MAKROEKONOMSKI BILANSI, TRŽIŠTE DOBARA I · PDF filestranih lica (kompanija) ... – Ka ća je platila Saši 1000 dinara da pokosi ... jer čovek želi udobniji život i viši životni

MAKROEKONOMSKI BILANSI, TRŽIŠTE DOBARA

I MAKROEKONOMSKA RAVNOTEŽA

POGLAVLJE 14

Prof. dr Jovo Jednak

UVOD

� Promene u tražnji za robom vode do...

� Promena u proizvodnji, koje vode do...

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2

� Promena u proizvodnji, koje vode do...

� Promena u dohotku, koje vode do...

� Promena u tražnji.

UVOD

PROIZVODNJA DOHODAK

2.


TRAŽNJA

AUTPUT I DOHODAK SU SINONIMI.

1.

3.

Bruto nacionalni i bruto domaći proizvod

� Bruto nacionalni proizvod, odnosno bruto domaći proizvod, (Gross National Product -GNP, odnosno Gross Domestic Product -GDP), predstavlja vrednost svih


GDP), predstavlja vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u obračunskom periodu obračunatih po tržišnim cenama.

� Bruto nacionalni (domaći) proizvod(po materijalnoj koncepciji - uži koncept) predstavlja zbir svih proizvoda i usluga namenjenih za reprodukcionu potrošnju, ličnu, javnu i opštu potrošnju, investicije, neto izvoz i investicije u zalihe.



ličnu, javnu i opštu potrošnju, investicije, neto izvoz i investicije u zalihe.

� GNP, odnosno GDPje verovatno najvažnija tekuća varijabla u ekonomiji: govori nam koliko dinara ili evra teče kroz kružni tok privrede po jedinici vremena.

� Razlika izmeñu ove dve mere potiče iz razlikovanja:

– izmeñu onoga što je na području, na primer Srbije (korišćeno pri



primer Srbije (korišćeno pri definisanju BDP-a),

– i onoga što je u “vlasništvu stanovnika Srbije” (korišićeno pri definisanju BNP-a).

� Bruto nacionalni proizvod predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga jedne nacionalne ekonomije proizvedenih radom i kapitalom, u odreñenom periodu po tržišnim cenama.



po tržišnim cenama.

� GNP meri ukupan dohotak zarañen od strane nacije.

� ...od BDP-a do BNP-a, – prvo trebamo dodati faktorske dohotke iz

inostranstva, koji predstavljaju dohodak srpskog kapitala

– ili dohodak stanovnika Srbije na boravku



– ili dohodak stanovnika Srbije na boravku u inostranstvu,

– a potom oduzeti faktorske dohotke isplaćene inostranstvu, koji predstavljaju dohotke koje prima inostrani kapital i dohotke stranih državljana koji borave na području Srbije.

� Bruto nacionalni proizvod uključuje dohotke (plate, profite i zakupninu) od ostatka sveta, a isključuje plaćanja činilaca dohotka ostatku sveta, odnosno:



� GNP = GDP

+ plaćanje činilaca inostranstva

– plaćanja činilaca inostranstvu.

� GNP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnost firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu.



domaćih rezidenata u inostranstvu.

� GNP predstavlja ukupan domaći dohodak.

Bruto domaći proizvod po tržišnimcenama� Sastoji se od ukupne proizvodnje dobara i usluga

umanjene za meñufaznu potrošnju. � Dobija se:

– a) zbrajanjem bruto dodatne vrednosti svihproizvodnihjedinicarezidenataili


proizvodnihjedinicarezidenataili– b) zbrajanjem svih dohodaka ostvarenih u tekućoj

proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovnih sredstava) i poreza naproizvode umanjenih za subvenicije ili

– c) zbrajanjem vrednosti dobara i usluga za finalnupotrošnju, obračunatih po nabavnim cenama iumanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.

� BDP je mera ukupnog agregatnogproizvoda, o kome možemo razmišljati sproizvodnestrane– agregatna

Bruto domaći proizvod po tržišnimcenama


proizvodnestrane– agregatnaproizvodnja, ili s dohodovne strane–agregatni dohodak.

� To znači, agregatna proizvodnja uvek jejednaka agregatnom dohotku.

Dohodak = Potrošnji

� Za svaku ekonomiju važi:


� Zato što:

– Svaka transakcija ima dve strane: kupca i prodavca.

– Svaki dolar(dinar) koji potroši kupac predstavlja


– Svaki dolar(dinar) koji potroši kupac predstavlja dohodak (dolar/dinar) za prodavca.

Ovo se može ilustrovati kružnim kretanjem privrede -zatvorene

� Primer:– Kaća je platila Saši 1000 dinara da pokosi

travnjak.

– Saša prodaje uslugu, a Kaća je kupac.

– Saša zarañuje 1000 dinara, a Kaća troši 1000



– Saša zarañuje 1000 dinara, a Kaća troši 1000 dinara.

– Jednakost dohotka i trošenja.

