ON-LINE www.alnari.co.yu E-MAJL office@alnari.co.yu Za Kris, Kristen, Lore i Erin koje su doprinele da ovaj poduhvat bude vredan truda - i za Moli zbog ije smo ljubavi prema arapama svi bili primoram da hodamo na prstima Naziv originala: Erik Larson DEVIL IN THE WHITE CITY Copyright by Erik Larson, 2003 Copyright za srpsko izdanje Alnari d.o.o. 2007 Izdanje je objavljeno u saradnji sa PS-Editor-IP ISBN 978-86-7878-089-9 ERIK LARSON AVO U BELOM GRADU NA SVETKOVINI KOJA JE Prevela Ljiljana Petrovi EDITOR Beograd, 2007. SVETSKA IZLOBA, 1893:^1. Midvej plezans; 2. Bufalo Bilov Divlji zapad"; 3. ezdeset trea ulica i izdignuta eleznica; 4. Rashladna zgrada; 5. enski paviljon; 6. Zgrada savezne drave Ilinois; 7. Zgrada za transport; 8. Zeleno ostrvo; 9. Administrativna zgrada; 10. Zgrada za elektrinu industriju; 11. Zgrada za industriju i slobodne umetnosti; 12. Statua Republike (Velika Meri"); 13. Peristil; 14. Krupov paviljon. j (beleka) Uikagu su krajem devetnaestog veka, usred industrijskog dima i tutnjave vozova, ivela dva mukarca. Obojica su bili naoiti, plavooki i neobino spretni u vetinama koje su odabrali kao svoj ivotni poziv. Obojica su oliavali ogromnu snagu i dinaminost koje su Ameriku krupnim koracima vodile ka dvadesetom veku. Jedan od njih je bio arhitekta, idejni tvorac brojnih znamenitih amerikih graevina, meu kojima su se nalazila takva arhitektonska remek-dela kao to su njujorki Fletajron bilding ili vaingtonska stanica Union. Drugi je bio jedan od najokorelijih zloinaca u ljudskoj istoriji, pretea amerikog arhetipa urbanog serijskog ubice. Iako se njih dvojica nikada nisu sreli, bar ne u formalnom smislu, njihove sudbine su bile povezane jednim udesnim dogaajem koji je uveliko izbledeo iz seanja modernog sveta, ali koji je svojevremeno posedovao transformativnu mo koja se po svojim dalekosenim efektima mogla uporediti sa Amerikim graanskim ratom. Moja namera je da na stranicama koje slede ispriam priu o toj dvojici mukaraca i tom udesnom dogaaju koji ih povezuje, ali ovde obavezno moram ubaciti jednu napomenu: Koliko god udno ili jezivo mogu delovati dogaaji koje u ovde predoiti, ova knjiga nipoto ne predstavlja plod mate. Svi delovi teksta koji su oznaeni navodnicima potiu iz pisama, memoara ili drugih pisanih dokumenata. Radnja se najveim delom odvija u ikagu, mada itaoce unapred molim da mi oproste to u svoju pripovest povremeno prenositi izvan granica savezne drave Ilinois, kao u epizodi u kojoj nepokolebljivi detektiv Gejer dolazi do svog poslednjeg sablasnog otkria. Takoe molim itaoce da imaju razume-vanja za

povremene digresije koje se tiu korienja leeva u medicinske svrhe ili adekvatne primene geranijuma podvrste Crni princ" u Olmstedovim pejzaima. Ispod povrinskog sloja krvi, ilovae i dima, ova knjiga govori o nepostojanosti ivota i o tome zato neki ljudi odluuju da svoj vek provedu u uzvienoj borbi za ostvarenje nemogueg, dok drugi to vreme koriste da bi produbili ambis patnje i bola. Na kraju, ovo je pria o neizbenom sukobu izmeu dobra i zla, izmeu svetlosti i tame, izmeu Belog i Crnog grada. Erik Larson Sijetl Ne kuj sitne planove jer oni ne poseduju magiju koja moe uzburkati ljudsku krv. Danijel H. Bernam Izvrni direktor Svetska izloba u ast Kristifora Kolumba, 1893. Jo od roenja nosim neto davolsko u sebi. Nisam uspeo da odolim tom porivu, ba kao to pesnik ne uspeva da odoli svom kreativnom nadahnuu. Doktor H. H. Holms Ispovest 1896. NA PALI IPIKA 1912. Arhitekti (sleva nadesno): Danijel Bernam, Dord Post, M. B. Piket, Henri van Brunt, Fransis Milet, Mejtland Armstrong, pukovnik Edmund Rajs, Avgust Sent Godens, Henri Sardent Kodman, Dord V. Mejnard, arls MekKim, Ernest Grejem, Dajon Deraldin. NA PALUBI OLIMPIKA ;, Bio je 14. april 1912. godine, dan koji e ostati zabeleen kao jedan od najkobnijih datuma u pomorskoj istoriji, samo to mukarac iz luksuznog brodskog apartmana 63-65 na zatitnoj palubi C to jo uvek nije znao. Znao je samo da ga je noga stravino bolela, mnogo jae nego to je oekivao. Imao je ezdeset pet godina i bio je prilino korpulentan. Kosa mu je bila seda, brkovi srebrnastobeli, ali su mu oi bile plave kao i uvek, moda jo plavlje usled blizine mora. Zbog problema prouzrokovanih infekcijom stopala bio je primoran da na putovanje krene kasnije nego to je nameravao, a bol koji je oseao sada ga je naterao da ostane u svom apartmanu dok su ostali putnici prve klase, meu kojima se nalazila i njegova supruga, istraivali egzotinije delove palube, uivajui u pogodnostima koje su njemu bile uskraene. Dotini gospodin je istinski voleo bogatstvo i luksuz Olimpika, ba kao to je voleo Pulmanove Palas vagone i ogromne kamine, ali su zdravstveni problemi drastino naruavali njegov uitak. Znao je da je u velikoj meri bio lino odgovoran za nedae koje su ga spopale budui da je ve dugi niz godina uporno odbijao da se odrekne kvalitetnog vina, kulinarskih specijaliteta i luksuznih cigara. Sve to ga je neumitno podsealo da su njegovi dani na ovoj planeti bili odbrojani. Uoi samog puta rekao je jednom prijatelju: Naa nastojanja da produimo ivot postaju nebitna kada ovek estito i valjano obavi posao koji mu je sudbina namenila." ovek o kome govorim bio je Danijel Hadson Bernam, svetski priznati arhitekta koji je estito i valjano obavio svoj posao u ikagu, Njujorku, Vaingtonu, San Francisku, Manili i brojnim drugim gradovima. On i njegova supruga Margaret su, u pratnji svoje kerke i zeta, sada plovili ka Evropi, gde su nameravali da provedu leto. Bernam je odabrao Olim-pik, koji je pripadao pomorskoj kompaniji Vajt star, zato to je to bio nov, glamurozan i prostran brod. U vreme kada je Bernam rezervisao mesta, bio je to najvei brod u redovnoj slubi, ali je tu titulu nedavno prisvojio Olimpikov brat blizanac koji je imao gotovo identinu konstrukciju, ali neto due korito. Kao to je Bernamu bilo poznato, na tom blizana-kom brodu, koji se otisnuo na svoju prvu plovidbu svega tri dana pre Olimpika, u tom trenutku se nalazio jedan od njegovih najvernijih prijatelja i saradnika, slikar Frensis Milet, koji je plovio preko istog okeana, samo u suprotnom pravcu. Dok su poslednji zraci dnevne svetlosti prodirali u Bernamov brodski apartman, on i Margaret su se uputili ka trpezariji koja se nalazila jednu palubu nie. Spustili su se liftom kako bi Bernam bio poteen bolnog silaska niz grandiozno brodsko stepenite, mada se on nerado odluio na tu opciju jer ga je ona liavala mogunosti da posmatra maestralno izraene balustrade i ogromnu kupolu od gvozda i stakla koja je zapljuskivala brod okeanom prirodne svetlosti. Bolovi u stopalu su se sve drastinije odraavali na njegovu pokretljivost. Svega nedelju dana ranije Bernam je u invalidskim kolicima morao da proe kroz vaingtonsku stanicu Union, koja je predstavljala jedan od njegovih najuvenijih projekata.

Danijel i Margaret Bernam su obedovali sami u luksuznom salonu Olimpika, a potom su se vratili u svoj apartman gde je, bez nekog odreenog razloga, Bernam ponovo poeo da razmilja o svom prijatelju Frenku Miletu. Impulsivno je odluio da Miletu, posredstvom Olimpikovog monog radio-telegrafa, poalje pozdrav sa puine. 1 LARSON Reen da istog trenutka ostvari svoju zamisao, pozvao je brodskog posluitelja. Sre-doveni mukarac u besprekorno beloj odei odneo je njegovu poruku tri palube vie, do telegrafske kabine koja se nalazila odmah pored oficirske promenade. Par minuta kasnije posluitelj se vratio nazad, objasnivi uglednom putniku da je telegrafista odbio da primi poruku. Iznerviran takvim ponaanjem, Bernam je zahtevao od posluitelja da ponovo poseti telegrafistu i da se vrati sa dolinim objanjenjem. Milet je neprestano bio u Bernamovim mislima, ba kao i dogaaj koji je njih dvojicu svojevremeno naveo da udrue svoje kreativne snage: veliki Svetski sajam odran u ikagu 1 893. godine. Milet je bio jedan od Bernamovih najvernijih saveznika u dugoj gorko-slatkoj borbi da se realizuje projekat koji je nosio slubeni naziv Svetska izloba u Kolumbovu ast. Zvanini cilj izlobe bilo je obeleavanje jubilarne godinjice Kolumbovog otkria, ali je ona, pod dirigentskom palicom Danijela Bernama, prerasla u oaravajui poduhvat koji e stei svetsku slavu pod imenom Beli grad. Izloba je trajala svega est meseci, ali je u tom relativno kratkom periodu uspela da privue ak 27.5 miliona posetilaca, to je predstavljalo fantastino dostignue ako se ima u vidu da su Sjedinjene Drave u to vreme imale oko 65 miliona stanovnika. Rekordna dnevna poseta zabeleena na ikakom svetskom sajmu premaila je cifru od 700.000 prodatih ulaznica. Pa ipak, uprkos udesnosti same izlobe, jo udesnija je bila injenica daje ona uop-te uspela da bude realizovana. Da bi ostvario svoju zamisao, Bernam je morao da se uhvati u kotac sa beskrajnim nizom prepreka koje su esto delovale tako neprebrodivo i obeshra-brujue da su jo u samom zaetku mogle pokopati snove o organizaciji Svetskog sajma. Uprkos tome, Bernam i njegovi arhitekti uspeli su da sagrade bajkoviti beli grad ija je grandioznost nadmaila ak i njihove najsmelije snove. Posetioci su, obueni u svoja najlepa odela, paradirali naokolo sa dostojanstvenim i ozbiljnim izrazima na licu, kao da se nalaze na svetom mestu. Neki su ak lili suze, dirnuti lepotom koja ih je okruivala. Amerikanci su dobili priliku da se upoznaju sa raznim inovacijama i da isprobaju nove prehrambene proizvode kao to su Kreker Dek' ili penine pahuljice redid vit. Za potrebe Svetske izlobe bila su dopremljena itava sela iz Egipta, Alira, Dahomeja i drugih udaljenih krajeva sveta, sa sve egzotinim iteljima. Tako je, na primer, izlobena postavka koja je nosila naziv Kair-ska ulica" upoljavala skoro dve stotine Egipana i sadrala dvadeset pet zasebnih graevina, ukljuujui dvoranu sa l .500 sedita, gde su se Amerikanci upoznali sa jednim novim i skandaloznim oblikom zabave. Sve to je bilo povezano sa ikakim svetskim sajmom bilo je egzotino po karakteru i grandiozno po razmerama. Sajam je zauzimao prostor od preko jedne kvadratne milje, a eksponati su bili smeteni u preko dve stotine graevinskih objekata. Najvea izlobena dvorana raspolagala je dovoljnom zapreminom da se unutra istovremeno smeste ameriki Kapitol, Velika piramida, Vinesterska katedrala, Medison skver garden i katedrala Sv. Pavla. Jedna od izlobenih struktura, koja je isprva bila odbaena kao * Vrsta kukuruznog flipsa sa karamel prelivom (Prim. prev.). AVO U BELOM GRADU ..monstruozna", postala je zatitni znak sajma. Bila je to elina konstrukcija tako enormnih razmera i zastraujueg izgleda da je u veoma kratkom roku bacila u zasenak Ajfelovu kulu koja je svojevremeno ostavila bolan oiljak na ponosu amerike nacije. Nikada pre toga se toliko slavnih i znamenitih ljudi - kao to su Bufalo Bil, Teodor Drajzer, Suzan B. Entoni, Dejn Adams, Klarens Derou, Dord Vestinghaus, Tomas Edison, Henri Adams, nadvojvoda Franc Ferdinand, Nikola Tesla, Ignacije Paderevski, Filip Armor i Maral Fild - nije okupilo na istom mestu u isto vreme. Riard Harding Dejvis nazvao je izlobu najveim dogaajem u istoriji Sjedinjenih Drava jo od Graanskog rata". Svima je bilo jasno da je tog leta kada je odrana Svetska izloba nad ikagom svetlu-cao arobni prah, ali je sajam imao i svoju mranu stranu. Na desetine radnika je poginulo ili doivelo teke povrede tokom realizacije ikakog sna, ostavivi za sobom porodice koje su bile osuene na patnju i nematinu. Poar koji je izbio na sajmitu odneo je jo petnaest ivota, a jedan politiki atentat ostavio je neizbrisiv trag na zavrnoj ceremoniji, pretvorivi dogaaj koji je bio zamiljen kao najvea proslava veka u tunu pogrebnu povorku. Pre toga behu se odigrale jo gore stvari koje e tek par godina kasnije izroniti ispod mranog vela. Ubica je vrebao iz senke Belog grada. Brojne mlade ene koje su dole u ikago privuene udima Svetske izlobe i mogunostima da zaponu samostalan ivot nestale su bez traga. Sve one su poslednji put bile viene u grotesknom ikakom zamku koji se prostirao du itave jedne ulice, parodirajui

