lakan, malvi, psihoanaliza

8/18/2019 lakan, malvi, psihoanaliza

1/21

Fakultet dramskih umetnosti

Kadetedra: dramaturgija

Predmet: teorija filma II

Mentor: prof dr Nevena Daković

Docent: Aleksandar !anković

PI"#ANA$I%A I &'#(I!A FI$MA:(')*I%I!A $AKAN#*K#+ ,&I-A!A NA &'#(I!, FI$MA

.eograd/ jun 01123

student

!ordan -vetanović


2/21

&eorija filma/ onakva kakvu je danas po4najemo/ svoje prve o45iljnije

tragove 5ele6i tek krajem 7891)ih/ i već od tada je pod dominantnim uticajem

psihoanali4e3 *e4a i4meu psihoanali4e i filma dovosmerna je ;ne samo da je

psihoanali4a uticala na film/ već i o5ratno< koliko i am5ivalentna3 Pa tako/ pod

uticajem Frojdovog koncepta nesvesnog/ osniva= nadrealisti=kog pokreta

Andre .reton/ jo> 7801)78?1)ih/ u filmu vidi na=in da se ue u svet

oslo5oenosti i prekora=i granica i4meu snova i stvarnosti@ mnogo godina

kasnije/ nadrealisti=ki pokret moguće je sagledti kao suo=avanje sa mra=nimsilama koje opisuje Frojd nagonom smrti/ prisilom ponavljanja/ odakle

slede prou=avanja BnesvesnogC filmskog teksta podteksta/ kro4 anali4u

potisnutih sadr6aja/ perver4nih i4java i doka4a o radu želje. Kasne 7891)e

o5ele6ile su reakcije protiv strukturali4ma/ kro4 pojavu tako4vanog post)

strukturali4ma/ kada frojdijanska psihoanali4a 5iva pro>irena pojmovima Eaka

$akana ;!acue $acan< koji od Frojda preu4ima pojam Bpodeljenog selfaC kao

osnovu 4a svoju teoriju formiranja su5jektivnosti u fa4i ogledala3

I4 pomenutog mo6eno i4vući 4aklju=ak da 4apravo postoje dve struje u

psihoanali4i po pitanju su5jektivnosti: frojdijanska i lakanovska3 #ne se/ kako

primećuje u4an "ejvord/ primenjuju na tri glavna istra6iva=ka podru=ja:

filmski tekst/ odnos filmski aparat G filmski gledalac ;koji je kasnije evoluirao

u odnos filmski tekst G filmski gledalacirene ili revidirane/

0


3/21

naro=ito sa pojavom feministi=ke teorije filma/ 45og =ega odnos filma i

psihoanali4e/ po mnogo =emu/ i dalje ostaje kontrover4an/ am5ivalentan i

otvoren 4a dalje rasprave i anali4e3

#vaj rad predstavlja mapiranje klju=nih mesta u odnosu psihoanali4e i teorije

filma3 Prvi segment rada preispituje uticaj lakanovske psihoanali4e na teoriju

filma/ u4 fokus na formativne stadijume teorije filma/ dok se drugi

usredsreuje na kriti=ke struje koje uka4uju na Hpogre>na =itanja lakanovskih

pojmova3 , tom smislu/ ovaj rad nastoji da poka6e da/ uprkos =injenici da psihoanali4a i teorija filma nisu uvek kompata5ilne kako na prvi pogled

i4gledaju/ postojeće ten4ije mogu uspe>no funkcionisati u pravcu

rasvetljavanja ra4li=itih aspekata kako same psihoanali4e tako i teorije filma

Film bez želje: klasična teorija filma

Kada je "ugo Minster5erg7 i4javio da se pri=a o nesvesnom mo6e

svesti na tri re=i: Hnema tu ni=ega/ on je filmsku stvarnost ostavio na milost i

nemilost idealnoj filo4ofskoj misli3 Makar ona 5ila Kantova ili "userlova03

Kao idealista neokantovske >kole/ Minster5erg će film pretvoriti u predmet

lepote/ Hsvrsishodnost 5e4 svrhe/ =iji je kona=ni cilj pru6anje estetskog

7 "ugo Minster5erg/ Fotodrama: psihološka studija/ 78793 %a Minstergerga se =esto tvrdi da je jedan odosniva=a savremene psihologije30 'dmund "usler/ osnivna= fenomenolo>kog pravca u psihologiji

?


