Marko Ceklic Diplomski rad : Hemijsko proredjivanje plodova jabuke sorti Ajdared Jonagored i Greni smit

Diplomski rad: Hemijsko proređivanje plodova jabuke sorti Ajdared Jonagored i Greni smit

SADRŽAJ

1. UVOD..........................................................................................................................22. OBJEKAT, MATERIJAL I METODE RADA..........................................................15

2.1. OBJEKAT I MATERIJAL.................................................................................152.2. METODE RADA................................................................................................20

3. REZULTATI..............................................................................................................243.1. BROJ PLODIĆA PO RODNOJ GRANČICI.....................................................243.2. PROSEČNA MASA, PARAMETRI KVALITETA I ZRELOSTI PLODA......28

4. DISKUSIJA................................................................................................................315. ZAKLJUČAK............................................................................................................366. LITERATURA...........................................................................................................38

Marko Ćeklić, 2011.1


1. UVOD

Stablo jabuke je najčešće kultivisano stablo na svetu. Pretpostavlja se da je

kultivisana jabuka nastala kao rezultat interspecijes hibridizacije jedanaest vrsta koje

pripadaju rodu Malus odnosno sekcijama Eumalus, Sorbomalus i Chloromeles. Njen

opšte prihvaćen taksonomski naziv je Malus x domestica (Korban i Skirvin,1984).

Glavnim rodonačelnikom smatra se Malus sieversii koja raste kao divlja forma u

planinama Tien Shan na granici zapadne Kine i Rusije pa do Kaspijskog jezera (Morgan i

Richards,1993). Jabuka kao kultivisana voćka spominje se još u staroj Grčkoj i Rimu.

Kao rezultat putovanja i ratnih pohoda Grka i Rimljana raširila se po celoj Evropi i Aziji

(Ognjanov,1998).

Jabuka se u svijetu gaji na više od pet miliona hektara od toga dva miliona hektara

pod zasadima jabuke otpada na kinesku proizvodnju. Prosečan svetski prinos je 13 t/ha,

ukupna svetska godišnja proizvodnja iznosi 66.000.000 t i odmah je na drugom mestu u

strukturi svetske proizvodnje voća (na prvom mestu po proizvodnji je narandža). Kada se

ukupna svetska proizvodnja izrazi po glavi stanovnika (per capita) iznosi 12 kg.

Interesantno je da i ukupna prosečna potrošnja jabuke po glavi stanovnika planete iznosi

takođe 12 kg (Evropska Unija 20 kg, Austrija 60 kg, Srbija 15 kg po glavi stanovnika).

Najveći svetski proizvođač jabuke je Kina sa proizvodnjom od 28 miliona tona, što čini

više od 40% svetske proizvodnje odmah iza Kine je SAD koji sa Iranom, Turskom i

Rusijom proizvode dodatnih 35% ukupne svetske proizvodnje. Nazad navedene zemlje

proizvode tri četvrtine svetske proizvodnje jabuke. Vrednost međunarodnog prometa

jabuke godišnje iznosi nešto više od četiri milijarde dolara. U strukturi evropske

proizvodnje jabuke Srbija učestvuje sa nešto iznad 1% i zauzima 20 mjesto sa 240

hiljada tona godišnje, odnosno 32 kg po glavi stanovnika (FAO, 2009). Aktuelan svetski

trend u voćarstvu jeste brendiranje i zaštita imena sorte i robne marke i poslovanje u

okviru klubova, dok marketing sve više dobija na značaju u prometu jabuke.



Sagledavajući nazad navedene parametre koji bliže opisuju situaciju na svetskom

tržištu u pogledu proizvodnje, prometa i potrošnje plodova jabuke, a da bi se ostvarili

redovni i visoki prinosi plodova i kvalitet koji odgovara zahtevima i standardima tržišta,

neophodno je primeniti visok nivo agro i pomotehničkih mera. Kombinovanom

primenom agro i pomotehničkih mjera kao što su zelena (letnja) i zrela (zimska) rezidba,

proređivanje plodova, pravilna ishrana i navodnjavanje osiguravamo postizanje visokih

prinosa dobrog kvaliteta.

Rezidbom se prije svega uspostavlja ravnoteža generativnog i vegetativnog

porasta i ona predstavlja prvu meru kojom možemo regulisati rodnost. Jabuka u rodu se

reže prema morfološkim osobinama rodnih grančica, intenzitetu vegetativnog porasta i

količini i stanju rodnih pupoljaka. Slobodno se može reći da se svaka sorta jabuke

orezuje posebno. Biološka kontrola rodnosti mora da bude osnovni preduslov za

određivanje intenziteta rezidbe i planiranje prinosa. Prvi neophodni preduslov za uspešnu

rezidbu u toku rodnosti je pravilno formiran uzgojni oblik krune. Za pravilno izvođenje

rezidbe neophodno je da znamo rodni potencijal sorte kao i dominantni tip rodnih

grančica kod svake sorte. Tako na primer kod sorti ajdared i greni smit utvrđeno je da su

imale najviše pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima na naboritim a zatim na

prstastim rodnim grančicama dok je kod sorte jonagored najveći udeo rodnih pupoljaka

formiran na prstastim i vitim grančicama (Keserović i sar., 2005). U zasadima u kojima

se primjenjuje hemijsko proređivaje preporučuje se takozvana „duga rezidba“ kojom se

smanjuje bujnost voćaka, bolje je formiranje cvetnih začetaka, lakše hemijsko

proređivanje plodova, bolja obojenost i smanjeno je otpadanje plodova. U intenzivnoj

proizvodnji jabuke zelena rezidba je obavezna i neizostavna mera. Utiče na razvoj stabla i

smanjuje bujnost, omogućava bolju osvetljenost plodova te samim tim i bolju obojenost.

Kod mladih zasada treba dati akcenat na povijanju grana a kod zasada u rodu naročito

bujnih sorti preporuka je da se zelena rezidba izvodi redovno i pravovremeno. Ova

rezidba ima za prevashodni zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka

za narednu vegetaciju i bolju ishranu plodova u toku vegetacije.

Pravilnom rezidbom se vrši u stvari prvo proređivanje, međutim s obzirom na

prirodu rađanja većine sorti, nemoguće je pravilno rasporediti plodove na voćki kako u



smislu ravnomernog rasporeda na stablu tako i u smislu redovne rodnosti a sve u cilju

dobijanja procentualno kvalitetnijih plodova u ukupnoj rodnosti koja danas dostiže i do

70-80 t/ha.

Već nekoliko godina unazad kod naših proizvođača vlada interesovanje za novim

pomotehničkim merama koje znatno mogu da pomognu u proizvodnji jabuke odnosno da

podignu nivo kvaliteta plodova. Regulisanje rasta i rodnosti, pored rezidbe, povijanja i

vezivanja za potporu, u visoko intenzivnim sistemima gajenja, moguće je jedino uz

primenu sintetičkih regulatora rasta.

Jedna od važnih oblasti primjene regulatora rasta biljaka jeste i hemijsko

proređivanje plodova kao jedna od najefikasnijih pomotehničkih mera kojom se

poboljšava kvalitet plodova.

Vreme i tehnike proređivanja cvetova i plodova: Mnoge voćne vrste cvetaju

veoma obilno, te čak i nakon loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja zameću veliki

broj plodova koji voćka nije u stanju da nosi. Voćne vrste su razvile samoregulatorne

mehanizme pomoću kojih odbacuju deo plodova u određenom periodu nakon zametanja

(tzv. junsko otpadanje plodova). Kod voćnih vrsta kao što su jabuka, kruška, breskva i

šljiva ovi samoregulatorni mehanizmi nisu dovoljni kako bi kvalitet zametnutih plodova

u vreme berbe bio zadovoljavajući. Prevelik broj plodova na stablu odražava se na loš

kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka za narednu godinu tj. pojavu alternativne

rodnosti.

Efikasan metod za rešavanje navedenih problema rodnosti voćaka je proređivanje

cvetova ili mladih plodova. Proređivanje uz pomoć biljnih regulatora rasta (sintetičkih

biljnih hormona) smatra se imitacijom prirodnog procesa otpadanja plodova. Većina

preparata za proređivanje plodova koji deluju kao bioregulatori, deluju tako, što

narušavaju endogeni hormonski sistem biljke. Nakon primene bioregulatora usporava se i

zaustavlja porast bočnih plodova te dolazi do njihovog otpadanja. Cilj proređivanja je da

u gronji ostane jedan (primarni) ili dva ploda, a da ostali, slabije razvijeni, otpadnu.

Poznavanje prirodnih mehanizama koji dovode do otpadanja plodova omogućava

uspešnu primenu preparata za hemijsko proređivanje.



Danas su prihvaćene dve osnovne hipoteze koje objašnjavaju otpadanje mladih

plodova:

- nedovoljna snabdevenost plodova asimilatima i

- regulatorni hormonski mehanizmi (Bangerth, 2000).

Junsko otpadanje plodova direktna je posledica formiranja sloja za odvajanje

aktivacijom apscisione zone etilenom usled smanjenog transporta auksina ka plodovima.

