VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA

TEMA: TRŽIŠTA KAPITALA

Mentor: Student:

Prof. dr Predrag Radovanović Marijana Mihajlović

Broj indeksa: 12250

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Tržišta kapitala ....................................................................................................................4

1. Definicija .............................................................................................................4

2. Funkcionisanje tržišta kapitala ............................................................................6

3. Oblici tržišta kapitala ..........................................................................................7

4. Berze ...................................................................................................................9

5. Dugoročni finansijski instrumenti .....................................................................10

5.1. Dugoročne obveznice .........................................................................11

5.2. Akcije .................................................................................................12

5.3. Varanti ................................................................................................13

Zaključak ...........................................................................................................................15

Literatura ...........................................................................................................................16

2

Uvod

Novčana sredstva se stalno prebacuju sa tržišta novca na tržište kapitala i obrnuto. Ako se

ostvari suficit na tržištu novca onda se novac preliva na tržište kapitala i obrnuto.

Na tržištu novca i tržištu kapitala preduzeće pribavlja novčana sredstva za obezbeđenje

likvidnosti i solventnosti. Na tržištu kapitala preduzeće pribavlja finansijska sredstva koja

ulaže u investicione projekte. Na tržištu kapitala preduzeće se može pojaviti direktno, ali

u većini slučajeva se pojavljuje preko posrednika – investicionih banaka, brokera ili

dilera.

Na finansijskom tržištu (tržištu novca i tržištu kapitala) hartijama od vrednosti trguju i

lokalna vlast i država. Lokalna vlast za pokriće likvidnosti i ostvarenje svojih

infrastrukturnih i komunalnih projekata ima garancije od poreza i doprinosa. Država

trguje hartijama od vrednosti radi pokrića deficita u budžetu, pokrića inflacije i ostvarenja

infrastrukturnih projekata od nacionalnog značaja.

3

Tržišta kapitala

1. Definicija

U savremenoj literaturi i praksi vezanoj za tržište kapitala može se sresti veliki broj

raznovrsnih definicija. Najpoznatija definicija je: „Tržište kapitala predstavlja skup

odnosa ponude i potražnje dugoročnih i srednjoročnih finansijskih sredstava“. Često se

sreće i definicija po kojoj „tržište kapitala jeste mesto na kome se sučeljavaju ponuda i

tražnja za finansijskim instrumentima čiji je rok dospeća duži od godinu dana“. Tržište

kapitala predstavlja deo ukupnog finansijskog tržišta zajedno sa tržištem novca, deviznim

tržištem i terminskim tržištem, odnosno tržištem derivata. Najznačajniji segment

ukupnog finansijskog tržišta je upravo tržište kapitala.

Tržište kapitala se sastoji iz bankarskog i berzanskog tržišta kapitala. Na bankarskom

delu tržišta kapitala finansijske institucije nude dugoročne kredite uz naknadu u vidu

kamate. Prema tome, finansijske institucije se javljaju u ulozi zajmodavca dok se

privredni i vanprivredni subjekti javljaju u ulozi zajmoprimca uz plaćanje tržišno

formirane kamatne stope na dugoročne kredite.

Na berzanskom delu tržišta kapitala prodaju se i kupuju dugoročne hartije od vrednosti

oličene u akcijama i obveznicama.

Finansijsko tržište poseduje podsisteme u vidu tržišta novca, tržišta kapitala, deviznog

tržišta i tržišta derivata. Radi optimalnog funkcionisanja finansijskog tržišta potrebno je

uspostaviti adekvatne interakcijske veze između podsistema kao celine. Jedan od

najbitnijih podsistema finansijskog tržišta nedvosmisleno jeste tržište kapitala. Tržište

kapitala kao i tržište novca moguće je podeliti na dva osnovna elementa ili podsistema i

to na bankarski i berzanski podsistem. Na bankarskom delu tržišta kapitala finansijske

institucije nude dugoročne kredite zainteresovanim licima uz obračun i naplatu kamate,

odnosno cene kapitala. Finansijske institucije na bankarskom delu tržišta kapitala

4

prikupljaju slobodna novčana sredstva odnosno štednje te ih kroz dugoročne kredite

plasiraju subjektima koji iskazuju deficit i potrebu za dugoročnim izvorima finansiranja.

