Maturski rad iz računara

8/22/2019 Maturski rad iz računara

http://slidepdf.com/reader/full/maturski-rad-iz-racunara 1/102

1

Maturski rad iz predmeta:Računari

Tema: Sklapanje računara

ETŠ Nikola Tesla

Kandidat: Vladimir LazićT42

Profesor: Nataša Popović

Jun 2008



2

Matična ploča

Grafička karticaDisketna jedinicaHard disk

RAM memorijaProcesor

CD i DVDModem



3

Matična ploča



4

Teorija

Sklapanje

Nazad



5

Karakteristike i priključci

• Matična ploča je centralna komponenta svakog PC računara, kojameĎusobno povezuje sve ostale komponente. Korišćenjem ovakvogkoncepta računara omogućena je jednostavna promena pojedinihkomponenata koje čine računar i na taj način i promena(unapreĎenje) njegovih karakteristika Pre svega, da bi matična ploča uopšte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi izstepena za napajanje.Današnje matične ploče ATX formata imaju jedan ili dva konektora za priključenjenapona za napajanje.



6



7

• Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i prekonjega se dovode naponi :

• +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V,• pomoćni napon +5VSB,

• kao i signal za uključenje računara PS-ON i• signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal senajčešće naziva power good i označava sa PG).

• Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matičnim pločama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum 4 matičnim pločama. Njime se dovodi napon +12V na deo matične ploče na

kome se nalazi posebni prekidački stepen za napajanje i kojikoristeći taj napon proizvodi napon za napajanje jezgramikroprocesora.



8

• Drugi važni element je podnožje (soket) za priključenje mikroprocesora.

• Razni tipovi procesora imaju razliita podnožija (oblik, veličina,broj pinova, način učvršćenja hladnjaka sa ventilatorom).Generalno semože reći da podnožje ima jedan ugao drugačiji od ostalih (jedanpin manje).Time se označava tačan položaj procesora prilikom

njegovog postavljanja u podnožje.



9

• Sledeći elementi koje treba pomenuti su slotovi za proširenja. To sukonektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice zaproširenje, na primer video kartica, modem, zvučna kartica, raznikontroleri i tako daljeDok su PCI slotovi univerzalni, to jest mogu daprime kartice razliitih namena, AGP slot je namenjen samo za

priključenje grafičke (video) kartice.Kod starijih računara su postojalii ISA slotovi za proširenja, ali su oni danas napušteni.PCI Expressslotovi su nastali kao proširenje standardnih PCI slotova, sanamenom da zameni standardne PCI i AGP slotove.

• Za postavljanje memorijskih modula na matičnim pločama postoje

posebni slotovi.Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kakva je memorijska arhitrektura primenjena na matčinoj ploči.Sa sadašnjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) jedovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploča radila,ali se često postavlja i veći broj modula (obično parni broj) da bi sedobila veća količina memorije i veći propusni opseg memorije(dvokanalni pristup memoriji).Memorijski slotovi imaju tačno

definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupčenja na odreĎenim mestima), tako da se u njih može postaviti samo odgovarajući tipmemorijskih modula.



10

AGP (PCI Expres) PCI slot

Slot za RAMmemoriju



11

• Na matičnu ploču se preko posebnih konektora priključuju i raznedisk jedinice: flopi disk, CD ROM, DVD ROM i hard diskovi.

• Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se priključuje

konektor sa trakastog kabla za vezu sa flopijem. U uputstvu zamatičnu ploču je dat i raspored pinova (položaj pina 1 nakonektoru), a obično je i na samoj matičnoj ploči on obeležen sitoštampom. Prema tom pinu treba postaviti pin 1 konektora natrakastom kablu (obično je žica koja je vezana za prvi pin obojenacrvenom bojom). Na većini matičnih ploča konektor za flopi jedinicu

ima žljeb na plastičnom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je ifizički nemoguće pogrešno okrenuti konektor na trakastom kablu.



12

• Uobičajeno je da se na matičnim pločama nalaze po dva konektora zadisk jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni isekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po40 pinova, mogu se trakastim kablovima priključiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM …).

Pošto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda sedisk jedinice koje su na njih prikljuene moraju definisati, jedna kaomaster a druga kao slejv. To se radi posebnim kratkospojnicima(džamperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju tačno odreĎen početak pinova (pinbroj 1) koji je obično označen na matičnoj ploči, pa treba pazitiprilikom priključenja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi

pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, često je na IDEkonektorima odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima žljeb naplastičnom oklopu, tako da je u tom slučaju nemoguće pogrešno priključiti konektor trakastog kabla na IDE konektor



13

• Kod novijih matičnih ploča su se pojavili i konektori za priključenje hard diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard

diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova,posebnim sedmožilnim kablom se može priključiti po jedan serijski ATA hard disk. U početku je obično bilo po dva ovakva konektora,ali najnovije matične ploče ih imaju i više (4 do 8 konektora).Pojavom SATA hard diskova postali su široko dostupni i takozvaniRAID sitemi diskova, kod kojih se više fizikih diskova udružuje u

jedan logički disk, čime se postiže veća brzina rada ili/i veća sigurnost snimljenih podataka

• Prednja strana matične ploče

• Na prednjoj strani matične ploče se nalazi i grupa igličastih

kontakata (konektora) na koje se priključuju LED diode i tasteri sakontrolnog panela na kućištu računara, pomoću kojih se upravljaradom računara i prati njegova aktivnost.



14

• Zadnja strana matične ploče

• Na zadnjoj strani matine ploče se obično nalazi grupa konektorapreko kojih se priključuju spoljašnji elementi računara i razniperiferijski ureĎaji, kao što je prikazano na slici



15

• Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i miša kao standardniulazni elementi savremenog računara, zatim paralelni port preko kogase najčeše priključuju štampači i jedan ili dva konektora za priključenje spoljašnjih ureĎaja koji rade po serijskom standardu RS232(COM1 i COM 2).

• Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvaćeni i

takozvani USB konektori (ima ih najmanje dva), koji omogućavaju priključenje velikog broja spoljašnjih ureĎaja na univerzalnu serijskumagistralu (USB – Universal Serial Bus).TakoĎe većina savremenihmatičnih ploča na sebi sadrži integrisane mrežnu i zvučnu karticu, pa seu ovoj grupi konektora nalaze i RJ-45 konektori za priključak mrežnih kablova i više ulaznih konektora za razne audio ulazne i izlazne

priključke.