Važna pojava je korelativna dominacija centralnog plodića na rodnoj grančici u odnosu

na lateralne. Stepen dominacije terminalnog plodića zavisi od faktora koji se kumulativno

odražavaju na intenzitet transporta auksina ka mladim plodićima (razlike u vremenu

zametanja centralnog i lateralnih plodića, broj semenki, udaljenost i bujnost susednog

vrha mladara, broj plodića po rodnoj grančici). Kao rezultat korelativne dominacije nivo

transporta auksina u lateralnim plodićima opada ispod kritične tačke, osetljivost tkiva na

etilen se povećava i dolazi do aktivacije apscisione zone (Slika 1).

Slika 1. Korelativna dominacija centralnog plodića

Većina preparata za proređivanje deluje tako što narušava endogeni hormonski sistem

biljke i redukuje transport auksina ka lateralnim plodićima (selektivno proređivanje)

(Bangerth, 2000).



Sintetički auksini mogu da smanje protok auksina, pogotovo iz lateralnih plodova,

te opada i njihovo snabdevanje asimilatima direktno ili indirektno putem smanjenja

intenziteta fotosinteze. Osetljivost plodova je veća što je slabije snabdevanje asimilatima,

verovatno zbog slabije sinteze i protoka auksina. Ovo objašnjava pojavu da plodovi u

senci lakše opadaju. Na ovoj pojavi zasnovana je primena terbacila, inhibitora

fotosinteze, kao i zasenjivanje stabala mrežama sa ciljem proređivanja plodova.

Vreme proređivanja. Proređivanje se može obavljati u različitim fazama cvetanja

i porasta plodova u zavisnosti od cilja. Nakon junskog otpadanja plodova, mali je efekat

proređivanja na otklanjanje alternativnog rađanja. U uslovima gde prolećni mrazevi ne

predstavljaju opasnost najbolje je obaviti proređivanje cvetova i/ili cvasti. Na ovaj način

moguće je sačuvati asimilate koji bi bili utrošeni na razvoj suvišnih plodova. Rano

proređivanje je rizično jer se ne mogu tačno predvideti pojave kasnih mrazeva, intenzitet

zametanja plodova i prirodnog otpadanja. Ako se proređivanje radi samo sa ciljem

popravke kvaliteta, uklanjanja oštećenih i loše razvijenih plodova, može se obaviti i

nakon junskog otpadanja. Ipak, kod jabuke i kruške proređivanje najviše efekta ima ako

se obavi najkasnije do četiri nedelje pre berbe. Kod ranih sorti probirna berba može

uticati na znatno poboljšanje kvaliteta preostalih plodova.

Ključan faktor uspeha hemijskog proređivanja plodova jabuke je vreme primene

različitih sredstava u zavisnosti od faze porasta plodova. Tako se preparati na bazi NAD

smeju primenjivati najkasnije u periodu 2 do 7 dana nakon punog cvetanja, sve dok

prečnik primarnih plodova ne dostigne 5-6 mm. NAA se primenjuje u periodu kada je

prečnik primamih plodova 6-12 mm a Sevin i BA u periodu 10-15 mm.

Načini proređivanja. Ravnoteža između rasta i rodnosti se kao što je već rečeno

jednim delom održava rezidbom. Međutim, ne sme se vršiti previše oštra rezidba kako se

ne bi podsticao vegetativni rast. Stoga je neophodno dodatnim merama uticati na

smanjenje bujnosti i povećanje rodnosti.



Postoji više načina proređivanja u proizvodnji voća:

• ručno proređivanje,

• hemijsko proređivanje,

• mehaničko proređivanje.

Ručno proređivanje cvetova. Najpouzdaniji metod za uspostavljanje redovne

rodnosti kod sorti sklonih alternativnom rađanju jeste ručno uklanjanje cvetova ili cvasti.

Pre samog proređivanja cvasti preporučuje se ocena intenziteta cvetanja (dodeljivanjem

vrednosti 1-9). Najbolje vreme za izvođenje proređivanja je od faze crvenog pupoljka do

faze balona. Treba ukloniti najmanje od polovine do tri četvrtine ukupnog broja cvasti.

Ručno proređivanje moguće je na slabo bujnim stablima malih dimenzija krune i na

manjim površinama jer je radno intenzivan posao.

Ručno proređivanje plodova. Proređivanje plodova može se obavljati ručno, što

je prema Gvozdenoviću (1998) redovna mera u Japanu. Ručno proređivanje nakon

junskog otpadanja ima za cilj uglavnom bolji kvalitet plodova. U tom pogledu,

proređivanje u fazi cvetanja ili nakon precvetavanja ne može biti zamena ručnom

proređivanju nakon junskog otpadanja.

Pri ručnom proređivanju jabučastog voća treba u gronji ostaviti samo po jedan

plod. Još bolje je uklanjati čitave gronje jer su na mladarima u čijoj se blizini ne razvijaju

plodovi bolji uslovi za formiranje rodnih pupoljaka. U tom slučaju, u preostalim

gronjama treba ostaviti 2-3 ploda. Kada se uklone čitave gronje, mladari su dovoljno

snabdeveni asimilatima za formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, a takođe

formiranje pupoljaka nije inhibirano giberelinima koji se sintetišu u semenkama mladih

plodova. Uklanjaju se najsitniji plodovi i oni zaostali u rastu, oštećeni plodovi usled

biljnih bolesti (čađave krastavosti, pepelnice), štetočina, grada, asimetrični plodovi usled

loše oplodnje, plodovi koji se razvijaju u senci i plodovi na visećim granama.



Kod sorti jabuke osetljivih na gorke pege, mora se voditi računa da se sa

proređivanjem ne pretera jer su previše krupni plodovi podložniji pojavi ovog fiziološkog

oboljenja. Prednosti ručnog načina proređivanja ogledaju se u tome što ne postoji bojazan

da će se previše prorediti, slabije razvijeni i oštećeni plodovi se uklanjaju i vreme se

određuje prema potrebama. Primjenjuje se u organskom konceptu proizvodnje. Veliki

nedostatak ovog načina je to što je radno intezivna operacija i jedino je izvodljiva na

malim površinama.

Ručno proređivanje ukoliko se izvede sa zakašnjenjem nema efekata na

otklanjanje alternativne rodnosti.

Hemijsko proređivanje plodova. Proređivanje plodova hemijskim tretiranjem

voćke nije ništa drugo do proređivanje uz pomoć biljnih regulatora rasta (sintetičkih

biljnih hormona). Hemijsko proređivanje smatra se imitacijom prirodnog procesa

otpadanja plodova. Većina preparata za proređivanje plodova koji deluju kao

bioregulatori, deluju-tako što narušavaju endogeni hormonski sistem biljke.

Prednosti ovog načina proređivanja ogledaju se u sledećem:

otklanjanje alternativne rodnosti,

veća prosečna masa ploda,

veći udeo krupnijih plodova,

bolja obojenost,

veći sadržaj šećera, kiselina, i vitamina (bolji ukus),

čvršći plodovi (Link, 2000),

lakše se obavlja zaštita kada plodovi nisu zbijeni u grupi,

lakša je berba krupnijih plodova,

manji su troškovi sortiranja,

plodovi manje otpadaju pred berbu.

Hemijsko proređivanje cvetova. Proređivanje cvetova jabuke ima niz pozitivnih

efekata na redovnu rodnost i kvalitet plodova, a jedna od prednosti ranog proređivanja je

mogućnost da se tretman ponovi bioregulatorima u kasnijim fazama razvoja mladih



plodova. Za proređivanje cvetova koriste se različiti preparati, na bazi amonijum-

tiosulfata (ATS) i kalijum-tiosulfata (KTS), hidrogencijanamida, endotalne kiseline,

pelargonske kiseline, sulfkarbamida, uree, kalcijum nitrata i natrijum sulfata (Fallahi i

sar., 2006, Bound i Wilson, 2007, Janoudi i Flore, 2005, Bound i Jones, 2004). ATS je

našao primenu u proređivanju cvetova jer se smatra bezbednim za korisnike, okolinu i

potrošače. ATS oštećuje krunične listiće, tučkove i prašnike cveta, te ne dolazi do

zametanja plodova, međutim, više koncentracije mogu izazvati ožegotine ne lišću

(Janoudi i Flore, 2005, Wertheim, 2000).

Za proređivanje cvetova jabuke u organskoj proizvodnji mogu se koristiti

emulzije različitih biljnih ulja: sojino, kukuruzno, suncokretovo, ulje uljane repice.

Kukuruzno ulje može se uspešno koristiti za proređivanje cvetova jabuke, bez oštećenja

plodova ili lišća, pri koncentracijama od 3 – 5%, a mehanizam delovanja je

najverovatnije zasnovan na sprečavanju otvaranja cvetova (Ju i sar., 2001). Biljna ulja se

koriste u koncentracijama od 10 do 30 g/l. Primenu biljnih ulja prate rizici od pojave

fitotoksičnosti u vidu ožegotina i slabijeg rasta listova i mladara i blage rđaste prevlake

na plodovima osetljivih sorti (Stopar, 2008).