BDP i BNP


Grafikon 14.1. Odnos bruto nacionalnog proizvoda i bruto domaćeg proizvoda

Bruto domaći proizvod je veći od GNP, jer uključuje ukupnu produkciju finalnih roba i usluga, stvaranu u zemlji, tj. na teritoriji nacionalne ekonomije, dok GNP

meri ukupan dohodak zarañen od strane nacije.

Zalihe i tokovi

� Zaliha je količina koja se meri u zadatoj tački vremena.

� Tok je količina koja se meri po jedinici vremena.

Slika 14.1. Zalihe i tokovi


Količina vode u posudi je zaliha, odnosno to je

količina izmerena u datom trenutku vremena. Količina vode koja dolazi iz slavine

je tok, odnosno to je količina izmerena po

jedinici vremena.

� Primera povezanih zaliha i tokova:

– čovekovo bogatstvo je zaliha; dohodak i potrošnja su tokovi,

– broj nezaposlenih je zaliha; broj ljudi koji su izgubili posao je tok,

Zalihe i tokovi


izgubili posao je tok,

– količina kapitala u privredi je zaliha; količina investicija je tok,

– državni dug je zaliha; deficit državnog budžeta je tok, itd.

Sastav BDP-a

� U kontekstu ovakve analize GDP se sastoji od: – 1. potrošnje (C),– 2. investicija (I),– 3. vladinih kupovina - državna potrošnja (G),– 4. neto izvoza (NX) i


– 4. neto izvoza (NX) i– 5. investicija u zalihe(IZ).

Sastav BDP-a

Sastavni delovi BDP-a Milrd € Procenat BDP-a1. Potrošnja (C) 7.060 692. Investicije (I) 1.700 17

a) Nestambene 1.200 12b) Stambene 500 5

3. Državna potrošnja(G) 1.840 184. Neto izvoz (NX) -340 -3

a) Izvoz (X) 1.050 11b) Uvoz (M) -1.390 -14


b) Uvoz (M) -1.390 -145. Investicije u zalihe (IZ) -60 -1BDP (Y) 10.200 100

Tabela 14.1. Sastavne komponente BDP-a zemlje „X” u 2004. godiniTabela prikazuje ukupni, bruto domaći proizvod koji se razlaže na pet komponenti: autonomnapotrošnja sa 69%, investicije sa 17%, državna potrošnja sa 18 %, tako da je uvoz veći od izvozaza 3%, a investicije u zalihe za 1%.

GDP i njegove komponente (2001)

Državna potrošnja18% Neto izvoz

-3 %Investicije17%


Potrošnja69%

Potrošnja

� Potrošnja (C).

–Potrošnja (autonomna, odnosno lična potrošnja) se sastoji od roba i usluga kupljenih od strane pojedinaca,


kupljenih od strane pojedinaca, odnosno domaćinstava. Podeljena je u tri potkategorije:potrošna roba, trajna roba i usluge.

� Potrošnja višestruko deluje na društveno ekonomski razvoj, i to: – a) lična i opšta deluju na obim i strukturu

proizvodnje i njenu realizaciju; – b) potrošnja bitno predodreñuje širenje unutrašnjeg

tržišta; – c) povećava produktivnost rada, jer čovek želi

udobniji život i viši životni standard, te se više zalaže

Potrošnja


– c) povećava produktivnost rada, jer čovek želi udobniji život i viši životni standard, te se više zalaže na radu, više zarañuje i više troši;

– d) promene u strukturi potrošnje mogu usloviti viši stepen korišćenja kapaciteta i smanjena troškova proizvodnje;

– e) potrošnja značajno utiče i na alokaciju inputa;– f) potrošnja utiče na povećanje zaposlenosti itd.

Investicije� Investicije (I).

Investicijese sastoje od robe kupljenje za buduću upotrebu.

� Investicije se takoñe dele u tri potkategorije: – poslovno utvrñene investicije(investicije fiksnog

kapitala),– utvrñene investicije stanovništva (stambene i


– utvrñene investicije stanovništva (stambene i druge investicije)i

– investicije invetara. Poslovno utvrñene investicije služe za kupovinu novih postrojenja i opreme za firme. U ekonomiji se najčešće koristi termin investicije u fiksni kapital, da bismo ih razlikovali od investicija u zalihe.

� Zabuna nastaje zato što ono što izgleda kao investiranje za pojedinca ne mora biti investiranje za privredu kao celinu.

� Glavno pravilo je da ekonomske investicije ne uključuju kupovinu koja samo podrazumeva kupoprodaju i postojanje imovine izmeñu različitih pojedinaca.

� Investicije, kako makroekonomisti kažu, stvaraju novi kapital.

Investicije


kapital.Ovo najbolje ilustruju sledeći primeri: – neko od vas kupuje za sebe stogodišnju kuću u

Beogradu i neko drugi gradi za sebe i svoju porodicu novu kuću u Beogradu. Šta je ovde ukupna investicija? Dve kuće, jedna kuća ili ništa?

Ova dva posla računajujedino novosagrañenu kuću kao investiciju.

� Ekonomisti pod investiranjem podrazumevajuproizvodnju trajnih kapitalnih dobara.