Drugi deo tržišta kapitala odnosi se na berzanski deo gde se susreću ponuda i tražnja za

dugoročnim hartijama od vrednosti oličenim u svim. vrstama akcija i obveznica. Preko

berze preduzećima stoji na raspolaganju mogućnost njihovog pribavljanja kroz emisiju

akcija ili pak obveznica.

Ukoliko postoji interesovanje za povećanjem sopstvenog kapitala menadžment

akcionarskog društva doneće odluku kojom će se dozvoliti emitovanje akcija. U slučaju

da je menadžment svoju težnju usmerio ka povećanju dugoročnih dugova odnosno iz

pozajmljenih dugoročnih izvora opredeliće se za emitovanje obveznica.

Podela finansijskog tržišta na njegova dva primarna segmenta, tržište novca i kapitala, je

imaginarna i veoma je teško napraviti jasnu granicu između njih i definisati mesto na

kome počinje i prestaje tržište novca i gde počinje odnosno prestaje tržište kapitala. U

praksi su verifikovani mehanizmi koji omogućavaju prelivanja sa tržišta novca na tržište

kapitala i obrnuto. Dugoročna ulaganja se sprovode u dužem vremenskom periodu od

godinu dana te se i transakcije u vezi sa njima odvijaju na tržištu kapitala. Investiciona

ulaganja svakako predstavljaju ulaganja koja se realizuju u dužem vremenskom periodu

te se i transakcije u vezi sa njima mogu sresti na tržištu kapitala. Jasno je da se precizna

granica izmeću tržišta novca i tržišta kapitala ne može jasno i u potpunosti definisati.

Ukoliko se na tržištu kapitala prezentuju ponuda i potražnja za kapitalom kao i njegova

kupoprodaja preko ovlašćenih finansijskih institucija, smatra se da se sve transakcije

sprovode i realizuju na organizovanom odnosno institucionalizovanom tržištu kapitala.

Subjekti koji se mogu sresti na institucionalizovanom tržištu kapitala su centralna banka,

poslovne i komercijalne banke kao i druge finansijske institucije, berza i preduzeća.

Najznačajnije institucije na, tržištu kapitala su svakako berze hartija od vrednosti ili berza

efekata na kojima se na osnovu ponude i potražnje za određenim hartijama od vrednosti

formira njihova tržišna vrednost, a za obveznice i kamata kao cena kapitala. Kada se

transakcije u vezi za kupoprodajom kapitala kao i dugoročnih hartija od vrednosti

5

sprovodi direktno bez posredovanja ovlašćenih finansijskih institucija radi se o

neorganizovanom odnosno neinstitucionalizovanom tržištu kapitala. Cirkulacija kapitala

se na neinstitucionalizovanom tržištu kapitala najčešće vrši putem dugoročnih hartija od

vrednosti.

U zavisnosti na kom se prostoru odvijaju treba razlikovati transakcije na nacionalnom i

transakcije na međunarodnom tržištu kapitala.

2. Funkcionisanje tržišta kapitala

Tražnju za kapitalom najčešće iskazuju preduzeća radi finansiranja izabranih

investicionih aktivnosti. Jedan od osnovnih ciljeva preduzeća jeste maksimiziranje

dobitka, odnosno maksimiziranje prinosa na kapital. Tako preduzeća koja iskazuju deficit

za kapitalom izlaze na tržište kapitala formirajući tražnju, dok će subjekti koji iskazuju

suficit na tržištu kapitala formirati njegovu ponudu

Institucionalizovano tržište kapitala u vidu berze predstavlja mesto na kome se

sučeljavaju ponuda i potražnje za kapitalom u najvećem svom obimu. Tržišna cena

kapitala u vidu dugoročnih kredita kao i dugoročnih hartija od vrednosti formira se na

bazi ponude i potražnje na tržištu kapitala. Veoma mala tražnja za akcijama je izazvala

finansijske krahove pojedinih berzi i samim tim i nacionalnih privreda. U ekonomiji je

poznat primer kraha Njujorške berze tridesetih godina prošlog veka, koji je izazvao

recesiju i ekonomsku krizu ne samo na tlu Sjedinjenih Američkih Država već i čitavog

sveta, odnosno svetske privrede. Nakon toga zabeležen je krah londonske, frankfurtske,

tokijske i nekih dugih berzi. Povećanje cena akcija najvećih privrednih subjekata neke

zemlje predstavlja znak dobre konjukture. S druge strane, smanjenje cene akcija

predstavlja odraz nepovoljnih privrednih i finansijskih tokova, što će rezultirati

negativnim pojavama kao što su nezaposlenost, hiperinflacija, nedostatak interesovanja

za investiciona ulaganja.

