Margaret Sezar-Tompson

GUSAREVA KĆI

Margaret Sezar-Tompson

GUSAREVA KĆIS engleskog prevela

Tatjana Simonović

Mono i Manjana

2008.

Naslov originalaMargaret Cezair-Thompson

Pirate’s DaughterCopyright © 2007 Maragret Cezair-Thompson

Ovo je delo umetničke proze. Imena, karakteri, mesta i događaji ili su plod piščeve mašte, ili su korišćeni u svrhe fikcije, i svaka sličnost sa stvarnim osobama, živim ili

mrtvim, s poslovnim zgradama, događajima ili prostorima sasvim su slučajni.

Izdavač

Mono i Manjana

Za izdavača

Miroslav JosipovićNenad Atanasković

PrevodTatjana Simonović

LekturaAgencija TEA BOOKS

KoriceNatalija Petrović

Tehnički urednik

Goran Skakić

Priprema za štampuLjiljana Pekeč

ŠtampaElvod-print, Lazarevac

Tiraž

1.500

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.111 (73)-31

SEZAR-Tompson, Margaret Gusareva kći / Margaret Sezar-Tompson ;

s engleskog prevela Tatjana Simonović. - Beograd: Mono i Manjana, 2008 (Lazarevac :

Elvod-print). - 396 str. ; 21 cm.

Prevod dela : Pirate’s Daughter / Margaret Cezair-Thompson- Tiraž 1.500. - Napomene uz tekst.

ISBN 978-86-7804-150-1COBISS.SR-ID 150669324

U spomen Luisu Bromanu

Ta bezbrojna grupa ostrva, koralnih grebena i peščanih sprudova poznatih kao Zapadna Indija... pružala su sigurno

utočište razbojnicima. Gusarska knjiga

Tamo u Americi, malo se znalo o mom životu na Jamajci. EROL FLIN, Moji čudni, čudni putevi

7

Beleška autora

KAO I MNOGE TROPSKE AVANTURE, i ova počinje s mornarom. Erol Flin, razmetljivi heroj iz Holivuda, stigao je na Jamajku 1945,

kada je njegov jedrenjak Zaka bura nasukala na obale ovog ostrva. Flin, čiji su privatan život i javni imidž bili uzdrmani, odmah se zaljubio u tu zemlju i u njoj video šansu za sopstveni oporavak: „Nikad nisam video tako lepu zemlju... ovde ću pokušati da spasem sebe.“ Kupio je Mornarsko ostrvo, nenaseljeno ostrvce na severnoj obali, i tamo sagradio sebi kuću. Ova priča je jednim delom inspi-risana godinama koje je Flin živeo na Jamajci. Kad sam se upoznala sa severoistočnom oblašću ostrva, zainteresovale su me neke činje-

nice – na primer da je kapetan Blaj, na svom ozloglašenom brodu Baunti, posetio Mornarsko ostrvo dva veka ranije. Takođe, bio je interesantan podatak da je ta mirna priobalna zona privukla i druge slavne ličnosti u isto vreme kad je i Flin boravio tamo: Jan Fleming naselio se 1940. na Jamajku, i počeo da piše knjige o Džemsu Bon-

du. I Noel Kauard je živeo blizu. Kao što naslov sugeriše, mene je inspirisalo i moje dečje oduševljenje gusarima i romantičnim avan-

turama osamnaestog i devetnaestog veka, kao što su Robinzon Kruso

i Ostrvo s blagom. U tim knjigama nema Jamajčana i, kao u poslovici, onaj kamen koji je graditelj odbio, postao je temeljac ove priče. Iako koristim izvesne činjenice, ova knjiga je ipak plod moje mašte. Svi likovi, sem Flina, i većina događaja koji se ovde odigravaju izmi-šljeni su, i mada sam se trudila da sačuvam, koliko god je to bilo moguće, autentičan osećaj za mesto i vreme, zbog pričanja priče sam neke činjenice i promenila.

