matematika 4

MATEMATIKAIV razred

1.ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Природни бројеви до хиљаду

ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Поновити природне бројеве до 1000 и нека њихова својства

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности:

- Математички квиз:1. група - +, -, ., : су ____________ - Шта је троугао?- Чиме се записују бројеви?2. група- наброј рачунске операције.- Шта је ваљак?- Наброј цифре.3. група - које су операције супротне?- По чему се разликују геометријска тела и фигуре?- У односу на број цифара, како делимо бројеве?

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Ученици настављају да раде у групама.

- Раде задатке из уџбеника, а решења проверавамо читањем.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности:

- „Помножи – победи“ – игрица провере таблице множења и дељења.


Бројање по хиљаду до милион

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник , папири исте величине са декадним јединицама


Усвајање појма декадне јединице вишег реда; читање и записивање декадних јединица; уоча-вање њиховог места у бројном низу; формира-ње појма броја десет хиљада, сто хиљада, ми-лион; запажање места броја у низу.


- Можеш ли да израчунаш колико би била дебела књига од милион листова, ако слој од сто листова има дебљину 1 центиметра?

- Ако хоћеш да прочиташ прву страну те књиге, требало би да се попнеш на торањ висок сто метара!

- Које смо две декадне јединице поменули?- Које су још декадне јединице мање од милион?

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност

2.Активност 3.Активност

4.Активност

- Данас ћемо учити декадне јединице веће од хиљаду.- Који број је написан на овом папиру ( 1 000 )?- Бројимо по хиљаду, записујемо на табли

- Радимо 1. и 2. задатак у уџбенику.

- На исти начин, помоћу папира, бројимо по 10 000 и записујемо.

- Радимо 3. и 4. зад.

- Бројимо по 100 000 и записујемо.

- Радимо 5. задатак и закључујемо:

5.Активност Декадне јединице до милион

1 – један 10 – десет 100 – сто 1 000 – једна хиљада 10 000 – десет хиљада 100 000 – сто хиљада 1 000 000 – милион

- Значи, сваку следећу декадну јединицу добијамо из претходне множећи је са десет. На пример: 10 000 · 10 = 100 000


- Радимо задатке на 7. стр. и решења проверавамо читањем.


Записивање декадних јединица као степена броја десет

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:



Запажање места броја у низу бројева; записива-ње декадних јединица у облику степена броја 10; подстицање логичког мишљења и закључи-вања.


- Бројати са ученицима по хиљаду, по десет хиљада, по сто хиљада. Битно је запазити место броја у низу.- Понављамодекадне јединице мање од милион.


2.Активнос


- Записујемо декадне јединице до милион у виду производа десетица и као степен броја 10.

10 = 10 · 1 = 10¹ 100 = 10 · 10 = 10²... до милион

Закључујемо - Записи 10¹, 10²... називају се степени. Бројеви 1, 2, ..

показују колико пута се број 10 јавља као чинилац.

- Вишеструке декадне јединице можемо записати као производ једноцифреног броја и степена броја 10: 5 000 = 5 · 10³- Радимо задатке на 8. стр.


- „Лутрија“ - Из кутије извлаче број који је написан или речима или

бројем. Морају да га прочитају, напишу у виду степена или производа једноцифреног броја и степена броја 10.


Записивање декадних јединица као степена броја десет, бројање по хиљаду до милион

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:



Запажање места броја у низу бројева; записива-ње декадних јединица у облику степена броја 10; подстицање логичког мишљења и закључи-вања.


- Из кутије извуку папир на коме је нека декадна јединица. Прочитају је и броје том јединицом до 100 000 или милион...

- Записују ту декадну јединицу у облику степена броја 10.


2.Активнос

- Раде задатке на 9. стр.

- Тачност резултата проверавамо читањем.


- Раде у пару: један ученик каже број други га запише бројем и напише у облику степена броја 10.


Читање и писање бројева до милион

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник , наставни листић


Читање и писање бројева до милион; уочавање класе јединица и класе хиљада.


- Радећи наставни листић, понављамо читање и писање бројева до хиљаду.

1. Сабери:500 + 20 = 520 (број 520 се добија сабирањем 500 + 20)700 + 30 + 4 = 734 (број 734 се добија сабирањем 700+30+4)Одреди колико стотина, десетица и јединица има сваки од написаних бројева.2. Растављање троцифрених бројева на збир стотина, десе-тица и јединица.840 8с 4д 800 + 40639 6 с 3д 4ј 600 + 30 +43. Издвајањем три милиметарска папира по 1000 квадрати-ћа представљамо број 3000: 3 хиљаде = 3х = 1000 + 1000 +1000 = 3000Ученици треба да уоче да је број 3000 представљен са 3 пу-та по 1000 квадратића.Напомена. Сваки од датих бројева можемо представити на рачунаљки (на начин приказан у уџбенику).4. Изрази у метрима. Читамо:8 km – 8 километара су 8 хиљада метара4 km 200 m – 4 километра и 200 метара су 4 хиљаде и 200 метара9 km 650 m –62 km 352 m –


2.Активнос

- Записујемо број 138 267- Да би овај број лакше прочитали и о њему нешто више сазнали, уписаћемо га у табелу.

ХИЉАДЕ ЈЕДИНИЦЕ

С Д Ј С Д Ј

1 3 8 2 6 7

- Број 138 267 је шестоцифрен. Ка - Као и сви велики бројеви подељен је на класе ( групе од три цифре ). Класе се одређују здесна налево. Између класа правимо мали размак. Свакака класа има своје стотине ( С ), десетице (Д ) и јединице ( Ј).Б Број се чита слева удесно. Класа хиљада се чита као засебан број са са називом те класе. Назив класе јединица не читамо.

Број 138 267 читамо сто тридесет осам хиљада двеста шездесет седам.

- Радимо задатке у уџбенику, 11. стр.


- На картону правимо разредну таблицу месних вредности.- Домаћи: 12. стр.



ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник , таблица месних вредности




- Први и други задатак из уџбеника радимо тако што задате бројеве лепимо помоцу чичке на разредну таблицу месних вредности. Цифре се налазе у кутији одакле их узимају и проналазе њихово место на таблици. Сваки број мора да се прочита и запише речима у свеску.


2.Активнос

- Радимо задатке на 14. и 15. стр. уџбеника.- Сваки задатак анализирамо, откривамо шта треба да се

уради, а потом радимо.- Тачност проверавамо читањем.- Ово је прилика за индивидуални рад са ученицима који

нису до краја схватили обрађене садржаје.- Обратити пажњу на 8., 9., 10. зад. Како открити правило за настављање низа, ко су ликови на сликама, шта о њима знају, колико су година живели...


- Домаћи: 16. и 17. стр.




Уџбеник , наставни листићи




- Прегледање домаћег задатка.- Ако су неки задаци били нејасни, радимо их заједно.


2.Активнос

- Израда наставног листића 1. Напиши речима следеће бројеве: 56 8 79 _________________________________________________________ 608 075 __________________________________________________________3 103 006 __________________________________________________________1 7 017 __________________________________________________________2 2 . Напиши цифрама следеће бројеве:П пет хиљдља шездесет осам _________________________________________ осамсто осамдесет хиљада осам ____________________________________ двеста хиљада тридесет девет ________________________________ седамдесет хиљада седамдесет ________________________________

1. 3. Који број се добија када се у броју 503 687:

А а) цифра 3 замени цифром 9,Б б) цифра 5 замени цифром 7.

3. 4. Прочиотај број:А а) 615 005 напиши речима број који се у низу налази испред њега, али тако да се између та два броја налази 8 бројева;

_____________________________________________________________ б) 504 006 и напиши речима број који има 2 стотине хиљада мање, а 4 десетице хиљада више. _____________________________________________________________

5. Ученик је требало да напише број 703 523 , а он је изоставио цифру 0. Који је број добио?

________________________________________________________________

6. Прочитај број: 657 831. Шта у написаном броју означава :А а) цифра 5 _______________________________________________ Б б) цифра 1 _______________________________________________В в) цифра 8 ___________________________________________

7. Напиши цифрама 9, 2, 4, 0, 6 и 8 најмањи и највећи шестоцифрени број користећи сваку од тих цифара само једанпут у истом броју.

Највећи је број __________________________ . Најмањи је број _________________________ .

8. Напиши три прва и три последња петоцифрена броја: _______________________________________________________________

_______________________________________________________________

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Домаћи: 18. стр.

Активности:

- Анализа наставних листића на следећем часу.


Записивање бројева у облику збира




Научити записивање бројева у облику збира производа; навикавати ученике на поступност у решавању задатака


- Анализирамо наставне листиће, уочавамо најчешће грешке, одређујемо ученике за допунску наставу.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Записујемо троцифрене бројеве у виду збира производа

ХИЉАДЕ ЈЕДИНИЦЕ

С Д Ј С Д Ј

4 5 9

6 2 8 7

5 4 8 6 0

3 7 5 2 3 6

Т Троцифрен број из табеле напиши :а) - као збир стотина, десетица и јединица.б) - у облику збира производа једноцифреног броја и степена броја 10.

2.Активнос


4 459 = 400 + _____ + ____ = = 4 · 10² + 5 · 10¹ + 9 · 1- Следеће бројеве напиши на исти начин: 3 386 = _______________________ _____________________________________

205 = _______________________ _____________________________________

Овако можемо записати и бројеве веће од хиљаде.

6 287 = 6 000 + _______ + _______+ ________ = = 6 · 10³ + _____ + _____+ ______ 54 860 = 50 000 + _________ + _________ + __________+ _________ = 5 · 10 /4/ +__________+ ________+ __________+ __________ 375 236 = 300 000 + ___________+ ___________+ ____________+ _ _________+ _______ = = _________ + __________ + ___________ + _________+ ________ + ________

Значи : - Бројеве веће од хиљаду можемо записати у облику збира производа



- Домаћи: 20. стр.


Месна вредност цифара

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:



Упознавање са месном вредности сваке цифре у датом броју и таблицом месних вредности; уочавање битног; усмерено посматрање.


Све природне бројеве можемо записивати помоћу цифара: _____, ______, ______ , _____ , ______, ______, ______ , _____, _____ и ______ .

Напиши три природна броја цифара : 4, 2, 8,6, 3 и 1 . _______________________ _______________________ _______________________


2.Активнос

Ова три броја су различита, иако су написана истим цифрама. Разлика је у распореду цифара. При записивању броја важно је на ком месту се наалази цифра. Дакле, вредност цифре увишецифреном броју зависи од места на ком се та цифра налази и назива се месна вредност цифре.

Који је највећи број који се може записати помоћу датих цифара?

_____________________________________________________


Да бисмо лакше уочили месну вредност цифре у овом броју , употребићемо таблицу месних вредности.

ХИЉАДА ЈЕДИНИЦА С Д Ј С Д Ј 8 6 4 3 2 1

Цифра 8 има вредност стотина хиљада.Цифра 6 има вредност десетица хиљада.Цифра 4 има вредност јединица хиљада.Цифра 3 има вредност стотина.Цифра 2 има вредност десетица.Цифра 1 има вредност јединица.

Радимо задатке у уџбенику 21. и 22. стр.






Уџбеник , таблица месних вредности, кутије за 8. зад, 22. стр.




- Прочитај и речима запишите бројеве:24 681, 35 790, 52 003, 70 007, 931 111- Дате бројеве уписујемо у таблицу месних вредности ( разредну ), одређујемо месну вредност сваке цифре.


2.Активнос

- Ученици раде подељени у четири групе по 5 – 6 ученика.

- Радимо задатке са 23. стр. осим 8. задатка.- Свако у групи ради сам, а затим упоређују резултате.

Ко први тачно заврши добија појен.

- На крају радимо 8. задатак. Када сложе број морају да га прочитају и одреде какав је према броју цифара.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Проглашавамо победника и анализирамо рад сваког


ученика у групи.




Уџбеник , таблица месних вредности, кутије за 8. зад, 22. стр.




- Напиши речима број 568 019.- Какав је то број по броју цифара?- Одреди месну вредност сваке цифре.- Напиши овај број у облику збира производа

једноцифреног броја и степена броја 10.- Ученици раде у свескама, а затим на табли.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Израда наставног листића:

1. Одреди месну вредност сваке цифре у датим бројевима.18 150 506 049

- Напиши речима дате бројеве ______________________________________________ ______________________________________________

2. Следеће бројеве напиши у облику збира производа једноцифреног броја и декадне јединице.

А) 513 709 = __________________________________ Б) 17 040 = ___________________________________

2.Активнос

3. Следеће бројеве напиши као збир производа једноцифреног броја и степена броја 10.

А) 702 450 = _____________________________________ Б) 62 001 = _____________________________________

- Ученици раде наставни листић. Наставник пружа додатне информације.


- Тачност решења проверавамо помоћу графо фолије.


Декадне јединице веће од милион




Упознавање декадних јединица већих од мили-он.


Обновљамо декадне јединице до милион и степен декад-них јединица.Обнављамо усмено, записујући на табли.


2.Активнос


Упознајемо декадне јединице веће од милион до билион (коришћење уџбеника).– Обједињујемо све декадне јединице (од један до би-лион).– Вежбе:– записивање декадних јединица по диктату,– читање декадних јединица записаних на табли,– образовање нових бројева брисањем или додавањем нула и њихово читање.


* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Набрајамо шта све може да кошта више од милион.

Активности: 13. – 14. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Бројеви већи од милион




Умети читати и писати бројеве веће од милион; одређивати место броја у низу; неговање по-ступности и систематичности у раду.


- Читамо одломак из Малог принца када он слеће на четврту планету.- На четвртој планети, Мали принц је упознао пословног човека који има пет стотина један милион шестсто двадесет две хиљаде седам стотина тридесет једну звезду. - Хајде да овај број запишемо у табелу месних вредности.


2.Активнос

МИЛИЈАРДА МИЛИОН

ХИЉАДА

ЈЕДИНИЦА

С Д Ј С

Д Ј С Д Ј С Д Ј

5 0 1 6

2

2 7 3 1

Свака класа се чита као засебан троцифрен број са називом те класе. Назив класе јединица се не чита.

Број ван табеле пишемо тако што малим размаком одвајамо класе.

501 622 731



- Који број бисмо добили када би овом броју додали са десне стране три нуле.

- Хајде да га запишемо у табелу месних вредности!

МИЛИЈАРДА

МИЛИОН

ХИЉАДА

ЈЕДИНИЦА

С Д Ј С

Д

Ј С

Д

Ј

С Д Ј

5 0 1 6

2

2

7

3

1

0

0

0

Добијени број читамо: пет стотина једна милијарда шестсто двадест две хиљаде седамсто тридесет и једна хиљада

Радимо задатке у уџбенику.Тачност проверавамо читањем.


- Рад у пару: један ученик говори цифре и њихову месну вредност, а други записује. Мењају улоге.



ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, рад у пару МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:





- У таблицу месних вредности упиши следеће бројеве:А) седам милиона седамсто пет хиљада деветБ) двеста осам милиона седамсто две хиљаде пет В) сто три милијарде дванаест хиљада тристаГ) деветсто милијарди девет милиона деведесет четири- Ученици раде задаткена разредној таблици, а у свеске записују бројевима.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке на 26. и 27. стр. уџбеника.

- Тачност решења проверавамо израдом задатака на табли.


- Рад у пару: радимо 4. задатак из уџбеника.








- Бацамо коцкицу и записујемо најмањи и највећи десетоцифрен број.

- Одређујемо месне вредности цифара у тим бројевима.- Записујемо добијене бројеве у облику збира производа

једноцифреног броја и степена броја 10.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке у свеске, а решења проверавамо радом

на табли.

1. Напиши најмањи и највећи:

а) осмоцифрени број _______________________ и ______________________

б) седмоцифрени број _____________________ и _________________________

в ) једанаестоцифрени број ____________________ и

______________________

2. Напиши први претходник и следбеник датог броја:

______________________ , 1 324 000 , _________________________

______________________ , 1 000 000 000, _____________________

______________________ , 602 329 999, ______________________

3.Цифрама 3,5, 8, 6, 9, 0, 4 и 2, без понављања напиши најмањи и највећи осмоцифрен број.

Најмањи је _________________________________. Највећи је __________________________________.

4. Напиши:а) најмањи шестоцифрен број чија је цифра стотина 4 ________________________________б) највећи седмоцифрен број чија је цифра јединица хиљада 3________________________________ .

5. Напиши: а) највећи ___________________________б) најмањи __________________________непаран седмоцифрен број чији је производ цифара 6.

6. Упиши одговарајућу вредност цифре на црту, тако да се добије тачна неједнакост.

а) 33 __67 222 > 33 567 222б) 616 616 1 __1 < 616 616 111

7. Напиши број одређен изразом:8* 10/7/ + 6* 10 / 6/ + 4*10/5/ + 3*10/3/+ 8 = ____________________________5*10/8/ + 1*10/3/ + 5*10 + 3 =

________________________________________

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *

1.Активности:

- „Ја замислим ти погодиш број“ – замислио сам седмоцифрен број. Погађају цифру по цифру.


Уређеност скупа природних бројева

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, рад у пару МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање појма уређености скупа природних бројева; подстицање логичког мишљења и за-кључивања; уочавање узрочно-последичних веза и законитости; подстицање жеље за откри-вањем веза и односа


- Хајде да бројимо: по 1, по 100, по 1 000...- Како се зову сви ови бројеви? - Ево приче о природним бројевима: „Природни бројеви су као стари као диносауруси. За њих су знали и стари грчки филозофи пре више од 2 000 година. Верујте да их ни математичари нису до краја упознали, упркос томе што их проучавају већ 20 векова. Вероватно је најстарија подела природних бројева на парне и непарне бројеве. Бројећи 1,2,3,4,... ти си започео низ бројева. Твој низ је коначан јер можеш избројати све путнике који су на станици. За разлику од њега низ природних бројева је бесконачан. Низ природних бројева почиње бројем 1. То је најмањи природни број, а највећи приподни број не постоји. - Сви природни бројеви чине скуп* природних бројева.