6

Praksa i teorija beleže situacije u kojima se cena kapitala. ne formira na .bazi ponude i

potražnje iskazane na tržištu kapitala već na bazi intervencija centralne banke a u skladu

sa merama usvojene monetarno kreditne politike zemlje. U situaciji kada centralna banka

smanjuje cenu kapitala, ponuda istog će se smanjivati a tražnja povećavati što će uticati

na tendenciju povećanja investicionih ulaganja što je često i cilj intervencija monetarne i

kreditne politike centralne banke.

3. Oblici tržišta kapitala

Primarno tržište kapitala prihvata sve nove emisije dugoročnih hartija od vrednosti, pi

čemu se pre svega misli na obveznice i akcije. Preduzeća kojima su potrebna novčana

sredstva na duži rok emituju dugoročne hartije od vrednosti. U slučaju emitovanja

obveznica obavezuju se da će pozajmljena sredstva vratiti u ugovorenom roku i uz

ugovorenu kamatu kao cenu pozajmljenog kapitala. U slučaju emitovanja akcija emitenti

se obavezuju da će, sada već suvlasnicima preduzeća, na bazi kupljenih akcija isplatiti

dividendu kao cenu kapitala, a koja će zavisiti od visine ostvarene dobiti.

Segment tržišta kapitala na kome se nađu novoemitovane dugoročne hartije od vrednosti

nazivamo primarnim tržištem kapitala. Subjekti koji se najčešće mogu naći na tržištu

kapitala su akcionarska društva i korporacije ali i svi drugi subjekti koji su zakonskom

regulativom u mogućnosti da emituju dugoročne hartije od vrednosti. Na tržištu kapitala

se takođe veoma često mogu sresti ovlašćene finansijske institucije preko kojih

akcionarska društva i drugi zainteresovani subjekti mogu da emituju dugoročne hartije od

vrednosti. Kao posrednici na tržištu kapitala u većini slučajeva sreću se bankarske

organizacije ali i druge finansijske institucije ovlašćene za obavljanje ovih poslova.

Posrednici obavljaju sledeće poslove oko flotacije npr. akcija kao dugoročnih hartija od

vrednosti:

analizu i prethodnu sondažu tržišta i slično,

pribavljaju sve potrebne dozvole od nadležnih organa,

7

određuju nominalnu vrednost jedne akcije,

određuju broj akcija koji se mora emitovati u skladu sa kapitalom koji se prikuplja

emisijom,

banke obezbeđuju postupak štampanja vrednosnih papira,

distribuciju do konačnih kupaca.

U slučaju pojave velikih emisija, pre svega po kapitalu koji se prikuplja, rizik

sprovođenja ovakvog posla bio bi suviše veliki za samo jednog posrednika. Da bi se rizici

od eventualnih neuspeha plasmana emisije sveli na što je moguće manju meru, posrednici

pristupaju formiranju posebnih sindikata, odnosno konzorcijuma.

Sekundarno tržište kapitala je mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za već

izdatim dugoročnim hartijama od vrednosti. Na osnovu iskazane ponude i potražnje

formira se tržišna cena dugoročnih hartija od vrednosti kao i njen prinos. Imaoci

dugoročnih hartija od vrednosti, u momentu kada imaju problema sa tekućom

likvidnošću, u mogućnosti su da iste na sekundarnom tržištu kapitala ponude na prodaju

konvertujući ih u potrebnu gotovinu. Zato se i smatra da sekundarno tržište kapitala ima i

funkciju obezbeđenja likvidnosti. Trgovanjem dugoročnim hartijama od vrednosti na

sekundarnom tržištu kapitala može se pod uticajem ponude i potražnje javiti kapitalna

dobit ili kapitalni gubitak koji takođe nemaju uticaja na kontinuitet funkcionisanja

preduzeća i proces proizvodnje u njemu.

Najznačajnije institucionalizovano tržište kapitala jesu berze na kojima posluju ovlašćene

organizacije ili institucije koje nazivamo brokerima i dilerima. Na berzi se svakodnevno,

ali i mesečno, tromesečno i godišnje izrađuju izveštaji o kretanjima tržišnih cena i kamata

pojedinačnih hartija od vrednosti. Na bazi podataka iz publikovanih izveštaja

zainteresovana lica donose svoju konačnu odluku o tome u koje hartije od vrednosti je

najrentabilnije investirati.