najuzvienije estetske i arhitektonske principe. Bernam i njegovi saradnici su tek nakon izlobe saznali za oajnika pisma koja su upuivali roaci devojaka koje se nikada nisu vratile kui. Novinari su spekulisali da je na desetine posetilaca nestalo meu zidinama turobne zgrade u ikakom predgrau Inglvud. ak i najokoreliji lanovi ikakog Vajtepel kluba, koji je dobio ime po sirotinjskoj londonskoj etvrti u kojoj je Dek Trbosek vrebao svoje rtve, bili su preneraeni onim to su detektivi konano otkrili unutra, kao i injenicom da su tako jezivi dogaaji mogli tako dugo ostati neraskrinkani. Neki su pokuavali da prue racionalna objanjenja, pripisujui krivicu neumoljivim silama promene koje su u to vreme potresale ikago. Bilo je sasvim razumljivo da, usred tolike guve i metea, zastraujua nedela jednog mladog i armantnog doktora ostanu neprime-ena. Meutim, kako je vreme odmicalo, ak su i krajnje trezveni mukarci i ene o poiniocu tih zloina poeli da razmiljaju u nimalo racionalnim okvirima. On lino opisivao je sebe kao otelotvorenje avola, tvrdei da je ak i njegovo fiziko oblije doivelo odgovarajuu transformaciju. Ljudima koji su ga izveli pred sud poele su da se deavaju udne i neobjanjive stvari, to je doprinelo da njegove tvrdnje dobiju prizvuk istinitosti. Za one koji su bili skloni natprirodnim objanjenjima, naprasna smrt predsednika porote predstavljala je sasvim dovoljan dokaz. Bernama je i dalje bolela noga. Pod stopalima je oseao postojano potmulo bubnjanje dvadeset devet parnih kotlova. Bez obzira na to u kom se delu broda nalazio, ovek je morao osetiti vibracije koje su se prenosile kroz bonu oplatu brodskog trupa. Bila je to jedina konstanta koja je - uprkos svesrdnim nastojanjima da luksuzne brodske kabine, trpezarije i saloni deluju kao da su izali iz Versajske palate ili nekog jakobinskog dvorca - putnike 15 KRIK LARSON podseala da se nalaze na brodu koji je krio put preko dubokog plavog okeanskog prostranstva. Bernam i Milet su se nalazili medu aicom tvoraca Svetske izlobe koji su jo uvek bili u ivotu. Toliko drugih je u meuvremenu napustilo ovaj svet. Olmsted i Kodman. MekKim. Hant. Etvud, iji se ivot okonao na krajnje misteriozan nain. I taj poetni gubitak, koji je Bernama jo uvek ispunjavao beskrajnim bolom i nevericom. Uskoro niko vie nee ostati i sajam e prestati da postoji u ivom seanju ljudi. Ako izbor suzi na kljune ljude, ko je jo ostao osim Mileta? Samo Luis Salivan: pun nekog nepojmljivog ogorenja, natopljen alkoholom, kivan na ko zna koga i ko zna ta, ali opet dovoljno slobodan da povremeno bane u Bernamovu kancelariju kako bi ga zamolio za pozajmicu ili pokuao da mu utrapi neku sliku ili skicu. Za utehu, Frenk Milet je jo uvek delovao prilino zdravo i snano. I dalje je zraio onim sonim okrepljujuim humorom koji ih je bodrio u dugim noima tokom izgradnje Svet-skog sajma. Tada se brodski posluitelj ponovo pojavio na vratima. Izraz na njegovom licu se u meuvremenu promenio. Jo jednom se izvinio Bernamu. Nije uspeo da poalje poruku, rekao je, ali je sada bar imao dolino opravdanje. Miletov brod je doiveo nesreu. ta-vie, kako je posluitelj objasnio, Olimpik je upravo plovio maksimalnom brzinom ka severu kako bi pritekao u pomo povreenim putnicima. To je bilo sve to je uspeo da sazna. Bernam je pomerio nogu, blago se trgnuvi od bola, a onda se prepustio dugom i napetom iekivanju. Nadao se da e, kada Olimpik konano bude stigao do mesta nesree, zatei Mileta ivog i zdravog i da e od njega iz prve ruke dobiti izvetaj o onome to se desilo. U miru i tiini brodske kabine, spustio se za radni sto i rasklopio stranice svog dnevnika. Te noi, Svetski sajam je ponovo izronio u njegovom seanju, sa naroitom ivou i upeatljivou. E ZALEENA MUZIKA ikago 1890-91. ikago, oko 1889. godine 1G BILO JE TAKO LAKO NESTATI: Kroz ikago je prolazilo oko hiljadu vozova dnevno. Mnogi od njih su dovozili mlade neudate ene koje nikada pre toga nisu kroile iz svojih mirnih umalih varoi, ali su se uprkos tome nadale da e uspeti da sviju gnezdo u jednom od najveih i najsurovijih gradova na svetu. Dejn Adams, drutvena reformatorka koja je osnovala ikaki Hal ham, jednu od prvih ustanova za zbrinjavanje sirotinje na severnoamerikom tlu, zapisala je: Jo nikada u ljudskoj istoriji mlade ene nisu tako masovno naputale bezbednost domaeg ognjita, uputajui se u rizine avanture u velikim urbanim centrima i traei zaposlenje u domovima i preduzeima potpuno nepoznatih ljudi." ene su se najee

zapoljavale kao daktilografkinje, stenografkinje, valje i tkalje. Mukarci koji su im nudili posao su se u najveem broju sluajeva mogli okarakterisati kao moralni graani koji su bili prvenstveno usredsredeni na efikasnost i profit, ali to nije bilo pravilo. Tako je, na primer, jedan slubenik Prve nacionalne banke 30. marta 1890. godine u rubrici za zaposlenje ikago tribjuna objavio oglas namenjen potencijalnim stenografkinjama u kome je ukazivao na sve vre ubeenje da nijedan uistinu estit i razborit biznismen u svojoj ponudi za zaposlenje nikada nee navoditi kao uslov da kandidatkinja bude plavokosa, zgodna i potpuno sama u ovom velikom gradu, niti e od nje traiti da priloi svoju fotografiju. Svi oglasi te vrste nose nesumnjivi peat vulgarnosti i neasnih namera, tako da uvaenim damama zduno savetu-jemo da se klone tako nedolinih ponuda". Zaposlene ene svakodnevno su prolazile ulicama koje su krivudale pored barova, kockarnica i bordela. Poroci su cvetali, a vlasti nisu preduzimale posebne mere za njihovo suzbijanje. Sobe i spavaonice u kojima je tavorio estit narod u to doba (ba kao i danas) predstavljale su prilino turobna mesta", pisao je Ben Heht upoznijem stadijumu svoje karijere, pokuavajui da objasni tu istrajnu karakteristiku starog ikaga. Stanovnici ikaga su stoga pronalazili izvesnu utehu u injenici da je, sa druge strane prozora, jo uvek tinjao sumporni oganj u kome je avo izvodio svoje vragolije." U analogiji koja e se vremenom pokazati kao krajnje adekvatna, Maks Veber je ovaj grad uporedio sa ovekom odrane koe". Broj anonimnih smrti iz godine u godinu postojano je rastao. Svaki od hiljadu vozova koji su tutnjali kroz grad povremeno je postajao svedok ili uzronik smrti. Bilo je dovoljno da kroite sa ivinjaka pa da postanete rtva nekog od vozova ikago limitida. elezniki prelazi su u proeku odnosili po dva ljudska ivota na dan. Bile su to krajnje bizarne i groteskne smrti. Peaci su esto imali priliku da posmatraju kako odrubljene glave lete kroz vaz-duh. Deavale su se i razne druge nesree. Tramvaji su padali sa pokretnih mostova. Konji bi se uzjogunili i jurnuli pravo meu svetinu, sa sve koijama. Izbijali su poari u kojima je svakodnevno stradalo po desetak ljudi. Pri opisivanju rtava takvih nesrea novinari su najee koristili termin re peeni". Bolesti kao to su difterija, tifus, kolera i influenca takoe su odnosile svoj danak. A tu su, naravno, bila i ubistva. U vreme odravanja Svetskog sajma mukarci i ene irom Amerike sve ee su dizali ruku na svoje blinje, ali je broj ubi-stava doiveo naroiti porast u ikagu, gde policija nije raspolagala dovoljnim ljudstvom ili dovoljnom vetinom da izae na kraj sa rastuim obimom posla. Tokom prve polovine 1892. godine u gradu je zabeleeno skoro osam stotina sluajeva nasilne smrti. Jednostavnije HR l K LARSON reeno, etiri dnevno. Ubistva su veinom bila prozaina i motivisana pljakom, svaom ili seksualnom ljubomorom. Mukarci su ubijali ene, ene su ubijale mukarce, a deca su iz nehata ubijala svoje vrnjake. Pa ipak, sve to se moglo razumeti. U ikagu se do tog doba jo uvek nije desilo nita nalik ubistvima iz londonske etvrti Vajtepel. Krvavi pir Deka Trbo-seka, koji je tokom 1888. godine na najgrozomorniji nain odneo pet ljudskih ivota, opirao se bilo kakvom racionalnom objanjenju. Amerika javnost je grozniavo iitavala reportae iz Londona, verujui da se takvi zloini nisu mogli desiti u njihovim gradovima. Ali, stvari su se neumitno menjale. Gde god bi ovek pogledao, granica izmeu moralnosti i grenosti je doivljavala postojanu eroziju. Elizabet Kedi Stenton je zagovarala razvod braka. Klarens Derou je propovedao slobodnu ljubav. Mlada ena po imenu Lizi Borden ubila je svoje roditelje. A u ikagu je jedan mlad i naoit doktor izaao iz voza, nosei hirurku torbu u ruci. Kroio je u taj svet buke, dima i pare i punim pluima udahnuo vazduh natopljen mirisom zaklane stoke. Ve na prvi pogled zakljuio je da je to pravo mesto za njega. Nakon izvesnog vremena na adresu turobnog ikakog zamka smetenog na uglu ezdeset tree ulice i Ulice Voli poela su da pristiu pisma potpisana prezimenima Sigrand, Vilijems i Smit, u kojima su se zabrinuti roaci raspitivali ta se desilo sa njihovim kerima, bratanicama i unukama. Bilo je tako lako nestati, a jo lake porei bilo kakva saznanja o sudbini tih iezlih dua. Sred svog tog dima i metea, bilo je tako lako prikriti mrane i opake sile koje su uhvatile korena na tom mestu. Tako je izgledao ikago u predveerje najveeg sajma u istoriji sveta. PRAVE TEK POINJU Uponedeljak 24. februara 1890. godine dve hiljade ljudi se u popodnevnim satima okupilo ispred sedita ikago tribjuna, a slina guva je vladala i pred redakcijama ostalih dvadeset osam gradskih dnevnih listova, po hotelskim predvorjima, barovima i kancelarijama Vestern uniona i Potansko-telegrafske kompanije. Medu masom okupljenom ispred Tribju-nove poslovnice nalazilo se mnotvo biznismena, slubenika, trgovakih putnika, stenografa i policajaca, a zabeleeno je i prisustvo bar jednog berberina.

