Ugostiteljsko turistika kola

Sadraj: V OBLAST..................................................................................................................21. Meusobni uticaj i povezanost okruenja i T.A..ja ..............................................31.1. Odnos T.A..ja i ostalih partnera u uem okruenju .......................................32. Meusobni uticaj i povezanost okruenja i T.A..ja...............................................52.1. Odnos T.A..ja i ostalih partnera u irem okruenju.......................................52.2. Uloga dravnih organa u poslovanju T.A.ja i uticaj mere ekonomske politike na poslovanje T.A.-ja..........................................................................5 XX Viziranje pasoa u poslovnicama T.A.ja.....................................................73. Meusobni uticaj i povezivanje okruenja i T.A.ja................................................9 3.1. Odnos izmeu T.A.ja i drutvenoturistikih organizacija.............................9 3.2. Zajedniki ciljevi opte i komercijalne turistike propagande........................104. Praktini primeri..................................................................................................11 Literatura................................................................................................................12V OBLAST

TURISTIKE AGENCIJE I DRAVNI ORGANI, TRGOVINSKA PREDUZEA, BANKE, OSIGURANJE I DRUTVENE ORGANIZACIJE

1. - Meusobni uticaj i povezanost okruenja i turistikih agencija

- Odnos turistikih agencija i ostalih partnera u uem okruenju (turistike agencije i trgovinska preduzea, turistike agencije i banke, turistike agencije i osiguravajua preduzea)

MENJAKI POSLOVI U TURISTIKOJ AGENCIJI (PRIMENA POTREBNE DOKUMENTACIJE)

NAPLATA KREDITNOM KARTICOM

2. - Meusobni uticaji i povezanost okruenja i turistike agencije

- Odnos turistikih agencija i ostalih partnera u irem okruenju

- Uloga dravnih organa u poslovanju turistikih agencija i uticaj mere ekonomske politike na poslovanje turistikih agencija

VIZIRANJE PASOA U POSLOVNICAMA TURISTIKIH AGENCIJA

3. - Meusobni uticaj i povezanost okruenja i turistikih agencija

- Odnos izmeu turistikih agencija i drutveno-turistikih organizacija

- Zajedniki ciljevi opte i komercijalne turistike propagande

PRIKAI PO SOPSTVENOM IZBORU PRIMER ZA OPTU TURISTIKU PROPAGANDU I PRIMER ZA KOMERCIJALNU TURISTIKU PROPAGANDU

UGOVOR O OSIGURANJU 1. Meusobni uticaj i povezanost okruenja i T.A.ja

Veliki je broj ljudi koji imaju slobodnog vremena i novanih sredstava koja su spremni da utroe za turistika putovanja. U poslovanju na masovnom tritu sudeluju brojne privredne i neprivredne organizacije, institucije i drugi subjekti koji olakavaju turistika putovanja. Jedan od tih subjekata, i to veoma znaajan, jedu i turistike agencije, iji je znaaj upravo u olakavanju turistikih putovanja. Prema tome, turistike agencije omoguavaju da se na jednom mestu mogu dobiti brojne informacije o putovanju, rezervisati karte za prevoz, smetaj i ishrana, kao i brojne druge usluge.Osim turistike tranje, na turistikom tritu deluje i turistika ponuda, koja obezbeuje brojne usluge (smetaj, ishrana, prevoz, zabava, razonoda i sl.) te usluge pruaju ugostiteljska, saobraajna, trgovinska i druga preduzea kao i itav niz neprivrednih delatnosti, asocijacija i udruenja. Poslovni partneri sa kojima agencija sarauje su brojna i raznovrsna preduzea privrednih i neprivrednih delatnosti ije su usluge neophodne za putovanje i boravak. T.A.ja kao posrednik posluje u ime i za raun poslovnih partnera i za obavljanje poslova dobija odreenu proviziju (procenat od prodaje usluga).U najvanije posrednike poslove koje agencija obavlja spadaju:

1. Prodaja usluga prevoza svih vidova saobraaja

2. Prodaja i rezervacija usluga ugostiteljskih preduzea

3. Menjaki poslovi

4. Viziranje pasoa

5. Pribavljanje dozvola za lov i ribolov

6. Osiguranje putnika, prtljaga i automobila

7. Ostali posredniki poslovi

Kako bi olakala svoje poslovanje T.A.ja sarauje i sa ostalim preduzeima kako ueg, tako i ireg okruenja.

