LEGION D’ HONNEUR - rastko.rs · Dok publika ulazi, sa radija tipa “Kosmaj” svira splet pesama iz 1955. godine. Preovla|uju ruske pesme i {lageri. Kada se gledali{te zamra~i,

Bratislav Petkovi}

LEGION D’ HONNEUR

232 Bratislav Petkovi}

Ro|en u Beogradu 26. oktobra 1948. godine. Diplomirao 1972.godine na Akademiji za pozori{te, film i televiziju, na smerupozori{ne reìje, predstavom Razbojnici Fridriha [ilera. UBeogradskom dramskom pozori{tu 1978. postavio predstavu Spor-ting life, za koju je tekst pisao zajedno sa kolegom Vojislavom Kajga-ni}em. Posle toga napisao je i dve monodrame: Prodajem razbivenuku}u i Ispovest klovna Dragoquba (igrao ga je Boìdar Sto{i}).Godine 1991. napisao je dramu Kaskader koju je i re’irao u Beograd-skom dramskom pozori{tu.

Svoj de~a~ki san ostvaruje 1994. godine kada otvara Muzejautomobila, a predstavom Grand prix (wegovi tekst i reìja) otva-ra novu pozori{ni scenu pod nazivom Moderna garaà. Pred-stavom Legion d’Honneur 1998. godine otvara i kamernu scenu uistom prostoru.

LICA

MILUNKA SAVI], oko 60 godina

BLAGOJE PETROVI], oko 70 godina

TANASKO TOPALOVI], oko 40 godina

Legion d' honneur 233

Bratislav PETKOVI]

LEGION D’ HONNEUR

Dok publika ulazi, sa radija tipa “Kosmaj” svira splet pesama iz 1955.godine. Preovla|uju ruske pesme i {lageri. Kada se gledali{te zamra~i,muzika se prekida i po~iwu vesti. Spiker: Dajemo najnovije vesti “Pred-sednik Republike drug Tito i istaknuti jugoslovenski rukovodiociPetar Stamboli}, Jovan Veselinov, \uro Pucar, Lazar Koli{evski,Anka Berus, Milo{ Mini} i drugi, do~ekali su pre desetak minutadelegaciju Saveza Socijalisti~kih Sovjetskih republika, na ~elu sadrugovima Hru{~ovom, Bulgawinom, Mikojanom, [epilovim i Gromikom.Prenos }e vr{iti Dragutin Trailovi}, reporter Radio-Beograda,ukqu~ujemo se u direktan prenos”... Ide govor Nikite Hru{~ova; uprostoriju ulazi Blagoje, osvr}e se, zastaje na sredini prostorije, kaoda oslu{kuje govor sa radija, osmehne se i zavrti glavom, nastavi kavratima nu`nika, ulazi. Nekoliko trenutaka za wim u prostorijuulazi Milunka, nose}i kofu sa vodom i metlu.

MILUNKA: (Zastaje kod radija, slu{a, zatim o{trim pokretom gasiradio)E, ne}e{ vi{e... Gadovi... Samo laù...(Po~iwe da ~isti)Sa~uvaj Boè i sakloni, {ta je ovom narodnu... To svepoludelo, samo srqa, i stoka ima neki red... Sve zabrqaju izasviwe, mogu du{u da ispustim bri{u}i i opet ni{ta...Nema tu pomo}i, nema...

Blagoje tiho izlazi iz nu`nika. Milunka okrenuta le|ima. Blagojezastane. Milunka se okre}e, ugleda Blagoja i trgne se.

BLAGOJE: Dobro jutro.

MILUNKA: Uh, {to ste me upla{ili...

BLAGOJE: Izvinite...

MILUNKA: Kuda ste pro{li?

BLAGOJE: Kroz kafanu, nije bilo nikoga...

MILUNKA: Promakli ste dok sam ~istila iza {anka...

BLAGOJE: ... Zaista vas nisam primetio...

MILUNKA: Drugi put se javite...

BLAGOJE: Ho}u, sigurno.


MILUNKA: Beograd je pun sva~ega, otkud ja znam kakve su ~ije namere...[ta je te{ko da se javite.

BLAGOJE: Moja gre{ka, oprostite... Mogu li da operem ruke?

MILUNKA: ... Ho}ete sapun?

BLAGOJE: ... Ako ima...

MILUNKA: Di sme da nema.

Blagoje uzima sapun, pere ruke, Milunka stoji sve vreme, u jednoj rucidrì plehano tawir~e za sapun, u drugoj ~ist pe{kir. Blagoje vra}asapun na tawir, ona mu pruà pe{kir, on bri{e ruke.

BLAGOJE: “, Puno vam hvala.

MILUNKA: Nema na ~emu.

BLAGOJE: ... Mnogo mi je neprijatno... To mi nije obi~aj, ja vam seduboko izviwavam... Znate...

MILUNKA: A {to se vi meni toliko izviwavate?

BLAGOJE: ... Ne znam da li moète da razumete, kako se ose}a ~ovekkoji nema jedan dinar u yepu?...

MILUNKA: A to, ma nemojte da se pravdate, niste vi meni ni{ta du`ni,pobogu...

BLAGOJE: Jesam, za va{u qubaznost... Trenutno sam u stra{nimnevoqama, verujte, ~ak i ovo odelo na meni, cipele, kravata,sve je pozajmqeno, iza{ao sam iz apsa pre pet dana, al’ nebojte se, nisam ni lopov ni ubica, oficir sam biv{e vojske,li{en gra|anskih i svih ostalih prava. U ovom momentu samniko i ni{ta. Stid me je pred vama.

MILUNKA: Nemate ~ega da se stidite...

BLAGOJE: Imam, imam i te kako...

Ulazi Tanasko udba{.

TANASKO: Kevo, di je gazda Gojko?

MILUNKA: Jutros je sa {pediterom oti{ao na Kaleni} pijac poprovijant i kod Rodi}a za soda-vodu.

TANASKO: Ne}e on skoro, od Slavije nagore je sve blokirano zbogdo~eka.

MILUNKA: Kakav do~ek?


TANASKO: ... Ceo Beograd je na do~eku. Kevo ti ne slu{a{ radio. Danasje kod nas stigla najve}a delegacija, koja je ikad do{la una{u zemqu.

MILUNKA: Nisam upoznata.

TANASKO: Vrh Sovjetskog Saveza sa Hru~ovom na ~elu i ceo pre-zidijum, do{li da se poklone mar{alu, da priznaju i ispravegre{ku Staqina, koji nas je nepravedno optuìo. E, mojakevo, ni{ta ne zna{... A da li je bio Najdan?

