Logistika

1. ta je poslovna logistika? ta je predmet logistike kao nauke? ta je predmet logistike kao poslovne funkcije?

Poslovna logistika predstvalja poslovnu funkciju iji je osnovni zadatak da svako radno mesto u proizvodnji u pravom trenutku snabde svim onim to je potrebno za izvravanje radnog zadatka, odstrani sa radnog mesta sve to vie nije potrebno i to uz najmanje mogue trokove.

Kao nauka , poslovna logistika predtsavlja ekonomsku disciplinu koja prouava tokove i transformacije ekonomskih sadraja u okviru preduzea ( poslovnog sistema). Ona time stvara nauno uopteno reenje ( modele, metode i tehnike) za prevazilaenje prostorne i vremenske dimenzije ciklusa reprodukcije.

Kao poslovna funkcija poslovna logistika predstavlja skup svih aktivnosti u preduzeu koje podravaju izvravanje njegovog osnovnog zadataka (proizvodnja ili pruanje usluga) i omoguavaju nesmetano odvijanje ciklusa reprodukcije.2. ta je cilj poslovne logistike?

Cilj poslovne logistike se sastoji u povecanju efikasnosti poslovanja putem ubrzavanja cirkulacije angaovanih sredstava.

3. Kojim merama se ostvaruje cilj poslovne logistike?

Mere kojima se ostvaruje cilj:

putem skraivanja prosenog vremena angaovanja (npr. eliminacijom prepreka koje uzrokuju zastoje unutranjeg transporta, spreavanjem kvarova na mainama i ureajima... ); putem smanjavanja prosene sume angaovanih sredstava ( npr. smanjenje prosene visine zaliha sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda...).

4. Navedite nadlenost i odgovornost poslovne logistike?

Funkcija poslovne logistike nadlena i odgovorna za: pripemu sredstava za proizvodnju u tano potrebnoj koliini i kvalitetu, kao i za njihovu dopremu na pravo mesto u pravom trenutku;

za konstituisanje odgovarajueg toka informacija, poev od obuhvata informacija sadranih u zakljunici ( porudbenici ), preko dokumenata koji prate tokove materijala u preduzeu ( znaka materijala, trebovanje, izdatnica ), sve do informacija sadranih u dostavnicama koje prate izdatu robu; praenje transformacije ekonomskih sadraja, odnosno za praenje procesa stvaranja vrednosti gotovih proizvoda;

takvo upravljanje tokovima materijala, informacija i vrednosti, koje ce obezbediti optimalno usklaivanje parcijalnih ciljeva nabavke, proizvodnje i prodaje s novanim tokovima, s jedne, i ciljevima preduzea, s druge strane.5. Navedite zadatke poslovne logistike kao nauke. Navedite zadatke poslovne logistike kao funkcije.

Zadaci poslovne logistike, kao nauke, se sastoji u:

identifikaciji i praenju kretanja svih elemenata ciklusa reprodukcije, kao i svih inilaca koji ova kretanja uslovljavaju; istraivanju i analizi identifikovanih kretanja, tj tokova sa stanovita ciljeva poslovnih sistema;

teorijskom uoptavanju zakonitosti i principa odvijanja identifikovanih tokova;

definisanju odgovarajuih modela, metoda i tehnika, ijom se primenom u praksi ostvaruje prevazilaenje vremenske i prostorne dimenzije poslovnih tokova u cilju unapreenja efikasnosti sistema; evaluaciji rezultata ostvarenih primenom logistikih modela, metoda i tehnika rada i njihovom daljem usavravanju.

Zadaci poslovne logistike kao specifine poslovne funkcije se sastoji u:

snabdevanju radnih mesta sa svime to je potrebno za uspeno izvrenje radnog zadatka; efikasnom korienju faktora vreme;

primeni logistikih modela, metoda i tehnika rada na reavanje problema u oblasti snabdevanja;

praenju i analizi podobnosti primenjenih modela, metoda i tehnika rada;

obezbeenju povratnog uticaja primene logistikih modela, metoda i tehnika rada na dalji razvoj logistike kao nauke.6. Navedite mere za poveanje uspenosti poslovanja sa stanovita logistikog koncepta poslovanja.