4/21

iskustva i 5e4interesno stanje Hushićene pa6nje3 #vom estetikom i4olacije u

teoriji filma/ filmska slika ostaje sigurno 4a>tićena od H6elje3

druge strane/ iako se Minster5erg kao prvi fenomenolog filmskog iskustva

5avio povr>inskim o5ele6jima fenomena/ 5a> kao >to će ih strukturalisti

prevoditi u apstraktne termine nosioce skrivenih logi=kih relacija/ ova dva

antagonisti=ka pristupa dele 4ajedni=ko uverenje film i filmski sistem su u

potpunosti eksplika5ilni3 Filmske repre4entacije/ je po ovim pristupima

moguće opisati fenomenolo>ki/ a narativ strukturalno3 &ako shavćen film/

ostaće i4olovan/ ne4ainteresovan i veli=anstveno celovit3 HEelja će isplivati i4mra=nih predela ideologije i psihologije tek uvoenjem psihoanali4e u teoriju

filma i revitali4ovati koncept ekrana3 Moglo 5i se sumirati da se/ u klasi=noj

teoriji filma/ dve metafore 5ore 4a supremaciju: Andre .a4enov? prozor u

svet / =ijim se otvaranjem nudi nepregledni prostor i 5e45roj o5jekata u njemu i

'j4en>tajnov i Arnhajmov okvir / =ije granice o5likuju slike unutar njega3

Prema 'j4en>tejnu/ estetika filma 4avisiće od njegove sposo5nosti da

transformi>e stvarnost/ >to u 'j4en>tejnovim filmovima o5i=no =ini monta6a3

, svoja dva eseja H'volucija filmskog je4ika i Hovjetska >kola monta6e i

nema=ki ekspresioni4am/ .a4en se suprotstavlja monta6noj u4urpaciji i tvrdi

da film nudi >ansu 4a potpuno o5ektivnu repre4entciju po prvi put u istoriji3

#5e po4icije meutim/ potpadaju pod o>tru kritiku poststrukturalista/ 4a koje

je realnost uvek subjektivno iskustvo3 &e tako/ iako okvir konstitui>e 4na=enja

i efekte/ a pro4or ih poka4uje/ energija 6elje je ta koja ih preva4ila4i3

? Andre .a4en/ Šta je film/ 78J

L


5/21

Pomeranje filmskog diskursa na drugu ravan time postaje nei45e6no i

neophodno 4a dalji ra4voj teorije filma3 Nova metafora je iskovana i ekran se

progla>ava 4a ogledalo. ila i moć nesvesnog postaju neophodni deo teorije

filma/ a novi filmski diskurs psihoanali4a po4vana je da o5jasni snagu

6elje3 I dok je ranija teorija filma je 5ila slepa 4a o=igledni koncept želje/ ili je