Mehaničko proređivanje. Alternativa ručnom ili hemijskom proređivanju može

biti mehaničko uklanjanje cvetova upotrebom traktora i posebne priključne mašine.

Mehaničko proređivanje predstavlja ekološki prihvatljiv metod bez upotrebe hemijskih

sredstava. Ideja o mehaničkom proređivanju javila se 1990. godine iz potrebe da se

pronađe manje radno intenzivan metod koji ne zahteva upotrebu hemijskih sredstava i

manje zavisan od vremenskih prilika. Prema organskom konceptu, poljoprivredna

proizvodnja treba da je u skladu sa zakonima prirode i da teži što manjem narušavanju

prirodne ravnoteže. Principi organske proizvodnje moraju se primeniti i kada je u pitanju

regulisanje rodnosti, što znači da upotreba sintetičkih regulatora rasta nije dozvoljena.

Mašina se sastoji od nosača sa vertikalnom rotirajućom osovinom (Slika 2). Na

osovini se nalaze sintetičke žice koje se jednostavno mogu postavljati i uklanjati. Osovina



ima mogućnost promene nagiba te se može prilagođavati različitim oblicima stabla. Kako

se osovina okreće, sintetičke žice udaraju cvetove ili cvasti, posebno na periferiji krune.

Intenzitet proređivanja određen je brzinom kretanja, frekvencijom rotiranja osovine i

brojem žica. Mašina obavlja ujednačeno proređivanje kod malog broja uzgojnih oblika

(supervreteno i forme krune bez previše jakih skeletnih grana koje se pružaju u

međuredni prostor) i kod slabo bujnih stabala. Mašina se koristi u fenofazama od zelenog

do crvenog pupoljka. Kasnija - upotreba može dovesti do oštećenja plodova, a ranija do

oštećenja drveta i često je efekat nedovoljan.

Slika 2. Mašina za mehaničko proređivanje (http://www.capitalpress.com)

Mane mehaničkog proređivanja ogledaju se u tome što se može primeniti samo

kod pojedinih uzgojnih oblika, može dovesti do oštećenja drveta, rano se obavlja

(problem mogu biti kasni mrazevi), podstiče razvoj i širenje bolesti i štetočina

(plamenjača, rak grana, krvave vaši) i ima efekta na rast mladara.

Istorijat hemijskog proređivanja: Još prije dvije hiljade godina Plinije je

zapazio da: “ ukoliko se broj plodova trešnje na stablu smanji, preostali plodovi će biti

veći...“ Smatra se da je B.D. Drein 1924. godine u SAD prvi svesno koristio prskanje

gvožđe-sulfatom za vreme cvetanja kako bi sprečio prekomerno zametanje plodova



(Dennis, 2000). Zatim su sledili pokušaji da se redovna rodnost postigne upotrebom

natrijum i kalcijum-polisulfida, CuSO4, NaN03, ZnSO4, ali rezultati nisu bili

zadovoljavajući jer su navedena sredstva delovala fitotoksično i neselektivno. Prvi su

McDaniels i Hildebrand, 1940. godine primenili dinitro-o-krezol (DNOC) kako bi

umanjili pojavu alternativne rodnosti. Obustava upotrebe dinitro-o-krezola u mnogim

zemljama nametnula je potrebu da se pronađu alternativna sredstva za proređivanje.

Ispitivan je niz hemikalija diradantskog dejstva: sulfakarbamid, pelargonska i endotalna

kiselina, amonijum nitrat, amonijum tiosulfat, hidrogen cijanamid. Međutim, većina

navedenih sredstava deluje fitotoksično, izaziva defekte plodova i pojavu rđaste prevlake.

Veoma je teško bilo odrediti momenat prskanja jer je vreme cvetanja kratko i znatno

varira među sortama u voćnjaku pa i među stablima iste sorte. Sa druge strane,

proređivanje plodova može se vršiti u periodu od nekoliko dana pa i nedelja.

Danas se hemijsko proređivanje plodova zasniva na primeni biljnih bioregulatora

rasta kao što su naftil-sirćetna kiselina (NAA), naftalen-acetamid (NAD), etefon i u

novije vreme benziladenin (BA), kao i njihovih kombinacija

Primjena preparata za hemijsko proređivaje plodova: Preparati na bazi

AUKSINA. Auksini su grupa biljnih hormona (regulatora rasta) koji se u prirodi sintetišu

u mladim organima (semenkama, mladim plodovima, vrhovima izdanaka, pupoljcima).

Sintetički auksini imaju značajnu ulogu u kontroli rodnosti voćaka. Najzastupljeniji u

proizvodnji su naftil-sirćetna kiselina NAA i naftalen-acetamid NAD. Efekat ovih

supstanci na otpadanje plodova otkriven je slučajno jer su se do tada auksini koristili u

sprečavanju otpadanja plodova pred berbu.

NAA ima veoma izražen diradantski efekat koji zavisi od primenjene doze.

Efikasna je u rasponu koncentracije 5-20 ppm (milionitih delova). Primenjuje se u fazi

kada prečnik centralnih plodića iznosi u proseku 6-12 mm. Do previše intenzivnog

proređivanja može doći pri primeni visokih koncentracija ili pri visokim temperaturama

(iznad 30°C) posebno kod osetljivih sorti. NAD je amid naftil-sirćetne kiseline, slične

diradantske aktivnosti ali nešto blaži. Primenjuje se najkasnije 7 dana nakon punog



cvetanja. Ne sme se upotrebljavati kod sorti tipa crvenog delišesa i elstara jer može doći

do zaostajanja plodova u porastu (tzv. patuljasti plodovi).

Prema Vittone (2003) preparate na bazi NAD i NAA treba primenjivati u

uslovima temperature vazduha od 15 do 20°C, u trajanju od nekoliko sati nakon tretmana

i relativne vlažnosti vazduha veće od 70%.

Preparati na bazi BENZILADENINA. Benziladenin (6-benzilaminopurin,

skraćeno BA) spada u grupu sintetičkih citokinina, biljnih regulatora rasta. Prirodno je

izolovan iz velikog broja biljaka. U prisustvu optimalnog sadržaja auksina ima

sposobnost stimulacije deobe ćelija.

Glavni efekat primene BA je otpadanje mladih plodića. Pored toga, BA dovodi do

povećanja prosečne mase ploda u vreme berbe, izduživanja ploda, boljeg formiranja

rodnih pupoljaka za narednu godinu (Buban, 2000). Kada se primenjuje sa ciljem

proređivanja plodova, vreme primene BA i koncentracija prvenstveno zavise od sorte.

Generalno se BA primenjuje u periodu kada je prosečan prečnik primarnog ploda između

10-15 mm (otprilike 14-21 dana nakon punog cvetanja). Koncentracije BA kreću se

najčešće od 50-100 ppm (milionitih delova), uz dodavanje nejonskog okvašivača.

Pojedine sorte, kao što su spur klonovi crvenog delišesa, slabije reaguju od ostalih na

primenu BA. Kod većine sorti dobijeni su dobri eksperimentalni rezultati nakon primene

BA u pogledu povećanja mase ploda i formiranja generativnih pupoljaka. Međutim, neke

sorte, kao što su spur tipovi crvenog delišesa, slabo reaguju na tretmane BA. Uz to,

problem može biti i zavisnost rezultata od temperature.

Veoma malo se zna o mehanizmu delovanja BA kao diradanta. Usvajanje BA

preko površine ploda jače je nego preko lista, te je veoma važno oprskati plodove. U

vreme prskanja sa BA neophodno je da dnevna temperatura bude najmanje 18 ºC.

Optimalni opseg temperatura je između 24 do 27 ºC i to u periodu 2 do 4 dana nakon

primene preparata na bazi BA. Količina padavina od 10 mm ili više, ako se jave u

periodu 24 časa nakon tretmana, faktor je rizika.

BA povećava masu ploda indirektno, smanjenjem broja plodova na stablu i

konkurencije među njima i direktno stimulacijom deobe ćelija. Povećanje mase plodova



nakon primene BA nezavisno je od efekta proređivanja. Broj semenki u plodovima

znatno je manji nakon primene BA, te se smatra da je bolje formiranje rodnih pupoljaka

posledica manjeg broja semenki.

Koncentracije BA koje se primenjuju u hemijskom proređivanju su suviše niske

da bi dovele do podsticanja vegetativnog rasta. Pri višim koncentracijama može doći do

prorastanja pupoljaka i bočnog grananja pa se može očekivati slabije cvetanje u narednoj

vegetaciji. Primena BA u granicama preporučenih koncentracija dovodi do boljeg

formiranja generativnih pupoljaka i obilnijeg cvetanja.

U ogledu smo koristili i preparat koji ne pripada hemijskoj grupi gore navedenih

preparata a radi se o preparatu Sevin flow koji je na bazi karbarila (sadrži 43 % 1 - naftil

metil karbamata). Sevinom se mogu proređivati i krupniji plodovi, sve do raspona

veličine od 20 do 25mm, veći plodovi ne podležu dejstvu Sevina i ne opadaju.