U savremenim uslovima privreivanja i marketinke orijentacije poslovanja, prisutan je trend poveanja asortimana potrebnih artikala na zalihama kao i poveanja sredstava angaovanih u nedovrenoj proizvodnji. Ovaj trend negativno utie na ekonomsku efikasnost materijalnog poslovanja. Da bi se uprkos uticaju ovog nepovoljnog inioca ostvarile utede na materijanim trokovima, neophodno je:

sistematski usavravati organizaciju funkcije logstike;

konstituisati informacioni sistem, odnosno koristiti automatsku obradu podataka, kao neophodnu podrku funkciji logistike;

primenjivati odgovarajui logistiki instrumenarij.

7. Navedite karakteristike logistikog koncepta poslovanja i objasnite ih.

Najznaajnije karakteristike logistikog koncepta poslovanja jesu:

kooperativnost;

fleksibilnost;

inovativnost.

Kooperativnost , kao karakteristika logistikog koncepta poslovanja uslovljena je specifinou logistike kao poslovne funkcije.Fleksibilnost kao specifinost logistikog koncepta poslovanja uslovljena je njegovim osnovnim zadatkom, koji se sastoji u obezbeenju kontinuiteta proizvodnje i snabdevanja uz najnie mogue angaovanje obrtnih sredstava. Ovaj zadatak je mogue ostvariti jedino potpunom debirokratizacijom menadmenta, tj delegiranjem nadlenosti i odgovornosti instancama koje se nalaze to blie kupcu. Fleksibilnost poslovne logistike podrazumeva dobro poznavanje potreba kupaca, proizvodnju malih serija, brzu i jeftinu izmenu alata, univerzalno obuene radnike i timski rad na pripremi i donoenju odluka.

Inovativnost kao specifinost logistikog koncepta poslovanja je uslovljena potrebno da svi nosioci aktivnosti u oblasti poslovne logistike budu ukljueni u kontinuirani proces inovacije znanja.

8. ta ini organizacionu strukturu preduzea? Od ega zavisi izbor metoda organizacije strukture? Navedite faze rada na organizaciji strukture novog preduzea, odnosno novih delova preduzea. Navedite faze rada na reorganizaciji postojeeg preduzea.

Koji ce se metod koristiti prilikom organizovanja strukture preduzea zavisi od toga, da li se, u konkretnom sluaju, radi o konstituiranju novog preduzea, odnosno o njegovom proirenju ( konstituisanje novog dela preduzea), ili se radi o reorganizaciji postojeeg preduzea, odnosno nekog od njegovih delova.

Ako se radi o stvaranju novog preduzea, ili o njegovom proirenju, odnosno o stvaranju nove organizacione jedinice, tada se organizacija strukture preduzea vri u sledeim fazama:

definisanje i analiza sistema ciljeva preduzea;

definisanje kolektivnih, individualnih i elementarnih zadataka, polazei od utvenih ciljeva;

sinteza elementarnih zadataka u okviru radnih mesta i sinteza individualnih zadataka u okviru organizacionih celina; definisanje odnosa meu radnim mestima ( materijalne i informacione komunikacije );

definisanje organizacionih pravila izrada potrebnih obrazaca;

popunjavanje radnih mesta.

Ako se radi o reorganizaciji postojeeg preduzea, tada se organizacija strukture preduzea vri u sledeim fazama:

snimanje postojeeg stanja; analiza i identifikacija postojeeg problema;

definisanje alternativnih organizacionih reenja;

izbor optimalne alternative;

planiranje reorganizacije;

izrada potrebnih obrazaca i definisanje organizacionih pravila ( izmene i dopune Pravilnika o organizaciji);

sprovoenje reorganizacije;

kontrola reorganizacije.

9. ta je radno mesto? Koji su elementi radnog mesta? Kako se dele radna mesta prema prirodi zadataka koji se na njima obavljaRadno mesto predstavlja element organizacione strukture preduzea. Svako radno mesto se sastoji od materijalnih i nematerijalnih komponenti.