MILUNKA: Koji Najdan. Krsti} ili Milenkovi}?

TANASKO: Najdan kelner, kevo.

MILUNKA: A, Krsti}, nije od jutros.

TANASKO: Koji prvi do|e, kaì da se kafana danas ne otvara. Stoliceda ostanu na astalima.

MILUNKA: A ba{ta?

TANASKO: Ma kaka ba{ta, {ta je tebi, ama ni{ta ne sme da se iznosi!Sve da se proveri od nu`nika do {anka po tri puta, da nijene{to postavqeno! I niko da ne ulazi u kafanu... Jasno? Koti je ovaj?

MILUNKA: ... Pere ruke...

TANASKO: [ta traì{ ovde?

BLAGOJE: ... Oprao sam ruke...

TANASKO: Prao si ruke... Kako se zove{?

BLAGOJE: Blagoje Petrovi}.

TANASKO: Blagoje Petrovi}.

BLAGOJE: ... Da, Blagoje Petrovi}...

TANASKO: Mi se odnekud znamo?

BLAGOJE: Ne bih rekao...

TANASKO: Blagoje Petrovi}. Svejedno, tvoja wu{ka mi se mnogo nedopada, ~isti se odavde {to pre... Kevo, do}i }u kasnije daproverim stawe. Gojku poru~i da se kafana danas ne otvara,jasno!(Iza|e)

Milunka i Blagoje se nekoliko trenutaka gledaju, zatim Milunka staneu stav mirno i strogo vojni~ki.


MILUNKA: Narednik Milunka Savi}, komandir juri{nog bomba{kogodelewa, tre}e ~ete, Topli~kog pe{adijskog puka Moravskedivizije prvoga poziva.

BLAGOJE: (Pomalo zbuwen)... Kapetan Blagoje Petrovi}, komandir Tre}e ~ete Prvogbataqona, u sastavu drugog gvozdenog puka kwaza MihajlaMoravske divizije, Moravske divizije prvoga poziva...(Stoje jedno naspram drugog)... Milunka... Da li je mogu}e... Posle toliko godina...

MILUNKA: ... Jo{ mrdam, moj kapetane...

BLAGOJE: ... Kako ste me poznali?

MILUNKA: ... Nije mi bilo te{ko, rekli ste kako se zovete...

BLAGOJE: Zadwi put smo se videli septembra {esnaeste na Solunskomfrontu... Kad ste raweni na Kajmak~alanu...

MILUNKA: ... Bugarski metak mi je pro{ao pored samog srca.

BLAGOJE: ... Znate da smo plakali kao mala deca, vojska vas je mnogovolela, bili ste maskota Moravske divizije, ìva legenda,srpska Jovanka Orleanka... Bodrili smo vojnike va{imprimerom, va{om hrabro{}u, ve{tinom... i posle svega,mislim da vas kao nacija nismo zasluìli...

MILUNKA: ...Nemojte kapetane... Ja sam ìva i zdrava, {ta }emo saonima {to ostado{e u gudurama da im se ni grob ne zna.

BLAGOJE: ... Ne, nismo sigurno. Da vas je rodila jedna Francuska iliEngleska, panteon bi bam podigli...

MILUNKA: Kad bi mi dali malo ve}u penziju, da ne moram da ~istimkafanu, da budem vi{e sa decom. Ni{ta drugo mi ne bitrebalo...

BLAGOJE: ... Dve Kara|or|eve zvezde s ma~evima, dve Legije ~asti,Francuski ratni krst sa zlatnom palmovom granom, najve}ifrancuski orden... Georgijevski krst, car me|u ruskimordenima.... engleski Sveti Majkl, a gde su zlatni Obili}iza hrabrost i jo{ ~udo toga... nema vojnika koji je sve toponeo na svojim grudima Milunka...

MILUNKA: ... Jeste li vi za kaficu?

BLAGOJE: ... Ako vas ne zadràvam, sa osobitim zadovoqstvom...

MILUNKA: ... Evo, sedite kapetane...


BLAGOJE: Zahvaqujem... Trenutak kad ste raweni nikada ne}u zabo-raviti... Krv lipti ispod koporana, povla~imo vas u prvizaklon, sanitetlija kida dugmad i {ok... ukazuju se, izvinite,bujne devoja~ke Boti~elijevske grudi, u trenutku tajac...Stiù nosila i odnose vas... Saznali smo da ste preba~eni uTunis.

MILUNKA: U Bizertu... Bolnica Fare...

BLAGOJE: Jel istina da je o vama brinuo li~no admiral Geprat?

MILUNKA: Dolazio je ~esto, donosio cve}e i pomoranye, ~okolade ineko ~udno tropsko vo}e. Zaboravila sam mu ime... Dolazioje skoro svaki dan.

BLAGOJE: ... Emil Geprat, guverner Tunisa, “srpska majka”.

MILUNKA: ... Da, tako smo ga zvali, bio je sed, visok...

BLAGOJE: ... Odahnuli smo kad se saznalo da }ete prezdraviti... Neznam dal ste svesni koliko ste doprineli slavi na{eg puka.

MILUNKA: ... Bilo je tu div junaka...

BLAGOJE: ... Od 80 srpskih pukova, drugi gvozdeni je bio naj~uveniji,delom zahvaquju}i vama.

MILUNKA: ... Nikom to nije va`no kapetane, druge stvari se sadagledaju, na{u decu to ne zanima...

BLAGOJE: ... Mislite da je sve bilo uzalud?

MILUNKA: Bojim se da jeste!

BLAGOJE: Ne prihvatam, niti }u to ikada prihvatiti...

MILUNKA: ... Tu smo gde smo, moj kapetane, ìvot nas nije mazio...

BLAGOJE: Mo`da smo i krivi.... Ne znam... Verovali smo qudskimvrlinama i sluìli im... Ako je to gre{ka, onda smo predvratima pakla...

MILUNKA: ... Dal’ biste zapalili jednu cigaru?

BLAGOJE: ... Da ne bude previ{e?

MILUNKA: Sad }u da donesem.

BLAGOJE: ... Kud rekoh, Milunka, molim vas...(Milunka istr~i iz prostorije, vrati se sa tri cigarete)Nije trebalo... Sad mi je neprijatno.


MILUNKA: Kako }ete kafu bez cigare?... Dozvolite.(Pripaquje mu cigaretu {ibicom)

BLAGOJE: Vi ste ~udo Milunka... Koliko se mi dugo znamo?

MILUNKA: ... Od dvanaeste...

BLAGOJE: ... Dvanaesta, a sad je pedeset peta, pune ~etrdeset trigodine.

