Maja slavi maj�in dan

autori - Žilber Delae i Marsel Marli

Dan žena je i maj�in dan. Maja i Mišo željeli su toga dana da mami prirede iznenadjenje.

- Mama bi se sigurno radovala kada bi dobila na poklon sat. - Ali, otkuda nam toliki novac?

- Da vidimo koliko ima para u kasici.

U kasici nije bilo dovoljno novaca. A satovi su skupi.

- Kupi�emo gramofonsku plo�u - re�e Maja. - To �e biti pravi dar. Idemo u prodavnicu plo�a.

- Želite li da �ujete ovu plo�u - upita prodava�ica. - Vrlo je lijepa.

- Meni se svidja - kaže Maja. - Ja više volim rok i džez...

Nije baš lako odabrati plo�u. Treba znati šta se mami svidja. Potraži�emo nešto drugo...

"Mama bi sigurno voljela prsten ili možda ogrlicu" - pomisli Maja i re�e: - to bi bilo sjajno! Mogla bi je nositi kada do�e u pozorište...

A, i kišobran bi bio koristan... Ali, djeca nisu imala dovoljno novca.

- Najvažnija je vaša želja da mami nešto poklonite - govorio im je tata. - Hajde, razmislite malo. Siguran sam da �ete kod bake na�i sve što vam treba da

napravite poklon. Tata je bio u pravu.

Otišli su kod bake. - Pogledaj šta sam našla u ormaru - re�e Mira, Majina rodjaka. - Tu ima i platna i

vune u svim bojama...

- Šta �e ti to? - upita Maja. - Izradi�u tapiseriju za mamin dan i da�u joj na dar. A ti, Majo, šta �eš ti pokloniti

mami? - Mislim da znam. Kako bi bilo da izradim batik?

- Batik? Šta je to? - �udio se Miša. - to je tkanina obojena na poseban na�in. Da bi to napravili potrebno nam je platno,

vosak i boje. - Vosak? Pa nemamo voska...

- Na�i �emo kod dede. - A platno i boje?

- Znaš, da se na dedinom tavanu može da nadje sve što nam treba. Samo ako nam baka dopusti...

Naravno, baka je pristala. - Uzmite ovaj komad finog platna što je preostao od mog veza. Potrebno je da se

samo pridržavate crteža.

Baka im je dala i mali lijevak kroz koji bi sipali rastopljen vosak. Djeca su prionula na posao. Zategli su platno na dasci i pri�vrstili ekser�i�ima.

- Što to rade? - upita Žu�a. - Zar ne vidiš? - odgovori ma�ak. - Crtaju voskom.

- Šta crtaju? - Ne znam ni ja. Možda zmaja, možda ribice.

- A šta poslije? - Poslije se platno potopi u boju, pa se sva mjesta na kojima nema voska oboje.

- Zašto to rade više puta? - Zato što boje platno u više boja.

- Pazi, boja se razliva!

Boje za batik se obi�no kupuju u prodavnici boja, ali je dedo našao u limenoj kutiji nekoliko kesica s raznim bojama.

- Ho�e li nam uspjeti? - pitala su se djeca. - Vidje�emo...

Pošto su obojili platno dobro su ga isprali u mlakoj vodi. Vosak se otopio i posao je bio završen. Pažljivo su raširili platno. Uspjelo je!

- Ne svidja mi se - mrštio se ma�ak. - Pih, neka ptica i neko cvije�e. - Meni se svidja. Baš je lijepo!

Dedo je pažljivo posmatrao dok su djeca radila i tu i tamo pomagao savjetima. On se obradovao što im je uspjelo.

- Odli�no! - govorio je. - Treba još sasvim malo da popravite crtež i ispeglate platno. To je baš pravi poklon za maj�in dan.

Dedo se sjetio još ne�eg: - Pronadjite na tavanu moj stari sat s kukavicom. Znaš Majo, dok je tvoja mama bila

mala, taj sat je visio u dnevnoj sobi. Pokloni joj ga.

- �emu li služi kukavica? - želio je da dozna Žu�a. - Da otkucava sate. Njena ku�ica je upravo ovaj sat s klatnom.