Temperatura u vrijeme nanošenja sredstva nije toliko bitna koliko u periodu 24-48 h po

nanošenju preparata. Najbolji efekti se postižu ako je temperatura nakon tretmana 20°C

ili viša.

Svi faktori koji utiču na nanošenje preparata i njegovu apsorpciju imaju značajan

uticaj na reakciju biljke i primenjene preparate, a time i na rezultat tretmana.

Temperatura je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na proređivanje plodova.

Za većinu preparata optimalna temperatura je između 15 – 25 0C (Gvozdenovic 2005.).

Pored dnevnih temperatura, sveukupne vremenske prilike za vreme i nakon tretiranja

imaju značajnu ulogu na efikasnost tretmana. Pri sunčanim vremenskim uslovima, bez

stresa, liske će imati manju površinu sa debljim epidermalnim slojem koji će u znatno

manjoj meri apsorbovati primenjene preparate te će opadanje plodova biti znatno manje i

proređivanje će biti teže. Nasuprot tome, u uslovima oblačnog vremena razvijaju se tanki

listovi velike površine koji veoma lako apsorbuju preparat što utiče na značajnije

opadanje i proređivanje plodova.

Relativna vlažnost vazduha – Visoka relativna vlažnost vazduha usporava sušenje

te omogućava povećano apsorbovanje preparata što ima za posledicu intenzivnije

opadanje plodova. Niska relativna vlažnost vazduha praćena sunčanim vremenom i

blagim vetrom je veoma pogodna za brzo sušenje preparata tako da je efekat prskanja



slabiji te je i manje opadanje plodova. Preparati najefikasnije deluju ako se tretiranje vrši

po tihom, toplom, oblačnom vremenu kada je umerena vlažnost vazduha (Gvozdenović,

2005).

Cilj istraživanja je da se utvrdi u kojoj mjeri i koja od ispitivanih primenjenih

koncentracija preparata Nokad, Sevin Flow, Dirager i BA , kao i njihovih kombinacija,

utičemo na intenzitet proređivanja i kvalitet plodova u našim proizvodnim uslovima kod

sorti jabuke Ajdared, Jonagored i Greni smit.



2. OBJEKAT, MATERIJAL I METODE RADA

2.1. OBJEKAT I MATERIJAL

Ogled je postavljen na Oglednom dobru Departmana za voćarstvo,

vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom

Sadu na Rimskim Šančevima.

Zasad je podignut 2001. godine i u periodu je pune rodnosti. Osim sorti ajdared,

jonagored i greni smit u zasadu su zastupljene i sorte red čif, hapke, elstar i dva klona

sorte zlatni delišes klon B i klon rajnders. Zasad je podignut sa ciljem ispitivanja uticaja

gustine sadnje na porast, prinos i kvalitet plodova sorti jabuke (Magazin, 2005).

Međuredni razmak kod svih sorti je 3.8 m, a rastojanje stabala u redu 1.00, 1.25 i 1.50 m.

Formirani uzgojni oblik je vitko vreteno. U zasadu se redovno obavljaju agro i

pomotehničke mere, a navodnjavanje se vrši sistemom kap po kap. Potpora se sastoji od

betonskih stubova i tri reda pocinkovane žice. U istom zasadu jabuke, ogledi sa

hemijskim proređivanjem voćaka vršeni su od 2005. godine .

Za hemijsko proređivanje plodova korišćeni su sledeći preparati:

NOKAD (NAA 4 %) proizvođač „Isagro“-Milan; preparat sadrži 4% aktivne

supstance 2 - (1 - naftil) sirćetne kiseline (NAA):

DIRAGER (NAA 3.3 %) proizvođač “L.Gobbi”-Geneva; preparat sadrži 3.3%

aktivne supstance 2 - (1 - naftil) sirćetne kiseline (NAA):



SEVIN FLOW proizvođača “Bayer”; preparat je na bazi karbarila (sadrži 43

% 1 - naftil metil karbamata):

VBC - 30001; preparat je na bazi benziladenina, BA, (6 -

benzilaminopurin) i sadrži 1,9% aktivne materije

Kod svih varijanti rastvoru sredstva za proređivanje dodavan je okvašivač Trend

koncentracije 1 ml/l.

U ogledu su ispitivane sorte Ajdared, Jonagored i Greni smit.

Ajdared



Poreklo. - Sorta ajdared dobijena je ukrštanjem sorte Jonathan x Wagener, 1935.

god. u SAD. U proizvodnju je uvedena 1942. god.

Osobine voćke. - Stablo ajdareda je srednje bujno. S obzirom na karakteristike

rasta stabla, vrlo je povoljna za gajenje na slabo bujnim podlogama u obliku vitkog

vretena i u gustom sklopu. Ajdared je diploidna sorta, cveta srednje rano. Kao oprašivači

za ajdared se preporučuju sorta zlatni delišes, melroz, greni smit, crveni delišes i dr.

Karakteristike ploda. - Plodovi ove sorte su krupni do vrlo krupni. Pokožica ploda

je dosta debela bledozelene je boje u vreme berbe pokrivena je živo crvenom dopunskom

bojom. Meso ploda je gotovo bele boje, srednje fine teksture, blago kiselo i sa

nenametljivom aromom.

Vreme berbe i čuvanje. - Ajdared je zimska sorta koja se u našim uslovima bere u

proseku krajem septembra Ovo je sorta pogodna za vrlo dugo čuvanje (često i do kraja juna),

pa je zato posebno cenjena kod proizvođača.

Opšta ocena. - Sorta ajdared rano prorodi i rađa redovno i obilno. U praksi se smatra

jednom od „najsigurnijih" sorti u pogledu redovnosti i obilnosti rađanja. Visoko je

zastupljena kod naših proizvođača.

Slika 3. Plodovi sorte Ajdared, Rimski Šančevi, 2007.

Jonagored



Poreklo. – klon sorte Džonagold, crveni mutant, nastao u cilju poboljšanja

dopunske boje ploda sorte Džonagold.

Osobine voćke. - Stablo ove sorte je bujno, sa otvorenim uglom grananja i veoma

pogodno za gustu sadnju. Sadnice jonagoreda imaju sklonost ka formiranju prevremenih

grančica, pa je on pogodan za formiranje vitkog vretena. Triploidna je sorta koja cveta

srednje kasno i nije pogodna za oprašivača. Dobro je oprašuju ajdared, gloster, greni smit.

Karakteristike ploda. - Plodovi su krupni do vrlo krupni, pravilnog oblika. Pokožica

ploda je poludebela. Na njoj se zrenjem i u toku čuvanja formira fina voštana prevlaka koja

daje utisak da su plodovi masni. Boja pokožice je crvena, jakog intenziteta.

Vreme berbe i čuvanje. – Svrstava se u zimske sorte. Početak berbe je na oko 8-10

dana pre zlatnog delišesa, s tim da se bere probirno. Treba voditi računa de se ne ubere

rano zbog pokrovne boje. Period potrošnje joj je vrlo dug što zavisi od uslova čuvanja i

može trajati do 8 mjeseci.

Opšta ocena. - Iako je ovo bujna sorta, ona na slabo bujnim podlogama prorodi

vrlo rano i uz dobru tehnologiju rada, rađa redovno i obilno, sa visokim početnim

prinosima ukoliko se obezbedi kvalitetan sadni materijal.

Slika 4. Plodovi sorte Jonagored, Rimski Šančevi,2007.

Greni smit



Poreklo. - Ova sorta je poreklom iz Australije.

Osobine voćke. - Stablo je srednje bujno do bujno. Grane rastu pod oštrijim

uglom i imaju tendenciju ogoljavanja u donjem delu. Dobri oprašivači za greni smit su

sorte iz grupe zlatnog i ružičastog delišesa, gloster i jonatan.

Karakteristike ploda. - Plod je krupan do vrlo krupan, velike specifične težine.

Pokožica je debela, čvrsta, intenzivno zelene boje sa izraženim krupnim, belim

lenticelama. Na sunčanoj strani se često javlja bledo rumenilo, što se smatra

komercijalnim nedostatkom. Meso je čvrsto, grube teksture, svetlozelene do bledozelene

boje kiselo i bez posebne arome.

Vreme berbe i čuvanje. - Greni smit se u našim uslovima, zbog ranih jesenjih

mrazeva, bere u prvoj drugoj dekadi oktobra. Sazreva krajem oktobra i početkom

novembra. Podložna je posmeđivanju pokožice i unutrašnjem slomu plodova. U

hladnjačama sa kontrolisanim uslovima može se čuvati do juna.

Opšta ocena. - Greni smit je sorta koja i pored naglašene sklonosti uspravnom rastu,

na podlozi M9, u gustoj sadnji, može da daje odlične rezultate. Ovu sortu ne treba gajiti na

lokalitetima gde je kasnije zrenje i rana pojava jesenjeg mraza.

Slika 5. Plodovi sorte Greni Smit, Rimski Šančevi,2007.

