­2005;­62–67.

4.­ Ima­i­zu­mi­M,­Wa­ta­na­be­ A,­ Ki­ku­ta­ A,­ Ta­ka­no­ T,­ Ito­ E,­Shi­mi­zu­ T,­ Tsuc­hiya­ S,­ Ii­nu­ma­ K,­ Kon­non­ T,­ Ohi­ R,­Hayas­hi­Y.­and­The­To­ho­ku­Ne­u­ro­bla­sto­ma­Study­Gro­up.­Impro­ved­Sur­vi­val­of­Chil­dern­with­Adven­ced­Ne­u­ro­bla-sto­ma­Tre­a­ted­by­Inten­si­fied­The­rapy­Inclu­ding­Myelo­a-bla­ti­ve­Che­mot­he­rapy­with­Stem­Cell­Tran­splan­ta­tion:­A­Re­tro­spec­ti­ve­Analyisis­from­the­To­ho­ku­Ne­u­ro­bla­sto­ma­Study­Gro­up.­Exp.­Med.­2001;­195:­73–83.

5.­ Ma­ris­JM,­Mat­thay­KK.­Mo­le­cu­lar­bi­o­logy­of­ne­u­ro­bla-sto­ma.­J­Clin­On­col.­1999;­17(7):2264–79.

6. Mo ra J,­Ge­rald­W.L,­Qin J,­Che­ung­N-K.­V.­Mo­le­cu­lar­Ge-ne­tics­of­Ne­u­ro­bla­sto­ma­and­the­Impli­ca­ti­ons­for­Cli­ni­cal­Ma­na­ge­ment:­A­Re­vi­ew­of­the­MSKCC­Ex­pe­ri­en­ce.­The­On­co­lo­gist.­2001;­(6)3:­263–268.

7.­ Cohn­S.­L,­Ra­de­ma­ker­A.­W,­Sal­wen­H.­R,­Fran­klin­W.A,­Gon­za­les-Crus­si­F,­Ro­sen­S.­T,­Ba­u­er­K.­D.­Analysis­of­DNA­Ploidy­and­Pro­li­fa­re­ti­ve­Ac­ti­vity­in­Re­la­tion­to­Hi-sto­logy­ and­ N-myc­ Am­pli­fi­ca­tion­ in­ Ne­u­ro­bla­sto­ma.­Ame­ri­can­Jo­ur­nal­of­Pat­ho­logy­1990;­136:­1043–1052.

8.­ Ku­su­ma­ku­mary­P,­Ajit­hku­mar­TV,­Rat­he­e­san­K,­Chel­lam­VG,­Na­ir­MK.­Pat­tern­and­out­co­me­of­ne­u­ro­bla­sto­ma.­A­10­year­study.Indian­Pe­di­a­tr.­1998;35(3):223–9.

9.­ La­den­stein­R.­High­Risk­Ne­u­ro­bla­sto­ma­Study­1­of­SIOP-Euro­pe.­ http://www.unn.no/get­fi­le.php/UNN-Intra­nett/En­het/K3K/Do­ku­men­ter/Ne­vro­bla­stom­pro­to­koll.pdf.­2006.

10.­Mat­thay­ KK,­ Vil­la­blan­ca­ JG,­ Se­e­ger­ RC.­ Tre­at­ment­ of­high-risk­ne­u­ro­bla­sto­ma­with­in­ten­si­ve­che­mot­he­rapy,­ra-di­ot­he­rapy,­auto­lo­go­us­bo­ne­mar­row­tran­splan­ta­tion,­and­13-cis-re­ti­no­ic­acid.­The­New­En­gland­jo­ur­nal­of­me­di­ci-ne­1999;­341(16):1165–1173.

11. Da vis S, Ro gers M.­A.M,­Pen­der­grass­T.W.­The­in­ci­den­ce­and­Epi­de­mi­o­lo­gic­Cha­rac­tre­i­stics­of­Ne­u­roblsto­ma­in­the­Uni­ted­ Sta­tes.­ Ame­ri­can­ Jo­ur­nal­ of­ Epi­de­mi­o­logy­ Vol.­126,­No.­6:­1063–1074.

12. Mar cus KJ, Sham ber ger R, Lit man H, von Al lmen D, Grupp­SA,­Nan­car­row­CM,­Gold­we­in­J,­Gri­er­HE,­Dil­ler­L.­Pri­mary­tu­mor­con­trol­in­pa­ti­ents­with­sta­ge­3/4­un­fa-vo ra ble ne u ro bla sto ma tre a ted with tan dem do u ble auto lo-go us stem cell tran splants. J Pe di a tr He ma tol On col. 2003 Dec;25(12):934–40.

13.­Zam­bra­no­ E,­ Reyes-Múgi­ca­M.­ Hor­mo­nal­ ac­ti­vity­may­pre dict ag gres si ve be ha vi or in ne u ro bla sto ma. Pe di a tr Dev Pat­hol.­2002­Mar-Apr;5(2):190–9.

14.­Ad­kins,­R.­Sa­win,­R.­Ger­bing,­W.Lon­don,­K.­Mat­thay,­G.­Ha­a­se.­Ef­fi­cacy­of­com­ple­te­re­sec­tion­for­high-risk­ne­u­ro-bla­sto­ma:­a­chil­dren’s­can­cer­gro­up­study.Jo­ur­nal­of­Pe­di-a­tric­Sur­gery;­39(6):931–936.

91VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Tabela 1.­Klinička­slika­na­prijemu

Simptomi Broj bolesnika %Bol­u­predelu­ekstremiteta 6 37.50Bol­u­adomenu 4 25,00Gubitak­u­težini 2 12,50Dijareja/­opstipacija 2 12,50Slabost ekstremiteta 1 6,25

Znaci Broj bolesnika %Povišena temperatura 7 43,75Opipljiv­tumefakt 5 31,25Hepatomegalija 4 25,00Otok u predelu ekstremiteta 4 25,00Otežan­hod 4 25,00Protruzija bulbusa 2 12,50Splenomegalija 1 6,25Periorbitalni edem 1 6,25Periorbitalni hematom 1 6.25Otok skrotuma 1 6,25Otok u predelu mandibule i parotidne regije 1 6,25

Tabela 2. Lokalizacija primarnog tumoraLokalizacija prim. tumora Broj bolesnika %

Abdominalno 15 93,75Retroperitonealno 10 62,50Desni nadbubreg 2 12,50Levi nadbubreg 3 18,75Paravertebralno 1 6,25

Abdominalno i zadnji medijastinum 2 12,5Abdominalno i preaurikularno, supramandibularno 1 6,25

Nepoznata 1 6,25Tabela 3. Krvna slika i biohemijski parametri na prijemu

Elementi krvne slike br. bolesnika kod kojih je snižen % br. bolesnika kod kojih je povišen %hemoglobin 15 93,75 0 0aps. br. leukocita 2 12,25 0 0%­limfocita 3 23,08 1 7,69%­granulocita 2 15,38 5 38,46%­monocita 1 7,69 4 30,77aps. br. trombocita 3 18,75 1 6,25

Biohemijski parametri Br. bolesnika kod kojih urađen % Br. bolesnika kod kojih je povišen %LDH 13 81,25 13 100Feritin 14 87,50 4 42,86NSE 16 100 16 100VMA 12 75 9 75,00HVA 12 75 11 91,66

Decembar 2010VOLUME 6192

Medicinski podmladakStudentski radovi

Tabela 4. Vizualizacione metode i nalazi pre indukcione hemioterapije

Metoda Broj bolesnika kod kojih je rađeno Broj bolesnika kod kojih su uočene promene suspektne na tumor %

Rentgenografija 11 7 63,63Ehosonografija 14 13 92,86mIBG 7 6 85,71Kompjuterizovana­tomografija 12 12 100Magnetna rezonancija 0 0 0

Tabela 5.­Patohistološka­verifikacija­aspirata­i­bioptata,­i­biološki­markeri

Patohistološka­verifikacija Broj bolesnika kod kojih je rađen Broj bolesnika kod kojih su nađene tumorske ćelije %

Aspirat­kosne­srži 12 9 75,00Bioptat­kosne­srži 12 9 75,00Biopsija­tumora 6 6 100Biopsija­limfnog­čvora 3 3 100

Biološki markeri Broj bolesnika kod kojih je rađen Broj bolesnika kod kojih je nađen %n-myc 8 2 25,0017­q­gain 8 3 37,502p gain 8 2 25,001p del 8 1 12,5017q­del 8 1 12,50

Tabela 6.­Ishod­lečenja

Ishod lečenja Broj bolesnika %Smrtni ishod pre terapije 3Terapija u toku 1Sprovedemo­lečenje 12­Izgubljen­iz­praćenja 1 8,33 Odustao od terapije 1 8,33 Smrt usled progresije bolesti 7 58,33­Smrt­usled­toksičnih­efekata­terpije 1 8,33­Bez­znakova­bolesti 2 16,66

93VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Su ba rah no i dal na he mo ra gi ja (SAH) pod ra zu-

me va kr va re nje unu tar su ba rah no i dal nog pro sto ra. Ter min SAH se uglav nom ko ri sti za ne tra u mat ska kr va re nja, obič no uzro ko va na rup tu rom ane u ri zme ili ar te ri o ven ske mal for ma-ci je.

Cilj ra da: Pro ce na ri zi ka za raz voj hi dro ce fa lu sa po-sle SAH ane u ri zmal ne eti o lo gi je ko ri šće njem pa ra me ta ra: kli nič ki gra dus (po Hunt i Hess-u), lo ka li za ci je ane u ri zme, te le sna tem pe ra tu ra i br zi na se di men ta ci je.

Ma te ri jal i me to de: U is tra ži va nju je uče stvo va lo 186 oso ba, pro seč ne sta ro sti 51,76±0,91 go di na. Stu di ja je re tro-spek tiv nog ka rak te ra, svi uče sni ci su hi rur ški le če ni na Insti-tu tu za ne u ro hi rur gi ju KCS, u pe ri o du 2008–2009. Pa ci jen ti sa i bez hi dro ce fa lu sa upo re đi va ni su pre ma od re đe nim pa ra-me tri ma, da bi se utvr di lo da li se ne ki od njih mo že sma tra ti fak to rom ri zi ka za raz voj hi dro ce fa lu sa. Korišćen je sta ti stič-ki te st, χ2 test, pri če mu je uze to da je sta ti stič ki zna čaj na raz-li ka za vred no sti p<0,05, a sta ti stič ki vi so ko zna čaj na za p<0,01.

Re zul ta ti: Po re đe njem kli nič kih gra du sa I i III, I i IV, II i IV, II i V utvr đe na je sta ti stič ki vi so ko zna čaj na raz li ka, a sta ti stič ki zna čaj na raz li ka po re đe njem gra du sa III i V. Da-kle, oso be sa gra du si ma IV i V su u ve ćem ri zi ku za raz voj hi dro ce fa lu sa od pa ci je na ta sa gra du si ma I i II. Po re đe njem pa ci je na ta sa i bez hi dro ce fa lu sa do bi je no je da se i po ja va po vi še ne tem pe ra tu re i ubr za ne se di men ta ci je sta ti stič ki vi so-ko zna čaj no raz li ku je (p<0,01). Me đu tim, ne po sto ji sta ti stič ki zna čaj na raz li ka u lo ka li za ci ji ane u ri zme (p>0,05).

Za klju čak: Pa ra me tri, kli nič ki gra dus i pre o pe ra tiv ne vred no sti te le sne tem pe ra tu re i br zi ne se di men ta ci je po ka za li su se kao sta ti stič ki zna čaj ni pre dik to ri po ja ve hi dro ce fa lu sa po sle SAH.

Ključne re či: su ba rah no i dal na he mo ra gi ja, ane u ri zma, hi-dro ce fa lus.

Ab s t rac tIntroduction: Subarachnoid hemorrhage (SAH) refers

to hemorrhage in subarachnoidal space. The term SAH is mostly used for nontraumatic hemorrhage, usually from rup-tured aneurysm or arteriovenous malformation.

Aim: Risk assessment for developing hydrocephalus after SAH aneurismal etiology using parameters: clinical grade (Hunt and Hess), localization of aneurysms, body tem-perature and sedimentation rate.

Material and methods: The study included 186 per-sons, mean age 51.76±0.91 years. The study was retrospec-tive, the participants were treated surgically in the Institute for neurosurgery KCS, in period 2008–2009. The patients with and without hydrocephalus were compared according to specific parameters, to determine whether some of them may be considered a risk factor for the development of hydroceph-alus. Statistical analysis was made using chi square test. A value of p<0.05 was considered statistically significant and p<0.01 highly statistically significant.

Results: By comparing clinical grades I and III, I and IV, II and IV, II and V statistically high significant difference and statistically significant difference between III and V was defined. Thus, patients with grades IV and V were in greater risk of developing hydrocephalus, than patients with grades I and II. Comparing patients with and without hydrocephalus it was found that occurrence of high temperature and increased sedimentation rate is statistically highly significant (p<0.01). Localization of aneurysms is not statistically significant (p>0.05).

Conclusion: Clinical grade and preoperative body temperature and sedimentation rate are statistically signifi-cant predictors of hydrocephalus after SAH.

Key words: subarachnoid hemorrhage, aneurysms, hydro-cephalus.

UvodSu ba rah no i dal na he mo ra gi ja (SAH) je ce re bro va sku-

lar na bo lest ko ja se od no si na eks tra va za ci ju kr vi u su ba rah-no­i­dal­ni­pro­stor,­pro­stor­ iz­me­đu­me­ke­i­pa­u­či­na­ste­ovoj­ni­ce­(Sli ka 1.).­Naj­če­šći­uzrok­je­tra­u­ma­gla­ve,­re­đe­an­gi­o­mi,­trom-bo­za,­ kon­ge­ni­tal­ni­ fak­to­ri,­ zlo­u­po­tre­ba­ ko­ka­i­na,­ idi­o­pat­ski,­ali i kr va re nja u pa ren hi mu, zbog tu mo ra ili hi per ten zi je, mo-gu­se­ma­ni­fe­sto­va­ti­kao­SAH­(1).­Me­đu­tim,­ ter­min­SAH­se­uglav­nom­ko­ri­sti­za­ne­tra­u­mat­ska­(spon­ta­na)­kr­va­re­nja,­obič-no­uzro­ko­va­na­rup­tu­rom­ane­u­ri­zme­ili­ar­te­ri­o­ven­ske­mal­for-ma ci je (2). Ane u ri zma je ab nor mal na di la ta ci ja u zi du krv nog su­da­na­sta­la­usled­de­fek­ta,­bo­le­sti­ili­po­vre­de­(3,­Sli­ka­2.). Ar-te­ri­je­mo­zga­ne­ma­ju­spo­lja­šnju­ela­stič­nu­la­mi­nu,­a­adven­ti­ci­ja­je­sla­bo­raz­vi­je­na,­što­zid­ar­te­ri­ja­či­ni­fra­gil­ni­jim,­uz­to­ar­te-ri­je­ se­ na­la­ze­ u­ su­ba­rah­no­id­nom­ pro­sto­ru­ bez­ pot­po­re­ (4).­Ane­u­ri­zme­ obič­no­ rup­tu­ri­ra­ju­ ka­da­ do­stig­nu­ ve­će­ raz­me­re­(>4mm)­i­ka­da­do­đe­do­en­do­tel­nog­ošte­će­nja,­zbog­tur­bu­len-ci je kr vi ili zbog mu ral nog trom ba (5). Pra va in ci den ca in tra-ce re bral nih ane u ri zmi ni je po zna ta, pred po sta vlja se da iz no si 1–6%­u­po­pu­la­ci­ji­(6).­Pri­su­stvo­kr­vi­u­su­ba­rah­no­id­nom­pro-

PROCENA RIZIKA ZA RAZVOJ HIDROCEFALUSA POSLE SUBARAHNOIDALNE HEMORAGIJE ANEURIZMALNE ETIOLOGIJE

Autori:­Dragana­Stojković1,­Predrag­Stojković1

Mentor:­Doc.­dr­Danilo­Radulović2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za neurohirurgiju, Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 6194

Medicinski podmladakStudentski radovi

sto­ru­de­lu­je­lo­kal­no,­ali­i­na­sve­u­kup­nu­funk­ci­ju­mo­zga,­što­za­po sle di cu ima vi sok ste pen mor bi di te ta i mor ta li te ta (7).

Naj­ši­re­ko­ri­šćen­kli­nič­ki­me­tod­za­od­re­đi­va­nje­ozbilj-no sti SAH su da li Hunt i Hess (8):

o Gra­dus­0­–­ne­rup­tu­ri­ra­na,­asimp­to­mat­ska­ane­u­ri-zma

o Gra­dus­Ia­–­pri­su­tan­ne­u­ro­lo­ški­de­fi­cit­(pa­re­za­III­ner va)

o Gra­dus­Ib­–­la­ka­gla­vo­bo­lja­i­bla­ga­za­ko­če­nost­vra-ta

o Gra­dus­II­–­ume­re­na­do­ja­ka­gla­vo­bo­lja,­ iz­re­že­na­za­ko­če­nost­vra­ta

o Gra­dus­ III­–­po­spa­nost,­kon­fu­zi­ja,­blag­ne­ur­lo­ški­de­fi­cit

o Gra­dus­IV­–­stu­por,­ume­re­na­do­te­ška­he­mi­pa­re­zao Gra­dus­V­–­du­bo­ka­ko­ma,­de­ce­re­bra­ci­jaU­da­ni­ma­iza­ata­ka­he­mo­ra­gi­je­mo­gu­na­stu­pi­ti­raz­li­či-

te kom pli ka ci je ko je zah te va ju po seb ne te ra pij ske po stup ke i zna­čaj­ne­su­sa­sta­no­vi­šta­prog­no­ze.­U­ova­sta­nja­spa­da­i­hi-dro­ce­fa­lus,­di­la­ta­ci­ja­ko­mo­ra­usled­blo­ka­de­cir­ku­la­ci­je­li­kvo-ra ugru šci ma kr vi i blo ka de re sorp tiv nih po vr ši na ras pad nim pro­duk­ti­ma­eri­tro­ci­ta­ (9).­Uče­sta­lost­ akut­nog­hi­dro­ce­fa­lu­sa,­če­sto­za­vi­si­od­de­fi­ni­sa­nih­kri­te­ri­ju­ma­i­kre­će­se­9–67%.­Ve-ro­vat­ni­ji­op­seg­je­15–20%­(10).

Ri­zi­ci­za­ja­vlja­nje­akut­nog­hi­dro­ce­fa­lu­sa­su:­sta­ri­je­ži-vot­no­do­ba,­CT­na­laz­(krv­pri­sut­na­in­tra­ven­tri­ku­lar­no,­di­fu-zno­pri­su­stvo­kr­vi­i­obil­na­fo­kal­na­aku­mu­la­ci­ja­kr­vi­su­ba­rah-no­i­dal­no),­hi­per­ten­zi­ja,­lo­ka­li­za­ci­ja­(ve­ći­ri­zik­po­sto­ji­uko­li­ko­se ane u ri zma na la zi u zad njoj cir ku la ci ji), hi po na tri je mi ja, pa ci jen ti ko ji ni su bi li sve sni na pri je mu, pre o pe ra tiv na upo-tre­ba­ an­ti­fi­bri­no­li­tič­kih­ srad­sta­va,­ ni­ske­ vred­no­sti­ Glas­gow­ko ma ska le itd (11).

Hro­nič­ni­ hi­dro­ce­fa­lus­ na­sta­je­ zbog­ ad­he­zi­ja­ ko­je­ se­for­mi­ra­ju­ iz­me­đu­ pie­ i­ arah­no­i­dal­ne­ op­ne­ ili­ zbog­ traj­nog­ošte­će­nja­arah­no­i­dal­nih­gra­nu­la­ci­ja­(12).­Akut­ni­hi­dro­ce­fa­lus­ne­vo­di­ne­mi­nov­no­u­hro­nič­ni.­8–45%­pa­ci­je­na­ta­sa­rup­tu­ri-ra­nom­ane­u­ri­zmom­i­pri­bli­žno­50%­svih­sa­akut­nim­hi­dro­ce-fa­lu­som­ raz­vi­je­ hro­nič­ni­ hi­dro­ce­fa­lus­ i­ za­vi­snost­ od­ šan­ta­(13).

Cilj­ na­uč­nog­ ra­da­ je­ da­ se­ ko­ri­šće­njem­ pa­ra­me­ta­ra,­kli­nič­kog­gra­du­sa­(po­Hunt­i­Hess-u),­lo­ka­li­za­ci­je­ane­u­ri­zme,­te le sne tem pe ra tu re i br zi ne se di men ta ci je pro ce ni ri zik za raz­voj­ hi­dro­ce­fa­lu­sa­ kao­ kom­pli­ka­ci­je­ su­ba­rah­no­i­dal­ne­ he-mo ra gi je, na sta le usled rup tu re ane u ri zme.

Ma te r i ja l i me to deU­ovom­is­tra­ži­va­nju­uče­stvo­va­lo­je­186­oso­ba,­82­oso-

be­mu­škog,­a­104­žen­skog­po­la.­Pro­seč­na­sta­rost­u­vre­me­ope-ra­ci­je­bi­la­je­51,76±0,91­go­di­na,­naj­mla­đi­pa­ci­jent­je­imao­6,­a­naj­sta­ri­ji­79­go­di­na.­Svi­uče­sni­ci­ove­stu­di­je­su­hi­rur­ški­le­če­ni­zbog SAH usled rup tu re ane u ri zme na Insti tu tu za ne u ro hi-rur­gi­ju­Kliničkog­ cen­tra­ u­Be­o­gra­du­u­ pe­ri­o­du­2008.-2009.­go di ne. Stu di ja je re tro spek tiv nog ka rak te ra, po da ci su pri ku-plje­ni­ iz­pro­to­ko­la­ i­ isto­ri­ja­bo­le­sti.­Po­da­ci­ko­ri­šće­ni­za­ovo­is­tra­ži­va­nje­su:­lo­ka­li­za­ci­ja­ane­u­ri­zme,­kli­nič­ki­gra­dus­(pre-ma Hunt i Hess-u) i pre o pe ra tiv ne vred no sti br zi ne se di men-ta ci je i te le sne tem pe ra tu re.

Ispi ta ni ci su po de lje ni u dve gru pe, u pr vu su svr sta ne oso­be­ko­je­su­raz­vi­le­hi­dro­ce­fa­lus­po­sle­SAH,­a­u­dru­goj­gru-

pi su oso be bez ove kom pli ka ci je. Oso be su pre bro ja va ne i svr sta va ne u pod gru pe na osno vu lo ka li za ci je ane u ri zme (ka-ro­tid­ni­ili­ver­te­bro­ba­zi­lar­ni­sliv),­kli­nič­kog­gra­du­sa­(I-V),­br-zi­ne­se­di­men­ta­ci­je­(ubr­za­na­tj.­>20mm/h­za­žen­ski­i­>15mm/h­za­mu­ški­pol­ili­ne­u­br­za­na)­i­vi­si­ne­te­le­sne­tem­pe­ra­tu­re­(afe-bril­ne­TT<37°C­ili­fe­bril­ne­TT>37°C).­Dve­gru­pe­pa­ci­je­na­ta­me­đu­sob­no­su­upo­re­đi­va­ne­pre­ma­ovim­pa­ra­me­tri­ma,­da­bi­se­utvr­di­lo­da­li­ne­ki­od­tih­pa­ra­me­ta­ra­go­vo­ri­u­pri­log­ve­ćem­ri­zi­ku­za­raz­voj­hi­dro­ce­fa­lu­sa.

Za­pri­ka­zi­va­nje­re­zul­ta­ta­upo­tre­blje­ne­su­ta­be­le­i­gra­fi-ko­ni.­Za­pro­ce­nu­ ri­zi­ka­za­ raz­voj­hi­dro­ce­fa­lu­sa­po­sle­ su­ba-rah­no­i­dal­ne­he­mo­ra­gi­je­ko­ri­šćen­je­hi­kva­drat­test,­pri­če­mu­je­uze­to­da­je­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­za­vred­no­sti­p<0,05,­a­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­na­za­p<0,01.­Em­pi­rij­ske­vred­no­sti­hi­kva­drat­te­sta­iz­ra­ču­na­te­su­po­Pir­so­no­vom­i­Mu­do­vom­iz-ra­zu.­Za­sta­ti­stič­ku­ob­ra­du­po­da­ta­ka­upo­tre­bljen­je­kom­pju-ter­ski­pro­gram­SPSS­15,­a­za­gra­fič­ko­pri­ka­zi­va­nje­re­zul­ta­ta­Mic­ro­soft­Of­fi­ce­Exel­2007.

Re zul ta t iNa­uzor­ku­od­186­pa­ci­je­na­ta­njih­45­(24.19%)­raz­vi­lo­

je­hi­dro­ce­fa­lus­kao­po­sle­di­cu­SAH­(Gra­fi­kon­1).­Klinički­gra-dus (po Hunt i Hess-u) II, III i IV su naj vi še za stu plje ni kod oso­ba­ko­je­su­ima­le­hi­dro­ce­fa­lus­kao­kom­pli­ka­ci­ju­sa­24,44%,­24,44%­ i­ 28,89%,­dok­kod­pa­ci­je­na­ta­ bez­ove­kom­pli­ka­ci­je­do­mi­ni­ra­li­su­gra­dus­I­i­II­sa­32,62%­i­36,17%­(Gra­fi­ko­ni­2­i 3).­Pa­ci­jen­ti­ko­ji­su­ima­li­hi­dro­ce­fa­lus­u­71,11%­su­ima­li­po­vi-še­nu­tem­pe­ra­tu­ru,­a­pa­ci­jen­ti­bez­hi­dro­ce­fa­lu­sa­u­30,50%­slu-ča­je­va­(Gra­fi­ko­ni­4­i­5).­Rup­tu­ri­ra­ne­ane­u­ri­zme­su­bi­le­lo­ka-li­zo­va­ne­u­ka­ro­tid­nom­sli­vu­-­97,78%­sa­i­97,16%­bez­hi­dro­ce-fa­lu­sa­(Gra­fi­ko­ni­6­i­7).­Za­pa­že­no­je­da­je­se­di­men­ta­ci­ja­bi­la­ubr­za­na­kod­75,56%­oso­ba­sa­hi­dro­ce­fa­lu­som­(Gra­fi­kon­8),­a­kod­oso­ba­bez­hi­dro­ce­fa­lu­sa­u­sve­ga­30,50%­slu­ča­je­va­(Gra­fi-kon 9).

Po­re­đe­njem­kli­nič­kih­gra­du­sa­I­i­III,­hi­kva­drat­te­stom,­do­bi­je­na­je­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­na­raz­li­ka­Pir­so­no­vim­iz-ra­zom­X2

e(P) =­6,69­ (ve­ća­ je­ od­ gra­nič­ne­ te­o­rij­ske­ vred­no­sti­X2

0,01 =­6,635,­p<0,01),­me­đu­tim­Mu­do­vim­iz­ra­zom­raz­li­ka­je­sa­mo­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­Χe(M) =­5,3­(ve­ća­je­od­gra­nič­ne­te­o-rij­ske­vred­no­sti­X2

0,05­=­3,841,­p<0,05).­Po­sto­ji­vi­so­ko­ sta­ti-stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­i­iz­me­đu­gra­du­sa­I­i­gra­du­sa­IV­i­V­po­Pir­so­no­vom­i­Mu­do­vom­iz­ra­zu­(X2

e(P)= 15,56 i Χ2e(M) = 13,38, od­no­sno­X­2e(P) = 21,75 i Χ2e(M) =­17,25,­p<0,01).­Sta­ti­stič­ki­vi-so­ko­zna­čaj­na­raz­li­ka­je­do­bi­je­na­i­pri­po­re­đe­nju­gra­du­sa­II­i­IV­(X­2e(P) = 8,1 i Χ2e(M) =­6,7,­p<0,01),­II­i­V­(X­

2e(P) = 12,67 i Χ

2e(M) =­9,71,­p<0,01),­a­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­iz­me­đu­gra-du­sa­III­i­V­(X­2e(P) = 5,99 i Χ2e(M) =­4,20,­p<0,05).­Po­re­đe­njem­pa­ci­je­na­ta­sa­i­bez­hi­dro­ce­fa­lu­sa­do­bi­je­no­je­da­se­i­po­ja­va­po-vi­še­ne­ te­le­sne­ tem­pe­ra­tu­re­ (X2

e(P) = 23,36 i Χ 2e(M) = 21,76, p<0,01)­ i­ ubr­za­ne­ se­di­men­ta­ci­je­ (X­ 2

e(P) = 28,55 i Χ 2e(M) = 26,72,­p<0,01)­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­no­raz­li­ku­je.­Me­đu­tim,­ne­po­sto­ji­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­u­lo­ka­li­za­ci­ji­ane­u­ri­zme­(X­2e(P) =­0,04­i­Χ

2e(M) =­0,09,­p>0,05).

Di sku s i jaInci den ca SAH ra ste sa sta re njem, ta ko da se bo lest

naj­če­šće­ma­ni­fe­stu­je­u­ še­stoj­de­ce­ni­ji­ (14).­Pro­seč­na­ sta­rost­pa­ci­je­na­ta­u­ovom­is­tra­ži­va­nju­iz­no­si­51,76±0,91­go­di­na.­Ri-zik­ja­vlja­nja­je­1,6–5­pu­ta­ve­ći­kod­že­na­ne­go­kod­mu­ška­ra­ca­

95VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

(15),­u­ovom­ra­du­taj­od­nos­iz­no­si­1,27,­da­kle­ne­što­ni­ži­u­od-no su na li te ra tur ne po dat ke. Rup tu re in tra kra ni ja lih ane u ri-zmi­su­ret­kost­kod­de­ce­ i­či­ne­2%­svih­SAH,­ane­u­ri­zme­su­obič­no­post­tra­u­mat­ske­ili­mi­ko­tič­ne,­ne­što­su­če­šće­kod­mu-škog­po­la­i­obič­no­su­ve­će­ne­go­kod­od­ra­slih,­pro­seč­no­17mm­u­preč­ni­ku­(16).­U­ovom­uzor­ku­bi­lo­je­4­de­te­ta­(6,­11,­13­i­14­go­di­na),­što­či­ni­2,15%­is­pi­ta­nih.

Hi­dro­ce­fa­lus­je­kom­pli­ka­ci­ja­ko­ja­zah­te­va­po­seb­ne­te-ra­pij­ske­po­stup­ke­i­zna­čaj­na­je­sa­sta­no­vi­šta­prog­no­ze.­Na­sta-je­u­15–20%­svih­SAH­(17),­u­ovom­is­tra­ži­va­nju­po­ja­va­hi­dro-ce­fa­lu­sa­je­ne­što­uče­sta­li­ja­sa­24,19%.­Cilj­ovog­ra­da­je­bio­da­se­po­ka­že­da­li­po­sto­je­ne­ki­pa­ra­me­tri­ko­ji­mo­gu­da­go­vo­re­u­pri­log­raz­vo­ju­hi­dro­ce­fa­lu­sa.

Je­dan­ od­ fak­to­ra­ ri­zi­ka­ za­ na­sta­nak­ hi­dro­ce­fa­lu­sa­ je­loš­kli­nič­ki­gra­dus­po­Hunt­i­Hess-u,­po­seb­no­uko­li­ko­je­pa­ci-jent­u­sta­nju­du­bo­ke­ko­me­ili­de­ce­re­bra­ci­je­(18).­Ovim­is­tra­ži-va njem je po ka za no da oso be sa gra du som III, IV i V ima ju ve­ći­ri­zik­da­raz­vi­ju­hi­dro­ce­fa­lus­u­po­re­đe­nju­sa­oso­ba­ma­sa­kli­nič­kim­gra­du­som­I.­Klinički­gra­dus­II­no­si­ma­nji­ri­zik­ne-go gra du si IV i V, a pa ci jen ti sa gra du som III su u znat no ni-žem­ri­zi­ku­da­raz­vi­ju­hi­dro­ce­fa­lus­u­po­re­đe­nju­sa­pa­ci­jen­ti­ma­ko­ji­ ima­ju­ gra­dus­ V.­ Da­kle,­ loš­ kli­nič­ki­ gra­dus­ po­ Hunt­ i­Hess-u­go­vo­ri­u­pri­log­ve­ćoj­ve­ro­vat­no­ći­za­na­sta­nak­hi­dro­ce-fa­lu­sa­u­ is­pi­ti­va­noj­gru­pi­pa­ci­je­na­ta.­Po­red­ove­kla­si­fi­ka­ci­je­če­sto­ko­ri­šće­ne­ su­ i­Fischer-ova­ ska­la­ i­kla­si­fi­ka­ci­ja­ko­ju­ je­pred­lo­ži­la­Svet­ska­fe­de­ra­ci­ja­ne­u­ro­hi­rur­ga­ko­ja­ob­u­hva­ta­Gla-zgov­ko­ma­ska­lu­i­fo­kal­ne­ne­u­ro­lo­ške­de­fi­ci­te.­U­na­šem­pla­nu­je­da­i­ove­kla­si­fi­ka­ci­je­pri­me­ni­mo­na­is­toj­gru­pi­bo­le­sni­ka­i­do bi je ne re zul ta te upo re di mo sa re zul ta ti ma ove stu di je.

Pri­bli­žno­86,5%­in­tra­ce­re­bral­nih­ane­u­ri­zmi­na­sta­je­na­pred­njoj­(ka­ro­tid­noj)­cir­ku­la­ci­ji,­oko­10%­na­zad­njoj­(ver­te-bro­ba­zi­lar­noj­cir­ku­la­ci­ji),­u­3,5%­slu­ča­je­va­lo­ka­li­za­ci­ja­je­me-šo vi ta (19). Uko li ko se ane u ri zma na la zi u de lu ce re bral ne cir ku la ci je ko ja pri pa da ver te bro ba zi lar nom sli vu (zad nja cir-ku­la­ci­ja),­po­sto­ji­zna­ča­jan­ri­zik­za­po­ja­vu­hi­dro­ce­fa­lu­sa­(20),­ipak­lo­ka­li­za­ci­ja­ane­u­ri­zme­ni­je­sta­ti­stič­ki­zna­ča­jan­pa­ra­me-tar­u­ovom­is­tra­ži­va­nju.­To­se­mo­že­ob­ja­sni­ti­ma­lim­bro­jem­slu­ča­je­va­ ane­u­ri­zmi­ te­ lo­ka­li­za­ci­je­ u­ovom­uzor­ku,­ sve­ga­5­(2,69%).

Po­vi­še­na­te­le­sna­tem­pe­ra­tu­ra­je­če­sta­po­sle­ne­tra­u­mat-ske­SAH­(21).­Inci­den­ca­vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re­mo­že­se­kre­ta­ti­i­do­41–72%­i­go­vo­ri­u­pri­log­lo­šoj­prog­no­zi­i­kom­pli­ka­ci­ja­ma,­kao­što­je­hi­dro­ce­fa­lus­(22).­Po­sto­je­na­go­ve­šta­ji­da­je­tem­pe­ra-tu­ra­po­vi­še­na­u­pr­vih­24–48­ča­so­va­u­ve­ćoj­me­ri­po­ve­za­na­sa­lo­šim­is­ho­dom­(23).­U­ovom­na­uč­nom­ra­du­po­vi­še­na­te­le­sna­tem­pe­ra­tu­ra­se­po­ka­za­la­kao­zna­ča­jan­prog­no­stič­ki­pa­ra­me­tar­za­ka­sni­ji­raz­voj­hi­dro­ce­fa­lu­sa­po­sle­SAH.­Mic­hael­N.­Di­rin-ger­i­sa­rad­ni­ci­su­na­gru­pi­od­4.295­ne­u­ro­lo­ških­i­ne­u­ro­hi­rur-ških bo le sni ka po ka za li da je po vi še na te le sna tem pe ra tu ra u ko­re­la­ci­ji­ sa­ lo­ši­jim­ is­ho­dom,­ du­žim­ bo­rav­kom­ u­ bol­ni­ci­ i­broj­nim­kom­pli­ka­ci­ja­ma.­U­ slu­ča­ju­ pa­ci­je­na­ta­ sa­SAH,­ pri-me­će­ne­kom­pli­ka­ci­je­bi­le­su­va­zo­spa­zam­i­po­vi­še­ni­in­tra­kra-ni­jal­ni­pri­ti­sak­(24).

Si­stem­ski­in­fla­ma­tor­ni­od­go­vor­bez­in­fek­ci­je­pra­ti­raz-li­či­ta­akut­na­ošte­će­nja­mo­zga,­ova­kav­akut­ni­od­go­vor­ni­je­ja-sno­opi­san­kod­SAH,­iako­se­če­sto­po­sle­rup­tu­re­ane­u­ri­zme­ja vlja ju le u ko ci to za i ubr za na se di men ta ci ja (25). Po vi še na te-le­sna­tem­pe­ra­tu­ra­udru­že­na­sa­le­u­ko­ci­to­zom­i­ubr­za­nom­se-di men ta ci jom uka zu je na ne po vo ljan is hod SAH i na po ja vu

va­zo­spa­zma­kao­kom­pli­ka­ci­je­(23).­Br­zi­na­se­di­men­ta­ci­je­do­sa­da­ ni­je­ do­ve­de­na­ u­ ve­zu­ sa­ raz­vo­jem­hi­dro­ce­fa­lu­sa­ po­sle­SAH,­u­ovom­is­tra­ži­va­nju­se­di­men­ta­ci­ja­je­bi­la­ubr­za­na­kod­znat­ni­je­ve­ćeg­bro­ja­oso­ba­sa­hi­dro­ce­fa­lu­som,­75,56%,­dok­u­gru­pi­bez­hi­dro­ce­fa­lu­sa­ubr­za­na­se­di­men­ta­ci­ja­po­sto­ja­la­je­u­sve­ga­30,50%­slu­ča­je­va­i­do­ka­za­no­je­da­je­raz­li­ka­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­na.

Do­bar­po­ka­za­telj­si­stem­skog­in­fla­ma­tor­nog­od­go­vo­ra,­ko­ji­ je­ re­la­tiv­no­ jed­no­sta­van­ za­ od­re­đi­va­nje­ je­ c-­ re­ak­tiv­ni­pro tein. Ta ki za wa T. i sa rad ni ci su po ka za li da je ni vo c- re ak-tiv­nog­ pro­te­i­na­ u­ li­kvo­ru­ bo­le­sni­ka­ zna­čaj­no­ vi­ši­ kod­ onih­ko­ji­ su­ raz­vi­li­ ko­mu­ni­kant­ni­ hi­o­dro­ce­fa­lus­ kao­ po­sle­di­cu­SAH u od no su na one bez ove kom pli ka ci je (26).

Ori gi nal na ide ja auto ra je bi la da is pi tu je uti caj vi si ne c- re ak tiv nog pro te i na u kr vi i li kvo ru i dru gih pa ra me ta ra ko­ji­mo­gu­da­uka­zu­ju­na­po­sto­ja­nje­in­fla­ma­tor­nog­od­go­vo­ra,­me dju tim zbog ne do stat ka ova kvih po da ta ka u do ku men ta ci ji bo­le­sni­ka,­to­će­bi­ti­te­ma­na­ših­bu­du­ćih­is­tra­ži­va­nja.

Klinički­ gra­dus­ (po­ Hunt­ i­ Hess-u)­ i­ pre­o­pe­ra­tiv­ne­vred no sti te le sne tem pe ra tu re i br zi ne se di men ta ci je su se po-ka­za­li­kao­do­bri­pre­dik­to­ri­za­raz­voj­hi­dro­ce­fa­lu­sa,­dok­lo­ka-li­za­ci­ja­ane­u­ri­zme­ni­je­sta­ti­stič­ki­bi­la­zna­čaj­na.