16

• Skuplje i bolje matične ploče mogu imati i dodatne konektore, na

primer SPDIF (Sony/Philips Digital InterFace) izlazne koaksijalne ioptičke audio konektore preko kojih se priključuju digitalni ureĎaji za reprodukciju zvuka.

• Kako postoji veliki broj izlazno/ulaznih priključaka, za neke od njihčesto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj ivici matične ploe. U tom slučaju se ti priključci završavaju igličastim kontaktima(konektorima) na matičnoj ploči, pa se odatle spajaju trakastimkablovima na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani kućišta

računara.Tako se često spajaju dodatni USB prikljuci, audio priključci izvedenina prednju stranu kućišta računara i priključci za povezivanjeperiferija preko infracrvenih zraka.Pored ovih igličastih konektora,na matičnim pločama postoje i manje grupe igličastih kontakata,

pomoću kojih se korišćenjem odgovarajuih kratkospojnika(džampera) mogu podešavati neki od parametara bitnih za radmatične ploče, a koji zavise od korišćenih elemenata, najčeše odtipa i brzine mikroprocesora



17

• Ovi parametri se kod nekih matinih ploča umesto kratkospojnicima(džamperima), podešavaju pomoću posebnih mikroprekidača (do 8prekidača grupisanih u jedno kućište).MeĎutim, ova dva načina podešavanja matičnih ploča su danas znatno proreĎena, pošto se

sve više koristi softverski način podešavanja, pomoću odgovarajuihopcija u okviru Setap programa iz BIOS-a, a često Setap programautomatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebneparametre



18

• Baterija za napajanje CMOS memorije

• Važan element na matičnoj ploči je i baterija za napajanje CMOSmemorije u kojoj se čuvaju podaci o konfiguraciji računara. Tepodatke unosimo koristeći Setap program prilikom prvog uključenja računara, a zatim se uz pomoć baterije oni čuvaju u CMOS memorijii kad je računar isključen, tako da ih pri sledećim uključenjima nijepotrebno ponovo unositi.Nekada su se koristile nikl-kadmijumske

baterije koje su se dopunjavale tokom rada računara. Danas se namatičnim pločama upotrebljavaju litijumske baterije koje se nedopunjavaju tokom rada računara, ali zahvaljujući izuzetno malojpotrošnji CMOS memorije, traju vrlo dugo. Ako računar posle dužeg vremena počne da gubi sadržaj CMOS memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovoproći kroz Setap i uneti potrebne podatke



19

• Pored nabrojanih konektora i priključaka, na matičnoj ploči se nalazii veliki broj elektronskih elemenata.Najznačajniji od njih su raznaintegrisana kola, od kojih su najvažnija dva kola koja sačinjavaju

takozvani čip-set (skup čipova). Zadatak čip seta je da omogući meĎusobnu komunikaciju izmeĎu praktično svih delova računara, tako da se on može posmatrati kao srce matične ploče



20

• Standardi kod matičnih ploča

• Pored već opisane ploče (ATX) koja se može smatrati kao standard jer omogućava najveću fleksibilnost u upotrebi i eventualnojnadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matične ploče, koje na sebi sadrže integrisane sve potrebne kontrolere uključujući ivideo kontroler (video karticu).Takvim matičnim pločama jepotrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk jedinice i one su spremne za upotrebu.

• Ovakve matična ploča imaju na sebi integrisane kontrolere za video,zvuk, mrežu, IDE disk jedinice, flopi, serijske i paralelni port,tastaturu i miš.



21

• Stariji računari su imali matične ploče u AT formatu.Takve matične ploče se više ne proizvode, ali se još uvek koriste uvelikom broju računara, pa ćemo se ukratko osvrnuti na razlikeizmeĎu njih i današnjih ploča u ATX formatu.Osim toga što većina od njih nema na sebi veći broj integrisanih elemenata (zvučnu imrežnu karticu, USB kontroler), glavna razlika je u konektoru za priključivanje napona napajanja. Ove ploče imaju dva šestopinska

konektora preko kojih se dovode naponi +5V, -5V, +12V , -12V, kaoi signal ispravnosti napona za napajanje (PG - power good). TakoĎe konektor za priključak tastature nije PS/2 tipa kao kod ATX ploča, već se koristi DIN 5 konektor. Za priključenje miša nema posebnogkonektora, već se za to koristi jedan od serijskih portova (COM 1 ili

COM2).

Nazad



22

Procesor



23

Teorija Sklapanje

Nazad



24

• Osnovni element svakog računara je mikroprocesor ili centralnaprocesorska jedinica (Central Processing Unit –CPU).



25

• Mikroprocesor je realizovan u vidu jednog integrisanog kola i unjemu se obavlja najveći broj operacija tokom rada računara.Te operacije se obavljaju koristeći podesno ureĎen skup komandi

(instrukcija), odnosno program (software).Mikroprocesor se uprincipu može podeliti na četiri glavna elementa, koja su šematski prikazana na sledećoj slici.



26

• Ti elementi su:• Adresna jedinica (Address Unit) koja ima zadatak da upravlja

pristupom memoriji i njenom zaštitom. Na primer ona proverava dali je dozvoljen pristup odreĎenoj zoni memorije, što može da budeizuzetno značajno u multitasking okruženjima.

• Jedinica magistrala ili ulazno izlazna jedinica (BUS Unit) predstavlja mesto preko koga se mikroprocesor povezuje saspoljašnjim svetom, to jest prima i šalje podatke. Ova jedinicatakoĎe pristupa instrukcijama koje se nalaze u memoriji.

• Instrukcijska jedinica (Istruction Unit) prihvata instrukcije kojedolaze iz jedinice magistrala i dekoduje ih (prepoznaje ih), pa ih u

odgovarajućem formatu šalje u izvršnu jedinicu.



27

• Izvršna jedinica (Execution Unit) je srce mikroprocesora.Onase, kao što se sa slike vidi, sastoji od tri glavna dela: – Aritmetička i logička jedinica (ALU - Arithmetic and

Logical Unit ). U ovoj jedinici se obavljaju operacije koje suzadane instrukcijom.

– Skup registara. Uloga registara je da privremeno sačuva podatke koji su potrebni da bi se obavila zadata instrukcija. Brojregistara, njhova vrsta i veličina (broj bitova) je različita kodrazličitih mikroprocesora. Veličina registara odreĎuje bitnostprocesora. Kada se kaže da je, na primer, Pentijum procesor 32-bitni, to znači da njegovi registri imaju veličinu od 32 bita.