2.2. METODE RADA



Ogled je izveden u toku vegetacije 2007. godine. Primenjeno je 6 različitih

tretmana hemijskog proređivanja plodova i kontrola. (tabela 1.). U svakoj varijanti bilo je

po deset stabala ujednačene bujnosti.

Tabela 1. Preparati i vreme primene, Rimski Šančevi, 2007.

Primenjene koncentracije preparata u skladu su sa preporukama proizvođača.

Termini za tretiranje određivani su na osnovu prosečnih dimenzija centralnih plodića na

rodnoj grančici, prema preporuci Vittone (2003) (slika 6.). Dimenzije terminalnih plodića

na rodnoj grančici merene su šublerom, na osnovu uzorka od 20 grančica (slika 7.).

Interval variranja dimenzija centralnih plodića i prosečne vrednosti prikazane su u

tabeli1.

Pre samog tretiranja za svaku varijantu i kontrolu utvrđen je prosečan broj cvetova

po cvasti na uzorku od 20 cvasti. Kontrola preostalog broja plodića po rodnoj grančici,



nakon primene preparata, vršena je u dva navrata, posle junskog opadanja i pred berbu na

uzorku od po 20 rodnih grančica.

Pre svakog tretiranja, sa meteorološke stanice koja se nalazi na samom oglednom

polju, očitane su vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha (tabela 2.).

Tabela 2. Vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha za vreme tretiranja,

Rimski Šančevi, 2007

Termin

Temperatura

vazduha u

momentu

tretiranja

(ºC)

Srednja

dnevna

temperatura

vazduha

(ºC)

Relativna

vlažnost

u

momentu

tretiranja

(%)

Srednja

dnevna

relativna

vlažnost

(%)

25.04.2007. 18 13.2 75 68

29.04.2007. 19.2 18.6 56 38

04.05.2007. 18.5 17.4 73 72

Temperatura i relativna vlažnost vazduha bile su u opsegu preporučenih prema

Vittone (2003) i Elfving (2007). Tretiranje nije vršeno za vreme duvanja vetra.

Tretiranje je vršeno leđnom motornom prskalicom “STHIL SR- 420” zapremine

rezervoara 10 l. Voćke su dobro kupane sredstvom, pogotovo gornji dvotrećinski deo

krune (slika 8.).

Berba plodova je obavljena u fazi početka zrenja. Iz svake varijante i kontrole,

uzet je uzorak od po petnaest plodova. Neposredno nakon berbe, vršena su merenja mase

i određivani su parametri zrelosti plodova: intenzitet obojenosti plodova, čvrstina i

jodno - skrobni test. Masa plodova merena je električnom tehničkom vagom marke

"TECHNICA". Pokrovna boja određivana je ocjenjivanjem ploda uz upotrebu sortnih

kolor kataloga. Čvrstina plodova određivana je uz pomoć ručnog penetrometra marke



"EFEGI" promera ubodne glave od 11 mm. Stepen zrelosti plodova određivan je uz

pomoć jodno - skrobnog testa, potapanjem poprečnog preseka plodova u rastvor koji je

sadržao 10 g/l joda i 40 g/l kalijum - jodida. Vrednosti jodno - skrobnog testa ocenjivane

su na skali od 1 do 10 (1 - potpuno zelen plod, 10 - potpuno zreo plod).

Slika 6. Cvast jabuke, Rimski Šančevi, 2007.

Slika 7. Merenje prečnika centralnog plodića, Rimski Šančevi, 2007.



Slika 8. Primena preparata za hemijsko proređivanje, Rimski Šančevi, 2007.



3. REZULTATI

3.1. BROJ PLODIĆA PO RODNOJ GRANČICI

Broj preostalih plodova po rodnoj grančici nakon hemijskog proređivanja

određivan je dva puta u toku perioda porasta plodova, i to nakon junskog opadanja i

neposredno pred berbu. Rezultati su prikazani tabelarno za svaku sortu ponaosob.

Tabela 3. Prosečan broj plodića po rodnoj grančici pre i nakon tretiranja sorte Ajdared,

Rimski Šančevi, 2007.

Tretman

#Preparat

Prosječna

dimenzija

plodića

prije

tretiranja

Prosječan broj plodića po gronji

Prije

tretiranja

Posle junskog

opadanja

9.07.2007.g

Pred berbu

20.09.2007.g.

*1Dirager 0,1

ml/l8,4 mm 6,20 2,05 1,15

2Dirager 0,15

ml/l9,5 mm 5,90 2,65 1,45

3Sevin flow

1,6 ml/l10 mm 5,60 2,10 1,35

4Sevin flow 1

ml/l10 mm 5,60 1,80 1,35

*5

Sevin flow 1

ml/l +

Dirager 0,06

ml/l

14,4 mm 5,70 2,05 1,20

6

BA 5 ml/l +

Dirager 0,06

ml/l

14,4 mm 5,70 2,60 1,60

Kontrola / / / 2,65 1,35

# svim tretmanima dodat je okvašivač "Trend" u koncentraciji od 1,0 ml/l



Najbolje rezultate u pogledu preostalog broja plodića na rodnoj grančici nakon

tretiranja zasada sorte ajdared dale su prva i peta varijanta proređivanja (tabela 3.).

Nakon tretiranja preparatom Dirager u koncentraciji 0.1ml/l sa dodatim

okvašivačem 1 ml/l, koje je vršeno pri intervalu variranja dimenzija terminalnih plodića

od 5.3 - 11.3 mm, broj plodića po rodnoj grančici smanjen je sa 6.2 na 2.05 pri prvom i

1.15 pri drugom brojanju, što je statistički značajna razlika u odnosu na kontrolu.

Tretman kombinacijom Sevin flow koncentracije 1 ml/l i Diragerom 0,06 ml/l

koncentracije uz dodatak 1 ml/l okvašivača, kada su centralni plodići bili dimenzija od

10.41 - 19.81 mm, doveo je do opadanja broja plodića po rodnoj grančici sa 5.7 koliko je

izbrojano pre tretiranja na 2.05 nakon junskog opadanja i 1.20 neposredno pre berbe. U

odnosu na kontrolu, ove vrednosti su statistički značajne.

Ostale četiri varijante tretiranja nisu dale statistički značajne razlike u broju

plodića po gronji iako je pred berbu zabeležen prosečan broj plodića bio isti ili neznatno

veći u odnosu na kontrolu.

Tabela 4. Prosečan broj plodića po rodnoj grančici pre i nakon tretiranja sorte Jonagored,

Rimski Šančevi, 2007.

Tretman

#Preparat

Prosečna dimenzija

plodića prije

tretiranja

Prosečan broj plodića po gronji

Pre tretiranj

a

Posle junskog opadanja

9.07.2007.g

Pred berbu 12.09.2007.g.

1 Nokad 0,3 ml/l 7,5 mm 5,6 2 1,95

2 Dirager 0,2 ml/l 7,5 mm 5,6 2,1 2,1

*3 Dirager 0,25 ml/l

8,7 mm 5,8 1,5 1,45

4 Dirager 0,3 ml/l 8,7 mm 5,8 2 1,9

5

Sevin flow 1,2 ml/l +

Dirager 0,15 ml/l

12,9 mm 5,4 1,95 1,8

*6BA 3 ml/l + Dirager 0,08

ml/l

12,9 mm 5,4 1,65 1,6

Kontrola / / / 2,5 1,95





tretiranja zasada sorte jonagored dale su treća i šesta varijanta proređivanja (tabela 4.).

Nakon tretiranja preparatom Dirager u koncentraciji 0.25 ml/l sa dodatim


od 6.12 - 12.73 mm, broj plodića po rodnoj grančici smanjen je sa 5.8 na 1.5 pri prvom i

1.45 pri drugom brojanju, što je statistički značajna razlika u odnosu na kontrolu.

Tretman kombinacijom BA 3 ml/l i Diragerom 0,08 ml/l koncentracije uz dodatak

1 ml/l okvašivača, kada su centralni plodići bili dimenzija od 6.28 - 17.60 mm, doveo je

do opadanja broja plodića po rodnoj grančici sa 5.4 koliko je izbrojano pre tretiranja na

1.65 nakon junskog opadanja i 1.60 neposredno pre berbe. U odnosu na kontrolu, ove

vrednosti su statistički značajne.




Tabela 5. Prosečan broj plodića po rodnoj grančici pre i nakon tretiranja sorte Greni

Smit, Rimski Šančevi, 2007.

Tretman # Preparat

Prosječna dimenzija

plodića prije

tretiranja

Prosječan broj plodića po gronji

Prije tretiranja

Posle junskog opadanja

9.07.2007.g

Pred berbu 05.10.2007.g.

*1Dirager 0,15

ml/l7,5 mm 5,7 1,8 1,35

2Nokad 0,2

ml/l7,5 mm 5,7 2,55 1,8

3Sevin flow

0,8 ml/l9,7 mm 5,8 2,7 2,05

4Sevin flow 1

ml/l9,7 mm 5,8 2,3 1,9

*5

Sevin flow 1 ml/l +

Dirager 0,06 ml/l

12,8 mm 5,4 1,85 1,45

6BA 5 ml/l + Dirager 0,06

ml/l12,8 mm 5,4 2,6 1,75

Kontrola / / / 1,7 1,65





tretiranja zasada sorte greni smit dale su prva i peta varijanta proređivanja (tabela 5.).