Li te ra tu ra1.­ Su­a­rez­ JI,­ Ta­rr­RW,­ Sel­man­WR.­Ane­urysmal­ su­ba­rac-

hnoid­he­mo­rr­ha­ge.­N­Engl­J­Med.­Jan­26­2006;354(4):387–396.

2.­ We­a­ver­JP,­Fis­her­M.­Su­ba­rac­hnoid­he­mo­rr­ha­ge:­an­up­da-te­of­pat­ho­ge­ne­sis,­di­ag­no­sis­and­ma­na­ge­ment.­ J­Ne­u­rol­Sci.­Sep­1994;125(2):119–131.

3.­ Schi­e­vink­WI.­Intrac­ra­nial­ane­urysms.­N­Engl­J­Med.­Jan­2­1997;336(1):28–40.

4.­ Bri­sman­JL,­Song­JK,­Ne­well­DW.­Ce­re­bral­ane­urysms.­N­Engl­J­Med.­Aug­31­2006;355(9):928–939.

5.­ Tsut­su­mi­K,­Ueki­K,­Mo­ri­ta­A,­et­al.­Risk­of­rup­tu­re­from­in­ci­den­tal­ ce­re­bral­ ane­urysms.­ J­ Ne­u­ro-surg.­Oct­2000;93(4):550–553.

6.­ Inagawa­T.­What­are­ the­ac­tual­ in­ci­den­ce­and­mor­ta­lity­ra­tes­ of­ su­ba­rac­hnoid­ he­mo­rr­ha­ge?.­ Surg­ Ne­u-rol.­Jan­1997;47(1):47–52;­di­scus­sion­52–53.

7.­ Al­len­M.­B.­And­Mil­ler­R.­H.­(eds):­Es­sen­ti­als­of­Ne­u­ro-sur­gery.­A­Gu­i­de­To­Cli­ni­cal­Prac­ti­ce.­Mc­Graw­Hill­Inc,­1995,­p.­251–332.

8.­ Chyat­te­D,­Tin­dall­G,­Co­o­per­P.­Di­ag­no­sis­and­ma­na­ge-ment­of­ane­urysmal­SAH.­In:­The­Prac­ti­ce­of­Ne­u­ro­sur-gery.­Wil­li­ams­and­Wil­kins;­1996.

9.­ Aronyk­KE.­The­hi­story­and­clas­si­fi­ca­tion­of­hydro­cep­ha-lus.­Ne­u­ro­surg­Clin­N Am.­Oct­1993;4(4):599–609.

10.­Black­PM.­Hydro­cep­ha­lus­and­va­so­spasm­af­ter­su­ba­rac-hnoid­he­mo­rr­ha­ge­from­rup­tu­red­in­trac­ra­nial­ane­urysms.­Ne­u­ro­sur­gery.­1986;18:12–16.

11.­Do­rai­Z,­Hynan­LS,­Ko­pit­nik­TA,­Sam­son­D.­Fac­tors­re­la-ted­ to­hydro­cep­ha­lus­af­ter­ane­urysmal­ su­ba­rac­hnoid­he-mo­rr­ha­ge.­ Ne­u­ro­sur­gery.­ 2003;52:763–769.­ di­scus­sion­769–771.

12.­Spal­lo­ne­A,­Ga­gli­ar­di­FM.­Hydro­cep­ha­lus­fol­lo­wing­ane-urysmal­SAH.­Zen­tralbl­Ne­u­roc­hir.­1983;44:141–150.

Decembar 2010VOLUME 6196

Medicinski podmladakStudentski radovi

13.­Va­le­FL,­Bra­dley­EL,­Fis­her­WS.,­3rd­The­re­la­ti­on­ship­of­su­ba­rac­hnoid­he­mo­rr­ha­ge­and­the­need­for­po­sto­pe­ra­ti­ve­shun­ting.­J­Ne­u­ro­surg.­1997;86:462–466.

14.­Bi­o­us­se­V,­New­man­NJ.­Ane­urysms­and­su­ba­rac­hnoid­he-mo­rr­ha­ge.­ Ne­u­ro­surg­ Clin­ N­ Am.­ Oct­ 1999;10(4):631–651.

15.­Gre­en­berg­MS.­SAH­and­ane­urysms.­In:­Gre­en­berg­MS,­ed.­Hand­bo­ok­of­Ne­u­ro­sur­gery.­5th ed. New York: Thi e me Me­di­cal­Pu­blis­hers;­2001:754–803.

16.­Ju­ve­la­S,­Por­ras­M,­Po­us­sa­K.­Na­tu­ral­hi­story­of­un­rup­tu-red­ in­trac­ra­nial­ ane­urysms:­ pro­ba­bi­lity­ and­ risk­ fac­tors­for­ane­urysm­rup­tu­re.­Ne­u­ro­surg­Fo­cus.­2000;8(5):Pre­vi-ew 1.

17.­She­e­han­JP,­Po­lin­RS,­She­e­nan­JM,­Ba­skaya­MK,­Kas­sell­NF.­ Fac­tors­ as­so­ci­a­ted­ with­ hydro­cep­ha­lus­ af­ter­ ane-urysmal­ su­ba­rac­hnoid­ he­mo­rr­ha­ge.­ Ne­u­ro­sur­gery.­1999;45:1120–1127.­di­scus­sion­1127–1128.

18.­Olafsson­E,­Ha­u­ser­WA,­Gud­mun­dsson­G.­A­po­pu­la­tion-ba­sed­study­of­prog­no­sis­of­rup­tu­red­ce­re­bral­ane­urysm:­mor­ta­lity­ and­ re­cur­ren­ce­ of­ su­ba­rac­hnoid­ he­mo­rr­ha-ge.­Ne­u­ro­logy.­May­1997;48(5):1191–1195.

19. Hij dra A, van Gijn J, Na gel ker ke NJ, Ver me u len M, van Cre­vel­H.­Pre­dic­tion­of­de­layed­ce­re­bral­ische­mia,­re­ble­e-ding,­and­out­co­me­af­ter­ane­urysmal­su­ba­rac­hnoid­he­mo-rr­ha­ge.­Stro­ke­1988;­19:­1250–1256.

20.­Hop­JW,­Rin­kel­GJ,­Al­gra­A,­van­Gijn­J.­Ca­se-fa­ta­lity­ra-tes­and­fun­cti­o­nal­out­co­me­af­ter­su­ba­rac­hnoid­he­mo­rr­ha-

ge:­a­syste­ma­tic­re­vi­ew.­[Re­vi­ew].­Stro­ke­1997;­28:­660–664.

21.­Oli­ve­i­ra-Fil­ho,­J.,­Ez­zed­di­ne,­M.­A.,­Se­gal,­A.­Z.,­Bu­o­nan-no,­F.­S.,­Chang,­Y.,­Ogilvy,­C.­S.,­et­al.­(2001).­Fe­ver­in­su­ba­rac­hnoid­ he­mo­rr­ha­ge.­ Ne­u­ro­logy,­ 56­ (10),­ 1299–1304.

22.­Ros­si­S,­Za­ni­er­ER,­Ma­u­ri­ I,­Co­lum­bo­A,­Stoc­chet­ti­N.­Brain­ tem­pe­ra­tu­re,­body­co­re­ tem­pe­ra­tu­re,­and­ in­trac­ra-nial pres su re in acu te ce re bral da ma ge. J Ne u rol Ne u ro-surg­Psychi­a­try. 2001­Oct;71(4):448–454.

23.­We­ir­B,­Di­sney­L,­Gra­ce­M,­Ro­berts­P.­Daily­ trends­ in­whi­te­cell­co­unt­and­ tem­pe­ra­tu­re­af­ter­ su­ba­rac­hnoid­he-mo­rr­ha­ge­ from­ane­urysm.­Ne­u­ro­sur­gery. 1989;­25:­161–165.

24.­Di­rin­ger­MN,­Re­a­ven­NL,­Funk­SE,­Uman­GC.­Ele­va­ted­body­tem­pe­ra­tu­re­in­de­pen­dently­con­tri­bu­tes­to­in­cre­a­sed­length­of­ stay­ in­ne­u­ro­lo­gic­ in­ten­si­ve­ ca­re­ unit­ pa­ti­ents.­Crit­ca­re­med­2004;32(7):­1489–1494.

25.­Neil-Dwyer­G,­Cru­ic­kshank­J.­The­blood­le­u­cocyte­co­unt­and­its­prog­no­stic­sig­ni­fi­can­ce­in­su­ba­rac­hnoid­he­mo­rr­ha-ge.­Brain. 1974;­97:­79–86

26.­Ta­ki­za­wa­T,­Ta­da­T­et­al.­Inflam­ma­tory­cyto­ki­ne­ca­sca­de­re­le­a­sed­by­ le­u­kocytes­ in­ce­re­bro­spi­nal­fluid­af­ter­ su­ba-rac­hnoid­ he­mo­rr­ha­ge.­ Ne­u­rol­ Res.2001­ oct;­ 23(7):724–30.

97VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Sli ka 1. CT­sni­mak­su­ba­rah­no­i­dal­ne­he­mo­ra­gi­je:­ko­lek­ci­ja­kr vi u su ba rah no i dal nom pro sto ru sa pro do rom kr vi in tra-ven tri ku lar no.

Sli ka 2. Ob­li­ci­ane­u­ri­zmi:­sa­ku­lar­na,­fu­zi­form­na­i­di­se­kant-na ane u ri zma

Gra fi kon 1. Od­nos­pa­ci­je­na­ta­sa­i­bez­hi­dro­ce­fa­lu­sa:­24,19%­pa­ci­je­na­ta­je­raz­vi­lo­hi­dro­ce­fa­lus­po­sle­spon­ta­ne­SAH

Gra fi kon 2. Klinički­gra­du­si­SAH-a­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­hi­dro-ce­fa­lu­som.

Gra fi kon 3. Klinički­gra­dus­SAH-a­kod­pa­ci­je­na­ta­bez­hi-dro­ce­fa­lu­sa

Gra fi kon 4. Te le sna tem pe ra tu ra kod pa ci je na ta sa hi dro ce-fa­lu­som.

Decembar 2010VOLUME 6198

Medicinski podmladakStudentski radovi

Grafikon 5. Telesna temperatura kod pacijenata bez hidrocefalusa.

Grafikon 6. Lokalizacija aneurizme kod pacijenata sa hidrocefalusom.

Grafikon 7. Lokalizacija aneurizme kod osoba bez hidrocefalusa.

Grafikon 8. Brzina­sedimentacije­kod­pacijenata­sa­hidrocefalusom.

Grafikon 9. Brzina­sedimentacije­kod­pacijenata­bez­hidrocefalusa.

99VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže tak:Uvod: Uzro ci ce re bral ne is he mi je su mno go broj ni,

ona naj če šće na sta je zbog ste no ze ili oklu zi je unu tra šnje ka-ro tid ne ar te ri je (ACI). Naj če šće ma ni fe sta ci je he mo di nam ski i mor fo lo ški zna čaj nih pro me na na ka ro tid nim ar te ri ja ma su: tran zi tor ni is he mij ski atak, i ce re bro va sku lar ni in sult. Re-kon struk ci ja ka ro tid nih ar te ri ja je in di ko va na kod bo le sni ka sa he mo di nam ski i/ili mor fo lo ški zna čaj nim ste no za ma, a po-sti že se pri me nom ka ro tid ne en dar te rek to mi je (KEA) ili per-ku ta ne tran slu mi nal ne an gi o pla sti ke (PTA)

Cilj: Upo re đi va nje in di ka ci ja i ne po sred nih re zul ta ta re kon struk ci je ka ro tid nih ar te ri ja kod pa ci je na ta le če nih ka-ro tid nom en dar te rek to mi jom i per ku ta nom tran slu mi nal nom an gi o pla sti kom

Ma te ri jal i me to de: Ovom re tro spek tiv nom stu di jom ob u hva će no je 100 pa ci je na ta ko ji ma su ra đe ne KEA (50 pa-ci je na ta) i PTA ka ro tid nih ar te ri ja (50 pa ci je na ta). Ispi ti va ne su in di ka ci je za re kon struk tiv nu pro ce du ru, sta nje kon tra la-te ral ne ka ro tid ne ar te ri je (pri su stvo ste no ze ili oklu zi je), pret-hod no ra đe ne in ter ven ci je na ka ro tid nim ar te ri ja ma, ko mor-bi di tet, fak to ri ri zi ka, kao i kom pli ka ci je i ne po sred ni re zul ta-ti le če nja sva kom od is pi ti va nih pro ce du ra.

Re zul ta ti: Od le če nih pa ci je na ta bi la su 2 (2%) smrt na slu ča ja i to je dan u PTA gru pi (2%) i je dan u gru pi KEA (2%), što ni je sta ti stič ki zna čaj no (p>0,05). Kod tri (3%) pa ci jen ta se na kon in ter ven ci je raz vio ne u ro lo ški de fi cit (dva pa ci jen ta u PTA gru pi i je dan pa ci jent u KEA gru pi), što ni je sta ti stič ki zna čaj no (p>0,05). Ka ro tid na bo lest se če šće pre o pe ra tiv no ma ni fe sto va la cer bro va sku lar nim in sul tom u KEA gru pi, dok je TIA bi la če šća ma ni fe sta ci ja u PTA gru pi, što je bi lo sta ti-stič ki zna čaj no (p<0,05). U PTA gru pi je bi lo sta ti stič ki zna-čaj no vi še oklu zi ja kon tra la te ral ne ka ro tid ne ar te ri je (13:10, p<0,05), dok je u KEA gru pi bi lo zna čaj no vi še pa ci je na ta sa ste no zom kon tra la te ral ne ka ro tid ne ar te ri je (18:14, p<0,05). U PTA gru pi je bi lo vi so ko sta ti stič ki zna čaj no vi še pa ci je na-ta sa ra ni jom ope ra ci jom ip si la te ral ne ka ro tid ne ar te ri je (19:0, p<0,01).

Za klju čak: U na šoj stu di ji, PTA sa im plan ta ci jom sten-ta se zna čaj no če šće pri me nji va la kod pa ci je na ta sa oklu zi jom kon tra le te ral ne ka ro tid ne ar te ri je, onih sa ra ni jom ope ra ci-jom na ip si la te ral noj ka ro tid noj ar te ri ji, kao i kod pa ci je na ta ko ji su kao ma ni fe sta ci ju ka ro tid ne bo le sti ima li TIA. Ka ro-tid na en dar te rek to mi ja je če šće ra đe na kod pa ci je na ta ko ji su pre le ža li CVI i onih sa zna čaj nom ste no zom kon tra la te ral ne ka ro tid ne ar te ri je. Me đu is pi ti va nim pa ci jen ti ma ni je na đe na sta ti stič ki zna čaj na raz li ka u za stu plje no sti ko mor bi di te ta i

fak to ra ri zi ka, kao ni u ne po sred nom is ho du le če nja u od no su na ura đe nu pro ce du ru na ka ro tid nim ar te ri ja ma.

Ključne re či: En dar te rek to mi ja, Per ku ta na tran slu mi nal na an gi o pla sti ka, Ka ro tid na bo lest.

Ab s t rac t:Introduction: Cerebral ischaemia may occur due to

many factors, but the most frequent are stenosis or occlusion of the internal carotid artery (ACI). The usual clinical mani-festations of significant hemodynamic changes are temporary ischemic attack (TIA) and cerebrovascular insult (CVI). Brain revascularization, in patients with significant hemodynamic stenosis may be performed by carotid endarterectomy (CEA) and percutaneous transluminal angioplasty (PTA).

Aim: Comparison of indications, comorbidity, risk fac-tors and immediate results of the brain revascularisation by methods of the carotid endarterectomy and percutaneous transluminal angioplasty.

Material and methods: This retrospective study in-cluded one hundred patients who underwent carotid EA (50 patients) or PTA (50 patients). Indications for brain revascu-larization, presence of disease in the contralateral carotid artery, previous interventions, comorbidity, risk factors and immediate treatment results were analyzed.

Results: In our study there were two deaths (2%), one in each group (p>0.05). Two (4%) patients in PTA group and one (2%) patient in CEA group developed neurological defi-cit, which was not statistically significant (p>0.05). Transitory ischemic attack (TIA) was a more frequent symptom of ca-rotid disease in PTA group, while CVI was more frequent prior to revascularization in CEA group (p<0.05). PTA group consisted of significantly more patients with contralateral ca-rotid occlusion (p<0.05), and significantly greater number of patients with restenosis of previously operated carotid artery (p<0.01).

Conclusion: In our study PTA was more frequently performed in patients with contralateral carotid occlusion, patients with restenosis of the previously operated carotid ar-tery and those with preoperative TIA as a manifestation of carotid disease. Carotid endarterectomy was more often per-formed in patients who preoperatively had CVI and those with significant stenosis of the opposite carotid artery. There was no significant difference between the two groups regarding procedural complications and immediate treatment results.

NEPOSREDNO POREĐENJE METODA KLASIČNOG HIRURŠKOG I ENDOVASKULARNOG LEČENJA KAROTIDNE STENOZANTNO-OKLUZIVNE BOLESTI

Autori:­Želimir­Jovanović1,­Marija­Jovanović1

Mentor:­Prof.­dr­Živan­Maksimović2

1 Medicinski Fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Institut za Vaskularnu i Endovaskularnu hirurgiju Kliničkog Centra Srbije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 61100

Medicinski podmladakStudentski radovi

Key words: Endarectomy, Percutaneous transluminal angio-plasty, Carotid disease.

Uvod:Uzro ci ce re bral ne is he mi je su mno go broj ni. Ona naj-

če­šće­na­sta­je­zbog­ste­no­zant­no-oklu­ziv­ne­bo­le­sti­eks­tra­kra-ni jal nog seg men ta ka ro tid nih ar te ri ja (a. ca ro tis com mu nis i a. ca ro tis in ter na). Pa to lo ške elon ga ci je (kin king, co i ling) i di la-ta ci je (ane u ri zme) eks tra kra ni jal nog seg men ta ka ro tid nih ar-te­ri­ja­su­zna­čaj­no­re­đi­uzrok­ce­re­bral­ne­is­he­mi­je­od­ate­ro­skle-rot­ske­ste­no­zant­no-oklu­ziv­ne­bo­le­sti­(1).­Insu­fi­ci­jen­ci­ja­ce­re-bral­ne­cir­ku­la­ci­je­se­mo­že­ma­ni­fe­sto­va­ti­kao:­tran­zi­tor­ni­is­he-mij­ski­ atak­ (TIA)­ ili­ ce­re­bro­va­sku­lar­ni­ in­sult­ (CVI).­ TIA­pred­sta­vlja­ akut­ni,­ fo­kal­ni­ ne­u­ro­lo­ški­ de­fi­cit­ ko­ji­ se­ ja­vlja­usled­is­he­mi­je,­a­tra­je­naj­du­že­1h.­U­kli­nič­koj­prak­si­TIA­naj-če­šće­tra­je­ne­ko­li­ko­mi­nu­ta­(1).­U­oko­10–50%­pret­ho­di­ce­re-bro va sku lar nom in sul tu (2). Opo ra vak je pot pun, bez vi dlji vih pro­me­na­ na­CT-u.­CVI­ pred­sta­vlja­ ire­ver­zi­bil­no­ fo­kal­no­ ili­glo­bal­no­ošte­će­nje­mo­zga­na­sta­lo­na­ba­zi­is­he­mi­je­ili­kr­va­re-nja,­ko­je­se­naj­če­šće­ma­ni­fe­stu­je­ne­u­ro­lo­škim­de­fi­ci­tom­i­ka-rak­te­ri­stič­nim­ pro­me­na­ma­ na­CT-u­ en­do­kra­ni­ju­ma­ (2).­He-mo­di­nam­ski­i­mor­fo­lo­ški­zna­čaj­ne­ste­no­ze­na­eks­tra­kra­ni­jal-nom seg men tu ka ro tid nih ar te ri ja mo gu bi ti i asimp to mat ske, a­vre­me­nom­ova­sta­nja­mo­gu­po­sta­ti­ma­ni­fest­na­i­do­ve­sti­do­ce re bral ne is he mi je (1). Ri zik od is he mij skih kom pli ka ci ja kod­ovih­pa­ci­je­na­ta­se­za­vi­sno­od­ste­pe­na­ste­no­ze­i­mor­fo­lo-gi­je­pla­ka­kre­će­od­11%­do­25%­na­go­di­šnjem­ni­vou­(1,2).

Hi rur ška re va sku la ri za ci ja mo zga je in di ko va na kod bo­le­sni­ka­sa­he­mo­di­nam­ski­(ste­no­ze­pre­ko­70%),­i­mor­fo­lo­ški­(tro­šni­pla­ko­vi­sklo­ni­em­bo­li­za­ci­ji)­zna­čaj­nim­pro­me­ne­ma­na­ka ro tid nim ar te ri ja ma. Re va sku la ri za ci ja se spro vo di ra di pre­ven­ci­je­is­he­mij­skih­kom­pli­ka­ci­ja­(TIA,­CVI),­a­ne­do­vo­di­do­opo­rav­ka­pret­hod­nog­ne­u­ro­lo­škog­de­fi­ci­ta­(1).

Su­štin­ski­po­sto­je­dva­na­či­na­le­če­nja­ka­ro­tid­ne­ste­no-zant no-oklu ziv ne bo le sti: ka ro tid na en dar te rek to mi ja i per-ku ta na tran slu mi nal na an gi o pla sti ka (2).

Ka ro tid na en dar te rek to mi ja pred sta vlja zlat ni stan dard u­ le­če­nju­ka­ro­tid­ne­bo­le­sti.­Pod­ra­zu­me­va­otva­ra­nje­ar­te­ri­je,­kom plet no ukla nja nje ate ro ma to znih na sla ga i obo le le in ti me iz­lu­me­na­bi­fur­ka­ci­je­za­jed­nič­ke­i­unu­tra­šnje­ka­ro­tid­ne­ar­te­ri-je i nje no za tva ra nje, sa ili bez upo tre be pro tek tiv nog in tra lu-mi­nal­nog­šan­ta­(3).­Pr­vu­ova­kvu­ope­ra­ci­ju­na­na­čin­na­ko­ji­se­ona­iz­vo­di­i­da­nas­ura­dio­je­ču­ve­ni­ame­rič­ki­hi­rurg­De­Ba­key­1953 go di ne, dok je u Sr bi ji pr vu ka ro tid nu en dar te rek to mi ju uspe­šno­ura­dio­Prof­Vujadinović­na­II­hi­rur­škoj­kli­ni­ci­1966.­go­di­ne­(4).­Po­red­opi­sa­ne­kla­sič­ne,­pri­me­nju­je­se­i­ever­zi­o­na­teh ni ka ko ja pod ra zu me va pre se ca nje i iz vr ta nje unu tra šnje ka­ro­tid­ne­ ar­te­ri­je­ i­ va­đe­nje­ pla­ka.­ I­ je­dan­ i­ dru­gi­ po­stu­pak­ima ju svo je in di ka ci je kao i pred no sti i ne do stat ke. Hi rur ško le­če­nje­mo­že­da­bu­de­pra­će­no­na­knad­nim­ne­u­ro­lo­škim­de­fi­ci-tom­ko­ji­iz­no­si­do­5%­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­simp­to­mat­skom­ste-no­zom,­od­no­sno­do­3%­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­asim­to­mat­skom­ste-no zom ka ro tid nih ar te ri ja (5).

Per ku ta na tran slu mi nal na an gi o pla sti ka (PTA) pod ra-zu­me­va­en­do­va­sku­lar­nu­pro­ce­du­ru­ba­zi­ra­nu­na­uvo­đe­nju­ka-te­te­ra­u­krv­ni­sud­naj­če­šće­pri­stu­pom­kroz­za­jed­nič­ku­fe­mo-ral­nu­ar­te­ri­ju.­Ka­te­te­rom­se­do­la­zi­do­me­sta­su­že­nja­ko­je­se­pr­vo­di­la­ti­ra­ba­lo­nom,­a­za­tim­se­na­me­stu­su­že­nja­po­sta­vlja­me­tal­ni­stent­ko­ji­pri­ti­ska­i­de­li­mič­no­uti­sku­je­plak­u­zid­krv-

nog­su­da,­te­na­taj­na­čin­po­ve­ća­va­di­ja­me­tar­ar­te­ri­je­spre­ča­va-ju­ći­po­nov­ni­na­sta­nak­su­že­nja­(1).­Na­kon­pr­vih­im­plan­ta­ci­ja­sten to va u ko ro nar ne ar te ri je 1986. go di ne, de ve de se tih go di-na­pro­šlog­ve­ka­ka­ro­tid­na­an­gi­o­pla­sti­ka­je­una­pre­đe­na­sten-tin gom. Me to da je bi la na me nje na re ša va nju re ste no za na kon en da te rek to mi je, ali se sve vi še ko ri sti ru tin ski za ka ro tid ne ste­no­ze­i­pred­la­že­se­kao­mo­gu­ća­al­ter­na­ti­va­za­kon­ven­ci­o­nal-nu­ka­ro­tid­nu­en­da­te­rek­to­mi­ju­ (4).­U­kom­pli­ka­ci­je­ka­ro­tid­ne­an­gi­o­pla­sti­ke­ sa­ po­sta­vlja­njem­ sten­ta­ ubra­ja­ju­ se:­ mo­žda­ni­udar zbog dis tal ne em bo li za ci je pla ka ili odva ja nja trom ba to-kom in ter ven ci je, oklu zi ja unu tra šnje ka ro tid ne ar te ri je zbog trom bo ze, di sek ci ja ili va zo spa zam, te po nov na ste no za (re-ste no za) zbog hi per pla zi je in ti me (6). Sto pa po ja ve ne u ro lo-škog­de­fi­ci­ta­na­kon­ka­ro­tid­ne­an­gi­o­pla­sti­ke­sa­im­plan­ta­ci­jom­sten­ta­se­kre­će­iz­me­đu­5,3%­i­8,2%­(2).

Cilj­na­šeg­is­tra­ži­va­nja­bio­je­upo­re­đi­va­nje­in­di­ka­ci­ja,­ne po sred nih re zul ta ta re kon struk ci je ka ro tid nih ar te ri ja, pri-su­stva­ko­mor­bid­nih­sta­nja­i­fak­to­ra­ri­zi­ka­kod­pa­ci­je­na­ta­le-če­nih­ka­ro­tid­nom­en­dar­te­rek­to­mi­jom­ i­ per­ku­ta­nom­ tran­slu-mi nal nom an gi o pla sti kom sa im plan ta ci jom sten ta.

Ma te r i ja l i me to de:Ispi ti va nje je spro ve de no kao re tro spek tiv na stu di ja u

Kli­ni­ci­za­va­sku­lar­nu­ i­ en­do­va­sku­lar­nu­hi­rur­gi­ju­Kliničkog­Cen­tra­Sr­bi­je­ko­jom­je­ob­u­hva­će­no­100­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­ma­je­u­pe ri o du od 01.01.2009. do 31.12.2009. go di ne zbog ka ro tid ne ste­no­zant­no-oklu­ziv­ne­ bo­le­sti­ ra­đe­na­ ka­ro­tid­na­ en­dar­te­rek-to­mi­ja­ (KEA­gru­pa­ –­ 50­ pa­ci­je­na­ta)­ ili­ PTA­ sa­ sten­tin­gom­ka­ro­tid­nih­ar­te­ri­ja­(PTA­gru­pa­–­50­pa­ci­je­na­ta).­Pa­ci­jen­ti­su­uklju­če­ni­u­stu­di­ju­shod­no­re­do­sle­du­pri­je­ma­u­Kli­ni­ku­i­spro-vo­đe­nju­pla­ni­ra­ne­in­ter­ven­ci­je.­Po­da­ci­su­pri­ku­plje­ni­uz­po-moć­Me­di­cin­skog­ in­for­ma­ci­o­nog­si­ste­ma­Kli­ni­ke­za­va­sku-lar­nu­i­en­do­va­sku­lar­nu­hi­rur­gi­ju­KCS­i­uvi­dom­u­isto­ri­je­bo-le sti.

He­mo­di­nam­ski­ (>70%)­ i/ili­mor­fo­lo­ški­ zna­čaj­ne­ ste-no ze eks tra kra ni jal nog seg men ta ka ro tid ne ar te ri je su pre o-pe­ra­tiv­no­di­jag­no­sti­ko­va­ne­Co­lor­Du­plex­ul­tra­so­no­graf­ski­od­stra ne is ku snog an gi o lo ga, a in di ka ci ja za sva ku pro ce du ru po sta vlje na je od stra ne Kon zi li ju ma va sku lar ne hi rur gi je KCS.­

Sve­ka­ro­tid­ne­en­dar­te­rek­to­mi­je­ra­đe­ne­su­u­re­gi­o­nal-noj ane ste zi ji (blok cer vi kal nog plek su sa) kod bud nih pa ci je-na ta, uz si stem sku he pa ri ni za ci ju, in tra o pe ra tiv nu kon tro lu ar te rij ske ten zi je i ne u ro lo škog sta nja bo le sni ka. Pa ci jen ti su pra­će­ni­to­kom­48h­i­u­od­su­stvu­kom­pli­ka­ci­ja­su­ot­pu­šta­ni­iz­bol ni ce dru gog po sto pe ra tiv nog da na.

Per­ku­ta­ne­ tran­slu­mi­nal­ne­ an­gi­o­pla­sti­ke­ ra­đe­ne­ su­tran­sfe­mo­ral­nim­pri­stu­pom­u­ lo­kal­noj­ane­ste­zi­ji,­uz­ si­stem-sku­he­pa­ri­ni­za­ci­ju­i­in­hi­bi­ci­ju­funk­ci­je­trom­bo­ci­ta­(an­ti­a­gre-ga­ci­o­na­te­ra­pi­ja).­Pa­ci­jen­ti­su­u­od­su­stvu­kom­pli­ka­ci­ja­ta­ko­đe­ot pu šta ni iz bol ni ce dru gog po sto pe ra tiv nog da na.

Kod­is­pi­ti­va­nih­pa­ci­je­na­ta­po­sma­tra­ni­su­sle­de­ći­pa­ra-me tri: in di ka ci je za re kon struk ci jom ka ro tid ne ar te ri je i simp-to­ma­to­lo­gi­ja­ ka­ro­tid­ne­ bo­le­sti­ (asimp­to­mat­ski,­ TIA,­ CVI),­sta­nje­kon­tra­la­te­ral­ne­ka­ro­tid­ne­ar­te­ri­je­(bez­ste­no­ze,­zna­čaj-na ste no za ili oklu zi ja), ra ni je ope ra ci je na ip si la te ral noj ka ro-tid­noj­ar­te­ri­ji­(re­ste­no­za),­zna­čaj­na­ko­mor­bid­na­sta­nja­(ra­ni­ji­in­farkt­mi­o­kar­da,­an­gi­na­pec­to­ris,­kar­di­o­mi­o­pa­ti­ja,­po­re­me-ća­ji­sr­ča­nog­rit­ma),­pri­su­stvo­fak­to­ra­ri­zi­ka­(ar­te­rij­ska­hi­per-

101VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

ten zi ja, di ja be tes me li tus, hi per li pi de mi ja, pu še nje), kao i kom­pli­ka­ci­je­i­ne­po­sred­ni­is­hod­le­če­nja

Do­bi­je­ni­po­da­ci­su­iz­ne­se­ni­ta­be­lar­no­i­gra­fič­ki.­Sta­ti-stič­ka­sig­ni­fi­kant­nost­raz­li­ka­u­is­pi­ti­va­nim­gru­pa­ma­je­ana­li-zi­ra­na­Pir­so­no­vim­χ2 te stom sa Jet so vom ko rek ci jom za kon ti-nu­i­tet.­Sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­sma­tra­no­je­p<0,05.

Re zul ta t iMe­đu­is­pi­ti­va­nim­pa­ci­jen­ti­ma­bi­lo­je­38­(38%)­že­na­i­

62­(62%)­mu­ška­ra­ca,­pro­seč­ne­sta­ro­sti­66,29­go­di­na.­Tri­če-tvr­ti­ne­(75%)­pa­ci­je­na­ta­ima­lo­je­je­dan­ili­vi­še­fak­to­ra­ri­zi­ka­za­kar­di­o­va­sku­lar­na­obo­lje­nja,­pri­bli­žno­jed­na­ko­ras­po­re­đe-nih­u­obe­gru­pe­ is­pi­ta­ni­ka,­ što­ni­je­bi­lo­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­(p>0,05).­Dve­tre­ći­ne­pa­ci­je­na­ta­(31­pa­ci­jent­u­PTA­gru­pi­i­32­pa­ci­jen­ta­u­KEA­gru­pi)­ima­lo­je­zna­ča­jan­pra­te­ći­ko­mor­bi­di-tet,­što­ta­ko­đe­ni­je­bi­lo­sta­ti­stič­ki­sig­ni­fi­kant­no­(p>0,05).­Ta-be la 1.

Asimp­to­mat­sku­ka­ro­tid­nu­bo­lest­ima­lo­je­31%­bo­le­sni-ka,­16­(32%)­pa­ci­je­na­ta­u­PTA­gru­pi­i­15­(30%)­pa­ci­je­na­ta­u­KEA­gru­pi,­što­ni­je­bi­lo­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­(p>0,05).­U­gru­pi­PTA bi lo je vi še pa ci je na ta kod ko jih se ka ro tid na bo lest ma-ni­fe­sto­va­la­tran­zi­tor­nim­is­he­mi­ja­ma­(24%­u­od­no­su­na­14%­u­KEA­gru­pi),­dok­je­u­KEA­gru­pi­bi­lo­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­vi­še­pa­ci­je­na­ta­kod­ko­jih­se­ka­ro­tid­na­bo­lest­ma­ni­fe­sto­va­la­ce­re-bro­va­sku­lar­nim­ in­sul­tom­ (44%­pre­ma­24%;­ p<0,05).­Gra­fi-kon 1.

Ma nje od po lo vi ne pa ci je na ta ni je ima lo ste no zant ne pro­me­ne­na­kon­tra­la­te­ral­noj­ka­ro­tid­noj­ar­te­ri­ji­(46%­u­PTA­i­44%­u­KEA­gru­pi),­što­ni­je­bi­lo­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­(p>0,05).­Kon­sta­to­va­no­je­sta­tič­ki­sig­ni­fi­kant­no­vi­še­pa­ci­je­na­ta­sa­kon-tra­la­te­ral­nom­zna­čaj­nom­ka­ro­tid­nom­ste­no­zom­u­KEA­gru­pi­(p<0,05),­od­no­sno­sig­ni­fi­kant­no­vi­še­pa­ci­je­na­ta­sa­kon­tra­la­te-ral­nom­ka­ro­tid­nom­oklu­zi­jom­u­PTA­gru­pi­ (p<0,05).­Gra­fi-kon 2.

Pa ci jen ti sa ra ni jom ope ra ci jom i re ste no zom ip si la te-ral­ne­ka­ro­tid­ne­ar­te­ri­je­bi­li­su­sta­ti­stič­ki­vi­so­ko­zna­čaj­no­za-stu­plje­ni­ji­u­PTA­gru­pi­(p<0,01),­dok­je­u­KEA­gru­pi­bi­lo­zna-čaj­no­vi­še­bo­le­sni­ka­ko­ji­ra­ni­je­ni­su­ima­li­in­ter­ven­ci­je­na­ka-ro­tid­nim­ar­te­ri­ja­ma­(p<0,05)­Gra­fi­kon­3.

U­stu­di­ji­su­bi­la­dva­(2%)­smrt­na­slu­ča­ja,­po­je­dan­u­sva koj od is pi ti va nih gru pa. Smrt ni is hod u KEA gru pi bio je po­sle­di­ca­akut­nog­po­sto­pe­ra­tiv­nog­in­fark­ta­mi­o­kar­da,­dok­je­smrt ni is hod u PTA gru pi bio po sle di ca pe ri o pe ra tiv nog ce re-bro­va­sku­lar­nog­ in­sul­ta,­ što­ ni­je­ bi­lo­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­no­(p>0,05).

Po­sto­pe­ra­tiv­ni­ ne­u­ro­lo­ški­ de­fi­cit­ ja­vio­ se­ kod­ jed­nog­(2%)­pa­ci­jen­ta­u­KEA­gru­pi­i­dva­(4%)­pa­ci­jen­ta­u­PTA­gru­pi.­Ova­raz­li­ka­ni­je­bi­la­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­(p>0,05).­Pa­ci­jent­sa­ne­u­ro­lo­škim­ de­fi­ci­tom­ iz­KEA­ gru­pe­ zna­čaj­no­ se­ opo­ra­vio­to­kom­72h­i­ot­pu­šten­je­na­da­lje­le­če­nje­sa­bla­gom­sla­bo­šću­kon tra la te ral ne ru ke. Je dan od dva pa ci jen ta sa ne u ro lo škim de­fi­ci­tom­iz­PTA­gru­pe­umro­je­od­po­sle­di­ca­ce­re­bro­va­sku-lar­nog­in­sul­ta,­dok­se­dru­gi­u­ro­ku­od­48h­pot­pu­no­opo­ra­vio.­Gra­fi­kon­4.

Di sku s i ja:Sa­vre­me­no­ hi­rur­ško­ le­če­nje­ ka­ro­tid­ne­ ste­no­zant­no­ –­

oklu­ziv­ne­bo­le­sti­se­od­li­ku­je­raz­li­či­tim­sta­vo­vi­ma­o­op­ti­mal-nom iz bo ru me to de. Od lu ka o iz bo ru me to de pre pu šte na je

is­ku­snom­ti­mu­ko­ji­se­ba­vi­le­če­njem­ka­ro­tid­ne­bo­le­sti.­Re­zul-ta­ti­ove­stu­di­je­uka­zu­ju­da­su­in­di­ka­ci­je,­iz­bor­me­to­de­i­fak­to-ri ri zi ka u ve li koj me ri po du dar ni sa dru gim stu di ja ma ko je se ba­ve­slič­nom­te­ma­ti­kom.

Kod na ših bo le sni ka u pre re va sku la ri za ci o nom pe ri o-du,­kao­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ka­ro­tid­ne­bo­le­sti­naj­če­šće­je­bio­is­po-ljen­CVI­(n=100;­34%)­i­to­na­ro­či­to­kod­pa­ci­je­na­ta­se­lek­ci­o­ni-sa­nih­za­en­dar­te­rek­to­mi­ju­(n=50;­44%).­U­dru­gim­stu­di­ja­ma­(Jor­dan­WD)­na­la­ze­da­je­CVI­kao­vo­de­ci­simp­tom­kod­14%­pa ci je na ta (7). Sa dru ge stra ne, ako go vo ri mo o asimp to mat-skoj bo le sti eks tra kra ni jal nog seg men ta ka ro tid nih krv nih su-do va, sko ro jed na ko je za stu plje na u obe po sma tra ne gru pe pa­ci­je­na­ta.­ U­ gru­pi­ KEA­ oko­ tre­ći­na­ pa­ci­je­na­ta­ bi­la­ je­ sa­asimp­to­mat­skom­ ka­ro­tid­nom­ bo­le­šću­ (n=50;­ 30%).­ Slič­na­uče­sta­lost­pa­ci­je­na­ta­sa­asimp­to­mat­skom­ste­no­zom­je­na­đe­na­u­na­šoj­PTA­gru­pi­(n=50;­32%).­Sko­ro­iden­ti­čan­od­nos­po­da-tka­imao­je­i­Cao­u­svo­joj­stu­di­ji­i­to­i­u­KEA­gru­pi­(n=301;­60%)­i­u­PTA­gru­pi­(n=301;­61%)­(8).