1.1. Odnos T.A.ja i ostalih partnera u uem okruenjuU uem okruenju nalaze se inioci poslovni partneri, prvenstveno ''Dobavljai'' turistikih agencija.

U ue okruenje spadaju:

1) saobraajna preduzea,

2) ugostiteljska preduzea,

3) trgovinska preduzea,

4) banke,

5) osiguravajua drutva i dr.

Saobraajna usluga je jedan od osnovnih inilaca ukupne usluge koja se nudi kupcima na turistikom tritu. Znaajne promene u razvoju turizma tiu se poboljanja u oblasti saobraaja. Jedno od osnovnih podruja u ranim fazama razvoja T.A.. bila je prodaja karata u putnikom saobraaju, posebno eleznikom. Postoje veoma raznovrsni oblici meusobne povezanosti T.A.. i saobraajnih preduzea. Oni se sastoje u aktivnostima turistikih agencija, na prodaji karata i iznajmljivanju saobraajnih kapaciteta. Cilj im je uvek zajedniki zadovoljiti razliite potrebe turista i pri tome ostvariti odgovarajue rezultate poslovanja.Ugostiteljstvo kao pojam obuhvata hotelijerstvo i restoraterstvo. Odnos izmeu turistikih agencija i ugostiteljskih, posebno hotelijerskih preduzea, najvaniji je oblik poslovnih povezivanja na strani turistike ponude. Ugostiteljska preduzea obezbeuju T.A.jama usluge kojima se zadovoljavaju osnovne potrebe turista (smjetaj, ishrana i dr.). Istovremeno, T.A.je obezbeuju odgovarajui nivo turistike tranje ugostiteljskim preduzeima radi boljeg korienja kapaciteta. Osnovno je da poslovne aktivnosti oba uesnika budu usmerene ka to uspenijem zadovoljavanju potreba turista kao potroaa. Odnosi izmeu turistikih agencija i ugostiteljskih preduzea reguliu se ugovorima. U njima se definie provizija turistikih agencija kao naknada za uinjeni napor u plasmanu ugostiteljskih kapaciteta.Predmet njihove saradnje jedu osnovne vrste usluga koje nudi hotelijersko preduzee: noenje sa dorukom, polupansion (noenje, doruak i jedan od glavnih obroka (ruak ili veera) i pun pansion (noenje i sva tri obroka).

Povezivanje ovih preduzea iz zajednikih ekonomskih interesa podrazumeva postojanje meusobnog poverenja posebno u odnosu na:

- prihvatanje rezervacija T.A.ja od strane hotelskih preduzea, izbegavanje dvostruke prodaje (tzv. prebukiranja)- sigurnost hotelskih preduzea da T.A.je nee otkazati ugovorene kapacitete u kratkom roku pre nego to turisti poinju koristiti usluge i da e izvriti sve ostale ugovorne obaveze.2. Meusobni uticaj i povezanost okruenjaobjanjeno u taci 1. na treoj strani

2.1. Odnos T.A.ja i ostalih partnera u irem okruenjuT.A.je takoe imaju posebnu vrstu odnosa sa organima i organizacijama koji stvaraju uslove njihovog poslovanja. Re je o dravnim organima koji donose mere ekonomske politike (zakone i propise) kao i o turistikim organizacijama (posebnim turistikim organizacijama optina, i nacionalnoj turistikoj organizaciji). Dravni organi na raznim nivoima, pre svega vlade, odnosno odgovarajua ministarstva, direktno utiu na odreivanje osnovnih uslova u kojima se odvija poslovna delatnost turistikih agencija.Obim saradnje zavisi od sadraja rada ovih organizacija (u nekim zemljama one predstavljaju) najvie organe u oblasti turizma). Posebno je znaajan odnos izmeu turistikih agencija i nacionalnih turistikih organizacija (NTO). On se ispoljava prvenstveno kroz organizovanje i korienje pojedinih oblika promocije, posebno propagande, na nacionalnom nivou.Turistike agencije po prirodi svoga poslovanja stupaju u brojne i raznovrsne odnose u okviru svoga okruenja. One nisu u mogunosti da bitnije utiu na razne oblike ispoljavanja delovanja, kako iz ueg, tako i iz ireg okruenja. Zbog toga se na razne naine prilagoavaju i sarauju sa navedenim i ostalim iniocima iz okruenja. Pri tome, svima treba da bude zajedniki cilj - usmerenje ka to potpunijem zadovoljavanju potreba potroaa, odnosno turista. To se posebno odnosi na turistiku agenciju, bilo da se pojavljuje kao posrednik pri organizovanju, bilo kao organizator turistikih putovanja zbog njenog naglaeno osobenog poloaja na turistikom tritu (posrednik izmeu neposrednog davaoca usluge i turiste, koji moe i samostalno organizovati celokupno turistiko putovanje).2.2. Uloga dravnih organa u poslovanju turistike agencije