– Mikrokod je blok u kome se nalazi skup instrukcija i tabela na

osnovnom nivou koje kontrolišu i odreĎuju rad samogmikroprocesora.



28

• Mikroprocesori komuniciraju sa spoljašnjim svetom prekogrupa električnih signala, koje se nazivaju magistralama.

• Magistrala je grupa električnih signala koji prenose istu vrstuinformacija, na primer adrese, podatke i tako dalje.

• Uopšteno rečeno, postoje nekoliko magistrala kod mikroprocesora, ito:

• Adresna magistrala, koja definiše memorijsku lokaciju kojojprocesor treba da pristupi.



29

• Magistrala podataka

se koristi za predaju i prijem podataka (zaočitavanje sadržaja memorije ili za upisivanje rezultata operacije).Današnji Intel Pentijum i AMD Athlon procesori imaju 64-bitnumagistralu podataka, što opet ne znači da su oni 64-bitni, već pošto su im registri širine 32 bita, oni su 32-bitni.

• Kontrolna magistrala definiše vrstu pristupa i smer prenosapodataka (R/W očitavanje/upis). Ova magistrala takoĎe omogućava periferijskim ureĎajima da komuniciraju sa mikroprocesorom.Koristeći kontrolnu magistralu, periferijski ureĎaji mogu da prekinutrenutni posao mikroprocesora i da ga angažuju za svoje potrebe.



30

• Prvo proširenje funkcija mikroprocesora sa prethodne slike

se odnosi na dodavanje jedinice za rad sa decimalnimbrojevima (Floating Point Unit).Naime, aritmetičko-logička

jedinica (ALU) radi samo sa celim brojevima.U slučaju da je potrebna obrada decimalnih brojeva, to se može izvršiti i u ALU jedinici, ali to zahteva veoma mnogo izračunavanja asamim tim i vremena.Zato je kod prvih generacija PC računara pored mikroprocsora na matičnu ploču bilo moguće postaviti i takozvani koprocesor (matematički koprocesor).Koprocesor je bio zadužen za rad sa decimalnim brojevima.

• Počevši od generacije 486 procesora, jedinica za rad sa decimalnimbrojevima je uključena u sam mikroprocesor, što je omogućilo znatno povećanje brzine rada sa decimalnim brojevima.Procesori su postajali sve brži i brži, ali ostali elelementi računara

nisu mogli da prate tako brzi razvoj.To se naročito odnosi namemoriju.



31

• Brzina RAM memorije je sve više zaostajala za brzinommikroprocesora.Da bi se ta nesrazmera smanjila, uvedena jetakozvana keš memorija. Za razliku od radne RAM memorije koja je dinamičkog tipa, keš memorija je statičkog tipa i ima za redveličine (oko 10 puta) kraće vreme pristupa.Keš memorija je

postavljena između mikroprocesora i radne memorije, anjenim radom je upravljao posebni keš kontroler.Ovaj kontroler jena osnovu podatka kojeg je mikroprocesor tražio iz memorijepokušavao da predvidi koji će sledeći podatak biti potrebanmikroprocesoru, pa je unapred, nečekajući zahtev, taj podatak očitavao iz radne memorije i smeštao ga u keš memoriju.



32

• Pojavom Pentijum procesora, pojavila su se i dva nivoa keš memorije.

• Keš memorija prvog nivoa (L1 nivo) je smeštena u samo jezgromikroprocesora. Ova veoma brza memorija ima relativno malikapacitet i podeljna je na dva bloka, jedan služi za instrukcije adrugi za podatke. Ona obično radi na istom taktu kao i samprocesor.

• Keš memorija drugog nivoa (L2 nivo) ima znatno veći kapacitet

i kod današnjih mikroprocesora je takoĎe smeštena unutar samogprocesorskog čipa. Zavisno od tipa procesora, ova keš memorijamože da radi na punom taktu procesora ili na nižem taktu (obično polovina učestanosti takta procesora).

• UvoĎenjem keš memorije u sam mikoprocesor dobilo se daljepovećanje brzine rada računara, sa tim da ta brzina dosta zavisi od

kvaliteta keš kontrolera, odnosno od toga koliko dobro on predviĎa sledeće podatke kojo će biti potrebni mikroprocesoru, da bi mogaounapred da ih pripremi.



33

• Kako dolaze sve novije generacije mikroprocesora sa sve boljimkarakteristikama, to raste broj tranzistora u mikroprocesoru, a sa

time i problemi sa potrošnjom energije i zagrevanjem tokom rada.

Sve do pojave Pentijum MMX procesora, ceo procesor, dakle i jezgroi ulazno/izlazne jedinice su napajane istim naponom, prvobitno sa+5V, a zatim sa +3,3V .Takvi procesori imaju jednostruko napajanje.Od Pentijum MMX procesora pa na dalje, uvedeno je dvostrukonapajanje.Kod njih se naponom +3,3V napajaju ulazno/izlazne jedinice (radi očuvanja kompatibilnosti sa ostojećim magistralama,memorijskim modulima, čip setom i ostalim logičkim elementima.

Za razliku od ulazno/izlaznih jedinica, samo jezgromikroprocesora se napaja nižim naponima.Ti naponi su prvobitno bili oko 2,8V , a kod današnjihmikroprocesora su već spušteni na oko 1,5V , sa tendencijom daljegsmanjivanja.



34

• Noviji mikroprocesori imaju posebne izvode preko kojih sekonfiguriše perkidački stepen za napajanje na matičnoj ploči, kojidaje napon za napajanje jezgra procesora.Kod takvihmikroprocesora nema potrebe za podešavanjem napona jezgra, jer

sa on automatski podešava.MeĎutim, kod nekih starijihmikroprocesora, napon napajanja jezgra se mora podesitipostavljanjem odgovarajućih kratkospojnika na igličastim konektorima na matičnoj ploči, podešavanjem posebnihmikroprekidača na matičnoj ploči, ili podešavanjem u okviru Setap

programa



35

• Hladjenje mikroprocesora

• I pored toliko smanjenog napona napajanja, savremenimikroprocesori se dosta greju i ne bi mogli da rade bezodgovarajućeg odvoĎenja toplote proizvedene u njima.ToodvoĎenje toplote se postiže korišćenjem odgovarajućih aluminijumskih ili bakarnih hladnjaka, koji se učvršćuju na gornjupovršinu mikroprocesora.Na vrhu hladnjaka se nalazi ventilator kojise napaja naponom +12V sa matične ploče. Ventilator omogućava efikasno hlaĎenje, a pošto je njegov ispravan rad neohodan zasigurnost mikroprocesora, obično se logikom na matičnoj ploči kontroliše brzina njegovog obrtanja.U slučaju da ta brzina padneispod odreĎene vrednosti, ili da se ventilator čak i zablokira, logika

daje upozorenje ili u zavisnosti od načina podešenosti može i daobezbedi isključenje računara.