� To će reći, ako 1.000 dolara iz blagajne stavimo nabanku ili kupi-mo državne obveznice, premaekonomistima, nikakva se investicija nije dog-odila -zamenio se samo jedan sa drugim oblikomfinansijskog imetka.Samo kada se proizvode fizičko kapitalno dobro,

Investicije


� Samo kada se proizvode fizičko kapitalno dobro,tada ekonomisti to nazivaju investicijama.

� Investicije (najkraće rečeno) su zbir:– nestambenih investicija, kupovina novih fabrika

ili novih strojeva ili novog inventara od stranepreduzeća i

– stambenih investicija,kupovina kuća i stanova odstrane pojedinaca.

� NETO I BRUTO INVESTICIJE.� Pomenuta definicija bruto investicija ističe u prvi

plan reč bruto. Šta znači reč bruto?� Ona znači da investicije uključuju sva

proizvedena investiciona dobra.� U bruto investicijeje uključenai amortizacija, koja

Investicije


� U bruto investicijeje uključenai amortizacija, kojapredstavlja iznos izrabaćenog (potrošenog) kapitalatokom prošlih godina proizvodnje.

� Neto investicije jednake su bruto investicijama, umanjenim za amortizaciju.

NeI= BrI – Am

Državna potrošnja (G)

� Država značajno utiče na veličinu rashodadobara i usluga. Ti državni rashodiuključuju kupovinu dobara kao što su:putevi, aerodromi, pomorske luke, borbeniprojektili, zatim plate državne


projektili, zatim plate državneadministracije, vojske, policije, zdravstva,penzioni fondovi, socijalno i zdravstvenozbrinjavanje itd. Državni rashodi zadobra i usluge.

� Kod državnih rashoda treba isključititransferna plaćanja.

� Državna transferna plaćanja su državnaplaćanja pojedincima, koja se ne vrše uzamenuzadobraili usluge.



zamenuzadobraili usluge.� To su, na primer: plaćanja za osiguranja od

nezaposlenosti, primanja ratnih boraca iprimanja starijih i iznemoglih, zdravstvenoi socijalno osiguranje, itd.

� Država finansira svoje rashode putem:poreza, taksi, doprinosa, carina,štampanjem novca ili pozajmljivanjem(kreditima) iz inostranstva i slično.

� Direktne porezena kamatu, rentu i profite (tiču se pojedinca i preduzeća)



(tiču se pojedinca i preduzeća) � Postoji i druga vrsta tzv. indirektnih

poreza, kao što je porez na promet koji plaća trgovina i proizvoñači(porez na robe i usluge primer PDV).

Neto izvoz u funkciji bruto domaćeg proizvoda (NX)

� On predstavlja razliku izmeñu izvoza i uvoza dobara i usluga.U uslovima kada izvoz nadmašuje uvoz, i neto izvoz je pozitivan (suficit u


neto izvoz je pozitivan (suficit u spoljnotrgovinskom bilansu).

� U uslovima nedostataka svežeg kapitala i savremene tehnologije, uvoz nadmašuje izvoz i kao posledica toga se javlja spoljnotrgovinskideficit.

Investicije u zalihe (IZ)

� Razlika izmeñu proizvedenih dobara i dobara prodatih u tekućoj godini (2008) –ekvivalentna je razlici izmeñu proizvodnje i prodaje – naziva seinvesticije u zalihe.


prodaje – naziva seinvesticije u zalihe.

� Investicije u zalihe (inventar) podrazumevaju dobra koja kompanijatrenutno drži zarad buduće proizvodnje iliprodaje.

Tražnja za dobrima i njene sastavne komponente

Z ≡≡≡≡ C+I+G+X-MZ (tražnju) definišemo kao zbir lične


Z (tražnju) definišemo kao zbir lične potrošnje, plus investicije, plus državna potrošnja, plus izvoz, minus uvoz.

“≡” identitet

Da bi stvarnost pojednostavili, krećemo od nekoliko pretpostavki:

– a) pretpostavimo da preduzeća proizvode ista dobra, koja potrošači mogu koristiti za potrošnju, a preduzeća i država za investicije;

Tražnja za dobrima i njene sastavne komponente


preduzeća i država za investicije; – b) pretpostavimo da su preduzeća voljna ponuditi

dobra po bilo kojoj ceni;– c) pretpostavimo da je ekonomija zatvorena,

odnosno, da ne trguje sa ostatkom sveta, izvoz i uvoz su jednaki nuli (X – M = 0), te je tražnja (Z) zbir lične potrošnje, investicija i državne potrošnje:

Z ≡≡≡≡ C+I+G.

Lična potrošnja (C)

� Odluke o potrošnji zavise od mnogih faktora, ali po najviše od raspoloživog dohotka, dohodak koji preostaje nakon što su potrošači primili transfere od države i platili poreze.


platili poreze.

C = C (YD)(+)

C = C (YD)(+)

Obrazac pokazuje da je lična potrošnja (C) funkcija raspoloživog dohotka (YD), pa otuda i naziv funkcija potrošnje.



otuda i naziv funkcija potrošnje. Pozitivan znak ispod YD ilustruje činjenicu da kada raste dohodak, raste i potrošnja. Ekonomisti ove obrasce nazivaju obrascima ponašanja.