SADRŽAJ

Beleška autora 7Mapa ostrva 13Stranice iz Mejine knjige, oko 1961. 15

UVOD ● Ostrvo koje je nekad posedovao Erol Flin 17

I

„Njegova mladost i razlozi zbog kojih je postao gusar još uvek su nam nepoznati...“

21

1. Brodolom 23 2. Izlet 32 3. „To su kolutovi, gospodine Flin“ 47 4. Pojavljuje se baron Karl fon Ausberg 52 5. Napušteno ostrvo 61 6. Poklon i majčina zabrinutost 67 7. „Komandant“ Najdžel Flečer 74 8. Brak i smrt 82

9. Zavođenje 8910. Katastrofa na moru 9811. Karl se meša 105

II

„S osmehom divljaka, ponovio je svoje tvrdnje da nemam čega da se bojim...“

115

12. „Pišem ti zbog...“ 11713. Putovanje Elija Džozefa 12414. U zamci 12715. Cipelice za Mej 14016. Idina odluka: Nijagara 149

III

„Sad ću nastaviti da vam pišem o detaljima...“

155

17. Nova zemlja i neočekivano udvaranje 157

IV

„Pošto sam videla u kom sam stanju, a koje je bilo veoma žalosno, počela sam da sumnjam da sam ostavljena na ovom

pustom ostrvu da nastradam...“177

18. Izgnan 17919. Erol Flin se budi iz ružnog sna 19420. Preko vode 203

21. Erol pribegava svojim starim trikovima 209

22. Uvala s blagom 22823. Zastava na njenom ostrvu 242

V

„Bio je iznenađen i zadovoljan, pretpostavljajući da će sada imati ljubavnicu samo za sebe, ali umnogome se prevario

i pronašao je za neophodno da je privoli da mu bude žena...“259

24. „Kopile – to nije lepa reč“ 26125. Najdžel i jedanaesti roman o Džeku Blejzu 28026. Švajcarska 303

VI

„Bila sam uverena da treba da odem do Jamajke...“313

27. Od Kingstona do Jamajke 31528. Idina republika 32829. Karlov brodolom 34030. Opsada 35231. Mapa njenog oca 35932. Opere et Omissione 37733. Mungos ili devojčica? 38534. Blago 389

EPILOG ● Avionskom poštom 391

KARIPSKO MORE

UVALA S BLAGOM

BELA VISTA

KUĆICA ZA ČAMCE

PR

EM

A P

OR

T AN

TO

NIJU

, JA

MA

JKA

JAK

E ST

RU

JE

MORNAR SKO

OSTRVO

Stranice iz Mejine knjige, oko 1961.

Uvala s blagom

Napisala Mej Džozefin Flin

Uloge:

Kajman Džek – gusar

Luseta Šarp – devojka koja postaje

gusarSabina – njihova ćerka koja postaje

duhBenito Dijag – španski gusar

Kapetan Blaj – pomorski kapetan

Svi događaji odigravaju se u Zapadnoj

Indiji

P.S. Moj očuh mi je pomogao oko pra-

vopisa, i čak mi je kupio i rečnik, na

kome sam mu zahvalna.

Ja, Sabina, reći ću vam kako sam dospela na ovo napušteno ostrvo.

Moj otac bio je nepoznati gusar, kajman Džek. Nikad nisam upoznala svoju majku, ali sam slušala priče o njoj. I ona je bila gusar. Odrasla sam po kafanama Port Rojala, koji je bio jedan od najozloglašenijih gradova na svetu.

Kad mi je bilo dvanaest godina, moj otac se vratio s mora s groznicom, veoma bolestan. Negovala sam ga, i da bi me nagradio za ovo dobro delo, po-kazao mi je mapu zakopanog blaga.