Mali glasnici su, napeti kao puke, iekivali znaajnu vest, spremni da se odmah rastre po gradu i razglase je na sva zvona. Vazduh je bio opor i sve. Dim je ispunjavao udubljenja izmeu zgrada, smanjujui bonu vidljivost na svega par blokova. Policajci su s vremena na vreme oslobaali prolaz za dreavoute gradske tramvaje i opominjali neoprezne vozae drezina, nastojei da odre red na ulicama. Teretna kola puna robe tandrkala su preko asfalta, a krupni konji su soptali od napora, probijajui se kroz oblake dima i smoga. Napetost je varniila u vazduhu jer je ikago bio grad ponosnih ljudi. U svim delovima grada ljudi su znatieljno osmatrali lica bakalina, koijaa, konobara i portira, pokuavajui da zakljue da li je vest ve stigla i da li je bila dobra ili loa. Prva polovina godine je prilino dobro protekla. Broj stanovnika je prvi put premaio milionsku cifru, donevi ikagu status drugog po veliini amerikog grada, odmah posle Njujorka, mada su dangrizavi stanovnici Filadelfije, koja je do tada drala drugu poziciju, bre bolje istupili sa tvrdnjom da se ikago AVO U BELOM GRADU istom prevarom progurao na to mesto budui da su gradski elnici neposredno uoi popisa stanovnitva iz 1890. godine pripojili velike komade okolnog zemljita. Stanovnici ikaga su leerno odbacivali takve kritike. Niko nije mogao osporiti da je njihov grad bio zaista veliki. Dananji uspeh konano bi rasprio predrasude nadmenih istonjaka koji su smatrali da je ikago zaostali provincijski grad koji je prednjaio iskljuivo po klanju svinja. Sa druge strane, neuspeh bi doneo ponienje od koga se grad ne bi skoro oporavio budui da su se lokalni elnici ve na sav glas hvalisali kako e ikago odneti pobedu. Upravo zahvaljujui toj razmetljivosti, a ne neprestanom jugozapadnom vetru koji je duvao iznad grada, nju-jorki urednik arls Anderson Dana nadenuo je ikagu nadimak Vetroviti grad"'. Dok su sedeli u svojim kancelarijama smetenim na najviem spratu zgrade Rukeri", etrdesettrogodinji Danijel Bernam i njegov tri godine mlai partner Don Rut oseali su elektricitet u vazduhu jo intenzivnije od veine svojih sugraana. Oni su jo pre donoenja konane odluke otpoeli sa tajnim pregovorima, tako da su njihove ekipe ve krenule u izviake pohode po gradskoj periferiji. Bernam i Rut uivali su status vodeih ikakih arhitekata i pionira amerike visokogradnje. Njih dvojica su zajednikim snagama projektovali prvu ameriku zgradu kojoj je nadenut naziv neboder. Iz godine u godinu, njihovi projekti osvajali su titule najviih graevina na svetu. Kada su se preselili u zgradu Rukeri na uglu ulica La al i Adams, velianstvenu svetlou preplavljenu strukturu koju je projektovao Don Rut, kroz prozore su mogli posmatrati obrise grada i jezera iz ptije perspektive, uivajui u pogledu koji je do tada bio dostupan jedino graevinskim radnicima. Uprkos tome, obojica su bili svesni da bi, ukoliko ishod odluke koju su tako nestrpljivo oekivali bude pozitivan, njihov novi projekat mogao baciti u zasenak sva dotadanja postignua. Vest je trebalo da stigne telegrafskim putem iz Vaingtona. ikago tribjun je tamo poslao reportera koji e im u najkraem moguem roku javiti ta je odlueno. Potom e Tribjunovi urednici, novinari i slovoslagai sainiti vanredno" izdanje, a loai e poeti da ubacuju ugalj u kotlove parnih tamparskih presa. Jedan od slubenika e izlepiti prve odtampane biltene na prozore kako bi prolaznici mogli da proitaju najnovije vesti. Neto posle etiri sata po podne, po ikakom standardnom eleznikom vremenu, u redakciju Tribjuna pristigao je prvi telegram. ak ni Bernam nije mogao sa sigurnou rei ko je prvi istupio sa tom idejom. inilo se da je ona istovremeno izronila u umovima mnogih ljudi koji su smatrali da bi organizacija Svetskog sajma predstavljala adekvatan nain za obeleavanje jubilarne godinjice Kolumbovog otkria. Ta zamisao isprva nije dobila neku naroitu podrku. Amerika, ija je energija jo od okonanja Graanskog rata bila usredsreena na sticanje bogatstva i moi, nije pokazivala veliko interesovanje za slavljenje svoje daleke prolosti. Meutim, Francuzi su 1889. godine povukli potez koji je naprosto prenerazio ameriku naciju. * Neprevodiva igra reci. Engleski pridev windy znai vetrovit", ali istovremeno i razmetljiv" ili hvalisav" (Prim. prev.). ** Rookery, Gnezdo" (Prim. prev.). LARSON AVO U BELOM GRADU Francuska je u Parizu, na Marsovom polju, organizovala takozvanu Univerzalnu izlobu, Exposition Universelle, Svetski sajam koji je bio tako grandiozan po razmerama i tako glamurozan i egzotian po karakteru da su posetioci odatle odlazili sa vrstim uverenjem da nijedna manifestacija te vrste nee moi da nadmai ono to su videli. U samom srcu izlobe izdizao se impozantan gvozdeni toranj koji je dostizao visinu od punih hiljadu stopa', to ga je inilo daleko viim od bilo koje druge ljudske tvorevine na zemlji.

Taj toranj nije samo obezbedio venu slavu svom idejnom tvorcu Aleksandru Gistavu Ajfelu, ve je pruio i oigledan dokaz da je Francuska preuzela svetski primat u izgradnji konstrukcija od gvozda i elika, uprkosBruklinskom mostu, uvenoj pensilvanijskoj Potkovici"" i drugim neospornim postignuima amerikih inenjera. Sjedinjene Drave su za novonastalu situaciju mogle kriviti iskljuivo same sebe. Amerikanci su na parikoj izlobi uloili prilino mlake napore da prikau svoj umetniki, industrijski i nauni talenat. Mi emo biti svrstani medu one nacije koje su se pokazale kao prilino nehajne u pogledu utiska koji e ostaviti pred oima sveta", zapisao je pariki dopisnik ikago tribjuna 13. maja 1889. godine. Ostali narodi, nastavljao je on, izloili su postavke koje se odlikuju dostojanstvom i stilom, dok su ameriki izlagai podigli haotinu mea-vinu paviljona i kioska bez ikakvog umetnikog vodstva ili uniformnog plana. Zahvaljujui tome, nau zemlju u Parizu predstavlja tuna haotina skupina radnjica, tandova i bazara koja ostavlja utisak krajnjeg nemara i nesklada." Za razliku od toga, Francuzi su uloili maksimalne napore da njihova postavka po svom sjaju i veliajnosti nadmai sve ostale. Ostali narodi ne mogu na bilo koji nain parirati Francuzima", pisao je ikaki dopisnik, tako da njihovi oskudni i neupeatljivi eksponati samo jo vie istiu velianstvenost, rasko i sjaj francuske postavke." Ispostavilo se da je ak i Ajfelova kula, koju su zluradi Amerikanci spremno okarakte-risali kao udovinu konstrukciju koja e zauvek unakaziti draestan pariki pejza, pose-dovala neoekivanu snagu i privlanost. Posetioci su zadivljeno posmatrali njenu iroku upeatljivu osnovu i izvijene graciozne linije koje su podseale na putanju svetlee rakete. Ponienje koje su Amerikanci doiveli na parikoj izlobi ostavilo je dubok oiljak na nacionalnom ponosu, podstakavi snaan talas patriotizma. Amerikanci su prieljkivali da se to pre revaniraju Francuzima, a naroito da svrgnu Ajfela sa trona". Zbog toga je ideja da se godinjica Kolumbovog otkria Novog sveta obelei grandioznom Svetskom izlobom preko noi postala gotovo neodoljiva. Isprva je veina Amerikanaca smatrala da bi bilo najloginije da se izloba organizovana u ast tako znaajnog istorijskog dogaaja odri u samoj prestonici, Vaingtonu. U poetku su ak i predstavnici ikake sedme sile delili to uverenje. Meutim, im je ideja o organi-zovanju Svetskog sajma uhvatila ozbiljnijeg korena, elnici drugih amerikih gradova poeli su da pokazuju interesovanje da ba oni preuzmu ulogu domaina, uglavnom zbog statusa i ugleda koji bi ta manifestacija donela njihovom gradu. Status je predstavljao prilino moan podsticaj u doba kada se ponos zbog pripadnosti odreenom gradu mogao meriti jedino sa ponosom zbog pripadnosti nekoj naciji ili porodinoj lozi. Voeni takvim motivima, Nju-iork i Sent Luis ubrzo su istupili sa predlogom da oni preuzmu organizaciju Svetskog sajma. Vaingtonski elnici su isticali da je sajam neosporno pripadao njima jer se tamo nalazilo sedite vlade, na ta su im Njujorani spremno odgovarali da se u njihovom gradu nalazilo sedite svega ostalog. Niko nije naroito mario za ono to su smatrali stanovnici Sent Luisa, mada je i taj grad imao svoje adute. Meutim, graanski ponos nigde nije bio izraeniji nego u ikagu, iji su stanovnici govorili o ikakom duhu" kao o nekoj konkretnoj opipljivoj sili, ponosni na injenicu da su tako brzo i tako vesto uspeli da obnove svoj grad nakon Velikog poara iz 1871. godine. Oni ga nisu samo obnovili, ve su ga pretvorili u vodei trgovinski, industrijski i arhitektonski centar. Pa ipak, uprkos takvom bogatstvu i uspehu, ostatak Amerike je na ikago i dalje gledao kao na drugorazredni grad iji su stanovnici vie voleli da tamane svinjetinu nego da uivaju u Betovenovim simfonijama. Njujork je predstavljao nacionalnu prestonicu u pogledu kulture i drutvenih reformi, a njegovi elnici i novinari neprestano su nastojali da stanovnicima ikaga natrljaju nos tom injenicom. ikaki elnici su stoga odluili da prihvate izazov, uvereni da bi jedna uspena manifestacija te vrste - Svetska izloba koja bi nadmaila onu iz Pariza - zauvek rasprila predrasude koje su vladale o njihovom gradu. Urednici ikakih dnevnih novina su, videvi da se i Njujork ukljuio u trku, poeli da postavljaju pitanje: A zato ne ikago? Tribjun je upozoravao ikaku javnost kako njujorke orluine, leinari i druge nezajaljive zveri pokuavaju da preotmu organizaciju Svetskog sajma". ikaki gradonaelnik Devit Kregier je 29. juna 1889. godine naimenovao graanski komitet sastavljen od 250 najuglednijih stanovnika ikaga. Komitet je ubrzo objavio rezoluciju u ijem je zavrnom pasusu pisalo: Stanovnici ikaga, koji su sopstvenim naporima podigli ovaj grad, ele organizaciju Svetskog sajma. Uvereni da se radi o estitom i opravdanom zahtevu, oni e dati sve od sebe da ostvare taj cilj." Meutim, zavrna re je pripadala amerikom Kongresu i sada konano bese kucnuo as za veliko glasanje. * Jedna stopa iznosi 30.48 cm (Prim. prev.). ** Polukruna eleznika deonica u Altuni u Pensilvaniji, ija je izgradnja dovrena 1854. godine (Prim. prev.).