8

4. Berze

Berza predstavlja mesto na koma se iskazuje ponuda i potražnja za dugoročnim

finansijskim instrumentima. Berze današnjice predstavljaju izuzetno organizovane

neprofitne finansijske institucije koje mogu biti u vlasništvu države ili učesnika koji na

njoj trguju. Berze utvrđuju pravila i procedure trgovanja koje učesnici moraju da poštuju.

Članovi berze mogu na njoj trgovati ukoliko ispoštuju uslove u vezi sa organizacijom,

minimumom imovine koju moraju da poseduju kao i druge obaveze koje može da propiše

država ili berzanska komisija.

Na berzi se mogu sresti brokeri koji posluju u ime i za račun svojih klijenata ili dileri koji

posluju u svoje ime i svoj račun. Berzanski broker može raditi po nalozima komisionog

brokera ukoliko on ima veliki broj naloga za realizaciju. Na ovoj berzi se sreću i

specijalisti brokeri koji realizuju naloge komitenata i koji trguju hartijama od vrednosti

samo odrađene vrste za koju su se specijalizovali.

Emitent koji želi da se njegove hartije od vrednosti kotiraju na berzi mora da ispuni

određene uslove koje diktira sama berza. Tako na Njujorškoj berzi emitent mora da

poseduje:

prihod pre oporezivanja u prethodnoj godini od 2,5 miliona dolara,

neto fiksnu aktivu od najmanje milion dolara,

najmanje 1,1 miliona emitovanih akcija u posedu investitora dok njihova ukupna

tržišna vrednost mora biti najmanje 18 miliona

najmanje 2000 akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje po 100 akcija.

Postoje dva osnovna modela formiranja i funkcionisanja berze a to su:

akcioni i

kontinuirani.

9

Aukcije koje se na berzi sprovode mogu biti usmene ili pismene. Usmena aukcija

podrazumeva da se brokeri ili dileri usmenim putem izjašnjavaju o transakcijama u vezi

naloga koje su dobili, dok se pismenim putem aukcije odvijaju upisivanjem specijalista u

posebne knjige formirajući ponudu i potražnju za pojedinim dugoročnim hartijama od

vrednosti na bazi čega se i formira njihova tržišna cena.

Drugi model je kontinuirano tržište na kome se nalozi izvršavaju tokom radnog dana

neprekidno. Tako se tržišne cene pojedinih hartija od vrednosti dnevno menjaju i po

nekoliko puta, što će zavisiti od iskazane ponude i potražnje za njima. Interesantno je da

ovaj model ne podrazumeva obavezno prisustvo brokera i dilera u prostorijama berze jer

oni svoje naloge mogu da realizuju putem kompjutera iz svojih kancelarija, što

podrazumeva adekvatnu hardversku i softversku podršku informacionih sistema.

5. Dugoročni finansijski instrumenti

Tržište kapitala predstavlja mesto na kome se mogu sresti emisija i trgovina sa

dugoročnim finansijskim instrumentima, odnosno dugoročnim hartijama od vrednosti.

Pod dugoročnim finansijskim instrumentima u širem smislu potrebno je ubrojiti i

dugoročne kredite kao i lizing koji se odobrava na duži vremenski period od godinu dana.

Najčešće se pod dugoročnim finansijskim instrumentima podrazumevaju dugoročne

hartije od vrednosti.

Većina autora u dugoročne hartije od vrednosti ubrajaju akcije i obveznice ali se

vremenom u literaturi uključuje i treća grupa hartija od vrednosti oličena u hibridnom

rešenju u vidu varanta.

Akcije – javljaju se u slučaju potrebe formiranja ili povećanja trajnog kapitala preduzeća

i predstavljaju izraz vlasničkih prava imaoca,

obveznice – javljaju se u slučaju potrebe pribavljanja potrebnih sredstava na osnovu

dugoročnog duga koji se ima vratiti naznačenom vremenskom periodu uz ugovorenu

kamatu

10

varanti – predstavljaju hibridno rešenje i imaju karakteristike navedenih dugoročnih

hartija od vrednosti.

Dugo su se u literaturi iz ove oblasti, dugoročni finansijski instrumenti delili na one koji

donose fiksni prinos (obveznice) i finansijske instrumente koji donose promenljivi prinos

(akcije). Danas se najčešće sreće podela dugoročnih finansijskih instrumenta na vlasničke

(akcije) i dužničke (obveznice).