En dar te rek to mi ja pred sta vlja in va ziv nu hi rur šku me-to du, in va ziv ni ju od per ku ta ne tran slu mi nal ne an gi o pla sti ke sa im plan ta ci jom sten ta. Na ša stu di ja je po ka za la da je kod na­ših­pa­ci­je­na­ta­KEA­če­šće­ra­đe­na­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­lak­šim­ob li kom ka ro tid ne bo le sti na kon tra la te ral noj ka ro tid noj ar te-ri ji, od no sno kod pa ci je na ta ko ji ma je su prot na ka ro tid na ar-te­ri­ja­ bi­la­ he­mo­di­nam­ski­ i/ili­mor­fo­lo­ški­ iz­me­nje­na­po­ ti­pu­ste­no­ze­(n=50;­36%).­Pa­ci­jen­ti­ko­ji­su­ima­li­vi­še­uz­na­pre­do­va-lu bo lest na kon tra la te ral noj ka ro tid noj ar te ri ji, od no sno he-mo­di­nam­ski­i/ili­mor­fo­lo­ški­iz­me­nje­nu­kon­tra­la­te­ral­nu­ka­ro-tid­nu­ar­te­ri­ju­po­ti­pu­oklu­zi­je­ve­ći­nom­su­se­na­šli­u­PTA­gru-pi­(n=50;­26%).­Cao­je­u­svom­ra­du­iz­neo­slič­ne­re­zul­ta­te­oni-ma­ko­je­je­po­ka­za­lo­i­na­še­is­tra­ži­va­nje­(8).­Uko­li­ko­kon­tra­la-te­ral­na­ka­ro­tid­na­ar­te­ri­ja­he­mo­di­nam­ski­i/ili­mor­fo­lo­ški­ne­ma­zna­čaj­nih­pro­me­na,­ka­ko­su­na­ši­re­zul­ta­ti­is­tr­ži­va­nja­po­ka­za-li,­ona­ne­će­ima­ti­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­u­iz­bo­ru­re­va­sku­la­ri­za­ci­o-ne me to de. U obe po sma tra ne gru pe pa ci je na ta, ras po de la je bi­la­pri­bli­žno­jed­na­ka.­(KEA,­n=50;­44%;­PTA,­n=50;­46%).

Po sle pri me nje ne PTA sa im plan ta ci jom sten ta, ne ke od­mo­gu­ćih­kom­pli­ka­ci­je­ko­je­mo­gu­na­sta­ti­su:­trom­bo­za­dis-tal­nih­krv­nih­ su­do­va,­ re­ste­no­za­na­me­stu­pret­hod­no­ ra­đe­ne­in ter ven ci je zbog hi per pla zi je in ti me, di sek ci ja krv nog su da i re­ak­tiv­ni­va­zo­spa­zam­(6).­U­svim­na­ve­de­nim­slu­ča­je­vi­ma­po-treb no je po no vo ura di ti in ter ve ci ju i obez be di ti ade kva tan pro­tok­kr­vi­shod­no­po­tre­ba­ma,­te­spre­či­ti­na­sta­ja­nje­te­žih­po-sle­di­ca.­U­na­šoj­stu­di­ji,­u­gru­pi­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­ma­ je­ ra­đe­na­PTA­sa­im­plan­ta­ci­jom­sten­ta­sta­ti­stič­ki­se­vi­so­ko­zna­čaj­no­iz-dva ja broj pa ci je na ta ko ji su ovoj in ter ven ci ji pod vr ga va ni ra-di­re­ste­no­ze­(n=50;­38%),­bi­lo­je­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­pre­po­sma­tra-ne, ni su ima li ra ni je in ter ven ci je na ka ro tid nim krv nim su do-vi­ma­(n=50;­56%),­kao­i­onih­ko­ji­su­pret­hod­no­ope­ri­sa­li­kon-tra­la­te­ral­nu­ka­ro­tid­nu­ar­te­ri­ju­(n=50;­22%),­dok­na­po­sma­tra-noj ni su ima li pret hod ne in ter ven ci je. En dar te rek to mi ja je, pre ma na šim re zul ta ti ma, re va sku la ri za ci o na me to da ko ja je u sta­ti­stič­ki­zna­čaj­nom­bro­ju­slu­ča­je­va­bi­la­spro­vo­đe­na­kod­pa-ci je na ta ko ji su pr vi put pod vr ga va ni in ter ven ci ja ma na ka ro-tid­nim­krv­nim­su­do­vi­ma­(n=50;­78%).­Ova­me­to­da­ je­na­šla­pri me nu, ka ko se u na šoj stu di ji po ka za lo i kod pa ci je na ta ko-ji su ima li ra ni je in ter ven ci je na kon tra la te ral noj ka ro tid noj ar­te­ri­ji­(n=50;­20%),­kao­i­kod­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­su­ra­ni­je­ima­li­in­ter­ven­ci­je­ obo­stra­no­ sto­ se­ ka­ro­tid­nih­ ar­te­ri­ja­ ti­če­ (n=50;­

Decembar 2010VOLUME 61102

Medicinski podmladakStudentski radovi

2%).­Na­do­bre­ne­po­sred­ne­re­zul­ta­te­KEA­je­uti­ca­la­i­pri­me­na­re­gi­o­nal­ne­ane­ste­zi­je­(blok­cer­vi­kal­nog­ple­xu­sa)­sa­ta­ko­zva-nim prob nim kle mo va njem unu tra šnje ka ro tid ne ar te ri je (ACI)­(9).

Klasično­hi­rur­ško­le­če­nje,­kao­i­PTA­sa­im­plan­ta­ci­jom­sten­ta,­no­se­sa­so­bom­od­re­đe­ni­pro­ce­nat­ri­zi­ka­od­na­stan­ka­kom pli ka ci ja, kao u to ku in ter ven ci je, ta ko i u po sto pe ra tiv-nom­pe­ri­o­du.­Re­zul­ta­ti­ na­še­ stu­di­je­ po­ka­zu­ju­ da­ se­ naj­ve­ći­pro ce nat pa ci je na ta uspe šno opo ra vio, bez na stan ka kom pli-ka ci ja. U obe po sma tra ne gru pe broj pa ci je na ta bez kom pli ka-ci­ja­je­bio­jed­nak­(n=50;­94%).­Broj­pre­mi­nu­lih­pa­ci­je­na­ta­je­ta ko dje bio jed nak u po sma tra nim gru pa ma, po je dan u KEA gru­pi­i­je­dan­u­gru­pi­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­ma­je­ra­đe­na­PTA­sa­im-plan­ta­ci­jom­sten­ta­(n=50;­2%).­Po­sto­pe­ra­tiv­no­na­sta­li­ne­u­ro-lo­ški­ de­fi­cit­ se­ ja­vio­ kod­ dva­ pa­ci­jen­ta­ u­PTA­gru­pi­ (n=50;­4%),­je­dan­pa­ci­jent­se­po­sle­48h­pot­pu­no­opo­ra­vio,­a­dru­gi­je­pre mi nuo od po sle di ca ce re bro va sku lar nog in sul ta. U po sma-tra­noj­gru­pi­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­ma­je­ra­đe­na­KEA,­kod­jed­nog­pa-ci­jen­ta­(n=50;­2%)­se­ja­vio­po­sto­pe­ra­tiv­ni­ne­u­ro­lo­ški­de­fi­cit,­i­taj pa ci jent se uspe šno opo ra vio u na red na 72h. Re zul ta ti ko je je­na­še­is­tra­ži­va­nje­po­ka­za­lo,­od­go­va­ra­ju­re­zul­ta­ti­ma­iz­ne­tim­u stu di ja ma dru gih auto ra (7).

Re­zul­ta­ti­na­šeg­is­tra­ži­va­nja­su­po­ka­za­li­da­po­sma­tra­ni­fak­to­ri­ri­zi­ka­i­ko­mor­bid­na­sta­nja­ni­su­uti­ca­li­na­iz­bor­spro­ve-de­ne­pro­ce­du­re­le­če­nja,­što­sva­ka­ko­ne­tre­ba­po­sma­tra­ti­kao­pra­vi­lo,­jer­u­sva­ko­dnev­noj­kli­nič­koj­prak­si­ni­je­uvek­ta­ko.­

U­gru­pi­ko­joj­pri­pa­da­ju­pa­ci­jen­ti­ko­ji­ma­je­ra­đe­na­PTA­sa­ im­plan­ta­ci­jom­ sten­ta,­ sko­ro­ dve­ tre­ći­ne­ či­ne­ pa­ci­jen­ti­ sa­pri­dru­že­nim­ bo­le­sti­ma­ ve­za­nim­ za­ kar­di­o­va­sku­lar­ni­ si­stem­(n=50;­62%).­U­gru­pi­pa­ci­je­na­ta­pod­vrg­nu­tih­en­dar­te­rek­to­mi-ji,­ ta­ko­đe­ve­ći­na­ ima­di­jag­no­sti­ko­va­na­pri­dru­že­na­obo­lje­nja­ve­za­na­za­kar­di­o­va­sku­lar­ni­si­stem­(n=50;­64%),­pa­žlji­vo­raz-ma­tra­ju­ći­ do­bi­je­ne­ po­dat­ke,­ zbir­no­ gle­da­no,­ vi­di­mo­ da­ ko-mor­bi­di­tet­ ima­ve­li­ki­zna­čaj­u­na­stan­ku­obo­lje­nja­zbog­ko­je­su­pa­ci­jen­ti­le­če­ni­po­sma­tra­nim­me­to­da­ma,­ali­ne­ma­uti­ca­ja­na iz bor hi rur ške me to de.

Fak­to­ri­ri­zi­ka­u­na­šoj­stu­di­ji­se­još­u­ve­ćem­pro­cen­tu­iz dva ja ju od ko mor bid nih sta nja kod pa ci je na ta ko ji ma je ra-đe­na­PTA­sa­im­plan­ta­ci­jom­sten­ta­(n=50;­78%),­dok­kod­po-sma­tra­nih­ pa­ci­je­na­ta­ ko­ji­ma­ je­ ra­đe­na­KEA­ je­ taj­ pro­ce­nat­ne­znat­no­ma­nji­(n=50;­72%).­Kao­i­u­pret­hod­nom­slu­ča­ju,­sa-gle­da­va­ju­ći­re­zul­ta­te­na­še­stu­di­je­i­upo­re­đu­ju­ći­ih­sa­re­zul­ta-ti­ma­ra­do­va­dru­gih­auto­ra,­ka­ko­do­ma­ćih,­ta­ko­i­stra­nih,­ko­ji­se­ ba­ve­ slič­nom­ te­ma­ti­kom,­pri­me­ću­je­mo­da­ fak­to­ri­ ri­zi­ka,­zbir­no­ gle­da­no,­ ne­ma­ju­ sta­ti­stič­ki­ zna­čaj­nu­ ulo­gu­ u­ iz­bo­ru­teh­ni­ke­le­če­nja­ka­ro­tid­ne­bo­le­sti­(9).

Ka ro tid na en dar te rek to mi ja je do ka za na op ti mal na me­to­da­ le­če­nja­ ka­ro­tid­ne­ ste­no­zant­no-oklu­ziv­ne­ bo­le­sti­ sa­od­lič­nim­ ne­po­sred­nim­ i­ uda­lje­nim­ re­zul­ta­ti­ma.­ Per­ku­ta­na­tran slu mi nal na an gi o pla sti ka sa im plan ta ci jom sten ta je me-

to­da­ ko­ja­ je­ u­ po­sled­njoj­ de­ce­ni­ji­ u­ zna­čaj­noj­ eks­pan­zi­ji­ i­pred­la­že­ se­ kao­ al­ter­na­ti­va­ ka­ro­tid­noj­ en­dar­te­rek­to­mi­ji­ sa­upo­re­di­vim­ ne­po­sred­nim­ re­zul­ta­ti­ma­ le­če­nja,­ po­seb­no­ kod­pa ci je na ta sa re ste no zom ra ni je ope ri sa ne ka ro tid ne ar te ri je.

U­na­šoj­stu­di­ji­PTA­sa­im­plan­ta­ci­jom­sten­ta­se­zna­čaj-no­če­šće­pri­me­nji­va­la­kod­pa­ci­je­na­ta­sa­oklu­zi­jom­kon­tra­la­te-ral ne ka ro tid ne ar te ri je, onih sa ra ni jom ope ra ci jom na ip si la-te ral noj ka ro tid noj ar te ri ji, kao i kod pa ci je na ta ko ji su kao ma­ni­fe­sta­ci­ju­ka­ro­tid­ne­bo­le­sti­ima­li­TIA.­Ka­ro­tid­na­en­dar­te-rek­to­mi­ja­je­če­šće­ra­đe­na­kod­pa­ci­je­na­ta­ko­ji­su­pre­le­ža­li­CVI,­onih­sa­zna­čaj­nom­ste­no­zom­kon­tra­la­te­ral­ne­ka­ro­tid­ne­ar­te­ri-je, kao i kod pa ci je na ta ko ji su pr vi put ima li in ter ven ci ju na ka ro tid nim ar te ri ja ma.

Na ša stu di ja je po ka za la da iz bor me to de ni je imao sta-ti­stič­ki­zna­ča­jan­uti­caj­na­ne­po­sred­ne­re­zul­ta­te­le­če­nja.

Ia­ko­se­u­ovoj­stu­di­ji­fak­to­ri­ri­zi­ka­i­ko­mor­bid­na­sta­nja­ni­su­ po­ka­za­la­ kao­ sta­ti­stič­ki­ zna­ča­jan­ fak­tor,­ ona­ u­ sva­ko-dnev­noj­kli­nič­koj­prak­si­ima­ju­va­žan­uti­caj­na­od­lu­ku­ko­ju­od­na­ve­de­nih­me­to­da­pri­me­ni­ti­u­sva­kom­kon­kret­nom­slu­ča­ju.

Li te ra tu ra1.­ Mak­si­mo­vić­Ž:­Va­sku­lar­na­hi­rur­gi­ja.­U­Hi­rur­gi­ja-udž­be-

nik­ za­ stu­den­te.­ Me­di­cin­ski­ fa­kul­tet,­ CIBID,­ Be­o­grad,­2008,­pp­479–504

2.­ Mar­ko­vić­D,­Da­vi­do­vić­L,­Cvet­ko­vić­S,­Mak­si­mo­vić­Ž, Mar­ko­vić­M,­Ja­dra­nin­D.­Sin­gle-Cen­ter­Pro­spec­ti­ve,­Ran-do­mi­zed­Analysis­Of­Con­ven­ti­o­nal­And­Ever­sion­Ca­ro­tid­En­dar­te­rec­tomy.­J­Car­di­o­vasc­Surg­2008;49(5):619–26

3.­ Ra­dak­Đ,­An­dre­jić­V,­Me­dić­S,­Vlahović­A.­Clas­si­fi­ca­tion­of­ ce­re­bro­va­scu­lar­ di­se­a­ses.­ Srp­ Arh­ Ce­lok­ Lek­2001;129(3–4):81–6

4.­ Po­pov­P,­Jo­cić­D,­Ili­jev­ski­N.­Pre­gled­isto­ri­ja­ta­hi­rur­škog­le­če­nja­oklu­ziv­ne­bo­le­sti­ka­ro­tid­nih­ar­te­ri­ja.­Isto­ri­ja­me­di-ci­ne­BIBLID:­2008;5–6:324–30

5.­ Cre­mo­ne­si­A,­Ma­net­ti­R,­Se­tac­ci­F,­et­al.­Pro­tec­ted­ca­ro­tid­sten­ting:­Cli­ni­cal­advan­ta­ges­and­com­pli­ca­ti­ons­of­em­bo-lic­pro­tec­tion­de­vi­ces.­Stro­ke­2003;34:1936–43

6.­ McCarthy­WJ,­Wang­R,­Pe­ar­ce­WH,­Flinn­WR,­Yao­JST.­Ca­ro­tid­en­dar­te­rec­tomy­with­an­oc­clu­ded­con­tra­la­te­ral­ca-ro­tid­ar­tery.­Am­J­Surg­1993;166:168–72

7.­ Jor­dan­WD,­Da­vid­C.­A­com­pa­ri­son­of­ca­ro­tid­an­gi­o­plasty­with­sten­ting­ver­sus­en­dar­te­rec­tomy­with­re­gi­o­nal­anest-he­sia.­J­Vasc­Surg­1998;28(3):397–404

8.­ Cao­P,­De­Ran­go­P,­Ver­zi­ni­F.­Out­co­me­of­Ca­ro­tid­Sten-ting­Ver­sus­En­dar­te­rec­tomy:­A­Ca­se-Con­trol­Study.­Stro-ke­2006;37:1221–6

9.­ Mas­JL,­Cha­tel­li­er­G.­En­dar­te­rec­tomy­ver­sus­Sten­ting­in­Pa­ti­ents­with­Sympto­ma­tic­Se­ve­re­Ca­ro­tid­Ste­no­sis.­The­New­En­gland­Jo­ur­nal­of­Med­ci­ne­2006;355(16):1660–71

103VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Ta be la 1.­De­mo­graf­ske­ka­rak­te­ri­sti­ke,­in­di­ka­ci­je,­ko­mor­bi­di­tet­i­fak­to­ri­ri­zi­ka

STENT (n=50) ENDARTEREKTOMIJA (n=50)

DEMOGRAFSKI PODACI

Muškarci 34­­­­(68%) 28­(56%)

Žene 16­(32%) 22­(44%)

Starost 67±8,33 58±8,77

INDIKACIJE

Asimptomatski 16­(32%) 15­(30%)

TIA 12­(24%) 7­(14%)

CVI 12­(24%) 22­(44%)

FAKTORI RIZIKA

hipertenzija 42­(84%) 39­(78%)

Pušenje 20­(40%) 20­(40%)

DM 9­(18%) 19­(38%)

HLP 7­(14%) 8­(16%)

Ranije operacije na KVS 16­(32%) 38­(76%)

KOMORBIDITET VEZAN­ZA KVS

Prelezan IM 7­(14%) 10­(20%)

Stabilna AP 13­(26%) 17­(34%)

Nestabilna AP 2­(4%) 3­(6%)

Hronicna­CMP 8­(16%) 6­(12%)

Aritmije 4­(8%) 1­(2%)

16

12 12

15

22

7

0

5

10

15

20

25

asimptomatska cvi tia

broj pacije

nata

Simptomatologija

PTA

KEA

*

Grafikon 1. Grafički­prikaz­rasporeda­preispoljene­simptomatologije­u­odnosu­na­metodu­lečenja­(*­p<0,05).

Decembar 2010VOLUME 61104

Medicinski podmladakStudentski radovi

Grafikon 2. Stanje­kontralateralne­karotide­pre­operacije­u­odnosu­na­metodu­lečenja(*­p<0,05)

Grafikon 3. Ranije­intervencije­na­karotidnim­arterijama­u­odnosu­na­metodu­lečenja­(*p<­0,05­;­**p<­0,01)

Grafikon 4. Neposredni­rezultati­lečenja­i­komplikacije

105VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Saže takUvod: Se kre tor ni oti tis je obo lje nje de ce ko je se kli nič-

ki od li ku je pri su stvom teč no sti u sred njem uvu iza in takt ne bub ne op ne, bez zna ko va akut ne in fla ma ci je i kon duk tiv nom na glu vo šću.

Cilj ra da: Od red ti zna čaj fak to ra ri zi ka u obo lje va nju de ce u Be o gra du.

Ma te ri jal i me to de: Istraživanje je ob u hva ta lo 56 de ce sta ro sti od 1,5–13 go di na sa po tvr đe nom di jag no zom se kre-tor nog oti ti sa me di je. Pri su stvo se kre tor nog oti ti sa je utvr đe-no na osno vu lo kal nog na la za i tim pa no me trij skog is pi ti va-nja. An ke tu sa pi ta nji ma o po je di nim fak to ri ma ri zi ka zna čaj-nim za bo lest i ka rak te ri sti ka ma sa me bo le sti su po pu nja va li ro di te lji bo le sne de ce.

Re zul ta ti: Re zul ta ti ovog is tra ži va nja su po ka za li da kod 56 is pi ti va ne de ce, 23 de voj či ce (41,1%) i 33 de ča ka (58,9 %), zna čaj ni fak to ri ri zi ka za po ja vu se kre tor nog oti ti sa su in fek ci je gor njih re spi ra tor nih pu te va (82,1%) i bo ra vak u ko-lek ti vu (75,0 %). Osta li is pi ti va ni fak to ri ima ju da le ko ma nji zna čaj u na stan ku obo lje nja.

Za klju čak: Naš rad po ku ša va da do pri ne se i raz ja sni su štin ski uti caj po je di nih fak to ra ri zi ka u na stan ku hro nič nog se kre tor nog oti ti sa me di je, u ovom slu ča ju če ste in fek ci je re-spi ra tor nog trak ta i bo ra vak u ko lek ti vu, na sve o bu hvat no sa-gle da va nje ove bo le sti u deč jem do bu.

Ključne re či: hro nič ni se kre tor ni oti tis me di ja, de ca, fak to ri ri zi ka

Ab s t rac tIntroduction: Otitis media with effusion (OME) is a

childhood disease, clinically manifested with presence of fluid in the middle ear behind the intact tympanic membrane, with no signs of acute inflammation, and conductive hearing loss.

Objective: The objective of this paper is to determine the significance of risk factors in incidence of this illness in children in Belgrade.

Material and Methods: The research included 56 chil-dren aged 1.5-13 with the confirmed diagnosis of OME. Presence of OME was established based on the local findings and tympanometric examination. The questionnaire, com-prising the questions regarding certain risk factors relevant to the disease and characteristics of this particular, was com-pleted by parents of the diseased children.

Results: The results of this research have illustrated that in 56 of the studied children, 23 girls (41.1%) and 33 boys

(58.9 %), the significant risk factors for incidence of OME in-clude the infections of the upper respiratory tract (82.1%) and the stay in day-care groups (75.0 %). The remaining studied factors are of much lower significance in occurrence of the disease.

Conclusion: With this paper, we try to contribute to clarification of the substantial impact of individual risk fac-tors of chronic otitis media with effusion, in this particular case – of frequently occurring respiratory tract infections and of stay in day-care groups, on the overall conceiving of this disease in childhood.

Key Words: chronic otitis media with effusion, children, risk factors

UvodHro­nič­ni­se­kre­tor­ni­oti­tis­je­neg­noj­ni,­za­pa­ljen­ski­pro-

ces­sred­njeg­uva­ko­ji­ka­rak­te­ri­še­du­go­traj­no­pri­su­stvo­teč­no-sti­raz­li­či­te­gu­sti­ne­u­sred­njem­uvu,­od­su­stvo­per­fo­ra­ci­je­bub-ne­op­ne­i­na­glu­vost­raz­li­či­tog­ste­pe­na.­Bo­lest­je­jed­na­od­naj-če­šćih­uzro­ka­na­glu­vo­sti­kod­de­ce­pred­škol­skog­uz­ra­sta,­go-to­vo­ je­ uvek­ obo­stra­na,­ a­ kli­nič­ki­ zna­ci­ su­ kat­kad­ ve­o­ma­oskud­ni,­pa­ se­mo­že­ot­kri­ti­ tek­po­ja­vom­kom­pli­ka­ci­ja.­Ovo­obo­lje­nje­sred­njeg­uva­kod­de­ce­mo­že­da­vo­di­hro­nič­nim­za-pa ljen skim bo le sti ma kod od ra slih (1).

Te o ri je o eti o pa to ge ne zi ove bo le sti su mno go broj ne. Ba­zi­ra­ne­su­na­bi­o­he­mij­skim,­hi­sto­pa­to­lo­škim,­imu­no­lo­škim­i­kli­nič­kim­is­tra­ži­va­nji­ma­či­ji­su­re­zul­ta­ti­če­sto­kon­tra­dik­tor-ni­(2).­Po­sto­je­raz­li­či­ti­uzroč­ni­i­pot­po­ma­žu­ći­fak­to­ri­ko­ji­se­do­vo­de­u­ve­zu­sa­stva­ra­njem­teč­no­sti­u­sred­njem­uvu,­a­to­su:­in­fek­ci­ja­i­dis­funk­ci­ja­Eusta­hi­je­ve­tu­be,­če­ste­in­fek­ci­je­kao­sto­je­obič­na­pre­hla­da­ili­me­ha­nič­ke­op­struk­ci­je,­kra­nio-fa­ci­jal­ne­mal­for­ma­ci­je,­ko­je­re­me­te­nor­mal­no­funk­ci­o­ni­sa­nje­Eusta­hi-je­ve­tu­be­i­po­ve­ća­va­ju­mo­guć­nost­aku­mu­la­ci­je­teč­no­sti­u­šu-plji ni sred njeg uva. Po sto je iz ve sni in di vi du al ni ri zi ci i ri zi ci spolj ne sre di ne ko ji pod ra zu me va ju pol de te ta, so cio-eko-nom­ski­sta­tus­(ma­te­ri­jal­ni­sta­tus,­broj­čla­no­va­po­ro­di­ce,­obra-zo­va­nje­ro­di­te­lja),­po­ro­dič­na­anam­ne­za,­anam­ne­za­po­ro­đa­ja,­neo­na­tal­na­ anam­ne­za­ uklju­ču­ju­ći­ do­je­nje,­ pa­siv­no­ pu­še­nje,­sko ra šnji gu bi tak slu ha, aler gi je, na zal ne simp to me (ki ja nje, cu­re­nje­no­sa),­ akut­ni­ ton­zi­li­tis,­ re­ku­rent­ne­ in­fek­ci­je­gor­njih­re­spi­ra­tor­nih­pu­te­va,­bo­ra­vak­u­ko­lek­ti­vu,­kli­mat­ski­fak­to­ri,­akut­ne­i­hro­nič­ne­bo­le­sti.­Svi­ovi­fak­to­ri­mo­gu­uče­stvo­va­ti­u­raz vo ju se kre tor nog oti ti sa me di je (3).

Pa­to­a­na­tom­ski­ po­sto­ji­ tran­sfor­ma­ci­ja­ slu­zni­ce­ sred-njeg­uva­sa­iz­ra­že­nim­po­ve­ća­njem­gu­sti­ne­mu­ko­znih­žle­zda­i­

ZNAČAJ FAKTORA RIZIKA U OBOLJEVANJUDECE OD HRONIČNOG SEKRETORNOG OTITISA

Autori:­Slavica­Stanković1,­Nina­Dragović1,­Marija­Stanković1

Mentori:­Prof.­dr.­Mile­Štrbac2,­Dr­Ljiljana­Čvorović2

1 Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Kliničko-bolnički centar Zemun, Služba otorinolaringologije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Decembar 2010VOLUME 61106

Medicinski podmladakStudentski radovi

pe­ha­ra­stih­će­li­ja,­pro­duk­ci­jom­obil­ne­ko­li­či­ne­mu­ku­sa,­što­se­na­kra­ju­za­vr­ša­va­de­ge­ne­ra­tiv­nim­pro­me­na­ma­mu­ko­znih­žle-zda­ i­ pe­ha­ra­stih­ će­li­ja,­ i­ ko­nač­nim­ iš­če­za­va­njem­ se­kre­ci­je­(4).

Kliničku­sli­ku­ka­rak­te­ri­šu:­po­vre­me­ni­bol­u­uvu,­ose-ćaj­pu­no­će­i­„puc­ka­nja“,­raz­dra­žlji­vost,­ne­a­de­kva­tan­od­go­vor­na gla so ve i zvuk, po no vlje nje epi zo de akut nog oti ti sa, po re-me­ćaj­rav­no­te­že,­ka­šnje­nje­go­vo­ra­i­raz­vo­ja­je­zi­ka­(5,6,7,8).

Di jag no za se po sta vlja re la tiv no la ko, bez bol nim i ne-in­va­ziv­nim­ di­jag­no­stič­kim­ pro­ce­du­ra­ma:­ kli­nič­kim­ pre­gle-dom,­ oto­mi­kro­sko­pi­jom,­ tim­pa­no­me­tri­jom,­ aku­stič­kom­ re-flek­to­me­tri­jom,­audi­o­me­tri­jom­(4).­Oto­skop­ski­na­laz­ka­rak­te-ri­še­uvu­če­na­bub­na­op­na,­bez­ re­flek­sa­ko­ja­mo­že­bi­ti­ i­pro-men­lji­ve­bo­je,­pla­vi­ča­ste­ili­tam­no­pla­ve.­Pre­gled­slu­ha­ot­kri­va­kon­duk­tiv­nu­na­glu­vost­raz­li­či­tog­ste­pe­na.­Tim­pa­no­me­trij­sko­is pi ti va nje po ka zu je pri su stvo se kre ta u sred njem uvu i pri ti-sak va zdu ha u nje go vim šu plji na ma.

Lečenje­ obu­h­va­ta­ kon­zer­va­tiv­nu­ i­ hi­ru­šku­ te­ra­pi­ju.­Naj­ve­ći­broj­auto­ra­sma­tra­da­u­po­čet­ku­(do­3­me­se­ca)­bo­lest­tre­ba­le­či­ti­kon­zer­va­tiv­nom­terapijom,­ko­ja­ima­za­cilj­da­pr­vo­iz­le­či­dru­ge­bo­le­sti­ko­je­da­ju­se­kret­u­bub­noj­du­plji,­a­za­tim­da­uti­če­na­se­kret­i­slu­zni­cu­sred­njeg­uva.­Tre­ba­uklo­ni­ti­či­ni­o­ce­ko ji do pri no se po ja vi bo le sti (pot hra nje nost, lo ši mi kro kli-mat­ski­uslo­vi,­lo­še­op­šte­sta­nje).­Uko­li­ko­se­do­ka­žu,­tre­ba­le-či­ti­i­pot­po­ma­žu­će­fak­to­re:­in­fek­ci­ju­gor­njih­re­spi­ra­tor­nih­pu-te va, aler gi ju, ras cep nep ca. Hi ru ška te ra pi ja uglav nom pod-ra zu me va ade no i dek to mi ju, pa ra cen te zu i in ser ci ju aera ci o-nih­ cev­či­ca.­U­no­vi­je­ vre­me­mi­rin­go­to­mi­ja­CO2 la se rom se po­ka­za­la­kao­pri­men­lji­va­pro­ce­du­ra­za­kra­ću­ven­ti­la­ci­ju­kod­hro­nič­nog­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­(9).

Kao kom pli ka ci je u sred njem uvu mo gu na sta ti dru ge vr ste pa to lo škog pro ce sa: tim pa no skle ro za, gra nu la ci je, ho le-ste­a­tom,­oto­re­ja,­ožilj­ci,­traj­na­per­fo­ra­ci­ja­bub­ne­op­ne.­Iz­ovih­raz lo ga de ca sa se kre tor nim oti ti som mo ra ju re dov no da se kon­tro­li­šu­ ka­ko­ bi­ se­ na­ vre­me­ spre­či­la­ po­ja­va­ even­tu­al­nih­kom pli ka ci ja.

Cilj­ ra­da­ je­da­se­utvr­di­po­ve­za­nost­fak­to­ra­ri­zi­ka­sa­po­ja­vom­hro­nič­nog­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­kod­de­ce­sa­osvr­tom­na­ zna­čaj­ pa­siv­nog­ pu­še­nja,­ bo­rav­ka­ u­ ko­lek­ti­vu,­ sklo­nost­aler­gi­ja­ma,­če­ste­ in­fek­ci­je­gor­njih­ re­spi­ra­tor­nih­pu­te­va,­pri-rod­na­ ili­ve­štač­ka­ is­hra­na,­ ži­vot­u­vi­šeč­la­nim­po­ro­di­ca­ma­ i­so cio-eko nom ski sta tus ro di te lja.

Ma te r i ja l i me to deIspi ti va nje je bi lo pro spek tiv no i ob u hva ti lo je 56 is pi-

ta ni ka sta ro sti od 1.5 do 13 go di na, ko ji su bi la na re dov nom pre gle du na Insti tu tu za zdra stve nu za šti tu maj ke i de te ta Sr-bi­je,­Slu­žba­za­oto­ri­no­la­rin­go­lo­gi­ju­u­Be­o­gra­du,­u­pe­ri­o­du­od­10­da­na­u­ja­nu­a­ru­me­se­cu­2010­go­di­ne.­Kri­te­ri­jum­za­uklju­či-va­nje­ de­ce­ u­ stu­di­ju­ je­ bi­la­ po­tvr­đe­na­ di­jag­no­za­ hro­nič­nog­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa.­Pri­su­stvo­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­je­utvr­đe­no­na osno vu lo kal nog na la za i tim pa no me trij skog is pi ti va nja. Ispi ti va nje je vr še no pu tem an ke te ko ju su po pu nja va li ro di te-lji is pi ti va ne de ce. Ro di te lji su bi li de talj no oba ve šte ni o pri ro-di­is­tra­ži­va­nja­i­sa­gla­sni­da­uče­stvu­ju.­Od­go­va­ra­li­su­na­pi­ta-nja­o­po­je­di­nim­fak­to­ri­ma­ri­zi­ka­zna­čaj­nim­za­po­ja­vu­se­kre-tor nog oti ti sa, kao sto su: pol de te ta, uz rast, pa siv no pu še nje, sklo­nost­aler­gi­ja­ma,­bo­ra­vak­u­ko­lek­ti­vu,­in­fek­ci­je­gor­njih­re-spi­ra­tor­nih­pu­te­va,­do­je­nje­ili­ve­štač­ka­is­hra­na,­po­sto­ja­nje­ne-

ke­kra­nio-fa­ci­jal­ne­mal­for­ma­ci­je,­so­ci­o­e­ko­nom­ski­sta­tus­ro-di te lja. Tip stu di je je stu di ja pre se ka. Pri me nji va ne su me to de de skrip tiv ne sta ti sti ke, re la tiv ni bro je vi i me re cen tral ne ten-den­ci­je­ (arit­me­tič­ka­ sre­di­na­ i­ me­di­ja­na)­ i­ me­re­ dis­per­zi­je­(stan dar na de vi ja ci ja i ras pon). Anketa je data na slici 1.

Re zul ta t iStu di ja je ob u hva ti la 56 is pi ta ni ka ko ji su ima li se kre-

tor­ni­oti­tis.­Pro­seč­na­sta­rost­svih­pa­ci­je­na­ta­bi­la­je­4,52±2,89­sa­me­di­ja­nom­4.­Naj­mla­đi­is­pi­ta­nik­u­stu­di­ji­imao­je­1,5­go­di-na,­ a­ naj­sta­ri­ji­ is­pi­ta­nik­ imao­ je­ 13­ go­di­na,­ što­ či­ni­ ras­pon­go­di­na­svih­is­pi­ta­ni­ka­od­11,5­(Ta­be­la­1).­Uče­sta­lost­obo­lje­va-nja­ je­bi­la­naj­ve­ća­kod­de­ce­do­7­go­di­na,­a­kod­sta­ri­je­de­ce­da­le­ko­ma­nja­(Gra­fi­kon­1).­Od­ukup­nog­bro­ja­is­pi­ta­ni­ka­23­je­bi­lo­žen­skog­po­la­(41.1%),­a­mu­škog­po­la­je­bi­lo­33­(58,5%).­Di­stri­bu­ci­ja­pa­ci­je­na­ta­pre­ma­po­lu­pri­ka­za­na­je­i­gra­fič­ki­na­Gra­fi­ko­nu­2.­Pro­se­čan­uz­rast­ka­da­su­se­ja­vi­li­pr­vi­simp­to­mi­je­2,23±1,88­sa­me­di­ja­nom­1,5.­Naj­mla­đe­de­te­je­ima­lo­0,5­a­naj­sta­ri­je­9­go­di­na­ka­da­ su­ se­ ja­vi­li­pr­vi­ simp­to­mi,­ što­či­ni­ras pon go di na 8,5 (Ta be la 1). Od 56 is pi ti va ne de ce, sla bi je ču­je­66,1%­(Ta­be­la­2).­Po­da­ci­iz­an­kent­nih­li­sti­ća­su­po­ka­za­li­da­su­zna­čaj­ni­fak­to­ri­ri­zi­ka­ko­ji­uti­ču­na­po­ja­vu­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­če­ste­in­fek­ci­je­gor­njih­re­spi­ra­tor­nih­pu­te­va­82,1%­i­bo-ra­vak­u­ko­lek­ti­vu­75,0­%­(Ta­be­la­2).­Ispi­ti­va­ni­fak­tor­ri­zi­ka­kao­sto­je­pri­su­stvo­kra­nio-fa­ci­jal­nih­mal­for­ma­ci­ja­kod­is­pi­ti-va­ne­de­ce­ima­da­le­ko­ma­nju­uče­sta­lot­u­obo­lje­va­nju­7,1%­(Ta-be­la­2).­Pre­ma­po­da­ci­ma­pri­ka­za­nim­na­Ta­be­li­2,­64,3%­is­pi-ta­ni­ka­ni­je­iz­lo­že­no­du­van­skom­di­mu,­dok­su­35,7%­is­pi­ta­ni-ka­ pa­siv­ni­ pu­ša­či.­Na­ osno­vu­ po­da­ta­ka­ iz­ an­kent­nih­ li­sti­ća­sklo­nost­ka­aler­gi­ja­ma­ima­19,6­%­de­ce,­a­ja­vlja­nje­dru­gih­bo-lest­kao­što­su­epi­lep­si­ja,­šum­na­sr­cu,­ast­ma­je­bi­lo­kod­14,3%­is­pi­ta­ni­ka­(Ta­be­la­2).­Ana­li­zom­po­da­ta­ka­o­is­hra­ni,­64,3%­de-ce­je­do­ji­lo­a­35,7%­je­bi­lo­na­ve­štač­koj­is­hra­ni­(Gra­fi­kon­3).­U­na šoj an ke ti naj vi še obo lje va nja se ja vlja lo u po ro di ca ma sa dvo­je­ de­ce­ 55,4%,­ sa­ jed­nim­ de­te­tom­ 30,4%,­ sa­ tro­je­ de­ce­10,7%­a­kod­po­ro­di­ca­sa­če­tvoro­i­više­dece­u­znat­nom­ma-njem­pro­cen­tu­(Gra­fi­kon­4).­Pre­ma­po­da­ci­ma­u­Gra­fi­ko­nu­5­o­so­ci­o­e­ko­nom­skom­ sta­tu­su­ po­ro­di­ce,­ u­ ko­joj­ ži­ve­ is­pi­ti­va­na­de­ca,­u­91,1%­slu­ča­je­va,­sta­tus­je­do­bar.

Di sku s i jaHro­nič­ni­se­kre­tor­ni­oti­tis­je­čest­zdrav­stve­ni­pro­blem­

de­či­jeg­do­ba.­Eti­o­lo­gi­ja­bo­le­sti­je­mul­ti­fak­to­ri­jal­na­i­pred­sta-vlja­naj­čes­ći­uzrok­na­glu­vo­sti­kod­de­ce­pred­škol­skog­uz­ra­sta.­Naj­ve­ća­uče­sta­lost­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­je­u­de­ce­od­3­do­8­go-di­na­(10).­Indi­vi­du­al­ni­fak­to­ri­ri­zi­ka,­kao­što­su­pol,­uz­rast,­če­ste­in­fek­ci­je­gor­njih­re­pi­ra­tor­nih­pu­te­va,­po­da­tak­o­sko­ra-šnjem­gu­bit­ku­slu­ha,­kra­nio-fa­ci­jal­ne­mal­for­ma­ci­je,­pa­siv­no­pu še nje, bo ra vak u ko lek ti vu, aler gi je, neo na tal na anam ne za sa osvr tom na do je nje, broj de ce u po ro di ci i so cio-eko nom ski sta­tus,­pred­met­su­is­pi­ti­va­nja­u­na­šem,­kao­i­vi­še­na­uč­nih­ra-do va u sve tu.

Što­se­ti­če­po­la­u­na­šoj­stu­di­ji­po­ka­za­li­smo­da­od­56­is­pi­ta­ni­ka,­od­če­ga­je­23­de­voj­či­ca­(41,1%)­i­33­de­ča­ka­(58,5%),­po­sto­ji­ ve­ća­ uče­sta­lost­ obo­lje­va­nja­ is­pi­ta­ni­ka­mu­škog­ po­la,­bez­ob­zi­ra­na­kra­tak­vre­men­ski­in­ter­val­na­šeg­is­tra­ži­va­nja­(10 da­na).­Mic­hael­C.­F­Tong­ i­ sa­rad­ni­ci­ (2005)­ su­po­ka­za­li­da­ni­je­zna­čaj­na­raz­li­ka­iz­me­đu­mu­škog­i­žen­skog­po­la­u­pre­va-len ci se kre tor nog oti ti sa me di je (11).

107VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

U­okvi­ru­ovog­is­tra­ži­va­nja­di­stri­bu­ci­ja­obo­lje­va­nja­je­bi­la­naj­ve­ća­kod­de­ce­do­7­go­di­ne­a­kod­sta­ri­je­de­ce­do­13­go-di ne mno go ma nja. U dve stu di je na pra vlje ne u Tur skoj, mak-si­mal­na­pre­va­len­ca­ je­10,4%­u­pe­ri­o­du­iz­me­đu­6­i­8­go­di­ne­(12),­a­u­dru­goj­stu­di­ji,­ta­ko­đe­iz­Tur­ske,­od­1077­de­ce­iz­me­đu­5­i­12­go­di­ne­ži­vo­ta­pre­va­len­ca­je­11,4%­(13).

Uti­sak­od­stra­ne­ro­di­te­lja­da­de­te­sla­bi­je­ču­je,­smo­po-tvr­di­li­kod­66,1%­de­ce.­Na­ši­re­zul­ta­ti­o­bo­rav­ku­u­ko­lek­ti­vu­(75%),­ vr­tić­ ili­ osnov­na­ ško­la,­mo­gu­ se­ po­ve­za­ti­ sa­ ve­ćom­uče­sta­lo­šću­obo­lje­va­nja­u­ovom­uz­ra­stu.

Po sto ji i se zon ski ka rak ter bo le sti, po što je in ci den ca naj­ve­ća­u­pe­ri­o­du­ok­to­bar-april,­ve­ro­vat­no­zbog­če­šće­po­ja­ve­re­spi­ra­tor­nih­in­fek­ci­ja.­U­na­šem­ra­du­je­pri­ka­za­na­ve­li­ka­uče-sta­lost­če­stih­re­spi­ra­to­nih­in­fek­ci­ja­(82,1%)­u­ve­zi­sa­obo­lje­va-njem­ od­ hro­nič­nog­ se­kre­tor­nog­ oti­ti­sa.­ Er­do­gan­Gul­te­kin­ i­sa­rad­ni­ci­(2009)­su­pro­na­šli­ve­zu­iz­me­đu­če­stih­in­fek­ci­ja­gor-njih­re­spi­ra­tor­nih­pu­te­va­i­po­ja­ve­hro­nič­nog­se­kre­tor­nog­oti­ti-sa­(3),­dok­Mic­hael­C.­F.­Tong­(2005)­i­sa­rad­ni­ci­u­is­tr­aži­va­nju­me­đu­ki­ne­skom­de­com­ni­su­pro­na­šli­zna­čaj­nu­ve­zu­ iz­me­đu­če­stih­in­fek­ci­ja­i­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­(11).

Je­dan­od­naj­če­šće­pro­u­ča­va­nih­fak­to­ra­ri­zi­ka­za­se­kre-tor ni oti tis me dia je pa siv no pu še nje. U na šoj stu di ji ima mo 35,7%­de­ce­pa­siv­nih­pu­ša­ča­te­se­ovaj­fak­tor­ni­je­po­ka­zao­kao­bi­tan.­Tre­ba­ na­gla­si­ti­ da­ pri­ tu­ma­če­nju­ ovih­ re­zul­ta­ta­ tre­ba­bi ti opre zan o va lid no sti po da ta ka o pa siv nom pu še nju jer su ro­di­te­lji­sa­mi­od­go­va­ra­li­na­pi­ta­nja­i­po­sto­ji­mo­guć­nost­ne­is-kre­nih­od­go­vo­ra.­Blac­kley­and­Blac­kley­je­pri­ka­zao­24­pu­bli-ka­ci­ja­o­pu­še­nju­i­bo­le­sti­ma­sred­njeg­uva­i­za­klju­čio­da­pu­še-nje­ni­je­bi­tan­fak­tor­ri­zi­ka­(14).

Nep­ča­ni­ ras­ce­pi,­ got­sko­ nep­ce,­ de­for­mi­te­ti­ no­snog­sep­tu­ma­ naj­če­šći­ su­ kon­sti­tu­ci­o­nal­ni­ fak­to­ri­ ko­ji­ do­pri­no­se­po­ja­vi­bo­le­sti.­Oni­de­lu­ju­po­sred­stvom­po­re­me­ća­ja­ funk­ci­je­Eusta hi je ve tu be i ven ti la ci je sred njeg uva (15). Re zul ta ti na-šeg­is­tra­ži­va­nja­su­po­ka­za­li­da­sa­mo­7,1%­ima­ne­ku­kra­nio-fa-ci­jal­nu­mal­for­ma­ci­ju.

Aler­gi­ja­se­do­pre­de­se­tak­go­di­na­ni­je­sma­tra­la­zna­čaj-nim­či­ni­o­cem­u­na­stan­ku­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­me­di­je,­ali­stu­di-je­no­vi­jeg­da­tu­ma­is­ti­ču­nje­nu­ulo­gu­u­eti­o­pa­to­ge­ne­zi­kao­jed-nu­od­vo­de­ćih.­Aler­gij­ska­in­fla­ma­ci­ja­je­ste­do­mi­nant­ni­pa­to­fi-zi­o­lo­ški­či­ni­lac­u­se­kre­tor­nom­oti­ti­su­me­di­ji­kod­de­ce­sa­aler-gi ja ma i se kre tom u sred njem uvu (16).­Sne­ža­na­San­ko-vić-Ba­bić­i­sa­rad­ni­ci­(2008)­su­u­okvi­ru­svo­je­stu­di-je po ka za li da je 54%­od­71­is­pi­ta­ne­de­ce­sa­di­jag­no­zom­se kre tor nog oti ti sa, ima lo po zi tiv ne pro be na nu tri tiv ne i in-ha la ci o ne aler ge ne, kao i po vi še ne vred no sti IgE u se ru mu (17).­ U­ na­šoj­ stu­di­ji­ 19,6%­ od­ 56­ is­pi­ti­va­ne­ de­ce­ je­ sklo­no­aler­gi­ja­ma,­ta­ko­da­se­u­na­šem­is­tra­ži­va­nju­ni­je­po­ka­zao­kao­zna­ča­jan­fak­tor­ri­zi­ka.

Ana li zom po da ta ka o po ve za no sti is hra ne (do je nje 64,3%­i­ve­štač­ka­is­hra­na­35,7%)­i­na­stan­ka­bo­le­sti,­do­šli­smo­do­za­ključ­ka­da­do­je­nje­mo­že­bi­ti­pro­tek­tiv­no­u­pr­vim­go­di-na­ma­ži­vo­ta­dok­ka­sni­je­ni­je­zna­čaj­no.­To­po­tvr­đu­je­i­stu­di­ja­Ton ga et al. (2006) (11).

Za­pa­že­no­je­da­je­in­ci­den­ca­bo­le­sti­ve­ća­u­po­ro­di­ca­ma­sa­vi­še­čla­no­va­ko­ji­ži­ve­u­lo­šim­so­ci­jal­nim­uslo­vi­ma­(15).­Na-še­is­tra­ži­va­nje­po­ka­zu­je­da­se­bo­lest­če­šće­ja­vlja­la­u­po­ro­di­ca-ma­sa­dvo­je­de­ce­55,4%­i­sa­do­brim­so­ci­o­e­ko­nom­skim­sta­tu-som­91,1%.

Re­zul­ta­ti­ove­stu­di­je­uka­zu­ju­na­su­štin­ski­uti­caj­če­stih­in­fek­ci­ja­gor­njeg­re­spi­ra­tor­nog­trak­ta­i­bo­rav­ka­u­ko­lek­ti­vu,­kao­zna­čaj­ne­fak­to­re­ri­zi­ka­u­obo­lje­va­nju­de­ce­od­hro­nič­nog­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa­me­di­je.­Neo­p­hod­na­su­da­lja­is­tra­ži­va­nja­o­uti­ca­ju­fak­to­ra­ri­zi­ka­kao­eti­o­pa­to­ge­net­skih­uzroč­ni­ka­u­na-stan ku se kre tor nog oti ti sa, a to sve u ci lju što bo lje pre ven ci je bo le sti. Sem to ga, bo lest pred sta vlja ozbilj ni me di cin sko - so-ci­jal­no-­fi­nan­sij­ski­pro­blem­za­po­ro­di­cu­ i­dru­štvo.­Tro­ško­vi­di­jag­no­sti­ke­i­le­če­nja­ovih­pa­ci­je­na­ta­mo­gu­bi­ti­iz­u­zet­no­vi­so-ki,­ zbog­du­go­traj­nog­ le­če­nja,­ iz­o­sta­na­ka­ ro­di­te­lja­ sa­po­sla­ i­de­ce­u­ško­la­ma­i­vr­ti­ći­ma,­a­i­so­ci­jal­na­izo­la­ci­ja­zbog­na­glu-vo­sti­u­sva­kom­slu­ča­ju­ni­je­za­ne­mar­lji­va.

Li te ra tu ra1.­ Dr­Ja­no­še­vić­Lj.,­dr­Je­šić­S.,­dr­Štr­bac­M.­i­sa­rad­ni­ci.­Oto-

ri­no­la­rin­go­lo­gi­ja­sa­mak­si­lo­fa­ci­jal­nom­hi­rur­gi­jom­za­stu-den­te­me­di­ci­ne­2008;­48–50

2.­ Dr­Mat­ko­vić­S..­Lečenje­se­kre­tor­ne­upa­le­uva­kod­de­ce.­Za­du­žbi­na­An­dre­je­vić;­Be­o­grad­2007

3.­ Er­do­gan­ Gul­te­kin,­ Omer­ N.­ De­ve­li­o­g˘­lu,­ Mu­rat­ Yener,­Ismail Ozde mir, Meh met Ku¨lekc. Pre va len ce and risk fac­tors­for­per­si­stent­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion­in­pri­mary­school­chil­dren­in­Istan­bul;­Tur­key­2009

4.­ Er­de­vič­ki­Lj.,­Sto­ja­no­vić­J.,­Sto­ja­no­vić­S.,­Ar­se­ni­je­vić­S.,­Mi­lo­je­vić­ I.,­ Be­lić­ B..­ Se­kre­tor­ni­ oti­tis­ me­dia-­ pro­blem­pre­po­zna­va­nja.­Me­di­cin­ski­ča­so­pis­2008;64–67.

5.­ Cas­sel­brant­ML,­Fur­man­JM,­Ru­ben­stein­E,­et­al.­Ef­fect­of­oti­tis­me­dia­on­the­ve­sti­bu­lar­system­in­chil­dren.­Ann­Otol­Rhi­nol­Laryngol­1995;104:620–624.

6.­ Or­lin­MN,­Ef­fgen­SK,­Han­dler­SD.­Ef­fect­of­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion­on­gross­mo­tor­abi­lity­in­prescho­o­la­ged­chil-dren:­pre­li­mi­nary­fin­dings.­Pe­di­a­trics­1997;99:­334–337

7.­ Golz­A,­An­gel-Yeger­B,­Pa­rush­S.­Eva­lu­a­tion­of­ba­lan­ce­dis­tur­ban­ces­ in­ chil­dren­with­mid­dle­ ear­ ef­fu­sion.­ Int­ J­Pe­di­a­trO­tor­hi­no­laryngol­1998;43:21–26

8.­ Cas­sel­brant­ML,­Red­fern­MS,­Fur­man­JM,­et­al.­vi­su­a­lin-du­ced­ po­stu­ral­ sway­ in­ chil­dren­with­ and­wit­ho­ut­ oti­tis­me­dia.­Ann­Otol­Rhi­nol­Laryngol­1998;107:­401–405

9.­ Ja­ći­mo­vić­M.,­Mi­la­no­vić­N.,­ Ja­ći­mo­vić­V.,­ Pa­vlo­vić­D..­Hi­ru­ško­ le­če­nje­ hro­nič­nog­ se­kre­tor­nog­ oti­ti­sa-pri­me­na­CO2­la­se­ra.­42­ORL­ne­de­lja­2002;78–84

10.­Blu­e­sto­ne­C.­D.­Ma­nag­ment­of­chro­nic­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion.­Ac­ta­Oto­ri­no­laryngol­Belg,­37:1,­44–45,­1983.

11.­Mic­hael­C.­F.­Tong,­Vir­gil­Yue,­Pe­ter­K.­M.­Ku.­Risk­fac-tors­for­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion­in­Chi­ne­se­scho­ol­chil-dren:­A­ne­sted­ca­se—con­trol­study­and­re­vi­ew­of­the­li­te-ra­tu­re.­Inter­na­ti­o­nal­Jo­ur­nal­of­Pe­di­a­tric­Otor­hi­no­laryngo-logy­2006;70:213–219

12.­Okur­E,­Yil­di­rim­I,­Akif­Ki­lic­M,­Gu­zel­soy­S.­Pre­va­len­ce­of­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion­among­pri­mary­school­chil-dren­in­Ka­hra­man­ma­ras,­in­Tur­key.­Int­J­Pe­di­a­tr­Otor­hi-no­laryngol­2004;68:557–562.

13.­Caylan­R,­Bek­tas­D,­Ata­lay­C,­Kork­maz­O.­ Pre­va­len­ce­and­risk­fac­tors­of­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion­in­Trab­zon,­a­city­in­nort­he­a­stern­Tur­key,­with­an­emp­ha­sis­on­the­re-com­men­da­tion­ of­ OME­ scre­e­ning.­ Eur­ Arch­ Otor­hi­no-laryngol­2006;263:404–8.

Decembar 2010VOLUME 61108

Medicinski podmladakStudentski radovi

14.­B.W.­Blac­kley,­J.­E.­Blac­kley.­Smo­king­and­mid­dle­ear­di-se­a­se:­ are­ they­ re­la­ted?­ A­ re­vi­ew­ ar­tic­le,­ Oto­laryngol.­Head­Neck­Surg.­112­(1995);441—446.

15.­Je­šić­S..­Eti­o­pa­to­ge­ne­za­hro­nič­nog­se­kre­tor­nog­oti­ti­sa.­42.­ORL­ne­de­lja­2002;3–15.

16.­Do­ner­F,­Yarik­tas­M,­De­mir­ci.­The­ro­le­of­al­lergy­in­re-cur­rent­oti­tis­me­dia­with­ef­fu­sion.­J­Invest­Al­ler­gol­Clin­Immu­nol­2004;­14(4):­154–158.

17.­San­ko­vić-Ba­bić­S.,­Ata­na­sko­vić-Mar­ko­vić­M.,­Kosanović­R.. Aler gi je i se kre ci o ni oti tis me di ja. Ac ta Med Sal 2008; 37­(2):­166–170.

ANKETA1.­ Pol­deteta­M­Z2. Uzrast deteta ……….3.­ U­kojoj­godini­deteta­su­se­pojavili­prvi­simptomi­bolesti?­………

Da­li­ste­primetili­da­dete­slabije­čuje?–­da–­ne

4.­ Da­li­dete­ima­česte­infekcije­gornjih­disajnih­puteva­(prehlada,­kijanje,­curenje­iz­nosa…)?–­da–­neDa­li­dete­ima­neke­kranio-facijalne­malformacije­(zečja­usna,­vučje­ždrelo-rascep­nepca,­nedostatak­ušne­školjke…)?–­da–­neDa­li­se­puši­u­prostorijama­gde­dete­boravi?–­da–­neDa­li­dete­boravi­u­kolektivu­(vrtić,­škola)?–­da–­neDa­li­dete­ima­alergije?–­da–­neDa­li­je­dete­dojilo­ili­bilo­na­veštackoj­ishrani?–­dojilo–­veštacka­ishrana

5.­ Da­li­dete­boluje­od­još­neke­bolesti­(navesti)?­……6.­ Koliko­dece­broji­porodica­u­kojem­dete­živi­(navesti­broj)?­………

Socio-ekonomski status porodice–­dobar–­loš

Slika 1. Anketa

Tabela 1. Starost ispitanika u studiji

Starost Kada su se javili prvi simptomi

Broj 56 56

Aritmetička­sredina 4.527 2.232

Mediana 4.000 1.500

Minimum 1.5 .5

Maksimum 13.0 9.0

Raspon 11.5 8.5

Std. Devijacija 2.8989 1.8853

109VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

Grafikon 1. Učestalost­oboljevanja­u­odnosu­na­starost

Grafikon 2.­Procenat­muške­i­ženske­dece

Grafikon 3. Dojenje­ili­veštačka­ishrana

Tabela 2. Rezultati ankete

ne da

Da li slabije čuje?N 19 37

% 33.9% 66.1% *

Da li ima česte infekci-je RES-a?

N 10 46

% 17.9% 82.1% *

Da li dete ima kranio-facijalne­malformacije?

N 52 4

% 92.9% 7.1%

Da li je dete pasivni pušač?

N 36 20

% 64.3% 35.7%

Da li dete boravi u ko-lektivu?

N 14 42

% 25.0% 75.0% *

Da li dete ima alergi-je?

N 45 11

% 80.4% 19.6%

Da li boluje od druge bolesti?

N 48 8

% 85.7% 14.3%

Grafikon 4. Procenat broja dece u porodici

Grafikon 5. Socio-ekonomski status

Decembar 2010VOLUME 61110

Medicinski podmladakStudentski radovi

111VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

„Mesec­se­načas­probio­između­oblaka.­Tada­se­začuo­neobičan­zvuk,­kao­da­su­se­dotakla­dva­metalna vrha ili kao da je neko rekao cink, tiho, tiho, sasvim tiho, sve dok slovo k, ne zapucketa na kraju daha. Cink, to je tako meko.“

David Albahari

Cink­ (Zincum­ /Zn/)­ je­ čvrst­ plavičastosrebrni­ metal­(savitljiv­je­kada­je­veoma­čist,­inače­je­krt),­koji­se­zajedno­sa­kadmijumom­(Cd)­i­živom­(Hg)­­nalazi­­u­drugoj­­podgrupi­(IIB)­ periodnog­ sistema­ elemenata.­Vlažan­vazduh­ i­ ugljen­-dioksid­(CO2)­deluju­na­cink,­pri­čemu­se­na­površini­obra-zuje­zaštitni­sloj­baznog­cink­karbonata­(ZnCO3),­koji­sprečava­dodatnu koroziju ovog metala (1).

Fizičke­i­hemijske­osobine­cinka­prikazane­su­u­tabeli­1.

U elektronskom rasporedu atoma cinka u poslednjem sloju­uočavaju­se­dva­valentna­elektrona­(tabela­1),­koja­uče-stvuju­u­formiranju­dvovalentnog­jona­(katjona­Zn2+) (1).

Joni­cinka­su­bezbojni,­kao­i­većina­njegovih­jedinje-nja. Voda veoma slabo deluje na cink, za razliku od mnogih kiselina u kojima se ovaj metal lako rastvara. Tako u reakciji sa­hlorovodoničnom­(HCl)­ i­sumpornom­kiselinom­(H2SO4) cink­kao­redukcijsko­sredstvo­dovodi­do­oslobađanja­vodoni-ka.­ Cink­ se­ rastvara­ i­ u­ bazama,­ pri­ čemu­ nastaju­ cinkati.­Pored­toga,­neka­jedinjenja­cinka­(cink­oksid­/ZnO/,­cink­hi-droksid­/Zn(OH)2/­i­dr.)­su­amfoterna,­tj.­rastvaraju­se­i­u­kise-linama i u bazama (1).

Medicinski značaj jedinjenja cinka.- U prirodi se cink­najčešće­nalazi­u­vidu­sulfida,­dok­je­ređe­prisutan­kao­karbonat ili oksid (1).

Za­ cink,­ koji­ se­ zajedno­ sa­ bakrom­nalazi­ u­ sastavu­mesinga­znalo­se­još­nekoliko­vekova­pre­naše­ere.­Međutim,­na­medicinski­ značaj­ ove­ legure­ ukazano­ je­ tek­ u­ 19.­ veku­kada­je­Greenhow­opisao­”groznicu­od­mesinga”­(2).­Naime,­u industriji metala, u kojoj se cink najviše koristi u galvaniza-ciji­ gvožđa,­ čelika­ i­ drugih­metala,­može­doći­ do­ stvaranja­para cinka, koje u kombinaciji sa drugim metalima u stanju pare­ispoljavaju­svoje­iritirajuće­dejstvo­na­organizam.­U­ta-kvim­uslovima­udisanje­ZnO­putem­pare­i­prašine­uzrokuje­”groznicu­radnika­u­livnicama”(”metalnu­groznicu”,­tj.­„gro-znicu­metalnog­dima”),­koja­se­manifestuje­nekoliko­sati­po-sle­ekspozicije­(obično­kada­radnik­dođe­kući)­u­vidu­bronhi-jalne­ hiperreaktivnosti,­ mišićnih­ grčeva­ i­ povišene­ telesne­temperature­(3,­4).­Ako­se­ne­otkrije­na­vreme,­„groznica­ra-dnika­u­livnicama”­može­dovesti­do­profesionalne­bronhijalne­astme­(4).

S obzirom da ima malu atomsku zapreminu, cink lako gradi kompleksna jedinjenja. S tim u vezi, na primer, rastva-ranjem­Zn(OH)2 u amonijaku nastaje kompleksno jedinjenje [Zn(NH3)6](OH)2 (1).

ZnO­ (zinci oxydum /zincum oxydatum/)­ je­ beo­ prah,­koji se zbog svog antisepsnog dejstva nalazi u sastavu brojnih pudera­i­masti­za­lečenje­kožnih­oboljenja.­S­obzirom­da­ap-sorbuje­ultraljubičastu­svetlost,­koristi­se,­takođe,­za­spreča-vanje­nastanka­opekotina.­Pored­toga,­ZnO­se­upotrebljava­i­kao­fotokonduktor­i­dodatak­u­ishrani­(1).

Rastvaranjem cinka u H2SO4­nastaje­cink­sulfat­(zinci sulfas/zincum sulfuricum/), koji kristališe sa sedam molekula vode­(ZnSO4­x­7H2O).­Ovaj­adstringens­(sredstvo­koje­steže,­odnosno­skuplja­površinu­povređene­kože­i­sluznice)­se­može­koristiti­u­terapijske­svrhe­i­kao­emetik,­jer­deluje­nadražajno­na­sluznicu­želuca,­ izazivajući­povraćanje­refleksnim­meha-nizmom (1, 5).

Cink­hlorid­ (ZnCl2 - zinci chloridum /zincum chlora-tum/)­je­bela­higroskopna­so,­koja­takođe­ima­terapijsku­pri-menu­ zahvaljujući­ svom­antisepsnom­ i­ adstringentnom­dej-stvu­(1).­Opisani­su­slučajevi­trovanja­dimom­ZnCl2 sa smr-tnim­ishodom.­Smatra­se­da­je­ovaj­toksični­efekat­posledica­delovanja­stvorene­HCl­(2).

Brojna­jedinjenja­cinka­koriste­se­u­industriji­i­potro-šačkim­ aplikacijama,­ uključujući­ pesticide,­ rodenticide,­ ve-štačke­boje­i­zaštitna­sredstva­za­drvo.­Tako,­na­primer,­cink­fosfid,­koji­se­koristi­kao­rodenticid,­nakon­oralnog­unošenja­u­ organizam­ uzrokuje­ snažan­ nadražaj­ gastrointestinalnog­trakta,­ krvavljenje,­ insuficijenciju­miokarda­ i­ nekrozu­ jetre­(6).­Uz­ to,­u­želucu­cink­ fosfid­reaguje­sa­HCl,­pri­čemu­se­oslobađa­izrazito­otrovan­gas­fosfin­(PH3), koji ima karakteri-stičan­miris­na­beli­luk­(1,­6).

Unošenje­veće­količine­cinka­putem­hrane­ili­supstitu-cijom­(ZnSO4­x­7H2O)­može­izazvati­samo­blaže­i­prolazne­poremećaje­(2).

U LOGA CI NK A U META BOLIČK IM PROCESIM A

Fiziološka uloga cinka.-­ ­ Cink­ je­ posle­ gvožđa­najzastupljeniji element u tragu u ljudskom organizmu (7). Od kako­je­značaj­nedostatka­cinka­prvi­put­opisan­pre­nešto­više­od­ pet­ decenija,­ ovaj­ oligoelement­ ne­ prestaje­ da­ pobuđuje­naučnu­pažnju.­­

U ljudskom telu se nalazi od 1 do 2.5 grama cinka. Oko 99%­njegove­ukupne­količine­u­organizmu­se­nalazi­u­ćelija-ma (7). Cink­se­u­telu­nalazi­vezan­za­belančevine­(82­do­117­mikrograma­cinka­na­1­mol­proteina)­u­čvršćem­obliku­(u­me-taloproteinima)­i­labavijoj­(labilnoj)­formi­(1,­7).­Tkiva­najbo-gatija­cinkom­su­kosti,­mišići,­koža­(oko­80%­ukupne­količine­cinka u organizmu), prostata, jetra, bubrezi, retina i semena tečnost.­U­eritrocitima­je­koncentracija­cinka­deset­puta­veća­nego u plazmi, zbog prisustva enzima karboanhidraze i dru-gih­metaloenzima.­U­plazmi­jedna­trećina­cinka­je­vezana­za­albumine,­a­dve­trećine­za­globuline­(7).

CINK KAO AGENS MULTISISTEMSKOG OŠTEĆENJA ORGANIZMA

Doc.­dr­Danijela­Vučević,­v.­prof.­dr­Tatjana­Radosavljević,­asist.­dr­Dušan­Mladenović

Institut za patološku fiziologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

Decembar 2010VOLUME 61112

Medicinski podmladakEditorijali

Cink­je­kofaktor­preko­200­metaloenzima­u­ljudskom­organizmu­(alkalne­fosfataze,­karboanhidraze,­karboksipepti-daze, laktat dehidrogenaze, glutamat dehidrogenaze, alkohol dehidrogenaze,­ timidin­ kinaze,­ ribonukleinske­ /RNK/­ poli-meraze,­ dezoksiribonukleinske­ /DNK/­ polimeraze,­ leucin­aminopeptidaze,­i­dr.),­koji­se­još­označavaju­i­kao­cink­meta-loenzimi­ (8).­ Takođe­ je­ značajan­ za­ funkciju­ β-ćelija­Langerhansovih­ ostrvaca­ pankreasa,­ u­ čijim­ je­ granulama­uključen­u­proces­kristalizacije­insulina­(9).­Kao­sastavni­deo­reverzne transkriptaze, DNK polimeraze i RNK polimeraze, cink­utiče­na­sintezu­DNK­i­RNK­olakšanim­iskorišćavanjem­aminokiselina­i­fosfora­i­stimulacijom­sinteze­timidina­u­DNK­i uridina u RNK. Pored toga, cink ulazi u sastav i drugih en-zima­iz­klase­transferaza,­hidrolaza,­izomeraza,­oksidoreduk-taza,­i­dr.,­doprinoseći­njihovoj­strukturnoj­stabilnosti.­Naime,­cink­zahvaljujući­svom­visokom­afinitetu­za­elektrone,­ostva-ruje­interakcije­sa­bočnim­lancima­aminokiselina.­Ove­inte-rakcije,­naročito­sa­atomima­azota­i­sumpora­u­aminokiseli-nama­cisteinu­i­histidinu,­omogućavaju­povezivanje­udaljenih­delova­molekula­unutar­i­između­polipeptida,­što­je­neopho-dan korak za uspostavljanje tercijarne strukture proteina (8). Na­ovaj­način­cink­deluje­citoprotektivno.­Uz­to,­on­stabilizu-je­ćelijske­membranske­strukture­i­mikrotubulski­skelet,­ispo-ljavajući­time­takođe­svoj­citoprotektivni­efekat­(10).­

Cink­je­važan­i­za­funkciju­proteina­koji­u­svom­sastavu­sadrže­ motive­ u­ vidu­ cinkanih­ prstiju­ (engl.→­ zinc-finger proteins),­kao­što­je­transkripcijski­činilac­IIIA.­Ovi­proteini­imaju domene u kojima se cink vezuje za cisteine i histidine, što­ olakšava­ interakciju­ između­ transkripcijskog­ faktora­ i­promoterskih­regiona­gena,­dovodeći­do­ubrzanog­odvijanja­transkripcije (11).

Prisustvo cinka je neophodno i za adekvatno odvijanje metaboličkih­procesa­u­koje­su­osim­proteina­i­polinukleotida­uključeni­­i­lipidi,­ugljeni­hidrati­i­prostaglandini­(8).­Otuda­nije­nimalo­iznenađujuće­što­nedostatak­cinka­prati­multisis-temska­disfunkcija­(12).

Apsorpcija i transport cinka.-­Cink­se­u­organizam­može­ uneti­ preko­ kože,­ respiracijskog­ i­ gastrointestinalnog­trakta. Ovaj­oligoelement­je­zastupljeniji­u­hrani­životinjskog­porekla u odnosu na hranu biljnog porekla. Izvor cinka u hra-ni­su­leguminoze,­žitarice­i­jetra.­Meso,­riba­i­mlečni­proiz-vodi­ takođe­ su­ bogati­ cinkom,­ s­ tim­ što­ njegova­ biološka­raspoloživost­nije­velika. Velika­količina­fosfata­i kalcijuma u hrani,­kao­i­vlakna­i­fitati­prisutni­u­povrću­i­žitaricama­sma-njuju­apsorpciju­cinka.­Apsorpcija­cinka­se­može­poboljšati­metioninom,­triptofanom­i­piridoksinom. S druge strane, cink antagonizuje­ apsorpciju­ bakra­ s­ obzirom­da­ velika­ količina­cinka u ishrani dovodi do smanjene intestinalne apsorpcije bakra.­Na­taj­način­može­doći­do­deficita­bakra,­čak­i­kada­se­ovaj­metal­unosi­u­dovoljnoj­količini­(7).­

Uobičajeni­dnevni­unos­cinka­je­od­10­do­15­mg­(tabe-la­2),­pri­čemu­organizam­od­te­količine­uspeva­da­resorbuje­oko 6.6 mg (3). Osim nekih endemskih krajeva, koncentracija cinka­u­vodi­za­piće­se­kreće­do­10­μg/L­(13).­Koncentracija­cinka­u­plazmi­zdravih­osoba­najčešće­se­nalazi­u­opsegu­od­9.9­do­17.9­μmol/L.­Nakon­ jela­ona­može­da­ se­ smanji­ i­ za­20%­(7).

Apsorpcija­ cinka­ započinje­ u­ ćelijama­ sluznice­ usne­duplje u kojima se sintetiše metalotionen. Jedan deo cinka

ostaje­vezan­za­ovaj­protein­ i­postepeno­ se­oslobađa­ tokom­nekoliko­ časova.­ Cink­ se­ zatim­ apsorbuje­ u­ duodenumu­ i­proksimalnom­jejunumu­uz­učešće­specifičnog­transportnog­sistema (prostaglandina E2­i­F2­/PGE2­i­PGF2/,­pikolinske­kise-line­i­derivata­triptofana).­Interesantno­je,­pri­tom,­napomenu-ti da su kontrolni regulacijski mehanizmi apsorpcije cinka i gvožđa­slični­(7).­

Posle apsorpcije cink se transportuje vezan za albumin (60-70%),­β2-makroglobulin­(30-40%)­i­u­malim­količinama­za­transferin­i­slobodne­aminokiseline.­Smatra­se­da­u­proce-su­prelaska­cinka­u­tkivo­značajnu­ulogu­imaju­adrenokorti-kotropni­hormon­(ACTH)­i­paratireoidni­hormon,­mada­tačan­mehanizam­još­nije­u­potpunosti­razjašnjen.­Cink­se­ne­depo-nuje­u­značajnim­količinama­u­organizmu.­Njegov­deficit­se­neometano­nadoknađuje­iz­mekih­tkiva­(mišića­i­dr.),­dok­je­cink­u­kostima­nepristupačan­za­korišćenje.­Biološko­poluv-reme­cinka­u­tkivima­(osim­u­kostima­i­mišićima)­je­200­do­500­dana.­Efektivno­se­mali­deo­ovog­oligoelementa­apsorbu-je­iz­hrane,­dok­se­veći­deo­izlučuje­fecesom.­Oko­25%­izluče-nog­cinka­u­tankom­crevu­potiče­od­sekrecije­pankreasa,­dok­se­ male­ količine­ cinka­ izlučuju­ putem­ žuči,­ urina­ i­ znoja.­Izuzetak­predstavljaju­velike­vrućine­ i­ stres,­kada­se­putem­znoja­ izlučuju­ veće­ količine­ ovog­ oligoelementa.­ Kod­muškaraca­se­cink­eliminiše­i­putem­semene­tečnosti­(7).­

Deficit cinka.-­Najčešći­uzročnici­nedostatka­cinka­u­organizmu­predstavljeni­su­u­tabeli­3.­Deficit­cinka­utiče­na­aktivnost­velikog­broja­enzima­čiji­je­on­sastavni­deo.­U­ta-kvim­ uslovima­ dolazi­ do­ poremećaja­ sinteze­DNK­ i­RNK,­odnosno­ promena­ u­ konformaciji­ i­ sastavu­ polinukleotida.­Kod­ osoba­ koje­ hronično­ ne­ unose­ dovoljne­ količine­ cinka­hranom­dolazi­do­usporenog­rasta,­atrofije­testisa,­smanjenja­osetljivosti­čula­ukusa­i­mirisa,­veće­podložnosti­infekcijama,­hepatosplenomegalije, sporijeg zarastanja rana, pojave ulce-racija, hiperkeratoznog dermatitisa (zadebljanje epiderma uz opadanje­dlaka),­dijareje­i­neovaskularizacije­rožnjače­(3).

Bolesti­ koje­ su­ praćene­ smanjenom­ koncentracijom­cinka­u­krvi­prikazane­su­u­ tabeli­4.­Poseban­uticaj­deficita­cinka­ na­ ispoljavanje­ poremećaja­metabolizma­ uočava­ se­ u­osoba obolelih od enteropatijskog akrodermatitisa. To je nas-ledna­bolest­(genetski­­autozomno­recesivni­poremećaj­meta-bolizma­cinka),­koja­se­manifestuje­smanjenom­apsorpcijom­cinka iz digestivnog sistema, zaostajanjem u rastu, hipogona-dizmom,­dermatološkim,­oftalmološkim­i­gastrointestinalnim­lezijama­(3,­8).­Nadoknada­cinka­(u­tu­svrhu­koristi­se­ZnSO4) sprečava­ove­poremećaje.­Međutim,­ukoliko­se­ne­leči,­bolest­je smrtonosna (8).

Status­ (količina)­cinka­u­organizmu­se­može­utvrditi­određivanjem­njegove­koncentracije­u­serumu,­plazmi,­urinu,­kosi,­eritrocitima­i­pljuvački,­pri­čemu­se­koncentracija­cinka­u­plazmi­ili­serumu­pokazala­kao­dobar­indikator­deficita­cin-ka.­Osim­ toga,­ količina­ cinka­ se­može­ odrediti­ i­merenjem­aktivnosti cink-zavisnih enzima, kao što su karboanhidraza, alkalna­fosfataza­ili­laktat­dehidrogenaza.­Od­metoda­za­od-ređivanje­statusa­cinka­u­organizmu­najčešće­se­koristi­atom-ska­apsorpciona­spektrofotometrija­(7,­8).

Suficit cinka.- Suficit­cinka­najčešće­nastaje­ ingesti-jom­hrane­koja­je­stajala­u­posudama­od­cinka.­Manifestuje­se­simptomima­ gastrointestinalne­ prirode.­ Povećana­ koncen-tracija cinka registrovana je i kod trovanja ovim oligo ele men-

113VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

tom, kao i u obolelih od primarnog osteosarkoma, koronarne bolesti i ateroskleroze (3).

U LOGA CI NK A U PATOGENEZI K A R DIOVASKU LA R NIH BOLESTI

Dualistička uloga cinka u aterogenezi.-­ Brojnim­eksperimentalnim­i­kliničkim­istraživanjima­je­pokazano­an-tiaterogeno i hipolipemijsko dejstvo cinka. Kao antioksidans i stabilizator­ćelijskih­membrana,­cink­predstavlja­ključnu­za-štitu­od­destabilizujućih­agenasa,­prvenstveno­polinezasiće-nih­masnih­kiselina­ i­ inflamacijskih­citokina­ (14).­Nasuprot­tome,­određeni­lipidi­i­nedostatak­cinka­mogu­da­potenciraju­citokinima­ uslovljen­ inflamacijski­ odgovor­ i­ nastanak­ dis-funkcije­endotela­u­procesu­ateroskleroze­(15).­

Eksperimentalni rezultati.- Pokazano je da povišen unos­cinka­kod­zečeva­na­hiperholesterolskoj­dijeti­ inhibira­oksidaciju lipida i razvoj ateroskleroze (16). Smatra se da cink ima­protektivno­dejstvo­na­održavanje­ integriteta­endotela­ i­da­ je­ ovaj­ efekat­ u­ vezi­ sa­ aktivacijom­citokina­u­ uslovima­oksidacijskog­ stresa­ (17).­ Pokazano­ je,­ takođe,­ da­ primena­cinka­u­kulturi­endotelnih­ćelija­aorte­goveda­dovodi­do­pro-liferacije­ ovih­ ćelija­ (18).­ Ovaj­ stimulacijski­ efekat­ na­umnožavanje­endotelnih­ćelija­cink­ostvaruje­interakcijom­sa­baznim­fibroblastnim­ faktorom­ rasta­ (bFGF).­Pored­ toga,­ u­prisustvu­ bFGF­ cink­ potencira­ i­ proliferaciju­ vaskularnih­glatkih­mišićnih­ ćelija,­ čime­ se­ objašnjava­ njegova­ uloga­ u­intimalnoj hiperplaziji u toku ateroskleroze (19).

Cink­ sprečava­ aktivaciju­ transkripcijskih­ faktora­ ok-sidacijskog­stresa­(nuklearnog­faktora­kapa­B­/NFκB/­i­AP-1)­i­ na­ taj­ način­ ostvaruje­ svoj­ uticaj­ na­mehanizam­ apoptoze­endotelnih­ ćelija­ (mehanizam­ programirane­ ćelijske­ smrti,­koji­podrazumeva­aktivaciju­ćelijskog­suicidalnog­programa­posredstvom­ inflamacijskih­ citokina­ i­ produkata­ oksidacije­lipida).­U­tom­smislu­nedostatak­cinka­može­da­olakša­nas-tanak­ oštećenja­ endotela­ i­ dodatno­ rasplamsa­ zapaljenjski­proces­(20,­21).­S­tim­u­vezi,­utvrđeno­je­da­vaskularne­endo-telne­ćelije­imaju­povećanu­potrebu­za­cinkom­u­toku­zapa-ljenjskih procesa u kojima je apoptoza prevalentna (20). Uz to, endotelne­ćelije­su­usled­neprestanog­izlaganja­različitim­sa-stojcima­ krvi­ veoma­ podložne­ uticaju­ oksidacijskog­ stresa.­Tako­je­utvrđeno­da­nedostatak­cinka­povećava­dejstvo­speci-fičnih­masnih­kiselina­i­faktora­nekroze­tumora­(TNF→engl.­tumor necrosis factor)­ na­ vaskularne­ endotelne­ ćelije­ (22).­Utvrđeno­je,­takođe,­da­cink­u­prisustvu­gvožđa­u­makrofagi-ma­i­endotelnim­ćelijama­može­da­inhibira­modifikaciju­lipo-proteina­male­gustine­(LDL→­engl.­low density lipoprotein). Spominje­se­i­uticaj­cinka­na­povećanu­ekspresiju­receptora­za­intercelularni­adhezivni­molekul-1­(ICAM1→­engl.­intercel-lular adhesion molecule-1) (20).