Тај скуп обележавамо словом N ( читамо: ен ) а, елементе тог скупа означавамо n. Број нула не припада скупу N, али га често разматрамо заједно са природним . Скуп који чине нула и природни бројеви означавамо

Nо ( чиатамо: ен нула).



Низ бројева1 ,2,3,4,...,98,99,...,999,1000,1001, ..., 999 999,1 000 000, 1 000 001,... називамо низ природних бројева.Скуп природних бројева означавамо словом N.

N = { 1, 2,...., 32,..., n,...} - Број нула не припада скупу N. То записујемо 0 € N.- Скуп који чине 0 и природни бројеви означавамо Nо

( чиатамо: ен нула ) и записујемо:

Nо= {0, 1, 2,...., 32,33, 34, ...}

- Својства природних бројева радимо према уџбенику, радећи задатак по задатак.


- Понављамо научена својства природних бројева.


Уређеност скупа природних бројева


Уџбеник


Усвајање појма уређености скупа природних бројева; подстицање логичког мишљења и за-кључивања; уочавање узрочно-последичних веза и законитости; подстицање жеље за откри-вањем веза и односа


- Понављамо својства природних бројева.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Задаци:

1. Напиши три узастопна:а) петоцифрена броја ___________, ____________, __________ б) четвороцифрена броја ___________, _____________ , ________

2. Који од ових скупова је скуп природних бројева? Зашто остали нису?

А= {0, 1,2,..., 20,21, ...,33, 34, ...}_____________________________________________


Б = { 1,2,..., 7,8,9,10}_________________________________________

Ц = {1,2,...., 20,33, 34, ...}___________________________________________ Д = {2,4,6,8,10...., 20,22, 24, ...}______________________________________________

3. Између нека два природна броја а и б има укупно ( а – б ) -1 природна броја. На пример, између 6 и 10: (10-6 ) – 1 = 3

Колико се природних бројева налази између бројева:а) 35 и 43 __________________________________б) 298 и 945 ____________________________ц) 578 и 1 000 _____________________________

4. Колико у скупу природних бројева укупно има:

а) једноцифрених _______________________________________б ) двоцифрених ________________________________________в ) троцифрених _______________________________________г ) четвороцифрених ____________________________________д ) петоцифрених бројева ________________________________

5. Поређај следеће бројеве од најмањег до највећег. 33 222, 32 333, 30333, 23 303, 34 333, 30 987

_____________________________________________________

- Радимо задатке из уџбеника.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Помоћу графоскопа проверавамо тачност решења


наставних листића.- Домаћи: преостали задаци у уџбенику.


Бројевна полуправа


Уџбеник


Усвајање појмова бројевне полуправе и јединичне дужи; цртање бројевне полуправе и придружива-ње природних бројева њеним тачкама; прецизно мерење и цртање.


Обнављање појмова: дуж, полуправа, праваЗадаци:Испиши све дужи, полуправе и праве.

2. Нацртај једну дуж, једну праву и једну полуправу. Обележи их.3. Колико полуправих можемо повући из једне тачке? Одговор прикажи одговарајућим цртежом.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *


- Да поновимо! Учили смо својства скупа природних бројева. Какав је скуп природних бројева?- Скуп природних бројева је ___________________ скуп.



- Како можемо приказати природне бројеве?- Можемо да повучемо праву црту и на њу нанесемо бројеве у једнаким размацима.- Зашто у једнаким размацима?- Зато што сваки природни број има следбеника који је већи за један. А све су јединицре једнаке. Зар не?( цртамо праву са истим размацима )- По овој прави скакуће јединица и носи бројеве?!- Будући да та права носи бројеве зове се бројевна права, односно тачније бројевна полуправа.- Зашто полуправа?- Зато што полуправа има почетак, знамо где почиње, а нема свој крај као и низ природних бројева.( учитељ црта и обележава полуправу )- Нацратана је полуправа Оs. На њој је означена тачка А. Тачки О придружујемо нулу, а тачки А број 1. Добили смо дуж ОА чија је дужина 1 центиметар. Она се зове јединична дуж. Прикажи бројеве прве дестице на овој полуправи. Размак између две тачке мора бити једнак јединичној дужи. ( ученици цртају у свеске )

- Нацртај бројевну полуправу чија је јединична дуж 2 cm и на њој означи бројеве мање од 5.

- Радимо задатке из уџбеника


- Проверавамо тачност решења на табли.


Бројевна полуправа

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање појмова бројевне полуправе и јединичне дужи; цртање бројевне полуправе и придружива-ње природних бројева њеним тачкама; прецизно мерење и цртање.


- Понављамо својства природних бројева и њихово приказивање на бројевној полуправи.



- Радимо задатке у уџбенику на 32. стр.


- Наставник проверава тачност решења.


Упоређивање бројева


Уџбеник


Умети упоређивати природне бројеве и употре-бљавати знаке, >, <, =; уочавање односа бројева на бројевној полуправи; развијање опажања; подсти-цање логичког мишљења и закључивања


- Упореди следеће бројеве:360 ____ 306 964 ______ 1000 101 ____ 101



- На табли цртамо полуправу и обележавамо бројеве:____________________.__________________________.______________

999 1 001

999 1 001 Већи је онај број који има више цифара.

______________.___________________________________. __________


1998 2 002

1 998 2 002

Већи је онај четвороцифрен број који има вуише хиљада.

Уочи месну вредност цифре и обој одговарајући број квадратића

5 784 5 321

Ако су хиљаде једнаке, већи је онај број који има више стотина.

6 648 6 679

Ако су једнаке хиљаде и стотине, већи је број који има више ________________ .

9 857 9 853

Ако су једнаке хиљаде, стотине и десетице, већи је број који има више ________________


Х С Д Ј Х С Д Ј


- Тачност решења проверавамо читањем.

22. – 23. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Упоређивање бројева


Уџбеник




„Игра коцком”.Игра се у пару. Сваки ученик нпр. пет пута окрене коцку и за-пише помоћу цифара највећи петоцифрени број. Један од уче-ника одређује који од та два броја је већи (мањи). У понављању игре други ученик преузима улогу првог и тако наизменично. Игра не треба да траје дуже од пет минута.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - На ова два часа утврђивања ученици раде задатке из

уџбеникаОд 34. до 37. стране.- Задаатке могу радити и у пару, тако што ће једни другима

прегледати .- Док раде, обратити пажњу на ученике кои спорије напредују


и са њима индивидуално радити.

- Додатни задаци1. Напиши скупове:а) А – скуп свих непарних бројева прве десетице;б) В – скуп свих бројева скупа Nо мањих од броја 78;в) С – скуп свих непарних бројева већих од 10 и мањих од 30;г) D – скуп свих природних бројева пете десетице који су дељиви са 3;д) Е – скуп свих двоцифрених природних бројева чија је цифра јединица једнака 4.ђ) F – скуп свих троцифрених природних бројева чија је цифра стотина једнака 5.е) Помоћу знакова припада, не припада допуни следеће релације:16 ___ А; 0 ___ В; 20 ___ С; 44 ___ D; 44 __ Е; 555 __ F; 7 __ А100 ___ В; 100 ___ С; 100 ___ Е; 100 ___ F


- Домаћи: задаци из збирке.

24. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Скуп природних бројева N и Nо


Уџбеник




- Помоћу игре коцкица бирамо неки број. Одређујемо ком скупу припада, које особине има, какав је по броју цифара, месну вредност цифара, записујемо га у облику збира производа једноцифреног броја и степена броја 10.



- Радимо задатке у уџбенику 38. и 39. стр.

- Проверу задатака радимо на табли.


- „Погоди замишљен број“


Скуп природних бројева N и Nо

ТИП ЧАСА: Провера ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Контролни задатак


Проверити степен усвојености обрађеног градива


- Подела контролних задатака.



- Давање објашњења везаних за израду задатака.

- Ученици раде задатке, учитељ обилази, даје додатна објашњења.


- Анализа контролних задатака на следећем часу.


Упоређивање површи


Уџбеник , новчићи, картон


Упоређивање површи фигура проценом (одока) и мерењем једнаким квадратићима, оспособљавање за примену усвојених знања у решавању задатака из животне праксе.


- Детаљна анализа контролног задатка.



- Набројати што више предмета који имају облик правоугаоника, квадрата, троугла.

Упоређујемо њихове површине.


- Упоређујемо површине новчића од 1 дин. и 5. дин.- Закључујемо која је површина већа.

- Радимо задатке из уџбеника.


- Решења проверавамо читањем


Упоређивање површи


Уџбеник , фигуре од картона


Упоређивање површи фигура проценом (одока) и мерењем једнаким квадратићима, оспособљавање за примену усвојених знања у решавању задатака из животне праксе.


- Ученици подељени у четири групе.- Свака група добијековерат са деловима фигуре коју треба да

саставе и са мерном јединицом за површину.- Треба да саставе фигуру, да измере површину и да их

упоредимо.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке из Збирке ( Круг, Београд, 2006. )


- Ко пре састави фигуру и измери површину ( стилизоване фигуре животиња ).


- Упоређујемо површине у учионици: ко ће пронаћи најмању површину.


Површина фигуре




Усвајање појма површина; разликовање површи од површине и мерног броја од јединице мере; од-ређивање површине одређеним јединицама мере; развијање пажње, тачности и прецизности


- Пнављамо јеинице мере за дужину, основне и мање од метра.

- Ако дужине меримо дужима, чиме ћемо мерити површине?



- На табли залепимо правоугаоник са квадратном мрежом. Један квадратић је искројен и њиме премеравамо површину правоугаоника.

- Закључујемо:


- Површине меримо површином, тј. Мерна јединица за површину јесте нека друга, мања површина која се у њој садржи одређен број пута.

- Радимо задатке у уџбенику, 42., 43. стр.


- домаћи: 44. стр.


Површина фигуре




Усвајање појма површина; разликовање површи од површине и мерног броја од јединице мере; од-ређивање површине одређеним јединицама мере; развијање пажње, тачности и прецизности


- Ученици подељени на четири групе.- Свака група добије квадратић различите величине. Који

треба да буде мерна јединица. Помоћу њих мере различите површине( свеске, пернице...). поредимо измерене површине.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке у Збирци, 76., 77. стр.

- Свака група чита резултате.


- Састави фигуре, упореди њихове површине одока, а затим их премери добијеном мерном јединицом.


- Скини квадратиће, па откриј шта је на слици


Јединице мере за површину


Уџбеник , модел квадратног метра нацртан на платну.


Научити јединице за површину мање и веће од 1m2; уочавање односа јединица за површину; ре-шавати задатке са именованим бројевима.


- Понављамо јединице мере за дужину. Показујемо их на метру ( мање ).

- За веће јединице користимо пример пута до школе или до неке установе.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - За мерење површине користимо НЕПРОМЕНЉИВУ

ПОВРШ која се зове КВАДРАТНИ МЕТАР.- На таблу качимо модел квадратног метра на коме је



обележен квадратни дециметар и центиметар.- Метром премеравамо дужину страница и запосујемо чему је

једнак један квадратни метар.- У свеске цртамо умањен модел и записујемо: 1m · 1m = 1m²- У свеске цртамо дециметар и центиметар квадратни и

записујемо како се обележавају.- Радимо примере у уџбенику и преписујемо у свеске оно што

треба да запамтимо.- Уз помоћ уџбеника радимо јединице мере за површину веће

од метра квадратног.


- Домаћи: 46. и 47. стр.


Јединице мере за површину


Уџбеник , модел квадратног метра нацртан на платну.


Научити јединице за површину мање и веће од 1m2; уочавање односа јединица за површину; ре-шавати задатке са именованим бројевима.


- Понављамо јединице мере за површину.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке у уџбенику.

- Решења проверавамо радом на табли.


- Радимо задатке у Збирци, 77., 78. стр.


- Ухвати лоптицу и задај задатак: учитељ баци лоптицу, ученик који је ухвати задаје задатак „5dm² - колико квадратних центиметара“. Баци лоптицу, ко ухвати одговара.


Веза сабирања и одузимања

ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Обновити основна својства сабирања и одузимања


- На примерима понављамо сабирање и одузимање: 125 + 25 = ____ 150 – 25 = _____- Који знак је за коју операцију, сабирци, збир, умањеник, умањилац, разлика...

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо првих пет задатака у уџбенику.

- На тим примерима објашњавамо, наводимо ученике да закључе да су ове две операције инверзне.


- Записујемо ово својство у свеске.

1. Реши задатке и решење провери сабирањем. 245 – 145 = ____ ____ + 145 = 245 567 – 425 = ____ ____ + ___ = ___ 328 – 120 = ____ _______________ 2. Реши задатке и решења провери одузимањем. 325 + 125 = ____ ____ - 325 = 125 или ____ - 125 = 325 143 + 56 = ____ ____ - ___ = ___ или ____ - ___ = ___ 245 + 156 = ___ _________________________________


- Задатке радимо и на табли и тако проверавамо тачност решења.


Сабирања и одузимања до хиљаду


Уџбеник


Обновити сабирање и одузимање са потписивањем


- На примеру обнављамо месну вредност цифре и на који начин потписујемо бројеве које сабирамо или одузимамо:345 + 123 486 – 251

- Потписујемо дате бројеве и показујемо поступак писменог сабирања и одузимања.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке у уџбенику 50. 51. 52. стр.


- Задатке радимо и на табли.

- Заједно са ученицима радимо 2. зад. на 51. стр. замишљају да су трговци и да морају да врате кусур додавањем, а не одузимањем.




Сабирања преко хиљаду


Уџбеник


Знати писмено сабирати бројеве чији је збир већи од хиљаду; продубити знања о месној вредности цифара; развијање пажње, памћења, тачности и прецизности у раду.


- Одреди месну вредност сваке цифре у следећим бројевима:364 589, 9 456 901, 49 001 351

- Прочитај ове бројеве.



- На примерима из уџбеника усвајамо писмено сабирање преко хиљаду.

- Примере записујемо у свеску.

- Важно је да ученици усвоје да се у писменом сабирању саби-рају вредности цифара, да се увек прво сабирају јединице, да се тражени збир записује од јединица (здесна улево) а чита слева удесно.- Важно је инсистирати на гласном читању задатка, објашњава-њу поступка рачунања и читању резултата писменог сабирања.- Пре решавања другог задатка треба их подсетити да у њему могу да примене својство замене места сабирака. Рећи им да са-бирке могу записати и у истом реду а сабирати их писменим по-ступком.- Пре решавања петог задатка ученике подстаћи да процене тра-жене резултате и да своје процене запишу у свеску и провере рачунањем.- Ученици могу у пару да проверавају тачност резултата.


- Домаћи: 56.стр.

37. - 38. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Сабирање преко хиљаду


Уџбеник


Знати писмено сабирати бројеве чији је збир већи од хиљаду; продубити знања о месној вредности цифара; развијање пажње, памћења, тачности и прецизности у раду.


- Рад у пару: задају једни другима по три примера за сабирање, а потом проверавају тачност решења.



- Радимо задатке у свеску.1. Одреди број који је за 12 378 већи од збира бројева 345 100 и

361 000.2. Јован је имао 1 354 дин. од тате је добио 1 150 дин колико

сада има новца.3. У једном сандуку има 5t 523kg кукуруза, а у другом за 3 875kg више. Колико укупно има кукуруза?

- Радимо 56. и 57. стр. у уџбенику.

- Радимо задатке из Збирке. Читамо текст, а задатак радимо у свеске. Задаци су диференцирани па могу да се раде по групама.


- Решења проверавамо радећи задатке на табли.


Одузимање преко хиљаду


Уџбеник


Знати писмено одузимати вишецифрене бројеве; продубити знања о месној вредности цифара; раз-вијање пажње, памћења, тачности, прецизности и сарадње у раду.


- Потпиши и одузми следеће бројеве:946 – 325; 896 – 532, 719 – 256

- Ове примере радимо на табли и у свескама. Понављамо како

се потписују умањеник и умањилац, као и месну вредност цифара.




- Потпиши и одузми следеће бројеве:8 527 – 3 854

- На овом примеру објашњавамо поступак писменог одузимања преко хиљаду.

- Важно је да ученици усвоје да се у писменом одузимању оду-зимају вредности цифара, да се увек прво одузимају јединице умањиоца од јединица умањеника..., а да се тражена разлика за-писује од јединица (здесна улево) а чита слева удесно.- Напомена. Ученике би требало подстаћи да покушају само-стално да анализирају уводни задатак упоређивањем са поступ-ком писменог одузимања троцифрених бројева (тј. коришћењем претходних знања).- Ученицима се може дати задатак да нека одузимања провере сабирањем (у свескама).- Радимо задатке у уџбенику 59. и 60. стр.


- Решења проверавамо радећи задатке на табли.- Домаћи: 61. стр.


Одузимање преко хиљаду


Уџбеник



* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности

Рад у пару.„Бројеви на картончићима”

: Један ученик извлачи један картончић са бројем, а други други картончић са бројем. Један од њих (по договору) одређује који је од тих бројева већи. Задатак оба ученика је да те бројеве за-пишу један испод другог и писмено их у свесци одузму. Учени-ци могу у пару да проверавају тачност резултата.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност 2.Активност

- Радимо задатке у уџбенику, 62. – 65. стр.- Задатке радимо и на табли. Пред таблу изводимо ученике

који спорије напредују.

- Ученици који брже напредују раде задатке из Збирке. Могу их радити и у групи. Од њих тражимо да објасне поступак рада.- Решења проверавају једни другима.


- Рад у пару: одузми – сабери ; један одузима, а други сабирањем проверава. Бројеве добију са 5 бацања коцкице.