Tribjunov slubenik je priao izlogu i zalepio prvi bilten na staklo. Prva runda glasanja dovela je ikago u znaajno vodstvo, sa 1 15 glasova u odnosu na njujorkih 72. Treu poziciju je zauzimao Sent Luis, a etvrtu Vaington. Jedan od kongresmena je smatrao da Americi uopte nije potreban takav sajam tako da je iz istog inata glasao za Kamberlend Gep. Kada je masa okupljena ispred Tribjunove redakcije saznala da ikago vodi ispred Njujorka za ak 43 glasa, na sve strane su se razlegli oduevljeni povici, zviduci i aplauzi. Pa ipak, svi su bili svesni da je ikago jo uvek bio kratak za 38 glasova koji su mu bili potrebni za osvajanje proste veine koja bi mu donela organizaciju Svetskog sajma. Glasanje se potom nastavilo, krug po krug. Dan se povlaio pred izmagliastim sumrakom. Ulice su bile pune mukaraca i ena koji su se vraali sa posla. Daktilografkinje - koje su provodile svoje radno vreme nad najnovijim modelima pisaih maina - izlazile su iz Rukerija, Montoka i drugih impozantnih poslovnih zgrada, nosei ispod kaputa smerne bele bluze i duge crne suknje, kombinaciju koja je neodoljivo podseala na dizajn njihovih . LARSON remingtonkf. Koijai su psovali i smirivali svoje konje. Fenjerdija se probijao kroz svetinu, palei gasne lampe postavljene na sluhovima od livenog gvozda. Ulice su odjednom postale preplavljene bojama i svetlou, utim tramvajima i plavim uniformama potanskih kurira na ijim su se licima smenjivali izrazi radosti i napetog iekivanja. Koijai su palili crvene svetiljke na zadnjem delu svojih vozila, a veliki pozlaeni lav se bakario ispred eirdijske radnje na drugoj strani ulice. Na visokim zgradama koje su se nadvijale nad ulicom gasne i elektrine lampe su se rascvetavale u pomrini poput razliaka. Tada je Tribunalov slubenik ponovo priao izlogu zgrade, ovog puta sa rezultatima petog kruga glasanja. Lica okupljenih ljudi su se istog trenutka smraila i uozbiljila", izvetavao je jedan reporter. Njujork je u petom krugu dobio petnaest glasova, a ikago svega est. Prednost koju je ikago stekao u prvom krugu postojano se smanjivala. Jedan berberin je zduno objanjavao prisutnima kako su dodatni njujorki glasovi sigurno poticali od kongresmena koji su u prethodnim krugovima glasali za Sent Luis. Ta spoznaja je jednog armijskog porunika, Aleksandra Rosa, navela da samouvereno izjavi: Gospodo, spreman sam da se zakunem da bi svaki stanovnik Sent Luisa bez trunke grize savesti opljakao crkvu." Ili otrovao eninog psa", ubacio se drugi mukarac, ije su reci bile doekane sa primetnim odobravanjem. Njujorka delegacija u Vaingtonu, u ijim se redovima nalazio i onsi Dipju, predsednik Njujork centrala i jedan od najslavnijih govornika tog doba, osetila je da se klima menja i zatraila da se dalje glasanje odloi do sutradan. Kada su saznali za taj zahtev, ljudi okupljeni ispred redakcije ikago tribjuna poeli su na sav glas da zvide i negoduju, ispravno protumaivi taj potez kao pokuaj Njujorana da dobiju na vremenu kako bi lobirali za dodatne glasove. Predlog njujorke delegacije je bio odbijen, ali je predstavniki dom odobrio kratak prekid zasedanja. Svetina je ostala na mestu, iekujui konaan rasplet. Posle sedmog kruga glasanja ikagu je nedostajao samo jo jedan glas za prostu veinu. Njujork je gubio tlo pod nogama. Na ulici je zavladao neobian muk. Fijakeri su zastali. Policajci su ignorisali sve due kolone drezina koje su se formirale levo i desno od njih. Putnici su naputali vozila, zurili u Tribjunov izlog i ekali rezultate narednog kruga. Kablovi su vibrirali ispod plonika u ritmu sveopte napetosti. Potom se drugi nepoznati slubenik pojavio pred Tribjunovim izlogom. Bio je visok, mrav i mlad i nosio je crnu bradu. Uputio je jedan pogled ka svetini, ali mu je lice bilo potpuno bezizraajno. U jednoj ruci je drao posudu sa lepkom, a u drugoj etku i odtampani bilten. Nije urio. Spustio je bilten na sto, sklonivi ga od pogleda radoznale mase koja je napeto pratila svaki njegov pokret. Natenane je otvorio posudu sa lepkom. Lice mu je bilo mrko i ozbiljno, kao da stoji nad mrtvakim sandukom. Paljivo je naneo lepak na ivice biltena, a onda je nepodnoljivo sporim pokretom podigao bilten ka prozoru. Izraz na njegovom licu se i dalje nije menjao. Prilepio je papir za staklo. Bernam je ekao. Njegova kancelarija je bila okrenuta ka jugu, ba kao i Rutova, tako da je dobijala maksimalnu koliinu dnevne svetlosti. udnja za svetlou bila je sveprisutna AVO U BELOM GRADU u ikagu. Gasne lampe, koje su jo uvek predstavljale primarni izvor vetakog osvetlje-nia nisu uspevale da raspre veiti sumrak satkan od estica dima i ai koje su lebdele nad gradom. Elektrine sijalice, koje su se esto koristile u kombinaciji sa gasom, tek nedavno su poele da osvetljavaju najnovije graevine, ali je njihova upotreba zahtevala podrumske generatore koje su pokretali parni kotlovi, to je dodatno doprinosilo urbanom zagaenju. Dok je dnevna svetlost bledela, gasne svetiljke na ulicama i zgradama su, posmatrane sa vrha Rukerija, stvarale utisak kao da oblaci dima i smoga tinjaju priguenom utom svetlou. Jedini zvuk koji je Bernam uo bilo je itanje gasnih lampi koje su osvetljavale njegovu kancelariju.

Bernamov pokojni otac sigurno bi bio prijatno iznenaen da je mogao da vidi svog sina kako sedi u luksuznoj kancelariji na vrhu ikakog nebodera, kao jedan od najuspenijih i najuglednijih lanove ikake zajednice. Danijel Hadson Bernam rodio se u Hendersonu u saveznoj dravi Njujork 4. septembra 1846. godine, u porodici koja se pridravala svedenborgovskih principa smernosti, samodiscipline i drutvene slube. Kao devetogodinjak sa porodicom se preselio u ikago, gde je njegov otac osnovao firmu za veleprodaju apotekarske robe. Bernam nije bio naroito blistav ak. Prema dokumentaciji pronaenoj u Old centralu, njegova uspenost u koli najee je iznosila oko 55 procenata", obelodanio je jedan reporter, dok je samo u jednom kratkotrajnom periodu uspeo da ostvari 81 procenat." Uprlcos tome, pokazivao je veliki talenat za tehniko crtanje, po emu se isticao meu svojim vrnjacima. Kada je napunio osamnaest godina otac ga je poslao na istok kako bi ga privatni tutori pripremili za prijemne ispite na Harvardu i Jejlu. Meutim, ispostavilo se da je mladi Bernam patio od ozbiljnih napada treme uoi ispita. Otiao sam na Harvard sa jo dva mladia koji nisu bili ni priblino tako dobro pripremljeni kao ja", kasnije je objanjavao. Obojica su bez problema proli, a ja sam pao zato to sam kao hipnotisan presedeo dva ili tri pismena ispita, zurei u papir i ne uspe-vajui da iz sebe iscedim ni jednu jedinu re." Isto se desilo i na Jejlu. Obe kole su odbile da ga prime, to je ostavilo trajan oiljak na njegovoj dui. U jesen 1867. godine, kada je imao dvadeset jednu godinu, Bernam se vratio u ikago. Ubrzo se zaposlio u arhitektonskoj firmi Loring i Dem, nadajui se da e tu dobiti priliku da ispolji svoje istinske sposobnosti. Godinu dana kasnije pisao je roditeljima kako je konano pronaao svoj ivotni poziv i kako eli da postane najvei arhitekta u gradu, pa ak i u itavoj zemlji". Meutim, ve naredne godine je sa nekolicinom prijatelja pohrlio u Nevadu kako bi se oprobao kao kopa zlata. Ni to mu se nije posreilo. Potom se kandidovao za mesto u upravnom odboru savezne drave Nevade, ali je ponovo doiveo neus-peh. Vratio se u ikago u stonom vagonu, bez prebijene pare u depu. Ponovo se zaposlio kao tehniki crta, ovog puta kod arhitekte L. D. Lorijana. Potom je usledio oktobar 1871. godine: jedna krava, jedna lampa, sveopta pometnja i naleti hladnog ikakog vetra'. Veliki poar je progutao skoro osamnaest hiljada zgrada i ostavio preko sto hiljada ljudi bez krova nad glavom. Razorno dejstvo poara obeavalo je obilje posla za gradske arhitekte. Upr-kos tome, Bernam je dao otkaz i preorijentisao se na prodaju stakla, gde je ponovo doiveo * uvena marka pisaih maina koje je proizvodila kompanija Remington (Prim. prev.). * Veliki ikaki poar iz 1871. godine je po predanju zapoeo tako to se krava gospoe O'Liri ritnula i oborila gasnu lampu (Prim. prev.). .1) remingtonkf . Koijai su psovali i smirivali svoje konje. Fenjerdija se probijao kroz svetinu, palei gasne lampe postavljene na sluhovima od livenog gvozda. Ulice su odjednom postale preplavljene bojama i svetlou, utim tramvajima i plavim uniformama potanskih kurira na ijim su se licima smenjivali izrazi radosti i napetog iekivanja. Koijai su palili crvene svetiljke na zadnjem delu svojih vozila, a veliki pozlaeni lav se bakario ispred eirdijske radnje na drugoj strani ulice. Na visokim zgradama koje su se nadvijale nad ulicom gasne i elektrine lampe su se rascvetavale u pomrini poput razliaka. Tada je Tribunalov slubenik ponovo priao izlogu zgrade, ovog puta sa rezultatima petog kruga glasanja. Lica okupljenih ljudi su se istog trenutka smraila i uozbiljila", izvetavao je jedan reporter. Njujork je u petom krugu dobio petnaest glasova, a ikago svega est. Prednost koju je ikago stekao u prvom krugu postojano se smanjivala. Jedan berberin je zduno objanjavao prisutnima kako su dodatni njujorki glasovi sigurno poticali od kongresmena koji su u prethodnim krugovima glasali za Sent Luis. Ta spoznaja je jednog armijskog porunika, Aleksandra Rosa, navela da samouvereno izjavi: Gospodo, spreman sam da se zakunem da bi svaki stanovnik Sent Luisa bez trunke grize savesti opljakao crkvu." Ili otrovao eninog psa", ubacio se drugi mukarac, ije su reci bile doekane sa primetnim odobravanjem. Njujorka delegacija u Vaingtonu, u ijim se redovima nalazio i onsi Dipju, predsednik Njujork centrala i jedan od najslavnijih govornika tog doba, osetila je da se klima menja i zatraila da se dalje glasanje odloi do sutradan. Kada su saznali za taj zahtev, ljudi okupljeni ispred redakcije ikago tribjuna poeli su na sav glas da zvide i negoduju, ispravno protumaivi taj potez kao pokuaj Njujorana da dobiju na vremenu kako bi lobirali za dodatne glasove. Predlog njujorke delegacije je bio odbijen, ali je predstavniki dom odobrio kratak prekid zasedanja. Svetina je ostala na mestu, iekujui konaan rasplet. Posle sedmog kruga glasanja ikagu je nedostajao samo jo jedan glas za prostu veinu. Njujork je gubio tlo pod nogama. Na ulici je zavladao neobian muk. Fijakeri su zastali. Policajci su ignorisali sve due kolone drezina koje su se formirale levo i desno od njih. Putnici su naputali vozila, zurili u Tribjunov izlog i ekali rezultate narednog kruga. Kablovi su vibrirali ispod plonika u ritmu sveopte napetosti.

Potom se dragi nepoznati slubenik pojavio pred Tribjunovitn izlogom. Bio je visok, mrav i mlad i nosio je crnu bradu. Uputio je jedan pogled ka svetini, ali mu je lice bilo potpuno bezizraajno. U jednoj ruci je drao posudu sa lepkom, a u drugoj etku i odtampani bilten. Nije urio. Spustio je bilten na sto, sklonivi ga od pogleda radoznale mase koja je napeto pratila svaki njegov pokret. Natenane je otvorio posudu sa lepkom. Lice mu je bilo mrko i ozbiljno, kao da stoji nad mrtvakim sandukom. Paljivo je naneo lepak na ivice biltena, a onda je nepodnoljivo sporim pokretom podigao bilten ka prozoru. Izraz na njegovom licu se i dalje nije menjao. Prilepio je papir za staklo. Bernam je ekao. Njegova kancelarija je bila okrenuta ka jugu, ba kao i Rutova, tako da je dobijala maksimalnu koliinu dnevne svetlosti. udnja za svetlou bila je sveprisutna *" uvena marka pisaih maina koje je proizvodila kompanija Remington (Prim. prev.). 24 AVO U BELOM GRADU u ikagu. Gasne lampe, koje su jo uvek predstavljale primarni izvor veslakog osvetlje-nja nisu uspevale da raspre veiti sumrak satkan od eslica dima i ai koje su lebdele nad gradom. Elektrine sijalice, koje su se eslo korislile u kombinaciji sa gasom, lek nedavno su poele da osvetljavaju najnovije graevine, ali je njihova upotreba zahtevala podrumske generatore koje su pokretali parni kotlovi, to je dodatno doprinosilo urbanom zagaenju. Dok je dnevna svetlost bledela, gasne sveliljke na ulicama i zgradama su, posmatrane sa vrha Rukerija, stvarale utisak kao da oblaci dima i smoga tinjaju priguenom utom svetlou. Jedini zvuk koji je Bernam uo bilo je itanje gasnih lampi koje su osvetljavale njegovu kancelariju. Bernamov pokojni olac sigurno bi bio prijalno iznenaen da je mogao da vidi svog sina kako sedi u luksuznoj kancelariji na vrhu ikakog nebodera, kao jedan od najuspenijih i najuglednijih lanove ikake zajednice. Danijel Hadson Bernam rodio se u Hendersonu u saveznoj dravi Njujork 4. seplembra 1846. godine, u porodici koja se pridravala svedenborgovskih principa smernosti, samodiscipline i drulvene slube. Kao devetogodinjak sa porodicom se preselio u ikago, gde je njegov otac osnovao firmu za veleprodaju apotekarske robe. Bernam nije bio naroito blistav ak. Prema dokumentaciji pronaenoj u Old centralu, njegova uspenost u koli najee je iznosila oko 55 procenata" obelodanio je jedan reporler, dok je samo u jednom kratkotrajnom periodu uspeo da ostvari 81 procenat." Uprkos lome, pokazivao je veliki talenat za tehniko crtanje, po emu se isticao medu svojim vrnjacima. Kada je napunio osamnaest godina otac ga je poslao na istok kako bi ga privatni tutori pripremili za prijemne ispite na Harvardu i Jejlu. Meutim, ispostavilo se da je mladi Bernam patio od ozbiljnih napada treme uoi ispita. Otiao sam na Harvard sa jo dva mladia koji nisu bili ni priblino tako dobro pripremljeni kao ja", kasnije je objanjavao. Obojica su bez problema proli, a ja sam pao zato to sam kao hipnolisan presedeo dva ili Iri pismena ispila, zurei u papir i ne uspe-vajui da iz sebe iscedim ni jednu jedinu re." Ilo se desilo i na Jejlu. Obe kole su odbile da ga prime, io je oslavilo irajan oiljak na njegovoj dui. U jesen 1867. godine, kada je imao dvadesel jednu godinu, Bernam se vralio u ikago. Ubrzo se zaposlio u arhitektonskoj firmi Loring i Deni, nadajui se da e lu dobiti priliku da ispolji svoje islinske sposobnosli. Godinu dana kasnije pisao je roditeljima kako je konano pronaao svoj ivotni poziv i kako eli da postane najvei arhilekla u gradu, pa ak i u ilavoj zemlji". Meutim, ve naredne godine je sa nekolicinom prijatelja pohrlio u Nevadu kako bi se oprobao kao kopa zlata. Ni to mu se nije posreilo. Potom se kandidovao za mesto u upravnom odboru savezne drave Nevade, ali je ponovo doiveo neus-peh. Vratio se u ikago u stonom vagonu, bez prebijene pare u depu. Ponovo se zaposlio kao tehniki crta, ovog pula kod arhitekte L. D. Lorijana. Potom je usledio oktobar 1871. godine: jedna krava, jedna lampa, sveopla pomelnja i naleti hladnog ikakog vetra'. Veliki poar je progulao skoro osamnaesl hiljada zgrada i oslavio preko sto hiljada ljudi bez krova nad glavom. Razorno dejstvo poara obeavalo je obilje posla za gradske arhitekte. Uprkos lome, Bernam je dao otkaz i preorijentisao se na prodaju slakla, gde je ponovo doiveo Veliki ikaki poar iz 1871. godine je po predanju zapoeo tako to se krava gospode O'Liri ritnula i oborila gasnu lampu (Prim. prev.). LARSON neuspeh. Potom se oprobao u apotekarstvu, profesiji svog oca, ali je uskoro digao ruke i od toga. Poput brojnih pripadnika moje porodine loze", zapisao je on, ne uspevam dugo da se skrasim na jednom mestu." Preplavljen brigom i razoaranjem, Bernamov otac je 1872. godine upoznao svog sina sa arhitektom po imenu Piter Vajt koji je odmah zapazio njegov talenat i zaposlio ga kao tehnikog crtaa. Bernam je tada imao dvadeset pet godina. Dopao mu se Vajt, ba kao i posao koji mu je bio poveren, ali mu se najvie od