� Moguće je dati odnos izmeñu lične potrošnje i raspoloživog dohotka u obliku sledeće linearne funkcije:

C = c0 + c1YD



Odnos izmeñu lične potrošnje i raspoloživog dohotka preodreñen sa dva parametra, c0 i c1.

� Parametar, c1 se naziva sklonost potrošnji ili granična sklonost potrošnji, koja nam govori koliko se dodatnih dinara, evra, dolara ili neke druge valute raspoloživog dohotka usmerava na potrošnju.

� Na primer, ako je c1= 0,70 , tada dodatni dinar, evro ili dolar raspoloživog dohotka povećava ličnu potrošnju za 1



dolar raspoloživog dohotka povećava ličnu potrošnju za 1 din./evro/ $ x 0,70 jednako je 70 para / centa / centi. – Prirodno ograničenje jeste da c1 mora biti pozitivna

veličina (veći raspoloživi dohodak, verovatno veća lična potrošnja).

– Drugo ograničenje jeste; c1 je manje od 1, što znači ljudi će verovatno potrošiti samo deo porasta raspoloživog dohotka, a preostali deo uštedeti

� Parametar c0 podrazumeva potrošnju ljudi, ako bi njihovi raspoloživi dohodak u tekućoj godini bio jednak. Na primer, ako je YDjednako nuli

C = c0.



C = c0.Prirodno ograničenje jeste i da, ako je tekući dohodak jednak nuli, lična potrošnja je i dalje pozitivna, jer ljudi moraju da konzumiraju hranu i tečnost. To znači da je c0 pozitivna veličina.


Grafikon 14.1. Lična potrošnja i raspoloživi dohodak

Potrošnja raste sa porastom raspoloživog dohotka, ali za manje od

„ jedan za jedan“ .


„ jedan za jedan“ .

Investicije (I)

� U ovom modelu investicije tretiramo kao zadatu (datu) veličinu. Takvu vrstu varbijali nazivamo egzogenim, za razliku od endogenih varbijali koje zavise od drugih varbijali (kao što je potrošnja).


varbijali (kao što je potrošnja).

I =I


� Zajedno sa porezima (T), G opisuje fiskalnu politiku – vladin izbor poreza i potrošnje, te ćemo i ovu veličinu uzeti kao egzogenu – zadatu varijablu.


Odreñivanje ravnotežnog domaćeg proizvoda

� Sada kada smo objasnili sastavne delove GDP-a, različite izbore potražnje za GDP-om, uz uslov da su izvoz i uvoz jednaki nuli, možemo ponovo napisati:


nuli, možemo ponovo napisati:

Z ≡≡≡≡ C + I + G.� Ako sada C i I zamenimo jednačinom

imaćemo:

Z = c0 + c1(Y-T) +I + G.

� ravnoteža na tržištu dobara zahteva da proizvodnja, Y bude jednaka tražnji za dobrima, Z.

Y = Z� Ova jednačina predstavlja uslov ravnoteže. Ako

zamenimo tražnju, Z u jednačini (14.6) sa izrazom jednačine (14.5) dobićemo:



jednačine (14.5) dobićemo: Y = c0 + c1(Y-T) +I + G

Jednačina predstavlja matematičku formulaciju onoga što smo rekli na početku ovog poglavlja: u ravnoteži, proizvodnja, Y (leva strana jednačine) je jednaka tražnji (desna strana jednačine).Tražnja zavisi od dohotka Y, koji je i sam jednak proizvodnji

Y = c0 + c1Y – c1T +I + G.� Ako sada c1Y premestimo na levu stranu i preuredimo desnu

stranu imaćemo: (1-c1)Y = c0 +I + G - c1T.

� Sada podelimo obe strane sa (1-c1) i dobićemo: Y=[[[[c0+I + G – c1 T]]]] (14.8).

� Jednačina (14.8) prikazuje ranotežni domaći proizvod, odnosno


44

� Jednačina (14.8) prikazuje ranotežni domaći proizvod, odnosno uslov kada je proizvodnja jednaka tražnji. Pošto je to ravnotežni uslov pogledajmo šta znače oba izraza na desnoj strani jednačine. – a) Relacija [[[[c0+I + G – c1 T]]]] predstavlja onaj deo tražnje

koji ne zavisi o domaćem proizvodu, te otuda i naziv autonomna tražnja.

– b) Relacija 1/(1-c1)govori o potrošnji. Kako je sklonost potrošnji (c1) izmeñu 0 i 1, 1/(1-c1)je broj veći od jedan. Iz ovoga razloga, taj broj kojim se množi autonomna potrošnja, naziva se multiplikator. Ako je c1 bliže jedan, multiplikator je veći.


proi

zvo

dnja

(Y

) Grafikon 14.2. Ravnoteža natržištu dobara

Ravnotežni proizvod predodreñen jeuslovom da proizvodnja (Y)bude jednaka tražnji dobara

(Z = C + I + G + X –M) u tački E.


Tra

žnja

(Z

, Z

),

Z > Y Z < Y0

(Z = C + I + G + X –M) u tački E.Da bi se održala ravnoteža, u

uslovima kada je tražnja veća odautputa (Z > Y), autput firmi raste ubudućem periodu, a kada je tražnja

manja od autputa (Z < Y), firmeredukuju autput u budućem periodu.