36

Nazad



37

RAM memorija(Random-access memory)



38

Teorija Sklapanje

Nazad



39

• Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, stim da se u nju podaci mogu i upisivati i očitavati iz nje.Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj seautomatski gubi.

• Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njojnalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj.Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi

i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna.• Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za

izvršavanje programa i obradu podataka.Zato se programi i podaciučitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristimikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obraĎuje

dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa sezato RAM memorija obično naziva i radna memorija.



40

• Prema načinu izrade RAM memorija se deli na dve osnovne vrste:• statički RAM (SRAM) i• dinamički RAM (DRAM).• Memorijski elementi kod statičkog RAM-a su napravljeni korišćenjem

flip-flopova, pa zahvaljujući tome, kada se neki podatak upiše unjih, on ostaje nepromenjen sve do sledećeg upisa u istu lokaciju ilido isključenja napona napajanja.

• Za razliku od SRAM-a, memorijski elementi kod dinamičkog RAM-asu napravljeni od minijaturnih kondenzatora, koji vremenom gubesvoje naelektrisanje, pa je neophodno povremeno obnavljanjeupisanih podatka. To obnavljanje se obavlja svakih nekolikomilisekundi, a taj proces se naziva osvežavanjem.



41

• Kao posledica različitih tehnologija proizvodnje SRAM i DRAM

memorije imaju i različite karakteristike.SRAM memorija je skupljaza proizvodnju, na odreĎenu površinu se može postaviti ograničena količina memorije, ali je zato veoma brza, to jest proces upisivanja unju i učitavanja iz nje se brzo obavlja.

• DRAM memorija je jeftinija, na odreĎenu površinu se može smestitimnogo veća količina memorije, ali je zato i desetak puta sporija od

SRAM memorije. U PC računarima se koriste i statička i dinamička RAM memorija.

• Dinamička memorija se koristi kao glavna radna memorija. U nju seučitavaju programi koje računar treba da izvršava, kao i podaci koji se tim programima obraĎuju.



42

• SIMM moduli

• To su takozvani SIMM moduli (Single In-line Memory Module).Takvo ime dolazi od toga što su pinovi na ivičnom konektoru kojise nalaze jedan iznad drugog bili električki kratko spojeni(povezani), tako da su zajedno predstavljali samo po jedan pin,odnosno duž ivičnog konektora postoji samo jedan niz kontakata.

• Kod prvih Pentijum računara moralo se postavljati paran brojSIMM modula od 72 pina, pošto su oni 32 bitni, a Pentijumprocesori imaju 64 bitnu magistralu podataka. Kapacite SIMMmodula se kretao od 256 kB do 16 MB (moduli sa 30 pina),odnosno 1 do 128 MB (moduli sa 72 pina).

Postoji nekoliko generacija SIMM modula (FPM, EDO), koje supromenama u organizaciji pristupa memoriji omogućavali veće brzine memorije, a time i brži rad računara.



43

• DIMM modul

• Zatim su se pojavili DIMM moduli (Dual In-line MemoryModule).

Kod njih ne postoji direktna električna veza izmeĎu pinova koji senalaze jedan iznad drugog na ivičnom konektoru, tako da duž samog konektora postoje dva reda kontakata.Ukupan broj kontakatana modulu iznosi 168.

• Kod DIMM memorijkih modula se koristi tehnologija SDRAM(Syncronous Dynamic RAM), kod koje memorija radi sinhrono sa

brzinom sistemske magistrale matične ploče. Ovi moduli su bili 64bitni, tako da je bilo dovoljno postaviti samo jedan modul namatičnu ploču Pentijum računara da bi on radio.Izgled jednogovakvog memorijskog modula je prikazan na slici.



44

• Kao što se sa te slike vidi, SDRAM memorijski moduli imaju po dva

udubljenja duž ivičnog konektora.Ta udubljenja se prilikompostavljanja modula na matičnu ploču, postavljaju premaodgovarajućim ispupčenjima na memorijskom slotu, tako da jeosigurano ispravno postavljanje modula u slot, to jest ne može sepogrešno okrenuti modul. TakoĎe je položaj udubljenja odreĎivao itehnološku generaciju modula (napon napajanja, korišćeni baferi iline i tako dalje). Najrasprostranjeniji SDRAM moduli senapajaju naponom +3,3 V



45

• Moduli mogu da sadrže integrisana kola samo sa jedne stranepločice ili sa obe njene strane.Zato se razlikuju jednostrani idvostrani moduli, a samim tim i maksimalni memorijski kapaciteti,koji iznose od 32 do 256 MB. Na prethodnoj slici se pored osammemorijskih čipova vidi i jedan mali čip.To je takozvani SPD (Serial

Presence Detect) čip. To je mala fleš memorija u kojoj jeproizvoĎač modula upisao podatke o njegovim karakteristikama.Podatke iz ove memorije koristi Setap program prilikomkonfigurisanja računara, da automatski podesi parametre koji

odgovaraju primenjenom memorijskom modulu.



46

• Danas se gotovo isključivo koriste DDR SDRAM (Double Data RateSynchrounus DRAM) memorijski moduli ili kraće DDR moduli.Principska razlika izmeĎu običnih i DDR modula je u tome što obični

moduli obavljaju jednu operaciju tokom jednog takt impulsa. DDR moduli tokom jednog takt impulsa obave dve operacije, pošto koriste obe ivice takt impulsa (i uzlaznu i silaznu), što teoretskiomogućuje dvostruko brži rad.DDR moduli imaju ukupno 184 pina i jedno udubljenje koje osigurava ispravnu orijentaciju modulašrilikom njegovog postavljanja u memorijski slot na matičnoj ploči.Napajaju se naponom od +2,5 V koji se dobija posebnim

regulatorom napona na matičnoj ploči. Na prethodnoj slici jeprikazan izgled jednog DDR SDRAM memorijskog modula.



47

• Kapaciteti DDR memorijskih modula se kreću od 64 MB do 1 GB.