Turizam je privredna delatnost sa posebnim obelejima, ali je i veoma osetljiv na uticaje iz okruenja, pa se u vezi s tim mogu posebno izdvojiti politiko i ekonomsko okruenje. Uticaji iz ova dva oblika neposredno zavise od mera dravnih organa na svim nivoima (meunarodni, nacionalni, regionalni i lokalni). Osim na nivou dravnih organa opti uslovi za razvoj turizma, a time i za poslovanje T.A.ja definisani su i na meunarodnom nivou. To se odnosi pre svega na optu politiku klimu kao i na stvaranje zakonskih preduslova radi maksimalnog olakanja turistikih kretanja.Ove mere dravnih i meunarodnih organa utiu posredno i neposredno na odreivanje uslova poslovanja T.A.ja na domaem i meunarodnom tritu. To se ini definisanjem optih uslova u kojima se odvija turistiki promet, koje donose pojedine drave ili zajednice vie drava.

Npr., avio kompanije su poele da se sve vie ukljuuju u organizovanje turistikih putovanja ime neposredno konkuriu T.A..-jama, odnosno organizatorima putovanja. Cilj navedenog nastupa avio-kompanija na turistikom tritu jeste sticanje vee kontrole nad ponudom i celokupnim tritem koje opsluuju.Osim navedene uloge dravnih organa i odreivanja uslova poslovanja T.A..-ja potrebno je napomenuti da agencije kontaktiraju sa dravnim organima i po drugim osnovama. To se odnosi na sluajeve kada je potrebno odobrenje, tj. potvrda dravnih organa za obavljanje odreenih poslova T.A..-jama.

Uticaj dravnih organa na poslovanje T.A..-ja odraava se i kroz odreivanje posebnih uslova za njihovo osnivanje.Dravni organi mogu takoe da donose propise o razvrstavanju T.A.-ja po odreenim kategorijama. Cilj ovakve kategorizacije je spreavanje nepotene konkurencije i jasno odreivanje vrste poslova kojima se mogu baviti agencije odreene kategorije.