svega dopadao jedan kolega crta, junjak po imenu Don Velborn Rut, koji je bio etiri godine mladi od njega. Rut, koji se rodio u gradiu Lampkinu u Dordiji 10. januara 1850. godine, jo od malih nogu pokazivao je neve-rovatan muziki talenat tako da je nauio da peva jo pre nego to je progovorio. Dok je Atlanta gorela u vihoru Graanskog rata, Rutov otac je uspeo da ukrca svog sina na brod koji je probio severnjaku blokadu i stigao do Liverpula u Engleskoj. Rut je proao prijemni ispit na Oksfordu, ali pre nego to je stigao da se upie na univerzitet graanski rat se zavrio i otac ga je pozvao da se vrati u Ameriku, u svoj novi dom u Njujorku, gde je Rut potom upisao civilno inenjerstvo na Njujorkom univerzitetu i poeo da radi kao crta za arhitektu koji je kasnije projektovao katedralu Sv. Patrika. Bernamu se Rut dopao ve na prvi pogled. Divio se njegovoj bledoj puti, miiavim rukama i pravilnom dranju. Prvo su postali prijatelji, a potom i partneri. Svoj prvi zajedniki posao naplatili su tri meseca pre nego to je berzanska panika iz 1873. godine napravila rasulo u nacionalnom ekonomskom sistemu. Meutim, Bernam ovog puta nije tako lako digao ruke od svoje profesije. Partnerstvo sa Rutom pomoglo mu je da istraje na zacrtanom kursu, ispunjavajui ga snagom i odlunou. Dvojica mladih arhitekata su svim silama nastojali da se probiju u poslovnom svetu i da se izbore za sopstvene narudbine, a u meuvremenu su opstajali prihvatajui poslove od ve renomiranih preduzea. Jednog dana davne 1874. godine, jedan mukarac je kroio u njihovu kancelariju i preko noi promenio njihove ivote. Dotini gospodin je bio obuen u crno odelo i izgledao je sasvim obino, ali je njegova prolost plivala u zapanjujuoj koliini krvi, smrti i profita. Poto je Rut u to vreme bio izvan grada, novi klijent je zapodenuo razgovor sa Bernamom, predstavivi mu se kao Don B. erman. Nije bilo potrebe za bilo kakvim objanjenjima. Samo ime je dovoljno govorilo. Kao glavni ovek stonog gazdinstva Union, erman je upravljao krvavom imperijem koja je zapoljavala 25 hiljada mukaraca, ena i dece i kroz iju je klanicu svake godine prolazilo etrnaest miliona ivotinja. Na direktan ili indirektan nain, ekonomski opstanak jedne petine ikakog stanovnitva zavisio je od Unionovog gazdinstva. Sermanu se dopao Bernam. Bio je impresioniran njegovom energinou, prodornim pogledom njegovih plavih oiju i samouverenou kojom je vodio razgovor. To je bilo dovoljno da erman dvojici mladih arhitekata poveri izgradnju vile na Prerijskoj aveniji, u blizini Dvadeset prve ulice, u delu grada u kome su se nalazili domovi ikakih barona i gde su se povremeno mogli videti Maral Fild, Dord Pulman i Filip Armor - impresivna trojka u elegantnim crnim odelima - kako, rame uz rame, odlaze ka seditima svojih poslovnih imperija. Rut je projektovao kuu na tri sprata sa zabatima i zailjenim krovom koja e biti podignuta od crvene cigle, smeeutog peara, plavog granita i crnog kriljca. l lamova dunost bila je da doradi nacrte i da nadzire izgradnju. Jednog dana, dok je staAVO U BELOM GRADU jao pored kue i posmatrao kako napreduju radovi, priao mu je mladi nadmenog dranja i neobKnog koraka - koji, usput budi reeno, nije odavao karakternu osobinu, ve uroenu telesnu manu. Mladi se predstavio kao Luis Salivan, ali to ime Bernamu nita nije znailo. Bar ne u to vreme. Salivan i Bernam su zapodenuli razgovor. Salivan je tada imao osamnaest, a Bernam dvadeset osam godina. Bernam je u poverenju rekao svom novom poznaniku da njegove ambicije seu dalje od izgradnje bogatakih kua i vila. Moja zamisao je", rekao je on Salivanu, da razradim krupne poslove, da se bavim velikim projektima, da poslujem sa najmonijim biznismenima i da osnujem veliku organizaciju jer se ne moe baviti krupnim stvarima ako iza tebe ne stoji neka renomirana institucija." ermanova kerka Margaret takoe je poseivala gradilite. Bila je mlada, lepa i plavokosa i prilino esto je zalazila tamo, pravdajui se injenicom da je njena prijateljica Dela Otis ivela preko puta. Margaret je smatrala da kua zaista lepo izgleda, ali joj se jo vie od kue dopadao mladi arhitekta koji je delovao tako prirodno i oputeno medu brdima peara i gomilama drvene grade. Nakon izvesnog vremena Bernam je shvatio poentu i upitao Margaret da se uda za njega. Ona je pristala i sve je ilo kao po loju sve dok u Berna-movoj porodici nije izbio skandal. Njegov stariji brat je falsifikovao poslovne knjige i na taj nain ozbiljno ugrozio razraeni apotekarski biznis njihovog oca. Bernam je odmah posetio Margaretinog oca kako bi raskinuo veridbu, objasnivi da se njihova veza ne moe nastaviti u senci tako ozbiljnog skandala. erman mu je odgovorio daje njegov gest za svaku pohvalu, ali je odbio raskid veridbe. U svakoj porodici postoji crna ovca", rekao je savreno mirnim i staloenim glasom. Neto kasnije e erman napustiti svoju suprugu i pobei u Evropu sa kerkom jednog prijatelja. Bernam i Margaret su se venali 20. januara 1876. godine. erman im je kupio kuu na uglu etrdeset tree ulice i avenije Miigen - u neposrednoj blizini jezera i, to je bilo jo vanije, u blizini stonog gazdinstva Union. erman je oigledno eleo da dri mladi par na oku. Istina, njemu se dopadao Bernam i sa odobravanjem je gledao na njihov brak, ali jo uvek nije u potpunosti verovao mladom arhitekti. Smatrao je da je Bernam bio sklon

aici. Uprkos takvoj podozrivosti, erman je gajio duboko potovanje prema arhitektonskom umeu svog zeta, tako da je firmi Bernam i Rut ubrzo dodelio mnotvo novih poslova, medu kojima je naroiti znaaj imalo projektovanje glavne kapije stonog gazdinstva Union koja je trebalo da odraava rastuu mo ermanove poslovne imperije. Tako je nastala Kamena kapija koja se sastojala od tri graciozna luka izgraena od lemontskog krenjaka nad kojima se nadvijao bakarni krov. Na sredinjem luku - stoje nesumnjivo bila Rutova ideja - nalazila se izrezbarena bista ermanovog omiljenog bika koji se, nimalo zapanjujue, takoe zvao erman. Ta kapija je postala jedna od vodeih ikakih znamenitosti i nastavila je da postoji jo dugo nakon to je poslednja svinja otila u vena lovita preavi preko drvene platforme koju su zaposleni nazivali Most uzdaha. Rut se takoe oenio jednom od keri stonog gazdinstva Union, ali je njegova pria bila daleko turobnija. Dok je projektovao kuu za Dona Vokera, predsednika gazdinstva Union, Rut je upoznao njegovu kerku Meri. Mladi par se verio, ali je Meri ubrzo obolela od tuberkuloze. Bolest je brzo napredovala, ali je Rut ostao veran svom obeanju, iako je svima bilo LARSON vie nego jasno da je njegova verenica bila ve jednom nogom u grobu. Venana ceremonija odrana je u kui koju je Rut lino projektovao. Merina prijateljica, pesnikinja Harijeta Monro, ekala je zajedno sa ostalim zvanicama da se nevesta pojavi na stepenitu. Harije-tina sestra Dora bila je jedina deverua. Dugo ekanje nas je ispunilo velikom strepnjom", priseala se Harijeta Monro, ali se nevesta konano pojavila na odmoritu, bleda kao avet. Naslanjajui se na oevu ruku, sa velikim naporom i oklevanjem spustila se niz stepenite, vukui teke satenske skute svoje venanice, a onda se lagano uputila ka balkonskom prozoru koji je bio ukraen cveem i lozicama. Bio je to beskrajno udan i beskrajno tuan prizor." Rutova nevesta je bila ispijena i bleda i imala je taman toliko snage da proape brani zavet. Na licu joj je blistalo sablasno ushienje", zapisala je Harijeta Monro. Izgledala je kao skelet ukraen dragim kamenjem." Meri Voker Rut se upokojila est nedelja nakon venanja. Dve godine kasnije Rut se oenio deveruom Dorom Monro, ime je verovatno slomio srce njene sestre, pesnikinje Harijete Monro koja je takode bila zaljubljena u Ruta. Harijeta je ivela u neposrednoj blizini, tako da ih je esto poseivala u njihovom porodinom gnezdu na Astor plejsu. Kada je 1896. godine objavila Rutovu biografiju, bilo je to tivo koje je moglo izmamiti rumen ak i na aneoskom licu. Harijeta je kasnije u svojim memoarima ivot jedne pesnikinje opisala njihov brak kao tako savren spoj dve due i dva tela da je moje srce, podstaknuto takvim primerom brane sree, udelo za jednako blaenim ispunjenjem, odbijajui da prihvati bilo ta manje od toga." Meutim, Harijeta nikada nije pronala mukarca sa kojim bi mogla ostvariti tako blaenu vezu, tako da je svoj ivot posvetila poeziji i na kraju osnovala magazin Poetri u kome je, izmeu ostalog, promovisala Ezru Paunda i znatno mu pomogla na putu ka sticanju nacionalne slave. U meuvremenu je arhitektonska firma Rut i Bernam postajala sve uspenija. Na njihovu adresu poela je da pristie bujica poslovnih ponuda, delimino i zbog toga to je Rut uspeo da resi problem koji je zadavao glavobolje ikakim graditeljima jo od samog osnivanja grada. Zahvaljujui Rutovoj genijalnosti, ikago je postao prestonica nebodera uprkos terenu koji je bio krajnje neprijemiv za te svrhe. Tokom osamdesetih godina XIX veka ikago je doiveo eksplozivan razvoj koji je uzrokovao drastian skok u vrednosti graevinskog zemljita, to je naroito vailo za takozvanu ikaku Petlju", centralni deo grada koji je dobio ime po krunim putanjama tramvajskih linija. Kako je vrednost zemljita rasla, biznismeni su tragali za nainima da izvuku to vei profit od svojih investicija. Nebo je prosto mamilo. Osnovnu prepreku za visokogradnju predstavljali su beskrajni nizovi stepenika koje je bilo veoma teko prelaziti peke, naroito kada biste eludac napunili hranom koja se konzumirala u devetnaestom veku, ali je taj problem ubrzo bio otklonjen zahvaljujui razvoju liftova i znaajnoj inovaciji Ilaje Grejvsa Otisa koji je osmislio sigurnosni mehanizam za zaustavljanje liftova u slobodnom padu. Uprkos takvim postignuima, jo uvek nisu bila pronaena adekvatna reenja za druge oteavajue faktore, meu kojima se naroito isticao problematian karakter ikakog tla koji je jednog inenjera naveo da poduhvat postavljanja temelja u ikagu opie kao verovatno najsuroviji i najopakiji graditeljski izazov na itavom svetu". Stenovito tlo je lealo na 125 stopa ispod osnovnog sloja, to je, uz primenu kon-strukcionih metoda koji su graditeljima stajali na raspolaganju tokom osamdesetih godina AVO U BELOM GRADU XIX veka, bilo isuvie duboko i u ekonomskom i u bezbednosnom pogledu. Izmeu ta dva sloja zemljita nalazila se meavina peska i gline koja je bila tako zasiena vodom da su je inenjeri nazivali kaa". Ona se sabijala ak i pod teinom najskromnijih konstrukcija, to je arhitekte navodilo da pri projektovanju