Stalna potreba za sve većom brzinom pristupa memoriji dovodi donovih memorijskih arhitektura. Bolje današnje matične ploče koristeći DDR module, koriste takozvani dvokanalni pristup

memoriji.Kod ovakvog rešenja memorijski kontroler u okviru čip seta ima dva

kanala po kojima može istovremeno da pristupa do dva blokamemorije. Time se postiže veći propusni opseg, a time i brži radmemorije.

Da bi ovaj režim bio moguć , moraju se memorijski modulipostavljati u parovima, dakle na matičnoj ploči mora biti 2, 4, 6 iličak do 8 memorijskih modula. Memorijski moduli u okviru jednogpara moraju imati jednake karakteristike.



48

• Pored uobičajene DDR memorije koja je danas u najširoj upotrebi,

pojavljuje se i njena nova varijanta, nazvana DDR2 memorija. Zarazliku od DDR memorijskih modula, koji se napajaju naponom od2,5V i imaju 184 izvoda (pinova), DDR2 memorijski moduli se napajaju naponom od 1,8V (dobija se posebnim regulatoromnapona na matičnoj ploči) i imaju 240 izvoda (pinova).Iz ovih podataka se vidi da DDR2 i DDR memorijski moduli nisu

meĎusobno kompatibilni, pa se prema tome i ne mogu zamenjivati jedan drugim.Suštinska razlika izmeĎu DDR i DDR2 memorije je u arhitekturimemorijskih čipova, koja kod DDR2 čipova omogućava veću stabilnost signala podataka, što daje mogućnost za više učestanosti radnog takta, a time i za veći propusni opseg, odnosno brži rad.TakoĎe je kod DDR2 memorijskih modula potrošnja električne

energije skoro za 30% manja nego kod DDR modula

Nazad



49

Hard disk



50

Teorija Sklapanje

Nazad



51

• Hard diskovi u računarima se koriste za čuvanje (smeštaj) programakoje korisnik upotrebljava tokom trada na računaru, kao i za

smeštaj podataka (dokumenata) nastalih korišćenjem pomenutihprograma. Osim ove dve namene, sam PC Računar koristi hard disk kao privremenu memoriju, kada mu za potrebe nekog poslaponestane RAM memorija.

Fizički sastav hard diska sa njegovim glavnim elementima:

• kućište

• osovina

• ploče

• glave za čitanje I pisanje

• kontroler

• keš memorija



52



53

• Mehanički delovi

• Glavni elementi hard diska su jedna ili više okruglih ploča od nemagnetnog materijala, koje su vezane zajedničkom osovinom.Ploče su sa obe svoje strane presvučene tankim slojem magnetnogmaterijala, na koji se upisuju podaci i sa kojeg se kasnije, kada su

potrebni, očitavaju.

• Iznad obe strane svake ploče nalaze se glave za čitanje i upisivanjepodataka. Glave su smeštene na specijalnim ručicama (aktuatorima), koje se nalaze na zajedničkoj osovini, tako da seistovremeno pokreću i menjaju svoj položaj od ivice ploča pa skoro

do njihovog centra.



54

• Svi mehanički elementi hard diska su hermetički zatvoreni u kućište, kako bi se sprečila oštećenja osetljivih elemenata usled nečistoća (prašine) iz vazduha.

• Radom motora koji obrće ploče sa magnetnim materijalom, kao iradom sistema za pomeranje ručica sa glavama za čitanje i pisanje

upravlja kontroler koji se nalazi na štampanoj ploči smeštenoj nadonjoj strani kućišta hard diska. Kontroler na sebi, pored ostalihelemenata, ima i konektor preko koga se disk priključuje na računar (u slučaju savremenih PC računara to priključivanje se vrši naodgovarajuće interfejse na matičnoj ploči).



55

• Pored ovoga konektora postoji i konektor za priključenje napona zanapajanje. Uloga kontrolera je da obezbedi stabilnu brzinu obrtanjaploča sa magnetnim materijalom, zatim da na osnovu zahteva kojedobije sa matične ploče računara, obezbedi pomeranje ručica sa

glavama za čitanje i pisanje na tačno odreĎeno mesto, I na kraju,da u slučaju upisivanja podataka na disk, signale koji stižu samatične ploče obradi I pošalje u glave za snimanje kako bi biliupisani na disk, a u slučaju očitavanja podataka sa diska, električne signale koji se indukuju u glavama za čitanje pojača, obradi i pošalje na matičnu ploču računara



56

• Organizacija upisa

• Da bi se površina za smeštanje podataka na pločama diska

racionalno iskoristila, uvedena je posebna organizacija upisa, koja jeprikazana na slici.



57

• Staze

• Osnovni elementi u toj organizaciji su staze.Staze su rasporeenekao koncentrični krugovi na obe površine svih ploča, počevši odspoljnje ivice, pa prema unutrašnjosti ploče.Zavisno od

konstrukcije diska, svaka staza može da sadrži veliki broj bitovapodataka, pa bi bilo neracionalno koristiti stazu kao jediničnu veličinu za smeštaj podataka.Da bi se to izbeglo, staze se dele naodreĎen broj sektora, s tim da sektor sadrži 512 bajtova podataka



58

• Cilindri

• Još jedan parametar koji karakteriše organizaciju smeštaja podataka

na hard disk su cilindri.Cilindar čine staze na svim pločama koje senalaze na istom poluprečniku (na istom rastojanju od centra ploča).Sa ovakvom organizacijom se postiže racionalno iskorišćenje površine za smeštaj podataka i obezbeĎuje najbrži rad hard diska.



59

• Sektori

• Najmanja veličina prostora koji se može iskoristiti za upisivanjenekih podataka je jedan sektor.Ako su podaci koje treba upisati veći od jednog sektora, onda se prelazi u sledeći sektor na istoj stazi itako dalje. Ako ni cela staza nije dovoljna za smeštaj potrebnihpodataka, posle popunjavanja te staze, prelazi se na stazu sa istimbrojem, koja se nalazi na suprotnoj strani iste ploče. Ako je veličina

podataka koje treba smestiti na disk, tolika da i posle popunjavanjaistoimenih staza na jednoj ploči svi podaci nisu snimljeni, prelazi sena istoimenu stazu na susednoj ploči, to jest smeštanje podataka seobavlja u okviru jednog istog cilindra. Tek kada se popuni ceocilindar, a svi podaci još uvek nisu smešteni na disk, ručice saglavama za snimanje se pomeraju na sledeći cilindar, gde se

nastavlja sa snimanjem.