MILUNKA: ... êtrdeset tri, jel ima toliko?

BLAGOJE: ... A bilo je ko ju~e... Ni{, prva polovina septembra, prvidan mobilizacije...

MILUNKA: Nije Ni{, nego Prokupqe, Ni{ je bio mesto stanovawapuka, a Prokupqe mobilizacijsko.

BLAGOJE: Tako je... Na prvoj prozivci Tre}e ~ete prozovem, MilunSavi}, ~ujem resko “ovde”, odakle si vojni~e, selo, kakobe{e...

MILUNKA: Koprivnica, srez Ra{ki...

BLAGOJE: Zagledamo se ja i poru~nik Tovarevi}, moj zamenik, znate,zbunilo nas je va{e besprekorno vojni~ko dràwe... Namakao vojnicima od zanata, to je imponovalo... Ipak, nikako minije bilo jasno kako ste prevarili regrutnu komisiju?

MILUNKA: ... Htela sam da sa~uvam mla|eg brata, da nam se ku}a nezatre... Odsekla kosu, utegla grudi, pri~ala malo kroz nos,prijavila se uz dobrovoqce kao Milun Savi}... Nisu memnogo ni zagledali, to je bila dvanaesta. Svetilo se Kosovo.

BLAGOJE: Tovarevi} se dvoumio, a meni je odmah sve bilo jasno...

MILUNKA: [ta vam je bilo jasno?

BLAGOJE: ... Pa to, da ste ènsko... Vojska je malo {u{kala, ali poslebomba{kog kursa kad smo videli koga imamo, sve jeprestalo... Prihvatili smo va{u odluku da budete mu{kodok rat traje... A drugo, taj va{ uro|eni dar da bacate bombui pogodite gde zamislite...

MILUNKA: Ja sam ~uvala ovce pored Ibra, od malih nogu sam ve`balaga|awe, svi smo to radili, stavimo beleg na livadu, pa udripo ceo dan... Kamena koliko o}e{... Ga|ali smo krqe i sve{to je nosio Ibar... O}ete sla|u ili gor~u?


BLAGOJE: Skuvajte kao za sebe... Cela Moravska je bila sastavqena od~obana, ali taj talenat i preciznost niko nije imao. Vi stemogli komotno da nosite ènske haqine, i niko ne bi rekaoda ste ènsko...

MILUNKA: ... Morate to da mi objasnite...

BLAGOJE: Nema tu {ta da se obja{wava, ne}e Srbin da prizna da jeèna boqa od wega... Oni bi vas i sami proglasili za mu{ko,naro~ito posle Sko~ivara {esnaeste, kad ste sami zarobilisto Bugara.

MILUNKA: ... [ezdeset...

BLAGOJE: ... Kakvi {ezdeset, bilo je mnogo vi{e...

MILUNKA: Na Sko~ivaru {ezdeset, vaqda ja znam, i na Gruni{tu jo{~etrdeset tri, a to je bilo posle.

BLAGOJE: Dobro, {ezdeset... Urakqili ste ih bombama. Kako, nikad mine}e biti jasno.

MILUNKA: ... Iznena|ewe, nisu se nadali...

BLAGOJE: ... Nisu se nadali u sred bitke!... I me|u wima je bio jedanporu~nik, brka, zvao se Georgi Dimitrov...

MILUNKA: Ime ste mu zapamtili...

BLAGOJE: ... Kako je on kumio i molio da se ne sazna da ga je ènazarobila...To je bilo komi~no, sve vreme se drào za glavu...“Ja sam aktivni poru~nik carske bugarske vojske, sve }u davam kaèm, samo nemojte da se sazna da me èna zarobila, odemi karijera”. A mi ga ube|ujemo, ma kakva èna, to jenarednik Savi}... Nismo uspeli da ga ubedimo... GeorgiDimitrov je ostao potpuno slu|en...

MILUNKA: ... Moè li jedna rakijica uz kafu?

BLAGOJE: ... Kafa, cigara pa jo{ i rakijica. Da ne bude mnogo?

MILUNKA: ... Mnogo je kad biju, ovu {qivku je peko jedan na{ bomba{,Mikajlo Todi} Mu{tiklar.

BLAGOJE: ... Mu{tiklar iz @abara, be{e...

MILUNKA: Svake godine mi donese balon~e i plus mi spremi drva zazimu, da mi nije ratnih drugova, ne znam {ta bi... I ovajGojko, gazda kafane je solunac. Peti puk kraqa Milana...Primio me ko ro|enu sestru... Ne{to se {u{ka da }e ovioduzimati privatne kafane... Vidim, on se prili~nouzortirao...


BLAGOJE: ... Sve }e da oduzmu moja Milunka, de oni pro|u, ni{ta neostaje...

MILUNKA: ... Osta}e mi ovi deset prstiju, metlu i krpu jo{ mogu dadrìm, a to ne}e niko da mi uzme...

BLAGOJE: ... A di je vama ~a{ica?... Dajte da se kucnemo, da nazdravimoza na{ susret posle ~etrdeset godina.

MILUNKA: Ja ne pijem...

BLAGOJE: Onda ne}u ni ja...

MILUNKA: Dobro kapetane, sipa}u.(Nato~i)

BLAGOJE: ... @iveli Milunka i nek nam je Bog u pomo}i.(Kucaju se)

MILUNKA: Uzdravqe kapetane...

BLAGOJE: ... Bogami, Mu{tiklar se nije obrukao, prava “mu~enica”...

MILUNKA: ... Meni je svaka rakija ista...

BLAGOJE: ... Gre{ite Milunka.

MILUNKA: ... Boga mi ne gre{im, alkohol je alkohol...

BLAGOJE: ... Ima tu ogromnih razlika... Jo{ pamtim buke onog kowakakoji vam je general Saraj poklonio, a vi ga doneli nama u~etu.

MILUNKA: ... Ja donela kowak?

BLAGOJE: Ceo sanduk... U Solunu u na{ puk je do{la ~itava delegacija,Saraj, na{ ministar vojni, Mihajlo Ra{i}, puno oficira...Traìli su da vide tog ~uvenog bomba{a, legendu Moravskedivizije, jedva smo vas izgurali...

MILUNKA: ... Bila sam premrla od straha...

BLAGOJE: ... Ordonans Morisa Saraja otvori sanduk sa kowakom,postavi bocu na ~etrdeset metara, okupi se ceo na{ puk zatren oka...

MILUNKA: ... Videla sam da nemam kud, jedino sam traìla da ne bacamfrancusku bombu, jerbo ona se otkotrqa, ne mogu da jezakujem u mestu kao na{u “vasi}evku”, lepo mi je leàla uruci... êtvrtasta... lako sam sa wom nani{anila.