Писмено сабирање и одузимање преко хиљаду


Уџбеник, наставни листић



* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. Рад у пару.


„Бројеви на картончићима”Један ученик извлачи један картончић са бројем, а други други картончић са бројем. Један од њих (по договору) одређује који је од тих бројева већи. Задатак оба ученика је да те бројеве за-пишу један испод другог и писмено их у свесци одузму. Учени-ци могу у пару да проверавају тачност резултата сабирањем.



- Радимо наставни листић:1. Потпиши бројеве и израчунај.А) 73 560 + 15 678 30 498 + 159 005 Б) 458 321 – 13 869 100 547 – 45 678 2. Умањеник је први претходник броја 456 273, а умањилац број 74 056. израчунај разлику.3. Помоћу цифара 0, 6, 7, 1, 3, 9 напиши највећи и најмањи шестоцифрен број.А) израчунај разлику ова два бројаБ) израчунај збир ова два броја4. Израчунај:78 912 – 19 009 – 8 725 67 589 + 8 329 + 12 001 982 643 – 99 875 + 24 560

- Овај наставни листић треба да нам покаже колико су ученици разумели и колико самостално могу да примене сабирање и одузимање.

- Одредити ученике за допунску наставу.


- Анализа задатака на следећем часу.


Рачунамо лакше и брже


Уџбеник


Знати лакши и бржи начин одређивања разлике неких вишецифрених бројева записивањем у јед-ном реду; уочавање задатака у којима се могу при-менити наведене олакшице.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *


- Анализирамо задатке са наставних листића.



- Радимо задатке на 66. стр. уџбеника.- Решења проверавамо на табли.

- Бољи ученици смишљају примере на којима може да се примени лакше рачунање, а остали рачунају.


- Домаћи: напиши неколико примера на којима можеш применити лакше рачунање.


Текстуални задаци са сабирањем и одузимањем


Уџбеник


Вежбање у изради текстуалних задатака; знати применити стечена знања из сабирања и одузимања.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. - Понављамо како се раде текстуални задаци




- Радимо задатке на 67. стр. уџбеника.- Решења проверавамо на табли.

- Сваки задатак читамо, анализирамо, па радимо.




Текстуални задаци са сабирањем и одузимањем


Уџбеник


Вежбање у изради текстуалних задатака; знати применити стечена знања из сабирања и одузимања.



- Прегледамо домаћи задатак, радимо заједно задатке ако је потребно.



- Радимо задатке у свесци:1. Разлику бројева 3 000 000 и 963 777 повећај за збир бројева

685 047.2. Једна фабрика је произвела 13 479 пари чарапа, а друга за 3

937 пари више. Колико су пари чарапа произвеле обе фабрике?

3. Светско првенство у кошарци првог дана је пратило 8 045 гледалаца, другог дана за 2 587 гледалаца мање, а трећег за 805 гледалаца више него другог дана. Колико је гледалаца пратило првенство трећег дана?

4. Скије коштају 8 739 динара, штапови су за 4 967 динара јефтинији, а везови за 2 085 динара скупљи од штапова. Колико кошта опрема за скијање?

5. У рибњаку има 2 608 шарана, пастрмки за 876 више, а смуђа за 1 325 мање него шарана и пастрмке заједно. Колико је укупно рибе у рибњаку?

- Дајемо им времена да сами раде задатке, а онда их читамо и радимо на табли. Изводимо ученике којима задатак није јасан.


- Састави задатак за свог друга – замену свеске и пишу текст задатке једни другима. На исти начин проверавају тачност решења.


Скуп природних бројева; сабирање и одузимање; мере за површину


Уџбеник


Припрема за писмени задатак

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. - Подсећамо се шта смо све ново научили у четвртом разреду.



- Радимо задатке из уџбеника, 70. – 71. стр.- Неке задатке проверавамо читањем, а неке радимо на табли.


- Погађамо замишљен број погађајући цифру по цифру.


Скуп природних бројева; сабирање и одузимање; мере за површину


Уџбеник




- Из кутија извлачимо цифре и добијамо вишецифрене бројеве.

- Записујемо их, одређујемо месну вредност цифрама, пишемо их у облику збира једноцифреног броја и степена броја 10, стављамо метар квадратни поред тог броја и претварамо га у веће јединице мере.

- „Извлачимо“ још један број. Шта све можемо урадити са ова два броја?

- Састављамо текстуални задатак за ове бројеве.



- Радимо задатке у свеску:1. Потпиши и израчунај:

307 926 + 894 379 736 508 + 60 354 + 327 498 80 000 – 43 287 7 052 403 – 274 685

2. Израчунај на најлакши начин: 16 792 + 2 364 + 3 108 + 5 638 = 3. На њиви је било 8 тона шећерне репе. Пре подне је однето 2 425кг , а поподне 1 578кг. Колико је килограма остало на њиви? Израчунај на два начина.4. Упореди јединице мере за површину: 627 mm² ______ 6cm² 27 mm² 4ha 35a _____ 4ha 5a 78 093 dm² _____ 7a 93 m²

- Ученици 15 минута раде самостално, а потом заједно радимо на табли.


- Обавештавамо ученике да на следећем часу раде писмени задатак.


Скуп природних бројева; сабирање и одузимање; мере за површину – први школски писмени задатак


Вежбанке и припремљени задаци


Провера степена усвојености обрађеног градива


- Подела вежбанки и записивање задатака.


- Израда задатака.1. група

1. а) Напиши цифрама број:деветнаест хиљада двеста тридесет једантридесет милиона педесет хиљада шестшест милијарди двадесет хиљада петб) Напиши речима број:79 3202 000 1934 000 150 0002. а) Напиши дате бројеве у облику збира производа једноцифре-них бројева и степена броја 10.85 706700 384б) Коју месну вредност има цифра 5 у броју 591 006?3. а) Нацртај бројевну полуправу и означи на њој све непарне једноцифрене бројеве, ако је јединична дуж 1cm.б) Изрази у означеној јединици мере:3 m2 = _____ dm2 600 cm2 = _____ dm2

500 ha = _____ km2 32 m2 = _____ cm2

2 m2 36 dm2 = _____ dm2 6 a 32 m2 = _____ m2

50 ha 9 a = _____ a 42 km2 7 ha= _____ ha

4. Израчунај: 25 397 739 138 10 380 602 000+ 11 235 + 214 973 – 4 550 – 158 207

5. a) Три возача су укупно прешла 4000 km неког пута. Први је прешао 1250 km, други 180 km мање, a трећи oстaтaк. Koлико je километара прешао други возач, a колико трећи?б) Уместо * напиши одговарајуће цифре:

4*34 1*643+ 54*6 – 37*7 *27* 426*

2. група1. а) Напиши цифрама број:шеснаест хиљада триста двадесет петдвадесет милиона шездесет хиљада деветпет милијарди тридесет хиљада седамб) Напиши речима број:28 2403 000 2515 000 130 0002. а) Напиши дате бројеве у облику збира производа једноцифре-них бројева и степена броја 10.28 309600 275б) Коју месну вредност има цифра 9 у броју 692 005?3. а) Нацртај бројевну полуправу и означи на њој све парне јед-ноцифрене бројеве, ако је јединична дуж 1 cm.б) Изрази у означеној јединици мере:2 m2 = _____ dm2 800 cm2 = _____ dm2

600 ha = _____ km2 34 m2 = _____ cm2

3 m2 25 dm2 = _____ dm2 9 а 23 m2 = _____ m2

70 ha 6 a = _____ a 3 km2 5 ha= _____ ha4. Израчунај: 34 299 628 027 20 250 501 000+ 11 274 + 325 984 – 3 720 – 254 307

5. a) Три возача су укупно прешла 4000 km пута. Први је прешао 1250 km, други 180 km више, a трећи oстaтaк. Koлико je киломе-тара прешао други возач, a колико трећи?б) Уместо * напиши одговарајуће цифре: 3*45 1*532+ 65*7 – 26*6 **38* 315*

Број бодова:1. а) 3 бода б) 3 бода

2. а) 4 бода б) 1 бод3. а) 3 бода б) 8 бодова4. 8 бодова5. а) 5 бодова б) 7 бодоваУкупан број бодова: 42

Предлог кључа за оцењивање:Бодови: Оцена:0 – 2021 –2223 – 2930 – 3637 – 42

12345


- Обавештавамо ученике да је исправак писменог на следећем часу.


Исправак првог писменог задатка


Свеске

ЦИЉ И ЗАДАЦИ Уочавањ и исправљање грешака

ЧАСА:


- Општа анализа писменог задатка: просечна оцена одељења, колико има којих оцена, најчешће грешке.


- Ученици излазе пред таблу и раде задатке.- Истовремено раде и у свеске.- Радимо задатке обе групе.


- Разговарамо о томе да ли су задовољни оним што су урадили на писменом.


Исправак првог писменог задатка

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА Вежбанке

СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Уочавањ и исправљање грешака


- Подела вежбанки.



- Објашњавамо како и где се ради исправак.

- Ученици раде исправак у вежбанкама.


- Који број треба уписати у квадратић? 3 5 7 9 9 25 49


Израчунавање површине правоугаоника

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА Уџбеник


Усвајање појма површине правоугаоника, израчу-навање површине правоугаоника; примена једини-ца за површину при израчунавању површине пра-воугаоника; развијање способности запажања и уочавања, логичког мишљења, закључивања, па-жње и памћења


- Понављамо јединице мере за површину.




- Нацртај и обележи правоугаоник чија је страница а = 7 цм, а страница б = 4 цм.

- Шта је правоугаоник?- Покажи његове странице.- Ишрафирај површину правоугаоника.- Како бисте израчунали ту површину?- Запамти!

Р = а · bПовршина правоугаоника се израчунава тако што помножимо дужине његових суседних страница.

- Радимо 1. и 2. задатак у уџбенику.

- Како израчунавамо страницу правоугаоника ако нам је позната површина и друга страница?- Радимо пример из учбеника.

- Како радимо ове задатке?- Увек цртај!- Издвој познате податке.- Пронађи шта је непознато.- Подвуци!- Напиши основни образац.- Замени вредности.

- Израчунај и не заборављај јединицу мере!Пример:1. Површина правоугаоника је 12 цм. Дужина странице б је 2

цм. Израчунај страницу а. a b

P = 12cm² b = 2cm a = ? P = a · b 12cm² = a · 2cm a = 12cm² : 2cm a = 6cm


- Домаћи: преостали задаци на 75. стр.


Израчунавање површине правоугаоника

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана

Р

НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање појма површине правоугаоника, израчу-навање површине правоугаоника; примена једини-ца за површину при израчунавању површине пра-воугаоника; развијање способности запажања и уочавања, логичког мишљења, закључивања, па-жње и памћења


- Понављамо како се израчунава површина правоугаоника.



- Радимо задатке из уџбеника, 76. стр.- Задатке радимо у свескама.

- Све задатке радио и на табли.- Пред таблу излазе и они ученици којима ово иде мало теже.


- Домаћи: задаци из Збирке.


Израчунавање површине квадрата

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални

МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање знања о израчунавању површине квадра-та; примена јединица за површину при израчуна-вању површине квадрата; развијање способности запажања и уочавања, логичког мишљења и за-кључивања, пажње и памћења.


- Понављамо како се израчунава површина правоугаоника.



- Нацртај и обележи квадрат чија је страница а = 6 цм.- Шта је квадрат?- Покажи његове странице.- Ишрафирај површину квадрата.- Како бисте израчунали ту површину?- Запамти!

Р = а · аПовршина квадрата се израчунава тако што помножимо дужине његових суседних страница.

- Радимо 1. задатак у уџбенику.

- Како израчунавамо страницу квадрата ако нам је позната површина?- Радимо пример из учбеника.

- Како радимо ове задатке?- Увек цртај!- Издвој познате податке.- Пронађи шта је непознато.- Подвуци!- Напиши основни образац.

- Замени вредности.- Израчунај и не заборављај јединицу мере!Пример:2. Површина квадрата је 16 цм. Израчунај страницу а. a а

P = 16cm² a = ? P = a · а 16cm² = 4 cm · 4 cm a = 4cm

- Радимо 3. задатак.


- Домаћи: уџбеник 76. стр.


Израчунавање површине квадрата и правоугаоника

ТИП ЧАСА: Утврђивање

Р

ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање знања о израчунавању површине квадра-та; примена јединица за површину при израчуна-вању површине квадрата; развијање способности запажања и уочавања, логичког мишљења и за-кључивања, пажње и памћења.


- Понављамо како се израчунава површина правоугаоника и квадрата.



- Радимо задатке у уџбенику79. и 80. стр.- Све површине рачунамо у свесци, записујући податке како

смо научили.





Израчунавање површине квадрата и правоугаоника













56. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Изводљивост сабирања, односно одузимања у

ЈЕДИНИЦА: скупу NТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање појма изводљивости сабирања у скупу n и чињенице да одузимање у скупу n није изводљи-во; развијање логичког мишљења, закључивања, пажње, памћења, апстраховања


- Поновити стечена знања о скупу природних бројева.




- Подстичемо ученике да на основу решавања првог и другог задатка (на 82. страни) сами уоче и закључе да збир било ко-ја два природна броја припада скупу природних бројева.

- Тада уводимо појам изводљивост.- Пре решавања другог задатка на 83. страни ученицима кажемо да је њихов задатак да уоче и саопште када је одузимање изво-дљиво у скупу N.- После тог усменог саопштавања ученици читају текст уокви-рених уопштења и попуњавају их.- Тада од ученика тражимо да наведу по три разлике које не припадају скупу N а на основу изведених закључака.

- Радимо све задатке на 82. и 83. стр.


- Читањем проверавамо решења.

57. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Изводљивост сабирања, односно одузимања у скупу N


Уџбеник


Усвајање појма изводљивости сабирања у скупу n и чињенице да одузимање у скупу n није изводљи-во; развијање логичког мишљења, закључивања, пажње, памћења, апстраховања


- Поновити стечена знања о скупу природних бројева и изводљивост сабирања и одузимања у овом скупу.

- Тражимо да нам наведу примере за своје тврдње.



- Радимо задатке у уџбенику, 84. стр. - Решења проверавамо читањем.

- Радимо задатке из Збирке.- Задатке радимо у свеске, а решења проверавамо читањем.


- Дешифрујемо ребусе:5* + **3 = **01 6*21 + 2** = *958*340* + *9*2 = 51*20 **** - *** = 1



Замена места сабирака. Здруживање сабирака


Уџбеник


Поновити својства сабирања и записивање словима.


- Поновити стечена знања о скупу природних бројева и изводљивост сабирања и одузимања у овом скупу.

- Тражимо да нам наведу примере за своје тврдње.




- На табли два ученика раде истовремено задатак:549 + 152 152 + 549

- Какви су сабирци у ова два задатка?- Какав је збир?- По чему се ова два задатка разликују? Закључујемо Ако сабирци замене места, збир се неће променити.Својство – замена места сабирака a + b = b + a a, b припадају Nо

- Радимо задатке у уџбенику85., 86.


- Задатке проверавамо читањем.

59. ЧАС

ПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Нула и један код сабирања и одузимања


Уџбеник


Схватити улогу 0 у сабирању и одузимању.


- Понављамо научена својства сабирања и одузимања.- Тражимо да нам дају примере.




- Четири ученика на табли раде задатке:1 + 0 = 692 + 0 = 0 + 63 789 = 0 + 1 000 000 =

- Закључујемо:Збир било ког природног броја и 0, једнак је том броју.

- На табли одузимамо:57 – 57 = 1 356 741 – 1 356 741 = 5 – 5 = Закључујемо: а – а = 0

- 56 – 0 = 15 489 - 15 489 = Закључујемо:

а – 0 = а

- Радимо задатке у уџбенику, 90, 91. стр.


- Задатке проверавамо читањем.


Зависност збира од промене сабирка


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности збира од промене сабирака; развијање логичког мишљења и закључивања; примена при трансформисању изра-за и у случају рачунских олакшица


- Понављамо научена својства сабирања и одузимања.




- Најлакши и најуспешнији начин усвајања зависности збира од промене сабирака јесте превођење апстрактног у животно прак-тични задатак.- На примеру таквог задатка почињемо објашњавање.1) У једној школи су 350 дечака и 360 девојчица. Укупно у тој школи су 710 ученика.Ако се доселе 5 дечака, колико би тада укупно ученика било у тој школи?- Записујемо бројевима, рачунамо и закључујемо.- Све то записујемо и словима: а + b = z a + ( b – c ) = z – c ( a – c ) + b = z - c- Ако се доселе 10 дечака (девојчица...)- Записујемо бројевима, рачунамо и закључујемо.- Све то записујемо и словима: а + b = z a + ( b + c ) = z + c


( a + c ) + b = z + c

- Вежбамо:1. Ако је 23 456 + 98 756 = 122 221 израчунај следеће збирове:а) (23 456 + 98 756 ) + 9 =б) ( 23 456 + 90 ) + 98 756 = ц) 23 456 + ( 98 756 + 900 ) =




Зависност збира од промене сабирка


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности збира од промене сабирака; развијање логичког мишљења и закључивања; примена при трансформисању изра-за и у случају рачунских олакшица


- Понављамо научена својства сабирања и одузимања.



- Радимо задатке у уџбенику, 94., 95.стр.- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.

- Додатни задатак:

1.Збир два броја се повећао за 100. наведи бар три случаја у којима је то могуће.2. Збир два броја се смањио за 200. наведи бар три примера када је то могуће.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности

- Домаћи: Збирка, 23. стр.

:


Сталност збира


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности збира; уме-ти читати и записати сталност збира помоћу слова; умети сталност збира користити као олакшицу при рачунању и трансформисању израза; развијање ло-гичког мишљења и закључивања.