Nakon tretiranja preparatom Dirager u koncentraciji 0.15 ml/l sa dodatim


od 4.94 - 9.65 mm, broj plodića po rodnoj grančici smanjen je sa 5.7 na 1.8 pri prvom

brojanju što u odnosu na kontrolu nije dalo zavisan rezultat ali kod drugog brojanja

ostvarena je statistički značajna razlika kada je izbrojano je 1,35 plodova po rodnoj

grančici.

Tretman kombinacijom BA koncentracije 5 ml/l i Diragerom 0,06 ml/l

koncentracije uz dodatak 1 ml/l okvašivača, kada su centralni plodići bili dimenzija od

8.40 - 18.76 mm, doveo je do opadanja broja plodića po rodnoj grančici sa 5.4 koliko je

izbrojano pre tretiranja na 1.85 nakon junskog opadanja i 1.45 neposredno pre berbe. U

odnosu na kontrolu, ove vrednosti su statistički značajne.




Slika 9. Izgled rodne grane nakon junskog opadanja-tretman.



3.2. PROSEČNA MASA, PARAMETRI KVALITETA I ZRELOSTI PLODA

Uticaj hemijskog proređivanja na povećanje mase plodova kao i uticaj na

parametre kvaliteta i zrelosti plodova jabuke ispitivan je na osnovu prosečnog uzorka od

petnaest zdravih plodova. Kod sorte ajdared ispitivana je masa, pokrovna boja, čvrstina

ploda i jodno skrobni test. Kod sorte jonagored ispitivana je masa i pokrovna boja dok je

kod sorte greni smit ispitivan uticaj hemijskog proređivanja na promjenu mase ploda.

Tabela 6. Prosečna masa ploda tretiranih stabala i procentualno povećanje mase u

odnosu na kontrolna stabla sorte Ajadared, Rimski Šančevi, 2007.

Tretman PreparatMasa ploda

(g)

Parametri kvaliteta i zrelosti ploda

Pokrovna boja

Čvrstina (kg/cm²)

Jodno skrobni test

1Dirager 0,1

ml/l205,48 90,70 5,35 8,30

2Dirager 0,15

ml/l212,46 83,00 5,97 7,60

3Sevin flow 1,6

ml/l239,49 95,00 5,64 7,00

4Sevin flow 1

ml/l267,61 82,67 5,24 7,40

5

Sevin flow 1 ml/l +

Dirager 0,06 ml/l

271,19 88,33 5,75 7,20


ml/l216,29 86,33 5,83 7,30

Kontrola / 177,15 80,30 6,80 7,90

Kod sorte ajdared peti tretman, kombinacija Sevin flow koncentracije 1 ml/l i

Dirager koncentracije 0,06 ml/l (tabela 6.), uticao je na povećanje mase ploda u

najznačajnijoj mjeri tako da je zabeleženo povećanja mase u odnosu na kontrolu za 53% ,

prosječna masa ploda kod ovog tretmana iznosila 271,19 g. Generalno posmatrano uticaj

hemijskog proredjivanja na masu ploda kod ove sorte u svakom od tretmana dao je



pozitivne rezultate tako da se povećanje mase ploda u odnosu na kontrolu kretalo od 16 -

53 % .

Obojenost plodova kod svih tretmana je poboljšana u odnosu na plodove stabala

koja nisu hemijski proređivana. Najatraktivnija obojenost zapažena je kod trećeg

tretmana gdje je korišćen preparat Sevin flow u koncentraciji primjene od 1,6 ml/l,

(tabela 6.).

Hemijsko proređivanje plodova ajdareda nije značajnije uticalo na prosječnu

čvrstinu ploda. Prosječna vrijednost čvrstine ploda kretala se u intervalu od 5,24 kg/cm²

kod četvrtog tretmana pa do 5,97 kg/cm² kod drugog tretmana. Zapaža se da su i donja i

gornja granica navedenog intervala ispod vrijednosti prosječne čvrstine ploda zapažene

kod kontrolnog uzorka koji je iznosio 6,80 kg/cm² (tabela 6.).

Statistički značajnija razlika u vrednostima jodno-skrobnog nije zapažena ni kod

jednog od šest tretmana kojim smo proređivali sortu ajdared. Interval prosječnih

vrijednosti jodno-skrobnog testa kod tretmana se kretao u granicama od 7,0 - 8,3

što upoređujući sa vrednošću zabeležene kod kontrole (7,9) nije statistički značajno

(tabela 6.).


odnosu na kontrolna stabla sorte Jonagored, Rimski Šančevi, 2007.

Tretman PreparatMasa ploda

(g)Procentualno povećanje mase

u odnosu na kontrolu (%)Pokrovna

boja

1 Nokad 0,3 ml/l 242,40 15,75 83,00

*2 Dirager 0,2 ml/l 263,40 25,78 83,67

3 Dirager 0,25 ml/l 255,00 21,77 75,00

4 Dirager 0,3 ml/l 249,10 18,95 66,00

5Sevin flow 1,2

ml/l + Dirager 0,15 ml/l

257,90 23,16 62,33

*6BA 3 ml/l +

Dirager 0,08 ml/l258,00 23,20 78,67

Kontrola / 209,40 / 64,67



Hemijsko proređivanje sorte jonagored dalo je pozitivne efekte na povećanje mase

ploda kod svih tretmana. Zapaža se povećanje mase ploda u rasponu od 15,75 % kod

prvog tretmana do 25,78 % kod tretmana pod rednim brojem dva (tabela 7.). Najveći

uticaj na povećanje mase ploda zabeležen je primjenom preparata Dirager u koncentraciji

0,2 ml/l i kombinacije preparata sledećih koncentracija BA 3 ml/l + Dirager 0,08 ml/l .

Pokrovna boja se kretala u granici sa srednjom vrednošću kontrole i u glavnom u

vrednostima većim od iste tako da je najbolji rezultat zapažen kod tretmana kod kojih je

zapaženo i najveće procentualno povećanje mase, tretmana označenih sa rednim brojem

dva i šest (tabela 7.).


odnosu na kontrolna stabla sorte Greni Smit, Rimski Šančevi, 2007.

Tretman Preparat Masa ploda (g)Procentualno povećanje mase

u odnosu na kontrolu (%)

1 Dirager 0,15 ml/l 190,43 0,00

2 Nokad 0,2 ml/l 205,36 5,60

3 Sevin flow 0,8 ml/l 213,98 10,03

4 Sevin flow 1 ml/l 196,90 1,25

5*Sevin flow 1 ml/l + Dirager 0,06 ml/l

223,94 15,15


ml/l173,10 0,00

Kontrola / 194,46 /

U četiri varijante tretiranja zabeleženo je procentualno povećanja mase ploda dok

kod dva tretmana nije zabeležen porast, već su se vrijednosti mase ploda kretale u

okvirima vrednosti kontrole. Najbolji rezultat ostvaren je u petom tretmanu primjenom

preparata Sevin flow u koncentraciji 1 ml/l kombinovan sa preparatom Dirager

koncentracije 0,06 ml/l tečnosti za tretiranje. Masa ploda u petom tretmanu je povećana

za prosječnih 15,15 % u odnosu na prosječnu masu ploda kontrole koja je iznosila

194,46 g (tabela 8.).



4. DISKUSIJA

Veliki broj autora se širom sveta do sada bavio istraživanjima efikasnosti

preparata i efekata hemijskog proređivanja na parametre prinosa, kvaliteta ploda i

potencijalne rodnosti pupoljaka.Svi oni ističu nemogućnost da se konačan efekat

proređivana u potpunosti predvidi zbog uticaja velikog broja faktora kao što su:

vremenske prilike za vreme i nakon tretiranja, sistem gajenja i primenjena agrotehnika,

osobine biljke, koncentracija preparata, način i vreme primene.

Evidentno je već niz godina da hemijsko proređivanje prvenstveno utiče na

povećanje prosječne mase plodova, povećanje udela krupnih plodova tj. plodova prve i

ekstra klase, otklanjanje alternativne rodnosti naročito kod sorti kod kojih je izraženije

alternativno rađanje i kod kojih se rodnost ne može regulisati u potpunosti rezidbom.

(Keserović i sar., 2007) navode da je utvrđena korelacija između prinosa, kvaliteta

plodova i potencijalne rodnosti. Naime visok prinos u toku jedne godine neizbežno je

praćen slabim formiranjem rodnog potencijala za narednu godinu, i obratno. S obzirom

na navedeno lako je zaključiti da hemijsko proređivanje, kojim se smanjuje ukupna

rodnost, utiče na bolje formiranje roda za narednu vegetaciju u tekućoj odnosno da dolazi

do korelativnog povećanja potencijalne rodnosti uz optimalan prinos sa velikim udelom

plodova prve klase.