Grafikon 14.3. Rezultati povećanjaautonomne potrošnje na GDP


autonomne potrošnje na GDPRezultati povećanja autonomne

potrošnje na GDP su veći od „jedanza jedan”. Ovo prikazuje razmak

izmeñu Y i Y’ na ordinati koji je većiod razmaka izmeñu E i A, koji je

jednak 1 milijardi evra.

Jednakost investicija i štednje

� Privatna štednja (S)

� Raspoloživi dohodak (YD) domaćinstava umanjen za njihovu potrošnju (C) nazivamo privatna štednja, odnosno:

S ≡≡≡≡ YD – C.


S ≡≡≡≡ YD – C.

� Ovaj indentitet možemo napisati i na drugi način, odnosno:

S ≡≡≡≡ Y – T – C.

� Privatna štednja (S) ili štednja doma-ćinstava (pojedinačna štednja)koja se ostvaruje preko njihovog vlasnIštva nad inputima proizvodnje i vlasničke funkcije u preduzećima predstavlja razliku izmeñu dohotka umanjenog za poreze i potrošnju:



potrošnju: S = (Y-T) – C,odnosno:

privatna štednja = raspoloživi dohodak – potrošnja.

� Potrošnja (C)C = c0 + c1 (Y-T).

� Ponavljamo, ova jednačina govori da domaćinstva troše neku sumu novca –autonomna potrošnja, c0,bez obzira na njihov



autonomna potrošnja, c0,bez obzira na njihov dohodak. Dodatno, domaćinstva teže da uvećaju potrošnju kada njihov raspoloživi dohodak raste.

� Količina novca koju uštedite od svake plate je štednja, dok se akumulirana štednja naziva ušteñevina.

� Štednja vlade – države (SG).� Kada vlada potroši više nego što je

prikupila poreza ona objavi budžetski deficit i tu razliku mora da pokrije pozajmicama na finansijskom tržištu.



pozajmicama na finansijskom tržištu. � No, kada ubere više poreza nego što

potroši ona objavljuje budžetski suficit -višak i pokušava da ga sačuva.

� SG = T - G, odnosno

štednja vlade = porezi - potrošnja vlade

Y = C + I + G.� Oduzmimo poreze na obe strane i prebacimo

privatnu potrošnju na levu stranu, pa ćemo dobiti: Y – T – C = I + G - T.

� Leva strana ove jednačine je isto što i privatna štednja, S odnosno:



štednja, S odnosno: S = I + G - T, ili ekvivalentno:

= S + (T-G)

� Možemo zaključiti : dva osnovna uslova makroekonomske ravnoteže na tržištu dobara su: Proizvodnja = tražnji i Investicije = štednji.


M lrde ura

50

10

0

B u dže ts k i s uf ic it

P riv atna( l icna)š tednja

M lrdeu ra

50

10

0

Priv atna(l ic na )š tedn ja

(a ) B udž etsk i suf ic it (b ) B ud ž ets k i def ic i t


0

-10I nv es t ic ije

s uf ic it0

- 10In ves t ic i je B udž etsk i

d ef ic itN ac ion alna

š tednjaNa c ionalna

š tedn ja

Grafikon 14.4. Indentičnost štednje i investicija u zatvorenoj ekonomijiPanel a, pokazuje budžetski suficit. Ukupne investicije su procenjene da budu 50 mlrd €, 40 mlrd€ su privatna štednja (privatna štednja finansira investicije). Ostatak od 10 mlrd € dolazi izbudžetskog suficita. Panel b, suprotno, pokazuje budžetski deficit od 10 mlrd €, prikazanpravougaonikom ispod horizontalne linije. Budžetski deficit apsorbovan je delom privatneštednje, koja mora biti sada za 20 mlrd € viša nego što je bila - 60 mlrd € - kako bi ukupnaštednja omogućila 50 mlrd € investicija za ovu privredu. Tako je omogućena jednakost štednje iinvesticija u zatvorenoj privredi.

� Siva ekonomija.

Postoje izvesne delatnosti koje nisu registrovane (siva ekonomija), pa time i ne ulaze u veličinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda.



proizvoda.

Kružni tok realnih resursa i finansijskih plaćanja i izračunavanje GDP

� Makroekonomski model kružnog toka u “zatvorenoj privredi”.

� Domaćinstva daju informacije koliko će se potraživati, a preduzeće koliko će se proizvoditi dobara i usluga, kako proizvoditi i za koga


dobara i usluga, kako proizvoditi i za koga proizvoditi. Domaćinstva su vlasnici inputa proizvodnje ili resursa, koji se ulažu u proizvodnju, mada i preduzeća u realnom životu poseduju inpute. No, pošto su zaposleni u preduzećima rezidualni vlasnici preduzeća, to možemo reći da su pojedinci vlasnici inputa, odnosno zemljišta, rada i kapitala.

Makroekonomski model kružnog toka u “zatvorenoj privredi”.