Materijalne komponente radnog mesta:

radnik, tj nosilac zadataka;

sredstvo za rad;

energija;

prostor.

Nematerujalne komponente radnog mesta su:

zadatak;

nadlenost;

odgovornost.

Polazei od prirode zadatka koji se obavlja na jednom radnom mestu, razlikujemo:

radna mesta naposrednih izrilaca pojedinanih zadataka;

radna mesta rukovodilaca.10. ta je instanca? Kakve mogu biti instance po svom sastavu?

Radna mesta rukovodilaca se u literaturi nazivaju jo i instance.

Instance po svome sastavu mogu biti:

singularne;

pluralne.

Singularna instanca moe da bude generalni direktor, derektor sektora ili rukovodilac organizacione jedinice.

Pluralna instanca moe da se organizuje kao poslovodni odbor ili predsednitvo firme.11. Navedite osnovne oblike organizacione strukture.

VI osnovnih oblika organizacione strukture preduzea:

linijsku strukturu;

linijsko-tapsku strukturu;

funkcionalnu strukturu;

matinu strukturu;

tenzor strukturu;

divizionalnu strukturu.

12. Koji se istrumenti koriste za transformaciju teorijske u praktinu organizacionu strukturu?

Da bi se teorijski definisana, odnosno projektovana organizaciona struktura transformisala u praksu preduzea koriste se sledei instrumenti:

organigram preduzea;

opisi radnih mesta;

plan popunjavanja radnih mesta;

dijagram funkcija.

Organigram preduzea predstavlja grafiki prikaz strukture preduzea, odnosno prikaz:

elemenata;

njihovih meusobnih odnosa.

Opis radnog mesta predstavlja pisani dokument u kome su definisane sve relevantne karakteristike radnog mesta, odnosno da predstavlja formular sa unapred definisanim rubrikama.

Plan popunjavanja radnog mesta predstavlja dokument u kome je prikazan raspored radnika na opisana radna mesta utvrena organizacionom strukturom.

Dijagram funkcija predstavlja matricu u okviru koje se radna mesta povezuju sa odgovarajuim zadacima i pripadajuim nadlenostima, odnosno odgovornostima.13. Definii pojam menadmenta. Objasnite funkcionalno i institucionalno znaenje menadmenta. Kako se deli funkcija menadmenta (po nivoima)?Menadment je kompleksan proces koji obuhvata funkcije planiranja, kontrole, organizovanja i upravljanja.U funkcionalnom smislu re menadment znai voenje, tj usmeravanje razvoja preduzea. Kao poslovna funkcija menadment obuhvata sve aktivnosti u oblasti donoenja odluka, delegiranja zadataka i njihove koordinacije, dakle sve aktivnosti koje se ne sastoje u neposrednom izvravanju pojedinanih zadatak.

U institucionalnom smislu menadment obuhvata sve instance u preduzeu koje su nadlene za poveravanje zadataka, koordinaciju, kontrolu i usmeravanje podreenih radnih mesta.

Menadment se sastoji iz sledeih funkcija:

planiranja;

organizovanja;

rukovoenja:

kontrole.14. U emu se sastoji logistiki kontroling? Koji su osnovni oblici logistikog kontrolinga?

Kontroling se moe definisati kao savremeni kocept upravljanja preduzeem, koji obuhvata sledee funkcije:

planiranje;

informisanje;

analizu;

kontrolu;

upravljanje.

Operativni kontroling. Odnosi se na kratkorono delovanje koje obuhvata vremenski period jedne poslovne godine. Ne koriste se za dugorono delovanje, ve je namenjen kratkoronom upravljanju profitom

Strateki kontroling. Kompleksnost eksternih i internih uslova poslovanja ne omoguava ekstrapolaciju dogaaja i podataka kao produenje operativnog kontrolinga. Strateki kontroling je delovanje koje omoguava da se potencijali budueg uspeha prepoznaju i stvore. Vremenski horizont stratekog kontrolinga se probija za odluke o budunosti, te se upotrebljavaju relevantni podaci, kako kvalitativni tako i kvantitavni.