U zasadima u punom rodu, hemijsko proređivanje ima prvenstveno za cilj

otklanjanje alternativne rodnosti (Keserović, 2008), pored toga u savremenim mladim

zasadima jabuke sa visoko kvalitetnim sadnim materijalom (sertifikovane sadnice sa

prevremenim grančicama) naročito je dalo dobre rezultate u cilju smanjenja pojave

alternativne rodnosti ili bolje rečeno uticalo je pozitivno na smanjenje rizika od pojave

ranog prerođavanja i preopterećenja mladih zasada starosti dvije i tri godine (Milić i sar.,

2011).

Nesumnjivi su pozitivni ekonomski efekti koji proizilaze iz navedenog,

(Gvozdenović, 2007) zaključuje da je kod zasada kod kojih se primjenjuje hemijsko

proređivanje berba olakšana i manja je potreba za klasiranjem plodova u berbi. Pored

toga lakše se vrši zaštita od jabučnog smotavca kada se plodovi javljaju pojedinačno na



rodnoj grančici a opadanje plodova pred berbu je smanjeno što sve u mnogome povećava

prihode od proizvodnje koji su cilj svakog proizvođača.

Hemijsko proređivanje u ovom ogledu generalno gledano dalo je vrlo dobre do

odlične rezultate kod svih ispitivanih sorti. Ispoljene su određene razlike u pogledu

efikasnosti odabranih preparata i njihovih koncentracija što je i bilo za očekivati u odnosu

na definisani cilj istraživanja i metodu rada. Uporedna analiza dobijenih rezultata u ovoj

diskusiji oslanjaće se u najvećem slučaju na rezultate dobijane od strane (Keserovića i

sar., 2005), iz razloga autentičnosti spoljašnjih uticaja šire sredine u kojoj je pomenuti

autor radio više naučnih radova na ovu temu i lokaliteta samog ogleda.

Intenzitet proređivanja u svim varijantama tretmana kod sve tri sorte dalo je

odlične rezultate. Broj plodića po gronji meren je u dva navrata posle junskog opadanja i

pred berbu nakon čega je upoređivan sa kontrolom. Kod sve tri sorte značajniji rezultati

dobijeni su naročito kod drugog brojanja.

Ajdared spada u grupu sorti koje se lako proređuju pa je za uspeh ove

pomotehničke mere dovoljno primeniti niže koncentracije preparata (Keserović i sar.,

2007). Sorta ajdared je odreagovala na praparat Dirager u koncentraciji 0,1 ml/l

smanjivši broj plodova sa 6,2 prije tretiranja na 1,15 po rodnoj grančici, a na

kombinaciju preparata Sevin flow koncentracije 1 ml/l i Diragerom 0,06 ml/l tako što se

broj plodića po rodnoj grančici smanjio sa 5,7 na 1,2 koliko je izbrojano pred berbu

(tabela 3.). Najbolje rezultate u pogledu smanjenja broja plodića po rodnoj grančici kod

ajdareda dale su dve pomenute varijante sa najnižom koncentracijom preparata što

potvrđuje navode (Keserovića, 2007).

Prosječna masa plodova bila je veća u svim varijantama hemijskog proređivanja

u odnosu na kontrolu. Prosječna masa kretala se u rasponu od 205,48 g u varijanti

proređivanja Diragerom koncentracije 0,1ml/l do 271,19 g u varijanti kombinacije

preparata Sevin flow koncentracije 1 ml/l i Diragerom koncentracije 0,06 ml/l (tabela 6.).

Interval procentualnog povećanja ploda kretao se u granicama od 16% do 53% u odnosu

na kontrolu.

Obojenost sorte ajdared kretala se u granicama iznad kontrole pa se uopšteno

može reći da je hemijsko proređivanje uticalo na povećanje obojenosti kod plodova



tretmana, međutim ne može se sa sigurnošću utvrditi tačan uticaj odabranog preparata i

njegove koncentracije. Upoređujući dobijene rezultate maksimalne obojenosti od 95%

primjenom preparata Sevin flow u koncentraciji 1,6 ml/l (tabela 6.) sa rezultatima

(Keserovića i sar., 2005) gdje je kod ajdareda najbolju obojenost od 82,8 % dala

koncentracija 1,2 ml/l preparata Sevin flow može se pretpostaviti da ovaj preparat sa

povećanjem koncentracije do određene vrednosti utiče na povećanje obojenosti, što je za

sada samo pretpostavka.

Uticaj hemijskog proređivanja na čvrstinu ploda kod sorte ajdared u ovom ogledu

nije dalo značajnije rezultate, naime zapaža se da su donja i gornja granica intervala

variranja srednje vrednosti čvrstine ploda ispod vrednosti prosečne čvrstine ploda

zapažene kod kontrolnog uzorka koji je iznosio 6,80 kg/cm² (tabela 6.). Na čvrstinu

plodova utiče više faktora kao što su krupnoća, broj i veličina ćelija ploda, zapremina

intercelularnih prostora, stepen zrelosti, sadržaj suve materije i mineralni sastav,

enzimska aktivnost, te se mogu očekivati različiti efekti hemijskog proređivanja na

čvrstinu (Link, 2000).

Prema Link - u (2000) proređivanje doprinosi ranijem sazrevanju plodova za 10 -

14 dana. U našem ogledu vrednosti parametra jodno - skrobnog testa kod sorte ajdared

nisu se značajno razlikovale u odnosu na kontrolu.

Uticaj hemijskog proređivanja kod sorte jonagored na smanjenje broja plodića po

rodnoj grančici evidentan je u značajnoj meri kod svih varijanti. Najveće smanjenje broja

plodova zabilježeno je kod treće varijante (Dirager 0,25 ml/l) gde je broj plodića

smanjen sa 5,8 na 1,45 po rodnoj grančici brojano pred berbu i kod šeste varijante gde je

tretirano sa kombinacijom preparata BA konc. 3ml/l i Dirager konc. 0,08 ml/l tako da je

rezultiralo smanjenjem broja plodića po rodnoj grani sa 5,4 na 1,6 (tabela 4.).

Kod sorte jonagored koja je sklona alternativnom rađanju prosečna masa ploda i

razvijenost pokrovne boje bila je veća u odnosu na kontrolu u skoro svim varijantama

hemijskog proređivanja. Procentualno povećanje mase ploda koje je ostvareno kod dve

varijante u značajnijoj meri u odnosu na preostala četiri tretmana pratila je i razvijenost

pokrovne boje. Primjenom preparata Dirager u koncentraciji 0,2 ml/l ostvarena je



prosečna masa ploda od 263,40 g što je u odnosu na kontrolu više za 25,78 % kod ove

varijante zabeležena je i najveća obojenost pokožice koja je iznosila 83,67 % za 29,4 %

više u odnosu na kontrolu (tabela 7.).

Prema navodima Linka (2000) plodovi jabuke mogu biti dobro obojeni ako je

snabdevanje ugljenim hidratima optimalno. Hemijsko proređivanje, generalno, dovodi do

bolje razvijenosti i intenziteta pokrovne boje. Utvrđena je pozitivna linearna korelacija

između obojenosti plodova i prinosa (koeficijent korelacije 0,6-0,76) kod sorti elstar i

jonagold.

Plodovi jonagoreda imaju veću prosečnu masu i bolju obojenost, a otpadanje pred berbu

je slabije izraženo (Keserović i sar., 2007).

Tretman pod rednim brojem šest (tabela 7.) gde smo koristili smešu preparata BA

konc. 3ml/l i Diragera u koncentraciji 0,08 ml/l zabeleženo je povećanje prosečne mase

ploda za 23,2 % u odnosu na kontrolu i dok je vrednost obojenosti dostigla 78,67% ploda.

Sa obzirom da je sorta jonagored jedan od crvenih mutanata sorte džonagold, stvarana sa

ciljem povećanja obojenosti pokožice matične sorte, mišljenja smo da je postignuti uticaj

hemijskog proređivanja od značaja za atraktivnosti ploda jonagoreda.

Sorta greni smit je u uslovima Vojvodine, pogotovu u ravničarskom delu i na

podlozi M-9, stabilne rodnosti (Keserović i sar., 2005).

U pogledu smanjenja broja plodića po rodnoj grančici ova sorta je naročito

značajne rezultate dala u odnosu na kontrolu prilikom drugog brojanja i to samo kod

primenjene dve varijante.

Dirager u koncentraciji 0,15 ml/l smanjio je broj plodića sa 5,7 na 1,35 dok je

kombinacija Sevin flow-a koncentracije 1 ml/l i Diragera 0,06 ml/l smanjila broj plodića

sa 5,4 na 1,45 po rodnoj grančici.

U našem ogledu ova sorta je dobro reagovala na hemijsko proređivanje u pogledu

povećanja prosečne mase ploda i tako je kod varijante kod koje smo koristili kombinaciju

dva preparata Sevin flow u koncentraciji 1ml/l i preparata Dirager u koncentraciji 0,06

ml/l prosečna masa ploda bila 223,94 g što je u odnosu na kontrolu više za 15,15 %.