- Као припрему за обраду сталности збира, потребно је са уче-ницима обновити зависност збира од промене сабирака



3.

- Анализом и решавањем првог, другог и трећег задатка подст-ичемо ученике да закључе да се збир није променио и да објасне због чега се није променио.- После речима исказаних уопштавања подстичемо ученике да прочитају сталност збира помоћу слова, тј. променљивима иска-зано својство у општем облику.- После решеног четвртог задатка ученици решавају још један такав задатак (нпр. а = 10 000, b = 6 000, c = 1 000) а онда се од њих тражити да запишу својство сталности збира помоћу сло-ва.- Решавање петог задатка има за циљ и да ученици сами уоче да применом својства сталности збира у неким задацима постиже-мо лакше израчунавање. На то их треба подстаћи разговором.

Активност - Радимо задатке у уџбенику97., 98. стр.


- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.


Сталност збира


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности збира; уме-ти читати и записати сталност збира помоћу слова; умети сталност збира користити као олакшицу при рачунању и трансформисању израза; развијање ло-гичког мишљења и закључивања.


- На примеру понављамо сталност збира.



- Радимо задатке у уџбенику 98., 99. стр.- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.

- Радимо задатке из Збирке.


- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.- Домаћи: Збирка

:


Зависност разлике од промене умањеника


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности разлике од промене умањеника; умети читати и записивати за-висност разлике од промене умањеника помоћу слова; развијање логичког мишљења и закључива-ња


- На примеру понављамо својства одузимања.



- Првим и другим задатком ученици истражују и упознају зави-сност разлике од промене умањеника (када се умањеник пове-ћа).После речима исказаних уопштавања подстичемо ученике да прочитају зависност разлике од промене умањеника (када се умањеник увећава) помоћу слова.- Трећим задатком се ствара проблемска ситуација а ученици постављају хипотезу и проверавају је решавањем задатака.- Четвртим и петим задатком ученици истражују и упознају за-висност разлике од промене умањеника (када се умањеник сма-њује). - Важно је подстаћи их да изведене закључке искажу речима и променљивама.


- Вежбамо:1. Израз (10 000 – 500) – 700 реши помоћу математичког дрвета.

2. Израз (8 000 + 400) – 1 400 реши помоћу математичког дрвета.


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.


Зависност разлике од промене умањеника


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности разлике од промене умањеника; умети читати и записивати за-висност разлике од промене умањеника помоћу слова; развијање логичког мишљења и закључива-ња





- Радимо задатке у уџбенику.- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.

- Вежбамо:1. Како се промени разлика ако:- умањеник смањимо за 87- умањеник повећамо за 80.2. Шта треба урадити са умањеником да би се разлика

повећала за 100?3. Како треба променити умањеник да би се разлика смањила

за 43?

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Решења проверавамо израдом задатака на табли.

Активности: 66. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Зависност разлике од промене умањиоца


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности разлике од промене умањиоца; умети читати и записивати зависност разлике од промене умањиоца; умети читати и записати зависност разлике од промене умањиоца помоћу слова; развијање логичког ми-шљења и закључивања






- Анализом и решавањем прва три задатка подстичемо ученике да закључе шта се дешава са разликом ако се умањилац повећа за неки број, а умањеник остане непромењен.- После речима исказаних уопштавања подстичемо ученике да прочитају зависност разлике од промене умањиоца (када се ума-њилац увећава) помоћу слова.- Анализом и решавањем четвртог и петог задатка подстичемо ученике да изведу закључак: Ако умањилац смањимо за неки број, а умањеник остане непромењен, разлика се повећава за тај број.- Подстичемо ученике да прочитају зависност разлике од проме-не умањиоца (када се умањилац смањује) помоћу слова.

- Ученицима се може дати задатак да истинитост једнакости са


променљивама провере на примеру:а = 9000 b = 700 c = 100Израз: 8 500 – (4 000 + 500) реши помоћу математичког дрвета.

Радимо прва три задатка на 103. стр.


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.- Домаћи: преостали задаци на 103. стр.


Зависност разлике од промене умањиоца


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности разлике од промене умањиоца; умети читати и записивати зависност разлике од промене умањиоца; умети читати и записати зависност разлике од промене умањиоца помоћу слова; развијање логичког ми-шљења и закључивања


- На примеру понављамо својства одузимања, промену разлике у зависности од промене умањеника и умањиоца.



- - Радимо задатке у уџбенику.- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.

- Радимо задатке из Збирке, 26., 27. стр.- Задаци у збирци су диференцирани, па их ученици могу радити по групама.


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.- Домаћи: преостали задаци из Збирке.


Сталност разлике


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности разлике; умети читати и записати сталност разлике помоћу слова; умети сталност разлике користити као олак-шицу при рачунању; развијање логичког мишље-ња и закључивања.


- На примеру понављамо својства одузимања, промену разлике у зависности од промене умањеника и умањиоца.



- Анализом и решавањем прва два задатка подстичемо ученике да закључе да се разлика није променила и објасне због чега.- После речима исказаних уопштавања подстичемо ученике да прочитају сталност разлике помоћу слова, тј. променљивама ис-казано својство у општем облику.- После решеног трећег задатка добро би било да ученици реше још један такав задатак (нпр. a = 30 800 b = 1 900 c = 100) а онда се од њих може тражити да запишу својство сталности разлике помоћу слова.- Решавање четвртог задатка има за циљ и да ученици сами уоче да применом својства сталности разлике у неким задацима по-стижемо лакше израчунавање. На то их треба подстаћи разгово-ром.

3.Активност -Вежбамо:

1. Шта ће се догодити са разликом ако и умањеник и умањилац повећамо за 50?2. Шта ће се догодити са разликом ако и умањеник и умањилац смањимо за 100?


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.- Домаћи: прва три задатка из Збирке.


Сталност разлике


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности разлике; умети читати и записати сталност разлике помоћу слова; умети сталност разлике користити као олак-шицу при рачунању; развијање логичког мишље-ња и закључивања.


- Понављамо на примеру:- Ако је а – b = 7 000 и ако је с природан број израчунај

вредност следећих израза:- ( а + c ) – ( b + c )- ( a – c ) – ( b – c )- ( a + b ) – ( b + b ) - ( a + a ) – ( b + a )



- Радимо проверу из уџбеника.- Решења проверава наставник.

- Радимо задатке из Збирке.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Решења проверавамо читањем.



РЕДОСЛЕД РАЧУНСКИХ ОПЕРАЦИЈА


Уџбеник


Педослед рачунских операција у изразима са саби-рањем и одузимањем са употребом и без употребе заграда; знати читати, саставити и израчунати вредност израза са више операција


- Поновити компоненте рачунских операција сабирања и одузи-мања.




- У анализи првог задатка ученици треба да уоче да је задато одузимање и сабирање без употребе заграде.

- Подстаћи ученике да речима изразе начин њиховог извође-ња (ако је у изразу без заграда дато само сабирање и одузи-мање онда се те операције могу обављати по реду како су за-писане).

- Анализом и решавањем другог задатка подстаћи ученике да закључе:Када су у изразима заступљене операције сабирања и одузи-мања редослед операција се може и мењати.- Осталим задацима на овој страни се даље усваја новостечено

знање. - Важно је подстаћи ученике на анализу, планирање решавања

и решавање сваког задатог задатка.На пример:


(1000 – 850) + 150 =- У анализи задатка ученици уочавају да се у њему јављају оду-зимање и сабирање. Планирају да прво одузму број 850 од броја 1000, а затим да добијеној разлици додају број 150, тј. уочавају да је први сабирак разлика бројева 1000 и 850 а други сабирак број 150.Напомена. Важно је инсистирати на таквом читању израза.- Радимо задатке на 111. стр.


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.- Домаћи. 112. стр.




Уџбеник




- Поновити компоненте рачунских операција сабирања и одузи-мања.



- Радимо задатке из уџбеника 113. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.

- Бољи ученици раде задатке из Збирке. - Раде у мањим групама и једни другима проверавају решења.- Индивидуализован начин рада на овом часу.


- Домаћи. 114. стр.




Уџбеник




- Поновити компоненте рачунских операција сабирања и одузи-мања и њихов редослед.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Вежбамо.

1. Израчунај:12 679 – 2 700 + 13 245 =( 34 759 – 3 999 ) – 1 487 =9 738 + ( 6 758 – 999 ) – 10 000 =

2. Разлику бројева 2 000 000 и 739 888 увећај за збир бројева 479 136 и 325 357.

3. У једној продавници је дневни пазар 17 385 динара, а у другој 9 409 динара мање. Колики је дневни пазар у обе продавнице?

4. Маска за роњење кошта 3 476 динара, одело је за 7 295


динара скупље, а пераја су за 8 466 динара јефтинија од одела. Колико кошта ронилачка опрема?

- Задатке радимо у свеске и на табли. Инсистирамо на уочавању односа и постављању израза. Задатке можемо радити и на више начина. Тражити да уоче како издвајају операцију коју желе прво да раде.


- Домаћи. Задаци из Збирке.


Једначине са сабирањем и одузимањем


Уџбеник


Даље оспособљавање за уочавање и примену везе сабирања и одузимања; знати решавати једначине са сабирањем и одузимањем; знати записати одго-варајућу једначину на основу података у текстуал-ном задатку; развијање логичког мишљења и за-кључивања.


- Поновити везу сабирања и одузимања на примеру из уџбеника.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Циљ је поновити правила израчунавања непознатог сабирка,

умањеника и умањиоца полазећи од тога да су операције саби-рања и одузимања инверзне операције.- Ученици се уз помоћ уџбеника подстичу на исказивање речи-ма поступка решавања једначине применом формалног правила.

Напомена.На овом захтеву не инсистирати.Не тражити од ученика да га ученици науче напамет.



- Решавањем већег броја задатака ученици ће усвојени поступак решавања једначине научити да искажу својим речима.- Значи, неким ученицима треба дати већи број задатака и уз подстицај доћи до претходно реченог.

Нпр. 8 000 + х = 9 280Који број треба додати броју 8000 да би се добио број 9 280?

Напомена. Анализа и дискусија урађених задатака врши се на табли.На крају часа је важно систематизовати усвојене појмове. Си-стематизација се може извршити изражавањем решења једначи-на коришћењем променљивих.Ако је а + b = z, onda je a = z – b, b = z – a.Ako je a – b = r, onda je a = r + b, b = a – r.


- Домаћи: уџбеник, 117. стр.




Уџбеник




- Вежбамо на задацима из уџбеника, 118. стр.- Задатке радимо и на табли.



- На примерима из уџбеника уочавамо начин решавања сложенијих једначина.

- Битно је да открију која је „главна“ операција у задатку. Непознато је све оно што се налази уз непознату.

- Ова врста једначина се своди на непознати сабирак или умањеник, умањилац.

- Радимо задатке у уџбенику120., 121.






Уџбеник




- Понављамо једначине.1. Израчунај:657 + x = 5 764 x + 650 = 54 009 34 987 – x = 5 333 x – 505 005 = 606 006


2.

- Радимо задатке из Збирке 30., 31. стр.- Задатке ученици раде у свеске, а потом на табли.- Задаци су диференцирани па ученици могу да их раде и у

мањим групама.

Активност - Рад у пару: једни другима састављају текстуалне задатке са непознатом.


- Домаћи: преостали задаци у збирци.


Неједначине са сабирањем


Уџбеник


Знати решавати неједначине са сабирањем.


- Поновити неједначине облика x < 7, x > 7, 60 < x < 70, знакови за скуп и припадност скупу; једначине облика x + 10 = 50.- Ученике подстаћи да уоче како препознајемо неједначине.- Важно је инсистирати на читању неједначина, знакова за скуп, решења неједначина и припадност скупу. - Потребно је да сваки ученик прочита по једну неједначину и њен скуп решења.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Код решавања неједначина треба користити начин „погађања”

на погодно одабраним примерима. Исто тако, уз дату неједначи-ну, треба посматрати и одговарајућу једначину која се добија кад се у неједначини знак неједнакости замени знаком једнако-сти. Ако одредимо решење једначине, онда је лако одредити



скуп решења дате неједначине.- Једначине и неједначине пружају велике могућности за још потпуније сагледавање својстава рачунских операција и функ-ционалне зависности резултата операције од њених компонена-та.- Када одређени број задовољава (не задовољава) дату једначи-ну или неједначину, онда то ученици треба да исказују и запи-сују речима „тачно” („нетачно”) или на неки други краћи начин.

- Радимо задатке на 123. и 124. стр.Напомена:У првом задатку на 125. страни објаснити поступак решавања неједначина: 545 + x 800545 + x 800.Ученицима за рад у свесци може се дати и овакав задатак:Ако је а = 20, b = 25,израчунај вредности променљиве cу неједначинама:а + c < b а + c b.


- Домаћи: преостали задаци на 125. стр.


Неједначине са сабирањем


Уџбеник


Знати решавати неједначине са сабирањем.


- Поновити неједначине облика x < 7, x > 7, 60 < x < 70, знакови за скуп и припадност скупу; једначине облика x + 10 = 50.- Ученике подстаћи да уоче како препознајемо неједначине.- Важно је инсистирати на читању неједначина, знакова за скуп, решења неједначина и припадност скупу. - Потребно је да сваки ученик прочита по једну неједначину и њен скуп решења.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Вежбамо:

1. Одреди скуп решења неједначина:100 < x < 120; 234 < x < 287


923 > x > 901; 3 299 > x > 3 246

2. напиши неједначину и одреди скуп решења.а) Повећај x за 236 тако да добијеш збир који је мањи од броја 280.б) Повећај x за 100 тако да добијеш збир који је већи од броја 200.

3. На једном игралишту било је 29 дечака и известан број девојчица, тако да их је укупно било мање од 40. колико је на игралишту могло бити девојчица?

4. У једном базену има 47 895 л боде. Са колико би се још литара базен могао допунити, а да у њему буде мање од 500л воде?

- Ученици задатке раде у свеске.




Неједначине са одузимањем


Уџбеник


Знати решавати неједначине са одузимањем.


Поновити једначине и неједначине са одузимањем



- Обрада неједначина са одузимањем је слична обради неједна-чина са сабирањем.Ученицима за рад у свесци може се дати и овакав задатак:Ако је а = 30, b = 25, израчунај вредности променљиве c у нејед-начинама:c – a < ba – c > b

- Радимо задатке на 126. и 127. стр.

- Сви задаци се радре и на табли.




Неједначине са одузимањем


Уџбеник




Поновити једначине и неједначине са одузимањем



- Радимо задатке у уџбенику, 129. – 131.- Обратити пажњу на примере где се знак мења.

- Све задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.


- Домаћи: задаци које нисмо стигли да урадимо на часу.


Неједначине са одузимањем и сабирањем


Уџбеник




Поновити једначине и неједначине са одузимањем и сабирањем



- Радимо задатке у Збирци, 32., 33. стр.

- Све задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.


- Домаћи: задаци које нисмо стигли да урадимо на часу.


Неједначине са одузимањем и сабирањем














Површина правоугаоника и квадрата


Припремљени задаци




- Понављамо како се израчунава површина квадрата и правоугаоника.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Вежбамо:

1. Израчунај површину квадрата чија је страница а = 6м 7 дм.2. Израчунај површину правоугаоника ако су његове странице

а = 54цм и б 0 3дм 8 цм3. Површина квадрата је 49м². Израчунај његов обим.4. Обим правоугаоника је 86цм, а једна страница 18цм.


Израчунај његову површину.5. Ходник облика правоугаоника, дужине 36м и ширине 20м

треба прекрити плочицама у облику квадрата, чија је страница 4дм. Колико је плочица потребно?

- Ученици задатке раде у свеске.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.


- Домаћи: 132., 133. стр.


Сабирање и одузимање у скупу N






- Понављамо сталност збира и разлике.


- Радимо задатке у уџбенику 134 – 139.- Задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.


- Домаћи: 140. – 142. стр.


Други писмени задатак








1. група1. Израчунај:а) површину правоугаоника чије су суседне странице 9 cm и 7 cm.б) површину квадрата странице 30 mm.2. а) Израчунај збир бројева 1982, 1997 и 18 применом замене ме-

ста и здруживања сабирака.б) Израчунај збир бројева 1399 и 348 применом својства стално-сти збира.в) Израчунај разлику бројева 29997 и 5997 применом својства сталности разлике.3. Израчунај на себи најлакши начин:2850 – 924 + 150 = 4. Реши једначине и неједначине:а) x – 250 = 1950 б) 3980 + x = 40010 в) 2100 – x = 957г) 38 + 4 < 42 д) x – 26 < 55. Дужина једног ходника је 15 m а ширина је за 11 метара мања. На под тог ходника треба поставити плочице облика квадрата чи-ја је страница 20 cm. Колико је комада плочица потребно за обла-гање пода тог ходника?

2. група1. Израчунај:а) површину правоугаоника чије су суседне странице 8 m и 6 cm.б) површину квадрата странице 20 mm2. а) Израчунај збир бројева 2983, 1985 и 17 применом замене ме-ста сабирака и здруживања сабирака.б) Израчунај збир бројева 2599 и 747 применом својства стално-сти збира.в) Израчунај разлику бројева 39996 и 4996 применом својства сталности разлике.3. Израчунај на себи најлакши начин:3450 – 829 + 550 = 4. Реши једначине и неједначине:а) x – 150 = 2950 б) 4970 + x = 5020 в) 3100 – x = 975г) 28 + x < 32 д) x – 16 < 55. Дужина једног ходника је 12 m, а ширина је за 8 метара мања. На под тог ходника треба поставити плочице облика квадрата чи-ја је страница 20 cm. Колико је комада плочица потребно за обла-гање пода тог ходника?Број бодова:1. а) 2 бода б) 2 бода2. а) 3 бода б) 3 бода в) 3 бода3. 2 бода

4. 7 бодова (1 + 1 + 1 + 2 + 2) бода5) 6 бодоваУкупан број бодова: 28

Предлог кључа за оцењивање:Бодови: Оцена:0 – 1213 –1415 – 1920 – 2425 – 28

12345




Исправак другог писменог задатка


Свеске












Вежбанке





* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Објашњавамо како и где се ради исправак.