rutinski izdiu trotoare povezane sa prizemljem na visinu od deset centimetara u nadi da e se, kada se zgrada slegne i povue plonike zajedno sa sobom, trotoari nalaziti na odgovarajuem nivou. Postojala su samo dva poznata naina da se razrei problem zemljita: podizanje niskih graevina, ime bi se to pitanje skinulo sa dnevnog reda, ili ukopavanje kesona do steno-vitog sloja. Ova druga tehnika podrazumevala je iskopavanje dubokih okana, podupiranje zidova i upumpavanje ogromne koliine vazduha, ime se stvaralo podruje visokog pritiska koji je drao vodu na odstojanju. Bio je to prilino rizian metod, ozloglaen po tome to je kod radnika mogao izazvati takozvanu kesonsku ili dekompresionu bolest, esto sa smrtonosnim posledicama, tako da se ta tehnika uglavnom primenjivala u mostogradnji u sluajevima kada projektanti nisu imali drugog izbora. Don Avgust Rebling koristio je kesone pri izgradnji uvenog Bruklinskog mosta, ali su oni u Sjedinjenim Dravama prvi put pri-menjeni jo ranije, u periodu izmeu 1869. i 1874. godine, kada je Dejms B. Ids podigao most preko reke Misisipi u Sent Luisu. Ids je ustanovio da su radnici poinjali da oseaju simptome kesonske bolesti na dubini od ezdeset stopa ispod tla, to je bilo upola manje od dubine na koju bi se morao spustiti ikaki keson. Od 352 mukarca koji su radili na ozloglaenom istonom kesonu mosta, dekompresiona bolest je dvanaestoricu kotala ivota, dvojicu je doivotno obogaljila, a jo ezdeset estorica su doiveli ozbiljne povrede, to znai da se preko 20 procenata radnika koji su uestvovali u tom projektu nalo na listi rtava. Meutim, biznismeni koji su kupovali graevinske parcele u centru grada bili su usred-sreeni na profit, a profit je nuno podrazumevao izgradnju to viih objekata. Masausetski investitor Piter ardon Bruks III je 1881. godine Bernamu i Rutu stavio u zadatak da podignu najviu poslovnu zgradu koja je do tada konstruisana u ikagu. Vlasnik budueg zdanja ve je smislio i ime. Zgrada e se zvati Montok. Bernam i Rut su pre toga ve saraivali sa Bruksom, koji im je obezbedio prvi veliki poduhvat u centru grada, izgradnju sedmosprat-nog Granis bloka. Tokom rada na tom projektu, po Bernamovom kazivanju, prvi put je do izraaja dola naa originalnost... Bilo je to pravo udo. Svi su eleli da vide ta smo napravili, a stanovnici ikaga su bili beskrajno ponosni na tu zgradu". Ambiciozni arhitektonski tandem preselio je svoje kancelarije na najvii sprat Granis bloka - to je, kako se ispostavilo, moglo predstavljati fatalan potez, mada u to vreme niko nije bio svestan toga. Bruks je eleo da nova zgrada bude upola via, ako tlo moe izdrati takvu konstrukciju". Kako je vreme odmicalo, Bruksovi zahtevi arhitektima su sve vie ili na nerve. Bruks je bio sitniav i tedljiv ovek koji uopte nije mario za vizuelni utisak, sve dok je zgrada bila dovoljno funkcionalna. Njegova uputstva nagovetavala su arhitektonsko naelo koje e mnogo godina kasnije formulisati Luis Salivan - da se forma mora povinovati funkciji. Zgrada u celini treba da slui praktinoj svrsi, umesto da bude optereena ukrasnim detaljima", pisao je Bruks. Njena lepota poiva u tome da bude savreno prilagodljiva svojoj nameni." Sa fasade nisu smele trcati nikakve groteskne figure, nikakvi zabati ili nepotrebni detalji, jer takve izboine samo skupljaju prljavtinu. Bruks je takode zahtevao da sve cevi i vodovi ostanu nemaskirani. To prekrivanje cevi je ista greka. One svuda treba da ostanu i; R i K , R SON izloene pogledu, a ukoliko je ba nuno mogu biti naprosto prefarbane odgovarajuom bojom." Njegova krtost je dola do izraaja i pri ureenju kupatila. Rut je prvobitno name-ravao da ispod lavaboa postavi prikladne komode. Bruks je kategorino odbio njegov pred-log: komode su predstavljale savreno utoite za prljavtinu i mieve". Najproblematiniji deo Montok projekta bilo je postavljanje temelja. Rut je isprva planirao da primeni tehniku koju su ikaki arhitekti koristili jo od 1873. godine za podupiranje graevina uobiajenih razmera. Radnici bi podigli kamene piramide na temeljnoj ploi. iroko dno svake piramide ravnomerno bi rasporeivalo teret i smanjivalo sleganje, dok bi uzani vrhovi podupirali nosee stubove. Meutim, da bi posluile kao osnova za graevinu od punih deset spratova, piramide bi morale da budu ogromnih razmera, to bi podrum Bruksove zgrade pretvorilo u kamenu Gizu. Bruks je ponovo izneo svoje prigovore. On je eleo da podrumski prostor ostane slobodan za kotlove i elektrogenerator. Rutu je tada na pamet pala ideja koja mu je isprva verovatno delovala isuvie prosto da bi bila uistinu primenljiva. Reenje se sastojalo u tome da se zemljite prokopa do prvog dovoljno vrstog sloja gline, koji se naziva zdravica, i da se preko njega nanese betonska podloga debela skoro dve stope. Radnici bi preko toga postavili sloj elinih sipki koje bi se protezale od jednog do drugog kraja podloge, a onda bi preko toga naredali jo jedan sloj pod pravim uglovima. Potonji slojevi bili bi postavljeni na identian nain. Rezultirajua elina konstrukcija, takozvani grila, bila bi potom ispunjena i prekrivena portlandskim cementom kako bi se dobila iroka rigidna povrina koju je Rut nazvao plivajua ploa". Reenje koje je Rut predlagao zapravo se zasnivalo na stvaranju veslakog stenovitog sloja koji bi istovremeno sluio kao

podrumski pod. Bruksu se dopala Rutova zamisao. Kada su radovi privedeni kraju zgrada Montok je bila tako originalna i tako visoka da se nije mogla opisati primenom uobiajenih termina. Iako niko sa sigurnou ne moe ustanoviti ko je prvi skovao izraz neboder, taj termin je delovao savreno prikladno tako da je Montok u istoriji ostao zabeleen kao prva graevina kojoj je nadenut taj naziv. Uloga koju je katedrala iz artra svojevremeno odigrala u gotskoj religijskoj arhitekturi", zapisao je Tomas Talmed, ikaki arhitekta i kritiar, moe se uporediti sa ulogom poslovnog bloka Montok u oblasti moderne visokogradnje." Taj period je predstavljao zlatno doba arhitektonskih inovacija. Liftovi su postajali sve bri i sve bezbedniji. Staklarska industrija na trite je plasirala sve vee komade stakla. Vili-jem Deni, jedan od vlasnika firme Loring i Deni, gde je Bernam otpoeo svoju arhitektonsku karijeru, projektovao je prvu zgradu koja je posedovala nosei metalni ram, ime je zadatak podupiranja graevinske konstrukcije bio prebaen sa spoljanjih zidova na kostur od gvozda i elika. Bernam i Rut su odmah shvatili daje Denijeva inovacija oslobodila graditelje poslednjih fizikih ogranienja u pogledu visine. Oni su spremno usvojili taj izum i poeli da podiu sve vie i vie graevine, prave nebeske gradove u kojima je boravio novi soj poslovnih ljudi koje su neki opisivali kao ljubitelje gradskih vrleti". Bili su to ljudi, pisao je Linkoln Stefens, koji prihvataju da rade iskljuivo u kancelarijama koje se nalaze na visini gde je vazduh dovoljno hladan i sve, gde je pogled irok i oaravajui i gde se posao moe obavljati u blaenoj tiini." Bernam i Rut su postali imuni ljudi. Naravno, ne tako imuni kao Pulman, niti dovoljno bogati da bi stali rame uz rame sa Poterom Palmerom i Filipom Armorom, ili da bi se po 30 AVO U BELOM GRADU ikakim novinama razglabalo o skupocenim toaletama njihovih supruga, ali ipak daleko boeaisi nego to se bilo koji od njih mogao nadati. Bernam je sada zaraivao dovoljno novca da bi sebi svake godine mogao da priuti bavu kvalitetne madere koja je, po njegovom nalogu, nakon kupovine dvaput obilazila svet na sporim teretnim brodovima kako bi za to vreme odleala i sazrela. Kako je njihova firma prosperirala, individualni karakteri dvojice partnera sve jasnije su dolazili do izraaja. Bernam je bio talentovan umetnik i odlian arhitekta, ali je njegova snaga prvenstveno poivala u sposobnosti da pridobije klijente i da sprovede u delo Rutove elegantne zamisli. Bernam je bio naoit, visok i snaan, sa prodornim plavim oima koje su privlaile panju sagovornika ba kao to soivo privlai zrake svetlosti. Danijel Hadson Bernam bio je jedan od najlepih mukaraca koje sam u ivotu upoznao", izjavio je jednom prilikom Pol Staret, koji e kasnije upravljati izgradnjom Empajer stejt bildinga. On se 1888. godine pridruio firmi Bernam i Rut u svojstvu svenamenskog asistenta. Ve na prvi pogled postalo bi vam jasno kako je uspevao da dobije tako znaajne projekte. Njegovo dranje i izgled odradili bi pola posla. ak i najobinija reenica bi, prevaljena preko njegovih usana, istog trenutka dobila na znaaju i ubedljivosti." Staret je priznavao da se u svojoj karijeri esto oslanjao na Bernamov uveni moto: Ne kuj sitne planove jer oni ne poseduju magiju koja moe uzburkati ljudsku krv." Bernam je shvatao da je Rut bio pogonska umetnika snaga njihove firme. Verovao je da je Rut posedovao genijalan dar za trenutno osmiljavanje celokupnog projekta. Nikada nisam upoznao oveka koji bi se u tom pogledu mogao meriti s njim", izjavljivao je Bernam. Odjednom bi utonuo u misli, pogled bi mu postao odsutan i zacakljen, i pred njegovim oima ve bi se ukazala slika nove graevine - do poslednjeg kamena." On je istovremeno znao daje Rut imao malo interesovanja za poslovnu stranu arhitektonske profesije i za nego-vanje drutvenih veza u ikakom klubu i Union ligi koje su bile od presudnog znaaja za obezbeivanje novih narudbina. Rut je svake nedelje svirao orgulje u Prvoj prezbiterijanskoj crkvi i pisao operske kritike za kulturnu rubriku ikago tribjuna. Strastveno je iitavao knjige iz oblasti filozofije, nauke, umetnosti i religije i bio je izuzetno cenjen u ikakim visokim krugovima zbog svoje sposobnosti da vodi sadrajne i dubokoumne razgovore o svim moguim temama. Njegova konverzaciona sposobnost bila je zadivljujua", priseao se jedan od njegovih prijatelja. inilo se da ne postoji tema koju on nije istraio i u koju nije bio temeljno upuen." Imao je istanan smisao za humor. Jedne nedelje je svirao orgulje u crkvi sa naroito ozbiljnim i dostojanstvenim izrazom na licu. Prolo je dosta vremena pre nego to su okupljeni vernici primetili da je on zapravo svirao aljivu pesmicu I, i, muvo!" Po kazivanju jedne savre-menice, Bernam i Rut su delovali tako impresivno da sam u njihovom drutvu imala utisak kao da stojim pored ogromnog stamenog stabla oko koga palacaju munje". Njih dvojica su predstavljali savren tandem, a njihov odnos je bio sazdan na beskrajnom potovanju i poverenju. Rezultirajua harmonija je bila evidentna u poslovanju njihove arhitektonske firme koja je, po recima jednog istoriara, funkcionisala sa mehanikom preciznou klanice", to je bila prilino prikladna