60

• Na taj način je ostvareno minimalno mehaničko pomeranje ručica saglavama. Pošto je ovo pomeranje najsporija operacija ufunkcionisanju hard diska, na ovaj način, sa minimalno mogućim pomeranjem ručica, se postiže najveća brzina upisivanja iliočitavanja podataka. Naravno, kada se kasnije tokom rada nekisektori ili staze popune, prilikom sledećeg upisivanja podataka,kontroler će videti da su oni zauzeti, pa će ih preskočiti, a što može imati za posledicu prelazak na neki drugi cilindar, a to znači dodatnopomeranje ručica sa glavama, odnosno sporiji pristup tim podacima.



61

• Radi još boljeg iskorišćenja površine ploča, kod savrmenih harddiskova broj sektora po stazama nije stalan, već se disk deli na veći broj zona. Broj sektora na stazama u jednoj zoni je stalan, ali u

različitim zonama imamo i različit broj sektora po stazama. Pošto sudužine staza koje se nalaze bliže spoljašnjoj ivici ploče veće oddužina staza koje se nalaze bliže centru ploče, onda se u spoljašnjim stazama može smestiti više sektora nego u unutrašnjim, a to znači iveću količinu smeštenih podataka.



62

• EIDE interfejs (PATA - Parallel ATA)

• Već je pomenuto da se za priključenje hard diska na matičnu ploču koristi neki interfejs.U današnjim računarima se najčešće koristitakozvani EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) interfejs,

koji predstavlja poboljšanu verziju prvobitnog IDE interfejsa.Drugi naziv za ovaj interfejs je ATA (Advanced Tecnology

Attachment).Do skora je u isključivoj upotrebi bio paralelni ATA interfejs(interfejs kod koga se u jednom trenutku preko više paralelnih linija

istovremeno šalje veći broj bitova podataka).



63

• Na matičnim pločama PC računara se po pravilu nalaze dva

konektora za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom.Prvi konektor predstavlja primarnu, a drugi sekundarnu IDE granu.Na svaku od tih grana se mogu priključiti po dve disk jedinice (harddisk, CD ROM drajv, DVD drajv). Samo priključenje se obavljatrakastim (flet) kablom. Ovaj kabl ima 3 konektora sa po 40 pinova.Svi pinovi sa istim brojem su meĎusobno povezani jednom žilom kabla, tako da je broj žila u kablu takoĎe 40. Kod novijih diskova jebroj žila u kablu povećan na 80, tako što je izmeĎu svake dveprvobitne žile ubačena još po jedna žila koja je vezana na masu. Nataj način se postiže veće razdvajanje izmeĎu pojedinih električnih signala koji se prenose kablom, to jest smanjuju se meĎusobni uticaji izmeĎu tih signala. Zahvaljujući tome može se ostvariti brži prenos signala kroz interfejs (Ultra ATA/66 i Ultra ATA/100

standardi).



64

• Pošto su pinovi sa istim brojevima na konektorima spojeni zajedno,mora se napraviti razlika izmeĎu dve disk jedinice koje supriključene na isti kabl.Jedna od tih jedinica se definiše kao master,a druga kao slejv.To definisanje jedinica se obavlja spajanjemkratkospojnika (džampera) na igličaste konektore koji postoje na

disk jedinicama.Na svakoj disk jedinici postoje ovi konektori iobeležen je način postavljanja kratkospojnika da bi jedinica radilakao master ili slejv.



65

• Na slici je prikazan zadnji deo jednog tipičnog hard diska, tako da sevide konektor za priključak trakastog kabla za paralelni ATA interfejs, konektor za priključak kabla za dovod napajanja i igličasti konektor za postavljanje kratkospojnika kojima se konfiguriše harddisk.



66

• Sata (Serial ATA)

• Pored disk jedinica po paralelnom ATA standardu koje su i dalje unajširoj upotrebi, sve više se koriste i disk hard diskovi po serijskom ATA standardu (takozvani SATA diskovi). Kod ove vrste diskova

podaci se prenose serijski, bit po bit, a ne istovremeno više bitovakako je to kod paralelnih ATA diskova. Zahvaljujući tome vezaizmeĎu matične ploče i hard diska je ostvarena sedmožilnim kablom,koji je znatno uži nego trakasti kabl za PATA diskove, pa samim timi manje ometa strujanje vazduha kroz kućište računara, a time se

dobija bolje hlaĎenje komponenata računara.



67

• Pored toga SATA interfejs obezbeĎuje veću brzinu prenosa podatakaizmeĎu diska i matične ploče. Kod SATA diskova nema potrebe za

definisanjem diska kao master ili slejv, pošto se na svaki SATA konektor na matičnoj ploči može priključiti samo jedan hard disk. Naslici je prikazan kabl kojim se SATA hard disk priključuje na matičnu ploču.

Nazad



68

Disketna jedinica



69

Teorija Sklapanje

Nazad



70

• U današnjim PC računarima se koriste disketne jedinice širine 3,5

ična.Ranije su se koristile jedinice širine 5,25 inča, ali su one potpunopotisnute jedinicama od 3,5 inča koje pored većeg kapaciteta imaju iveću pouzdanost. Na priključak flopi kontrolera na matičnoj ploči računara se posebnim trakastim (flet) kablom mogu priključiti jedna

ili dve flopi jedinice. Ovaj trakasti kabl ima 34 žice i tri konektora sa po 34 pina.Ranije je trakasti kabl imao pet konektora da biobezbedio mogućnost priključenja i disketnih jedinica od 5,25 ična, koje imaju drugačiji konektor za priključenje.Kako su te disketne jedinice danas napuštene, sada se isporučuju trakasti kablovi sa

samo tri konektora. Na slici je prikazan izgled trakastog kabla kakavse danas koristi za priključenje flopi jedinica



71

• Konektor na početku kabla se priključuje na odgovarajući konektorna matinoj ploči (na kontroler flopi diska na matičnoj ploči).IzmeĎu preostala dva konektora, uvrnute su žice od 10 do 16. Ako u računaru imamo jednu disk jedinicu, na nju treba priključiti

krajnji konektor sa trakastog kabla, koji se nalazi iza uvrnutog delakabla, gledano od početka kabla (od konektora koji se priključuje namatičnu ploču).