Na­značaj­cinka­u­aterogenezi­ukazuju­i­rezultati­eks-perimenata, koji su u in vitro uslovima ustanovili ulogu ovog oligoelementa u indukciji agregacije trombocita. Poznato je da­se­agregacijski­efekat­cinka­ostvaruje­preko­membranskih­receptora­ trombocita­za­fibrinogen­ (glikoproteini­ IIb­ i­ IIIa).­Međutim,­agregacijski­efekat­ izostaje­kod­trombasteničnih­i­normalnih trombocita prethodno tretiranih monoklonskim antitelima koja blokiraju ove membranske receptore (23).

U ateromatoznim plakovima pacova sa eksperimental-nom­aterosklerozom­zabeležena­je­značajno­niža­koncentraci-ja­cinka­u­odnosu­na­kontrolne­životinje­(24).­

Ispitivanje­progresije­ateroskleroze­kod­zečeva­na­hi-perholesterolskoj­dijeti­je­pokazalo­sukcesivno­sniženje­kon-centracije­cinka­u­plaku,­uz­istovremeno­progresivno­poveća-nje­koncentracije­gvožđa­(25).­

Klinički rezultati.- Mocchegiani i njegovi saradnici su nedavno­ukazali­ na­ značaj­ interakcije­ cinka­ sa­genima­koji­utiču­ na­ inflamacijski­ odgovor­ organizma­ i­ proces­ starenja­(26). Kod starijih ispitanika sa razvijenim ateroskleroznim promenama­uočena­je­snižena­koncentracija­cinka­u­krvi­i­or-ganima­u­odnosu­na­zdrave­osobe.­Takođe,­pokazano­je­da­je­sadržaj­cinka­u­plazmi­snižen­posle­infarkta­miokarda­i­kod­bolesnika sa povišenim vrednostima laktat dehidrogenaze (LDH) (27). Pored toga, primenom inhibitora hidroksi-metil-glutaril-koenzimA­ (HMGCoA)­ reduktaze­ (fluvastatina)­ustanovljeno­je­sniženje­sadržaja­ukupnog­holesterola­(24%),­triglicerida­(26%)­i­cinka­u­plazmi­(8%),­što­ukazuje­na­pov-ezanost cinka sa metabolizmom lipida (28).

Postmortalno­ ispitivanje­ sadržaja­ cinka­ u­ aorti­ kod­akcidentalno stradalih osoba pokazalo je da je njegov nivo viši­ u­ fibroznim­ plakovima­ nego­ u­ zidu­ zdrave­ aorte.­ Ova­razlika­je­bila­visoko­statistički­značajna­(29).­Kod­obduko-vanih­ osoba,­ čiji­ je­ uzrok­ smrti­ bila­ ishemijska­ bolest­ srca,­utvrđene­su­niže­vrednosti­cinka­u­plakovima­trbušne­aorte­u­poređenju­sa­kontrolnom­grupom­(osobe­sa­zdravom­aortom,­koje su smrtno stradale usled drugih razloga) (30). Kod osoba iste­ starosti,­ kod­ kojih­ je­ dijagnostikovana­ femoralna­ateroskleroza, ispitivane su vrednosti cinka i holesterola u serumu.­Tom­prilikom,­u­odnosu­na­kontrolnu­grupu­utvrđene­su­ statistički­ značajno­ više­ vrednosti­ cinka­ i­ ukupnog­holesterola­s­jedne­strane,­i­niže­vrednosti­lipoproteina­velike­gustine­(HDL→engl.­high density lipoprotein), s druge strane (31).­ Nađene­ razlike­ ukazuju­ na­ moguću­ vezu­ cinka­ i­poremećenog­metabolizma­holesterola.­

Unos­ velikih­ količina­ cinka­ može­ da­ stimuliše­aterogenezu­povećanjem­agregacijskih­svojstava­trombocita­i­indukcijom­ sekundarne­ hipokupremije,­ čiji­ efekti­ se­manifestuju­poremećajem­metabolizma­lipida­(sniženje­HDL,­povećanje­ ukupnog­ holesterola­ i­ LDL)­ i­ biohemijskom­modifikacijom­konstituenasa­arterijskog­zida.­Nasuprot­tome,­deficit­ cinka­ dovodi­ do­ povećanog­ stvaranja­ oksidanasa­ i­posledičnog­ oksidacijskog­ oštećenja­ zida­ krvnog­ suda.­­Pokazano­ je­ da­ je­ protektivan­ efekat­ cinka­ na­ oksidaciju­proteina u humanim ateroskleroznim plakovima u pozitivnoj korelaciji sa koncentracijom kalcijuma u plaku (32).

Povišena koncentracija cinka u serumu bolesnika sa hemoragijskim ateroskleroznim karotidnim plakom dovodi do­povećane­ agregacije­ trombocita­ (33).­Naime,­ još­ u­ ranoj­fazi­ razvoja­ovog­morfološkog­tipa­karotidnog­plaka,­dolazi­do­aktiviranja­ trombocita­ ­ i­oslobađanja­mitogena­na­mestu­disfunkcije­ endotela.­ Pokazano­ je,­ takođe,­ da­ aktiviranje­koagulacijskog­ sistema­ ima­ sposobnost­ da­ aktivira­ različite­ćelije­u­krvi­ i­ aterosklerozno­ izmenjenom­arterijskom­zidu.­Uz­ to­ značajno­ je­ napomenuti­ i­ da­ ponavljano­ taloženje­elemenata­krvi­(trombocita­i­fibrina)­na­endotelu­prouzrokuje­stvaranje mikrotromba. U takvoj situaciji, iako se stariji depoziti­ razgrađuju,­ stalno­ se­ talože­ novi,­ a­ trombociti­

Decembar 2010VOLUME 61114

Medicinski podmladakEditorijali

neprekidno­oslobađaju­faktore­rasta,­koji­podstiču­makrofage­na­pojačanu­aktivnost­(34,­35).­

U­ karotidnom­ tkivu­ bolesnika­ sa­ fibrolipidnim­ i­egzulcerisanim­plakom­u­odnosu­na­bolesnike­ sa­kalcifiko-vanim­ plakom­ ustanovljene­ su­ značajno­ niže­ prosečne­vrednosti­ cinka­ (35).­ Izgleda­ da­ je­ upravo­ morfologija­fibrolipidnog­i­egzulcerisanog­plaka­zaslužna­za­ovakav­nalaz,­budući­ da­ u­ ovim­ morfološkim­ grupama­ prevagu­ odnose­ćelije­ koje­ su­ direktno­ uključene­ u­ inflamaciju­ i­ procese­zavisne­ od­ citokina.­ Šta­ više,­ u­ patološkoj­ dinamici­ egzul-cerisanog karotidnog plaka nezaobilazne karike u lancu, koje su­direktno­uključene­u­za­sada­još­uvek­nedovoljno­proučen­prelazak plaka iz stabilnog (asimptomatskog) u nestabilno (simptomatsko)­ stanje­ su­ limfomononuklearna­ infiltracija­ i­aktivacija­ makrofaga­ (34).­ U­ takvim­ okolnostima,­ kada­ se­rasplamsava­inflamacijski­proces,­a­pod­uplivom­holesterola­modulira imunski odgovor, cink gubi svoja zaštitna anti-oksidacijska svojstva (36). Kao posledica toga nastaje olakšana oksidacijska­ modifikacija­ LDL­ čestica,­ koja­ se­ odvija­ pod­katalitičkim­ dejstvom­ metalnih­ jona.­ Takođe,­ dolazi­ do­aktivacije­transkripcijskih­faktora­oksidacijskog­stresa,­kao­i­propagacije lipidne peroksidacije (17, 37). Pored toga, pokazano­je­da­između­vrednosti­cinka­registrovane­u­sklopu­inflamacijskog­odgovora­kod­starijih­bolesnika­sa­izraženom­karotidnom­ aterosklerozom­ i­ polimorfizma­ određenih­ gena­postoji­značajna­korelacija­(38).

Kod­ obolelih­ od­ karotidne­ ateroskleroze­ nađeno­ je­značajno­ prisustvo­ cinka­ u­ kalcifikovanim­ ateroskleroznim­plakovima­ (39).­Utvrđeno­ je,­ takođe,­ da­ se­ kod­ ovih­ osoba­komplikovaniji­plakovi­(kalcifikovan­i­egzulcerisan­karotidni­plak)­karakterišu­većim­sadržajem­cinka­u­odnosu­na­manje­komplikovane­ karotidne­ plakove­ (fibrolipidni­ i­ intra-hemoragijski­plak),­kao­i­na­očuvano­tkivo­karotidne­arterije­(35).­ Naime,­ u­ odmaklim­ fazama­ razvoja­ kompli­kovanog­plaka­dolazi­do­nagomilavanja­minerala,­pri­čemu­mineralni­depoziti­ zamenjuju­ istrošene­ ćelije­ i­ ekstracelularne­ lipide­(40).

U­okviru­ istraživanja­koje­ je­obuhvatilo­bolesnike­sa­obliterantnom aterosklerozom i aneurizmom abdominalne aorte­ značajno­ veća­ koncentracija­ cinka­ je­ registrovana­ u­ateroskleroznom plaku bolesnika sa obliterantnom atero-sklerozom u odnosu na obolele od abdominalne aneurizme (41).

Cink i ostale kardiovaskularne bolesti.- Ustanovljen je­ nagli­ pad­ serumskog­ cinka­ već­ prvi­ dan­ posle­ akutnog­infarkta­miokarda­(27).­Utvrđene­su­i­niže­koncentracije­cinka­u­serumu­bolesnika­sa­angiografski­potvrđenom­koronarnom­bolesti u odnosu na osobe sa normalnim koronarnim angi-ogramom­ (42).­ Registrovane­ su,­ takođe,­ značajno­ niže­koncentracije­ cinka­ kod­ obolelih­ od­ ishemijskog­moždanog­udara­ u­ odnosu­ na­ bolesnike­ sa­ hemoragijskim­ infarktom­mozga­i­tranzicijskim­ishemijskim­atakom­(43).­Niže­vrednosti­cinka­nađene­su­i­u­serumu­bolesnika­sa­idiopatskom­dila­ta-tivnom­kardiomiopatijom­(44).­

U­patogenezi­kardiovaskularnih­bolesti­poseban­značaj­se­pridaje­odnosu­koji­postoji­ između­cinka­ i­bakra,­kako­u­prehrambenim namirnicama, tako i u samom organizmu. Tako,­ na­ primer,­ u­ kosi­ osoba­ posle­ preležanog­ infarkta­

miokarda­nađene­su­značajno­povećane­koncentracije­cinka­i­odnosa­cink/bakar­(45).

Ispitivanjem­uticaja­pozitivne­porodične­anamneze­na­koncentraciju­cinka­u­serumu­kod­dece­čiji­su­roditelji­preležali­infarkt­ miokarda­ i­ dece­ u­ kontrolnoj­ grupi­ registrovana­ je­nesignifikantna­razlika­(46).

Pokazano­ je­ da­ cink­ može­ imati­ zaštitnu­ ulogu­ u­nastanku­arterijske­hipertenzije­(47).

ZNAČAJ CI NK A U PATOGENEZI PLUĆNIH BOLESTI

Značaj­ cinka­ i­ ostalih­ metalnih­ jona­ u­ patogenezi­plućnih­oboljenja­može­se­ispitati­posredstvom­bronhoalveo-larne­lavaže­(BAL),­koja­podrazumeva­ponovljeno­uzimanje­uzoraka­ćelijskih­i­nećelijskih­komponenti­tečnosti­koja­oblaže­donje­respiracijske­puteve­(ELF→­engl.­epithelial lining fluid) (48).­

Eksperimentalne studije.- U pacova obolelih od hroničnog­bronhitisa­utvrđen­je­niži­sadržaj­cinka­u­plazmi­i­uobličenim­ elementima­ krvi­ u­ odnosu­ na­ zdrave­ životinje­(49).

Kao­što­je­ranije­pomenuto,­između­cinka­i­bakra­po-stoji­biološki­antagonizam.­Tako­je­eksperimentalno­potvrđe-no­da­se­toksična­dejstva­cinka­na­respiracijski­sistem­pacova­mogu­smanjiti­povećanjem­količine­bakra­u­ishrani­i­obrnuto.­Osim­toga,­deficit­jednog­od­ova­dva­oligoelementa­dovodi­do­pogoršanja­simptoma­ukoliko­se­poveća­količina­drugog­ele-menta u hrani (50).

U­ eksperimentalnom­modelu­ plućnog­ emfizema­ iza-zvanog­hiperholesterolskom­dijetom­u­plućima­kunića­tretira-nih­holesterolom­utvrđen­je­snižen­sadržaj­cinka­u­odnosu­na­kontrolne­vrednosti.­Takođe,­u­ćelijama­BAL-a­ovih­kunića­utvrđen­ je­ snižen­ sadržaj­ cinka­ u­ poređenju­ sa­ kontrolnom­grupom (51).

U in vitro uslovima je pokazano da cink ostvaruje svoje­izrazito­toksično­dejstvo­na­alveolarne­makrofage­(AM),­koje­ se­ manifestuje­ smanjenom­ potrošnjom­ kiseonika­ i­narušenim­integritetom­ćelijske­membrane­(52).

Ispitivanja­na­životinjama­su­pokazala­da­u­uslovima­slabljenja­ antioksidacijske­ zaštite,­ koja­ je­ praćena­ deficitom­cinka,­dolazi­do­oštećenja­pluća,­jetre­i­testisa­(53-55).­Kao­što­je­već­naglašeno,­cink­je­sastavni­deo­mnogih­enzima,­od­ko-jih neki imaju antioksidacijsko dejstvo. Tako, na primer, u di-sajnim putevima transgenih miševa superoksid dismutaza (SOD)­u­čijem­sastavu­se­nalazi­cink­(Cu,­Zn-SOD)­ispoljava­svoje­zaštitno,­antioksidacijsko­dejstvo.­Naime,­ove­životinje­eksprimiraju­povišen­nivo­ovog­enzima­u­plućima,­zbog­čega­su otpornije na hiperreaktivnost indukovanu alergenima (56).

U patogenezi alergijskog rinitisa i bronhijalne astme cink­ima­višestruku­ulogu.­Pokazano­je­da­deficit­cinka,­do­koga­dolazi­u­uslovima­oksidacijskog­stresa,­čini­epitelne­će-lije­disajnih­puteva­podložnim­oštećenju­koje­izaziva­vodonik­peroksid (H2O2)­(57).­Međutim,­antioksidacijsko­dejstvo­cin-ka nije u potpunosti razjašnjeno. S tim u vezi, poznato je da cink­može­ zameniti­ jone­gvožđa­ ili­ bakra­koji­ su­ aktivni­ u­oksidacijskim­procesima­(58).­Gvožđe­i­bakar,­koji­se­in vivo većim­delom­nalaze­u­sastavu­proteina,­mogu­biti­vezani­i­za­ligande­(DNK­i­ćelijsku­membranu).­U­prisustvu­H2O2 (proi-zvedenog direktno dejstvom oksidaza ili dizmutacijom

115VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

superoksida koji nastaje u procesu zapaljenja) nastaje izrazito toksični­hidroksilni­radikal­(OH.)­(primer­važi­i­za­gvožđe­i­za­bakar):

Fe2+-ligand + H2O2­→­Fe3+-ligand + OH- + OH.

Kada­Zn2+­zameni­Fe2+­u­ligandu,­sprečava­se­odvijanje­gore­ navedene­ reakcije,­ pri­ čemu­ se­ Fe2+­ vezuje­ za­ ­ feritin­intracelularno,­odnosno­za­transferin­ekstracelularno:

Fe2+-ligand­+­Zn2+­→­Zn2+-ligand­+­Fe2+

Fe2+­+­feritin­ili­Fe2+­+­transferin­→­Fe2+-feritin­ili­Fe2+-transferinPri­ tom­je­važno­da­cink­ ima­oksidacijsko­stanje­+2,­

koje­mu­onemogućava­učestvovanje­u­reakciji­stvaranja­OH.. Pored­toga,­cink­može­da­prihvati­par­elektrona­od­oksidanasa­i­tako­spreči­njihovo­oksidacijsko­dejstvo­(59).­

Drugi antioksidacijski mehanizam, koji se odvija pod dejstvom­cinka­ je­ indukcija­metalotioneina­(familije­od­naj-manje­16­proteina­male­molekulske­mase­/6000-10000­Da/­sa­visokim­ procentom­ cisteina­ /približno­ jedna­ trećina/).­ Tom­prilikom cink se vezuje za metalotionein, koji zatim reaguje sa­oksidansima­i­štiti­okolno­tkivo­od­oksidacijskog­oštećenja.­Ekspresiju metalotioneina, osim cinka indukuju i teški metali, interleukin-1­(IL-1),­faktor­rasta­epiderma­(EGF),­interferoni,­glikokortikosteroidi­i­jonizujuće­zračenje­(60).

Zaštitna­uloga­cinka­u­respiracijskom­traktu­se­može­sagledati­i­kroz­prizmu­akutnih­i­hroničnih­antioksidacijskih­dejstava­ovog­oligoelementa.­Hronično­antioksidacijsko­dejst-vo cinka se odnosi na indukciju sinteze metalotioneina, dok u akutna antioksidacijska dejstva spadaju zaštita proteinskih sulfhidrilnih­ (SH)­grupa­ i­ smanjenje­količine­OH. posredst-vom­antagonizma­cinka­i­prelaznih­metala­(gvožđa­i­bakra).­Joni­cinka­ štite­proteine­koji­ sadrže­SH­grupe­od­delovanja­slobodnih­radikala­na­nekoliko­načina­(direktnim­vezivanjem­za SH grupe, vezivanjem za deo molekula u blizini SH grupa, ili vezivanjem za druge delove molekula proteina, što potom dovodi­ do­ konformacijskih­ promena).­ Neki­ proteini­ koji­sadrže­SH­grupe­su­važni­za­ funkciju­pluća,­kao­na­primer­cilijarni­tubulin­i­alanin­transfer­RNK­sintetaza­(alanin­tRNK­sintetaza) (61).

Ustanovljeno­je­da­eozinofilni­i­neutrofilni­granulociti­u prisustvu cinka smanjuju produkciju superoksidnog anjona (O2

.-).­Takođe­je­poznato­da­aktivirani­eozinofilni­granulociti­proizvode O2

.-­ pomoću­ membranskog­ enzima­ nikotinamid­adenin­dinukleotid­fosfat­(NADPH)­oksidaze.­Za­održavanje­produkcije O2

.- neophodno je da joni vodonika (protoni) budu uklonjeni­ iz­eozinofilnih­granulocita­kroz­protonske­kanale.­Pokazano­je­da­kada­se­eozinofilni­granulociti­izlože­dejstvu­ZnCl2, nakon njihove aktivacije interleukinom-5 (IL-5) i leu-kotrijenom­ B4­ (LTB4), nastaje blokada protonskih kanala i smanjenje stvaranja O2

.-­ (62).­Do­sličnih­ rezultata­se­došlo­ i­kada­su­u­pitanju­neutrofilni­granulociti­(63).­Imajući­u­vidu­da­u­astmatičara­aktivirani­granulociti­izazivaju­oštećenje­ep-itela disajnih puteva pored ostalog i putem stvaranja O2

.-, nameće­se­zaključak­da­bi­cink­mogao­delovati­protektivno­na­epitel u bronhijalnoj astmi.

Poznato je da smanjeno unošenje cinka kod miševa do-vodi­ do­ pojačane­ bronhijalne­ hiperreaktivnosti­ (64),­ što­ je­verovatno posledica inhibicijskog dejstva cinka na muskarin-ske­i­nikotinske­receptore­(65,­66).­Moguće­je­da­deficit­cinka­olakšava aktivaciju muskarinskih receptora i kalcijumskih

kanala,­kao­i­ulazak­kalcijuma­u­glatke­mišićne­ćelije,­što­do-vodi­ do­ bronhokonstrikcije.­ Druga­ mogućnost­ je­ da­ deficit­cinka­ uzrokuje­ inflamaciju­ u­ disajnim­ putevima­ zbog­narušavanja­ravnoteže­između­citokina­grupe­Th1­i­Th2,­kao­i­pojačanog­oslobađanja­medijatora­iz­mastocita­i­eozinofilnih­granulocita. Osim toga, u miševa senzibilisanih na ovalbumin smanjeno­ unošenje­ cinka­ hranom­ manifestuje­ se­ tipičnim­karakteristikama bronhijalne astme (bronhijalnom hiperreaktivnošću,­ eozinofilijom­ i­ povećanom­ sekrecijom­sluzi) (67). S druge strane, pokazano je da dodatak cinka u ishrani kod zamoraca koji su bili podvrgnuti gladovanju de-luje­profilaktički­i­antisekrecijski­(68). Osim­toga,­utvrđeno­je­da­kratkotrajna­inhalacija­aerosola­ZnSO4 smanjuje alergijsku bronhokonstrikciju kod zamoraca, najverovatnije usled blokade­oslobađanja­histamina­iz­mastocita­(69).

Kliničke studije.-­Na­povezanost­plućnih­oboljenja­ i­izmenu­statusa­cinka­ukazuju­brojna­istraživanja.­Poznato­je­da­deficit­cinka­dovodi­do­oštećenja­mikrotubula­i­narušavanja­integriteta­ i­ normalnog­ funkcionisanja­ treplji­ respiracijskog­epitela­(70).­S­tim­u­vezi,­u­bolesnika­sa­hroničnim­bronhitisom­u­ tkivu­ pluća,­ srca,­ jetre,­ polnih­ i­ nadbubrežnih­ žlezda­registrovano­ je­ značajno­ sniženje­ koncentracije­ cinka­ u­odnosu­ na­ zdrave­ osobe.­ Ustanovljeno­ je,­ takođe,­ da­ je­sniženje­ nivoa­ cinka­ u­ organizmu­ obolelih­ od­ ove­ bolesti­povezano sa znatnim gubitkom ovog metala kroz traheo-bronhijalno­stablo­(49).

Difuzni­alveolitis­uzrokovan­cinkom­i­drugim­metali-ma­može­da­se­dijagnostikuje­na­osnovu­povećanja­broja­poli-morfonukleara,­ koncentracije­ proteina­ i­ LDH­ aktivnosti­ u­BAL-u­ obolelih­ od­ ove­ bolesti­ (71).­ Identifikacija­ partikula­unutar­AM­na­preparatima­ćelija­BAL-a­uz­pomoć­elektron-skog mikroskopa pokazala se kao vrlo osetljiva metoda za ot-krivanje­sastojaka­inhalirane­prašine,­uključujući­azbest,­talk,­volfram,­hrom­gvožđe,­cink­i­bakar­(72).

U serumu obolelih od bronhijalne astme i alergijskog rinitisa­ nađena­ je­ snižena­ koncentracija­ cinka­ u­ odnosu­ na­zdrave­osobe­(73,­74).­Slično­tome,­kod­dece­obolele­od­atopij-skog­dermatitisa­i­bronhijalne­astme­nađena­je­snižena­kon-centracija­cinka­u­serumu­i­kosi­(75,­76).­Takođe,­nađena­je­snižena­koncentracija­cinka­u­serumu­kod­atopičara­kod­kojih­nisu prisutni simptomi alergijskih respiracijskih bolesti (77). Interesantno je napomenuti da je ustanovljena i visoko stati-stički­značajna­linearna­korelacija­između­koncentracije­cin-ka u serumu i sputumu obolelih od bronhijalne astme i alergij-skog­rinitisa­(74).­Pored­toga,­u­astmatičara­je­registrovana­i­negativna­ korelacija­ između­ pojave­ sviranja­ u­ grudima­ i­međusobnog­ odnosa­ koncentracija­ cinka­ i­ bakra­ u­ serumu­(64,­78).­

Pretpostavlja se da cink svojim antiapoptoznim dej-stvom­ štiti­ epitel­ disajnih­ puteva,­ imajući­ u­ vidu­ da­ je­ u­astmatičara­apoptoza­bronhijalnih­epitelnih­ćelija­uključena­u­patogenetske mehanizme ove bolesti (79).

Smatra­ se­ da­ deficit­ cinka­ u­ organizmu­ obolelih­ od­bronhijalne­ astme­ i­ drugih­ atopijskih­ bolesti­ može­ biti­posledica smanjenog unošenja ovog oligoelementa hranom, s obzirom­da­je­utvrđena­veza­između­redukovanog­unosa­cinka­i­ sezonskih­ alergijskih­ simptoma­ (80).­ Takođe,­ kod­ ovih­oboljenja­deficit­cinka­može­nastati­i­zbog­redistribucije­cinka,­tj.­njegovog­deponovanja­u­jetri.­Uz­to,­u­astmatičara­dolazi­do­

Decembar 2010VOLUME 61116

Medicinski podmladakEditorijali

gubitka­ eozinofilnih­ granulocita­ i­ epitelnih­ ćelija­ koje­ su­bogate cinkom. Kod ovih bolesnika cink se dodatno gubi putem­sluzi­i­bronhijalnog­sekreta,­u­čijem­sastavu­se­nalazi­vezan za mukopolisaharide (67).

U­respiracijskom­ traktu­ slobodan­cink­ ima­antiinfla-macijsko dejstvo. Naime, pokazano je da cink inhibira lipopo-lisaharidom i interleukinom-1 (IL-1) indukovano stvaranje azot­monoksida­(NO)­(81).­Takođe,­cink­je­u­stanju­da­inhibira­aktivaciju­NF-κβ,­ time­što­blokira­ fosforilaciju­ i­ razgradnju­inhibicijskog­proteina­Iκβ­i­njegove­Iκβ­kinaze,­sprečavajući­na­taj­način­ekspresiju­proinflamacijskih­gena­(82).­Pored­to-ga,­cink­inhibira­oslobađanje­preformiranih­medijatora­iz­ma-stocita,­bazofilnih­i­eozinofilnih­granulocita­(83,­84).­Poznato­je­da­deficit­ cinka­ubrzava­aktivaciju­mastocita­ i­dovodi­do­povećanja­broja­i­veličine­ovih­ćelija,­koje­potom­svojom­po-jačanom­aktivnošću­olakšavaju­hemotaksu­eozinofilnih­i­neu-trofilnih­granulocita­i­doprinose­razvoju­oksidacijskog­ošteće-nja­epitela­(85).­Cink­blokira­i­vezivanje­humanog­rinovirusa­za­ICAM-1,­sprečavajući­tim­putem­nastanak­virusne­infekci-je­disajnih­puteva­(86).­Takođe,­cink­može­biti­koristan­u­leče-nju kijavice, s obzirom da je ustanovljeno da njegova lokalna primena­ smanjuje­ dužinu­ trajanja­ simptoma­ ovog­ oboljenja­(kašlja i sekrecije iz nosa) (87).

U LOGA CI NK A U OŠTEĆENJ U OSTA LIH ORGA NSK IH SISTEM A

Uticaj cinka na imunski sistem.- Adekvatan unos cinka­hranom­važan­ je­za­funkcionisanje imunskog sistema (88).­Deficit­cinka­je­praćen­smanjenom­funkcijom­neutrofilnih­granulocita­i­ćelija­prirodnih­ubica­(NK→­engl.­natural killer cells). Ustanovljeno je da nedostatak cinka dovodi do poremećaja­ funkcije­ T­ limfocita­ i­ makrofaga. U takvim uslovima­ poremećen­ je­ razvoj­ B­ limfocita,­ smanjeno­ je­stvaranje­citokina­i­antitela­(naročito­imunoglobulina­G­/IgG/)­i­otežano­je­odvijanje­intracelularne­digestije­u­toku­fagocitoze.­Na humanom materijalu i animalnim eksperimentalnim modelima­je­pokazano­da­deficit­cinka­dovodi­do­limfopenije­u­ centralnom­ i­ perifernom­ limfoidnom­ tkivu.­ Takođe,­ kod­miševa­ koji­ su­ dobijali­ hranu­ siromašnu­ cinkom­ uočeno­ je­smanjenje­ veličine­ timusa­ (naročito­ njegovog­ korteksa).­Povišen nivo glikokortikosteroida, koji tom prilikom nastaje, dovodi­se­u­vezu­sa­atrofijom­ovog­organa.­Osim­toga,­smanjen­unos­ cinka­ izaziva­ supresiju­ citotoksičnosti­ i­ kasne­preosetljivosti­ T­ limfocita,­ pri­ čemu­ se­ navedene­ funkcije­poboljšavaju posle normalizacije unosa ovog oligoelementa (89).

Poznato­ je­ da­ deficit­ cinka­ prati­ olakšano­ odvijanje­apoptoze.­Tako­ je­kod­životinja­koje­ su­dobijale­hranu­siro-mašnu­cinkom­u­različitim­tkivima­uočen­porast­broja­ćelija­u­procesu­apoptoze­ (crevni­epitel,­koža,­ timus,­ testisi,­mrežn-jača­i­pankreas)­(90).­Štaviše,­utvrđeno­je­da­cink­ima­značaj-nu­ulogu­u­regulaciji­apoptoze­limfocita­in vivo. S tim u vezi, pokazano je da dodavanje cinka u hranu miševima smanjuje

mikotoksinom­indukovanu­apoptozu­T­limfocita­i­makrofaga­(91).­Utvrđeno­je­da­cink­deluje­kao­antiapoptozno­sredstvo­zahvaljujući­svom­inhibicijskom­efektu­na­endonukleaze­za-visne­od­kalcijuma­i­magnezijuma,­koje­su­odgovorne­za­frag-mentaciju DNK u timocitima (92, 93). Smatra se da cink do-vodi i do supresije aktivacije kaspaze-3 tako što inhibira ka-spazu-6­koja­razgrađuje­lamin,­što­uzrokuje­kolaps­jedra­ka-rakterističan­ za­ apoptozu­ (94).Takođe,­ u­ in vitro uslovima veći­broj­limfocita­i­timocita­pokazuju­znake­apoptoze­kada­se nalaze u medijumu u kome nema cinka (95). Interesantna je činjenica­da­deficit­cinka­kod­ljudi,­čak­i­kada­je­blagog­stepe-na, dovodi do smanjenja proizvodnje interleukina-2 (IL-2) i interferona­γ­(IFN­γ)­(96).­Uz­to,­u­sklopu­tuberkulinske­probe­konstatovano­je­uvećanje­induracije­nakon­povećanog­unosa­cinka­ (97).­ Zato­ se­ s­ pravom­ pretpostavlja­ da­ bi­ smanjeno­unošenje­cinka­kod­ljudi­moglo­dovesti­do­povećane­sklonosti­ka­ alergijskim,­ autoimunskim,­ infektivnim­ i­ malignim­ bo-lestima (98).

Značaj cinka u dermatologiji.- Antioksidacijsko dej-stvo­cinka­se­primenjuje­u­lečenju­kožnih­bolesti­kao­što­su­akne, rozacea i celulitis skalpa. Posle lokalne primene soli cinka­ koncentracija­ ovog­ oligoelementa­ u­ koži­ se­ može­povećati­osam­puta.­Pokazano­je­da­indukcija­metalotioneina­cinkom i kadmijumom ima ulogu u zaštiti keratinocita od so-larnog­zračenja.­Ustanovljeno­ je­ takođe­da­ lokalna­primena­ZnSO4­i­ZnCl2­štiti­kožu­­miševa­od­ultraljubičastog­zračenja­(99).

Poznato je da je cink neophodan za zarastanje rana i obnovu­oštećenog­epitela.­Lokalna­primena­cinka­na­kožne­rane­dovodi­do­ubrzane­reepitelizacije­(100).­Utvrđeno­je­da­je­obnavljanje­oštećenog­epitela­kontrolisano­metaloproteinazama­(MMP)­ zavisnim­ od­ cinka­ (MMP-3­ i­ MMP-9).­ Katalitički­mehanizam­ovih­MMP,­odgovornih­za­razgradnju­vanćelijskog­matriksa, zahteva da katjon cinka bude vezan za aktivno mesto enzima (101).

Uloga cinka u patogenezi reumatskih bolesti.- Najveći­broj­podataka­ iz­ literature­ukazuje­na­upliv­deficita­cinka u nastanak i razvoj zapaljenjskih reumatskih bolesti. Shodno­ tome,­ snižena­koncentracija­cinka­ registrovana­ je­u­plazmi obolelih od reumatoidnog artritisa (102, 103).

Uticaj cinka na šećernu bolest.- Kod­ dijabetičara­tkivo­pankreasa­sadrži­upola­manji­sadržaj­cinka­u­odnosu­na­zdrave osobe (1). Dosadašnji publikovani podaci ne ukazuju na­ značajnu­ povezanost­ unosa­ cinka­ i­ incidence­ šećerne­bolesti­(104).

Zaključak.- Naučnici­ su­ napravili­ ogromne­ korake­napred­u­proučavanju­uloge­cinka­u­metaboličkim­procesima­u­organizmu.­Međutim,­ono­što­su­saznali­samo­je­mali­deo­u­poređenju­s­onim­što­je­još­uvek­nepoznato. Zato­kompleksan­patofiziološki­ supstrat­ multisistemske­ disfunkcije­ do­ koje­dovodi­ cink­ ostaje­ i­ dalje­ svojevrstan­ izazov­ čitavoj­ armiji­istraživača­u­pokušaju­da­proniknu­do­za­sada­skrivenih­mesta­potencijalne terapijske intervencije.

117VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

Literatura1.­ Trpinac­P,­Rotović-Okrajnov­B.­Repetitorijum­neorganske­

hemije­ za­ studente­ medicine­ i­ stomatologije.­ Beograd:­Nučna­knjiga;1979.

2.­ Tasić­N.­Lipidni­status­i­oligoelementi­u­serumu­i­karotid-nom­ plaku­ različite­ morfologije.­ Doktorska­ disertacija,­Medicinski­fakultet,­Beograd,­2005.

3.­ Đukić­A.­Poremećaji­metabolizma­neorganskih­materija.­U:­Živančević-Simonović­S,­urednik.­Opšta­patološka­fiz-iologija,­Medicinski­fakultet,­Kragujevac;2002,346-54.

4.­ Fuortes­L,­Schenck­D.­Marked­elevation­of­urine­zinc­lev-els­and­pleural­friction­rub­in­metal­fume­fever.­Vet­Hum­Toxicol­2000;42:164-5.

5.­ Varagić­V,­Milošević­M.­Farmakologija­peptičkog­ulkusa,­digestivi,­ laksantni­ lekovi,­ antiemetici.­ U:­ Varagić­ V,­Milošević­ M,­ urednici.­ Farmakologija.­ Beograd:­Medicinska­knjiga/Beograd;­1991.365-79.

6.­ Varagić­V,­Milošević­M.­Otrovi­i­antidoti.­U:­Varagić­V,­Milošević­ M,­ urednici.­ Farmakologija.­ Beograd:­Medicinska­knjiga/Beograd;­1991.521-36.

7.­ Jacob­RA.­Elementi­u­tragu.­U:­Tietz­NW,­urednik.­Osnovi­kliničke­hemije.­Beograd:Velarta;1997.545-61.

8.­ Majkić-Singh­NT.­Mikroelementi­ (elementi­ u­ tragu).­ U:­Majkić-Singh­ NT,­ urednik.­ Medicinska­ biohemija.­Beograd:Društvo­ medicinskih­ biohemičara­ Jugoslavije;­1994.424-42.

9.­ Bray­GA.­Nutritional­factors­in­disease.­In:­Sodeman­WA,­editor.­ Pathologic­ physiology,­ mechanisms­ of­ disease.­Philadelphia:W.B.­Saunders­company;1974.p.839-64.

10.­O’Dell­BL.­Role­of­zinc­in­plasma­membrane­function.­J­Nutr­2000;130:1432-6.­­

11.­Wu­FY,­Wu­CW.­Zinc­in­DNA­replication­and­transcrip-tion. Annu Rev Nutr 1992;7:251-72.

12.­Martin­DW.­Water­and­minerals.­ In:­Martin­DW,­Mayes­PA,­Rodwell­VW,­Granner­DK,­editors.­Harper’s­review­of­ biochemistry­ (prevod­ /Harperov­ pregled­ biohemije/).­Beograd:­Savremena­administracija;1989.739-52.

13.­Guyton­AC,­Hall­JE.­Dietary­balances,­regulation­of­feed-ing,­ obesity­ and­ starvation,­ vitamins­ and­ minerals.­ In:­Guyton­ AC,­ editor.­ Textbook­ of­ medical­ physiology.­Philadelphia:W.B.­Saunders­company;­1996.p.889-901.

14.­Prasad­AS.­ Impact­of­ the­discovery­of­human­zinc­defi-ciency­on­health.­J­Am­Coll­Nutr­2009;28(3):257-65.

15.­Addis­ PB,­Carr­ TP,­Hassel­CA,­Huang­ZZ,­Warner­GJ.­Atherogenic­and­antiatherogenic­factors­in­the­human­diet.­Biochem­Soc­Symp­1995;61:259-71.

16.­Jenner­A,­Ren­M,­et­al.­Zinc­supplementation­inhibits­lipid­peroxidation­ and­ the­ development­ of­ atherosclerosis­ in­rabbits­ fed­ a­ high­ cholesterol­ diet.­ Free­ Rad­ Biol­ Med­2006;11:24-28.

17.­Conell­P,­Young­VM,­et­al.­Zinc­attenuates­tumor­necrosis­factor-mediated­activation­of­ transcription­ factors­ in­en-dothelial­cells.­J­Am­Coll­Nutr­1997;16(5):411-7.

18.­Kaji­T,­Fujiwara­Y,­Yamamoto­C,­Sakamoto­M,­Kozuka­H.­Stimulation­of­cultured­vascular­endothelial­cell­prolif-eration:­possible­ involvement­of­endogenous­basic­fibro-blast­growth­factor.­Life­Sci­1994;55(23):1781-7.

19.­Fujiwara­Y,­Kaji­T.­Zinc­potentiates­the­stimulation­by­ba-sic­and­acidic­fibroblast­growth­factors­on­the­proliferation­

of­ cultured­vascular­ smooth­muscle­ cells.­Res­Commun­Mol Pathol Pharmacol 1997;97(1):95-106.

20.­Hennig­B,­Toborek­M,­McClain­CJ.­Antiatherogenic­prop-erties­of­zinc:­implications­in­endothelial­cell­metabolism.­Nutrition 1996;12(10):711-17.

21.­Hennig­B,­Meerarani­P,­et­al.­Zinc­nutrition­and­apoptosis­of­vascular­endothelial­cells:­implications­in­atherosclero-sis.­Nutrition­1999;15(10):744-8.

22.­Meerarani­P,­Ramadase­P,­Toborek­M,­Bauer­HC,­Bauer­H,­Henning­B.­Zinc­protects­against­apoptosis­of­endothe-lial­ cells­ induced­ by­ linoleic­ acid­ tumor­ necrosis­ factor­alpha.­Am­J­Clin­Nutr­2000;71(1):81-7.

23.­Heyns­ AP,­ Eldor­ A,­ Yarom­ R,­ Marx­ G.­ Zinc-induced­platelet­aggregation­is­mediated­by­the­fibrinogen­receptor­and­is­nor­accompanied­by­release­or­by­thromboxane­syn-thesis.­Blood­1985;­66(1):213-9.­

24.­Vlad­M,­Uza­G,­Zirbo­M,­Olteanu­D.­Free­radicals,­ceru-loplasmin and copper concentration in serum and aortic tissue­ in­ experimental­ atherosclerosis.­ Nutrition­1995;11(5):588-91.

25.­Minqin­R,­Watt­F,­Huat­BT,­Halliwell­B.­Correlation­of­iron­and­zinc­levels­with­lesion­depth­in­newly­formed­ath-erosclerotic­ lesions.­ Free­Rad­Biol­Med­ 2003;34(6):746-52.