aluzija, s obzirom na Bernamovu profesionalnu i privatnu povezanost sa stonim gazdinstvom Union. Bernam je takoe uteme- ^ 'jio kancelarijsku kulturu koja je predstavljala preteu poslovnog sistema koji e izroniti tek 31 KRIK l. SON jedan vek kasnije. Firma Bernam i Rut posedovala je sopstvenu gimnastiku salu. Tokom pauze za ruak, zaposleni su igrali rukomet. Bernam je drao asove maevanja. Rut je svirao improvizovane koncerte na iznajmljenom klaviru. U kancelarijama je vladala uurbana poslovna atmosfera", priseao se Staret, ali je samo mesto odisalo daleko slobodnijim oputenijim i humanijim duhom od bilo koje druge firme u kojoj sam radio." Bernam je bio svestan injenice da su on i Rut zajedno ostvarili nivo uspenosti koji nijedan od njih ne bi mogao samostalno postii. Njihova meusobna usklaenost omoguila im je da prihvataju sve izazovnije i smelije poduhvate u vreme kada je arhitektonska profesija podrazumevala primenu brojnih inovacija i kada su dramatine promene u pogledu visine i masivnosti graditeljskih konstrukcija poveavale rizik katastrofalnog neus-peha. Harijeta Monro je zapisala: Njih dvojica su vremenom postali toliko povezani i zavisni jedan od drugoga da praktino nisu mogli funkcionisati odvojeno." Kako je njihova firma rasla i razvijala se, isti proces se odvijao i u samom gradu. ikago je postajao sve vei, sve vii i sve bogatiji - ali istovremeno i sve prljaviji, sve mraniji i sve opasniji. Gusti aavi dim obavijao je gradske ulice crnim plastom, povremeno smanjujui vidljivost na daljinu od svega jednog ulinog bloka, to je bilo naroito izraeno u zimskom periodu kada su pei bubnjale punom parom. Beskrajne kolone vozova, drezina, runih kolica, koija - sari koija,' landau koija," viktorijanskih fijakera, zatvorenih kup e-fijakera, faetona"" i pogrebnih kola - tutnjale su preko plonika, stvarajui grmljavinu koja nije jenjavala sve do ranih jutarnjih asova i koja je ispunjavala letnje noi nepodnoljivom bukom koja je prodirala kroz otvorene prozore. U sirotinjskim gradskim etvrtima ulice su bile preplavljene gomilama smea koje su predstavljale pravi raj za pacove i zunzare. Na milijarde zunzara. Leevi pasa, maaka i konja esto su bili ostavljani na mestima na kojima bi ivotinje izdahnule. ivotinjska trupla bi se tokom zime smrzavala u alosnim pozama, dok bi se tokom leta postojano nadimala, trulila i rasprskavala. Veina tih leeva zavravala je u reci ikago, koja je predstavljala glavnu gradsku trgovinsku arteriju. Kada bi nastupio kini period, rena voda bi se u prljavim masnim bujicama izlivala ka Miigenskom jezeru, ka tor-njevima ispod kojih su se nalazile usisne cevi za gradsku pijacu vodu. U delovima grada koji nisu bili poploani makadamom voda je natapala konjsku balegu, zemlju i smee, stvarajui kunu kaljugu koja se uvlaila izmeu granitnih blokova, bubrei kao gnoj koji je curio iz rane. ikago je posetioce istovremeno ispunjavao strahopotovanjem i uasnutou. Francuski urednik Oktav Izan opisao je ikago kao gordijevski grad, tako neumeren i tako satanski", dok gaje pisac i izdava Pol Lindau definisao kao dinovski kaleidoskop krajnjeg uasa, ali i mesto koje se odlikuje savrenom preciznou i svrhovitou". Bernam je voleo ikago zbog mogunosti koje mu je taj grad pruao, ali je vremenom postajao sve podozriviji prema svom okruenju. Njegova porodica se u meuvremenu znaajno uveala. Do 1886. godine brani par Bernam imao je ve petoro dece, dve kerke i tri sina. Njihov najmlai sin, koji je nosio oevo ime, Danijel, bio je roen u februaru. Bernam je te godine kupio staru farmersku kuu na obali jezera u mirnom predgrau Evanston koje * Amerike dvosedne koije na etiri toka (Prim. prev.). ** Koije na dva toka, nazvane po nemakom gradu Landau (Prim. prev.). *** Laka otvorena kola na etiri toka (Prim. prev.). AVO U BELOM GRADU su neki nazivali ikakom Atinom". Kua je bila dvospratna, imala je esnaest soba, bila je okruena divnim starim stablima" i nalazila se na izduenoj pravougaonoj parceli koja se sputala ka jezeru. Bernam je kupio to imanje uprkos poetnom protivljenju svoje supruge i tasta, a svoju majku je obavestio da namerava da se preseli u Evanston tek kada je transakcija bila zavrena. Kasnije joj se u jednom pismu izvinio zbog toga. Odluio sam se na taj potez", objanjavao je, zato to vie nisam mogao da podnesem pomisao da moja deca odrastaju na ikakim ulicama..." Bernam i Rut su relativno lako postigli veliki uspeh, ali su se tokom svoje zajednike karijere suoili i sa ozbiljnim iskuenjima. Njihov zatitni znak, zgrada Granis blok na ijem su vrhu bile smetene njihove kancelarije, nastradala je u poaru 1885. godine. U vreme poara bar jedan od partnera se nalazio u zgradi, ali je uspeo da se spase bekstvom niz zapaljeno stepenite. Bernam i Rut su potom preselili svoj arhitektonski biro na poslednji sprat Rukerija. Tri godine kasnije hotel koji su projektovali u Kanzas Sitiju sruio se tokom izgradnje, pri emu je jedan radnik izgubio ivot, a jo nekolicina bila povreena. Taj

dogaaj je strahovito pogodio Bernama. Gradski elnici pozvali su islednika da izvri uviaj. Istraga je prvenstveno bila usredsreena na arhitektonski projekat. Prvi put u svojoj karijeri Bernam se suoio sa napadima javnosti. Svojoj supruzi je tim povodom napisao: Ne sme brinuti zbog ove afere, bez obzira na prie koje se raspredaju po novinama. Sigurno emo morati da se suoimo sa cenzurom i sa brojnim drugim nevoljama pre nego to ponovo stanemo na noge, ali je sada najvanije da prikupimo snagu i da se iz situacije koja nas je zadesila izvuemo na najjednostavniji, najdirektniji i najestitiji nain, bar onoliko koliko je u naoj moi. To iskustvo je ostavilo duboku ranu na njegovoj dui, a najvie ga je pogodila injenica da je donoenje suda o njegovoj kompetentnosti bilo preputeno birokrati nad kojim nije posedovao nikakav uticaj. Glavni islednik je", pisao je on Margareti tri dana nakon to se zgrada sruila, jedan neljubazan i odbojan doktori, obian politiki diletant bez trunke mozga, koji mi uasno ide na ivce." Bernam je bio utuen i usamljen i udeo je za toplinom i utehom domaeg ognjita. Toliko eznem da ponovo budem kui i da pronaem mir pod tvojim brinim okriljem." U tom periodu usledio je i trei udarac, mada sasvim drugaijeg karaktera. Iako je ikago u meuvremenu izrastao u jednu od vodeih industrijskih i trgovinskih sila, njegovi elnici su se esto suoavali sa uvredama i omalovaavanjem Njujorana koji su smatrali da je ikaka kultura bila na veoma niskim granama. U elji da stane na put takvim komentarima, jedan istaknuti stanovnik ikaga, Ferdinand V. Pek, predloio je izgradnju dvorane koja e biti tako grandiozna i odlikovati se takvim akustikim savrenstvom da e staviti flaster na usta nadmenim i dangrizavim istonjacima i istovremeno doneti znaajan profit ikakim investitorima. Pekova zamisao bila je da ta dinovska dvorana bude okruena jo impresivnijom koljkom u kojoj e se nalaziti hotel, banketna dvorana i poslovni prostor. Brojni arhitekti koji su se okupljali u restoranu Kod Kinzlija, koji je predstavljao ikaki ekvivalent njujorkog Delmonika, delili su uverenje da e to biti najznaajniji arhitektonski projekat u istoriji grada i da e posao najverovatnije biti poveren Bernamu i Rutu. Bernam je takoe iskreno verovao u to. 33 i-:im i. ARSON Meutim, Pek je izneverio njihova oekivanja i ponudio posao ikakom arhitekti Dan-kmaru Adleru. Pek je bio svestan injenice da se, ukoliko prostor ne bude akustiki savren, projekat moe pretvoriti u fijasko bez obzira na arhitektonsku grandioznost. Adler je bio jedini raspoloivi arhitekta koji je u svojoj karijeri ve dokazao da je maestralno dobro ovladao principima akustinog dizajna. Bernam i Rut nisu bili nimalo oduevljeni tom odlukom", zapisao je Luis Salivan, koji je sada bio Adlerov partner. Kada je Rut video rane nacrte Auditorijuma, prokomentarisao je da Salivan po svoj prilici namerava da upropasti jo jednu fasadu preteranom ornamentacijom". Jo od samog poetka postojala je izvesna tenzija izmeu dve arhitektonske firme, mada niko nije mogao predvideti da e taj sukob mnogo godina kasnije kulminirati zajedljivim napadima na Bernamova najznaajnija postignua, i to u vreme kada Salivanova karijera ve bese utonula u glib alkohola i samosaaljenja. Meutim, u to doba tenzija je jo uvek bila krajnje suptilna, nalik tananoj vibraciji ili neujnom vapaju prenapregnutog elika. Njeni koreni su poivali u drastino razliitim stanovitima o prirodi i svrsi arhitekture. Salivan je sebe prvenstveno smatrao umetnikom i idealistom. U svojoj biografiji, u kojoj o sebi po pravilu govori u treem licu, Salivan je sebe opisao kao oveka nevine i bezazlene due iji je um zaokupljen umetnou, filozofijom, religijom, blaenim lepotama prirode, potragom za najdubljom ljudskom stvarnou i nepokolebljivom verom u dobrostivost ljudskih moi". Za razliku od toga, Bernama je opisao kao kolosalnog trgovca" koji je bio usredsreen na podizanje najveih, najviih i najskupljih graevina. On je bio nezgrapan, netaktian i razmetljiv ovek." Izgradnja ikakog Auditorijuma otpoela je 1. juna 1887. godine. Adler i Salivan su se upustili u naporan poduhvat koji je rezultirao raskonim zdanjem koje je u to vreme predstavljalo najveu privatnu graevinu u Americi. Glavna dvorana je sadrala preko etiri hiljade mesta, hiljadu dvesta mesta vie od njujorke Metropoliten opere. Prostor je bio kli-matizovan zahvaljujui rashladnom sistemu koji se zasnivao na izduvavanju velikih koliina vazduha koji je prelazio preko leda. U koljci koja je okruivala dvoranu nalazile su se kancelarije, ogromna banketna dvorana i hotel sa etiri stotine luksuzno opremljenih soba. Jedan posetilac iz Nemake priseao se da je bilo dovoljno da aktivira elektrini mehanizam na zidu pored kreveta i da zatrai da mu se donesu pekiri, pisai pribor, rashlaena voda, novine, viski ili pasta za cipele. Auditorijum je odmah stekao status najslavnije ikake graevine. Predsednik Sjedinjenih Drava, Bendamin Harison, prisustvovao je sveanom otvaranju. Posmatrano iz retrospektive, pomenuti incidenti i neuspesi nisu ostavili znaajnog traga na poslovanju