BLAGOJE: Mi nismo disali... a va{e lice, mirno bez gr~a, ni traga odnapora.

MILUNKA: ... To tako samo izgleda, uvek sam bila napeta kao struna...


BLAGOJE: ... Leti “vasi}evka” kao iz katapulta... Prvo se ~ula lom-qava boce, zatim eksplozija, merewe je pokazalo da je bombaeksplodirala osam santimetara iza fla{e, idealna parab-ola... Prolomi se aplauz, Moris Saraj je uzviknuo: “bravoseràn”, poklonio se i naredio ordonansu da predapreostalih devetnaest fla{a kowaka i vi lepo sanduk narame, pa u ~etu...

MILUNKA: Meni je sve izlbledelo, kod vas je to sveè kao da je biloju~e... Bila sam sre}na {to se nisam obrukala. Se}am se itog sanduka s pi}em... Jedva sam ~ekala da ga se oslobodim.Dobro mi je naùqio rame...

BLAGOJE: ... Nastade rusvaj... Dok sam se okrenuo, ve} su se lomiligrli}i i kowak “San rafael” iz 1880. izlivao se u plehanemawerke kao brqa... Jednu fla{u uspem da spasem... kako samgegulama mogao da objasnim {ta je kowak star trideset petgodina.

MILUNKA: ... êga se vi sve ne se}ate?...

BLAGOJE: ... Bokasta fla{a, bez etikete, zalivena voskom. Samo je nasanduku pisalo paènim slovima: “appellasion controle” 1880...Da nije bilo vas, nikad ga ne bih okusio, mnoge kowake samprobao, ali ni jedan nije bio ni blizu onom... Moris Saraj jebio znalac, nije pio makar {ta... Znate li s kim sam popiofla{u koju sam spasao?

MILUNKA: Otkud bih znala...

BLAGOJE: S jednim na{im velikim prijateqem. Istinskim... Znali steje.

MILUNKA: Flora...

BLAGOJE: Flora Senas... Nau~ila me je kako se pije kowak...

MILUNKA: ... Znala je ona da pije...

BLAGOJE: ... Morate ga {to duè zadràti u ustima, da se ugreje,izdahnuti kroz nozdrve, tek kad se oseti puno}a bukea... supe-rior bouqet... kako bi rekla Flora, ~inila je to sa velikimuìvawem!... Te jesewe ve~eri pred proboj, dugo smo sedeli upri~i, gustirali kowak, naposletku je recitovala.


MILUNKA: ... Vas sam slu{ala mnogo puta kako deklamujete, wu nikad...Pred Kumanovsku bitku, pod Rujnom ste pred celim pukom...

BLAGOJE: ... After great pain, a formal feeling comesThe nerves sit ceremonious like tombs;The stiff heart questions was it He that bore,And yesterday of centuries before?Emili Dikinskon je oìvela na onoj mese~ini kroz Floru,zvu~alo je boànstveno, iako sam malo toga tad razumeo,engleski sam savladao tek u ropstvu... Te no}i sam nau~iodve va`ne stvari: kako se pije kowak i da Amerika, poredkauboja i indijanaca, ima i sjajne pesnike... Ona mi jeotkrila Volta Vitmena, Longfeloa, Emili Dikinson... Ulogoru sam ih sve nau~io napamet... Samo, mnogi su mi lep{ezvu~ali kad ni{ta nisam razumeo i kad ih je onarecitovala... Samo dan dva kasnije vi i ona ste raweni odistog rafala...

MILUNKA: Bila je na metar-dva od mene i u Bizerti smo bile krevet dokreveta...

BLAGOJE: ... Voleo bih da je vidim...

MILUNKA: Nije vi{e ovde.

BLAGOJE: Nije vi{e ovde?...

MILUNKA: Pre deset godina je oti{la za Englesku, stra{no quta,do{la je kod mene na Vo`dovac da se oprosti, nova vlast jojje oduzela oficirsku penziju, mnogo ju je to uvredilo, grdilaih je na sva usta... @ao me je {to je tako oti{la...

BLAGOJE: ... Videla je s kim ima posla, zar da dozvoli da je mangupiponiàvaju, drugo smo mi, mi nemamo kud. Woj je ipakEngleska domovina. Ko iza nas stoji... Mi smo moneta zapotkusurivawe, moja Milunka.

MILUNKA: Oladi}e vam se kafa.

BLAGOJE: Ja ladnu i pijem... Pustite me da uìvam, ovo mi je prva kafaposle osam godina i jo{ da mi je skuva moj ratni drugMilunka Savi}, danas me je Bog pogledao...

MILUNKA: Gde stanujete?

BLAGOJE: Spavam tu u Pop Lukinoj, preko puta kafane sa nekimArnautima, u podrumu... Beè qudi od mene kao da samgubav... Boje se vaqda.

MILUNKA: êga se boje?


BLAGOJE: Narodnog neprijateqa... Vi ste Milunka danas ugostilijednog gnusnog reakcionara i narodnog neprijateqa...

MILUNKA: Vi narodni neprijateq? Pa ko je onda prijateq?

BLAGOJE: Tako u presudi pi{e... Ja se pre rata nisam bavio politikom,nisam ni smeo kao aktivni oficir... Kad sam se vratio izropstva, vidim sve se okrenulo, nije ona vojska, zakletvunisam hteo da pogazim...

MILUNKA: ... I zbog toga, narodni neprijateq...

BLAGOJE: ... Simpatisao sam Demokratsku stranku i Qubu Davi-dovi}a... Pa pomognem nekim momcima da se od{tampa jedanletak... Sve nas pohapse, meni sudili odvojeno, dobijem osamgodina koje sam odleào do dana...

MILUNKA: Osam godina!

BLAGOJE: Osam stra{nih godina... Nema~ko ropstvo je sanatorijumprema wihovim kazamatima, pre pet dana sam iza{ao... u~imda idem ulicom, grad ne prepoznajem, to su neki drugi qudi...

MILUNKA: Navuklo se svakakvog sveta, niko nikog ne po{tuje...

BLAGOJE: ... Jutros sam tu u Brankovoj imao jedan neprijatan susret,sudarim se sa narodnim sudijom [eferom koji me je poslaona robiju, znali smo se pre rata iz Sarajeva... Bilo mu jeneugodno, pitao sam ga, zar je moralo onako i onoliko?...Pravdao se da su mu presude stigle na ceduqi i da je bionemo}an, ne{to jo{ promrmqao i pobegao uz Brankovu...Stajao sam i gledao za tim ~ove~uqkom, za tomvucibatinom... Dobio je presude na ceduqi... a mog advokataVeqka, koji se borio kao lav, poslao u zatvor zbog uvrede~asti suda... Ovo odelo na meni je Veqkovo, kravata, cipele,sve...

