Matija Bekovi

Matija Bekovi

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volimI sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,Dok sam s tobom govorio telefonomMoja krv je tekla zicom do tvojih ustaI telefonska mreza se pretvarala u krvotok,Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:"Ako eksplozija provetri utrobu zemljeIzletece iz nje kamenje vece od nase planete,Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,Kao konstrukcije porusenih hangara,Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "Neka mi bude zabranjeno da te volim,Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.Sve sto je receno o buducnosti,Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,Sve to ne bi bilo besmisleno.Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubaviZato sto me volis ja volim sve ostalo,I nikome ne zelim zlo.Moja ljubavi, digla si me toliko visokoDa i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,Da si muskarac imao bih najboljeg druga!Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,Neka nice drvece koje niko nije posadio.Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,Nego kakve god i kolike god hoce,Neka se slonovi uvuku u misje rupe!Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,Neka se nebesa otarase snega i kise,Neka sve ostane cisto i slobodno,Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,I neka se proglasi ludakomSvako ko pomisli da te vise voli!