Prosečna masa ploda kod kontrolnih stabala imala je značajnu vrednost od 194,46 g.



Ako se uzme u obzir sortna karakteristika da su plodovi velike specifične težine,

što nam govori i masa ploda u kontroli, mišljenja sam da su postignuti pozitivni efekti

povećanja mase ploda primenom hemijskog proređivanja kod sorte greni smit.



5. ZAKLJUČAK

Na osnovu dobijenih rezultata kao pokazatelja mere uticaja ispitivanih preparata i

njihovih koncentracija, kao i kombinacija, na intenzitet proređivanja i kvalitet plodova na

ispitivane sorte, mogu se doneti sledeći zaključci:

U ogledu kod sorte ajdared najveći sumarni efekat hemijskog proređivanja na

intenzitet proređivanja i kvalitet plodova ostvarili smo upotrebom preparata

Sevin flow u koncentraciji 1 ml/l kombinovan sa preparatom Dirager u

koncentraciji 0,06 ml/l. U ovoj varijanti postigli smo smanjenje broja plodova u

odnosu na kontrolu sa 5,7 na 1,2 ploda po rodnoj grančici, masa ploda je uvećana za

53 % u odnosu na kontrolne i iznosila je prosečnih 271,19 g. Što se tiče povećanja

obojenosti ploda i zrelosti efekti hemijskog proređivanja su vidljivi za razliku od

čvrstoće ploda koja je podbacila u odnosu na kontrolu a što se može protumačiti da

je proizišlo kao posledica povećanja mase kod tretiranih plodova.

Jonagored je najbolje odreagovao na uticaj preparata Dirager koncentracije 0,3 ml/l

radne tečnosti. Pri tom procentualno povećanje mase ploda koje je ostvareno kod

ovog tretmana pratila je i maksimalna pokrivenost ploda dopunskom bojom.

Primjenom preparata Dirager u koncentraciji 0,3 ml/l ostvarena je prosečna masa

ploda od 263,40 g što je u odnosu na kontrolu više za 25,78 %, kod ove varijante

zabeležena je i najveća obojenost pokožice koja je iznosila 83,67 % za 29,4 % više

u odnosu na kontrolu. Smanjenje broja plodića po rodnoj grančici evidentna je kod

svakog od tretmana u značajnoj meri.

U pogledu smanjenja broja plodića po rodnoj grančici sorta greni smit je naročito

značajne rezultate dala u odnosu na kontrolu prilikom drugog brojanja i to samo

kod primenjene dve varijante. Značajniji uticaj na smanjenje broja plodova i

povećanje njegove prosečne mase je u svakom pogledu ostvaren kod varijante kod

koje je primenjen preparat Sevin flow koncentracije 1 ml/l uz Diragera 0,06 ml/l



radne tečnosti. Povećanje mase ploda kod ove varijante iznosilo je 15,15 % u

odnosu na prosečnu masu kontrole koja je imala dosta veliku vrednost od 194,46 g,

što se može smatrati sortnom karakteristikom u pogledu veće specifične mase ploda

u odnosu na druge sorte. Promena broja plodova je išla u korist smanjenja sa

prethodnih 5,4 na 1,45 po rodnoj grani.



6. LITERATURA

Bangerth, F.: Abscission and thinning of young fruit and their regulation by plant

hormones and bioregulators. Planth Growth Regulation 31: 43 - 59, 2000.

Bound, S.A.: Comparison of two 6 - benzyladenine formulations and carbaryl for post-

bloom thinning of apples. Scientia Horticulturae 111: 30 - 37, 2006.

Buban, T.: The use of benzyladenine in orchard fruit growing: a mini review. Planth

Growth Regulation 32: 381 - 390, 2000.

Črnko, J., Gutman – Kobal, Z., Soršak, A.: Redčenje cvetja in plodičev jablan. Tron

d.o.o., Krško, 1995.

Dennis, F. G.: The history of fruit thinning. Planth Growth Regulation 31: 1 - 16, 2000.

Donati, F., Palara, U., Berra, L., Guerra, W., Sansavini, S.: Melo. Supplemento a

l’Informatore Agrario 24: 35 - 44, 2004.

Dorigioni, A., Lezzer, P.: Chemical thinning of apple with new compounds. Erwerbs -

Obstbau 49: 93 - 96, 2007.

Elfving, D.: Bioregulator sprays. Deo priručnika 2007 Crop Protection Guide for Tree

Fruits in Washington. Washington State University Extension: 74 - 86, 2007.

Forshey, C. G.: Chemical fruit thinning of apples. New York 's Food and Life Sciences

Bulletin 116, 1986.

Greene, D. W.: A rewiev of use of benzyladenine (BA) as a chemical thinner for apples.

Acta Horticulturae329: 231 - 236, 1993.



Gvozdenović, D.: Berba i čuvanje voća. NOLIT, Beograd, 1989.

Gvozdenović, D.: Jabuka. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1998.

Gvozdenović, D.: Proređivanje jabuke. Voćarstvo - Vinogradarstvo Br. 6: str. 12, 2005.

Gvozdenović, D.: Gusta sadnja jabuke, kruške i dunje. Prometej, Novi Sad, 2007.

Gvozdenović, D., Mratinić, E., Keserović, Z., Lukić, M.: Perspektivne sorte i podloge

jabučastih voćnih vrsta. Zbornik radova sa savetovanja "Perspektivne sorte i podloge

voćaka", Čačak, 2007.

Janjić, V., Aradski, M., Kedić, M., Jelić, R.: Hemijsko proređivanje plodova jabuka.

Zbornik sa Savetovanja o unapređenju voćarske proizvodnje u Vojvodini: 81 - 86, Novi

Sad, 1981.

Keserović, Z.: Uticaj hemijskog proređivanja na kvalitet plodova i rodnost pupoljaka

sorti Jabuka. Voćarstvo – Vinogradarstvo Br. 11: 10 – 13, 2007.

Keserović, Z., Gvozdenović, D., Lazić, S., Hnatko, Z.: Biološka kontrola rodnosti sorti

jabuke. Voćarstvo Vol. 39, br 151: 341 - 249, 2005.

Keserović, Z., Gvozdenović, D., Magazin, N., Vračević, B.: Izbor preparata za hemijsko

proređivanje plodova jabuke. Zbornik naučnih radova sa XXII savetovanja Unapređenje

proizvodnje voća i grožđa Vol. 13 br. 5, 5 - 10, Beogrdad, 2007.



Keserović, Z., Vračević, B., Magazin, N., Gvozdenović, D.: Uticaj hemijskog

proređivanja na kvalitet plodova i potencijalnu rodnost jabuke. Zbornik radova sa XXIII

savetovanja Unapređenje proizvodnje voća i grožđa, PKB Agroekonomik,Vol. 14, br.5,

5-10, 2008.

Keserović, Z. [et al.] : Priručnik za proređivanje plodova jabuke/Novi Sad:Poljoprivredni

fakultet,departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu,

2009 (Novi Sad: Tampograf).-53 str. : ilustr. ; 25 cm.

Koike, H., Tamai, H., Ono, T., Shigehara, I.: Influence of time of thinning on yield, fruit

quality and return flowering of fuji apple. Journal of American Pomological Society 57

(4): 169 - 173, 2003.

Link, H.: Significance of flower and fruit thinning on fruit quality. Planth Growth

Regulation 31: 17 - 26, 2000.

Magazin, N.: Uticaj gustine sadnje na porast, prinos i kvalitet plodova sorti jabuke.

Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2005.

Mišić, P.: Jabuka. NOLIT, Beograd, 2004.

Stopar, M.: Thinning of 'Gala' and 'Golden delicious' apples with BA, NAA and their

combinations. Journal of Central European Agriculture: Vol 3, No 1: 1 - 6, 2002.

Stopar, M., Simončić, A.: Tehnika škropljenja sredstev za redčenje plodićev jablane.

Zbornik referatov 1. slovenskoga sadjarskega kongresa z mednarodno udeležbo, Krško,

24-26 marec 2004.

Tromp, J.: Flower - bud formation in pome fruits as affected by fruit thinning. Planth

Growth Regulation 31: 27 - 34, 2000.



Vittone, G.: Frutticoltura integrata. Piemonte Aprofrut, Cuneo, 2003.

Vlahović, B. : Tržište agroindustrijskih proizvoda = Market of agricultural products –

Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, 2010 (Novi Sad: Mala knjiga). – 498 str. ilustr. ; 24 cm

Vračević, B.: Hemijsko proređivanje plodova jabuke sorte Zlatni delišes – klon B, Diplomski – Master rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2008.

Watkins, R., Smith, R. A.: Descriptor list for apple (Malus). IBPGR, Rome, 1982.

Wertheim, S.J.: Developments in the chemical thinning of apple and pear. Planth Growth

Regulation 31: 85 - 100, 2000.


Documents

Marko Ceklic Diplomski rad : Hemijsko proredjivanje plodova jabuke sorti Ajdared Jonagored i Greni smit