- Који број треба уписати у квадратић? 6 10 18 3 7 9


Рогљаста и обла тела

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групни МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник, модели облих и рогљастих тела


Препознавање коцке, квадра, пирамиде (неких ро-гљастих тела), лопте, ваљка (неких облих тела); формирање појмова рогљаста и облих тела; разви-јање способности уочавања, упоређивања, апстра-ховања


- Подељени у четири групе. Свака група има моделе и рогљастих и облих тела.

- Тражимо да именују сваки модел.- Да у простору пронађу предмете тих облика.




- Тражимо од ученика да предмете које имају разврстају у две групе по неком заједничком својству.

- Треба да дају објашњење.

- Радимо задатке према уџбенику и закључујемо која су рогљаста, а која обла тела.- На моделима показујемо оно што тврди дефиниција.

- Радимо и задатке на 5. стр. Одговоре проверавамо читањем.


Игра откривања правилаУчитељ „направи” низ:коцка, квадар, пирамида, коцка, квадар, пирамида;две коцке, два квадра, пирамида, две коцке два квадра, пирами-да.Захтев за ученике јесте откривање правила по којима су сложе-на та геометријска тела. Ако ученици имају више модела гео-метријских тела може им се дати задатак да по уоченом прави-лу граде низ геометријских тела (групни рад).На пример: 3 коцке, 1 пирамида, 2 квадра, 3 коцке, 1 пирамида (које тело у том низу сада долази?..).


Својства квадра и коцке


Уџбеник, модели квадра и коцке


Упознавање својстава квадра и коцке; развијање способности разликовања, упоређивања, класифи-ковања и закључивања.


- Подељени у четири групе. Свака група има моделе квадра и коцке.

- Тражимо да именују квадар и коцку и да кажу каква су то тела.





- Проучавамо модел квадра.- Са колико равних површина ( страна ) је ограничен квадар?- Те стране су квадрати или правоугаоници?- Које су стране квадра подударне и паралелне?- Дужи којима је ограничен квадар зову се ивице квадра.

Колико их има?- Крајње тачке ивица квадра су темена. Колико их има?- Како обележавамо тачке?- Колико димензија има квадар?- Шта је квадар?

- На исти начин обрађујемо и својства коцке и све то записујемо у свеску.

- Радимо задатке у уџбенику.


- Од модела које имамо градимо необичне објекте.


Својства квадра и коцке

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групни МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник, модели квадра и коцке


Упознавање својстава квадра и коцке; развијање способности разликовања, упоређивања, класифи-ковања и закључивања.


- Подељени у четири групе. Свака група има моделе квадра и коцке.

- Тражимо да именују квадар и коцку и да кажу шта су они.




Провера стечених знања може се урадити на следећи начин:Учитељ говори исказ по исказ а ученици подижу руку на тачан исказ.1. Коцка има 6 подударних страна.2. Квадар има 6 подударних страна.3. И коцка и квадар имају по 12 ивица, 8 темена, 6 страна.4. Све стране коцке имају облик квадрата.5. Све стране квадра имају облик правоугаоника.6. Све ивице коцке су једнаке.7. Четири ивице могу имати заједничко теме.- Група која је имала највише тачних одговора је победник.- Радимо задатке у уџбенику, 8. стр.




Мрежа за модел коцке


Уџбеник, модели коцке


Знати цртати и правити модел коцке; развијање спретности, тачности и прецизности у раду; разви-јање опажања, логичког мишљења, закључивања, апстраховања.


- Подељени у четири групе. Свака група има модел коцке од картона.

: - Тражимо да именују коцку и да кажу њена својства.- Развијамо модел и учавају да се коцка састоји од 6 истих

квадрата.



- Следи индивидуалан рад на 1. задатку.- 2. задатак (групни рад)Формирати четири групе ученика. Свака група црта на картону једну од мрежа површи коцке и прави њен модел.- Када су сва четири модела коцки направљена ученици их

упоређују по величини. - Када уоче да су сва четири модела једнака по величини под-

стаћи их да уоче шта је исто а шта различито код приказаних мрежа површи те коцке, тј. да дођу до закључка шта морају знати да би нацртали мрежу коцке.

- Цртају мрежу коцке у свескама.


- Свака група на картону црта модел коцке, сече га и саставља.


Мрежа за модел квадра


Уџбеник, модели квадра


Знати цртати и правити модел квадра; развијање спретности, тачности и прецизности у раду; разви-јање опажања, логичког мишљења, закључивања, апстраховања.



- Подељени у четири групе. Свака група има модел квадра од картона.

- Тражимо да именују квадар и да кажу његова својства.- Развијамо модел и учавају да се квадар састоји од 6

правоугаоника од којих су по два иста.



- Следи индивидуалан рад на 1. задатку.- 2. задатак (групни рад)Формирати четири групе ученика. Свака група црта на картону једну од мрежа површи квадра и прави њен модел.- Када су сва четири модела квадра направљена ученици их

упоређују по величини. - Када уоче да су сва четири модела једнака по величини под-

стаћи их да уоче шта је исто а шта различито код приказаних мрежа површи те квадра, тј. да дођу до закључка шта морају знати да би нацртали мрежу квадра.

- Цртају мрежу квадра у свескама.


- Свака група на картону црта модел квадра, сече га и саставља.


Израчунавање површине коцке


Уџбеник, модел мреже коцке


Усвајање појма површине коцке; знати израчунати површину коцке и применити упознате јединице за површину при израчунавању површине коцке.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. - Израчунај површину квадрата чија је страница 5 цм.


- На мрежи коцке бројимо колико има квадрата.



- На основу тога тражимо да нам кажу како би израчунали површину коцке.

- Записујемо образац за израчунавање површине и израчунавамо површину коцке чија је ивица 5цм.

- Вежбамо задатке

1. израчунај површину коцке ако је њена ивица:а) а = 10цм б) а = 15дм в) а = 6цм 5мм2. Површина коцке је 54дм². Израчунај њену ивицу( на овом задатку објашњавамо израчунавање ивице коцке )

3.Збир ивица коцке је 36цм. Израчунај њну површину. 4.Површина коцке је 36дм². Колика је површина једне стране коцке?


- Све задатке радимо у свесци и на табли.


Израчунавање површине коцке


Уџбеник, модел мреже коцке


Усвајање појма површине коцке; знати израчунати површину коцке и применити упознате јединице за површину при израчунавању површине коцке.



- Понављамо својства коцке и начин израчунавања њене површине.



- Радимо задатке у Збирци, 87. и 88. стр.- Задаци су диференцирани па ученици могу да их раде по

групама.

- Слабији ученици раде пред таблом лакше задатке и добијају додатна објашњења.

- Истовремено помажемо и групи ученика која ради теже задатке.


- Домаћи: преостали задаци у збирци.


Израчунавање површине квадра


Уџбеник, модел мреже квадра


Усвајање појма површине квадра; знати израчуна-ти површину квадра и применити упознате једини-це за површину при израчунавању површине ква-дра.


- Израчунај површину правоугаоника чије су странице 5 цм и 3цм.

- На мрежи квадра бројимо колико има правоугаоника и какви су.



- На основу тога тражимо да нам кажу како би израчунали површину квадра.

- Записујемо образац за израчунавање површине и израчунавамо површину квадра чије су димензије а = 5цм,b = 3цм, с = 2цм .

- Вежбамо задатке.1. Израчунај површину квадра чије су ивице:а) а = 5 cm, b = 3 cm, c = 2 cmб) a = 7 cm, b = 50 mm, c = 4 cm2. Израчунај површину кутије облика квадра димензије:a = 1 m, b = 800 cm, c = 70 dm.У коју јединицу мере треба изразити све димензије да би најлак-ше и најбрже израчунали површину овог квадра?3. Дужине ивице квадра су 8 cm, 6 cm и 3 cm. Свака ивица је по-већана за 2 cm. Колика је површина тако добијеног квадра?


- Све задатке радимо у свесци и на табли.


Израчунавање површине квадра


Уџбеник,


Усвајање појма површине квадра; знати израчуна-ти површину квадра и применити упознате једини-це за површину при израчунавању површине ква-дра.


- Понављамо израчунавање површине квадра.




- Радимо задатке у Збирци, 87. и 88. стр.- Задаци су диференцирани па ученици могу да их раде по

групама.

- Слабији ученици раде пред таблом лакше задатке и добијају додатна објашњења.Истовремено помажемо и групи ученика која ради теже задатке.


- Све задатке радимо у свесци и на табли.- Домаћи: преостали задаци у збирци.


Израчунавање површине квадра и коцке


Уџбеник,


Увежбати примену стечених знања

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. - Понављамо израчунавање површине квадра и коцке, као и


њихова својства.




- Радимо задатке у уџбенику, 12. – 14. стр.- Задатке радимо у свескама записујући све постепено, једно

испод другог.

- Задатке радимо и на табли и тако проверавамо тачност решења.


- Домаћи: преостали задаци у уџбенику.


Израчунавање површине квадра и коцке


Уџбеник,


Увежбати примену стечених знања



- Провера и анализа домаћих задатака.




- Вежбамо:

1. Израчунај површину коцке, ако је њена ивица а = 5dm 9cm.2. Израчунај површину квадра, ако су његове странице а =

41mm, b = 10mm , c = 9 mm.3. Површина коцке је 216m². Израчунај њене ивице.4. Збир дужина свих ивица квадрата износи 56 cm. Колика је

површина тог квадрата, ако је дужина 6 cm, ширина 5 cm?5. Димензије кутија за лекове су: a = 8cm, b = 4cm. c = 7cm. све

димензије кутије за чај су два пута веће. Израчунај површине тих кутија, а затим одреди за колико се разликују те површине.


- Све задатке радимо и у свеску и на табли.


Површина квадра и коцке














Множење и дељење до 1 000


Уџбеник


Обновити множење и дељење ради даљег проширивања знања из ове области.


- На примеру 56 · 3 = 168 – понављамо чиниоце, производ.- На примеру 54 : 6 = 9 – понављамо дељеник, делилац,

количник.



- Радимо задатке у уџбенику и тако понављамо множење и дељење.


- Додатни задаци:1. Иван је имао 99 сличица, Јани је дао једну трећину. Од маме је добио пет пута више него што је дао Јани. Колико Иван сада има сличица.


- Задатак радимо на табли и проверавамо тачност.


Веза множења и дељења


Уџбеник


Продубити стечена знања о вези између множења и дељења, тј. о томе да су множење и дељење су-

протне операције; умети читати и записати помоћу слова везу између множења и дељења


- На примеру 56 · 3 = 168 – понављамо чиниоце, производ.- На примеру 54 : 6 = 9 – понављамо дељеник, делилац,

количник.



-Анализом и решавањем првих пет задатака подстаћи ученике да уоче да су множење и дељење међусобно супротне операци-је.- Подстаћи их да везу множења и дељења читају и записују по-моћу слова.- Примена наученог при проверавању тачности резултата мно-жења (дељења):- Сваки резултат провери супротном рачунском операцијом:70 · 7 = 490 720 : 9 = 80 900 : 100 = 9 30 · 7 = 210Напомена. Провери треба посвећивати велику пажњу и навика-вати ученике да самостално врше проверу резултата.2. Доврши:Ако је а · b = p онда је а =________ b =__________Ако је a : b = k онда је а =________ b =__________




Веза множења и дељења


Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ Продубити стечена знања о вези између множења

ЧАСА: и дељења, тј. о томе да су множење и дељење су-протне операције; умети читати и записати помоћу слова везу између множења и дељења


- На примеру понављамо везу множења и дељења.



- Радимо задатке у уџбенику, 19. стр.- Решења проверавамо читањем.

- Додатни задатак:1. Јоца је замислио троцифрен број. Када га је поделио са 8, добио је број 52. Који је број Јоца замислио?




Нула и један у операцијама множења и дељења


Уџбеник


Проширити стечена знања о својствима 0 и 1 у опе-рацијама множења и дељења и применити их у операцијама множења и дељења.


- Поновити на неколико примера везу између множења и деље-ња.





-Подстичемо ученике да у анализи уводног задатка уоче везу множења и дељења.- Анализом и решавањем првог задатка подстичемо ученике да дођу до закључка да је производ било ког природног броја и броја 1 једнак том броју и доврше започету реченицу.- Треба их подстаћи да уочено искажу на други начин (ако мно-жимо неки природни број јединицом, тај број се не мења).- Уочено ученици примењују решавањем другог и трећег задат-ка.- После решеног четвртог задатка подстичемо ученике да дођу до закључка да ако је делилац јединица, онда је количник једнак де-љенику.- Треба их подстаћи да уочено искажу на други начин (ако дели-мо неки природни број јединицом, тај број се не мења).- Сваки резултат четвртог задатка усмено проверити супротном рачунском операцијом.-Уочено ученици примењују решавањем петог задатка.Анализом и решавањем шестог задатка подстичемо ученике да дођу до закључка: ако је један од чинилаца нула, онда је и про-извод нула и доврше започету реченицу.- Подстаћи их да уочено искажу на други начин (ако множимо неки природни број нулом увек се добија нула).- Уочено ученици примењују решавањем седмог задатка.- Анализом и решавањем осмог задатка подстаћи ученике да до-ђу до закључка да ако је дељеник нула, онда је и количник нула, тј. да је количник нуле и било којег природног броја увек нула.- Сваки резултат осмог задатка усмено проверити супротном ра-



чунском операцијом.- Уочено ученици примењују решавањем деветог задатка.- Запис: а : 0, тј. делилац не може бити нула, рећи и на други на-чин (дељење се не изводи нулом).- После решеног 10. задатка врши се систематизација.1. варијантаПосле сваког примера десетог задатка од ученика се може тра-жити да у свесци напишу одговарајући запис променљивама.2. варијантаУчитељ редом чита реченице из оквира а ученици после сваке прочитане реченице пишу одговарајући запис променљивама.3. варијантаУчитељ исписује на табли одговарајуће записе променљивама а ученици их „читају” (исказују речима).


- Читањем проверавамо тачност урађених задатака.


Нула и један у операцијама множења и дељења

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА Уџбеник


Проширити стечена знања о својствима 0 и 1 у опе-рацијама множења и дељења и применити их у операцијама множења и дељења.


- Поновити на неколико примера везу између множења и деље-ња.- Уочити како се множи јединицом и нулом.



- Радимо задатке у свеску и на табли.1. Израчунај:

4 · 1 7 · 1 3 · 0 0 · 100 0 : 8 2. Чему је једнак производ ако је један од чинилаца 0?3. Чему је једнак производ ако је један од чинилаца 1?4. Чему је једнак количник ако је дељеник 0?5. Чему је једнак количник ако је делилац 1?6. Може ли делилац да буде једнак 0?7. Ако је дељеник једнак делиоцу, чему је једнак количник?- Одговоре ученици треба да записују у свеске помоћу словних симбола.- Радимо задатке у уџбенику, 22. стр.




Множење природних бројева декадном јединицом

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана

НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Знати како се множи декадним јединицама; разви-јање логичког мишљења и закључивања; изража-вање виших мерних јединица помоћу нижих.


Као пример за обраду, обновити множење са 10 и 100.12 · 10 9 · 100 100 · 810 · 29 64 · 10 100 · 10



- Писање стотина у облику производа500 = 5 · 100 ...- После решеног другог задатка подстаћи ученике да изведу за-кључак о множењу декадним јединицама.- У анализи трећег задатка ученици треба да уоче:На пример: 720 · 100 = 72 000 да би се исти резултат могао до-бити и множењем 100 · 720.- Поновити јединице за мерење дужине, површине, масе и за-премине, а затим применити знања о множењу природних бро-јева декадним јединицама на изражавање виших мерних једини-ца помоћу нижих.

1. Изрази:15 m = _____ dm 6 m2 = _____ dm2

71 m = _____ cm 7 m2 = _____ cm2

12 m = _____ mm 4 m2 = _____ mm2

9 kg = _____ g 6 hl = _____ l28 kg = _____ g 9 l = _____ dl101 t = _____ kg 7 l = _____ cl




Множење природних бројева декадном јединицом

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални


Уџбеник


Знати како се множи декадним јединицама; разви-јање логичког мишљења и закључивања; изража-вање виших мерних јединица помоћу нижих.


На примеру поновити множење декадним јединицама: 55 · 1 000 198 · 100 255 · 10 000



- Израда задатака у уџбенику, 24., 25. стр.

- Док ученици раде, индивидуално радимо са ученицима који теже напредују.




Дељење природних бројева декадном јединицом

ТИП ЧАСА: Обрада


Уџбеник


Знати како се дели декадним јединицама; изража-вање нижих мерних јединица помоћу виших; раз-вијање логичког мишљења и закључивања.


Обнављамо дељење са 10 и 100.120 : 10 900 : 100 800 : 100290 : 10 640 : 10 1000 : 10



- Анализом и решавањем уводног задатка подстаћи ученике да изведу закључак о дељењу декадним јединицама.- Сваки резултат другог задатка усмено проверити супротном рачунском операцијом.- Сада се могу применити знања о дељењу природних бројева декадним јединицама на изражавање нижих мерних јединица помоћу виших.900 dm = _____ m 700 dm2 = _____ m2

250 000 cm = _____ dm 60 000 cm2 = _____ dm2

290 000 cm = _____ m 80 000 cm2 = _____ m2

7 000 g = _____ kg 500 l = _____ hl25 000 g = _____ kg 1 500 dl = _____ l25 000 kg = _____ t 90 000 cl = _____ l

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА * - Читањем проверавамо тачност урађених задатака.