26.­Mocchegiani­ E,­Malavolta­M.­ Zinc-gene­ interaction­ re-lated­to­inflammatory/immune­response­in­ageing.­Genes­Nutr 2008;3:61-75.

27.­Gomez­E,­del­Diego­C,­et­al.­Longitudinal­study­of­serum­copper and zinc levels and their distribution in blood pro-teins­after­acute­myocardial­infarction.­J­Trace­Elem­Med­Biol­2000;14(2):65-70.

28.­Leonhardt­W,­Kurktschiev­T,­et­al.­Effects­of­fluvastatin­therapy­on­ lipids,­ antioxidants,­ oxidation­of­ low­density­lipoproteins­ and­ trace­ metals.­ Eur­ J­ Clin­ Pharmacol­1997;53(1):65-9.

29. Mendis S. Magnesium, zinc and manganese in atheroscle-rosis­of­the­aorta.­Biol­Trace­Elem­Res­1989;23(3):251-6.

30.­Vlad­M,­Caseanu­E,­Uza­G,­Petrescu­M.­Concentration­of­copper, zinc, chromium, iron and nickel in the abdominal aorta­of­patients­deceased­with­coronary­heart­disease.­J­Trace­Elem­Electrolytes­Health­Dis­1994;8(2):11-14.

31.­Mielcarza­G,­Majewski­W,­Patelski­J,­Uryszek­W.­Calcium,­magnesium, copper and zinc in blood serum in men with femoral­ atherosclerosis.­ Rocz­ Panstw­ Zakl­ Hig­1995;46(1):59-65.

32­ ­Stadler­N,­Stanley­N,­et­al.­Accumulation­of­zinc­in­hu-man atherosclerotic lesions correlates with calcium levels but­does­not­protect­against­protein­oxidation.­Arterioscler­Thromb­Vasc­Biol­2008;28:1024-30.

33.­Ripa­S,­Ripa­R.­Zinc­ and­atherosclerosis.­Minerva­Med­1994;85(12):647-54.

34.­Vučević­ D.­ Citohemijska­ analiza­ ćelijskih­ nespecifičnih­esteraza u aterosklerotskim lezijama karotidne arterije različitog­stepena­u­ljudi.­Doktorska­disertacija,­Medicinski­fakultet,­Beograd,­2007.­

35.­Tasić­ D.­ Sadržaj­ cinka­ u­ serumu­ i­ karotidnom­ plaku­različite­ morfologije.­ Magistarska­ teza,­ Medicinski­fakultet,­Beograd,­2010.­

Decembar 2010VOLUME 61118

Medicinski podmladakEditorijali

36.­Minqin­R,­En­H,­et­al.­Nuclear­microprobe­investigation­into­the­trace­elemental­contents­of­carotid­artery­walls­of­apolipoprotein­E­deficient­mice.­Nuclear­Instruments­and­Methods­in­Physics­Research­2007;260:240-4.­

37.­Hennig­B,­Wang­Y,­Ramasamy­S,­McClain­CJ.­Zinc­pro-tects­against­ tumor­necrosis­factor-induced­disruption­of­porcine­ endothelial­ cell­ monolayer­ integrity.­ J­ Nutr­1993;123:1003-9.

38.­Giacconi­M.­The­+838­C/G­MT2A­polymorphism,­metals­and­the­inflammatory/immune­response­in­carotid­artery­stenosis­in­elderly­people.­Mol­Med­2007;13(7-8):388-95.

39.­Peltomaa­ M,­ Mattila­ K,­ Wolf­ J,­ Hyvonen-Dabek­ M.­Proton-induced­X-ray­emission­analysis­of­atherosclerotic­plaques­ of­ the­ carotid­ bifurcation.­ Biol­ Trace­ Elem­Res­1992;34(3):249-55.

40.­Stary­HC.­A­definition­of­advanced­ types­of­atheroscle-rotic­lesions­and­a­historical­classification­of­atherosclero-sis.­Circulation­1995;92:1355-74.

41.­Iskra­M,­Patelski­J,­Majewski­W.­Relationship­of­calcium,­magnesium, zinc and copper concentrations in the arterial wall and serum in atherosclerosis obliterans and aneu-rysm.­J­Trace­Elem­Med­Biol­1997;11(4):248-52.

42.­Kazemi-Bajestani­ SM,­ Ghayour-Mobarhan­ M,­ et­ al.­Serum copper and zinc concentrations are lower in Iranian patients­ with­ angiographically­ defined­ coronary­ artery­disease than in subjects with a normal angiogram. J Trace Elem­Med­Biol­2007;21(1):22-8.­

43.­Uza­G,­Vlaicu­R.­Serum­zinc­and­copper­in­patients­with­atherosclerosis­ and­ thrombangitis­ obliterans.­ Biol­ Trace­Elem Res 1989;20(3):197-206.

44.­ Topuzoglu­ G,­ Erbay­ AR,­ Karul­ AB,­ Yensel­ N.­Concentrations­ of­ copper,­ zinc­ and­ magnesium­ in­ sera­from­patients­with­idiopathic­dilated­cardiomyopathy.­Biol­Trac Elem Res 2003;95(1):11-17.

45.­Bialkowska­M,­Hoser­A,­et­al.­Hair­zink­and­copper­con-centration­in­survivors­of­myocardial­infarction.­Ann­Nutr­Metab 1987;31(5):327-32.

46.­Chelisadi­R,­Alikhassy­H,­Amiri­M.­Zinc­and­copper­sta-tus­in­children­with­high­family­risk­of­premature­cardio-vascular­disease.­Ann­Saudi­Med­2002;22(5-6):291-4.

47.­Tubek­S.­Role­of­trace­elements­in­primary­arterial­hyper-tension:­is­mineral­water­style­or­prophylaxis?­Biol­Trace­Elem­Res­2006;114(1-3):1-5.

48.­Forni­A.­Bronchoalveolar­lavage­in­the­diagnosis­of­hard­metal­disease.­Sci­Total­Environ­1994;150(1-3):69-76.

49.­Tadzhiev­FS.­Trace­elements­in­the­pathogenesis­and­treat-ment­of­chronic­bronchitis.­Ter­Arch­1991;63(3):68-70.

50.­Davies­IJT.­The­clinical­significance­of­the­essential­bio-logical­ metals.­ London:William­ Heinemann­ Medical­Books;1972.

51.­Žunić­S.­Bronhoalveolarna­ lavaža­ i­oligoelementi­u­em-fizemu­pluća­ kunića­ izazvanom­holesterolskom­dijetom.­Doktorska­ disertacija,­ Medicinski­ fakultet,­ Beograd,­1997.

52.­Castranova­V,­Bowman­L,­Wright­JR,­Colby­H,­Miles­PR.­Toxicity­of­metallic­ions­in­the­lung:­effects­on­alveaolar­macrophages­and­alveolar­type­II­cells.­J­Toxicol­Environ­Health­1984;13(4-6):845-56.

53.­Taylor­ CG,­ McCutchon­ TL,­ Boermans­ HJ,­ DiSilvestro­RA,­Bray­TM.­Comparison­of­Zn­and­vitamin­E­for­pro-tection­against­hypoxia-induced­lung­damage.­Free­Radic­Biol­Med­1997;22:543-50.

54.­Parsons­SE,­DiSilvestro­RA.­Effect­of­mild­zinc­deficien-cy,­ plus­ or­ minus­ an­ acute­ phase­ response­ on­ galac-tosamine-induced­hepatitis­in­rats.­Br­J­Nutr­1994;72:611-18.

55.­Oteiza­PI,­Olin­KL,­Fraga­CG,­Keen­CL.­Zinc­deficiency­causes­oxidative­damage­to­proteins,­lipids­and­DNA­in­rat­testis. J Nutr 1995;125:823-9.

56.­Larsen­GL,­White­CW,­et­al.­Mice­that­overexpress­Cu,Zn-superoxide­ dismutase­ are­ resistant­ to­ allergen-induced­changes­ in­airway­control.­Am­J­Physiol­Lung­Cell­Mol­Physiol­2000;279(2):350-9.

57.­Truong-Tran­AQ,­Carter­J,­Ruffin­RE,­Zalewski­PD.­New­insights­into­the­role­of­zinc­in­the­respiratory­epithelium.­Immunol­Cell­Biol­2001;79(2):170-7.

58.­Rostan­EF,­DeBuys­HV,­Madey­DL,­Pinnel­SR.­Evidence­supporting­zinc­as­an­important­antioxidant­for­skin.­Int­J­Dermatol­2002;41(9):606-11.

59.­Williams­ RJP.­ The­ biochemistry­ of­ zinc.­ Polyhedron­1987;6:61-9.

60.­McCormick­ CC,­Menard­MP,­ Cousins­ RJ.­ Induction­ of­hepatic­metallothionein­by­feeding­zinc­to­rats­of­depleted­zinc­status.­Am­J­Physiol­1981;240:414-21.

61.­Powell­ SR.­ The­ antioxidant­ properties­ of­ zinc.­ J­ Nutr­2000;130:1447-54.

62.­Bankers-Fulbright­ JL,­Kita­H,­Gleich­GJ,­O’Grady­SM.­Regulation­of­human­eosinophil­NADPH­oxidase­activity:­a­central­role­for­PKCδ.­J­Cell­Physiol­2001;189:306-15.

63.­Henderson­LM,­Chappel­JB,­Jones­OTG.­Superoxide­gen-eration­ by­ the­ electrogenic­ NADPH­ oxidase­ of­ human­neutrophils­is­limited­by­the­movement­of­a­compensating­charge.­Biochem­J­1988;255:285-90.

64.­Schwartz­J,­Weiss­ST.­Dietary­factors­and­their­relation­to­respiratory­symptoms.­Am­J­Epidemiol­1990;132:67-76.

65.­Palma­E,­Maggi­L,­Miledi­R,­Eusebi­F.­Effect­of­Zn2+ on wild and mutant neuronal alpha7 nicotinic receptors. Proc Natl­Acad­Sci­USA­1998;95:10246-50.

66.­Taylor­SC,­Peers­C.­Three­ distinct­Ca2+ influx­pathways­couple­acetylcholine­receptor­activation­to­catecholamine­secretion­from­PC12­cells.­J­Neurochem­2000;75:1583-9.­

67.­Truong-Tran­AQ,­Ruffin­RE,­et­al.­Altered­zinc­homeosta-sis­and­caspase­activity­in­murine­allergic­inflammation.­Am­J­Respir­Cell­Mol­Biol­2002;27(3):286-96.

68.­Darmon­N,­Pelissier­MA,­et­ al.­Zinc­and­ intestinal­ ana-phylaxis­ to­ cow’s­milk­ proteins­ in­malnourished­guinea­pigs.­Pediatr­Res­1997;42(2):208-13.

69.­Cho­CH,­Dai­S,­Ogie­CW.­The­effect­of­zinc­on­anaphy-laxis­in­vivo­in­the­guinea-pig.­Br­J­Pharmacol­1977;60:607-8.

70.­Hesketh­ JE.­ Zinc-stimulated­ microtubule­ assembly­ and­evidence­ for­ zinc­ binding­ to­ tubulin.­ Int­ J­ Biochem­1982;14:983-90.

71.­Khan­MF,­Gupta­GSD.­Cellular­and­biochemical­indices­of­bronchoalveolar­lavage­for­detection­of­lung­injury­fol-lowing­ insult­ by­ airborne­ toxicans.­ Toxicol­ Lett­1991;58(3):239-55.

119VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

72.­Haslam­PL.­Bronchoalveolar­lavage.­Seminars­in­respira-tory­medicine­1984;6(1):55-70.

73.­Kadrabova­J,­Madaric­A,­Podvinski­F,­Gazdik­F,­Ginter­F.­Plasma­ zinc,­ copper­ and­ copper/zinc­ ratio­ in­ intrinsic­asthma.­J­Trace­Elem­Med­Biol­1996;1:50-3.

74.­Đurić­V.­Oligoelementi­gvožđe,­bakar­ i­cink­u­serumu­i­indukovanom sputumu pacijenata sa alergijskim rinitisom i bronhijalnom astmom. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet,­Beograd,­2003.

75.­ El­Kholy­MS,­ gas­Allah­MA,­ el-Shimi­ S,­ el-Baz­ F,­ el-Tayeb­ H,­ Abdul­ Hamid­MS.­ Zinc­ and­ copper­ status­ in­children with bronchial asthma and atopic dermatitis. J Egypt­Public­Health­Assoc­1990;65(5-6):657-68.

76.­ Di­ Toro­ R,­ Capotorti­ G,­ Gialanella­ G,­ del­ Giudice­M,­Moro­R,­Perrone­L.­Zinc­and­copper­status­of­allergic­chil-dren.­Acta­Pediatr­Scand­1987;76(4):612-17.

77.­Boscolo­P,­Di­Gioacchino­M,­et­al.­Expression­of­lympho-cyte­subpopulations,­cytokine­serum­levels,­and­blood­and­urinary­ trace­ elements­ in­ asymptomatic­ atopic­men­ ex-posed to an urban environment. Int Arch Occuo Environ Health 1999;72(1):26-32.

78.­Josephs­LK,­Gregg­I,­Holgate­ST.­Does­non-specific­bron-chial­ responsiveness­ indicate­ severity­ of­ asthma?­ Eur­Respir J 1990;3:220-7.

79.­Benayoun­L,­Leteuve­S,­et­al.­Regulation­of­peroxisome­proliferator-activated­ receptor­ gamma­ expression­ in­ hu-man­ asthmatic­ airways:­ relationship­ with­ proliferation,­apoptosis­and­airway­remodeling.­Am­J­Respir­Crit­Care­Med­2001;164:1487-94.

80.­Soutar­A,­Seaton­A,­Brown­K.­Bronchial­ reactivity­and­dietary­oxidants.­Thorax­1997;52(2):166-70.­

81.­ Abou-Mohamed­ G,­ Papapetropoulos­ A,­ Catravas­ JD,­Caldwell­RW.­Zn2+­ inhibits­nitric­oxide­ formation­ in­ re-sponse­ to­ lipopolysaccharides.­ Implication­ in­ its­ antiin-flammatory­activity.­Eur­J­Pharmacol­1998;341:265-72.­

82. Jeon KI, Jeong JY, Jue DM. Thiol-reactive metal com-pounds­inhibit­NF-κβ­activation­by­blocking­Iκβ­kinase.­J­Immunol­2000;164:5981-9.

83.­Marone­G,­Columbo­M,­de­Paulis­A,­Cirillo­G,­Giugliano­R,­Condorelli­M.­Physiological­concentrations­of­zinc­in-hibit­the­release­of­histamine­from­human­basophils­and­lung mast cells. Agents Actions 1986;18:103-6.

84.­Winquist­I,­Olofsson­T,­Persson­E.­Effect­of­zinc­and­other­cations­on­ the­ release­of­ the­eosinophil­ cationic­protein.­Scand­J­Clin­Lab­Invest­1985;45:671-7.­

85.­Wellinghausen­N,­Rink­J.­The­significance­of­zinc­for­leu-kocyte­biology.­J­Leukoc­Biol­1998;64:571-7.

86.­Novick­SG,­Godfrey­JC,­Pollack­RL,­Wilder­HR.­Zinc-induced­ suppression­ of­ inflammation­ in­ the­ respiratory­tract,­caused­by­infection­with­human­rhinovirus­and­other­irrritants.­Med­Hypotheses­1997;49:347-57.

87.­Prasad­AS,­Fitzgerald­JT,­Bao­B,­Beck­FW,­Chandrassekar­PH.­Duration­of­symptoms­and­plasma­cytokine­levels­in­patients with the common cold treated with zinc acetate. A randomized, double-blind, placebo-controlled trial. Ann Intern­Med­2000;133:245-52.

88.­Calder­PC,­Kew­S.­The­immune­system:­a­target­for­func-tional­foods?­Br­J­Nutr­2002;88(2):165-77.

89.­Shankar­A,­Prasad­AS.­Zinc­and­immune­function:­bio-logical­basis­of­altered­resistance­to­infection.­Am­J­Clin­Nutr­1998;68(2):447-63.

90.­Zalewski­PD,­Forbes­IJ.­Intracellular­zinc­and­the­regula-tion­ of­ apoptosis.­ In:­ Lavin­ M,­ Walters­ D,­ editors.­Programmed­cell­death:­the­cellular­and­molecular­biology­of­ apoptosis.­ Melbourne:Harwood­ Academic­Publishers;1993.p.73-86.

91.­Waring­P,­Egan­M,­Braithwaite­A,­Mullbacher­A,­Sjearda­A.­Apoptosis­induced­in­macrophages­and­T­blasts­by­the­mycotoxin­sporidesmin­and­protection­by­Zn2+ salts. Int J Immunopharmacol­1990;12:445-57.

92.­Cohen­JJ,­Duke­RC.­Glucocorticoid­activation­of­a­calci-um-dependent­endonuclease­in­thymocyte­nuclei­leads­to­cel­death.­J­Immunol­1984;132:38-42.

93.­Truong-Tran­AQ,­Ho­LH,­Chai­F,­Zalewski­PD.­Cellular­zinc­fluxes,­the­regulation­of­apoptosis/gene­directed­cell­death.­J­Nutr­2000;130(Suppl):1459-66.

94.­Takahashi­A,­Alnemri­ES,­et­al.­Cleavage­of­lamin­A­by­Mch2­ alpha­ but­ not­ CPP32:­ multiple­ interleukin­ 1­ beta­converting­ enzyme-related­ proteases­ with­ distinct­ sub-strate recognition properties are active in apoptosis. Proc Natl­Acad­Sci­USA­1996;93:8395-400.

95.­Martin­SJ,­Mazdai­G,­Strain­JJ,­Cotter­TG,­Hannigan­BM.­Programmed­cell­death­(apoptosis)­ in­ lymphoid­and­my-eloid­cell­lines­during­zinc­deficiency.­Clin­Exp­Immunol­1991;83:338-43.

96.­ Prasad­ AS.­ Zinc­ and­ immunity.­ Mol­ Cell­ Biochem­1998;188(1-2):63-9.

97.­Cuevas­LE,­Almeida­LM,­et­al.­Effect­of­zinc­on­the­tuber-culin­response­of­children­exposed­to­adults­with­smear-positive­tuberculosis.­Ann­Trop­Paediatr­2002;22(4):313-9.

98. Sprietsma JE. Modern diets and diseases: NO-zinc bal-ance.­Under­Th1­ zinc­ and­nitrogen­monoxide­ (NO)­ col-lectively­ protect­ against­ viruses,­ AIDS,­ autoimmunity,­diabetes,­ allergies,­ asthma,­ infectious­ diseases,­ athero-sclerosis­and­cancer.­Med­Hypotheses­1999;53(1):6-16.

99.­Jourdan­E,­Emonet-Picardi­N,­Didier­CJ,­Beani­J,­Favier­A,­ Richard­MJ.­ Effects­ of­ cadmium­ and­ zinc­ on­ solar-stimulated­light-iradiated­cells:­potential­role­of­zinc-met-allothionein in zinc-induced genoprotection. Arch Biochem­Biophys­2002;405(2):170-7.

100.­Vallee­BL,­Falchuk­KH.­The­biochemical­basis­of­zinc­physiology.­Physiol­Rev­1993;73:79-118.

101.­Legrand­C,­Gilles­C,­et­al.­Airway­epithelial­cell­migra-tion­ dynamics.­MMP-9­ role­ in­ cell-extracellular­ matrix­remodeling.­J­Cell­Biol­1999;146:517-29.­­­­­­­

102.­ Grennan­ DM,­ Knudson­ JM,­ Dunckley­ J,­ MacKinnon­MJ,­Myers­ DB,­ Palmer­ DG.­ Serum­ copper­ and­ zinc­ in­rheumatoid­ arthritis­ and­ osteoarthritis.­ N­ Z­ Med­ J­1980;91:47-50.­

103.­Kennedy­AC,­Bessent­RG,­Reynolds­PM.­Effect­of­oral­zinc sulphate and penicillamine on zinc metabolism in pa-tients with rheumatoid arthritis. J Rheumatol 1980;7:639-44.

104.­Beletate­V,­El­Dib­RP,­Atallah­AN.­Zinc­supplementation­for­ the­prevention­of­ type­2­diabetes­mellitus.­Cochrane­Database­Syst­Rev­2007;(1):CD005525.

Decembar 2010VOLUME 61120

Medicinski podmladakEditorijali

Tabela 1.­Fizičke­i­hemijske­osobine­cinka

Atomska­težina 65.38Redni broj 30Elektronski raspored 2, 8, 18, 2Osnovno oksidacijsko stanje +2Specifična­težina 7.1Tačka­topljenja 419.5ºCTačka­ključanja 907ºCIzotopi 64,­66,­67,­68,­70

Tabela 2. Preporuke za dnevni unos cinka hranom

Dnevni unos cinka hranom uzrast (godine) telesna­težina­(kg) telesna visina (cm) cink (mg)

Odojčad 0.0-0.50.5-1.0

69

6071

35

Deca1-34-67-10

132028

90112132

101010

Muškarci

11-1415-1819-2223-5051+

4566707070

157176177178178

1515151515

Žene

11-1415-1819-2223-5051+

4655555555

157163163163163

1515151515

Trudnice / / / +5Dojilje / / / +10

Tabela 3.­Najčešći­uzroci­nedostatka­cinka­u­organizmu

Nedovoljan unos cinka hranom

Biljna­ishrana­bogata­vlaknastim­materijama­smanjuje­apsorpciju­cinka­u­tankom­crevu.­Na­primer,­cink­iz­hrane­mogu­u­crevima­vezati­fitati­(inozitol­heksofosfat),­koji­se­u­većoj­količini­nalaze­u­nekim­vrstama­hleba.­Kompleks­cink-fitat­se­ne­apsorbuje,­pa­može­nastati­izolovani­nedostatak­cinka­u­obliku­sindroma (zastoj u rastu i razvoju, hipogonadizam, alopecija i smanjen apetit).

Oboljenja

Ciroza­jetre­uzrokova­alkoholizmom­ili­virusnim­hepatitisom­(povećano­izlučivanje­cinka­urinom),­gastrointestinalne­bolesti­ (npr.­Kronova­ /Chron/­ bolest,­ ulcerozni­kolitis,­regionalni­enteritis,­i­dr.),­hronična­oboljenja­bubrega,­teške­opekotine,­sr-pasta­anemija,­neoplazme­i­zapaljenjski­procesi­(iz­granulocita­se­oslobađa­leukoc-itni­ endogeni­medijator­ /LEM/,­ koji­ potom­dovodi­ do­ redistribucije­ i­ povećanog­izlučivanja­cinka),­enteropatijski­akrodermatitis

Primena lekovaKortikosteroidi, penicilamin, sintetska oralna sredstva za prehranu, rastvori za par-enteralnu ishranu i sredstva za kontracepciju koja izazivaju redistribuciju cinka (povećanje­koncentracije­cinka­u­eritrocitima,­a­relativan­deficit­u­plazmi)

Tr udnoća Relativni­deficit­cinka­zbog­povećanih­potreba­fetusaAkutno konzumiranje alkohola Povećano­izlučivanje­cinka­urinom

Tabela 4.­Bolesti­praćene­smanjenom­koncentracijom­cinka­u­krvi

Enteropatijski akrodermatitistuberkuloza­plućametastatski karcinom jetreakutne­infekcijeciroza jetreakutni­infarkt­srcasprutrbušni­tifus

121VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

PR EDGOVORBo­le­sti­ za­vi­sno­sti­ –­ ne­in­fek­tiv­na­ epi­de­mi­ja­ dva­de­se-

tog­ve­ka­za­ko­ra­či­la­je­u­dva­de­set­pr­vi­vek.­Mno­gi­nar­ko­ma­ni­dva­de­se­tog­ve­ka­vi­še­ni­su­ži­vi,­kao­što­ni­su­ži­vi­i­mno­gi­nar-ko­ma­ni­dva­de­set­pr­vog­ve­ka­ jer­dro­ge­po­sta­ju­sve­moć­ni­je­ i­ubi­tač­ni­je.­Izgle­da­da­po­či­nje­no­vi­vek­dro­ge.­Ja­vlja­ju­se­i­no-ve­sup­stan­ce­–­sin­te­tič­ke­dro­ge­ko­je­za­jed­no­sa­već­po­zna­tim­i smr to no snim sup stan ca ma pro sto pre pla vlju ju uli ce i tr go ve, gra do ve i se la. Sa raz vo jem teh no lo gi je raz vi ja se no va za vi-snost­od­in­ter­ne­ta­a­u­sve­tu­se­već­otva­ra­ju­kli­ni­ke­ko­je­le­če­i­ovu­vr­stu­pa­ci­je­na­ta.­Za­vi­snost­od­koc­ka­nja­ta­ko­đe­je­uve­li­ko­pri­sut­na.­Či­tav­svet­or­ga­ni­zu­je­bor­bu­pro­tiv­dro­ge­ali­je­is­hod­ne­iz­ve­stan.­Istraživanja­uka­zu­ju­da­mla­di­u­sve­ra­ni­jem­uz­ra-stu­pro­ba­ju­dro­gu­a­kli­ni­ča­ri­već­le­če­de­cu­nar­ko­ma­ne.­Sma-tra se da je sti ca nje zna nja o sup stan ca ma i nji ho vom de lo va-nju­ ve­o­ma­ za­na­ča­jan­ fak­tor­ u­ pre­ven­ci­ji­ bo­le­sti­ za­vi­sno­sti.­Ia ko Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja da je ja sne smer ni ce za pre ven ci ju i sti mu li še ko mu nal no ba zi ra ne mo de le pre ven ci je, oni ni su svu da za stu plje ni. U ne kim sre di na ma gde su do bro raz­vi­je­ni­pro­gra­mi­pre­ven­ci­je­mla­di­se­od­ma­le­na­uče­da­pre-po zna ju dro ge i nji ho vo štet no de lo va nje i usme ra va ju na zdra-ve­ob­li­ke­ži­vlje­nja­kroz­sport,­kul­tu­ru,­re­kre­a­ci­ju­i­dr.­U­dru-gim sre di na ma ta kvih ak tiv no sti go to vo da i ne ma pa mla di, bez­zna­nja­ i­upo­zo­re­nja­kre­ću­pu­tem­pred­vi­dlji­ve­pro­gre­si­je­od eks pe ri men ta sa sup stan ca ma, pre ko po vre me ne i re dov ne upo tre be do za vi sno sti

Po­se­ban­zna­čaj­u­re­ša­va­nju­pro­ble­ma­bo­le­sti­za­vi­sno-sti­ima­ak­tiv­no­uklju­či­va­nje­stu­de­na­ta­me­di­ci­ne­u­sve­obla­sti­pre­ven­ci­je,­le­če­nja,­edu­ka­ci­je­i­is­tra­ži­va­nja­bo­le­sti­za­vi­sno­sti.­Zna­čaj­no­ je­ da­ bu­du­ći­ le­ka­ri­ do­bi­ju­ do­volj­no­ in­for­ma­ci­ja­ o­bo­le­sti­ma­za­vi­sno­sti­jer­će­se­sa­nji­ma­sre­ta­ti­u­svim­me­di­cin-skim­gra­na­ma­i­di­sci­pli­na­ma.­Po­da­ci­iz­li­te­ra­tu­re­kao­i­kli­nič-ka prak sa uka zu ju da je ko mor bi di tet bo le sti za vi sno sti i dru-gih­me­di­cin­ski­en­ti­te­ta­ve­o­ma­vi­sok.­Vr­lo­če­sto­le­ka­ri­raz­li­či-tih­ spe­ci­jal­no­sti­ le­če­ po­sle­di­ce­ upo­tre­be­ psi­ho­ak­tiv­nih­ sup-stan­ci.­Ta­ko­đe­za­pa­ža­mo­da­mno­gi­ le­ka­ri­ iz­be­ga­va­ju­rad­sa­za­vi­sni­ci­ma­jer­sma­tra­ju­da­su­oni­ne­iz­le­či­vi.­U­ci­lju­uklju­či-va­nja­što­ve­ćeg­bro­ja­stu­de­na­ta­u­je­din­stve­ni­plan­pre­ven­ci­je,­le­če­nja,­ edu­ka­ci­je­ is­tra­ži­va­nja­ bo­le­sti­ za­vi­sno­sti­ Stu­dent­ski­par­la­ment­Me­di­cin­skog­fa­kul­te­ta­u­Be­o­gra­du­za­po­čeo­je­edu-ka­ci­ju­stu­de­na­ta­u­obla­sti­bo­le­sti­za­vi­sno­sti.­Cilj­ove­edu­ka­ci-je­je­da­stu­den­ti­stek­nu­vi­ši­ni­vo­zna­nja­iz­ove­obla­sti­što­će­im­po­mo­ći­u­bu­du­ćoj­kli­nič­koj­prak­si,­kao­i­da­po­mog­nu­gra­do-vi­ma­iz­ko­jih­po­ti­ču­u­re­a­li­za­ci­ji­pro­gra­ma­pre­ven­ci­je.­Do­sa-da ove ak tiv no sti da ju do bre re zul ta te a stu den ti ob ja vlju ju broj­ne­ra­do­ve­iz­ove­obla­sti­od­ko­jih­su­ne­ki­na­gra­đe­ni­na­me-đu­na­rod­nim­struč­nim­sku­po­vi­ma.

EPI DEMIOLOGIJA BOLESTI ZAV ISNOSTIBo­le­sti­za­vi­sno­sti­spa­da­ju­u­gru­pu­naj­če­šćih­bo­le­sti­sa-

vre­me­nog­čo­ve­ka.­Broj­na­is­tra­ži­va­nja­uka­zu­ju­na­nji­ho­vu­ši-ro ku ras pro stra nje nost u op štoj po pu la ci ji, ko ja u ne kim sre di-

na­ma­ima­epi­de­mij­ske­raz­me­re.­Pro­ce­nju­je­se­da­sva­ki­tre­ći­od­ra­sli,­tj­1.2­mi­li­jar­de­od­ra­slih­lju­di,­ko­ri­sti­du­van,­a­da­će­do­2025.­god­taj­broj­po­ra­sti­na­1.6­mi­li­jar­di.­Utvr­đe­no­je­da­je­du­van­bio­di­rek­tan­uzrok­4­mi­li­o­na­smrt­nih­slu­ča­je­va­to­kom­1998.­u­ sve­tu.­Pret­po­sta­vlja­ se­da­će­broj­ smrt­nih­ slu­ča­je­va­uzro­ko­va­nih­du­va­nom­do­2020.­po­ra­sti­na­8.4­mi­li­o­na.­Sma-tra­se­da­25%­od­ra­slog­sta­nov­ni­štva­u­SAD­pu­ši.­Od­46­mi­li-o­na­ko­ji­stal­no­pu­še,­24­mi­li­o­na­su­mu­škar­ci­a­22­mi­li­o­na­že-ne.­Verovatnoća­ do­bi­ja­nja­ kan­ce­ra­ plu­ća­ je­ de­set­ pu­ta­ ve­ća­kod­pu­ša­ča­ne­go­kod­onih­ko­ji­ne­pu­še,­a­15–25­pu­ta­ve­ća­kod­onih ko ji dnev no po pu še 2 ili vi še pa kli. Kad je u pi ta nju bo-lest­sr­ca­i­krv­nih­su­do­va,­kod­obo­le­lih­ko­ji­pu­še­je­ri­zik­da­će­umre­ti­2–4­pu­ta­ve­ći.­Oko­90%­ te­ških­pluć­nih­obo­lje­nja­ su­po­sle­di­ca­pu­še­nja.­De­ca­maj­ki­ko­je­pu­še­su­lak­ša­na­ro­đe­nju­i­pod­ ve­ćim­ ri­zi­kom­ od­ pre­vre­me­nog­ po­ro­đa­ja­ i­ neo­na­tal­ne­smr ti (1).

Oko 70 mi li o na lju di u sve tu ima ju al ko ho lom iza zva-ne­po­re­me­ća­je­ko­ji­uklju­ču­ju­zlo­u­po­tre­bu­i­za­vi­snost,­od­če­ga­78%­ni­je­ le­če­no.­Sto­pe­al­ko­ho­lom­iza­zva­nih­po­re­me­ća­ja­ iz-no­se­kod­mu­ška­ra­ca­2.8%­a­kod­že­na­0.5%.­Ne­ka­is­tra­ži­va­nja­po­ka­zu­ju­ sto­pu­ zlo­u­po­tre­be­ i­ za­vi­sno­sti­ od­ 8.5%.­Upo­tre­ba­al­ko­ho­la­u­Ve­li­koj­Bri­ta­ni­ji­iz­no­si­7.5­li­ta­ra­či­stog­eta­no­la­go-di­šnje­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka.­U­Fran­cu­skoj­ova­ko­li­či­na­iz­no­si­13­li­ta­ra.­U­Fran­cu­skoj,­Ne­mač­koj­i­Ir­skoj­pre­ko­30%­svih­pa-ci­je­na­ta­ko­ji­su­pri­mlje­ni­na­psi­hi­ja­trij­sko­le­če­nje­ima­li­su­pro-ble me sa zlo u po tre bom al ko ho la. U SAD, pre va len ca al ko hol-ne­ zlo­u­po­tre­be­ i­ za­vi­sno­sti­ iz­no­si­ 7–10%.­ Sto­pe­ al­ko­hol­ne­zlo­u­po­tre­be­i­za­vi­sno­sti­po­pra­vi­lu­su­ve­će­kod­mu­ška­ra­ca­ne-go­kod­že­na.­U­Evro­pi­i­SAD­taj­od­nos­iz­no­si­3:1,­dok­je­kod­Hi­spa­no­a­me­ri­ka­na­ca­i­Azi­ja­ta­8:1.­Naj­ve­ći­ste­pen­kon­zu­ma-ci je al ko ho la re gi stru je se kod mu ška ra ca u 20-im go di na ma, ko­ji­su­neo­že­nje­ni­ili­raz­ve­de­ni.­Al­ko­hol­je­pre­ma­broj­nim­is-tra­ži­va­nji­ma­naj­če­šće­upo­tre­blja­vana­sup­stan­ca,­po­seb­no­me-đu­mla­di­ma.

Pre ma po da ci ma Uje di nje nih na ci ja u 2005. go di ni, 200­mi­li­o­na­lju­di,­ili­5%­svet­ske­po­pu­la­ci­je,­sta­ro­sti­od­15­do­64­go­di­na,­ko­ri­sti­lo­ je­ ile­gal­ne­dro­ge­ma­kar­ jed­nom­u­pret-hod­nih­ 12­me­se­ci.­Naj­ši­ra­ zlo­u­po­tre­ba­ za­pa­že­na­ sa­ ka­na­bi-som­–­160­mi­lio­na,­30­mi­li­o­na­je­ko­ri­sti­lo­am­fe­ta­mi­nu­slič­ne­le­ko­ve,­16­mi­li­o­na­opi­ja­te­i­14­mi­li­o­na­ko­kain.­U­te­ra­pij­skom­pri­stu­pu­opi­ja­ti­ i­da­lje­pred­sta­vlja­ju­naj­ve­ći­pro­blem­u­sve­tu­(2).

Pro blem zlo u po tre be dro ge ima i dru ge pro prat ne po ja-ve:­ši­re­nje­za­ra­znih­bo­le­sti,­pra­nje­nov­ca,­ko­rup­ci­ju,­fi­nan­si-ra­nje­te­ro­ri­stič­kih­gru­pa.­Pre­ma­Izveštaju­UN­za­2000,­uoč­lji-va su dva glav na pro ble ma - ko ka in ska i he ro in ska zlo u po tre-ba i za vi snost, ko je su na glo bal nom ni vou naj od go vor ni je za vi­sok­broj­bol­nič­kih­tret­ma­na,­smrt­nih­is­ho­da,­pre­do­zi­ra­nja,­na­si­lja­i­ume­ša­no­sti­u­or­ga­ni­zo­va­ni­kri­mi­nal.­Zlo­u­po­tre­ba­ko-ka­i­na­u­SAD­opa­la­je­za­70%­u­pe­ri­o­du­1985–1999,­a­zlo­u­po-tre ba he ro i na sta bi li zo va na je u za pad noj Evro pi (3).

BOLESTI ZAVISNOSTI-NEINFEKTIVNA EPIDEMIJA XXI VEKA

Prof.­dr.­Ivan­Dimitrijević

Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije

Decembar 2010VOLUME 61122

Medicinski podmladakEditorijali

Ve­li­ki­broj­nar­ko­ma­na­pri­pa­da­ri­zič­noj­gru­pi­za­obo-lje­va­nje­od­HIV/AIDS-a.­Pre­ma­po­da­ci­ma­UNAIDS-a­(Uni-ted­Na­ti­ons­Offi­ce­on­Drugs­and­Cri­me)­i­Svet­ske­zdrav­stve­ne­or­ga­ni­za­ci­je­(WHO)­u­2005.­go­di­ni­oko­38,6­mi­li­o­na­lju­di­(u­pro­se­ku­iz­me­đu­33,4­i­46­mi­li­o­na)­ži­ve­lo­je­sa­HIV/AIDS-om.­Oko­4.1­mi­lion­je­u­2005.­go­di­ni­in­fi­ci­ra­no­vi­ru­som.­Iste­go-di­ne­je­od­AIDS-a­umr­lo­2.8­mi­li­o­na­lju­di.­(WHO,­2006).­Iz­istih­iz­vo­ra­do­bi­je­ni­su­po­da­ci­za­2003.­go­di­nu,­da­me­đu­in-tra­ven­skim­nar­ko­ma­ni­ma­HIV­ in­fek­ci­ja­do­bi­ja­pan­de­mij­ske­raz­me­re,­na­ro­či­to­u­ze­mlja­ma­Istočne­Evro­pe,­Cen­tral­ne,­Ju-žne­i­Ju­go­i­stoč­ne­Azi­je­i­La­ti­no­Ame­ri­ke.­Za­2003.­go­di­nu­je­pro ce nje no da je u sve tu bi lo 13 mi li o na in tra ven skih za vi sni-ka­za­ra­že­no­HIV/AIDS-om.­Od­ko­jih­su­8,8­mi­li­o­na­sta­nov­ni-ci­ Istočne­Evro­pe,­Cen­tral­ne,­Ju­žne­ i­Ju­go­i­stoč­ne­Azi­je,­1,4­mi­li­o­na­Se­ver­ne­Ame­ri­ke­i­1­mi­lion­La­ti­no-Ame­ri­ke­(4).

Pro­ce­nje­no­je­da­u­Za­pad­noj­i­Cen­tral­noj­Evro­pi­ži­vi­oko­740.000­lju­di­sa­HIV­ili­AIDS-om,­i­oko­1.7­mi­li­o­na­lju­di­u­ze­mlja­ma­Is­toč­ne­Evro­pe­i­Cen­tral­noj­Azi­ji.­Sma­tra­se­da­u­ze­mlja­ma­Evrop­ske­Uni­je­ima­30%­ne­di­jag­no­sti­ko­va­nih­slu-ča­je­va,­a­pret­po­sta­vlja­se­da­je­taj­pro­ce­nat­ve­ći­u­su­sed­nim­ze mlja ma (5).

UZROCI BO LESTI ZAV ISNOSTIPo­sto­je­mno­ge­te­o­ri­je­o­uzro­ci­ma­na­stan­ka­i­odr­ža­va-

nja bo le sti za vi sno sti. Ge net ska pre di spo ni ra nost (za vi snost me­đu­srod­ni­ci­ma),­ka­rak­ter­i­oso­bi­ne­lič­no­sti­(ne­do­sta­tak­sa-mo­pou­zda­nja,­ni­sko­sa­mo­po­što­va­nje),­uti­ca­ji­sre­di­ne­(obi­ča­ji­i­na­vi­ke­u­ve­zi­upo­tre­be­al­ko­ho­la­i­dru­gih­sup­stan­ci,­po­re­me­će-ni­ po­ro­dič­ni­ od­no­si,­ lo­ša­ ko­mu­ni­ka­ci­ja,­ ne­ja­sne­ po­ro­dič­ne­ulo­ge,­su­ko­bi­iz­me­đu­ro­di­te­lja)­i­adik­tiv­ni­po­ten­ci­jal­i­efek­ti­sup­stan­ce­ (sma­nje­nje­ na­pe­to­sti,­ po­bolj­ša­nje­ ras­po­lo­že­nja),­pred­sta­vlja­ju­ne­ras­ki­di­vi­tri­jas­u­ce­lo­vi­tom­sa­gle­da­va­nju­fe­no-me no lo gi je, di na mi ke kao i tret ma na bo le sti za vi sno sti (1).