17

UVOD

Ostrvo koje je nekad posedovao Erol Flin

Priče koje mi je majka pričala nisu bile priče koje sam ja želela da slu-šam, priče o čoveku za koga je govorila da mi je otac, priče koje su dolazile ne samo od nje nego i preko nje, neobuzdane i bujne, ili kao što mi kažemo na Jamajci: „Čim otvoriš usta, izleti priča.“

Volela sam priče o gusarima koje su kružile ovim ostrvima. Pravi opis morskih pljačkaša, Ostrvo s blagom – te knjige sam čitala iznova i iznova, dok nisam naučila čitave odlomke napamet. I onda, u jednom trenutku, sa svim tim uzvišenim rečenicama u glavi, počela sam da izmišljam svoju priču. Nazvala sam je Uvala s blagom.

To je, takođe, bilo i ime koje sam dala jednom mestu na ostrvu, uvali gde se krivudava kokosova palma nadvijala nad morem. Mogao si da sediš na deblu drveta i zamišljaš da je to usidreni brod. Bela bugenvilija rasla je na padini iznad, i služila je kao međaš...

SVE MOŽE DA VIDI S VERANDE – i uvalu i belu bugenviliju, koja joj je jednom toliko pomogla. Na trenutak vidi i sebe, devojčicu

dečačkog izgleda, kako trči preko travnjaka ka moru.Travnjak je sav prekrio korov, i bezimeno grmlje izniklo je svu-

da oko bugenvilije. Gušteri su zauzeli baštu i napušteno tenisko igralište. Čak ni ovde gore, na verandi, ne beže više od nje.

U dvadeset šestoj, Mej je visoka varijanta devojčice koja je ne-kad bila. Još uvek šiša svoju ravnu smeđu kosu vrlo kratko i ima neustrašivu radoznalost kao kad je imala deset godina. Zlatne alke u ušima i mnogo kolutova oko ruke čine je ženstvenijom. Postala je ono što ljudi nazivaju „lepuškastom ženom“.

Margaret Sezar-Tompson

18

Najveći deo života provela je tu, na Mornarskom ostrvu, tako malom mestu da ga nema ni na jednoj karti, čak ni na karti Zapad-ne Indije. To je jedno ostrvce, u stvari, oko kilometar i po udaljeno od obale Jamajke („parče Jamajke koje je otrgnula vodena struja“, obično je govorila ljudima).

Svakog dana ona sedi za gvozdenim stolom na ovoj verandi, i kuca na staroj andervud pisaćoj mašini. Nije sigurna zašto. Mogla bi da kaže, kao junak Ostrva s blagom, da ju je neko nagovorio: Moj dragi prijatelj Najdžel Flečer zamolio me je da zapišem događaje koji su se ovde odigrali od početka do kraja, i da ne krijem ništa sem položaja ostrva, i samo zato što blago još nije taknuto, uzimam olovku u ruke... Ona zna da to želi da uradi sada, i neće čekati da stvarnost postane uspome-na – kao sobe koje mirišu na oraščić, nemirno more, tišina na ovoj verandi posle pljuska.

Njen otac, čovek za koga joj je rečeno da joj je otac, kupio je ostrvo kad na njemu nije bilo ničega sem drveća. Ljudi kažu da ga je dobio na partiji pokera, ali njena majka Ida seća se da ga je platio u gotovini, novcem koji je zaradio igrajući u komadu Avanture Don Žuana („Morao je da podigne taj novac iz Ame-rike na brzinu, pre nego što njegova prva žena sazna; želeo je kuću rumenu kao zalazak sunca“, rekla je Ida). Sazidao je kuću, ružičastu s belim žaluzinama i belom ogradom, i nazvao ju je Bela vista. Lepo ime, uvek je mislila. Bela vista je sad postala ru-ševina, oskrnavljena je, u njoj nema ničega što nije polomljeno ili iscepano, ali još uvek iz svake sobe puca pogled na more. S ove verande ima najbolji pogled na sve – strm nagib prema belo okrečenoj kućici za čamce i tirkizno more koje treperi između dve obale.