R OB E I U S LU GE

P OTR OŠ N JA(izdaci z a robu)

D OHOD A K FA K TOR A D OMA CIN S TV A P R ED U ZE C A


D OHOD A K FA K TOR A PR OIZV OD N JE

(plate , ren te , p rofi ti )

D OMA CIN S TV A P R ED U ZE C A

IN P U TI P R OIZ V OD N JE(rad , zem lja, kap ital , dobra )

Slika 14.2. Kružni tok makroekonomskih aktivnosti u zatvorenoj privrediDonji deo slike ilustruje kružni tok tržišta inputa proizvodnje (realnih resursa): rad, zemljište ikapitalna dobra od domaćinstava prema preduzećima i novčani tok plaćanja od preduzeća premadomaćinstvima u obliku: plata, profita i renti. Gornji tok pokazuje tržište finalnih roba i usluga(realnih resursa) prema domaćinstvima i novčana plaćanja (raspoloživi dohodak) za potrošnjufinalnih dobara od stanovništva prema preduzećima.

Izračunavanje – merenje GDPKompanija za proizvodnju čipova Kompjuterska kompanija

Zarada od prodaje: Troškovi: Plate radnika: Delovi: Profit :

300 €

200 € -

100 €

Zarada od prodaje: Troškovi: Plate radnika: Delovi : čipovi Profit:

1000 €

500 € 300 € 200 €


Tabela 14.3. Proizvodnja (troškovi)i dohodak u funkciji GDPEvidentiranje svih elementa proizvodnje (ili troškova ili dohodaka) na oba načina

izračunavamo veličinu GDP.

ukupan učinak (proizvodnja) = ukupna zarada (dohodak).

Makroekonomski model kružnog toka u “otvorenoj privredi”

57

Slika 14.3. Kružni tok makroekonomskih aktivnosti u otvorenoj privredi (robni inovčani tokovi) izmeñu domaćinstava, preduzeća, države i inostranstva

Nominalni i realni domaći proizvod i deflator GDP

GDP = (količina jabuka x cena jabuka ) + (količina malina x cena malina)

� GDP se može uvećavati ili zato što rastu cene tokom vremena ili zato što raste količina proizvedenih dobara i usluga. Lako je uočiti da GDP izračunat na ovaj način nije


� Lako je uočiti da GDP izračunat na ovaj način nije prava mera ekonomskog blagostanja. Tako, na primer, ako bi se cene udvostručile bez ikakvih promena u količinama, GDP bi se udvostručio, ali to nije rezultat uvećane proizv-o-dnje roba i usluga.

� Vrednost roba i usluga merena tekućim cenama ekonomisti nazivaju “nominalni GDP”.

� Realni GDP 2004. god. ⇒ (količina jabuka u 2004. god. x cena jabuka u 2004. god)

+ (količina malina u 2004. god. x cena malina u 2004. god)



2004. god)

� Realni GDP 2008. god.⇒ (količina jabuka u 2008. god. x cena jabuka u 2004. god.)

+ (količina malina u 2008. god. x cena malina u 2004. god.)


Godine 2004. 2008. Količina

Q Jabuke Maline

100 100

150 140

Cena u evrima Jabuke Maline

2 4

3 5

Vrednost u tekućim ce-nama - €

Jabuke Maline

200 400

450 700


nama - € Maline 400 700 NOMINALNI GDP 600 1.150

Vrednost u 2000. godini Jabuke Maline

200 400

300 560

REALNI GDP 600 860

Tabela 14.2. Nominalni i realni GDP Nominalni GDP je količina proizvedenih jabuka i malina izračunat po tekućim (tržišnim) cenama, a realni GDP je ukupno proizvedena količina jabuka i malina izražena u stalnim (baznim) cenama. Realni GDP dobijamo kada se od nominalnog GDP oduzme rast cena,

odnosno kada se ukupna proizvodnja pomnoži stalnim cenama iz 2004-te godine.

Zadatak

� Jedna ekonomija proizvodi i troši hleb i automobile. U tabeli su podaci za dve različite godine.

1. Koristeći 2000.godinu kao baznu godinu, izračunajte za svaku godinu:

2000.godina 2010. godina

Cena za jedan

automobil 50.000 $ 60.000 $

Cena vekne hleba 10 $ 20 $

Broj proizvedenih

automobila 100 120

Broj proizvedenih 500.000 400.000


svaku godinu: a) nominalan GDP i b) realan GDPc) GDP deflator.

2. Prokomentarišite dobijene podatke.

vekni hleba 500.000 400.000

GDP u milijardama US dolara

Nominalni vs realni domaći proizvod

62

Godina

Realni i nominalni GDP SAD-a, period 1947-2000

Realni GDP u SAD

Biliona1996 Dollara

$10,200

9,000

8,000


8,000

7,000

6,000

5,000

4,000

3,0001970 1975 1980 1985 1990 20001995

Copyright © 2004 South-Western

Deflator bruto domaćeg proizvoda

� Na osnovu nominalnog GDP i realnog GDP možemo izračunati treću veličinu: deflator GDP (koji obeležavamo sa Pt). Deflator GDPdefinišemo kao odnos nominalnog GDP i realnog GDP,odnosno:


,100GDP realni

GDP nominalniP

t

tt ×=

odnosno: 100.GDPRGDPN

te

t0 ×

� Deflator GDP održava šta se dešava na globalnom nivou cena u privredi.