Дељење природних бројева декадном јединицом



Уџбеник


Знати како се дели декадним јединицама; изража-вање нижих мерних јединица помоћу виших; раз-вијање логичког мишљења и закључивања.


Обнављамо дељење декадним јединицама 230 : 10 5 000 : 100 800 : 10029 000 : 100 7 800 : 10 1000 : 10




- Индивидуално радимо са ученицима који теже напредују.




Множење збира бројем


Уџбеник


Обнавити множење збира бројем ради објашњава-ња начина рачунања множења вишецифреног бро-ја једноцифреним бројем.


- На првом задатку из уџбеника понављамо множење збира бројем.




- Својство множења збира бројем записујемо помоћу слова.- На следећем примеру множимо двоцифрен број тако што га

записујемо у виду збира десетица и јединица и онда множимо.

- Сада то записујемо на други начин потписујући испод црте.- Примењујемо и својство замене места чинилаца.

- Радимо задатке у уџбенику.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.


- Домаћи: Уџбеник, 30. стр.

107. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Множење вишецифреног броја једноцифреним

ЈЕДИНИЦА:ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Знати множити вишецифрени број једноцифре-ним; знати применити својство множења збира бројем; развијање логичког мишљења и закључи-вања, тачности и прецизности у раду.


Као припрему за обраду, обновити множење природних бројева декадним јединицама.




- Ученици усвајају поступак множења вишеструких декадних јединица једноцифреним бројем решавањем првог и другог за-датка.- На примеру 3 · 1038 усваја се поступак множења вишецифре-ног броја једноцифреним применом својства множења збира бројем.- Трећим задатком ученици даље усвајају тај поступак.- Као припрему за други начин рачунања производа вишецифре-ног броја једноцифреним бројем обновити писмени поступак множења троцифрених бројева једноцифреним бројем.- Уводним задатком на 32. страни се објашњава множење више-цифреног броја једноцифреним бројем и показује да је писмено множење вишецифрених бројева једноцифреним аналогно мно-жењу троцифрених бројева једноцифреним.- Подстаћи ученике да самостално, анализом датог примера до-ђу до тог закључка.- Ученици даље усвајају тај поступак множења решавањем че-твртог задатка.Петим, шестим и седмим задатком се примењује новостечено знање




Множење вишецифреног броја једноцифреним

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални


Уџбеник




- Рад у пару: један каже вишецифрен број, други једноцифрен, множе и проверавају резултат.



- Радимо задатке у уџбенику, 33. – 35. стр.

- Ученици раде задатке и на табли и тако проверавамо тачност решења.


- Домаћи 36. стр.


Множење вишецифреног броја једноцифреним



Припремљени задаци, Збирка




- Анализа домаћег задатка.



1. Израчунај вредност израза:а) 1 325 · 4 – 1 122 · 2 = б) 78 923 · 2 + 43 009 · 5 = 2. Напиши изразе и израчунај његову вредност:а) Производ бројева 2 765 и 4 сабери са бројем 32 895.б) Производ бројева 35 788 и 5 сабери са производом бројева 3 457 и 3. - Задатке радимо и на табли.- Радимо задатке у збирци, 38., 39. стр.- Решења проверавамо радом на табли.


- Домаћи преостали задаци у збирци.


Дељивост бројева


Уџбеник


Ради даљег проширивања знања из области дељења природних бројева, обнављамо дељивост бројева.


- Понављамо дељење двоцифрених и троцифрених бројева.- 38 : 2 = 38 : 4 = 45 : 5 = 150 : 5 =




- Кроз први пример у уџбенику понављамо дељивост бројем два.

- У свеске записујемо пример.

- Трећи задатак омогућава понављање дељивости са 5.

- Радимо задатке у уџбенику. Сваки задатак ученици усмено објашњавају.


- Ухвати лопту и реци којим бројем је дељив задати број...

111. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Дељење збира бројем

ЈЕДИНИЦА:ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Ради даљег проширивања знања из области дељења природних бројева, обнављамо дељење збира бројем.


- Подели дати збир ( 24 + 16 ) : 6 = - Радимо на два начина.




- Тражимо од ученика да закључе када је збир дељив датим бројем.

- Ово својство записујемо словима.

- Понављамо записивање двоцифреног броја у виду збира и његово дељење једноцифреним бројем.- Записујемо то на два начина.- Радимо задатке у уџбенику.





Дељење вишецифреног броја једноцифреним бројем


Уџбеник


Знати делити вишецифрени број једноцифреним; знати применити својство дељења збира бројем; развијање логичког мишљења и закључивања, тач-ности и прецизности у раду.


- Подели:- 700 : 10 520 000 : 1000 800 000 : 100





5.

- Уводним задатком се објашњава дељење вишеструких декад-них јединица једноцифреним бројем.- Ученици усвајају поступак дељења вишеструких декадних је-диница једноцифреним бројем применом својства дељења збира бројем решавањем првог задатка.- На примеру 3 630 : 3 усваја се поступак дељења вишецифреног броја једноцифреним применом својства дељења збира бројем.- Другим и трећим задатком ученици даље усвајају тај поступак.- Четвртим и петим задатком се примењује новостечено знање.Као припрему за други начин рачунања количника вишецифре-ног и једноцифреног броја обновити писмени поступак дељење троцифрених бројева једноцифреним бројем.- Уводним задатком на 43. страни се објашњава дељење више-цифреног броја једноцифреним бројем и показује да је писмено дељење вишецифрених бројева једноцифреним аналогно деље-њу троцифрених бројева једноцифреним.- Подстаћи ученике да самостално, анализом датог примера до-ђу до те информације

Активност - Радимо задатке на 44. стр.




Дељење вишецифреног броја једноцифреним бројем


Уџбеник




- Подели :- 1 342 : 2 9 666 : 3 2 412 : 9 4 186 : 7



- Радимо задатке у уџбенику, 45. – 48. стр.- Задатке радимо и на табли.

- Индивидуални рад са ученицима који теже напредују.


- Домаћи 49. стр.

114. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Дељење вишецифреног броја једноцифреним

ЈЕДИНИЦА: бројем ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:





- Из кутије извлачимо вишецифрен број.- Треба да одреде са којим је бројем дељив тај број и да га

поделе на табли.



- Вежбамо:1. Израчунај вредност израза:а) ( 6 246 : 3 + 5 355 : 5 ) + 32 786 б) ( 3 378 : 2 – 2 222 : 2 ) + 54 877 в) 87 654 : 7 + ( 4 356 : 3 – 2 776 : 2 )- Задатке радимо у свесци и на табли.- Обратити пажњу на редослед рачунских операција.

- Радимо задатке из Збирке.- Радимо их у свеске и на табли.


- Домаћи преостали задаци у збирци.



Дељење и множењ вишецифреног броја једноцифреним бројем


Уџбеник




- Из кутије извлачимо вишецифрен број.- Треба да одреде са којим је бројем дељив тај број и да га

поделе на табли.- На исти начин понављамо множење.



- Радимо задатке у уџбенику, 47. – 49. стр.- Задатке радимо и на табли.

- Изводимо ученике којима ово теже иде.


- Петоминутна вежба:14 252 : 4 8 094 : 3 12 569 · 7 3 750 · 3



Множење вишецифреног броја двоцифреним бројем


Уџбеник


Знати множити вишецифрени број двоцифреним бројем; развијати логичко мишљење, апстракцију и прецизност


- Понављамо множење вишецифреног броја једноцифреним.2 546 · 5 1 8009 · 7

4 521 · 10




- Поновити множење вишецифреног броја једноцифреним.На примеру 2452 · 60 демонстриран је поступак множења неког броја вишеструком декадном јединицом. Учитељ показује како се потписује кад се множи са десетицама.- Првим и другим задатком ученици усвајају обрађено множе-ње.- Трећим и четвртим задатком се примењује новостечено знање.

- На примеру 547 · 25 демонстриран је први начин множења неког броја двоцифреним бројем.

- Важно је инсистирати на прецизном потписивању.- Првим задатком ученици усвајају обрађено множење, а другим примењују новостечено знање.

- На примеру 547 · 26 демонстриран је други начин множења неког броја двоцифреним бројем.- Пре решавања четвртог задатка поновити како се множи неки број двоцифреним бројем.- Четврти задатак може да послужи за петоминутну проверу усвојености обрађеног множења. - Припрема за овај задатак може бити извођење закључака о

множењу вишецифреног броја двоцифреним бројем.


- Домаћи: 53., 54. стр.





Уџбеник







- Извуци бројеве и израчунај њихов производ


- Индивидуални рад са ученицима који спорије напредују- Додатни задаци за боље ученике у Збирци.


- Проверу радимо на табли.

118. ЧАС

ПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:







- Задај другу и провери решење. Рад у пару, узајамно задавање задатака.



- Напиши израз и израчунај:а) Производ бројева 876 432 и 21 сабери са количником бројева 2 988 и 9.б) производ бројева 2 898 и 44 сабери са збиром бројева 34 567 и 43 985.

- Радимо задатке у Збирци

- Индивидуални рад са ученицима који спорије напредују- Додатни задаци за боље ученике у Збирци.




Дељење вишецифреног броја двоцифреним бројем


Уџбеник


Знати делити вишецифрени број двоцифреним бројем; развијати логичко мишљење, апстракцију и прецизност


Поновити дељење вишецифреног броја једноцифреним




- У уводном задатку изложен је и објашњен поступак рачунања. - Ученике подстаћи на самосталну анализу тог задатка и уочава-ње аналогије са поступком дељења вишецифреног броја једно-цифреним, а затим тражити да га реше у свесци.Напомена. Ако су ученици добро усвојили писмено дељење ви-шецифреног броја једноцифреним, онда ће већина ученика ус-пети да самостално усвоји писмени поступак дељења вишеци-френог броја двоцифреним (уз коришћење уџбеника).- У другом задатку изложен је и објашњен начин дељења не-

ких природних бројева вишеструком декадном јединицом.- На новом примеру показујемо како се дели неки природни

број вишеструком декадном јединицом.- Петоминутна провера знања 3 375 : 25 = 36 000 : 90 = 1 836 : 12 =



: 120. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:



Уџбеник




Поновити дељење вишецифреног броја једноцифреним



- Индивидуални рад са ученицима који спорије напредујуДодатни задаци за боље ученике у Збирци






Збирка




Поновити дељивост бројева.



- Вежбамо:1. Израчунај вредност израза: 651 255 : 15 + 534 608 : 16 258 688 : 86 + 250 674 : 46 2. У току године 4 пута је послагано по 840 јаја у инкубатор. Из дванестине свих јаја нису се излегли пилићи. Колико се пилића излегло?

- Радимо задатке у збирци, 47., 48. стр.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Проверу радимо на табли.



Дељење и множење вишецифреног броја двоцифреним бројем




Знати делити и множити вишецифрени број дво-цифреним бројем; развијати логичко мишљење, апстракцију и прецизност


Помножи – подели 8 426 : 11 5 083 : 17 9 774 : 54 8 426 · 11 5 083 · 17 9 774 · 54



- Вежбамо:1. Израчунај вредност израза:421 794 : 18 + 1 375 · 24 8 690 · 37 – 37 176 : 88 + 64 256 : 32

2. Израчунај дванаестину броја 11 184, па добијеном количнику додај производ бројева 44 569 и 32.

3. Колико се врећа брашна добило од 1 620 килограма пшенице, ако је губитак при млевењу чинио шестину тежине пшенице, а у сваку врећу насуто по 75 килограма брашна?




Mножење вишецифреног броја вишецифреним


Уџбеник


Знати множити вишецифрени број вишецифреним бројем; уочити задатке у којима се олакшице могу применити


Помножи 7 426 · 19 5 083 · 27 9 884 · 54




- Поновити множење вишецифреног броја вишеструким десети-цама на примеру 452 · 60.- На примеру 213 · 400 демонстриран је поступак множења ви-шецифреног броја вишеструком декадном јединицом.- Подстаћи ученике да уоче аналогију.452 · 6, 213 · 4 · 10 · 100- Првим и другим задатком ученици усвајају обрађено множење.- На примеру: 4 000 · 3 000 = 12 000 000 демонстриран је лакши и бржи начин множења вишеструких декадних јединица.Напомена. Важно је навикавати ученике на уочавање задатака у којима се олакшице могу применити.

- На примеру 524 · 243 демонстриран је први начин множења вишецифреног броја вишецифреним.


- Ученике подстаћи на самосталну анализу тог задатка и уочава-ње да се множи на исти начин као и двоцифреним бројем.- После анализе тог задатка од ученика тражити да га реше у свесци. - Веома је важно инсистирати на правилном потписивању.- Првим и другим задатком ученици усвајају обрађено множење.- Учитељ прати рад ученика. Осим провере тачности, треба про-верити и правилност потписивања.

- На 63. страни демонстриран је други начин множења вишеци-френог броја вишецифреним.


Пример петоминутне провере1. Израчунај на два начина:а) 4060 · 400 б) 2000 · 600 в) 304 · 236




Уџбеник




- Ко ће брже и тачније: по три ученика( из сваког реда по један) раде задатке на табли. Када заврше трче на место, а излази следећи.- Победник је онај ред који је најбрже и најтачније урадио задатке.




- Провера задатака се ради на табли.- Активирати ученике којима ово теже иде.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. Пример петоминутне провере


1. Израчунај:45 315 · 5 000 18 666 · 340 5 689 · 493




Збирка




- Ко ће брже и тачније: по три ученика( из сваког реда по један) раде задатке на табли. Када заврше трче на место, а излази следећи.- Победник је онај ред који је најбрже и најтачније урадио задатке.



- Радимо задатке у Збирци, 42.- 44. стр.

- Провера задатака се ради на табли.- Активирати ученике којима ово теже иде.- Задаци су диференцирани па ученици могу радити и у

групама.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. Домаћи: преостали задаци из збирке.



Mножење лакше и брже


Уџбеник


Знати краће и лакше поступке множења; навикава-ње на уочавање задатака у којима се могу приме-нити наведене олакшице; примена ефикаснијег и рационалнијег рачунања.


Поновити својства 0 и 1 у операцији множења




- У анализу задатка када је на месту јединица другог чиниоца цифра 1 важно је да уоче да први чинилац користимо као дели-мични производ 253 · 1 и да зато не пишемо поново број 253.- Првим задатком ученици усвајају ту олакшицу.- У анализи задатка када је на месту стотина другог чиниоца ци-фра 1 важно је да ученици уоче да први чинилац користимо као делимични производ 307 · 1 и да зато не пишемо поново број 253.- Другим задатком ученици усвајају ту олакшицу.- У анализи задатка када су неке цифре једног чиниоца нуле ва-жно је да ученици уоче да не пишемо производе са нулом а у

производу дописујемо онолико нула колико их има чинилац ко-јим множимо.- Трећим и четвртим задатком ученици усвајају ту олакшицу.- Припрема за решавање петог задатка може бити захтев:– Уочи олакшицу која се може применити у датим производима и искажи је речима.На пример: У производу 154 · 160 последња цифра другог чини-оца је нула. Не пишемо производ са нулом а у производу допи-сујемо једну нулу.Припрема за решавање шестог задатка може бити захтев:– Уочи олакшице које се могу применити у датим производима и искажи их речима.


Домаћи:Израчунај користећи олакшице:5 300 · 150 3 109 · 2 200 43 000 · 54 000


Mножење разлике бројем


Уџбеник


Обновити множење разлике бројем и применити на обрађена множења.


- Понављамо својство множења разлике на примери датом у уџбенику.

- Записујемо га на табли.




- Од ученика тражимо да ово својство изразе словима.

- На примеру производа двоцифреног и једноцифреног броја, показујемо ово својство.

- 83 · 4 = ( 90 – 7 ) · 4 = 90 · 4 – 7 · 4 = - Исто и на примеру троцифрених бројева.- Радимо задатке у уџбенику.- Проверавамо израдом задатака на табли.


Домаћи: преостали задаци из уџбеника.

:


Дељење вишецифреног броја вишецифреним


Уџбеник


Знати делити вишецифрени број вишецифреним бројем; навикавати ученике на коришћење рацио-налних поступака рачунања.


- Поновити на неколико примера дељење вишецифреног броја двоцифреним.



- У уводном задатку демонстриран је поступак дељења вишеци-френог броја вишецифреним бројем. - Ученике упутити на самосталну анализу тог задатка и уочавање аналогије са поступком дељења вишецифреног броја двоцифре-ним, а затим тражити да га реше у свесци. -У том случају учитељ треба да објасни ученицима начин и техни-ку дељења на новом примеру.

- Припрема за решавање трећег задатка може бити захтев:Састави текст задатка:на основу израза 320 500 : 500.На пример. У једном свежњу је 320 500 динара. Све новчанице у том свежњу су по 500 динара. Колико је новчаница у том све-жњу?на основу израза 875 000 : 7 000


На пример. 875 000 динара треба распоредити у коверте и у сва-ки ставити 7000 динара. Колико је коверата потребно за распо-ређивање тог новца?

- Радимо задатке у уџбенику.- Провера на табли.


Домаћи: преостали задаци из уџбеника.


Дељење вишецифреног броја вишецифреним


Уџбеник, Збирка







- Радимо задатке у уџбенику, 72. стр.- Све задатке радимо и на табли.

- Додатни задаци за ученике који брже раде налазе се у Збирци.

- Ови ученици могу да раде у групи и једни другима прегледају задатке.


Домаћи: преостали задаци из Збирке.


Дељењеи множење вишецифреног броја вишецифреним









1. Израчунај:1 567 · 1 000 = 45 600 : 100 = 24 567 · 10 = 145 200 : 10 = 2. Израчунај:4 789 · 8 = 245 315 : 5 =18 349 · 6 = 170 604 : 84 =24 336 · 125 = 18 450 : 150 = 3. Количник бројева 916 090 и 35 повећај 133 пута.4. Количник је једнак броју 543, а дељеник је 3 пута већи од количника. Одреди делилац.