XX Viziranje pasoa u poslovnicama T.A..-ja- Za bre dobijanjc viza

Turistiki karnet Meunarodne turing alijanse (AIT) kao dokument za bre i lake dobijanje viza za ulazak i boravak naih graana u zemlje potpisnice cngenskog sporazuma u prodaji je od 18. novembra.Garancije turistikog karneta sadre pokrie svih nastalih bolnikih trokova u sluaju akutne bolesti ili saobraajne nezgode putnika, trokove repatrijacije prilikom smrtnog sluaja odnosno trokove deportacije i druge znaajne mere bezbednosti. Turistiki karnet nije garancija za dobijanje viza, ali ukoliko konzularna inostrana predstavnitva ne mogu da navedu razlog uskraivanja vize a putovanje se pokae svrsishodnim, viza se po pravilu izdaje. Od sredine 1995. godine do sada izdato je oko 350 000 turistikih karneta u dvanaest zemalja Istone i Centralne Evrope, to praktino znai da je toliki broj graana putovao sa istoka ka zapadu i u obratnom smeru uz garanciju ovog dokumenta.Uz zahtev za izdavanje vize za turistiki karnet treba platili izmeu 40 i 1230 evra u zavisnosti od toga do li se koristi taj dokument 8, 15, 30 dana ili vie meseci, odnosno godinu dana, a za porodice se moe kupiti neto povoljniji paket turistikog karneta. Na tu cenu treba platiti i vizu a iznos zavisi od zemlje u koju se odlazi.engenska viza (Ta dohijanje potrebno je): za ake1. Paso koji vai najmanje est meseci2. Ako je paso nov, obavezno priloiti stari3. Jedna fotografija u boji novijeg datuma4. aka knjiica na uvid i njena fotokopija5. Potvrda da ak ide u kolu6. Ako deca putuju bez roditelja obavezna ovlaenja od oba roditelja overena u optini7. Ako roditelj ima vizu a dete ide sa njima potrebni su pasoi na uvid i njihova fotokopija8. Popunjeni formular za vizu i svojeruni potpis9. Rok za izdavanje vize je najmanje 14 dana za odrasle1. Paso koji vai najmanje est meseci2. Ako je paso nov, obavezno priloiti stari3. Jedna fotografija u boji novijeg datuma4. Radna knjiica na uvid i skoranja fotokopija5. Potvrda o godinjem odmoru6. Potvrda o radnom odnosu7. Ako roditelji imaju vizu a dele ide sa njima potrebni su pasoi na uvid i njihovafotokopija8. Ako jedan od suprunika nije u radnom odnosu priloiti venanicu iji datum izdavanja nije stariji od est meseci9. Rok za izdavanje vize je najmanje 14 dana za zapoljenje u privatnom sektoru ili vlasnike privatnih preduzea1. Paso koji vai najmanje est meseci2. Ako je paso novi, obavezno priloiti stari3. Jedna fotografija u boji, novijeg datuma4. Reenje o registrovanju firme, skoranja fotokopija5. Radna knjiica, skoranja fotokopija6. Reenje o otvaranju radnje (vlasnik) i fotokopija7. Potvrda o radnom odnosu8. Potvrda da je plaen porez (za vlasnika)9. Popunjen formular za vize i svojeruni potpis10. Venanica, kao i popunjeni formular i svojeruni potpisViziranje pasoa je jedan od vanijih posrednikih poslova T.A.ja. Vi^e su neophodne za putovanje u one zemlje koje zahtevaju ovu ispravu. Za obavljanje ovog posla agencija mora dobiti posebno odobrenje od ambasade.Vize mogu biti turistike i radne u zavisnosti od vrste boravka. Uslovi koje treba da ispuni posetilac postavlja strana zemlja. Npr. za dobijanje turistike vize Francuske uslov je da turista podnese uredne line dokumente i posebnu garanciju od lica koje ima boravite u Francuskoj ili ukoliko ga poziva neka institucija originalnu formu poziva.Radnik agencije mora detaljno da informie klijenta o svim potrebnim uslovima za obijanje vize. Poslc podnoenja dokumenta radnik agencije u poseban obrazac, dnevnik viza, unosi sledee podatke:1. Redni broj2. Ime i prezime podnosioca zahteva3. Vrstu vize4. Broj pasoa5. Datum prijema pasoa i datum vraanja pasoa6. Potpis klijenta da je predao dokumente i potpis kada mu se oni vrate 7. Visinu odgovarajuih taksi8. Proviziju agencijePasoi se zatim odlau u poseban sef, a radnik agencije naplauje viziranje pasoa i izdaje original priznanicu klijentu, a kopija ostaje u bloku u agenciji radi obrauna.

Ukoliko klijent nije dobio traenu vizu, vraaju mu se dokumenta i uplaen iznos a agencija zadrava samo iznos u visini manipulativnih trokova. Preuzimanje dokumenta moe obaviti samo klijent lino.Potrebni obrazci za izdavanje vize (praktini primeri):

1) opti uslovi osiguranja

2) spisak dokumenata potrebnih za dobijanje nemake vize

3) zahtev za izdavanje vize po engenskom sporazumu.3. Meusobni uticaj i povezanost okruenja i T.A.jaobjanjeno u taci 1. na treoj strani