� U 2004.godini nominalni i realni GDP iznose po 600 €, pa je deflator GDP 100.

� Meñutim, u 2008.godini nominalni GDP iznosi



� Meñutim, u 2008.godini nominalni GDP iznosi 1.150 €, realni GDP iznosi 860 €, pa GDP deflator iznosi 133,7.

� Kako se deflator GDP u 2008. godini povećao sa 100na 133,7, možemo zaključiti da se nivo cena povećao za 33,7%.

� prvi deo meri količine (realni GDP), a ostali deo meri cene (deflator GDP) odnosno: nominalni GDP = realni GDP x deflator



nominalni GDP = realni GDP x deflator GDP.

.t

t

P GDP deflator

P GDP nominalni GDPrealni =

Neto nacionalni proizvod i problem “dvostrukog” izračunavanja bruto domaćeg proizvoda

� Meñufazni proizvodi i pojam vrednost meñufazne potrošnje

� Intermedijalna dobra


� Intermedijalna dobra

� Dodatna vrednostje razlika: izmeñu vrednosti prodaje i vrednosti kupovina materijala i usluga od drugih preduzeća.

� U vrednosti finalnih proizvoda ulaze: troškovi proizvodnje odnosno dodatne vrednosti (troškovi reprodukcionog materijala)zarade (plate, nadnice, rente, profiti i dr.)amortizacija

Neto nacionalni proizvod i problem “dvostrukog” izračunavanja GDP


(plate, nadnice, rente, profiti i dr.)amortizacija (rabaćenje osnovnih sredstava), rezervni fondovi i akumulacija (proizvoñačev višak)kao razlika izmeñu prodajne cene i pobrojnih troškova proizvodnje.

� Bruto domaći proizvod predstavlja vrednost svih finalnih proizvoda svih proizvodnih jedinica u odreñenom periodu (obično u



jedinica u odreñenom periodu (obično u periodu od godinu dana) u poslednjoj fazi proizvodnje gde se reprodukcioni troškovi, odnosno dodatne vrednosti obračunavaju samo jednom.


Računi, troškovi i dodata vrednost hleba Faza proizvodnje roba – dobara

(1) Računi u din.

(2) Trošak meñufaznih

intermedijarnih dobara u din.

(3) Dodata vrednost (rad,

renta, profit) u din (3)=(1)+(2)

Pšenica 6,30 0 6,30 Brašno 8,70 -6,30 2,40


Brašno 8,70 -6,30 2,40 Polubeli hleb 15,75 -8,70 7,05 Isporučeni hleb 24,00 -15,75 8,25 54,75 -30,75 24,00

Tabela 14.3. GDP se dobija zbrajanjem svake dodate vrednosti Da bi se izbeglo meñufazno-intermedijarno obračunavanje, mora se pažljivo obračunati dodata

vrednost u svakoj fazi obrade odbijajući sve polosvne troškove meñufaznih – intermedijarnih dobara koji nisu proizvedeni u toj fazi već su kupljeni od drugih preduzeća. U našem primeru od

stavke (1) oduzima se stavka (2) u svakoj sledećoj fazi proizvodnje. Da bismo procenili GDP, zbro-jili smo samo dodate vrednosti, a isključili intermedijarna dobra za iznos od 30,75 din. po vekni.

Cena isporučenog hleba je 24,00 din. kao i veličina dodate vrednosti

1. Nacionalni dohodak (NI).� Nacionalni dohodak predstavlja ukupne

dohotke koje su primili: rad, kapital i zemlja.



dohotke koje su primili: rad, kapital i zemlja.

� Nacionalni dohodak jednak je ukupnim nadnicama (platama), profitima i rentama, odnosno – to je zbir vrednosti primarnih dohodaka svih institucionalnih sektora.

� Krećući se od NNP prema nacionalnom dohotku, najvažniji korak koji trebamo preduzeti jeste oduzeti indirektne ili



preduzeti jeste oduzeti indirektne ili posredne poreze, odnosnoporez na prometi statističko odstupanje.

� Nacionalni dohodak po glavi stanovnika

2. Račun nacionalnog dohotka

a) zarade zaposlenima (70%).

b) vlasnički dohodak (9%).

c) privatni zakupni dohodak od rente (2%).


c) privatni zakupni dohodak od rente (2%).

d) profiti firmi / korporacija (12%).

e) neto učešće (7%).