Jamajka ili „kopno“, kako kažu, udaljena je deset minuta taksi--brodom. Preko vode može da vidi luku, Port Antonio, a iza nje-nih anglikanskih zvonika i sabijenih krovova vidi i Plave planine. Nekada čuje muziku iz grada s druge strane mora, ritam regea iz prodavnica ruma i kola koja prolaze. Ali u poslednje vreme je tiho zbog policijskog časa, i vojnika, i straha: sada je 1976. i Jamajka je u vanrednom stanju.

] ] ]

Gusareva kći

19

NEKI VOJNICI SU upali u kuću kod nje.Dok je bila na verandi čula je neke zvuke koji su dopirali iz

kuće. Bilo ih je dvojica, tražili su nešto po ispreturanoj dnevnoj sobi. Jedan od njih, koji je imao sunčane naočare podignute navrh glave, gledao je fotografije na bifeu, podižući ih jednu po jednu: na jednoj je bila njena majka Ida, kao devojka, na konju, a na drugoj Mej pored bazena s dva psa. A onda mu je nešto privuklo pažnju. Pozvao je i drugog vojnika da pogleda – poznatu sliku njenog oca kao Kapetana Blada. Izgledalo je kao da im je to zabavno.

Vojnici su se iznenadili što su tu zatekli Mej. „Moramo da pretraži-mo ovo područje“, rekao je onaj sa sunčanim naočarima. Pitala se da li su stvarno imali ovlašćenje za pretres, ili su, pošto su čuli za ovo mesto, prosto bili radoznali, privučeni ostacima nestalog sjaja.

Kad je oko sat vremena kasnije odšetala dole do skloništa za čam-ce, da bi uzela petrolej za lampu, videla je još vojnika na pristaništu. Odmarali su se, pili gazirane sokove i ćaskali. Pesma, neka melodija iz detinjstva, iznenada je počela da joj se mota po glavi:

Zabavi me čovek-vojnik, zabavi, zabavi...

Jela je tahićansku jabuku koju je ubrala dok je silazila nizbrdo, i setila se kako joj je majka govorila, Nikad nemoj da jedeš pred dru-gim ljudima ako nemaš dovoljno da podeliš. Ovi ljudi nisu neprijatelji, govorila je sebi, a tahićanske jabuke su trunule na drveću. Tako ih je pozvala, i rekla im da mogu da se služe jabukama do mile volje. Pogledali su u njenom pravcu, ali nisu odgovorili, i nastavili su da pričaju i da se smeju.

Kad se vratila kući zatekla je vojnika sa sunčanim naočarima kako sedi pored praznog bazena. Podigao je i raširio pali suncobran i namestio baštenske stolice oko stola, kao da je očekivao društvo – i to njeno društvo. Zatražio joj je čašu vode s ledom. „Nema struje. Nema leda“, rekla mu je.

Uporno se smešio. „Zašto si ostala u ovoj papazjaniji?“, pitao je.Papazjanija. Možda. Ali za sada, to je njena papazjanija.Preko puta sebe, sada, može da vidi prazan bazen, prljav od

trulog cveća i lišća. Korov polako preuzima keramičke pločice. Tu pored bazena nekada su organizovane zabave, pričala joj je Ida, s

Margaret Sezar-Tompson

20

kalipso grupama i limbo plesom. Jednom se njen otac toliko napio da je kolima upao u bazen. Merlin Monro je ovde plesala. I toliko šampanjca je ovde proliveno da je Mej uvek mislila da su zato plo-čice kiselkasto mirisale.

Nekada sanja svog oca kako poput duha hoda po rosi. U po-slednje vreme, otkad je i sama počela da se oseća kao duh, škripanje bambusa na vetru i udaranje noćnih leptirova krilima o žaluzine zvuče stvarnije od njenih koraka.