čovek

sredina supstanca

Slika 1. Uzroci bolesti zavisnosti

PROGR ESIJA R A ZVOJA ZAV ISNOSTISva ka za vi snost pro la zi kroz pred vi dlji vu pro gre si ju:

eks pe ri men ti sa nje, po vre me na upo tre ba, re dov na upo tre ba i za vi snost.

Eks pe ri ment sa sup stan ca maVe li ki broj mla dih iz ra do zna lo sti pro ba po je di ne sup-

stan­ce.­Za­to­je­po­treb­no­mla­di­ma­od­mah­uka­za­ti­na­po­je­di­na­svoj stva tih sup stan ci i sa ve to va ti da vi še ne pro ba ju. Uka za ti da­ve­ći­na­nar­ko­ma­na­po­či­nje­baš­ta­ko,­sa­eks­pe­ri­men­tom,­što­

se­ka­sni­je­na­sta­vlja.­U­ovoj­fa­zi­naj­zna­čaj­ni­je­su­pre­ven­tiv­no-edu ka tiv ne me re ko je se do bro mo gu spro vo di ti u ško li i po ro-di ci.

Po vre me na upo tre baOvaj­ vid­ upo­tre­be­ ja­sno­ go­vo­ri­ o­ for­mi­ra­nju­ na­vi­ke­

kao i po ra stu to le ran ci je na po je di ne sup stan ce. Ov de još uvek ne­ma­fi­zič­ke­za­vi­sno­sti­ali­mla­da­oso­ba­ima­ve­li­ke­šan­se­da­raz­vi­je­za­vi­snost.­Obič­no­se­ra­di­o­po­vre­me­noj­upo­tre­bi­vi­še­vr­sta­sup­stan­ci­po­je­di­nač­no­ili­za­jed­no­uz­pra­će­nje­„tren­da“­u­tra ga nju za no vim vr sta ma sup stan ci ko je do ta da ni su pro ba-li.­Ova­fa­za­je­vr­lo­zna­čaj­na­pa­je­po­treb­no­de­lo­va­ti­pre­ven­tiv-no­edu­ka­tiv­no­na­ni­vou­ško­le­i­po­ro­di­ce­kao­i­uz­an­ga­žo­va­nje­struč­nja­ka.

Re dov na upo tre baU­ovoj­fa­zi­već­po­sto­je­ne­ki­fe­no­me­ni­za­vi­sno­sti­(to­le-

ran­ci­ja,­za­ne­ma­ri­va­nje­po­ro­dič­nih­i­so­ci­jal­nih­ak­tiv­no­sti,­ne-u­spe­šni­po­ku­ša­ji­da­se­od­lo­ži­uzi­ma­nje­sup­stan­ce­i­dr.).­Po­red­pre­ven­tiv­no­edu­ka­tiv­nog­ra­da­ov­de­je­već­po­treb­na­kon­ti­nu­i-ra­na­struč­na­po­moć.

Za vi snostU­ovoj­fa­zi­su­pri­sut­ni­di­jag­no­stič­ki­kri­te­ri­ju­mi­za­za-

vi­snost­o­sup­stan­ci.­Po­sto­ji­ja­ka­žud­nja­tj.­neo­do­lji­va­po­tre­ba­za­ uzi­ma­njem,­ po­tre­ba­ za­ sve­ ve­ćim­ ko­li­či­na­ma­ sup­stan­ce­(po­rast­to­le­ran­ci­je),­ap­sti­nen­ci­jal­ni­sin­drom­(fi­zič­ki­i­psi­hič­ki­pro­ble­mi­zbog­ne­do­stat­ka­sup­stan­ce),­po­ro­dič­ni,­pro­fe­si­o­nal-ni­i­so­ci­jal­ni­pro­ble­mi.­U­ovoj­fa­zi­je­neo­p­hod­na­kon­ti­nu­i­ra­na­struč­na­po­moć.­

DIJAG NO ZA BO LESTI ZAV ISNOSTIDi jag no sti ka pred sta vlja kom plek san pro ces ko ji ob u-

hva­ta­ko­ri­šće­nje­di­jag­no­stič­kih­kri­te­ri­ju­ma­va­že­ćih­kla­si­fi­ka-ci­o­nih­si­ste­ma,­pa­žlji­vo­uze­te­po­dat­ke­od­pa­ci­jen­ta­i­nje­go­ve­oko li ne, la bo ra to rij ske ana li ze, de talj nu psi hi ja trij sku, psi ho-lo­šku,­ne­u­ro­lo­fi­zi­o­lo­šku­i­so­mat­sku­eks­plo­ra­ci­ju,­kao­i­pri­me-nu­ dru­gih­me­to­da.­Di­jag­no­stič­ki­ kri­te­ri­ju­mi­Svet­ske­ zdrav-stve­ne­or­ga­ni­za­ci­je­(ICD-10)­i­Ame­rič­ke­psi­hi­ja­trij­ske­aso­ci-ja ci je (DSM-IV) za zlo u po tre bu i za vi snost od sup stan ci pred-sta­vlja­ju­re­fe­rent­ne­di­jag­no­stič­ke­okvi­re.­Po­sto­je­ i­broj­ni­ in-stru­men­ti,­ska­le­i­upit­ni­ci­ko­ji­na­osno­vu­raz­li­či­tih­bi­op­si­ho-so ci jal nih po ka za te lja po ku ša va ju da iz me re ste pen zlo u po-tre be i za vi sno sti od po je di nih sup stan ci

123VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

Ta be la 1.­Di­jag­no­stič­ki­kri­te­ri­ju­mi­za­za­vi­snost­od­sup­stan­ci

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZA ZAVISNOST OD SUPSTANCIM K B – 10

Međunarodna klasifikacija bolesti SZO - 10. revizija

Konačnu­di­jag­no­zu­za­vi­sno­sti­tre­ba­lo­bi­po­sta­vi­ti­sa­mo­ako­su­tri­ili­vi­še­od­sle­de­ćih­fe­no­me­na­do­ži­vlje­ni­ili­ma­ni­fe-sto va ni u ne kom pe ri o du to kom pret hod ne go di ne:

(1)­ Ja­ka­žud­nja­ili­ose­ćaj­pri­nu­de­za­uzi­ma­njem­sup­stan­ce;

(2)­ Ote­ža­na­kon­tro­la­nad­po­na­ša­njem­oko­uzi­ma­nja­sup­stan­ce­u­smi­slu­po­čet­ka,­za­vr­šet­ka­ili­ni­voa­upo­tre­be;

(3)­ Fi­zi­o­lo­ški­ap­sti­nen­ci­jal­ni­sin­drom­ka­da­je­upo­tre­ba­sup­stan­ce­pre­sta­la­ili­je­sma­nje­na,­što­je­do­ka­za­no­ap­sti­nen­ci-jal­nim­sin­dro­mom­ka­rak­te­ri­stič­nim­za­sup­stan­cu;­ili­upo­tre­bom­iste­(ili­bli­sko­po­ve­za­ne)­sup­stan­ce­sa­na­me­rom­da­se­ubla­že/olak­ša­ju­ili­iz­beg­nu­ap­sti­nen­ci­jal­ni­simp­to­mi;

(4)­ Do­kaz­o­to­le­ran­ci­ji,­ta­ko­što­su­neo­p­hod­ne­po­ve­ća­ne­do­ze­sup­stan­ce­da­bi­se­po­sti­gli­efek­ti­ko­ji­su­ra­ni­je­pro­iz­ve-de­ni­u­ni­žim­do­za­ma­(ja­sni­pri­me­ri­za­ovo­na­la­ze­se­kod­oso­ba­za­vi­snih­od­al­ko­ho­la­i­opi­ja­ta,­ko­ji­mo­gu­da­upo­tre-blja va ju dnev ne do ze ovih sup stan ci do volj ne da one spo so be ili ubi ju ko ri sni ka bez raz vi je ne to le ran ci je);

(5)­ Pro­gre­siv­no­za­ne­ma­ri­va­nje­al­ter­na­tiv­nih­za­do­volj­sta­va­ili­in­te­re­so­va­nja­zbog­ko­ri­šće­nja­sup­stan­ce,­po­ve­ća­nog­obi-ma­vre­me­na­neo­p­hod­nog­za­na­bav­ku­ili­uzi­ma­nje­sup­stan­ce­ili­za­opo­ra­vak­od­nje­nih­efe­ka­ta;

(6)­ Na­sta­vlja­nje­sa­uzi­ma­njem­sup­stan­ci­i­po­red­ja­snih­do­ka­za­o­ne­spor­nim­štet­nim­po­sle­di­ca­ma­kao­što­su­ošte­će­na­je­tra­zbog­pre­ko­mer­nog­pi­je­nja,­sta­nja­de­pre­siv­nog­ras­po­lo­že­nja­ko­ja­sle­de­pe­ri­o­de­in­ten­ziv­nog­uzi­ma­nja­sup­stan­ce­ili­ošte­će­nja­kog­ni­tiv­nog­funk­ci­o­ni­sa­nja­ve­za­na­za­uzi­ma­nje­dro­ga.­Tre­ba­utvr­di­ti­da­li­je­ko­ri­snik­bio­ili­se­mo­že­oče­ki­va­ti­da­će­bi­ti­sve­stan­pri­ro­de­i­obi­ma­štet­nog­dej­stva;

(7)­ Su­ža­va­nje­lič­nog­re­per­to­a­ra­obra­za­ca­za­ko­ri­šće­nje­psi­ho­ak­tiv­ne­sup­stan­ce­ta­ko­đe­je­opi­sa­no­kao­ka­rak­te­ri­stič­na­od­li­ka­(na­pri­mer­ten­den­ci­ja­da­se­al­ko­hol­na­pi­ća­pi­ju­na­isti­na­čin­to­kom­ne­de­lje­i­vi­ken­di­ma,­bez­ob­zi­ra­na­so­ci-jal­na­ogra­ni­če­nja­ko­ja­od­re­đu­ju­od­go­va­ra­ju­će­po­na­ša­nje­u­ve­zi­sa­pi­je­njem).

LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTITe­ra­pi­ja­za­vi­sni­ka­je­slo­žen­pro­ces.­Po­sto­je­broj­ni­te­ra-

pij­ski­ pri­stu­pi­ ko­ji­ uklju­ču­ju­ raz­li­či­te­ bi­o­lo­ške,­ psi­ho­lo­ške­ i­so­ci­jal­ne­fak­to­re.­To­kom­du­go­go­di­šnjeg­ra­da­sa­za­vi­sni­ci­ma­uoči­li­smo­po­seb­nu­va­žnost­če­ti­ri­či­ni­la­ca-oslo­na­ca­u­le­če­nju.­Kli­jent,­far­ma­ko­te­ra­pi­ja,­po­ro­dič­na­i­so­ci­jal­na­mre­ža­kao­i­te-ra pij ski tim sa struk tu ri sa nim te ra pij skim pro gra mom su u ne­pre­kid­noj­in­ter­ak­ci­ji­i­ima­ju­pro­men­ljiv­zna­čaj­u­za­vi­sno­sti­od­po­je­di­nih­fa­za­le­če­nja­(7).

Farmako terapija

Terapijski

tim

Porodična i

socijalna mreža

Klijent

Slika 3. Terapija­„četiri­oslonca“

1. KlijentKli­jent­(pa­ci­jent)­je­osnov­ni­oslo­nac­u­le­če­nju.­

Po zna to je da za vi snik ne ma mo ti va ci ju, ili je ona mi ni mal na i ne do volj na za­ostva­ri­va­nje­osnov­nog­ci­lja­–­odr­ža­va­nja­ap­sti­nen­ci­je,­kao­i­po­bolj­ša­nja­po­ro­dič­nog,­pro­fe-si­o­nal­nog­i­so­ci­jal­nog­funk­ci­o­ni­sa­nja.­U­kli­nič­koj­prak­si­go-to­vo­svi­pa­ci­jen­ti,­čak­i­u­naj­te­žoj­fa­zi,­ is­ti­ču­svo­ju­vo­lju­da­is­tra­ju­u­le­če­nju.­Ia­ko­je­ona­re­al­no­ne­do­volj­na,­is­ku­sni­kli­ni-čar­mo­ra­da­ra­ču­na­na­nju,­da­je­uva­ži­i,­za­jed­no­sa­pa­ci­jen-tom,­da­lje­ raz­vi­ja.­Uspeh­u­ le­če­nju­ i­ kod­naj­te­že­ za­vi­sno­sti­pred­sta­vlja­upra­vo­kon­ti­nu­i­ra­no­ja­ča­nje­vo­lje­pa­ci­jen­ta­ko­ja­je­traj­ni­(do­ži­vot­ni)­oslo­nac­u­le­če­nju.

2. Far ma ko te ra pi jaFar­ma­ko­te­ra­pi­ja­je­neo­p­hod­na­ra­di­tret­ma­na­ap­sti­nen-

ci jal nog sin dro ma kao i broj nih psi ho lo ških, psi hi ja trij skih i so­mat­skih­po­sle­di­ca­bo­le­sti­za­vi­sno­sti.­Vr­sta­i­du­ži­na­te­ra­pi­je­je­in­di­vi­du­al­no­spe­ci­fič­na­i­ona­ni­je­ traj­ni­oslo­nac­u­le­če­nju­svih pa ci je na ta.

3. Po ro dič na i so ci jal na mre žaPo­red­kli­jen­ta,­nje­go­ve­vo­lje­i­mo­ti­va­ci­je,­po­ro­dič­na­i­

so­ci­jal­na­mre­ža­su­traj­ni­(do­ži­vot­ni)­oslon­ci­u­le­če­nju.­Po­sto­je­spe­ci­fič­ne­te­ra­pij­ske­me­to­de­ra­da­sa­po­ro­dič­nom­i­so­ci­jal­nom­mre­žom­kao­i­po­ro­dič­na­te­ra­pi­ja.­

Decembar 2010VOLUME 61124

Medicinski podmladakEditorijali

4. Te ra pij ski tim ­ struk tu ri sa ni te ra pij ski pro gramMul­ti­di­sci­pli­nar­ni­ te­ra­pij­ski­ tim­pred­sta­vlja­ zna­ča­jan­

ali­pri­vre­me­ni­te­ra­pij­ski­oslo­nac­ko­ji­di­jag­no­sti­ku­je­i­vo­di­či-tav te ra pij ski pro ces do volj no du go, dok pa ci jent i po ro di ca ne pre­du­zmu­od­go­vor­nost­za­pro­me­nu­i­po­bolj­ša­nje­kva­li­te­ta­ži-vo ta.

­ Svi­ovi­fak­to­ri-oslon­ci­su­u­uza­jam­noj­in­ter­ak­ci­ji­pri­če­mu­se­te­ži­šte­pre­ba­cu­je­sa­jed­nog­na­dru­gi­u­kon­tek­stu­te­ra-pij­skog­pro­ce­sa­ i­pro­me­na­ko­je­se­ to­kom­vre­me­na­do­ga­đa­ju­(ap­sti­nen­ci­ja,­re­ci­div­i­dr).­Bo­le­sti­za­vi­sno­sti­spa­da­ju­u­gru­pu­bo le sti ko je mo gu po no vo da se vra te, ali je po treb no zna ti da je­ pro­ces­ pro­me­ne­ dis­kon­ti­nu­i­ran­ ili­ sko­ko­vit.­ To­ zna­či­ da­mno gi pa ci jen ti po sle broj nih re ci di va i ne u spe ha mo gu da po­stig­nu­ta­kav­ste­pen­mo­ti­va­ci­je­i­uvi­da­ko­ji­obez­be­đu­je­us-po­sta­vlja­nje­traj­ne­ap­sti­nen­ci­je.­Zbog­to­ga­uvek­tre­ba­iz­no­va­pru­ži­ti­po­dr­šku­pa­ci­jen­tu­bez­ob­zi­ra­na­pret­hod­ne­ne­u­spe­he­u­le­če­nju­(1).

LEČENJ E NIKOTI NSK E ZAV ISNOSTIZa­ br­zu­ di­jag­no­sti­ku­ ni­ko­tin­ske­ za­vi­sno­sti­ u­ ši­ro­koj­

upo­tre­bi­je­Fa­ger­stro­mov­test

Tabela 2. Fagerstromov­test­nikotinske­zavisnosti

Pitanje Odgovor Poeni

1.­Kada­po­buđenju­zapalite­prvu­cigaretu?

Posle 5 minuta 3Posle­6–30­minuta 2Posle­31–60­minuta 1Posle više od 60 minuta 0

2.­Da­li­vam­je­teško­da­se­suzdržite­od­pušenja­na­javnom­mestu?Da 1

Ne 0

3.­Koje­bi­se­cigarete­najteže­odrekli?Prve jutarnje 1

Bilo­koje­druge 0

4.­Koliko­cigareta­dnevno­popušite?

10 ili manje 011–20 121–30 231 i više 3

5.­Da­li­više­pušite­u­prvim­časovima­po­buđenju­nego­tokom­ostatka­dana?

1

Ne 0

6.­Da­li­pušite­kada­ste­bolesni­i­ležite­u­krevetu?Da 1

Ne 0

ZBIR:­0–2­-­veoma­niska­zavisnost,­3–4­-­niska­zavisnost,­5­-­srednji­stepen­zavisnosti,­6–7­-­visoka­zavisnost,­8–10­-­veoma­visoka zavisnost

U­do­sa­da­šnjem­ra­du­sa­ raz­li­či­tim­ka­te­go­ri­ja­ma­za­vi-sni­ka­za­pa­zi­li­smo­zna­čaj­za­jed­nič­kog­ra­da­kli­jen­ta,­po­ro­di­ce­i­oso­ba­iz­okru­že­nja­ko­ji­za­jed­no­sa­struč­nja­kom­utvr­đu­ju­naj-bo lji pri stup u ci lju uspe šne ap sti nen ci je. U od vi ka va nju od pu­še­nja­pri­me­nju­je­mo­pro­gram­ko­ji­se­sa­sto­ji­od­če­ti­ri­fa­ze.

I. Mo ti va ci ja kroz edu ka ci juU­ovoj­fa­zi­oso­ba­ko­ja­pla­ni­ra­da­pre­sta­ne­sa­pu­še­njem­

sti­če­zna­nja­o­du­va­nu­i­nje­go­vom­štet­nom­de­lo­va­nju­kroz­iz-la­ga­nje­ struč­nja­ka­ i­ ko­ri­šće­nje­ po­da­ta­ka­ iz­ li­te­ra­tu­re,­ kao­ i­kli­nič­kih­ is­ku­sta­va­u­ le­če­nju.­Ko­ri­ste­se­vi­deo­pre­zen­ta­ci­je,­krat­ki­fil­mo­vi,­pri­ka­zi­to­ka­le­če­nja­uz­ak­tiv­no­uče­šće­kli­jen­ta.­Za­in­te­re­so­va­ni­ma­se­obez­be­đu­je­pri­god­na­li­te­ra­tu­ra­ko­ja­upu-ću­je­na­osnov­ne­prin­ci­pe­od­vi­ka­va­nja­–­le­če­nja.­U­ovoj­fa­zi­uklju­ču­ju­se­i­zna­čaj­ne­oso­be­iz­oko­li­ne­kli­jen­ta­(čla­no­vi­po-ro­di­ce,­ro­đa­ci,­pri­ja­te­lji)­ko­je­se­ta­ko­đe­edu­ku­ju­o­na­či­nu­od-vi­ka­va­nja­–­le­če­nja­kao­i­o­prin­ci­pi­ma­po­dr­ške­to­kom­pro­gra-ma.

Ova­fa­za­uklju­ču­je­dva­sa­stan­ka­sa­struč­nja­kom­to­kom­jed­ne­ne­de­lje.­Za­to­vre­me­ne­raz­go­va­ra­se­o­od­lu­ci­o­pre­stan-ku pu še nja. Na kon se dam da na za ka zu je se sa sta nak sa oso-

125VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

bom­ko­ja­pla­ni­ra­da­pre­sta­ne­da­pu­ši,­kao­i­sa­čla­no­vi­ma­gru-pe­po­dr­ške.­Oče­ku­je­se­od­lu­ka­o­pre­stan­ku­pu­še­nja.­Uko­li­ko­je­ona­po­zi­tiv­na,­pri­stu­pa­se­dru­goj­fa­zi.­Uko­li­ko­još­uvek­ne-ma­od­lu­ke­o­ le­če­nju,­ po­na­vlja­ se­pr­va­ fa­za­mo­ti­va­ci­ja­ kroz­edu ka ci ju.

II. Spo ra zum o pro gra mu ra da i pri ku plja nje po da ta ka od zna ča ja za bu du ći tret man

Ka­da­ je­ kli­jent­ od­lu­čio­ da­ pri­hva­ti­ pro­gram­ le­če­nja,­struč­njak­ga­upo­zna­je­sa­me­to­do­lo­gi­jom­ra­da.­Utvr­đu­ju­se­du-ži­na­pu­šač­kog­sta­ža,­oso­bi­ne­lič­no­sti­kli­jen­ta,­iz­ra­že­nost­ap-sti nen ci jal ne kri ze u to ku ra ni jih po ku ša ja pre stan ka pu še nja, kao­ i­ kva­li­tet­ po­ro­dič­nih­ i­ so­ci­jal­nih­ re­la­ci­ja.­Utvr­đu­ju­ se­ i­kri­ze­i­pro­ble­mi­iz­pret­hod­nih­fa­za­ži­vot­nog­ci­klu­sa­ko­ji­mo-gu­bi­ti­od­zna­ča­ja­za­mo­ti­va­ci­ju,­sa­mo­po­što­va­nje,­kao­i­ste­pen­de­pre­siv­no­sti­i­ne­u­ro­tič­no­sti.­Ovi­po­da­ci­su­bit­ni­za­pri­la­go-đa­va­nje­ pred­sto­je­ćeg­pro­gra­ma­ le­če­nja­ sva­kom­po­je­din­cu­u­skla­du­sa­nje­go­vim­oso­bi­na­ma­ko­je­mo­gu­po­mo­ći­ili­ote­ža­ti­put ka uspe šnom pre stan ku pu še nja. Kli jent tre ba da pri hva ti pred­lo­že­ne­me­to­de.­U­ovoj­fa­zi­or­ga­ni­zu­ju­se­sa­stan­ci­sva­kog­dru­gog­da­na­u­to­ku­se­dam­da­na.­Od­kli­jen­ta­se­ne­tra­ži­pot­pu-na ap sti nen ci ja.

Sa­ve­tu­je­se­pre­sta­nak­pu­še­nja­u­to­ku­da­na­ili­ve­če­ri­pre­po­čet­ka­pro­gra­ma.

III. Pro gram od vi ka va nja me to dom pot pu ne ap sti nen ci jeKli jent se sva ko ga da na ja vlja te ra pe u tu u pri su stvu

oda­bra­nih­ sa­rad­ni­ka­ (naj­če­šće­ 1–5).­ Sed­mo­dnev­ni­ pro­gram­po­či­nje­ struč­nom­ pro­ce­nom­ psi­ho­fi­zič­kog­ sta­nja­ i­ ste­pe­na­even tu al ne ap sti nen ci jal ne kri ze. Pro ce nju je se ste pen mo ti vi-sa­no­sti­ i­pri­stu­pa­se­spe­ci­fič­nim­kog­ni­tiv­no-­bi­hej­vi­o­ral­nim­me to da ma uz pri me nu i dru gih psi ho te ra pij skih me to da. Ra di se­na­de­fi­ni­sa­nju­spe­ci­fič­nih­obra­za­ca­upo­tre­be­du­va­na.­Pri-me­nju­ju­se­i­si­mu­li­ra­ne­gru­pe­uz­uče­šće­oda­bra­nih­sa­rad­ni­ka­gde­se­tre­ni­ra­ju­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne­teh­ni­ke­i­raz­ra­đu­ju­stra­te­gi­je­u ci lju pre ven ci je re ci di va. Ra di se na ja snom struk tu ri sa nju vre me na i pla ni ra nju oba ve za i ak tiv no sti to kom da na u za vi-sno­sti­od­po­tre­ba­i­mo­guć­no­sti­kli­jen­ta.­U­to­ku­ove­fa­ze­pred-la­že­se­spe­ci­fič­na­ is­hra­na,­fi­zič­ke­ i­ in­te­lek­tu­al­ne­ak­tiv­no­sti.­Pa­žlji­vo­se­pra­te­osci­la­ci­je­ras­po­lo­že­nja,­ap­sti­nen­ci­jal­ne­kri­ze­i­kva­li­tet­mo­ti­va­ci­je.­U­slu­ča­ju­iz­ra­že­ni­je­kri­ze­pred­u­zi­ma­ju­se­me­re­po­dr­ške­uz­po­moć­oda­bra­nih­sa­rad­ni­ka­a­pre­ma­pro-to ko lu sa ko jim su ra ni je upo zna ti.

Uz­kon­sul­ta­ci­ju­le­ka­ra­mo­gu­će­je­uklju­či­ti­i­ade­kvat­nu­far­ma­ko­te­ra­pi­ju­i­sup­stan­ce­za­ubla­ža­va­nje­ni­ko­tin­skog­ap­sti-nen­ci­jal­nog­sin­dro­ma,­kao­i­sta­bi­li­zo­va­nje­ras­po­lo­že­nja­i­sma-nje nja de pre siv no sti. Uko li ko kli jent ap sti ni ra, na sta vlja se utvr­đe­ni­ pro­gram­ uz­ po­dr­šku­ da­ pro­na­đe­ no­ve­ ak­tiv­no­sti­ i­po­bolj­ša­ kva­li­tet­ ži­vo­ta.­ Uko­li­ko­ po­no­vo­ pu­ši,­ pred­la­že­ se­ana­li­za­ re­ci­di­va,­ pre­ma­ utvr­đe­noj­ me­to­do­lo­gi­ji­ u­ pri­su­stvu­oda­bra­nih­sa­rad­ni­ka.­Mo­gu­će­je­po­nu­di­ti­kli­jen­tu­da­se­pri-vre­me­no­od­lo­ži­pro­gram­od­vi­ka­va­nja­uz­rad­na­tra­že­nju­no-vih­mo­ti­va­i­oslo­na­ca.­Re­ci­div­ne­zna­či­ne­u­speh­i­če­sto­pred-sta­vlja­oče­ki­va­nu­fa­zu­u­to­ku­pro­ce­sa­le­če­nja.­Po­na­šem­is­ku-stvu­kli­jen­ti­ko­ji­re­ci­di­vi­ra­ju­ali­i­da­lje­tra­že­po­moć­i­po­dr­šku­ima­ju­ve­li­ke­mo­guć­no­sti­da­po­stig­nu­kraj­nji­cilj­–­ži­vot­bez­pu­še­nja.­I­po­sle­vi­še­ne­u­spe­ha­mo­gu­će­je­do­ći­do­ta­kvog­ci-lja.

IV. Odr ža va nje ap sti nen ci je i po bolj ša nje kva li te ta ži vo taOva­fa­za­pod­ra­zu­me­va­odr­ža­va­nje­ap­sti­nen­ci­je­uz­rad­

na­po­ra­stu­mo­ti­va­ci­je­i­tra­že­nju­no­vih­al­ter­na­tiv­nih­za­do­volj-sta­va­i­ak­tiv­no­sti­u­po­ro­dič­nom­i­so­ci­jal­nom­kon­tek­stu.­Pri-stu­pa­se­ana­li­zi­po­sle­di­ca­pu­še­nja­i­de­fi­ni­šu­pred­no­sti­ži­vo­ta­bez­du­va­na.­Uko­li­ko­kli­jent­že­li,­ana­li­zi­ra­ju­se­ne­ki­zna­čaj­ni­do­ga­đa­ji­iz­pret­hod­nih­fa­za­ži­vot­nog­ci­klu­sa­uz­po­moć­te­ra-pe u ta ko ji je edu ko van za ovu oblast. U na red na dva do tri me­se­ca­na­sta­vlja­se­po­dr­ška­kli­jen­tu­kroz­struk­tu­ri­sa­ne­struč-ne­ak­tiv­no­sti.­Po­želj­na­ je­sa­rad­nja­sa­ te­ra­pe­u­tom­do­go­di­nu­da­na,­po­ne­kad­i­du­že,­u­ci­lju­učvr­šći­va­nja­po­stig­nu­tih­re­zul-ta­ta,­a­po­seb­no­u­ci­lju­pre­ven­ci­je­re­ci­di­va­ko­ji­su­če­sto­po­ve-za­ni­sa­ne­po­volj­nim­ži­vot­nim­do­ga­đa­ji­ma.

U­fa­zi­odr­ža­va­nja­ap­sti­nen­ci­je­for­mi­ra­ju­se­i­gru­pe­lju-di­ko­ji­uspe­šno­ap­sti­ni­ra­ju­(klub­ne­pu­ša­ča)­u­ko­ji­ma­se­ra­di­na­iz­bo­ru­zdra­vih­ob­li­ka­ži­vlje­nja­bez­du­van­skog­di­ma.­Ove­gru-pe­su­otvo­re­ne­za­sve­ko­ji­že­le­da­pre­sta­nu­da­pu­še­i­ču­ju­is­ku-stva­onih­ko­ji­su­po­sta­li­ne­pu­ša­či.­Gru­pe­ra­de­pod­nad­zo­rom­struč­nja­ka­(7).

ZAV ISNOST OD I NTER NE TAInter­net­ za­vi­sno­sti­ u­mno­gim­ze­mlja­ma­već­pred­sta-

vlja­ju­zna­ča­jan­pro­blem,­ko­ji­pre­ti­da­do­bi­je­epi­de­mij­ske­raz-me re. No ve teh no lo gi je, pre sve ga kom pju te ri za ci ja, sva ka ko vo de u in ten ziv nu i kon ti nu i ra nu upo tre bu kom pju te ra i in ter-ne­ta,­ko­ja­će­kod­jed­nog­bro­ja­lju­di­do­ve­sti­do­pra­ve­fi­zič­ke­za­vi­sno­sti.­Zbog­to­ga­je­neo­p­hod­no­usme­ri­ti­mla­de­na­ra­ci­o-nal­nu­upo­tre­bu­kom­pju­te­ra­uz­ko­ri­šće­nje­i­dru­gih­iz­vo­ra­sti-ca­nja­in­for­ma­ci­ja­i­zna­nja.

V R STE ZAV ISNOSTI OD I NTER NE TAZa­pa­že­no­je­da­od­re­đe­ni­ko­ri­sni­ci­uglav­nom­pri­stu­pa-

ju istim vr sta ma apli ka ci ja na Inter ne tu, što je do ve lo do po-de le za vi sno sti od Inter ne ta na vi še pod ti po va. U skla du sa tim raz li ku je se pet pod ti po va za vi sno sti od Inter ne ta:1. Sek su al na sti mu la ci ja pu tem in ter ne ta (Cyber se xu al

ad dic tion) - Ovaj pod tip pod ra zu me va pri su stvo iz ra-že­ne­po­tre­be­za­sek­su­al­nom­sti­mu­la­ci­jom­ko­ju­ko­ri­sni-ci ostva ru ju pu tem Inter ne ta. Inter net apli ka ci je pu tem ko jih se da ta po tre ba za do vo lja va pod ra zu me va kon-zu­mi­ra­nje­svih­vr­sta­Inter­net­sa­dr­ža­ja­sa­erot­skom­te-ma ti kom.

2. Skla pa nje po znan stva pu tem in ter ne ta (Cyber-re la ti on-ship ad dic tion)­ -­Reč­ je­o­pod­ti­pu­ko­ji­ se­od­no­si­na­pre­te­ra­no­ iz­ra­že­nu­ po­tre­bu­ ko­ri­sni­ka­ za­ skla­pa­njem­po­znan­sta­va­pu­tem­Inter­ne­ta.­Oso­ba­ima­stal­nu­že­lju­da se upo zna je sa dru gim oso ba ma na Inter ne tu, bi lo da­je­u­pi­ta­nju­bo­ra­vak­u­okvi­ru­raz­li­či­tih­so­ba­za­raz-go vor (po zna ti jih kao chat ro oms), za tim na me sti ma na­Inter­ne­tu­gde­mo­že­da­se­di­sku­tu­je­sa­dru­gim­oso-ba ma o ra zno ra znim te ma ma (new sgro ups), ili da je reč­o­kon­tak­ti­ma­i­po­znan­stvi­ma­ko­ja­se­us­po­sta­vlja­ju­pu tem elek tron ske po šte (e-mail).

3. Ku po vi na pu tem in ter ne ta (Net-com pul sion) - Ovaj pod-tip­se­od­no­si­iz­ra­že­nu­po­tre­bu­ko­ri­sni­ka­za­ku­po­vi­nom­pu­tem­Inter­ne­ta.­Obič­no­se­u­ovaj­pod­tip­ubra­ja­ju­oso-be ko je su sklo ne stal nom koc ka nju, ku po vi ni i pro da ji pu tem Inter ne ta.

Decembar 2010VOLUME 61126

Medicinski podmladakEditorijali

4. Tra že nje in for ma ci ja (Infor ma tion over load)­ -­ Reč­ je­pod ti pu ko ji se od no si na pre te ra nu po tre bu ko ri sni ka za­ po­se­do­va­njem­ in­for­ma­ci­ja.­Naj­če­šće­ je­ či­ne­ ko­ri-sni­ci­ko­ji­su­sklo­ni­stal­nom­sur­fo­va­nju­po­Inter­ne­tu­u­po­tra­zi­za­od­re­đe­nom­vr­stom­in­for­ma­ci­ja­i/ili­pre­tra­ži-va njem ba za po da ta ka.

5. Za vi snost od kom pju te ra (Com pu ter ad dic tion) - Da ti pod tip je ne što op šti jeg ka rak te ra i ni je usko ve zan za upo­tre­bu­ Inter­ne­ta,­ već­ je­ usme­ren­ na­ za­vi­snost­ od­kom­pju­te­ra.­Obič­no­se­od­no­si­na­oso­be­ko­je­su­pre­o­ku-pi ra ne Inter net kom pju ter skim igra ma ili pro ble mi ma kom pju ter skog pro gra mi ra nja (7).

DIJAGNOSTIČK I K R ITER IJ U MI ZA ZAV ISNOST OD I NTER NE TA

Istraživanja­po­ja­ve­pre­te­ra­ne­upo­tre­be­Inter­ne­ta­su­do-ve­la­ do­ po­ste­pe­nog­ for­mi­ra­nja­ di­jag­no­stič­kog­ kri­te­ri­ju­ma.­Za­vi­snost­ od­ Inter­ne­ta­ se­ de­fi­ni­še­ kao­ „ma­la­dap­tiv­ni­ ob­lik­upo­tre­be­ Inter­ne­ta­ ko­ji­ do­vo­di­ do­ kli­nič­kih­ sig­ni­fi­kant­nih­ošte­će­nja­i­ko­ji­pod­ra­zu­me­va­pri­su­stvo­od­re­dje­nih­kri­te­ru­ju-ma, i to u pe ri o du od naj ma nje go di nu da na“ U ši ro koj pri me-ni su ska le za di jag no sti ku za vi sno sti od in ter ne ta. Young je 2000.­go­di­ne­ for­mi­ra­la­ ska­lu­ za­pro­ce­nu­ ste­pe­na­za­vi­sno­sti­od­in­ter­ne­ta­(Inter­net­Ad­dic­tion­Impa­ir­ment­Index):­1.­ Ko­li­ko­če­sto­osta­je­te­na­in­ter­ne­tu­du­že­ne­go­što­ste­na-

me­ra­va­li?­2.­ Ko­li­ko­če­sto­za­ne­ma­ru­je­te­kuć­ne­po­slo­ve­da­bi­ste­pro-

ve­li­vi­še­vre­me­na­na­in­ter­ne­tu?3.­ Ko­li­ko­ če­sto­ da­je­te­ pred­nost­ uži­va­nju­ na­ in­ter­ne­tu­

ume­sto­sa­part­ne­rom?­4.­ Ko­li­ko­če­sto­skla­pa­te­no­va­pri­ja­telj­stva­pre­ko­in­ter­ne-

ta?5.­ Ko­li­ko­če­sto­se­lju­de­iz­va­še­oko­li­ne­ža­le­zbog­vre­me-

na­ko­je­pro­vo­di­te­na­in­ter­ne­tu?6.­ Ko­li­ko­če­sto­va­še­na­pre­do­va­nje­i­ško­lo­va­nje­tr­pe­zbog­

vre­me­na­ko­je­pro­vo­di­te­na­in­ter­ne­tu?7.­ Ko­li­ko­če­sto­pro­ve­ri­te­svoj­e-mail­pre­ne­če­ga­dru­gog­

što­tre­ba­da­ura­di­te?8.­ Ko­li­ko­če­sto­va­ša­rad­na­spo­sob­nost­i­pro­duk­tiv­nost­tr-

pe­zbog­in­ter­ne­ta?9.­ Ko­li­ko­če­sto­se­bra­ni­te­ili­kri­je­te­ka­da­vas­ne­ko­pi­ta­šta­

ra­di­te­na­in­ter­ne­tu?10.­ Ko­li­ko­če­sto­ re­ša­va­te­ne­za­do­volj­stvo­smi­ru­ju­ći­ se­uz­

po­moć­in­ter­ne­ta?11.­ Ko­li­ko­ če­sto­ uhva­ti­te­ se­be­ ka­ko­ pla­ni­ra­te­ ka­da­ će­te­

po­no­vo­bi­ti­na­in­ter­ne­tu?12.­ Ko­li­ko­če­sto­se­bo­ji­te­da­bi­ži­vot­bez­in­ter­ne­ta­bio­do-

sa­dan,­pra­zan­i­tu­žan?13.­ Ko­li­ko­če­sto­se­brec­ne­te,­vi­če­te­ili­re­a­gu­je­te­bur­no­ako­

vas­ne­ko­uz­ne­mi­ra­va­dok­ste­na­in­ter­ne­tu?14.­ Ko­li­ko­če­sto­ste­ne­i­spa­va­ni­zbog­bo­rav­ka­na­in­ter­ne­tu­

do­ka­sno­u­noć?15.­ Ko­li­ko­če­sto­ste­pre­o­ku­pi­ra­ni­in­ter­ne­tom­dok­ni­ste­na­

li­ni­ji,­ili­za­mi­šlja­te­da­­ste­na­in­ter­ne­tu?16.­ Ko­li­ko­če­sto­dok­ste­na­li­ni­ji­ka­že­te­„još­sa­mo­par­mi-

nu­ta“?17.­ Ko­li­ko­če­sto­ste­bez­u­spe­šno­po­ku­ša­li­da­sma­nji­te­vre-

me­pro­ve­de­no­na­in­ter­ne­tu?

18.­ Ko­li­ko­če­to­ste­po­ku­ša­li­da­sa­kri­je­te­ko­li­ko­du­go­ste­bi­li­na­in­ter­ne­tu?

19.­ Ko­li­ko­če­sto­od­lu­ču­je­te­da­pro­ve­de­te­vi­še­vre­me­na­na­in­ter­ne­tu­ume­sto­da­iz­la­zi­te?