Finansijski instrumenti čiji je rok dospeća duži od godinu dana nazivamo dugoročnim

finansijskim instrumentima, odnosno dugoročnim hartijama od vrednosti.

Ukoliko se pokreće investiciona aktivnost u preduzeću onda se investicionim projektom

utvrđuje i prezentuje visina sredstava neophodnih za njegovu realizaciju. Sledeće pitanje

od koga zavisi emisija dugoročnih hartija od vrednosti jeste pitanje optimalne strukture

kapitala preduzeća, te na osnovu nje i izbora adekvatnih hartija od vrednosti odnosno

obveznica ili akcija.

5.1. Dugoročne obveznice

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se potvrđuje da je poverilac (kupac-imalac)

isplatio dužniku (izdavaocu) protivvrednost obveznice i da će dužnik isplatiti poveriocu

kamatu po ugovorenoj stopi u roku i da će platiti glavnicu u roku dospeća. Obveznica

predstavlja dugovni finansijski instrument.

Naziv obveznica odnosi se na dugoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od jedne

do trideset godina. Obveznice sa rokom dospeća do jedne godine često se nazivaju note.

Izdavalac obveznice može biti država, poslovna banka. preduzeće i druge finansijske

organizacije. Rokovi dospeća naznačeni u obveznici zavisiće od potreba emitenta. Iznos

koji se unosi u blanket ove hartije od vrednosti predstavlja nominalni iznos obveznice

dok se kamata koja se takođe obavezno naznačava na blanketu naziva nominalnom

kamatnom stopom. Kamata se plaća najmanje jednom godišnje, a u najvećem broju

11

slučajeva plaća se dva puta godišnje. Obveznice mogu biti kuponske i u tom slučaju

imalac obveznice nosi kupone nadležnoj banci ili emitentu radi naplate kamate.

Obveznice mogu biti i emitovane u formi diskonta ili nultog kupona gde se prilikom

kupovine obveznice plaća nominalni iznos umanjen za kamatu, dok se u roku dospeća

naplaćuje nominalni iznos naznačen u obveznici.

Obveznica mora da sadrži nekoliko bitnih elemenata:

oznaku da je obveznica,

firmu i sedište izdavaoca,

firmu i naziv kupca

oznaku da obveznica glasi na donosioca,

iznos na koji glasi,

visinu kamate

procenat učešća u dobiti (ukoliko je to dogovoreno)

mesto i datum izdavanja obveznice

potpis ovlašćenog lica izdavaoca obveznice.

5.2. Akcije

Jedan od najčešćih oblika organizovanja preduzeća jeste akcionarsko društvo. Osnivanje

akcionarskog društva omogućeno je prikupljanjem akcionarskog kapitala, odnosno

sopstvenog kapitala, kroz emisiju akcija. Treba naglasiti da nominalna vrednost ne mora

biti jednaka emisionoj vrednosti pre svega što se prodaja akcija može vršiti po emisionoj

vrednosti koja je manja od nominalne vrednosti akcija, ova opcija bi trebalo da privuče

potencijalne kupce novoemitovanih akcija. Prodaja akcija na tržištu može se vršiti i po

tržišnim cenama koje su u najvećem broju slučajeva veće od nominalne cene.

Kupovinom akcija vlasnici akcija postaju i suvlasnici akcionarskog društva, čime stiču

određena materijalna i nematerijalna prava. Materijalna prava podrazumevaju pravo

učestvovanja u raspodeli neto dobitka u vidu dividendi, dok nematerijalna prava

podrazumevaju pravo akcionara da učestvuju u radu organa upravljanja akcionarskog

12

društva. Emisija akcija koja se sprovodi tokom formiranja akcionarskog društva

predstavlja prvu emisiju i odvija se na primarnom tržištu kapitala. Sve ostale transakcije u

vezi sa kupovinom i prodajom već emitovanih akcija odvijaće se na sekundarnom tržištu

kapitala. Nakon osnivačke skupštine koja verifikuje početak rada akcionarskog društva

ono će emitovati akcije ukoliko se javi potreba za povećanjem trajnog kapitala ili

pokretanja investicionih projekata u sistemu.