MILUNKA: ... Ima jo{ plemenitih qudi...

BLAGOJE: Da... nije ba{ sve izgubqeno...

MILUNKA: Imam jedan grombi kaput od pokojnog muà, prevrnut, kaonov, done}u vam ga sutra ovde...

BLAGOJE: Hvala vam Milunka, nemojte ùriti, tek je maj... a i nemam gagde, ovaj podrum gde spavam je jeziv, do zime bi ga sigurnopojeli moqci...

MILUNKA: Stavila sam ja naftalin u yepove...


BLAGOJE: ... Od nedeqe }u po~eti da radim, ovi Arnauti mi obe}alineki posao na drvari... A kad povratim gra|anska prava,poku{a}u da studiram, upisao bih kwièvnost vanredno...

MILUNKA: Jel’ imate dece?

BLAGOJE: Nisam se ènio... Da je potrajala ona Jugoslavija, verovatnobih se oènio, bilo je prilika, nisam razmi{qao...Osamnaeste sam prekomandovan u Drugu armiju, u Sarajevo,kod Stepe... Tih dvadesetak sarajevskih godina su ne{tonajlep{e {to ~ovek moè da doìvi... Divno druèwe, lepedevojke... êtrdeset prva me zati~e sa ~inom majora... Izdaja,[vabe me zarobe u Visokom... logor Osnabrik, vratim se uzemqu, aps, i evo me gde sam... @enidba je posledwa stvar okojoj razmi{qam... Imate li vi dece?

MILUNKA: êtvoro. Udovica sam, penzija mizerna, ne stiè ni zahranu. Zgadilo mi se sve, verujte... Pre rata sam ~istila uHipotekarnoj banci, di je sad Narodni muzej... Ipak je bilodrugo... Ova kafana “Dule” je na lo{em glasu. Dolazesvakojaki, tuku se...

BLAGOJE: Zna~i, ima i toga?...

MILUNKA: Skoro svakodnevno. Koliko sam razbijenih glava prala podovom ~esmom... Savamalci su najgori... Dolaze posle,izviwavaju se, mislim se, idite s milim Bogom... Posao minije teàk, qudi su te{ki... Pogotovo kad se napiju, napravise ~ovek u pi}u na ni{ta...

BLAGOJE: Sve {to je preterano ne vaqa.

MILUNKA: Bog me osudio da celog ìvota vodim rat s pijancima. Ko dame neko prokleo.

BLAGOJE: ... Ko bi vas prokleo, ja u te stvari ne verujem. Sve je to unama... i raj i pakao...

MILUNKA: ... Mo`da sam ja to i sama utuvila... Ni{ta nije slu~ajno. Kadgod vidim pijanog ~oveka, pred o~i mi izlaze oni Bugari kodsela Cerova.

BLAGOJE: ... Gorni~evska bitka...

MILUNKA: ... Gorni~evska bitka... tad mi je bilo najteè.

BLAGOJE: ... Predstraè na{ih kom{ija Dunavaca su isekli na komade,kao besne zveri...


MILUNKA: Se}ate se kako su na nas navalili kao sumanuti, wihovioficiri ih poterali pi{toqima u napad ispred sebe...Talas za talasom je srqao ka nama... Quqaju se buqucipijanih Bugara, sapli}u se, padaju sami...

BLAGOJE: ... Kad su i{li u napad, uvek su pevali himnu “[umi Maricakrvava”...

MILUNKA: ... Samo su se drali i urlali “ure, ure”... Pustimo ih bliè,pa udri brzom paqbom, stra{no smo ih namlatili...

BLAGOJE: Ja Gorni~evo pamtim samo po tim gomilama bugarskihle{eva...

MILUNKA: Koji su zaudarali na rakiju... U jednom trenutku, prekinempaqbu, nisam vi{e mogla da pucam u pijane qude... Prestadeda puca ceo moj odred... Stra{no mi je bilo... Tu sam du{uogre{ila...

BLAGOJE: Niste Milunka, niste nikako, rat je to...

MILUNKA: ... Greh je pucati u pijanog, nisu znali kud udaraju...

BLAGOJE: Greh je od wihovih stare{ina {to su ih gonili onakopijane... Dobro sam upamtio wihova iskeèna lica punamr`we i straha... Izgledali su kao aveti. [ta mislite, {tabi radili da su se dokopali na{ih rovova i na{ihvratova?...

MILUNKA: ... Posle Gorni~eva sam izgubila onaj polet, voqu, nije mibilo vi{e do ratovawa, na{a pobeda je bila sigurna... Pardana docnije na Kajmak~alanu, stigne me bugarski metak... Tuje za mene rat bio gotov... Devetnaeste sam skinulauniformu, na|oh se na ulici sa vojni~kim kuferom punimordewa i sa 12 dinara u ruci... po~iwe borba za ìvot... Kadu}ute topovi, dolaze lopovi...

BLAGOJE: Potpuno ste u pravu, samo lopovi su ve} bili tu.

MILUNKA: Yabe na{i ideali.

BLAGOJE: Trebalo je sve ovo da nam se desi, da neke stvari razumemo ishvatimo...

MILUNKA: Ja ovo ni{ta ne razumem... a tako je lepo po~elo.

BLAGOJE: Lepo je bilo jer smo bili mladi, puni energije, nacionalnihideala. Po{li smo da svetimo Kosovo... pet vekova se~ekalo, a na{oj generaciji je pripala ta ~ast. Bili smoponeseni.


MILUNKA: ... Pred Kumanovsku bitku, pod planinom Rujan, deklamovaliste jednu divnu pesmi...

BLAGOJE: ... Kumanovo za Kosovo... Vidite, ni u jednoj vojsci toga nijebilo, da iza naredbe oficir recituje rodoqubivu pesmu...Dvanaeste je to bilo pravilo, bar u na{em puku.

MILUNKA: Upijali smo svaku va{u re~... To je bilo ne{to mnogo lepo...Zauzeli ste pozu hajduk Veqka na topu. U desnoj ruci stedràli uzdignut bode`... se}am se samo prvih re~i “I ovajkamen zemqe Srbije”... Pokazivali ste na planinu Rujan...Svi smo plakali... Bili smo potre{eni... Dugo posle toganisam mogla da se smirim.