firme Bernam i Rut. Sudbina je svojim nevidljivim prstima tkala preu daleko mranijih i fatalnijih dogaaja, ali se tog 14. februara 1890. godine, na dan kada se u Vain-gtonu donosila odluka kom gradu e biti poverena organizacija Svetskog sajma, inilo daje zlatno doba za Bernama i Ruta tek dolazilo. Pred zgradom ikago tribjuna zavladao je muk. Ljudima je trebalo nekoliko sekundi da svare vest. Tada je mukarac sa dugom bradom, koji se svojevremeno zavetovao da se nee AVO U BELOM GRADU r.Hiai-sve dok ikago ne bude dobio organizaciju Svetskog sajma, oduevljeno potrao ka -usediioj zgradi, u kojoj se nalazilo sedite banke Union trast. Popeo se uz stepenite i, kada ie stigao (k- vrha, iz njegovih grudi se oteo uzvik koji je jedan od svedoka uporedio sa praskom svetlee rakete. Njegova reakcija je podstakla ostale, tako da je masa od dve hiljade ljudi - meu kojima su se nalazili mali telegrafski kuriri i unajmljeni glasnici - ubrzo poela da klie na sav glas, odailjui zvune talase koji su se razlegali kroz kanjon sainjen od cigle, kamena i stakla. Glasnici su se rastrali naokolo, izvikujui radosnu vest, dok su telegrafski kuriri izletali iz kancelarija Potansko-telegrafske kompanije i Vestern uniona, skakali na nove sigurnosne" bicikle marke Poup i kretali ka svojim odreditima. Jedan je hitao ka hotelu Grandpadfik, drugi ka Palmer hausu, a ostali ka Rieljeu, Auditorijumu i Velingtonu, ka raskonim vilama na Miigenskoj i Prerijskoj aveniji, ka ekskluzivnim klubovima kao to su ikago, Senuri ili Union liga i ka skupim bordelima, meu kojima se isticao salon Keri Votson, poznat po prelepim mladim kurtizanama i slapovima ampanjca. Jedan od kurira probijao se kroz pomrinu ka neosvetljenoj uliici kojom se irio miris trulog voa. Naokolo je vladala mukla tiina. Jedini zvuk koji je dopirao do kurirovih uiju bilo je itanje gasnih lampi iz susedne ulice. Mladi je pronaao naznaeni broj, pokucao na vrata i uao u prostoriju punu mukaraca. Neki od njih su bili mladi, drugi stari, ali su svi priali brzo i uglas, a nekolicina je ve bila pod gasom. Mrtvaki sanduk u sreditu odaje sluio je kao ank. Prostoriju je ispunjavala sablasna priguena svetlost koja je poticala od gasnih lampi skrivenih iza lobanja okaenih po zidovima. Ostale lobanje su bile ratrkane naokolo. Delatska oma je visila na zidu, zajedno sa raznim vrstama oruja i ebetom koje je bilo ulepljeno zgruanom krvlju. Bio je to sasvim primeren dekor za glavno sedite Vajtepel kluba, koji je dobio naziv po londonskoj sirotinjskoj etvrti u kojoj je Dek Trbosek pre par godina kasapio svoje rtve. Predsednik kluba imao je slubenu titulu trbosek, a lanstvo su uglavnom sainjavali novinari koji su na klupskim sastancima raspredali prie o ubistvima prikupljene na ikakim ulicama. Oruje koje se nalazilo na zidu bilo je upotrebljeno u pravim ubistvima, a u klub je dospelo zahvaljujui ljubaznosti ikake policije. Lobanje je obezbedio psihijatar koji je radio u oblinjoj duevnoj bolnici, dok je okrvavljeno ebe predstavljalo ratni trofej novinara koji je po slubenoj dunosti prisustvovao bici izmeu amerike vojske i indijanskog plemena Sijuks. Kada su saznali da je ikago dobio organizaciju Svetskog sajma, lanovi kluba su sastavili telegram koji e uputiti onsiju Dipjuu, koji je vie nego bilo ko drugi simbolizovao nju-jorku kampanju za organizaciju Svetske izlobe. Dipju je svojevremeno obeao lanovima Vajtepel kluba da e se, ukoliko ikago odnese pobedu u izlobenoj trci, pojaviti na prvom narednom sastanku kluba i dopustiti da ga iskasapi Trbosek lino. Naravno, on je to rekao u cisto metaforikom smislu, mada ovek nikada nije mogao biti siguran ta su sve pripadnici Vajtepel kluba bili kadri da urade. Tako je, na primer, klupski mrtvaki koveg jednom prilikom bio upotrebljen za prenoenje tela jednog od lanova koji je izvrio samoubi-stvo. Nakon to su preuzeli pokojnikovo telo, lanovi kluba su ga prebacili do peanih dina na obali Miigenskog jezera, gde su podigli ogromnu lomau. Poloili su telo na lomau i apalih vatru. Potom su, obueni u crne odore sa kapuljaama, poeli da krue oko lomae. Mahali su bakljama, pevali himne mrtvima i besomuno se nalivali viskijem. lanovi kluba 35 su takoe imali obiaj da, obueni u crne odore, kidnapuju neku od slavnih linosti koja bi posetila grad i da je provozaju naokolo u crnim koijama sa prekrivenim prozorima, ne progovarajui za to vreme ni jednu jedinu re. Dipju je dobio telegram svega dvadeset minuta nakon zavrnog kruga glasanja, ba u trenutku kada je ikaka kongresna delegacija otpoela slavlje u hotelu Vilijard u neposrednoj blizini Bele kue. U telegramu je pisalo: Kada moemo oekivati da vas vidimo na naem stolu za seciranje?" Dipju je odmah poslao odgovor: Stojim vam na raspolaganju u bilo koje doba. Spreman sam da, nakon dananjeg dogaaja, stavim svoje telo na oltar ikake nauke." Iako je asno i dostojanstveno prihvatio poraz, Dipju je bio uveren da elnici i stanovnici ikaga jo uvek nisu shvatali pravu teinu izazova u koji su se upustili. Najvelianstve-nija izloba svih vremena je

nedavno okonana u Parizu", izjavio je on u intervjuu za ikago tribjun. ta god da napravite u ikagu, va poduhvat e neminovno podstai poreenja sa parikom izlobom. Ako budete uspeli da joj parirate, moete smatrati da ste postigli uspeh. Ako budete uspeli daje nadmaite, to e ve biti trijumf. Ali, ako va poduhvat bude po bilo emu zaostajao za onim to su Francuzi napravili, itava amerika nacija osue na vas drvlje i kamenje zbog toga to ste se latili zadatka kome niste dorasli." Budite oprezni", upozoravao je Dipju. Dobro pazite ta radite!" U ikagu je odmah bila osnovana formalna korporacija, Kompanija za organizaciju Svetske izlobe, u ijoj je nadlenosti bilo finansiranje i organizovanje ikakog sajma. Gradski zvaninici su diskretno obelodanili svoju odluku da na mesto glavnih projektanata budu postavljeni Bernam i Rut. ikagu je sada bilo stavljeno u zadatak da isceli povreeni nacionalni ponos i da povrati ugled koji su Amerikanci tako olako prokockali na parikoj izlobi, a realizacija tog zadatka je bila elegantno - i jo uvek krajnje diskretno - prosleena arhitektonskom tandemu koji je vodio svoje poslove sa najvieg sprata Rukerija. Neuspeh je bio nezamisliv. Bernam je dobro znao da ne srne izneveriti oekivanja javnosti. Ako bi se to desilo, nacionalna ast bi bila okaljana, ikago bi bio ponien, a njegova firma bi doivela fatalan udarac. Gde god da bi kroio, Bernam se susretao sa ljudima - sa prijateljima, urednicima, lanovima elitnih gradskih klubova - koji su mu govorili da amerika nacija oekuje velianstvenu i nezaboravnu manifestaciju. Manifestaciju koja je morala biti organizovana u rekordno kratkom roku. Izgradnja ikakog Auditorijuma potrajala je skoro pune tri godine, dovevi Luisa Salivana na rub fizikog kolapsa. Sada se od Bernama i Ruta zahtevalo da za gotovo isto vreme realizuju projekat koji se mogao uporediti sa izgradnjom itavog jednog grada - i to ne bilo kakvog grada, ve grada koji e baciti u zasenak veli-anstvenost parike izlobe. Svetski sajam je pored toga morao obezbediti i pristojan profit. Za ikake elnike profitabilnost je bila stvar line i graanske asti. Prema tradicionalnim arhitektonskim standardima, taj izazov je delovao praktino neostvarivo. Nijedan arhitekta na svetu ne bi se mogao samostalno uhvatiti u kotac sa takvim poduhvatom, ali je Bernam vrsto verovao da su on i Rut raspolagali dovoljnom koliinom odlunosti, arhitektonskog umea i organizatorskih sposobnosti da zajednikim snagama AVO U BELOM GRADU ,.-,-* realizt4u taJ projekat. Njih dvojica su u prolosti uspeli da poraze silu zemljine tee ukrote meko ka asto ikako tlo, ime su zanavek promenili karakter urbanog ivota. s da e zajednikim snagama podii Svetski sajam i promeniti tok istorije. To se moglo ui-iti naprosto zato to je moralo biti uinjeno, ali je izazov sa kojim su se suoili, najblae reeno, bio monstruozan. Upozorenja koja je onsi Dipju upuivao stanovnicima ikaga ubrzo su postala zamorna, ali je on uprkos tome posedovao talenat da izuzetno pronicljivo i saeto predoi pravo stanje stvari. ikago sada podsea na mukarca koji se venao sa enom koja mu je u miraz donela svoju dvanaestolanu porodicu", objanjavao je on. Prave nevolje tek poinju." Meutim, ak ni pronicljivi Dipju nije mogao naslutiti istinske razmere nepredvidivih sila koje su plele svoju mreu oko Bernama i Ruta. U tom trenutku ikaki izazov se jo uvek sagledavao samo u njegovim najosnovnijim dimenzijama, vremenskoj i finansijskoj, koje su same po sebi delovale prilino obeshrabrujue. Samo je Edgar Alan Po u svojim mranim snovienjima mogao naslutiti ostalo. NEOPHODNA SREDSTVA TTednog jutra u mesecu avgustu 1886. godine, dok se vrelina dizala sa plonika sa neu-JJ moljivu deje groznice, mukarac po imenu H. H. Holms proao je kroz kapiju jedne od ikakih eleznikih stanica. Vazduh je bio miran i uegao, proet mirisom trulih bre-saka, konjske balege i delimino sagorelog ilinoikog antracita. est lokomotiva stajalo je na inama, izbacujui oblake dima i pare ka ve poutelom nebu. Holms je kupio kartu do predgraa po imenu Inglvud koje je pripadalo optini Lejk. Optina, koja se pruala du june granice ikaga i brojala oko 200.000 stanovnika, obu-hvatala je stono gazdinstvo Union i dva velika parka: Vaington park, na kome su se nalazili prostrani travnjaci, raskoni vrtovi i popularni hipodrom, i Dekson park koji je u to vreme predstavljao nekultivisan i zaputen komad zemljita na obali Miigenskog jezera. Uprkos vruini, Holms je delovao svee i poletno. Dok je prolazio kroz stanicu, pogledi mladih dama leprali su oko njega poput latica na vetru. Korak mu je bio samouveren, a odea kvalitetna i lepo skrojena. Njegov izgled i dranje odavali su utisak bogatog i uspenog oveka. Holms je u to vreme imao dvadeset est godina. Bio je visok 1 73 centimetra i teak oko 70 kilograma. Imao je tamnu kosu i prodorne plave oi koje su, po tvrdnjama ljudi koji su ga

poznavali, posedovale hipnotiku mo. Oi su mu plave, izuzetno krupne i irom otvorene", kasnije je zapazio lekar po imenu Don Kejpen. Slavne ubice, ba kao i slavni ljudi iz drugih oblasti ljudske delatnosti, esto imaju plave oj." Kejpen je takoe zapazio tanke usne nad kojima su se nadvijali gusti tamni . ovi-y Meutim, fiziki detalj koji je na njega ostavio najsnaniji utisak bile su Holmsove USL Ui su m\j udesno sitne i imaju onaj specifian zailjeni oblik kojim su stari vajari ukazivali na avolsku prirodu i poronost satira koje su prikazivali na svojim skulpturama." Sve j svemu> zakljuivao je Kejpen, H. H. Holms je, u fizikom pogledu, bio izvajan po krajnje delikatnom . Benama k;0je uvejc m-su ;) Svesne njegovih mra nih opsesija ta delikatnost je delo-a a v'e nego privlano. Holms je smelo krio pravila ponaanja koja su vaila u to doba: 37 LARSON stajao je previe blizu, gledao isuvie drsko, dodirivao previe i predugo. A ene su ga prosto oboavale zbog toga. Izaao je iz voza u samom srcu Inglvuda i leerno se osvrnuo oko sebe. Stajao je na raskrsnici ezdeset tree ulice i Ulice Voli. Na telegrafskom stubu na uglu bila je okaena protivpoarna kutija br. 2475. U daljini su se izdizale konstrukcije nekoliko nedovrenih tro-spratnica. Do njegovih uiju dopiralo je ritmino dobovanje ekia. Nedavno posaena stabla bila su pedantno postrojena du ulice, ali su u toj vreloj izmaglici vie podseala na vojne dezertere koji su skapavali od ei i vruine. Vazduh je bio miran, vlaan i proet mirisom svee postavljenog makadama. Na uglu je stajala radnja sa oznakom Holtonova drogerija". Holms je nastavio dalje. Stigao je do Ulice Ventvort, koja se pruala u pravcu sever-jug. Bilo je to trgovako sredite Inglvuda. Plonici su bili zakreni konjskim zapregama, teretnim kolima i faetonima. Proao je pored vatrogasne stanice u blizini ezdeset tree ulice, gde se nalazilo sedite Pedeset treeg vatrogasnog odreda, a odmah nakon toga i pored policijske stanice. Godinama kasnije, jedan stanovnik Inglvuda je, potpuno previajui strahote koje su se pre izvesnog vremena desile u tom delu grada, zapisao: Iako je u neposrednom okruenju stonog gazdinstva Union povremeno postojala velika potreba za policijskim snagama, ivot u Inglvudu je tekao tako mirnim i ustaljenim tokom da je prisustvo policajaca bilo potpuno izlino. Njihova uloga se uglavnom svodila na to da poslue kao ukras za okolni pejza i da se uvere da niko ne remeti krave u dokonom izleavanju na mirnim zelenim panjacima." Holms je potom promenio pravac i ponovo se uputio ka Ulici Voli, do mesta na kome je ugledao oznaku Holtonove drogerije. Preko raskrsn