- Задатке раде у свеске.


- Провера на табли.


Множење и дељење у скупу N











* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *




Дељење са остатком


Уџбеник


Знати писмени поступак дељења вишецифрених бројева једноцифреним, двоцифреним и троцифре-ним бројем са остатком.


- Анализа контролног задатка




- Поновити усвојени поступак дељења двоцифрених и троци-френих бројева једноцифреним са остатком.

- Тражити од ученика да што самосталније и са разумевањем објасне демонстрирани поступак дељења са остатком и уоче је-дину разлику поступка дељења без остатка и дељења са остат-ком (остатак).

- Радимо задатке на 73. и 74. стр.




Дељење са остатком


Уџбеник


Знати писмени поступак дељења вишецифрених бројева једноцифреним, двоцифреним и троцифре-ним бројем са остатком.


Подели – провериИз сваког реда по један ученик дели, а следећи проверава.Бирамо победника.



- Радимо задатке из уџбеника.- Радимо их и на табли и обавезно тражимо проверу.

- Додатне задатке из збирке раде бољи ученици, а са осталимо вежбамо дељење.


- Занимљив задатак- Воја је појео два пута више бомбона него Коста и два пута

мање него Оља. Колико је појео свако од њих, ако се зна да су појели укупно 14 бомбона?


Дељење разлике бројем


Уџбеник


Поновити поступак дељења разлике бројем.


- На примерима понављамо множење разлике бројем.- ( 98 – 35 ) · 4 =



- На примерима из учбеника понављамо ово својство.- Тражимо од ученика да га запишу словима и прочитају.

- Записујемо двоцифрен број у виду разлике и делимо. Морају уочити да и умањеник и умањилац морају бити дељиви датим бројем.

- Све ово примењују на првом задатку.- Радимо и задатке на 76. страни.




Редослед рачунских операција ( множење, дељење )


Уџбеник


Знати израчунати вредност бројевног израза са две операције (множење и дељење).


Чиме означавамо да у неком изразу треба извршити неку опера-цију пре других операција?Ученицима се може дати овакав задатак:1. Одреди вредност израза:а) 240 : (30 · 2) б) (240 : 30) · 2



- Добили смо различите резултате. - Због тога се мора истаћи заградом коју операцију треба прво

извести.

- Рад са уџбеником.- Пре решавања првог задатка од ученика треба тражити да про-

читају сваки дати израз.- Читање израза треба да буде припрема и за решавање другог задатка.


- Провера на табли.- Домаћи: 78. и 79. стр.


Редослед рачунских операција ( множење, дељење )


Уџбеник


Знати израчунати вредност бројевног израза са две операције (множење и дељење).





- Рад у уџбенику 80. стр.- Задатке радимо на табли.

- Радимо у свеске:

1. Напиши израз и израчунај:А) збир бројева 7 345 и 65 988 сабери са количником бројева

4 888 и 4.Б) разлици бројева 56 877 и 12 855 додај производ бројева 4 593 и 24.2. Израчунај:311 584 : ( 15 001 – 14 252 ) – 1 · 416 15 264 + 60 732 : ( 1 020 – 894 )




Површина квадра и коцке


Уџбеник


Знати изранати површину квадра и коцке


- Поновити својства квадра и коцке и формуле за израчунавање површине.



- Вежбамо у свеске:1. Израчунај површину коцке, ако је њена ивица а = 7цм 2мм.

2. Израчунај површину квадра, ако су његове ивице а = 32 дм, б = 23 дм, ц = 5 дм.

3. Површина коцке је 294цм². Израчунај њену ивицу.4. Дужина свих ивица квадра је 64м. Једна ивица квадра је 3цм,

а друга 2 пута дужа. Израчунај површину тог квадра.

5. Соба облика квадра има димензије: а = 5м, б = 4м, ц = 3м. Израчунај укупну површину пода и зидова те собе. Колико је м² даске потребно да би се попатосио под?


- Провера на табли.- Домаћи: 81. стр.


Множење и дељење у скупу N


Уџбеник







- Радимо задатке у уџбенику 82. – 84. стр.

- Дајемо времена ученицима да задатке раде самостално у уџбенику.

- Затим их редом радимо и објашњавамо на табли.


- Преостали задаци за домаћи.


Трећи писмени задатак








1. група1. а) Израчунај површину коцке ако је њена ивица 2 cm. б) Нацртај мрежу те коцке.2. а) Израчунај површину квадра: а = 4 cm, b = 2 cm, c = 1 cm. б) Нацртај мрежу тог квадра.3. Израчунај:

3 154 · 100 = 200 000 : 1 000 =17 253 · 7 = 11 106 : 9 =154 · 50 = 1 550 : 25 =625 · 32 = 2 250 : 15 =738 · 245 = 5 750 : 230 =4. Разлику бројева 25 000 и 1 500 умањи 3 пута. Израчунај.5. Три иста шпорета коштају 135 000. Колико коштају 4 таква шпорета?

2. група1. а) Израчунај површину коцке ако је њена ивица 15 mm. б) Нацртај мрежу те коцке.

2. а) Израчунај површину квадра: а = 4 cm, b = 3 cm, c = 2 cm. б) Нацртај мрежу тог квадра.3. Израчунај:а ) 2 153 · 100 = б ) 300 000 : 1 000 =15 148 · 7 = 11 142 : 9 =254 · 60 = 2 850 : 25 =515 · 23 = 2 400 : 15 =735 · 145 = 8 050 : 230 =4. Збир бројева 25 000 и 1 500 умањи 2 пута. Израчунај.5. Три иста фрижидера коштају 165 000. Колико коштају четири таква фрижидера?

Број бодова:

1. а – 2 бода б – 3 бода2. а – 2 бода б – 3 бода3. а) 8 бодова (1 + 1 + 2 + 2 + 2) б) 8 бодова (1 + 1 + 2 + 2 + 2)4. 3 бода5. 4 бода

Укупан број бодова: 33.

Предлог кључа за оцењивање:Бодови: Оцена:

0 – 1516 –2021 – 2526 – 2930 – 33

12345






Свеске












Вежбанке





* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Објашњавамо како и где се ради исправак.




- ако се већи од двају чинилаца неког производа повећа за 5, производ ће се повећати за 20. одреди чиниоце тог производа, ако се зна да им је разлика 4.


Изводљивост множења, односно дељења у скупу N


Уџбеник


Усвајање појма изводљивости множења у скупу n и чињенице да дељење у скупу n није изводљиво; развијање логичког мишљења, закључивања, па-жње, памћења, апстраховања.


Поновити стечена знања о скупу природних бројева и изводљи-вости сабирања и одузимања у скупу N.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.

Активност


- Подстаћи ученике да на основу анализе и решавања првог и другог задатка на 85. и 86. страни сами уоче и закључе да произ-вод било која два природна броја припада скупу природних бро-јева.- На 86. страни уводним текстом ученици се уводе у проблемску ситуацију. - Тада их треба подстаћи на постављање хипотезе.- Рeшавање првог задатка ученици проверавају своју хипотезу а затим их треба подстаћи на потврђивање или негирање своје хи-потезе, тј. на извођење закључка: Неки количници природних бројева не припадају скупу N. Због тога операција дељења није изводљива у скупу N.- Другим и трећим задатком се врши провера изведеног закључ-ка у новим ситуацијама.


- Поновити правила о изводљивости множења, односно дељења у скупу N:a) помоћу неколико задатака у виду петоминутне провере знања;b) помоћу записа на табли:a, b N и (a · b) N За a, b N постоје количници (a – b) N.Од ученика тражити да те записе искажу речима


Изводљивост множења, односно дељења у скупу N




Усвајање појма изводљивости множења у скупу n и чињенице да дељење у скупу n није изводљиво; развијање логичког мишљења, закључивања, па-жње, памћења, апстраховања.


Поновити стечена знања о скупу природних бројева и изводљи-вости сабирања и одузимања у скупу N.Поновити правила о изводљивости множења и дељења у скупу N.



- Радимо задатке у уџбенику и збирци.- Тражимо од ученика да читају изразе и да их објасне.

- Радећи задатке у збирци понављамо и дељење збира и разлике.




Замена места чинилаца


Уџбеник


- поновити примену својства замене места чинилаца.


Поновити стечена знања о скупу природних бројева и изводљи-вости множења и дељења у скупу N.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Два ученика истовремено на табли раде следећи задатак:

53 ·300 300 · 53


- Питамо какав је производ.- Тражимо да нам објасне и да то напишу помоћу слова.





Здруживање чинилаца


Уџбеник


Поновити примену својства здруживања чинилаца.


Поновити стечена знања о скупу природних бројева и изводљи-вости множења и дељења у скупу N.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Два ученика истовремено на табли раде следећи задатак:


(53 ·300 ) · 3 53 · ( 300 · 3 ) - Питамо какав је производ.- Тражимо да нам објасне и да то напишу помоћу слова.



- Тачност решења проверавамо читањем.- Домаћи: 92. стр.


Зависност производа од промене чинилаца


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности производа од промене чинилаца; умети читати и записати за-висност производа од промене чинилаца; примена при трансформисању израза и у случају рачунских олакшица; развијање логичког мишљења и закљу-чивања.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. Поновити зависност збира од промене сабирака




- Анализом и решавањем прва три задатка подстаћи ученике на усвајање законитости промене производа у случају пове-ћања једног од чинилаца.

- Ученици се упућују на уоквирени текст и његово исказивање својим речима.

- Анализом и решавањем четвртог, петог и шестог задатка под-стаћи ученике на усвајање законитости промене производа у случају смањења једног од чинилаца. - Ученици се упућују на уоквирени текст и његово исказивање својим речима.


Петоминутна провера знања .Задаци:1. а) Како ће се променити производ два броја ако се било који чини-лац повећа 5 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________2. а) Како ће се променити производ два броја ако се било који чини-лац умањи 2 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру.в) Допуни реченице:Ако један од чинилаца а или b умањимо n пута, тада се и производ ___________ n пута.Услов је да бројеви а или b морају бити _________________ бројем n.


Зависност производа од промене чинилаца


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности производа од промене чинилаца; умети читати и записати за-висност производа од промене чинилаца; примена при трансформисању израза и у случају рачунских олакшица; развијање логичког мишљења и закљу-чивања.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. Поновити зависност збира од промене сабирака и зависност


производа од промене чинилаца.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активнос


- Израда задатака у уџбенику.

- Тражимо од ученика да при решавању задатака читају изразе и тако проверавамо тачност решења.


- Рад у пару: једни другима задају задатке.


Сталност производа


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности производа; умети читати и записати сталност производа по-моћу слова и користимо га као олакшицу при ра-чунању и трансформисању израза; развијање ло-гичког мишљења и закључивања.


Поновити зависност производа од промене чинилаца.

:



- Анализом и решавањем првог и другог задатка подстаћи уче-нике да закључе да се ниједан производ није променио и због чега.- После речима исказаног уопштавања (допуњавањем реченице) подстаћи ученике да прочитају сталност производа помоћу сло-ва, тј. променљивама исказано својство у општем облику.- После решеног трећег задатка добро би било да ученици у све-сци реше још један такав задатак (нпр. а = 210, b = 350, n = 2) а онда се од њих може тражити да запишу својство сталности производа помоћу слова.- Решавање четвртог задатка има за циљ и да ученици сами уоче да применом својства сталности производа у неким задацима постижемо лакше израчунавање. На то их треба подстаћи разго-вором.


Петоминутна провера знања уз анализу решених задатака.Задаци:1. а) Како треба променити први чинилац да производ остане исти, ако је други чинилац увећан 2 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________2. а) Како треба променити други чинилац да производ остане исти, ако је први чинилац умањен 5 пута?Одговор: _____________________________________________________________

б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________в) Допуни реченице:Производ (а b = p) се неће променити ако се један чинилац (а) ума-њи за неки број (n) а други чинилац (b) ___________________ за тај број.Услов је да број а мора бити _________________ бројем n.

Уз 95. страну уџбеника решавају се задаци са радног листа на 96. стра-ни.


Сталност производа


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности производа; умети читати и записати сталност производа по-моћу слова и користимо га као олакшицу при ра-чунању и трансформисању израза; развијање ло-гичког мишљења и закључивања.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. Поновити зависност производа од промене чинилаца и


сталност производа.



- Радимо задатке у свеску. Тражимо да исказе запишу словима и да их објасне усмено.

1. Како треба променити:А) први чинилац, ако је други чинилац повећан 6 пута, а да се при том производ не промени?Б) други чинилац, ако је први чинилац повећан 3 пута, а да се при том производ не промени?2. Како треба променити:А) први чинилац, ако је други чинилац смањен 7 пута, а да се при том производ не промени?Б) други чинилац, ако је први чинилац смањен 9 пута, а да се при том производ не промени?



- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.


Зависност количника од промене дељеника


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности количника од промене дељеника; умети читати и записати за-висност количника од промене дељеника помоћу слова и користити као олакшицу при рачунању и трансформисању израза; развијање логичког ми-шљења и закључивања


- Поновити компоненте дељења.



- Анализом и решавањем првог и другог задатка подстаћи уче-нике да изведу закључак о промени количника у случају повећа-ња дељеника.- Ученике упутити на уоквирени текст и допуњавање започете реченице као и његово исказивање својим речима.- Трећим задатком ученици се уводе у проблемску ситуацију са захтевом постављања хипотезе.- Тачност своје хипотезе проверавају на датим примерима тре-ћег задатка и решавањем четвртог задатка.- Потврђивањем или негирањем своје постављене хипотезе под-стаћи ученике да самостално изведу закључак: Ако дељеник а умањимо n пута, тада се количник умањи n пута и открију услов да n мора бити делилац броја а.


Петоминутна провера знања уз анализу решених задатака.

Задаци:1. а) Како ће се променити количник два броја ако се дељеник увећа 3 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________2. а) Како ће се променити количник два броја ако се дељеник умањи 10 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________

в) Услов је да је дељеник __________________ бројем 10.


Зависност количника од промене делиоца


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности количника од промене делиоца; умети читати и записати зави-сност количника од промене делиоца помоћу слова и користити као олакшицу при рачунању и транс-формисању израза; развијање логичког мишљења и закључивања.


- Поновити компоненте дељења и промену количника у зависности од дељеника.


.Активност

-Текстом првог задатка ученици се уводе у проблемску ситуаци-ју.-Тада их треба подстаћи на постављање хипотезе.- Решавањем првог и другог задатка ученици проверавају своју хипотезу а затим их треба подстаћи на потврђивање или негира-ње своје хипотезе, тј. на извођење закључка (допуњавањем дате реченице) и читањем променљивама исказаног својства.- Трећим задатком ученици се поново уводе у проблемску ситу-ацију са захтевом постављања хипотезе.- Тачност своје хипотезе проверавају на датим примерима тре-ћег задатка и решавањем четвртог задатка.- Потврђивањем или негирањем своје хипотезе подстаћи учени-ке на самостално извођење закључака (допуњавањем дате рече-нице) и читањем променљивама исказаног својства.


Петоминутна провера знања уз анализу решених задатака.

Задаци:1. а) Како ће се променити количник два броја ако се делилац повећа 3 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________2 а) Како ће се променити количник два броја ако се делилац умањи 2 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________

в) Услов је да делилац буде __________________ броје 2.


Зависност количника од промене дељеника и делиоца


Уџбеник


Проширити стечена знања о зависности количника од промене дељеника; умети читати и записати за-висност количника од промене дељеника помоћу слова и користити као олакшицу при рачунању и трансформисању израза; развијање логичког ми-шљења и закључивања


- Поновити компоненте дељења.



1.У сваком од датих примера израчунај количник:40 : 4; 80 : 4; 120 : 4; 200 : 4; 240 : 4

2. Обрати пажњу на први задатак и изведи закључак. Како се мења количник када се дељеник повећа неколико пута, делилац остане непромењен?3. Израчунај количник: 240 : 4; 200 : 4; 160 : 4; 120 : 4; 80 : 4; 40 : 4;4. Како се мења количник када се дељеник смањи неколико пута, а делилац остане исти?5. Како се мења количник када се делилац повећа 8 пута, а дељеник остане непромењен?6. Како се мења количник када се делилац смањи 9 пута? Наведи пример.- Радимо задатке у уџбенику,

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Решења проверавамо читањем и објашњавањем.


Сталност количника


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности колични-ка; умети читати и записивати сталност количника помоћу слова и користити га као олакшицу при рачунању и трансформисању израза; развијање ло-гичког мишљења и закључивања.


- Поновити компоненте дељења и промену количника у зависности од промене дељеника и делиоца.



- Анализом и решавањем првог и другог задатка подстаћи уче-нике да закључе да се ниједан количник није променио и због чега.- После речима исказаних уопштавања (допуњавањем реченице) подстаћи ученике да прочитају сталност количника помоћу сло-ва, тј. променљивама исказано својство у општем облику уз ис-тицање услова (n делилац а и b).- После решеног трећег задатка добро би било да ученици у све-сци реше још један такав задатак (нпр. a = 1 250, b = 10, c = 5) а онда се од њих може тражити да запишу својство сталности ко-личника помоћу слова.- Решавање четвртог задатка има за циљ и да ученици сами уоче да применом својства сталности количника у неки задацима по-стижемо лакше израчунавање. Разговором их на то подстаћи.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност

Петоминутна провера знања уз анализу решених задатака:

Задаци:1. а) Како треба променити дељеник да количник остане исти, ако је делилац увећан 3 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________2 а) Како треба променити делилац да количник остане исти, ако је де-љеник умањен 2 пута?Одговор: _____________________________________________________________б) Свој одговор провери на одговарајућем примеру._____________________________________________________________в) Услов је да дељеник и делилац буду __________________ бројем 2.