BLAGOJE: Ne se}am se da sam zauzeo pozu hajduk Veqaka na topu...Bode` sam drào kao neki [ilerov junak...

MILUNKA: Ta va{a deklamacija me je pratila kroz sve ratne godine... Ikad se setim tog momenta, obuzme me neko ~udno ose}awe...Ne umem da objasnim... Vi ste tu pesmu sigurno zaboravili...

BLAGOJE: Nisam, to je \urina “Otaybina”, ~esto sam je recitovaodvanaeste, trinaeste, pa i posle... Ma{tao sam da postanemglumac... oboàvao sam Dobricu, Bogoboja Rucovi}a,Cveti}a, Gavrilovi}a... imitirao sam ih pred ogledalom...nisam izbijao iz Narodnog pozori{ta... Zbog oca samoti{ao na Vojnu akademiju... a u du{i mi je pozori{te. Ulogoru sam okupio druìnu, pa smo logora{ima davalipredstave. Sit sam se naglumio...

MILUNKA: ... Dal biste ne{to mogli da mi u~inite?

BLAGOJE: Draga moja Milunka, u ovom trenutku zaista malo toga mogu,ali da}u sve od sebe, recite...

MILUNKA: ... Dal biste mogli da mi izrecitujete tu pesmu?...

BLAGOJE: \urinu “Otaybinu”.

MILUNKA: Da...

BLAGOJE: ... Nemojte, molim vas, nisam u stawu... Posle svega, u ovimokolnostima, ta pesma je izgubila smisao, a i star sam...

MILUNKA: Poku{ajte...

BLAGOJE: Razo~ara}ete se Milunka...

MILUNKA: Molim vas!...


BLAGOJE: ... I ovaj kamen zemqe Srbije... Ne mogu... Mo`da nekomdrugom prilikom...

MILUNKA: Dajte sve do sebe kapetane...

BLAGOJE: I ovaj kamen zemqe Srbije.

[to, prete} suncu, dere kroz oblak,

Sumornog ~ela mra~nim borama

O Vekove~nosti pri~a dalekoj,

Pokazuju}i nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,

Te crne bore, mra~ne pe}ine;

A kamen ovaj, ko piramida

[to se iz praha diè u nebo,

Kostiju kr{nih to je gomila,

[to su u borbi protiv du{mana

Dedovi tvoji voqno slagali,

Lepe} krvqu srca ro|enog

Mi{ica svojih kosti slomqene.

Da unucima spreme busiju,

Oklen }e nekad smelo, preziru},

Du{mana ~ekat ~ete grabqive.

I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema,

Nogom }e{ stupit, mo`da, poganom.

Drzne{ li daqe?... û}e{ gromove

Kako ti{inu zemqe slobodne

Sa grmqavinom stra{nom kidaju;

Razume}e{ ih srcem stra{qivim

[ta ti smelim glasom govore,

Pa }e{ o stewa tvrdom kamenu

Brijane glave teme }elavo

U zanosnome strahu lupati...

Al’ jedan izraz, jednu misao,

û}e{ u borbe stra{noj lomwavi:

“Otaybina je ovo Srbina!”...

MILUNKA: Hvala vam kapetane...

BLAGOJE: ... Vama hvala {to postojite...


MILUNKA: Znate, na te krupne re~i nisam navikla, to uz mene nekakone pristaje.

BLAGOJE: ... Poemu zasluùjete.

MILUNKA: ... Previ{e... sami ste rekli, {to je preterano, ne vaqa...

BLAGOJE: ... Ta va{a skromnost me prosto vre}a, ostao mi je u Sarajevu“Ilustrasion” sa reportaòm o vama, na {est strana saslikama, pravio sam se vaàn {to ste bili u mojoj ~eti... Nanaslovnoj strani vi silazite s voza na Gar d’Lion, unarodnoj no{wi, a ispred vas, u stavu mirno, kapetan prveklase koga je dodelilo predsednik francuske Republike davam bude po~asni a|utant, dok ste na teritoriji Francuske...

MILUNKA: Ne mogu da kaèm, rado su me primali i lepo pazili...

BLAGOJE: Kako da vas ne paze, vi ste jedina èna nosilac Ratnog krstasa zlatnom palmovom granom i dvostruki Vitez legije ~asti.Bila je i slika gde vr{ite smotru na Marni, a zastaveslavnih francuskih pukova spu{tene u po~asni poklon...

MILUNKA: Nudili su mi da ostanem u Francuskoj, davali mi vilu ipenziju, da mi {koluju decu... Odbila sam, ja bez mog narodane mogu...

BLAGOJE: Ja sam iz Osanbrika mogao da odem u Englesku, kao mnogi,ali nisam hteo... U zatvoru sam se mnogo puta pokajao...

MILUNKA: ... Ja se nikad nisam pokajala. Meni je mesto ovde, pa neka mije i sto puta teè...

BLAGOJE: ... U pravu ste, nama je mesto ovde i treba da izdrìmo...Jutros sam bio na ivici samoubistva... U|em u ovu kafanu ina|em vas... Mnogo ste mi pomogli Milunka...

MILUNKA: ... [ta sam vam pomogla, moj kapetane?

BLAGOJE: ... Ne da ste mi pomogli, nego ste me spasli... I molio bihvas da mi u~inite jednu ~ast... Vi imate dve Kara|or|evezvezde s ma~evima.

MILUNKA: Da...

BLAGOJE: Ja imam jednu, hteo bih da makar malo ispravim nepravdukoja vam je nanesena...


MILUNKA: ... Nepravde nisam brojala, to je moje isku{ewe, samo da sumi deca i unuci zdravi, to mi je najve}a nagrada. Krajnepravdama ne}e nikada do}i, moramo biti uspravni, to samod vas nau~ila, ja svoj krst spremno nosim i nikad nisambila zate~ena...

BLAGOJE: ... Tu je va{a snaga, ja sam mnogo puta bio potpuno zate~en...Svim i sva~im... êsto mi se u~ini da sam se na{ao u nekomtu|em ìvotu u kom uop{te ne umem da se sna|em... Sve samitesnaci...

MILUNKA: ... Mogla bih da vam na|em sobu gore kod mene na krajuVo`dovca, ne mora odma da se plati, zdrav je kraj, zelenilo,vi ste dosta iscrpqeni, treba vam i boqa hrana... Mislim daste malokrvni.

BLAGOJE: Pa ne izgledam vaqda tako stra{no!...

MILUNKA: Imam ja iskustva... Dràla sam u ku}i za vreme drugog ratajednu vrstu bolnice. Desetine qudi se kod mene oporavilo.Nisam gledala ni kakvu kapu nosi, ni {ta je na kapi...Pomagala sam nevoqnivima koliko sam mogla... Kad sesaznalo, zatvore me u logor na Bawicu...