- Da �ujemo kako kukavica kuka? - Pokuša�u da pokrenem sat - re�e dedo.

Dedo je ulio nekoliko kapi ulja izme�u zup�anika i zategao vijak. - Ku-ku... ku-ku... ku-ku...

- Radi! �ujete li, djeco, kako radi!

- Kako �ete odnjeti sat a da ga mama ne vidi? - upita baka - Ako ga vidi, to više ne�e biti iznenadjenje.

- Stavite ga u ovaj kotli� - predloži dedo. - U kotli�? Baš si se dobro sjetio!

- Moramo ga dobro obrisati. Pun je prašine - re�e Maja.

Kada su ga o�istili, kotli� je zablistao, jer je bio bakarni.

- Mama je otišla u grad i sada je pravi trenutak da odnesete kotao ku�i - posavjetova ih dedo.

Djeca su odmah krenula: - Hvala ti dedo, što si nam dao sat.

Maja i Mišo usput sretoše Luku. On je �uvao krave. - Šta nosite u loncu? - želio je da sazna.

- Ne možemo da ti kažemo. To je tajna - odgovori mu Žu�o.

Kada su Maja i Miša stigli ku�i sakrili su sat u šupi za drva, i zaklju�ali vrata. Tajna se mora dobro �uvati.

Sada više niko nije mogao da udje u šupu. Jedino se od ma�ka moglo o�ekivati svašta.

Radoznali ma�ak je sve vidio. Kada se spustila no� ušunjao se kroz prozor�i� u šupu.

- Ne�e mi uma�i... - mrmljao je. Vrebao je pticu. - Kukavice, jesi li tu? Odgovori!

Nije se �uo ni glasak. No� je duga ali �e ma�ak, ako treba �ekati do jutra. Najzad je osvanulo jutro.

- Ku-ku!... Ku-ku!... Kukavica radoznalo proviri iz sata. Ma�ak se spremi za skok, ali: - Ova kukavica nije kao druge? - pomisli. - Kakva li je to ptica? Mehani�ka igra�ka?

�arobna kutija? - Kvrc! - škljocnula je opruga. Vratanca su se zatvorila i uštinula ma�kovu šapu.

- U pomo�! U pomo�!

Ma�ak je istrgnuo šapu i pobjegao.

- Šta ti se dogodilo? - upita ga mama. - Š�epala me kukavica u šupi.

- Kukavica u šupi? Šta pri�aš? Mama je pokušala da udje u šupu: - Majo! Mišo! Ko je zaklju�ao vrata!

Djeca su dotr�ala. Samo da mama nije saznala... - Spremili smo naš alat, pa smo zaklju�ali i izgubili klju� - re�e Maja i pocrveni. (Da li je govorila istinu? Nije. Ali to joj ne možemo zamjeriti jer se radi o velikom

iznenadjenju.) Ali, mamu nisu mogli tako lako da prevare.

Ona je naslutila da se tu, dogadja nešto tajanstveno. Tata je pomogao djeci da mama ne otkrije njihovu tajnu. Tako je prošlo nedelju dana.

Najzad je došao maj�in dan. Djeca su na pijaci cvije�a kupila dva buketa - za mamu i za baku.

Toga sve�anog dana svi su bili na okupu. - Ovaj batik izradili smo za tebe - re�e Maja uzbudjeno.

- Batik? Kakvo iznenadjenje! - Nije bilo baš lako. Ali su nam pomogli baka i dedo.

- Tu je i sat s kukavicom. To je poklon od dede. - Dedin stari sat?

- Da, u ovoj lijepoj kutiji. Pogledaj! - Draga mama, želimo ti mnogo sre�e. Mi te svi volimo - govorio je Mišo i grlio mamu.

- Hvala vam djeco. Pokloni su mnogo lijepi. Ali me najviše raduje što ste batik sami izradili.

I sat je divan! Podse�a me na sate kada sam bila mala i živjela kod dede. - Ku-ku... ku-ku... Podne je! - oglasi se kukavica.

- Kukavica još pjeva! Je li to mogu�e? - radovala se mama. Svi su bili sretni. Cvije�e je mirisalo. Kanarinac je cvrkutao. U ku�i je bilo prijatno i

sve�ano.

