Razvoj meunarodnih standrda ISO 9000

Prvi koraci u vezi razvoja sistema kvaliteta zasnovanog na primeni meunarodne serije standarda ISO 9000 potiu iz 1959.g. kada su nastala prva dokumenta koja su se bavila problemom upravljanja kvalitetom u vojnoj industriji SAD, standardi poznati kao MIL-Q-9858.

U vremenu od 1959 do 1979.g, publikovano je vie standarda koji su se bavili ovim pitanjem u oblasti vojne industrije, primene i razvoja nuklearne energije...

Kao najznaajnija pretea standarda ISO 9000 javlja se britanski nacionalni standard BS 5750, donet 1979.g. Iste godine je i Nacionalni institut za standardizaciju SAD usvojio identine standarde, pod nazivom ANSI/ASQS Z1.15

Na osnovu ova dva nacionalna standarda Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je 1987.g publikovala prvu verziju meunarodne serije standarda ISO 9000.

Prva revizija standarda se dogodila 1994.g a sledea je bila 2000.g. Usvajanje nove verzije meunarodnih standarda ISO 9000 iz 2000.g oznaila je primenu sistemskog pristupa u oblasti kvaliteta. (prikazano u tabeli na sledeoj strani)

Primena meunarodnih standarda ISO 9000 predstavlja prekretnicu u oblasti izuavanja fenomena kvaliteta. Standaradi su doneli zaokret u pristupu problemu od reaktivnog razmiljanja koje je imalo za cilj otklanjanje ve nastalih greaka, ka proaktivnom razmiljanju, usmerenom ka spreavanju greaka u buduem poslovanju. Primena standarda omoguava sagledavanje i identifikovanje potencijalnih uzronika problema i spreavanje njihovog pojavljivanja u budunosti

Prikaz razvoja standarda menadmenta kvalitetom

godinadokumentOrganizacija- izdava1959196919701971197319791979198719942000MIL Q 9858AQAP Series10 CFR 50ASME Boilre CodeDEFSTAN 05 SeriesBS 5750ANSI/ASQS Z1.15Serija standarda ISO 9000Prva revizijaSerija standarda ISO 9000:2000Vojna uprava SADNATOSavezna nuklearna uprava SADUdruenje mainskih inenjera SADBritansko ministarstvo odbraneBritanski tavod za standardizacijuAmeriki nacionalni zavod za standardizacijuMeunarodna organizacija za standardizacijuMeunarodna organizacija za standardizacijuMeunarodna organizacija za standardizaciju

Serija standarda ISO 9000:1994

Verzija standarda iz 1994.g sastoji se iz tri modela, na osnovu kojih se vri sertifikacija uvedenog sistema kvaliteta u organizaciji. Ti modeli su sledei:

ISO 9001 model za obezbeivanje kvaliteta u projektovanju, razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju

ISO 9002 model za obezbeivanje kvaliteta u proizvodnji, ugradnji i servisiranju

ISO 9003 model za obezbeivanje kvaliteta u zavrnoj kontroli i ispitivanju

Navedena tri modela sluila su kao osnova za praktinu primenu sistema kvaliteta u organizacijama irom sveta.

Model ISO 9001 je najoptijeg karaktera, jer obuhvata celokupan proces poslovanja jedne organizacije, od projektovanja i razvoja pa do servisiranja (ne ukljuuje projektovanje i razvoj), dok je model ISO 9003 najjednostavniji i bavi se pitanjima obazbeenja kvaliteta u zavrnoj kontroli i ispitivanju.

Model za obezbeivanje kvaliteta u projektovanju, razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju, odnosno standard ISO 9001, sastoji se od 20 zahteva koje organizacija mora da ispuni (dokumentuje i primeni). Ovi zahtevi opisuju ta sve organizacija treba da ispuni da bi uspostavila sistem kvaliteta. Zahtevi prate celokupni poslovni sistem jedne organizacije.

2o zahteva koje organizacija mora da ispuni - standard ISO 9001

Odgovornost rukovodstva

Sistem kvaliteta

Preispitivanje ugovora

Kontrola projekta

Kontrola dokumenata i podataka

Nabavka

Kontrola proizvoda isporuenog od kupca

Identifikacija i sledljivost proizvoda

Kontrola procesa

Kontrolisanje i ispitivanje

Kontrola opreme za kontrolisanje, merenje i ispitivanje

Status kontrolisanja i ispitivanja

Kontrola neusaglaenog proizvoda

Korektivne i preventivne mere

Rukovanje, skladitenje, pakovanje, uvanje i isporuka

Kontrola zapisa o kvalitetu

Interne provere kvaliteta

Obuka

Servisiranje

Statistike metode

SERIJA STANDARDA ISO 9000:2000

Nova verzija standarda iz 2000 godine zasniva se na 4 megaprocesa u okviru kojih se definie sistem upravljanja kvalitetom.