BLAGOJE: Bili ste na Bawici?...

MILUNKA: [est meseci... |eneral Nedi} me izvuko iz logora... Poslese naqutio na mene jer nisam htela da prisustvujem nekojceremoniji, hteli Nemcima da me prikazuju ko me~ku...

BLAGOJE: ... Va{e dve Kara|or|eve zvezde, pored ostalog, zasluìliste dovo|ewem 103 Bugarina i 20 [vaba... jel gre{im?

MILUNKA: Ne gre{ite...

BLAGOJE: Apsolutni rekord u srpskoj vojsci, a ja sam moju dobio za 12dovedenih Bugara... Brojke su neumoqive, vi ste doveli desetputa vi{e, eto gde je nepravda. Li~no sam zamerio Milanu[anti}u {to va{e podvige nije uneo u kwigu “Vitezislobode”. Za mene potpuno nerazumqiva surevwivost,pravdao se neubedqivo, ~ini mi se da vas nije uvrstio samozato {to ste èna... A za mene ste ba{ zbog togaveli~anstveni. Sve ste nas nadma{ili...

MILUNKA: Radila sam samo ono {to sam ose}ala da mi je du`nost, nikome nije primoravao... to je moj put...

BLAGOJE: Ako me zdravqe i pam}ewe podrì, poku{a}u na svoj na~inda pribeleìm sve {to znam o vama, to ne sme da sezaboravi...


MILUNKA: ... Nisam ja tako va`na kapetane...

BLAGOJE: (Raskop~ava ko{uqu, skida preko glave Kara|or|evu zvezduvezanu obi~nim kanap~etom)Ova Kara|or|eva zvezda je jedina stvar koju sam sa~uvaokroz sve ove godine. I u~inite mi ~ast da vam je predam,nema za wu boqeg mesta od va{ih grudi, a ni boqeg dru{tva.Bi}e uz dve Legije ~asti sa Svetim Georgijem Pobedonos-cem, Svetim Majklom, Ratnim krstom, Zlatnim Obili}em,u~inite mi to.

Milunka stoji mirno. Blagoje joj polako stavqa orden, ona salutira, onsalutira. Zagrle se.

BLAGOJE: Ovo sam èleo da u~inim jo{ pre 40 godina pred celimna{im pukom...

MILUNKA: ... Drugi gvozdeni sa Kumanova smo danas samo vi i ja, imo`da poru~nik Tovarevi}, ako je ìv...

BLAGOJE: ... Tri puta smo mewali sastav od 12-te do 18-te... dva kom-pletna puka izginula... Drugi gvozdeni iz prvog sastava smozaista samo nas dvoje... Drugi gvozdeni puk kwaza MihajlaMoravske divizije prvog poziva... Najslavniji puk srpskevojske... Stra{na me tuga obuzme kad se setim tih divnihmomaka, kakav je to kvalitet bio, nikad se ne}emo opo-raviti...

MILUNKA: Gotovo je, moj kapetane, moramo ìveti u sada{wosti... nemoèmo ìvi oti}i na Zejtinlik. Moramo misliti {ta daostavimo na{oj deci. Kako da ih sa~uvamo... To mi je jedinabriga... Bitke koje sada vodim su teè od onih ratnih, u ratumi je bilo lak{e, sve je bilo jasno, ko na dlanu... Neprijateqje ispred tebe, pa kom opanci, kom obojci... La`, podlost,zavist, dvoli~nost, zloba, tu Vasi}evke ne pomaù...

BLAGOJE: ... One su tu nemo}ne, kao i mi, u ratu umemo i znamo,pobe|ujemo, a i miru smo gubitnici. Ni{ta nam ne polazi zarukom...

MILUNKA: Ne}emo se predati...

BLAGOJE: Naravno da se ne}emo predati...(Blagoje i Milunka u glas:)... da}emo sve od sebe


MILUNKA: ... Izgleda da je neko u{ao u kafanu, slu{ajte vi radio dokse ne vratim... Mo`da je gazda Gojko.(Iza|e)

Preko radija idu vesti o poseti Hru{~ova... “Posle ru~ka po~e}e bi-lateralni razgovori... austrijski kancelar Julijus Reb je po zavr{etkuposete Sovjetskom Savezu, na be~kom aerodromu izjavio da je od Sovjetadobio garancije da }e posledwi savezni~ki vojnik napustiti Austrijukrajem oktobra ove godine. Gra|ani austrijske prestonice su sa odu-{evqewem primili ovu vest, zatim su se na talasima radio Be~a ~ulizvuci [trausovog valcera ”Na lepom plavom Dunavu". Uz zvuke ove himneBe~a i mi se pridruùjemo dobrom raspoloèwu gra|ana Austrije.Milunka ulazi.

BLAGOJE: (Za sebe)Ne}e biti vi{e ~etvorice u yipu.

MILUNKA: ûdi me da ga jo{ nema, nikad se nije toliko zadrào.

BLAGOJE: Sigurno su ga zadràli zbog do~eka, poja~ajte malo... Moguli da vas zamolim za jedan valcer?

MILUNKA: ... Molim!?

BLAGOJE: ... Da odigramo valcer...

MILUNKA: ... Nemojte, ko Boga vas molim...

BLAGOJE: ... Ja sam vama recitovao, a vi sa mnom ima da igrate.

MILUNKA: ... Ja... da igram!

BLAGOJE: Ne}ete se izvu}i, jo{ u Solunu na savezni~kom balu, ja samèleo da vas zamolim za igru, ali znate kako bi se totuma~ilo. Vi ste zvani~no bili mu{ko. Ispunite mi tuèqu posle ~etrdeset godina...

MILUNKA: ... Kako }u kapetane, nikad nisam igrala.

BLAGOJE: Dajte sve od sebe. Ja }u da vodim.

Blagoje se nakloni, lupi petama. Milunka ustaje snebivaju}i se, po~iwuda igraju, na desnim vratima se pojavquje udba{ Tanasko, koga oni neprime}uju. Udba{ posmatra prizor, zatim po~iwe da tap{e. Milunka,spaziv{i ga, priska~e radiju i uti{ava ton, jako joj je neprijatno.

TANASKO: ... Da li mogu da pi{am?

Milunka i Blagoje stoje kao ukopani, udba{ prolazi pored wih, ulazi namala vrata u klozet.

BLAGOJE: Ko je ova prosta~ina?

MILUNKA: ... Topalovi}... visoki oficir UDBE...