3. Od nacionalnog dohotka do ličnog raspoloživog dohotka.

BDP – dohodovna strana, 2004. (u mlrd evra) A) Od BDP do NI

1. Bruto domaći proizvod (BDP) 10.200 2. Plus: primljeni faktorski dohoci iz inostranstva 330 3. Minus: isplaćeni faktorski dohoci inostranstvu –335 4. Jednako: bruto nacionalni proizvod (BNP) 10.195 5. Minus: amortizacija fiksnog kapitala –1.355 6. Jednako: neto nacionalni proizvod (NNP) 8.840 7. Minus: indirektni ili posredni porezi -720 8. Minus: statistička i dr. neslaganja 100 9. Jednako: nacionalni dohodak (NI) 8.220

74

9. Jednako: nacionalni dohodak (NI) 8.220 B) Raspodela NI na sastavne delove

10. Nadoknade zaposlenima 6.020 11. Nadnice: (plate), dohoci 5.100 12. Dodaci na nadnice (plate) 920 13. Dobit – profit preduzeća 765 14. Neto kamata 550 15. Vlasnički dohodak 740 16. Dohodak od rente 145

Tabela 14.4. Dekompozicija GDP – ko šta prima Polazna osnova je BDP definisan kao tržišna vrednost dobara proizvedenih radom i kapitalom u

vlasništvu stanovnika na teritoriji zemlje „X”. BNP je alternativna mera ukupne proizvodnje. NNP predstavlja razliku izmeñu BNP i amortizcije, a NI se dobija oduzimanjem indirektnih ili posrednih poreza od NNP. NI se raspodeljuje na: nadoknade zaposlenim, neto kamate, profit

firme, vlasnički dohodak i dohodak od rente, uključujući razne dodatke.

Raspodela nacionalnog dohotka (u mlrd evra) 1. Nacionalni dohodak 8.220 2. Minus: profit (dobit) preduzeća -765 3. Plus: lični dohodak od dividendi +420 4. Minus: neto kamata -550 5. Plus: lični dohodak od kamata +990 6. Plus: transferi vlade i preduzeća +1.150

3. Od nacionalnog dohotka do ličnog raspoloživog dohotka.


6. Plus: transferi vlade i preduzeća +1.150 7. Minus: doprinosi za penziono osiguranje -730 8. Jednako: lični dohodak 8.735 9. Minus: lična poreska i neporeska plaćanja -1.305 10. Jednako: lični raspoloživi dohodak 7.430

Tabela 14.5. Od nacionalnog dohotka do ličnog raspoloživog dohotka Raspodela NI vrši se tako, što se od njega oduzme profit preduzeća (neisplaćeni), dodaju prinosi

od dividendi, oduzme neto kamata i dodaju sva plaćanja kamata koja su primili pojedinci. Država transferiše deo dohotka domaćinstvima uz plaćanje za socijalno osiguranje. Ovakva

raspodela kreira lični dohodak. Nakon što se plate poreska i neporeska plaćanja državi, dobi-jamo lični raspoloživi dohodak, koji domaćinstva mogu da troše ili štede.

Obračun GDP

GDP

Neto dohodak od FP

GNP

Amortizacija

Indirektni poreziRente

Kamate

Profiti

NI

Neto izvozDržavna

potrošnja

Investicije


=

GDP

Naknade zaposlenima

NI

DohodakProizvod

Potrošnja

Potrošnja

=


Slika 14.4. Prikaz bruto nacionalnog proizvoda, bruto domaćeg proizvoda, neto nacionalnog proizvoda i nacionalnog (raspoloživog) dohotka

GNP ilustruje komponente trošenja (C, I, G i NX) uključujući i neto imovinska plaćanja prema i iz inostranstva. Bruto domaći proizvod čine: nacionalni dohodak, amortizacija, porezi. Neto na-cionalni proizvod se dobija kada se od BDP oduzme amortizacija. Nacionalni dohodak se dobija oduzimanjem indirektnih poreza od NNP. Raspoloživi dohodak uključuje transferna plaćanja, di-vidende i druge dohotke, a namenjen je finalnoj potrošnji i štednji, posle plaćanja poreza na do-hodak.

Komponente GDP – ko šta kupujeBDP – proizvodna strana, 2004 (u mlrd evra)

1. Bruto domaći proizvod 10.200 2. Izdaci za ličnu potrošnju 7.060 3. Trajna potrošnja dobra 860 4. Izdaci za kratkotrajna dobra 2.050 5. Usluge 4.150 6. Bruto domaće investicije u fiksni kapital 1.700 7. Nestambene investicije 1.200 8. Grañevina 300 9. Oprema i softvere 900 10. Stambene investicije 500 11. Državna potrošnja 1.840


11. Državna potrošnja 1.840 12. Republička 610 13. Odbrana i zaštita 400 14. Neodbrambene 210 15. Regionalna i lokalna 1.230 16. Neto izvoz - 340 17. Izvoz 1.050 18. Uvoz -1.390 19. Promene u poslovnim zalihama -60

Tabela 14.6. Komponente GDP – ko šta kupuje Proizvodni tok BDP čine: izdaci za ličnu potrošnju (trajna i kratkotrajna dobra i usluge); bruto domaće investicije u fiksni kapital – nestabmene (grañevine, oprema i softveri) i stambene investicije (kuće i stanovi); državna potrošnja na regionalnom i lokalnom nivou (odbrana i neodbrana); neto izvoz kao razlika izvoza i uvoza i promene u poslovnim zalihama.

HVALA NA PAŽNJI!

Documents

MAKROEKONOMSKI BILANSI, TRŽIŠTE DOBARA I · PDF filestranih lica (kompanija) ... – Ka ća je platila Saši 1000 dinara da pokosi ... jer čovek želi udobniji život i viši životni