72

• Ako u računaru treba da postoje dve disketne jedinice (što je danasveoma redak slučaj), jedinicu koja treba da bude prva (sa imenom A) treba priključiti na krajnji konektor trakastog kabla, a jedinicukoja treba da bude druga (sa imenom B), treba priključiti na srednjikonektor trakastog kabla, dakle ispred uvrnutog dela kabla gledanood početka kabla (od konektora koji se priključuje na matičnu

ploču).Na taj način se postiže definisanje imena disketne jedinice, bezpotrebe da se na samim jedinicama bilo šta podešava.



73

• Pored trakastog kabla kojim se prenose signali podataka iupravljački signali sa i ka flopi kontrolera na matičnoj ploči, na flopi jedinicama postoji i konektor na koji se priključuju potrebni naponi za napajanje.Ovaj konektor ima četiri pina preko kojih se iz stepena

za napajanje dovode naponi +5V, +12V i masa Današnje flopi jedinice od 3,5 ina u sebi sadrže dve glave za čitanje i pisanje, takoda mogu da koriste obe strane diskete koja se ubacuje u jedinicu.Glave se pomeraju posebnim mehanizmom sa step motorom, takoda se mogu precizno postaviti na odreĎenu stazu na disketi.



74

• Organizacija upisa podataka na diskete je slična kao i kod harddiskova.

Naime disketa je podeljena na strane , staze i sektore.U FAT16 fajl sistemu koji se koristi u operativnom sistemu Windowsi DOS, standardna disketa ima

• dve strane, sa po osamdeset staza na svakoj strani i sa 18sektora po svakoj stazi.

• Svaki sektor sadrži, kao i kod hard diskova, po 512 bajtova,tako da ukupan kapacitet jedne diskete iznosi:

2 x 80 x 18 x 512 = 1474560 bajtova, odnosno1474560/1024 = 1440 kB, ili 1440/1024 = 1,4MB.

Nazad



75

Gravfička kartica



76

Teorija Sklapanje

Nazad



77

• Grafička kartica daje i obraĎuje dvo-dimenzionalnu ili tro-dimenzionalnu sliku.



78

• Grafički procesor (GPU ) je glavni deo na kartici, a njegova uloga je prevoĎenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom ureĎaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim

softverom, kao što je 3D računarska igra, šalje informacijegrafičkom procesoru koji potom obraĎuje dobivene informacije išalje ih na monitor. Grafička kartica se ugraĎuje na matičnu ploču, obično u AGP ili PCI Express slot.



79

• Kako radi grafička kartica

• Moderne grafičke kartice su opremljene snažnim grafičkim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora

gotovo nadmašuju glavne procesore. Grafički procesor obraĎuje podatke koje dobija posredstvom neke sabirnice (najćešće AGP, PCIi PCI Express). Sama arhitektura čipa je najbitnija, što znači danjegove instrukcije i brzina izvoĎenja istih su glavne odlike jednogGPU-a.



80

• Većina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smešta umemoriju koja se nalazi na grafičkoj kartici. Time se obezbjeĎuje brzprotok i samim time brža obrada grafike, što na kraju daje veći brojslika u sekundi čineći grafičku scenu lepšom i fluidnijom. Zbog togaproizvoĎači nastoje poboljšati brzinu RAM-a na kartici koja je davno

prešla brzinu sistemskog RAM-a.



81

• Glavni delovi moderne grafičke kartice su:• PCB (Printed Circuit Board) je štampana ploča na kojoj se nalaze svi

ostali delovi

• GPU (Grapich Processing Unit) grafički procesor, ujedno i glavni deokoji prevodi binarni kod u sliku)

• RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), služi zapohranjivanje najnužnijih podataka za GPU, najčešće teksture

• Konektori – PCI

– AGP – PCI Express

• Izlazi – VGA (Video Graphics Array) – DVI (Digital Visual Interface)

• Video in/Video out (VIVO)



82

• Današnje kartice najčešče imaju neku vrstu hladnjaka aktivnog ilipasivnog. Moćnije kartice obično imaju i pasivne hladnjake(heatstink) na VRAM-u zbog visokih frekvencija koje su i do dva

puta veće nego kod običnog RAM-a.• RAMDAC je deo koji se brine za prikazivanje i kvalitetu 2D slike, dok 3D slike obraĎuje grafički procesor u saradnji sa centralnimprocesorom i RAM memorijom.

• Što je brži GPU i VRAM na grafičkoj kartici time je ona bolja i



83

• Što je brži GPU i VRAM na grafičkoj kartici time je ona bolja ikvalitetnija. Količina memorije nije presudna iako igra ulogu umogućnostima jedne grafičke kartice. Često neke 3D igre nisu umogućnosti da rade sa starijim grafičkim karticama jer GPU na njoj

jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. Svake godine se GPUna grafičkoj kartici neprestano unapreĎuje novim instrukcijama imogućnostima. U zadnje vreme se sve češće promovišu SLI iCrossfire tehnologije, praktično uparivanja dve ili više grafičkih kartica (PCI-E obavezno) na jednu matičnu ploču.

Nazad



84

Modem



85

Teorija Sklapanje

Nazad



86

• Modem(modulator-demodulator) je ureĎaj koji moduliše analognisignal da bi preneo digitalnu informaciju i demoduliše signal kojisadrži primljenu poruku.Cilj modema je da proizvede signal kojimmogu lako da se prenose digitalne poruke kao i da se po prijemu tihporuka zadrže orginalne informacije.

• Modemi koji se koriste kod personalnih računara pretvaraju binarne1 i 0 u zvučne signale koji se zatim prenose putem telefonskihlinija.TakoĎe oni moraju da po prijemu takvih zvučnih signala izvrše njihovo prevoĎenje u binarni kod.



87

• Modemi se dele po količini podataka koje mogu da prime ili da

pošalju u jedinici vremena.Jedinica je bit po sekundi(bps).• Brži modemi koji se koriste za bolji pristup Internetu su kablovski

modem i ADSL modem.Postoje i optički modemi koji za prenospodataka koriste optičke kablove.Kod njih se postiže brzina prenosai do milijardu bita u sekundi.Dok se kod najčešće korišćenih 56k

modema postiže brzina od 56.000 bita po sekundi.• Modemi mogu da prenose signal na tri načina:

• 1.samo u jednom pravcu

• 2.u oba pravca ali ne istovremeno - poludupleks modem(half duplex)

• 3.u oba pravca istovremeno - dupleks modem(full duplex)



88

• Postoje interni i eksterni modemi.

• Interni modemi su u vidu kartica i priključuju se na PCI slot.