3.1. Odnos izmeu T.A.je i drutveno-turistikih organizacija

Turistike organizacije, za razliku od putnikih agencija, nisu privredne, komercijalne organizacije. Njihov rad nije zasnovan na sticanju prihoda i dobiti, one raspolau odreenim materijalnim sredstvima koja su im neophodna za obavljanje aktivnosti. Osim toga, rad u ovim turistikim organizacijama zasnovan je na dobrovoljnoj bazi.Drutveno-turistike organizacije dele se na:

1. inicijativne

2. receptivne drutveno-turistike organizacije

Cilj inicijativnih drutvenih organizacija je da obezbedi to povoljnije uslove za ukljuivanje veeg broja uesnika u turistika putovanja. Njihov zadatak je da: 1. aktiviraju potencijalne turiste

2. pruaju informativno-savetodavne usluge kako turistima tako i svojim lanovima

3. olakaju uslove za putovanje

4. saradnju sa organizacijama turistike privrede i obezbeuju povoljne uslove za putovanja svojih lanova.

Inicijativne organizacije su brojne, a meu najpoznatijim su: drutva planinara ili alpinista, auto-moto i turing-klubovi, drutva lovaca, ribolovaca, izviaa, prijatelja prirode itd. One za svoje lanove daju besplatne informacije, na primer o stanju na putevima i uslovima putovanja, snabdevaju ih turistikim i auto kartama, vodiima, prospektima i drugim informativnim materijalom i sl. Inicijativne drutvene T.A..-je raspolau i sopstvenim objektima za smetaj i ishranu, ali oni nisu komercijalnog karaktera, tj. ne posluju sa ciljem da ostvare dobit. Osnovni izvor sredstava iz kojih finansiraju svoju aktivnost su lanski ulozi (lanarine). Drava, privredne i druge organizacije pomau svojim novanim sredstvima ili na drugi nain rad ili delovanje inicijativnih drutvenih T.A..-ja. Turistike organizacije, znatno su doprinele omasovljavanju turizma i njegovom pretvaranju iz individualnog u masovni drutveni fenomen.Receptivne drutvene turistike organizacije imaju za cilj da obezbede to povoljnije uslove prihvata, smetaja i boravka turista u turistikim mestima. Njihova aktivnost je, pre svega, vezana za turistiko mesto i njegovo ureenje, opremanje i ulepavanje, za organizaciju prihvata posetilaca i njihovog smetaja, pruanje potrebnih informacija, usklaivanje rada brojnih subjekata iz razliitih privrednih delatnosti koje posluju u turistikom mestu (ugostiteljstvo, saobraaj, trgovina, zanatstvo, komunalne delatnosti) i organizaciju raznih kulturnih, umetnikih, sportskih, zabavnih i drugih manifestacija. Praktino popunjavaju ambijent u jednom turistikom mestu i zajedno sa privrednim organizacijama i drugim faktorima ine bitnu komponentu u obezbeivanju to ugodnijeg boravka posetilaca. Postoji i znaajna uloga u razvoju turizma zemlje, ueg podruja i mesta, a ona se dalje meusobno povezuje na regionalnom i nacionalnom nivou, ujedinijui se u turistike saveze. Receptivne drutvene turistike organizacije obezbeuju sredstva za svoju aktivnost, pre svega, iz boravine takse, zatim obavljajui neke komercijalne poslove manjeg obima, iz pomoi drave, privrednih i drugih organizacija.Drutveno-turistike organizacije nastale su u drugoj polovini XIX veka kad su putovanja poprimila masovniji karakter. Kasnije je poelo povezivanje i ujedinjavanje kako inicijativnih tako i receptivnih drutveno-turistikih organizacija, najpre na nivou uih i irih regija, a zatim na nivou zemlje u celini. Znaajno za inicijativne i receptivne drutveno-turistike organizacije je da su se razvijale ''odozdo'' (iz turistikog mesta) ''nagore'' ka nacionalnom nivou, spontano i bez cilja za dobit.3.2. Zajedniki ciljevi opte i komercijalne propagandeSutina turistike propagande je u tome da se odgovarajuim metodama utie na budueg (potencijalnog) turistu tako da se u njemu stvori elja za putovanjem. Turistika propaganda je instrument turistike i poslovne politike u turizmu. Principi na kojima bi trebalo da se zasniva turistika propaganda su:1) Svoju zemlju, podruje ili mesto treba kroz propagandnu poruku predstaviti tako da se o njima stekne povoljan utisak, odnosno da predstava koja se stvara o svojoj zemlji nema negativne i nepovoljne primese i tonove.