Ti megaprocesi su sledei:

Odgovornost rukovodstva

Upravljanje resursima

Realizacija proizvoda

Merenje, analiza i unapreenje

Rukovodstvo je odgovorno za sve aktivnosti u organizaciji u vezi sa unapreivanjem kvaliteta poslovanja, pri emu zahtevi korisnika predstavljaju polaznu taku u delovanju rukovodstva.

Rukovodstvo mora da obezbedi sve potrebne resurse da bi se to postiglo- ljude, opremu, informacije, infrastrukturu.. Da bi se izvrila realizacija proizvoda, potrebno je upravljati svim procesima koji stvaraju proizvod ili uslugu.

U cilju stalnog unapreivanja kvaliteta poslovanja potrebno je vriti merenje, analizu i unapreivanje procesa, proizvoda ili usluge. Posebna panja mora da se posveti merenju zadovolljstva korisnika

Model sistema upravljanja kvalitetom u skladu sa standardom ISO 9001:2000

Nova verzija standarda ISO 9001:2000 podrana je sa 8 menadment principa

Organizacija okrenuta kupcu- organizacije zavise od svojih korisnika i one treba da razumeju aktuelne i budue potrebe korisnika, treba da ispune zahteve korisnika i da nastoje da prue i vie od onoga to korisnici oekuju od organizacije

Liderstvo lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i voenje organizacije. Oni treba da stvaraju i odravaju interno okruenje u kojem osoblje moe u potpunosti da uestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije

Ukljuenost ljudi- osoblje na svim nivoima ini sutinski deo jedne organizacije i njihovim punim ukljuivanjem omoguava se da se iskoriste njihove sposobnosti za ostvarivanje dobrobiti organizacije

Procesni pristup eljeni rezultat se moe efikasnije ostvariti ako se menadment odgovarajuim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces

Sistemski pristup- identifikovanje i razumevanje nekog sistema meisobno povezanih procesa i menadmenta tim sistemom doprinose efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju njenih ciljeva

Stalno unapreenje- stalno poboljanjavanje ukupnih preformansi organizacije treba da predstavlja njen stalni cilj

injenini pristup odluivanju- efektivne odluke se zasnivaju na analizi podataka i informacija

Obostrano koristan odnos sa snabdevaima-organizacija i njeni isporuioci su nezavisni, pa uzajamno korisni odnosi poveavaju sposobnost i jednih i drugih na ostvarivanju vrednosti

Meunarodni standardi ISO 9000:2000 imaju sledeu strukturu:

ISO 9000:2000- Sistem menadmenta kvalitetom- osnove i renik

ISO 9000:2000- Sistem menadmenta kvalitetom- zahtevi

ISO 9000:2000- Sistem menadmenta kvalitetom- uputstvo za unapreenje

Revizija standarda iz 2000.g je imala za cilj unapreivanje metodologije sistema upravljanja kvalitetom. U pitanju je procesni model (jedan model za razliku od tri modela iz 1994g) kod koga postoji logian sled zahteva standarda. Uvrteni su zahtevi za stalno unapreivanje kvaliteta i insistira se na permanentnom merenju zadovoljstva korisnika.

U standardu je izvreno unapreivanje terminologije termini su usaglaeni sa upravljakim konceptom a standard je kompatibilan sa meunarodnom serijom standarda ISO 14000 Upravljanje zatitom ivotne sredine.

Osnovne prednosti nove verzije standarda su sledee:

Primenljiv je na sva podruja poslovanja- proizvodnju i uslune delatnosti

Jednostavnost u implementaciji

Razumljivost termina

Procesni pristup

Insistiranje lnom unapreivanju kvaliteta poslovanja u funkciji zadovoljenja zahteva korisnika

Konzistentnost dva standarda ISO 9000 i ISO 14000

Zahtevi definisani u standardu ISO 9000:2000 su sledei:

Predmet i podruje primene

Normtivne reference

Termini i definicije

Sistem menadmenta kvalitetom

4.1.opti zahtevi

4.2.zahtevi koji se odnose na dokumentaciju

5. Odgovornost rukovodstva 7. Realizacija proizvoda

5.1.obaveze i delovanje rukovodstva 7.1.planiranje realizacije proizvoda

5.2.usredsreenost na korisnika 7.2.procesi koji se odnose na korisnika

5.3.politika kvaliteta 7.3. projektovanje i razvoj

5.4.planiranje 7.4.nabavka

5.5.odgovornost, ovlaenja i komunikacija 7.5.proizvodnja i servisiranje

5.6.preispitivanje od strane rukovodstva 7.6.uprav. ureajima za praenje i merenje

6. Menadment resursima 8. Merenje, analiza i poboljanje

6.1.obezbeenje resursa 8.1.opte odredbe

6.2.ljudski resursi 8.2.praenje i merenje

6.3.infrastruktura 8.3. upravljanje neusaglaenim proizvodom

6.4.radna sredina 8.4.analiza podataka

8.5.poboljavanje