• Eksterni modemi se nalaze u sopstvenim kućištima i oni se priključuju

preko USB porta.

• Interni modem • Eksterni modem

Nazad

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Motorola_modem_28k.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:WinmodemAndRegularModem.jpg



89

CD i DVD ROM



90

Teorija Sklapanje

Nazad



91

• CD-ROM CD-ROM ("C ompact D isc R ead- o nly m emory ") je ureĎaj koji može čitati bilo koju vrstu CD medija. CD-ROM se obično spaja na IDEsabirnicu na matičnoj ploči koja služi za protok podataka.Najčešće što zapažamo je brzina jednog ureĎaja, a koja se meri u kilobajtimau sekundi. Prvobitna brzina CD ureĎaja je bila 150 kilobajta po

sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja CD medija je 52x odnosno 7.62 megabajtapo sekundi.

• CD/RW

CD/RW ("C ompact D isc R ead/ W rite ") je ureĎaj koji može snimatipodatke na CD medij. Upravo je to najbitnija razlika izmeĎu CD/RW-a i običnog CD čitača. Brzina pisanja na medije je obično 48x ili 52x,no to nije uvijek ostvarivo.

• DVD k i ti k l k di d k ji i t l d ži 650



92

• DVD koristi zrak laserske diode koji ima talasnu dužinu 650 nm za

razliku od CD/RW koji koristi laser talasne dužine 780 nm i za razlikuod HD-DVD koji koristi 405 nm. Što je manja talasna dužina to su i

manje rupe koje laser pravi na DVD medijumu a samim tim je veći kapacitet. Brzine koje DVD koristi pri pisanju na medijum prvobitno suse kretale od 1x (1350 kB/s) a kasnije se javljaju veće brzine 18x i 20xkoje su imale 18 i 20 puta veću brzinu upisa od prvobitne.

• U novije vreme su se pojavili medijumi koji su mogli da se režu i brišu(

DVD-RW) kao i medijumi koji su omogućavali zapis na oba sloja asamim timi duplo veći kapacitet(Dual Layer). Pojavom tih novihmedijuma razvijaju se i novi DVD- ROM-ovi koji mogu da zadovoljedanašnje potrebe za što većim kapacitetom.

Nazad



93

• Postavljanje matične ploče

• Matična ploča se postavlja u kućištu na posebnim držačima kojiimaju ulogu da izoluju ploču od kućišta.Ukoliko na kućištu nijeuklonjen metalni deo koji ima oblik i raspored kao konektori nazadnjem delu ploče uklonimo ga.Kada je on uklonjen fiksiramomatičnu ploču na držače vodeći računa da konektori budu nasvom mestu.Kada je postavljena počinjemo sa šrafljenjem.Nakon

što je zašrafljena polako dodajemo i ostale delove i kablove.

• Na matičnu ploču priključujemo osnovne kablove kao što su



94

• Na matičnu ploču priključujemo osnovne kablove kao što suIDE kabl i kabl za napajanje.Ide kabl omogućava daljepovezivanje komponenti koje ne mogu da rade bez

njega.Kabl za napajanje omogućava rad matične ploče jerbez napajanja ona ne bi radila.

Nazad



95

• Postavljanje procesora

• Podnožije procesora ima u jednom uglu manje rupica i na osnovutoga odreĎujemo položaj procesora.Pre nego što postavimoprocesor potrebno je da podignemo polugu pored podnožija.Nakontoga na površinu procesora nanosimo termo izolacionu pastu.Pastsluži da poboljša odvoĎenje temperature na hladnjak.Nakon što seona nanese procesor postavljamo u ležiše,spustamo polugu koju

smo predhodno podigli.Preko procesora zatim postavljamohladnjak.Potrebno je da vodimo računa koliko paste stavljamo ako je malo stavljena procesor se idalje greje a postoji i mogućnost dase komijuter ne upali.U tom slučaju treba dodati još paste ali ne ipreviše dovoljna količina treba da prekrije procesor u što tanjem

sloju.



96

• Nakon postavljanje hladnjaka potrebno je da gapovežemo sa napajanjem.

Nazad



97

• Postavljanje RAM modula

• Kada postavljamo RAM modul potrebno je da podignemo ručice sastrane,a zatim polako ubacujemo modul.Kada je postavljen nasvoje mesto spustamo ručice koje ga učvršćavaju.

Nazad



98

• Postavljanje hard diska

• Hard disk postavljamo u odreĎenu pregradu u kućištu.Srafimo gada ne bi ispao prilikom pomeranja kucišta.Nakon što je zašrafljen prikljucujemo IDE kabl pomoću kog komunicira sa matičnom pločom i priključujemo napajanje.

Nazad



99

• Postavljanje disketne jedinice

• Disketna jedinica se postavlja sa prednje strane kućišta uposebnom otvoru.Da bi otvorili mesto za postavljanjedisketne jedinice skinemo zaštitni poklopac.Kada postavimodisketnu jedinicu potrebno je da je pričvrstimo šrafovima sastrane.Kad je zašrafljena prikljucujemo napajanje i

FDC(Floopy Disk Connector).

Nazad



100

• Priključivanje grafičke kartice

• Grafička kartica se postavlja u poseban slot predviĎen samoza nju tj. Postavlja sa u AGP slot.Pre nego da se postavi trebada pomerimo osigurač koji se nalazi duž slota a zatim dapostavimo grafičku karticu.Kada je poatavimo vratimoosigurač u prvobitan položaj.Ukoliko nije lepo postavljen

osigurač grafička kartica neće raditi.

Nazad



101

• Postavljanje modema

• Modem se postavlja u bilo koji slobaodam PCI slot.Za njegovnije potreban nikakav dodatni kabl već je dovoljan samo PCIslot.Ukoliko zašitni metalni poklopac sa zadnje strane kućišta nije skinut potrebno je da ga skinemo a zatim postavimomodem.Kad ga postavimo zašrafimo ga za kućište ili ga samopričvrstimo zaštitnim poklopcem.

Nazad



• Postavljanje CD i DVD ROM-a

• CD i DVD ROM-ovi se takoĎe kao i disketna jedinica postavljajusa prednje strane kućišta.Postupak kod njihovog postavljanja isti je kao kod disketne jedinice samo što se priključuje IDE kabl ane FDC.Ukoliko ima više ROM-ova poterbno je postaviti džamper

jednog na master(glavni) a ostale na slave(sluga).

Documents

Maturski rad iz računara