2) Propagandnom porukom treba ukazati na ono to je specifino u naem turizmu, drugaije u odnosu na druge zemlje, podruja ili mesta. Ne treba oekivati da e turisti prevaliti velika rastojanja da bi videli ono to imaju i u svojoj zemlji.3) Poruka treba da ostavi jak utisak koji se lako ne zaboravlja. To je vano, jer od trenutka kada potencijalni turista primi poruku pa do trenutka kada se definitivno odlui na putovanje u konkretnu turistiku zemlju esto proe dosta vremena.

U zavisnosti od toga ko je nosilac turistike propagande ona moe biti:

1) opta

2) komercijalna (poslovna) propaganda.

1) Opta turistika propaganda sporovodi se na regionalnom, lokalnom, nacionalnom i vienacionalnom nivou a njeni nosioci su, pre svega, dravne i drutvene turistike organizacije i organi. Njen osnovni cilj je da to veem broju potencijalnih turista ukae na atraktivnosti jedne zemlje, podruja ili mesta, podstakne i razvije elju za putovanjem i tako povea turistiki promet i potronju u toj zemlji.Opta turistika propaganda deli se na:

1) globalnu i

2) specijalnu.

Globalna turistika propaganda ima za cilj da ukae na najire turistike atraktivnosti i privlanosti jedne zemlje, regije unutar nje ili turistikog mesta, tj. da ih istakne u globalnom smislu.

Specijalna turistika propaganda istike samo pojedine atraktivnosti ili samo privlanosti pojedinih podruja. Razlika izmeu globalne i specijalne turistike propagande je, dakle, da u irini obuhvata pri isticanju turistikih atraktivnosti.2) Komercijalna turistika propaganda ima za cilj da skrene panju potencijalnim turistima na konkretne turistike objekte i vrste turistikih usluga i da na taj nain povea turistiku tranju.Prema vidovima turizma razlikujemo:

1) propaganda za razvoj domaeg turizma i

2) propaganda za razvoj inostranog turizma.

Propaganda se deli na:

1) plaenu i

2) neplaenu.

Plaena turistika propaganda finansira se iz sredstava nosilaca poslovne i turistike propagande u zemlji. Veliki turoperatori vre propagandu turistike zemlje ije kapacitete prodaju. Neplaena turistika propaganda znai da ne moemo uticati i na sadraj njenih poruka, ne moe se uticati na vreme kad e se vriti turistika propaganda, ali ni na mesto. Zato neplaena turistika propaganda moe imati i negativne efekte poto zemlja moe biti predstavljena u nepovoljnom svetlu.Prema tehnici prenoenja propagandnih poruka razlikujemo:

1) grafika sredstva

2) oglasna sredstva

3) projekciona sredstva

4) prostorno-plastina i

5) lina propagandna sredstva.

Osnove planiranja turistike propagande

Najvanije osnove od kojih treba polaziti u planiranju turistike propagande su:

1) Analiza trita i elastinost tranje jer trite nam daje odgovor na pitanje ''kojoj tranji treba uputiti koje propagandne poruke?''2) Cilj turistike propagande propaganda moe biti zasnovana na dugoronim i kratkoronim ciljevima

3) Utvrivanje trokova turistike propagande

4) Sagledavanje efekata turistike propagande5) Izbor sredstava, sadraja, poruka i vremena propagiranja analizom trita i tranje dobijamo odgovor na ova pitanja.

4. Praktini primeri

Literatura1. Dr Ognjen Baki, Dr Jovan Popesku, Mr Miodrag Nikoli, Mr Bojan Zeevi, ,,Agencijsko i hotelijersko poslovanje za I, II i IV razred ugostiteljsko-turistike kole''.

2. Dr Krunoslav ai, ,,Ekonomija turizma za IV razred ugostiteljsko-turistike kole''.PAGE 11