U akciju kao dugoročnu hartiju od vrednosti unose se podaci o emitentu akcije, naziv,

odnosno vrsta akcije, nominalna vrednost, serijski broj akcije i datum i potpis izdavaoca

akcije. Akcije mogu glasiti na ime ili donosioca, najčešće se na sekundarnom tržištu

kapitala mogu sresti, akcije koje glase na donosioca.

5.3. Varanti

Varanti predstavljaju dopunsku ili zasebnu hartiju od vrednosti koje predstavljaju opcije

za kupovinu običnih akcija u određenom vremenskom periodu. Varanti se emituju kao

dopunska hartija od vrednosti uz obične i preferencijalne akcije i omogućavaju njihovim

vlasnicima da pod unapred određenim uslovima kupe obične akcije preduzeća koje ih je

emitovalo. Varanti mogu biti odvojivi i neodvojivi. Neodvojivi, kao što se iz naziva

naslućuje, ukazuju da su varanti neodvojivi od hartije od vrednosti uz koju se emituju dok

su odvojivi oni varanti koji se emituju odvojeno od neke hartije od vrednosti i sa njima se

po pravilu može odvojeno trgovati. Varanti se najčešće emituju na određeni vremenski

period, te se u tom roku i mogu iskoristiti za kupovinu običnih akcija. Taj rok je najčešće

10 godina. Postoje i varanti kod kojih rok dospelosti nije ograničen.

Osnovne karakteristike varanta bi bile: racio zamene, „cena opcije“ i rok dospeća. Racio

zamene predstavlja broj akcija koje se mogu kupiti na osnovu varanta. Emitovanjem

varanta neophodno je navesti cenu opcije koja predstavlja cenu po kojoj će se u

određenom vremenskom periodu moći da kupe obične akcije. Cena naznačena u varantu

je veća od tržišne cene običnih akcija u momentu emitovanja za najčešće od 10 do 30%.

13

Vlasnici varanta u određenom vremenskom periodu postaju vlasnici običnih akcija čime

im se otvara mogućnost da učestvuju u upravljanju akcionarskim društvom da

participiraju u raspodeli profita i ostvare izvesnu kapitalnu dobit.

Cena varanta emitovanog uz obveznicu bi predstavljala razliku između nominalne

vrednosti obveznice i minimalne vrednosti obveznice.

14

Zaključak

Za funkcionisanje razvijene tržišne privrede potrebno je razvijeno finansijsko tržište. Na

finansijskom tržištu je potrebno ostvariti slobodu odnosa ponude i tražnje hartija od

vrednosti, tj. državnog i političkog nemešanja. Zakonska regulativa je jedino potrebna za

eliminisanje manipulacija na finansijskom tržištu.

Na tržištu novca trguje se kratkoročnim kreditima i kratkoročnim hartijama od vrednosti

sa ciljem da se ostvare optimalna likvidnost, optimalna solventnost i optimalan profit. Na

tržištu kapitala trguje se dugoročnim kreditima i dugoročnim hartijama od vrednosti, a

cilj je investiranje a i ostvarenje likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti. Novac

pribavljen na tržištu kapitala se ulaže dugoročno, tj. investira se, pa utiče na rast i razvoj

preduzeća, a time i na rast i razvoj cele privrede, odnosno cele nacionalne ekonomije.

Razvijeno finansijsko tržište (tržište novca i tržište kapitala) utiče na razvoj bankarskog

sistema i njegovo normalno funkcionisanje. Savremeno finansijsko tržište, bankarski

sistem i privreda funkcionišu na elektronskom principu poslovanja koji smanjuje trošak

vremena, novca i napora – psihičkog i fizičkog.

Većina transakcija se obavlja bez prisustva klijenta, pomoću računara i uređaja

telekomunikacija gde klijent daje nalog iz kancelarije ili sa svog kućnog računara.

Elektronskim uređajima i instrumentima povezani su klijenti na teritoriji cele države, na

regionalnom nivou, kontinentu, kao i na celom svetu. Kod nas su loša politička situacija i

ratni sukobi loše uticali na finansijsko tržište, bankarski sistem kao i celu privredu. Zbog

ekonomskog kriminala i manipilacija u svim oblastima postoji velika nesigurnost kod

klijenata da ulažu svoja finansijska sredstva.

15

Literatura

Babić, S., Emisija i plasman hartija od vrednosti, Ekonomski fakultet, Podgorica, 2002.

Vasiljević, B., Osnovi finansijskog tržišta, Zavet, Beograd, 2002.

Dogandžić, A., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Priština, 2011.

16