Уз 100. страну уџбеника решавају се задаци са радног листа на 101. страни.


Сталност количника


Уџбеник


Проширити стечена знања о сталности колични-ка; умети читати и записивати сталност количника помоћу слова и користити га као олакшицу при рачунању и трансформисању израза; развијање ло-гичког мишљења и закључивања.


- Поновити компоненте дељења и промену количника у зависности од промене дељеника и делиоца.



- Вежбамо:1. Делилац је смањен 4 пута. Шта треба урадити са дељеником

да се количник не промени?2. дељеник је повећан 10 пута. Шта треба урадити са делиоцем,

а да при томе количник остане непромењен?3. Да ли ће се променити количник, ако се:а) дељеник и делилац помноже истим бројем;б) дељеник и делилац поделе истим бројем.

- Радимо задатке у уџбенику, 100. стр


- Задатке проверавамо читањем и објашњавањем.- Домаћи: 101. стр.


Математички изрази


Уџбеник


Проширивање знања о простим и сложеним изра-зима (читање, записивање и израчунавање вредно-сти простих и сложених израза; приоритет рачун-ских операција у изразу); развијање логичког ми-шљења, поступности и систематичности у раду.


Који је заједнички назив за речи: сабирање, одузимање, множе-ње и дељење?Поновити рачунске операције (њихове знаке и компоненте).



- Израда задатака у уџбенику. Пре решавања сваког задатка веома је важно да га ученици ана-лизирају и да планирају његово решавање.

- Напомена.Ученицима мањих способности може се дати захтев да стечена знања о простим математичким изразима примене у састављању текстуалних задатака и њиховом решавању.Ученицима просечних способности може се поставити захтев да стечена знања о сложеним математичким изразима са две опера-ције примене у састављању текстуалних задатака и њиховом ре-шавању.Ученицима већих способности може се дати захтев да стечена знања о сложеним математичким изразима са три и више опера-ција примене у састављању текстуалних задатака и њиховом ре-шавању.


Инсистирати на самосталној провери тачности вредности изра-за


Редослед рачунских операција


Уџбеник


Проширивање знања везаних за рачунске операције.


- Понављамо редослед вршења операција.- Понављамо просте и сложене изразе.



- Израда задатака у уџбенику. Пре решавања сваког задатка веома је важно да га ученици ана-лизирају и да планирају његово решавање.

- Са ученицима који спорије напредују, радимо задатке на табли.

- Бољи ученици, после уџбеника, раде задатке у збирци.


Инсистирати на самосталној провери тачности вредности изра-за


Редослед рачунских операција








- Вежбамо:1. Израчунај вредност израза: 100 · 17 835 : 5 = 100 · (17 835 : 5) = ( 69 444 + 7 556 556 ) : 1 000 = 69 444 + ( 7 556 000 : 1 000 ) = 20 00 – 12 876 : 6 + 76 875 · 3 – 654 : 2 = 2. Напиши израз и израчунај.а) Збир бројева 7 345 и 65 988 сабери са количником бројева 4 888 и 4, па добијеном збиру додај производ бројева 4 555 и 6.б) Збиру бројева 34 566 и 32 001 додај разлику бројева 67 541 и 10 002, па добијеном збиру додај количник бројева 3 984 и 4. б) разлици бројева 687 932 и 43 876 додај производ бројева 3 987 и 24.3. Израчунај вредност израза:311 584 : ( 15 001 – 14 252 ) – 1· 416 =15 264 + 60 732 : ( 1 020 – 894 ) =


- Задатке радимо на табли и тако проверавамо решења.


Математички изрази; редослед рачунских операција


Уџбеник







- Израда задатака у уџбенику, 106., 107. стр.- Инсистирамо на читању и објашњавању задатка пре израде.

- Ово је прилика да се ради индивидуално са ученицима који спорије напредују.

- Остали ученици самостално раде задатке после објашњења.




Решавање задатака помоћу израза.


Уцбеник




- Понављамо редослед израде текстуалних задатака.



- Израда задатака у уџбенику, 108., 109., 110. стр.- Инсистирамо на читању и објашњавању задатка пре израде.

- Ово је прилика да се ради индивидуално са ученицима који спорије напредују.

- Остали ученици самостално раде задатке после објашњења.




Једначине са множењем и дељењем


Уцбеник


Ради даљег проширивања знања поновити једначине са множењем и дељењем.


- Понављамо везу множења и дељења на примерима датим у уцбенику.

- Уочавамо и словима представљамо начин израчунавања непознатог чиниоца, дељеника и делиоца.



- Израда задатака у уџбенику, 111. – 113.стр.- Инсистирамо на читању и објашњавању задатка пре израде.

- Обавезно инсистирати на провери.






Уцбеник


Знати решавати једначине када је непозната еле-мент сабирка, умањеника, умањиоца, чиниоца и дељеника; знати проверити тачност решења једна-чине; развијање логичког мишљења и закључива-ња, пажње и памћења.


- Поновити поступак решавања једначина упознатих облика и инверзне односе рачунских операција




- У анализи уводног задатка 5 x + 7 000 = 14 000 ученици тре-ба да уоче да је први сабирак производ бројева 5 и x, други са-бирак број 7000, збир 14 000 (инсистирати да ученици прочитају дату једнакост).- На тај начин уочиће врло лако да је у овој неједначини непо-знат сабирак.- Следи питање: Чему је једнак непознати сабирак ако су позна-ти збир и један сабирак?На познати начин рачунамо непознати сабирак:5 x = 14 000 – 7 000и добијамо једначину са непознатим чиниоцем:5 x = 7 000.- Следи питање:Чему је једнак непознати чинилац ако су познати производ и други чинилац?На познати начин рачунамо непознати чинилац:x = 7 000 : 5x = 1 400- Проверу вршимо овако: 5 1400 + 7000 =- Тражити од ученика да прочитају дати израз и одреде његову вредност.5 1 400 + 7 000 = 7 000 + 7 000 = 14 000.- На сличан начин обрађују се и једначине када је непозната елеменат умањеника, умањиоца, чиниоца и дељеника.- Задатке из уџбеника радимо и на табли.


- Ученицима већих способности може се дат захтев да на осно-ву неке сложене једначине саставе текстуални задатак и реше га.Захтев се може реализовати и радом у пару или у групи. - Домаћи: 117. стр.




Збирка


Знати решавати једначине када је непозната еле-мент сабирка, умањеника, умањиоца, чиниоца и дељеника; знати проверити тачност решења једна-чине; развијање логичког мишљења и закључива-ња, пажње и памћења.





- Израда задатака у Збирци, 63. – 65. стр.

- Задаци су диференцирани па ученици могу по групама да их раде.


- Израдом задатака на табли проверавамо решења.


Неједначине са множењем и дељењем


Уџбеник


Знати решавати неједначине са множењем; знати проверити тачност решења неједначине; развијање логичког мишљења, закључивања, апстраховања.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.


Поновити на неколико примера знакове за скуп и припадност скупу и неједначине са сабирањем и одузимањем.




- Ученике подстаћи да уоче како препознајемо неједначине.- Важно је инсистирати на читању неједначина, знакова за скуп, решења неједначина и припадност скупу. - Било би добро да сваки ученик прочита по једну неједначину и њен скуп решења.- Код решавања неједначина треба користити начин „погађања”. - Исто тако, уз дату неједначину треба посматрати и одговарају-ћу једначину која се добија кад се у неједначини знак неједнако-сти замени знаком једнакости. (Ако одредимо решење једначи-не, онда је лако одредити скуп решења неједначине.)- Инсистирати на самосталном проверавању тачности решења неједначине.- Радимо задатке на 119. стр.




Неједначине са множењем и дељењем


Збирка


Знати решавати неједначине са множењем; знати проверити тачност решења неједначине; развијање логичког мишљења, закључивања, апстраховања.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.


Поновити на неколико примера знакове за скуп и припадност скупу и неједначине са сабирањем и одузимањем.



- Радимо задатке из збирке.

- Бољи ученици могу радити „математичку вагу“ из Збирке.- Раде у групи и једни другима проверавају решења.


- Израдом задатака на табли проверавамо решења неједначина.


Разломци


Уџбеник


Поновити знања везана за разломке


- Раде у четири групе.- Свака група добије по једну геометријску фигуру која је

подељена на 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 , 9 и 10 једнаких делова.

- Њихов задатак је да саставе фигуре и да у облику разломка напишу како су подељене и да разломком напишу један део те фигуре.



- Понављамо значење имениоца и броиоца.





Разломци (а < b, b 10)


Уџбеник


Упознати разломке облика (а < b, b 10), њихо-

во читање, писање и значење, уз коришћење одго-варајућих термина; развијање тачности и преци-зности у раду.


- Понављамо записивање и израчунавање једног дела целог.





- Ученике подстаћи на уочавање разломака којима означавамо више једнаких делова целине на графичким приказима уводног задатка.- Посматрањем и анализом уводног задатка ученике треба под-стаћи да на графичким приказима уоче део целине (број једна-ких делова сваког квадрата, колико је сваког од тих једнаких де-лова издвојено) и његово записивање и читање у облику разлом-ка.

- На разломку упознати ученике са читањем, писањем и значе-

њем разломака облика (а < b, b 10) уз коришћење одговарају-

ћих термина.- Садржај уводног задатка демонстрира се радњом на моделу квадрата (упоредна активност ученика може бити иста). - Сечемо модел квадрата на четири једнака дела помоћу обеле-жених линија. Четвртину одређујемо понављањем поступка по-ловљења (четвртина се схвата као половина од половине).Издвајамо два дела квадрата и тај део пишемо као разломак ова-ко:Прво пишемо разломачку црту.Затим пишемо број испод црте (који одређује на колико је јед-наких делова подељена целина).Питамо ученике који ћемо број ту написати? (4)Затим пишемо број изнад црте (који означава колико је од тих једнаких делова издвојено).Питамо ученике који ћемо ту број написати? (2).На крају читамо записани разломак (две четвртине).

- На сличан начин разломак (обојени део трећег квадрата) уве-

сти као запис, именовати га и читати уз коришћење термина бројилац разломка, именилац разломка.- Састављањем тих делова у целину подстаћи их да уоче да че-тири четвртине чине цело.-Припрема за први задатак може бити игра „Погоди” која има за циљ уочавање делова целине и њихово записивање у облику раз-

ломка.- Ученицима показујемо једну по једну геометријску фигуру (круг, квадрат, правоугаоник) које су подељене на 3 (4, 5, 6, 7, 8, 9, 10) једнака дела.На свакој од њих више једнаких делова је издвојено бојом. Од ученика тражимо да уоче колико је једнаких делова сваке цели-не обојено и да их запишу у свеску у облику разломка. - Захтев за други задатак може да гласи: Именуј број 3 у разлом-

ку (именилац), број 6 у разломку (бројилац).

- Захтев за трећи задатак може да гласи: Исправи грешке.- Садржај последњег задатка на 122. страни демонстрира се радњом (уз исту упоредну активност ученика радом у групи).

Практично се одређују од 24 (жетона, оловака...).

- Садржај уводног задатка на 123. страни се такође може демон-стрирати радњом.Сечемо модел правоугаоника на којем је испрекиданом линијом означена половина на два једнака дела.- Састављањем тих делова у целину ученици лако уочавају да су две половине = два једнака дела целог, тј. да две половине чи-не цело.

Поступак се може поновити за разломке: , ...

Анализом и решавањем једанаестог, дванаестог, тринаестог, че-трнаестог и петнаестог задатка на 123. страни подстаћи ученике да уоче да применом графичког приказивања разломака пости-жемо лакше решавање неких задатака.Напомена. Веома је важно навикавати ученике да при решавању текстуалних задатака са разломцима графички приказују делове дате целине.


- Задатке упоредо радимо у свесци, уџбенику, на табли.- Домаћи: 124. стр.


Разломци (а < b, b 10)


Уџбеник , Збирка


Упознати разломке облика (а < b, b 10), њихо-

во читање, писање и значење, уз коришћење одго-варајућих термина; развијање тачности и преци-зности у раду.






- Радимо задатке из уџбеника и Збирке.- Задаци се могу поделити по тежини, па ће и ученици радити

по групама сходно својим могућностима.

- На првом часу утврђивања већу пажњу посвећујемо ученицима који спорије напредују.

- На следећем часу пажњу посветити ученицима који брже напредују и њиховим питањима.


- Задатке проверавамо израдом на табли или читањем резултата.

- Домаћи: Преостали задаци у Збирци


Упоређивање разломака


Уџбеник


Умети упоређивати разломке и употребљавати знаке >, <, =; развијање логичког мишљења и за-кључивања, поступности и систематичности у ра-ду.

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. - Поновити записивање разломка, помоћу модела квадрата


који је подељен на једнаке делове.



-Припрема за уводни задатак може бити упоређивање површи фигура одока.Садржај уводног задатка најбоље је демонстрирати радњом. - Групни радСвака група добије по два једнака квадрата различитих боја (је-дан је зелене боје, а други жуте боје).- Деци не говоримо да су квадрати једнаки. - Први задатак сваке групе јесте да ставе квадрате један на

други, тако да им се поклопе површи и ивице. Тако ће лако уочити да су површи ових квадрата једнаке.

- Други задатак јесте да квадрат зелене боје поделе на два једнака дела (и уоче да су ти делови половине), а квадрат жуте боје поделе на четири једнака дела (и уоче да су ти делови четвртине).- Трећи задатак јесте да издвоје један зелено обојени део квадра-та (и означе га разломком) и да издвоје два жуто обојена дела квадрата (и означе их разломком).- Последњи задатак јесте да ставе два жуто обојена дела квадра-та на део зелено обојеног дела квадрата. - Лако ће уочити да им се поклапају површи и ивице, тј. да су

њихове површи међусобно једнаке, тј. да је .

- Првим задатком се даље усваја новостечено знање.

- До закључка да је најлакше и најуспешније се долази

демонстрирањем радње садржаја уводног задатка из уџбеника

(на сличан начин на који се долази и до закључка да је ).


- Организујемо игру „Упореди” која има за циљ уочавање дело-ва целине, њихово записивање у облику разломака и упоређи-вање датих разломака.- Ученицима показујемо по две једнаке геометријске фигуре. На свакој од њих један део је издвојен бојом. Од ученика тра-жимо да уоче део сваке целине и запишу га у свеску у облику разломка, а затим написане разломке упореде помоћу знакова

<, >, =.- Домаћи, 130. стр.


Упоређивање разломака




Умети упоређивати разломке и употребљавати знаке >, <, =; развијање логичког мишљења и за-кључивања, поступности и систематичности у ра-ду.


- Анализа домаћег задатка

:



- Радимо задатке у уџбенику и у Збирци.

- Задаци су подељени по тежини те може да се организује диференцирани рад.


- Решења проверавамо читањем или радом на табли.


Множење и дељење, математички изрази, разломци






- Понављамо својства множења и дељења.



- Радимо задатке у уџбенику који су припрема за писмени задатак.

- Сваки задатак заједно анализирамо и радимо.

- Дајемо им времена да задатке раде сами.- Објашњавамо ако има неких нејасноћа.


- Решења проверавамо читањем или радом на табли.


Трећи писмени задатак









1. група

1. Дати су бројеви 1075 и 25. Израчунај њихов збир, разлику, производ и количник.2. а) Израчунај производ бројева 50 1982 20 применом замене места и здруживања чинилаца.б) Израчунај производ бројева 36 32 применом својства стално-сти производа.3. Израчунај:70 000 : (100 10) =(1 700 + 2 300) : (1 650 – 1 646) =6 214 + 500 30 =10 000 – 1 802 : 2 =

4. а) Израчунај броја 1 600.

б) Одреди број чије износе 50.

в) Дати су бројеви 228 и 76. Израчунај збир њиховог производа и количника.

5. Возач је прешао пута и до краја му је остало још 384 km. Ко-

лика је дужина тог пута?

2. група1. Дати су бројеви 1050 и 25. Израчунај њихов збир, разлику, производ и количник.2. а) Израчунај производ бројева 50 2982 24 применом замене места и здруживања сабирака.б) Израчунај количник бројева 1985 и 5 применом својства стал-ности количника.3. Израчунај:(3 500 + 1 500) : (1 750 – 1 745) =7 215 + 60 30 =8 000 – 1 602 : 2 =50 000 : (10 100) =

4. а) Израчунај броја 1 500.

б) Одреди број чије износе 45.

в) Дати су бројеви 228 и 76. Израчунај разлику њиховог произво-да и количника.

Весна је прочитала књиге и до краја јој је остало још 189 стра-

на. Колико страна има та књига?

Број бодова:

1. 4 бода2. а) 2 бода б) 2 бода3. 8 бода4. а) 3 бода б) 4 бода в) 4 бода5) 5 бода

Укупан број бодова: 32.

Предлог кључа за оцењивање:Бодови: Оцена:0 – 1415 – 1920 – 2425 – 2839 – 32

12345






Свеске





* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активнос - Ученици излазе пред таблу и раде задатке.

т

- Истовремено раде и у свеске.- Радимо задатке обе групе.






Вежбанке








- Објашњавамо како и где се ради исправак.



- Реши једначину:- Замислио сам број, додао сам му 165, све помножио са 4,

добијени производ увећао за 5 и добио резултат 2 005. који сам број замислио?


Обнављамо градиво 4. разреда и рад на задацима „Ако желиш да знаш више“


Уџбеник


Обнављање градива


- Понављамо шта смо све радили у 4. разреду.




- Радимо преостале задатке из уџбеника.

- Организујемо такмичење по редовима, ко пре и тачније уради задатке.


- Решења проверавамо на табли.

Documents

matematika 4