Kontroling sa institucionalnog stanovita. Sa institucionalnog stanovita ukljuivanje kontrolinga u organizacionu strukturu preduzeu ini njegovo interno strukturiranje i definisanje svih radnih mesta.

Kontroling sa funkcionalnog stanovita. Ovde se nalaze sve aktivnosti u oblasti planiranja, informisanja, kontrole, upravljanja iregulisanja.

15. Navedite osnovne zadatke logistikog kontrolinga.

Opti zadaci kontrolinga jesu planiranjem informacije, analiza, kontrola i upravljanje.

Ako se zadaci logistikog kontrolinga objedine u kompleks zadataka, dobijaju se sledee grupe zadataka:

razvoj logistikog informacionog sistema;

priprema podataka za logistiki informacioni sistem;

uestvovanje u planiranju logistike;

logistika kontrola;

posebni zadaci.16. Navedite inioce od kojih zavisi konstituisanje poslovne logistike u preduzeu. Koji su od ovih inilaca primarni za proizvodnju, a koji za trgovinska preduzea?Organizacija funkcije poslovne logistike zavisi od vie vrsta inilaca, od kojih su najznaajniji sledei:

karakteristike preduzea ( veliina ukupnog prihoda, broj zaposlenih, uee preduzea na tritu);

vrsta delatnosti kojom se preduzee bavi ( proizvodnja, trgovina, uslune delatnosti);

karakteristike postojee organizacione strukture (linijska, funkcionalna, matrina);

kompetentnost rukovodeeg kadra;

karakteristike trita ( oscilacije, porudbina, vreme isporuke); karakteristike proizvoda ( proizvodi namenjeni proizvodnoj ili linoj potronji);

znaaj pojedinih logistikih aktivnosti i itave funkcije poslovne logistike za poslovni uspeh preduzea ( uticaj logistikih aktivnosti na visinu trokova poslovanja, proseno vreme i prosenu visinu angaovanih sredstava).

Za proizvodnju preduzea primarni znaaj imaju inioci:

karakteristike preduzea ( veliina ukupnog prihoda, broj zaposlenih, uee preduzea na tritu);

vrsta delatnosti kojom se preduzee bavi ( proizvodnja, trgovina, uslune delatnosti);

Za trgovinska preduzea primarni znaaj imaju inioci:

karakteristike trita ( oscilacije, porudbina, vreme isporuke);17. Opiite centralizovanu i decentrilizovanu organizaciju logistikih aktivnosti u preduzeu.

Pri centralizovanom pozicioniranju logistike u divizionalnu organizacionu strukturu sve logistike aktivnosti se centralizuju u jednu organizacionu jedinicu koja se postavlja iznad postojeih divizija. Ovako reenje je mogue u preduzeima koja imaju mali broj divizija, odnosno relativno malu decentralizaciju funkcionalnih zadataka organizovanih u divizije.Kao druga varijanta centralizovane orrganizacije praktikuje se organizovanje logistike kao zasebne divizije. Ovaj oblik organizacije je uglavnom zastupljen u velikim preduzeima naftne industrije.

Decentrilizovano pozicioniranje logistike u divizionalnu organizacionu strukturu praktikuju uglavnom velika preduzea ije divizije poseduju veliki stepen samostalnosti, odnosno preduzea kod koji specifinost razliitih grupa proizvoda ili razlike u zahtevima koje postavljaju pojedina trita, zahtevaju sprecifinu funkcije logistike. U ovim sluajevima svaka divizija organizuje sopstvenu funkciju logistike.

Slabostdecentrilizovane organizacije logistike se ogleda u nemogunosti korienja prednosoti koje u oblasti nabavnog poslovanja prua nabavke i trnsport velikih koliina. Otuda preduzea sa decentrilizovanom logistikom tee centralizacije ove funkcije.18. Opiite postupak organizovanja poslovne logistike u malom preduzeu.

U malim preduzeima treba izvriti savesno razgranienje nadlenosti i odgovornosti za obavljanje svih logistikih aktivnosti na odgovarajuim radnim mestima i obezbediti centralizovanu koordinaciju logistikih procesa, posmatranih u celini.