20.­ Ko­li­ko­če­sto­ose­ća­te­de­pre­si­ju,­po­ti­šte­nost­ili­ner­vo­zu­ka da ni ste na in ter ne tu, što ne sta je ka da se po no vo na nje­mu?Od go vo ri su ran gi ra ni od 0 do 5 (0- ni ka da; 1-ret ko;

2-po­vre­me­no;­ 3-pe­ri­o­dič­no;­ 4-če­sto;­ 5-uvek).­ Zbir­ od­ 0–30­ozna­ča­va­nor­mal­no­sta­nje­bez­za­vi­sno­sti,­zbir­37–49­ozna­ča-va­bla­gu­za­vi­snost,­50–79­ume­re­nu,­a­80–100­po­e­na­te­šku­za-vi snost od in ter ne ta (6).

LITER ATU R A1.­ Di­mi­tri­je­vić­ I.­ Bo­le­sti­ za­vi­sno­sti:­ di­ag­no­sti­ka,­ le­če­nje,­

pre­ven­ci­ja.­Udž­be­nik­Be­o­grad:­KIZ­Cen­tar,­2004.­2.­ UN­ITED­NAT­IONS,­ Ofi­ce­ on­ Drug­ and­ Cri­me,­World­

Drug Re port, Vo lu me 2:Sta ti stics, 2006. 3. The 1999 ESPAD Re port: Al co hol and Ot her Drug Use

Among­Stu­dents­ in­ 30­Euro­pean­Co­un­tri­es,­ Stoc­kholm,­De cem ber 2000.

4.­ World­ Drug­ Re­port.­ Exe­cu­ti­ve­ Sum­mary,­ Vo­lu­me­ 1:­Analysis,­ Uni­ted­ Na­ti­ons­ Of­fi­ce­ on­ Drugs­ and­ Cri­me,­2004.­

5.­ UNAIDS.­Fact­she­et:­HIV/AIDS­in­the­newly­in­de­pen­dent­sta tes. Ge ne va: UNAIDS, 2002.

6. Young K. The ra pe u tic is su es with in ter net ad dic ted cli-ents. New The ra pist 7, 2000

7.­ Di­mi­tri­je­vić­I.­U­ve­ku­dro­ge,­pri­ruč­nik­za­po­ro­di­cu­i­ško-lu,­Be­o­grad­2007.

127VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

„Zivot na mašini za vantelesni krvo-tok je polagano, kontrolisano um-iranje i zbog toga vantelesni krvotok treba da traje što je moguće kraće vreme“

Denton A . Cooley

I U VODHi rur ška re va sku la ri za ci ja mi o kar da uz upo tre bu eks-

tra kor po ral nog kr vo to ka je usta no vlje na u sed moj de ce ni ji pro šlog ve ka, i u pro te klih tri de set go di na je pre ra sla u ru tin-sku­kli­nič­ku­me­to­du­u­tret­ma­nu­ko­ro­nar­ne­bo­le­sti.­Po­ve­ća­va-nje hi rur škog is ku stva i na pre do va nje teh ni ke van te le snog kr­vo­to­ka­sa­jed­ne,­i­uvo­đe­nje­u­ši­ro­ku­kli­nič­ku­upo­tre­bu­kar-di o lo ških in ter vent nih pro ce du ra, sa dru ge stra ne, do ve lo je do pro me ne in di ka ci ja za hi rur šku re va sku la ri za ci ju mi o kar-da.­Bo­le­sni­ci­sta­ri­je­ži­vot­ne­do­bi,­bo­le­sni­ci­sa­pra­te­ćim­obo-lje­nji­ma­dru­gih­or­gan­skih­si­ste­ma,­kao­i­oni­sa­zna­čaj­no­ošte-će­nom­funk­ci­jom­le­ve­ko­mo­re­su,­sve­če­šće,­kan­di­da­ti­za­hi-rur ško re ša va nje ko ro nar ne bo le sti. Pod pri ti skom pri li va sve ve­ćeg­bro­ja­ve­o­ma­te­ških­bo­le­sni­ka,­kao­i­po­me­ra­nja­sta­ro­sne­gra ni ce za ope ra ci je na ko ro nar nim ar te ri ja ma, po ja vi la se po-tre ba za raz vo jem ma nje in va ziv nih hi rur ških pro ce du ra.

To­kom­po­sled­nje­de­ce­ni­je­XX­ve­ka,­po­nov­no­uvo­đe-nje­u­kli­nič­ku­prak­su­kon­cep­ta­hi­rur­ške­re­va­sku­la­ri­za­ci­je­mi-o­kar­da­ na­ ku­ca­ju­ćem­ sr­cu,­ omo­gu­ći­lo­ je­ hi­rur­ški­ tret­man­ i­naj­te­žih­ bo­le­sni­ka­ sa­ za­do­vo­lja­va­ju­ćim­ re­zul­ta­ti­ma.­Di­le­ma­ko ja se sa da po sta vlja pred kar di o hi rur ge ši rom sve ta je ko ji bo le sni ci za i sta ima ju do bit od no vog pri stu pa hi rur gi ji ko ro-nar­nih­ar­te­ri­ja.­Za­sa­da,­je­din­stven­od­go­vor­na­to­pi­ta­nje­ne­po­sto­ji.­Dok­od­re­đe­ni,­za­sa­da­ma­lo­broj­ni,­cen­tri­u­sve­tu­ope-ri šu ne se lek tiv no, sve, ko ro nar ne bo le sni ke bez upo tre be eks-tra kor po ral ne cir ku la ci je, u dru gim cen tri ma kon ven ci o nal na hi rur gi ja je i da lje me to da iz bo ra.

Ipak,­br­zi­na­ko­jom­se­uve­ća­va­udeo­bo­le­sni­ka­ope­ri­sa-nih­na­ku­ca­ju­ćem­sr­cu­na­vo­di­nas­na­za­klju­čak­da­će­mo­se­u­sko­roj­bu­duć­no­sti,­ka­da­bu­de­mo­iz­vo­di­li­hi­rur­šku­re­va­sku­la-ri­za­ci­ju­mi­o­kar­da,­na­ći­pred­di­le­mom:­Da­li­nam­je­eks­tra­kor-po ral na cir ku la ci ja uop šte po treb na to kom ovih ope ra tiv nih za­hva­ta?

I I ISTOR IJATIde ja o ope ra ci ji na ko ro nar nim ar te ri ja ma, bez po-

mo­ći­eks­tra­kor­po­ral­nog­kr­vo­to­ka­je­pr­vi­put­re­a­li­zo­va­na­go-to vo isto vre me no sa pr vim di rekt nim re va sku la ri za ci o nim pro­ce­du­ra­ma­uz­upo­tre­bu­EKK­(Ko­le­sov­1964.).­Du­go­vre-me­na­bi­lo­je­po­treb­no­kar­di­o­hi­rur­zi­ma­da­na­pu­ste,­u­kli­nič­koj­prak si pro ve ren, me tod ope ra ci ja na are sti ra nom sr cu i da po-no­vo­po­ku­ša­ju­ope­ra­tiv­ne­ za­hva­te­na­ku­ca­ju­ćem­sr­cu.­Ovaj­

kon­cept­oži­vlja­va­ju­naj­pre­hi­rur­zi­iz­Ju­žne­Ame­ri­ke,­i­to­Be-net­ti­(1)­iz­Ar­gen­ti­ne­i­Buf­fo­lo­(2)­iz­Bra­zi­la,­ko­ji­po­čet­kom­po sled nje de ce ni je pro šlog ve ka ob ja vlju ju pr ve ve li ke se ri je bo le sni ka ope ri sa nih ovom me to dom.

I I I HIRU R SK A R E VAS KU LA R IZAC IJA MIO K A R DA NA KU CA J U CEM SR CU

Kritičan­mo­me­nat­u­uspe­šnoj­re­va­sku­la­ri­za­ci­ji­mi­o-kar da, bi lo ko nven ci o nal noj ili Off Pump Coronary Artery Bypass Grafting­(OP­CABG)­hirurgiji,­je­kon­stri­u­sa­nje­dis­tal-ne­ana­sto­mo­ze.­To­kom­for­mi­ra­nja­ana­sto­mo­ze­na­cilj­noj­ko-ro­nar­noj­ar­te­ri­ji,­u­hi­rur­gi­ji­na­ku­ca­ju­ćem­sr­cu,­neo­p­hod­no­je­is­pu­nja­va­nje­sle­de­ćih­uslo­va:­1)­sta­bil­ne­he­mo­di­nam­ske­per-for­man­se­to­kom­hi­rur­škog­ra­da;­2)­ade­kvat­na­eks­po­zi­ci­ja­re-gi o na sr ca na ko me se na la zi cilj na ko ro nar na ar te ri ja; 3) op ti-mal­na­sta­bi­li­za­ci­ja­re­gi­o­na­sr­ca­na­ko­me­će­se­kre­i­ra­ti­ana­sto-mo­za;­4)­ade­kvat­na­eks­po­zi­ci­ja­ar­te­ri­o­to­mi­je­i­bes­krv­no­ope-ra tiv no po lje bez iza zi va nja re gi o nal ne is he mi je mi o kar da. Tek­is­pu­nja­va­njem­svih­na­ve­de­nih­uslo­va­mo­gu­će­je­is­pu­nja-va­nje­ osnov­nog­ ci­lja­OP­CABG­ hi­rur­gi­je­ -­ kom­plet­ne­ re­va-sku­la­ri­za­ci­je­mi­o­kar­da,­od­go­va­ra­ju­ćim­graf­to­vi­ma­bez­upo-tre be EKK.

Te­ško­ ošte­će­na­ funk­ci­ja­ le­ve­ ko­mo­re­ je­ ne­za­vi­san­fak­tor­ri­zi­ka­ko­ji­bit­no­uti­če­na­is­hod­ope­ra­tiv­nih­za­hva­ta­(3).­Upo tre ba eks tra kor po ral ne cir ku la ci je i iza zi va nje kar di o ple-gič­nog­ sr­ča­nog­ are­sta,­ to­kom­ope­ra­tiv­nog­ za­hva­ta­ na­ ko­ro-nar nim ar te ri ja ma ovih bo le sni ka, mo gu pred sta vlja ti do dat-ni,­ne­za­vi­sni­fak­tor­ri­zi­ka.­

Sa­ dru­ge­ stra­ne­ iz­me­nje­na­ ge­o­me­tri­ja­ ošte­će­ne­ le­ve­ko­mo­re,­kao­i­naj­če­šće­te­ške,­oklu­ziv­ne­i­ste­no­zant­ne­pro­me-ne­ na­ ko­ro­nar­nim­ ar­te­ri­ja­ma­ ove,­ naj­te­že­ gru­pe­ bo­le­sni­ka,­mo­gu­do­ve­sti­do­ne­rav­no­mer­ne­di­stri­bu­ci­je­kar­di­o­ple­gič­nog­ras­tvo­ra­i­ne­a­de­kvat­ne­za­šti­te­već­ošte­će­nog­mi­o­kar­da­(4).­

Sko ra šnje re tro spek tiv ne i pro spek tiv ne stu di je su po-ka­za­le­bo­lje­po­sto­pe­ra­tiv­ne­re­zul­ta­te­OP­CABG­pro­ce­du­re,­u­po­re­đe­nju­ sa­ kon­ven­ci­o­nal­nom­me­to­dom,­ kod­ bo­le­sni­ka­ sa­zna­čaj­no­ošte­će­nom­funk­ci­o­jom­le­ve­ko­mo­re­(5,6).­Po­ka­za­na­je ma nja po tre ba za upo tre bom ino trop ne pot po re, kao i zna-čaj­no­ ni­že­ vred­no­sti­ kar­di­o­spe­ci­fič­nih­ en­zi­ma,­ kao­ glav­nih­mar­ke­ra­in­tra­o­pe­ra­tiv­nog­mi­o­kard­nog­ošte­će­nja,­u­po­sto­pe­ra-tiv­nom­ to­ku­ kod­ bo­le­sni­ka­ ope­ri­sa­nih­ OP­CABG­me­to­dom­(7,8,9).

­ Pret­po­stav­ka­ da­ će­ zna­čaj­no­ ošte­će­ni­ mi­o­kard­ bi­ti­pre pre ka za ade kvat no po zi ci o ni ra nje sr ca pri kre i ra nju dis-tal­nih­ana­sto­mo­za,­se­u­kli­nič­koj­prak­si­ni­je­po­ka­za­la­tač­nom.­To­nam­omo­gu­ća­va­kom­plet­nu­re­va­sku­la­ri­za­ci­ju,­uklju­ču­ju­ći­kre i ra nje dis tal nih ana sto mo za i na mar gi nal nim i po ste ro la-te­ral­nim­ gra­na­ma­ ko­ro­nar­nih­ ar­te­ri­ja,­ bez­ kar­di­o­ple­gič­nog­are­sta­kod­bo­le­sni­ka­sa­lo­šom­funk­ci­jom­le­ve­ko­mo­re.

ULOGA HIRURGIJE KORONARNIH ARTERIJA NA KUCAJUĆEM SRCU U LEČENJU BOLESNIKA SA LOŠOM FUNKCIJOM LEVE KOMORE

Asist. dr Svetozar Putnik

Klinika za kardiohirurgiju, Klinički centar Srbije

Decembar 2010VOLUME 61128

Medicinski podmladakEditorijali

U ci lju da ljeg raz vo ja stra te gi je le ce nja ove te ske gru pe bo le sni na spro ve de na je pro spek tiv na ran do mi zo va na stu di ja IKVB-Kli­ni­ka­za­kar­di­o­hi­rur­gi­ju­KCS­u­Be­o­gra­du.­Pra­ce­ni­su­pa­ra­me­tri­in­tra­o­pe­ra­tiv­nog­ošte­će­nja­funk­ci­je­le­ve­ko­mo­re­od no sno vred no sti bi o he mij skih, he mo di nam skih i eho kar di-o­graf­skih­mar­ke­ra­mi­o­kard­nog­ošte­će­nja­u­po­sto­pe­ra­tiv­nom­to ku.

Vred no sti Tro po i ni na IDo­ka­za­na­je­sna­žna­po­ve­za­nost­iz­me­đu­ni­voa­kar­di­o-

spe­ci­fič­nih­en­zi­ma,­kao­mar­ke­ra­mi­o­kard­ne­ne­kro­ze,­na­kon­hi rur ške re va sku la ri za ci je mi o kar da i in tra ho spi tal nog i du-go­roč­nog­ pre­ži­vlja­va­nja­ bo­le­sni­ka­ (10).­ Naj­o­se­tlji­vi­ji­ bi­o­he-mij ski mar ker mi o kard ne ne kro ze je Tro po nin I. Vred no sti Tro­po­ni­na­I­do­3,7­μ/L­se­sma­tra­ju­nor­mal­nim­na­kon­hi­rur­ške­re va sku la ri za ci je mi o kar da uz upo tre bu eks tra kor po ral nog kr­vo­toka.­Sve­vred­no­sti­pre­ko­3,7­μ/L­pred­sta­vlja­ju­bi­o­he­mij-ski­kri­te­ri­jum­za­po­sto­pe­ra­tiv­ni­in­frakt­mi­o­kar­da­(11).­Stu­di­je­ob­ja­vlje­ne­u­po­sled­njih­ne­ko­li­ko­go­di­na­uka­zu­ju­na­zna­čaj­no­ma­nje­ vred­no­sti­ se­rum­skih­ mar­ke­ra­ mi­o­kard­nog­ ošte­će­nja­na­kon­OP­CABG­pro­ce­du­ra.­

Re zul ta ti na še stu di je kao i re zul ta ti stu di ja dru gih auto ra ne dvo smi sle no po ka zu ju da se na kon kon ven ci o nal ne kar­di­o­hi­rur­gi­je­na­la­zi­zna­čaj­no­ve­ća­kon­cen­tra­ci­ja­naj­spe­ci-fič­ni­jeg­mar­ke­ra­mi­o­kard­nog­ošte­će­nja­u­se­ru­mu­ope­ri­sa­nog­bo le sni ka. To nam sva ka ko uka zu je da po sto ji znat ni je mi o-kard­no­ošte­će­nje­to­kom­kon­ven­ci­o­nal­nog­hi­rur­škog­zahvta­u­po­re­đe­nju­sa­no­vim­hi­rur­škim­pri­stu­pom.

Po tre ba za ino trop nom pot po romU to ku ope ra tiv nog za hva ta i u ne po sred nom po sto pe-

ra­tiv­nom­to­ku­ope­ri­sa­nih­bo­le­sni­ka­sa­lo­šom­funk­ci­jom­le­ve­ko­mo­re­če­sto­je­neo­p­hod­na­ino­trop­na­pot­po­ra­u­ci­lju­odr­ža­va-nja ade kvat nih vred no sti he mo di nam skih pa ra me ta ra. Po tre-ba za ino trop nom pot po rom u ra nom po sto pe ra tiv nom to ku mo­že­bi­ti­je­dan­od­mar­ke­ra­ste­pe­na­in­tra­o­pe­ra­tiv­nog­ošte­će-nja le ve ko mo re.

Ka ko u na šoj se ri ji ta ko i u se ri ja ma ob ja vlje nim do sa­da,­do­ka­za­na­je­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­na­raz­li­ka­me­đu­grup­ma­u­po gle du po tre be za po sto pe ra tiv nom ino trop nom pot po rom.

Ejakciona frakcija leve komore (EF LK) na kon hi rur ške re­va sku la ri za ci je

U stu di ji Er zil ma za i sar., ko ja se ba vi ana li zom bo le-sni­ka­sa­lo­šom­funk­ci­jom­le­ve­ko­mo­re­ope­ri­sa­nih­OP­CABG­me­to­dom­ po­ka­za­no­ je­ po­ve­ća­nje­ vred­no­sti­ EF­ sa­ pro­seč­no­24,6%­pre­o­pe­ra­tiv­no­na­26,9%­u­pr­vom­me­se­cu­na­kon­ope­ra-tiv nog za hva ta(5).

U­na­šoj­stu­di­ji­eho­kar­di­o­graf­ski­pre­gled­kod­svih,­pre-ži­ve­lih,­bo­le­sni­ka­po­no­vo­je­iz­vr­šen­ne­po­sred­no­pre­ot­pu­sta­iz­ bo­le­ni­ce.­ Po­re­de­ći­ pro­sec­ne­ pre­o­pe­ra­tiv­na­ vred­no­sti­ EF­LK­sa­pro­seč­nim­vre­no­sti­ma­EF­LK­od­re­đe­nim­pre­o­pe­ra­tiv-no­(EKK­28,37;­OFF­PUMP­27,97)­do­šli­smo­do­za­ključ­ka­da­je­u­obe­gru­pe­do­šlo­do­po­ve­ća­nja­pro­seč­ne­vred­no­sti­EF,­ali­da­ono­ni­je­do­sti­glo­sta­ti­sti­ič­ku­zna­čaj­nost­ni­u­EKK­ni­u­OFF­PUMP gru pi is pi ta ni ka.

Ne dvo smi sle no do ka za ne vi še vred no sti kar di o spe-ci­fič­nih­en­zi­ma­i­sta­ti­stič­ki­zna­čaj­no­ve­ći­broj­bo­le­sni­ka­ko­ji­zah te va ju po sto pe ra tiv nu ino trop nu pot po ru u na šoj stu di ji,

ali i u do sa da ob ja vlje nim stu di ja ma, ja sno nam uka zu ju da je ste­pen­mi­o­kard­nog­ošte­će­nja­zna­čaj­no­ma­nji­to­kom­hi­rur­gi­je­na­ku­ca­ju­ćem­sr­cu.­Klinički­zna­čaj­ove­či­nje­ni­ce­je­i­da­lje­ne-ja­san.­Ste­pen­in­tra­o­pe­ra­tiv­nog­mi­o­kard­nog­ošte­će­nja­bi­mo-gao­bi­ti­je­dan­od­pre­sud­nih­fak­to­ra­u­is­ho­du­ope­ra­tiv­nog­le­če-nja­ upra­vo­ kod­ bo­le­sni­ka­ sa­ lo­šom­ funk­ci­jom­ le­ve­ ko­mo­re.­Ovo­bi­mo­gla­bi­ti­gru­pa­bo­le­sni­ka­ko­ja­bi­ima­la­naj­ve­ću­ko­rist­od­no­vog­hi­rur­škog­pri­stu­pa.­De­fi­ni­tiv­ni­do­kaz­za­ovo­po­treb-no­je­po­tra­ži­ti­u­ve­li­kim,­pro­spek­tiv­nim,­mul­ti­cen­trič­nim­stu-di­ja­ma­ko­je­ bi­ po­re­di­le­ is­hod­dve­vr­ste­ ope­ra­tiv­nog­ le­če­nja­kod ve li kog bro ja bo le sni ka.

LITE R A TU R A1.­ Ben­ne­ti­FJ,­Na­sel­li­G,­Wood­M,­Gef­fner­L.­Di­rect­myocar-

dial­re­va­scu­la­ri­za­tion­wit­ho­ut­ex­tra­cor­po­re­al­cir­cu­la­tion.­Ex­pi­ri­en­ce­in­700­pa­ti­ents.­Chest­1991;­100:312–6

2.­ Buf­fo­lo­E,­Suc­ci­AJ,­Le­ao­LEV,­Gal­luc­ci­C.­Di­rect­myocar-dial­ re­va­scu­la­ri­sa­tion­ wit­ho­ut­ car­di­o­pul­mo­nary­ bypass.­Tho­rac­Car­di­o­vasc­Surg­1985;­33:26–9

3.­ Yau­TM,­Fe­dak­PW,­We­i­sel­RD,­Teng­C,­Iva­nov­J.­Pre­dic-tors­ of­ ope­ra­ti­ve­ risk­ for­ co­ro­nary­ bypass­ ope­ra­ti­ons­ in­pa­ti­ents­with­left­ven­tri­cu­lar­dysfun­ction.­J­Tho­rac­Car­di-o­vasc­Surg­1999;­118(6):1006–13

4.­ Qu­in­ti­lio­C­I­sar.­Risk­fac­tors­of­in­com­ple­te­di­stri­bu­tion­of­car­di­o­ple­gic­ so­lu­tion­ du­ring­ co­ro­nary­ ar­tery­ graf­ting.­ J­Tho­rac­Car­di­o­vasc­Surg­1995;­109(3):439–47

5.­ Eryil­maz­S,­Co­rap­ci­o­glu­T,­Eren­NT,­Yazi­ci­o­glu­L,­Kaya­K,­Aka­lin­H.­Off-pump­co­ro­naryar­tery­bypass­sur­gery­in­the­left­ven­tri­cu­lar­dysfun­ction.­Eur­J­Car­di­ot­ho­rac­Surg­2002;­21(1):36–40

6.­ Ki­ra­li­K­I­sar.­Early-­and­long-term­com­pa­ri­son­of­the­on-­and­off-pump­bypass­sur­gery­in­pa­ti­ents­with­left­ven­tri-cu­lar­dis­fun­ction.­He­art­Surg­Fo­rum­­­­2002;­5(2):114–8

7.­ Be­di­HS,­Su­ri­A,­Kal­kat­MS,­Sen­gar­BS,­Ma­hajn­V,­Chaw-la­R.­Glo­bal­myocar­dial­re­va­scu­la­ri­za­tion­wit­ho­ut­car­di­o-pul­mo­nary­ bypass­ using­ in­no­va­ti­ve­ tec­hni­qu­es­ for­myocar­dial­sta­bi­li­za­tion­and­per­fu­sion.­Ann­Tho­rac­Surg­2000;­69(1):156–64

8.­ Con­ti­ni­M,­Di­Ma­u­ro­M,­Vi­tol­la­G­i­sar.­Off-pump­myocar-dial re va scu la ri za tion using ar te rial con du its wit ho ut car-di­o­pul­mo­nary­bypass.­J­Card­Surg­2000;­15(4):251–5

9.­ Di­e­ge­ler­A,­Ma­tin­M­I­sar.­Co­ro­nary­bypass­graf­ting­wit-ho­ut­ car­di­o­pul­mo­nary­ bypass-tec­hni­cal­ con­si­de­ra­ti­ons,­cli­ni­cal­ re­sults,­ and­ fol­low-up.­ Tho­rac­ Car­di­o­vasc­ surg­1999;­47(1):14–8

10.­Co­sta­ MA,­ Ca­re­re­ RG,­ Lic­hten­stein­ SV,­ Fo­ley­ DP,­ De­Valk­V,­Lin­de­bo­om­W.­Inci­den­ce,­pre­dic­tors­and­sig­ni­fi-can­ce­of­ab­nor­mal­car­di­ac­en­zi­me­ri­se­in­pa­ti­ents­tre­a­ted­with­bypass­sur­gery­in­the­ar­te­rial­re­va­scu­la­ri­za­tion­the-ra­pi­es­study(ARTS).­Cir­cu­la­tion­2001;­104:2689–93

11.­­Ma­ir­J,­La­rue­C,­Ma­ir­P,­Ba­logh­D­i­sar.­Use­of­car­di­ac­Tro­po­nin­ I­ to­ di­ag­no­se­ pe­ri­o­pe­ra­ti­ve­myocar­dial­ in­farc-tion­in­co­ro­nary­ar­tery­bypass­graf­ting.­Clin­Chern­1994;­40:2066–70

129VOLUME 61Decembar 2010

EditorijaliMedicinski podmladak

Sli ka 1.­Ori­gi­nal­na­fo­to­gra­fi­ja­iz­ope­ra­ci­o­ne­sa­le­Kli­ni­ke­za­kar­di­o­hi­rur­gi­ju­KCS.­Ope­ra­tiv­ni­za­hvat­na­ku­ca­ju­ćem­sr­cu:­le­va­a. mam ma ri ja ana sto mo zi ra na sa pred njom de sce dent nom gra nom le ve ko ro nar ne ar te i je. U to ku kre i ra nje ana sto mo ze iz me-đu­ven­skog­graf­ta­i­pd­gra­ne­de­sne­ko­ro­nar­ne­ar­te­ri­je.­Sr­ce­enu­kle­i­ra­no­du­bo­kim­„Li­mi­nim“­pe­ri­kard­nim­ša­vom.­Re­gion­sr­ca­na­ko­me­se­kre­i­ra­ana­sto­mo­za­sta­bi­li­zo­van­uz­po­moć­tkiv­nog­sta­bi­li­za­to­ra.

Decembar 2010VOLUME 61130

Medicinski podmladakEditorijali

131VOLUME 61Decembar 2010

Studentski radoviMedicinski podmladak

UPUTSTVO AUTOR IM A

Me di cin ski pod mla dak je na uč no-struč ni ča so pis stu de na ta Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra-du. Pr vi broj ča so pi sa pu bli ko van je 1949. go di ne, što ga či ni jed nim od naj sta ri jih stu dent skih ča so pi sa na Bal ka-nu. Go di šnje se ob ja vlju ju naj ma nje dva bro ja. Po po tre bi, štam pa ju se i su ple men ti po je di nim bro je vi ma. Mo guć nost ob ja vlji va nja ra do va po sto ji za sve za in te re so va ne stu den-te sa svih uni ver zi te ta, ka ko do ma ćih ta ko i stra nih. Ča so-pis ima svoj Izdavački sa vet i od go vo ran je Ko mi si ji za na-uč no-is tra ži vač ki rad Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du.

Cilj Me di cin skog pod mlat ka je da za in te re su je i pod stak ne stu den te me di ci ne za na uč no-is tra ži vač ki rad, da ih in for mi še o naj no vi jim do stig nu ći ma u obla sti bio-me di cin skih na u ka i olak ša pri pre ma nje is pi ta.

Uslo vi ko ji mo ra ju bi ti is pu nje ni:Me di cin ski pod mla dak ob ja vlju je ra do ve ko ji ra ni je ni-

su­pu­bli­ko­va­ni­i­za­dr­ža­va­pra­vo­od­re­đi­va­nja­re­do­sle­da­nji­ho-vog štam pa nja. Re do sled ko jim se ra do vi ob ja vlju ju ne od ra-ža­va­vred­nost­ra­da.­Pri­mlje­ni­ra­do­vi­se­ne­vra­ća­ju.­Uz­rad,­na­po­seb­nom­pa­pi­ru­for­ma­ta­A4­tre­ba­do­sta­vi­ti:

1.­ Izja­vu,­da­rad­ni­je­do­sa­da­(de­li­mič­no­ili­u­ce­lo­sti)­pu­bli­ko­van­ili­pri­hva­ćen­za­pu­bli­ko­va­nje­u­ne­kom­dru­gom­ča­so­pi­su;

2. Pot pi se svih ko a u to ra;3.­ Ime­ i­ pre­zi­me,­ kon­takt­ te­le­fo­ne­ (kuć­ni/mo­bil­ni),­

tač­nu­(stal­nu)­adre­su,­E-mail.Pri pre ma ru ko pi sa:Rad­tre­ba­da­bu­de­pi­san­u­pro­gra­mu­Word­for­Windows­

(ver­zi­ja­7.0­ ili­no­vi­ja),­na­be­lom­pa­pi­ru­for­ma­ta­A4,­sa­dvo-stru kim pro re dom (do u ble spa cing) i mar gi na ma od 2,5 cm (gor­nja,­do­nja,­le­va­i­de­sna).­Font­tre­ba­da­bu­de­Ti­mes­New­Ro­man,­ve­li­či­na­slo­va­12­pt,­kod­ni­ras­po­red­CP­1250­(Ser­bian­La tin). Ni je do zvo lje na upo tre ba ita lic i bold slo va.

Ra do ve sla ti u tri ano nim ne ko pi je (bez ime na auto ra, ko­a­u­to­ra­i­men­to­ra),­od­štam­pa­ni­na­la­ser­skom­štam­pa­ču­(La-ser­Jet)­ili­kva­li­tet­nom­InkJect­štam­pa­ču.­Uz­ru­ko­pis­do­sta­vi-ti­kom­ple­tan­ma­te­ri­jal­i­na­di­ske­ti­for­ma­ta­3,5”,­bez­vi­ru­sa.

Pri­spe­li­ ra­do­vi­pod­le­žu­re­cen­zi­ji.­Za­re­cen­zi­ra­nje­ ra-do­va­Ured­ni­štvo­ča­so­pi­sa­an­ga­žu­je­kom­pe­tent­ne­re­cen­zen­te­(ko ji su ano nim ni). Even tu al ne su ge sti je ured ni ka i re cen ze-na ta do sta vlja ju se auto ru ra di ko rek ci je. Ko ri go va ni ma te ri jal mo­ra­se­do­sta­vi­ti­re­dak­ci­ji­ča­so­pi­sa­u­ro­ku­od­se­dam­da­na­od­da na pri je ma zah te va za ko ri go va nje.

De lo vi ra da:Rad­mo­ra­sa­dr­ža­ti­sle­de­će­de­lo­ve:­na­slov­nu­stra­nu,­ab-

strakt­sa­ključ­nim­re­či­ma­i­tekst.­Obim­ra­da­ne­sme­da­pre­đe­10 stra ni ca (od no sno 36000 slov nih me sta).

Na­slov­na­stra­na­sa­dr­ži:­na­slov­ra­da­ko­ji­mo­ra­bi­ti­kra-tak­ (ne­ vi­še­ od­ 15­ re­či),­ ja­san,­ in­for­ma­ti­van;­ pu­na­ ime­na­ i­pre­zi­me­na­auto­ra­i­men­to­ra;­naj­vi­ša­na­uč­na­i­struč­na­zva­nja­auto ra i men to ra. Na vo di se i pun na ziv usta no ve u ko joj je rad re a li zo van, kao i me sto u ko me se ona na la zi.

Sa že tak (ab strakt)­se­ku­ca­na­dru­goj­stra­ni­ci­i­sa­dr­ži­naj­vi­še­250­re­či.­Sa­že­tak­tre­ba­da­sa­dr­ži­cilj­ra­da,­bit­ne­ele-men te me to do lo gi je, kon ci zno iz ne te re zul ta te sa de ta lji ma iz

ko­jih­pro­iz­i­la­zi­za­klju­čak.­Ispod­sa­žet­ka­na­ve­sti­3–5­ključ­ni­re­či.­Sa­že­tak­se­pi­še­na­srp­skom­i­en­gle­skom­je­zi­ku.

Tekst -­ či­ne­sle­de­ći­de­lo­vi:­uvod,­ma­te­ri­jal­ i­me­to­de,­re­zul­ta­ti,­di­sku­si­ja­(IMRaD)­i­li­te­ra­tu­ra.­Za­klju­čak­mo­že­da­bu de u vi du po seb nog po gla vlja ili se iz no si u po sled njem pa-su su di sku si je.• Uvod -­sa­dr­ži­li­te­ra­tur­ne­po­dat­ke­o­pro­ble­mu­ko­ji­se­u­ra-

du­ob­ra­đu­je.­Pre­gled­po­zna­tih­či­nje­ni­ca­ne­ sme­da­bu­de­pre dug ali mo ra ja sno da oprav da za što je pred u ze to is tra-ži­va­nje­ ko­je­ se­ ra­dom­ pred­sta­vlja.­ Ta­ko­đe­ se­ na­vo­de­osnov ne hi po te ze i cilj ra da.

• Ma te ri jal i me to de - de talj no i pre ci zno opi sa ti spro ve de no po sma tra nje ili eks pe ri ment. Na ve sti broj, sta ro snu dob, pol i dru ge ka rak te ri sti ke is pi ta ni ka, uko li ko se ra di o hu-ma­noj­po­pu­la­ci­ji.­Uko­li­ko­se­ra­di­o­eks­pe­ri­men­tal­nim­ži-vo ti nja ma, na ve sti vr stu, broj, sta rost, pol i dru ge ka rak te-ri­sti­ke­ko­ri­šće­nih­ži­vo­ti­nja.­Na­ve­sti­ime­na­me­to­da­ko­je­su­upo­tre­blja­va­ne­u­to­ku­ra­da­kao­i­ta­čan­na­ziv­apa­ra­ta­(mo-del,­ pro­iz­vo­đač).­ Kod­ na­vo­đe­nja­ ime­na­ le­ko­va,­ ko­ri­sti­ti­ge­ne­rič­ki­na­ziv,­a­u­za­gra­di­na­ve­sti­re­gi­stro­va­no­ime­le­ka.­Po­red­na­zi­va­le­ka­na­ve­sti­i­do­zu­i­na­čin­apli­ka­ci­je­(i.m,­i.v,­per­os­itd.).­Opi­sa­ti­sta­ti­stič­ke­me­to­de­ko­ri­šće­ne­to­kom­ob-ra de re zul ta ta. Ko ri sti ti mer ne je di ni ce SI si ste ma.

• Re zul ta ti­-­pred­sta­vi­ti­ih­lo­gič­nim­re­do­sle­dom­u­tek­stu,­ta-be­la­ma­i­ilu­stra­ci­ja­ma.­Sva­ki­od­pri­lo­ga­mo­ra­sa­dr­ža­ti­od-go­va­ra­ju­će­tek­stu­al­no­ob­ja­šnje­nje,­ali­ne­po­na­vlja­ti­u­tek-stu sve po dat ke pri ka za ne u ta be la ma ili u ilu stra ci ja ma. Ob­u­hva­ti­ti­i­re­zi­mi­ra­ti­sa­mo­zna­čaj­ne­na­la­ze.

• Di sku si ja­ -­ sa­či­nje­na­ je­ od­ ana­li­ze­do­bi­je­nih­ re­zul­ta­ta­ u­po­re­đe­nju­sa­već­ob­ja­vlje­nim,­po­zna­tim­re­zul­ta­ti­ma.­Izbe-ga­va­ti­ tvrd­nje­ i­ za­ključ­ke­ ko­je­ re­zul­ta­ti­ u­ pot­pu­no­sti­ ne­po­dr­ža­va­ju.

• Li te ra tu ra­-­re­fe­ren­ce­tre­ba­nu­me­ri­sa­ti­re­do­sle­dom­ko­jim­su­pr­vi­put­na­ve­de­ne­u­ tek­stu.­ Iden­ti­fi­ko­va­ti­ re­fe­ren­ce­u­tek stu, ta be le i le gen de arap skim bro je vi ma u za gra da ma. Izbe­ga­va­ti­ko­ri­šće­nje­ab­strak­ta­kao­ re­fe­ren­ce.­Re­fe­ren­ce­na­vo­di­ti­po­uzo­ru­na­na­vo­đe­nje­li­te­ra­tu­re­u­„Srp­skom­ar-hi­vu“­kao­što­je­pri­ka­za­no­pred­sto­je­ćim­pri­me­ri­ma:

• Čla­nak­iz­ča­so­pi­sa:­ Na­e­ser­MA,­Ale­xan­der­MP,­Helm-Esta­bro­oks­N.­Ap­ha­sia­

with­pre­do­mi­nantly­sub­cor­ti­cal­le­sion­si­tes.­De­scrip­tion­of­three­cap­su­lar­/­pu­ta­mi­nal­ap­ha­sia­syndro­mes.­Arch­Ne­u-rol­1982;­39:2–14.

(na ve sti ime na svih auto ra. Uko li ko je u ra du na ve de no vi­še­od­šest­auto­ra,­na­ve­sti­ime­pr­vog­i­dru­gog­auto­ra­i­„i­sa rad ni ci“ ili et al.).

• Mo­no­gra­fi­ja:­ Blu­me­WT,­Ka­i­ba­ra­M.­Atlas­of­adult­elec­tro-en­cep­ha­lo-

graphy.­New­York:­Ra­ven­Press,­1994.• Po gla vlje knji ge:­ Ma­isch­B,­Ri­stic­AD,­Funck­R.­Di­la­ted­car­di­omyopat­hi­es­

and­con­ge­sti­ve­he­art­ fa­i­lu­re.­ In:­Sin­gal­PK,­Di­xon­IMC,­Kir­shen­ba­um­LA,­Dhal­la­NS,­ edi­tors.­Car­di­ac­Re­mo­de-ling­and­Fa­i­lu­re.­Bo­ston-Dor­drecht-Lon­don:­Kluwer­Aca-de­mic­Pu­blis­hers;­2003.­p.35–65.­

• Knji ga:­ Se­fe­ro­vic­PM,­Spo­dick­DH,­Ma­isch­B,­edi­tors,­Mak­si­mo-

vic­R,­Ri­stic­AD,­asoc.­Edi­tors.­Pe­ri­car­di­o­logy:­Con­tem-

Decembar 2010VOLUME 61132

Medicinski podmladakStudentski radovi

po­rary­An­swers­to­Con­ti­nu­ing­Chal­len­ges.­Be­o­grad:­Na­u-ka; 2000.

Spi sak pri lo ga sva ki pri log se sta vlja na po se ban list nu me ri san u gor njem le vom uglu sa: Pri log I, Pri log II... Ispod sva kog pri lo ga tre ba na pi sa ti tek stu al no ob ja šnje nje pri lo ga.

Sr­da­čan­po­zdrav­bu­du­ćim­sa­rad­ni­ci­ma!

Ured­ni­štvo­ča­so­pi­sa.

e-mail: me di cin ski pod mla dak@med.bg.ac.rs

Spisak linkova internacionalnih kongresa

www.esc-berlin.com Berlin-Nemačka

www.ausss.eg.net Kairo-Egipat

www.iscoms.nl Groningen-Holandija

www.limsc.nl Leiden-Holandija

www.obak-ssrc.org Istanbul-Turska

www.stn.cm-uj.krakow.pl Krakōw-Poljska

www.mmsa.org.mk Ohrid-Makedonija

www.studmed.au.dk/esc­ Aarhus-Danska

www.cmecongress.org Toronto-Kanada

Mdsc.mu-pleven.bg Pleven-Bugarska

www.icmsbg.org Sofija-Bugarska

www.congressis.ro Iasi-Rumunija

www.medicalis.ro Cluj­Napoca-Rumunija

www.am.edu.pl Varšava-Poljska

www.issc.amg.gda.pl Gdanjsk-Poljska

www.usmf.md/congress/ Chisinau-Moldavija

www.zims.hr Zagreb-Hrvatska