OSAM HILJADA KILOMETARA DALEKO, u Švajcarskoj, prosed čovek koji nije njen otac sedi u bogato nameštenoj sobi, neraspoložen i tih. Hrpa papira leži na njegovom stolu, pored električne pisaće mašine. Na policama oko njega su fotografije na kojima je on s poznatim prijate-ljima, neke od njih iz vremena koje on zove „tropske godine“.

Nada se samo jednome: da će dobiti neku vest od mlade žene s ostrva, pismo u kome piše da je ona bezbedna i da je dobro, i da misli na njega i čak da ga... ovde njegova nada umire i, pošto mu ona nedostaje, oseća se opet kao čovek koji se smanjio od te udaljenosti.

ZALAZAK SUNCA. Na verandu stižu senke. Mej netremice gleda na travnjak i već drugi put tog dana priviđa joj se slika nje kao devojči-ce. Penje se od Uvale s blagom, u odeći uprljanoj vlažnim peskom, a iz kuće čuje smeh. Njena majka Ida na verandi je s gostima, zabava je; tamna kosa pada joj niz leđa, sjaji se u svojoj lepoti, na njoj je crvena haljina jarke boje, kao cvet hibiskusa. Okreće glavu i vidi Mej, ćerku koja joj nimalo nije slična, i osmehne joj se.

Večernje senke se šire verandom, i Mej sad oseća miris noćnog jasmina. Uskoro će je napasti komarci. Želi da piše koliko može pre nego što padne noć.

I

Njegova mladost i razlozi zbog kojih je postao gusar još uvek su nam nepoznati. Izjasnio se kao Irac poreklom, ali njegovo pravo ime i mesto rođenja su, kao što je rekao, tajna koju nikad neće otkriti. Izložen vetru,

njegov brod se otisnuo prema Jamajci.

UVALA S BLAGOM

23

1.

Brodolom

DA JOJ OTAC NIJE BIO mirovni sudija, Ida verovatno nikad ne bi upoznala filmsku zvezdu.

Jednog sunčanog jutra 1946, Ida Džozef stajala je ispred kuće u Port Antoniju, naslonjena na očev automobil. Bila je srećna što ima trinaest godina, jer su te godine označavale kraj detinjstva i početak odgovornosti koju imaju žene, kao što je na primer biranje cipela. Njene cipele tog dana bile su bele i dobro su išle, tako je mislila, uz roze-belu haljinu. Bilo je divno stajati napolju posle tri dana kiše. Gledala je oko sebe, ali nije videla nijedan oblačak koji bi nagovestio loše vreme. Zemlja je bila suva. Jutarnje sunce obasjavalo je jednu stranu planine i grejalo automobil iza nje.

Ulica u kojoj je živela, Plumbago put, bila je u brdovitom delu grada, u podnožju Plavih planina. S mesta na kome je stajala mogla je da vidi more. Svakog minuta brod će se pojaviti na horizontu. Bila je subota, a to je značilo da će se odvesti s ocem dole u luku.

Eli Džozef nije primao platu kao mirovni sudija. Zarađivao je za život vodeći malu taksi firmu. Imali su dvoja kola: čovek koji je radio za njega vozio je stari sivi moris, a gospodin Džozef je vozio crni krajsler na koji se Ida sad naslonila. Skoro svake subote ona bi išla s njim, prvo do sudnice, da vidi treba li nekome da se overe dokumen-ti. Posle toga bi stali na nekoliko mesta, možda kod apoteke ili kod Kriket ovala. Onda bi se odvezli do luke da pokupe putnike.

Kad bi stigli brodovi Ujedinjene voćne industrije, celo stanovništvo Port Antonija sjatilo bi se u luku. To su bili ogromni otmeni brodovi, deo flote Velike bele mornarice, i potpuno su oduševljavali Idu. Njen otac, koji je često putovao u inostranstvo, rekao joj je da su gornje palube bile „luksuzne, čist luksuz“, s kabinama opremljenim klima ure-