BLAGOJE: Visoki oficir, pre bi se reklo da je neki uli~ar.

MILUNKA: ([apatom)Stalni je gost kafane, svi ga se boje, prvoborac.

BLAGOJE: Prvoborac...

MILUNKA: ... Nemojte, izgubi}u posao...

BLAGOJE: Ako je neko borac, to ste vi Milunka, {ta zna~o prvoborac,il je borac ili nije. [ta mu zna~i taj prefiks prvoborac,ako je prvi, moè da bude samo jedan, a ne svi, a ako su svi, tonije ta~no. Draà je prvi gerilac Evrope, trinaestog majana Ravnu Goru...

MILUNKA: (Poku{ava da sti{a Blagoja)Pusti te sad to kapetane...

BLAGOJE: Najboqe {to znaju je, da laù... Tu su najja~i...

TANASKO: (Prodere se iz klozeta)Ne seri...

BLAGOJE: Alal vera vi{i oficiru...

TANASKO: U}uti, pi~ka ti materina lepa!

BLAGOJE: Kako vas nije stid, ova èna je dvostruki vitez Legije ~astii Kara|or|eve zvezde s ma~evima, pred wom je general [arlde Gol stajao mirno!

TANASKO: Jebo te [arl de Gol.

BLAGOJE: Slu{ajte vi, vucibatino jedna, ovo je srpska JovankaOrleanka, epski junak, pazite kako se pona{ate pred ovomheroinom koja je sedam godina sabqu nosila.

TANASKO: (Izlazi iz klozeta zakop~avaju}i pantalone)Ne moè ~ovek na miru ni da se popi{a.

BLAGOJE: Sram vas bilo, niste svesni pred kim stojite.

TANASKO: Ona Kosovka devojka, a ti si mi Orlovi}u Pavle, i ku{,vi{e ne}u re~ da ~ijem.

BLAGOJE: Sram vas bilo.

TANASKO: Ma ku{ bre, daj isprave.

BLAGOJE: O}u da znam ko me legitimi{e.

MILUNKA: Koga ti zajebava{.(Izvadi pi{toq, prisloni ga Blagoju na ~elo)... Mozak }u da ti prospem ovde...

MILUNKA: Druè Tanasko nemojte... Molim vas, kapetane!


TANASKO: Kapetane! Daj isprave kad govorim!(Blagoje vadi potvrdu, udba{ polako vra}a pi{toq, uzimaceduqu, vrti glavom)... Pa ti si pod uslovnom na dve godine, a ovo malo~as {to sisrao je najmawe {est godina bajbokane. Ti }e{ ceo ìvot daprovede{ iza re{etaka... Kako ti je ime?

BLAGOJE: ... Sve tu pi{e...

MILUNKA: Kapetan Blagoje Petrovi}...

TANASKO: Tebe nisam ni{ta pitao... [ta je Blagoje? Mrzi{ novunarodnu vlast. A?

BLAGOJE: Ja nikog ne mrzim...

TANASKO: Mrzi{ nas Blagoje, mrzi{, to je ja~e od tebe, ne moè{ da seuzdrì{...

BLAGOJE: Samo vas àlim i prezirem...

TANASKO: ... Vidi{ i da nema ovog papira, mogao bih da te ubijem kozeca, i da ne dajem ni usmenu izjavu... Eto di si ti... [ef mene bi ni pohvalio, jer to smatra normalnim, kad nai|e{ naovako ne{to, ~isti govna... [ta si po zanimawu?

BLAGOJE: Biv{i oficir...

TANASKO: Boqe kaì biv{i ~ovek, ostatak starog, reakcija, trula,nepopravqiva, sve }emo da vas potamanimo, seme }emo da vamzatremo... [ta kaè{, Draà prvi gerilac Evrope, lepa simi ti tica... Biv{i oficir zaklet kraqu... Jel zna{ di ti jekraq?... Vidi{, i wega }emo da skratimo za glavu, sti}i }e iwega narodna pravda...

BLAGOJE: Ja sam je dobro osetio.

TANASKO: ... Tek }ete da je osetite... i ne govori dok te se ne pita!...Pomirili smo se sa velikim Sovjetskim Savezom,imperijalistima se tresu ga}e, padaju za godinu dana, naj-daqe... Engleska }e biti Sovjetska Republika. Di }e kraqonda da ti se sakrije... Je li Blagoje... Dove{}emo ga ovde,zakaza}emo ve{awe na stadionu JNA, mesto predigre za fi-nale Kupa mar{ala Tita, da se narod malo razveseli predutakmicu, pa preko Slavije, do Kalemegdana i nazad... [tome gleda{ tako cini~ki?


TANASKO: Sre}a tvoja {to sam po{o bez vaspitne palice... Slatko bite ispendre~io... Mnogo volim da izbijem dekadenta...Naplavi}u te ko {qivu poèga~u... Sad su nam sve “marice”na terenu... Ne moèmo pe{ke do \u{ine... [ta sad da radims tobom... ili da te ostavim za popodne...(Gleda ceduqu)Pa ovde nema adresa, nema ni rejon di si prijavqen, niodakle si rodom?...

BLAGOJE: Adrese nema, a rodom sam iz Lebana.

TANASKO: ... Iz Lebana?!

BLAGOJE: Iz Lebana.

TANASKO: ... Lebane... Temeqko Topalovi}, jesi ~uo za to ime...?

BLAGOJE: Temeqko Topalovi} – opan~ar, moj ispisnik, zna ga igospo|a. Bio sam mu komandir ~ete od 12-te do 17-te. A ovojgospo|i i wemu sam istog dana prika~io Zlatnog Obili}a zahrabrost. Rawen u borbama za oslobo|ewe Skopqa, daqe neznam.

Udba{ se prene, nervozno {etka i gleda Blagoja, baci ceduqu na pod,krene ka vratima, okrene se.

TANASKO: Zaboravi}u ti ime i gledaj da se vi{e nikad ne sretnemo.(Zalupi vrata i ode)

Blagoje pokupi ceduqu, stavqa u yep, polako seda za sto. Milunka gledaza udba{em zgranuta.

MILUNKA: ... Temeqkov sin...!

Sedne za sto. Sa radija kre}e izve{taj o vodostawu, zavr{ava se nafrancuskom i po~iwe na ruskom. Lagano zatamwewe.

KRAJ


Documents

LEGION D’ HONNEUR - rastko.rs · Dok publika ulazi, sa radija tipa “Kosmaj” svira splet pesama iz 1955. godine. Preovla|uju ruske pesme i {lageri. Kada se gledali{te zamra~i,