pak sporadi=no promi>ljala pitanja o identifikaciji gledalaca/ funkciji

pornografije ili oniri=kim aspektima filma/ psihoanaliti=ka ih samosvesnije

o5uhvata u preci4an ni4 kategorija i uklju=uje u sistem koji je >iri od filma/

sistem koji podra4umeva dva sistema psihu i film3

Ka radikalizaciji teorije filma

,ticaj .a4enove teorije 5io je kratkotrajan/ a politi=ki neredi koji su u

Francuskoj usledili 7892/ 5ili su katali4ator 4a potpunu promenu pravca

studija filma3 .a4enov kriti=ki stil 4asnovan na pojmu autora i esteti=ke

funkcije filma u5r4o se poka4ao kao 4astareo/ jer su studije filma postale

nesporno politi=ke: ne postoji mesto i4van ili i4nad politike svi tekstovi/

5e4 o54ira koliko polagali pravo na neutralnost/ imaju svoj ideolo>ki na5oj3 ,

tom smislu/ i filmski stvaraoci i filmski kriti=ari 5ili su prinueni da u4mu u

o54ir odnos i4meu ideologije i moći/ te teoreti4aciju po4icije filma unutar tog

duali4ma3 #va nova politi=ki i teorijski 4asnovana filmska kritika do5ila je

svoje forume u dva uticajna francuska =asopisa Cahier du Cinema i

Cinethique/ u4 5ritanski =asopis Screen3 ,vodnik koji je napisao Ean $uj

Komoli ;!ean)$ouis -omolli


6/21

okto5ra 7898/ ilustruje ovaj radikalno novi pravac u studijama filma3 #n je

o4na=io reakciju protiv su5jektivne i spekulativne anali4e klasi=ne teorije

filma/ nagla>avajući nau=nu osnovu takve kritike3 Pored nau=ne metodologije/

Komoli i Nar5oni su takoe isticali politi=ku prirodu svojih ciljeva koji su u

mnogome 5ili pod uticajem marksi4ma3 #ni su u filmu videli proi4vod koji se

transformi>e u ro5u koja je ideolo>ki proi4vod sistema/ to jest kapitali4ma u

Francuskoj3 Pri4navajući sopstvenu 4atvorenost unutar kapitalisti=ke

ideologije/ ove post)revolucionarne studije filma u teoriji vide sredstvo koje će

pronaći klju= 4a oslo5aanje od kapitalisti=kih okova3 ,pravo se u teorijimogu prepo4nati operacije ideolo>ke kontrole u filmu/ u4 pru6anje otpora

takovoj kontroli3 Postrevolucionarna kritika je u nedostatku teorije u klasi=nim

studijama filma videla jedan od glavnih ra4loga 4a svopstvenu impotenciju:

klasična teorija filma gde je kamera samo nepristrasni instrument koji

zahvata svet u svojoj konkretnoj realnosti eminentno je reakcionarna3 #no >to

kamera 4apravo registruje jeste nejasan/ neformulisan i neteoreti4ovan i

nepromi>ljen svet dominantne ideologije3

,pravo je filo4ofija $uj Altisera 5ila ta koja je o5e45edila politi=ki

konceptualni sistem 4a post)revolucionarnu teoriju filma3 !edan od pokreta=a

Altiserovog prekida sa tradicionalnim marksi4ma oko 78LJ3 5ila je njegova

6elja 4a uspostavljanjem nau=nog statusa teorije/ kako 5i ona do5ila svoju

autonomiju3 #vaj pote4 tre5alo je da o5e45edi direktni uticaj na studije filma/

5udući da je prvi pasus editorijala Komolija i Nar5onija nagla>avao o5ave4u

nau=ne kritike da defini>e svoja polja i metode delovanja/ >to je impliciralo

9


7/21

svest o njenoj istorijskoj i dru>tvenoj situaciji3 Moguće je da je upravo ova

6elja 4a nau=nim utemeljenjem 5ila ta koja je privukla Altisera $akanovoj

teoriji3 %ato ovom prilikom mo6emo 4aklju=iti da je psihoanali4a/ s jedne

strane/ imala ogroman direktni uticaj na studije filma/ dok je takoe/

indirektno/ uticala upravo kro4 Altiserovu marksisti=ku teoriju3

, nameri da re)konceptuali4uje pojednostavljen model 5a4a)

nadgradnja o kome je govorio Marks/ Altiser je po4ajmio psihoanaliti=ki

termin BnaddeterminacijaC kako 5i artikulisao slo6enu mre6u konfliktnih

elemenata i =esto nekompati5ilnih 6elja koje se grupi>u i udru6uju kako 5igenerisale odreeni istorijski pokret u dru>tvu3 , psihoanali4i/ ovaj termin se

upotre5ljava kako 5i opisao put kojim se mo6e unatragovati ka formiranju

fenomena kao >to je simptom i njegovih njegovih konliktualnih i =esto

nekompati5ilnih 6elja3 #vakav Altiserov koncept strukturalnog kau4aliteta

takoe odi>e lakanovskom psihoanali4om3 &ermin referira na na=in na koji

ljudi vi>e nisu aktivni agenti koji o5likuju istoriju/ 5ilo da su to pojedinci ili

klase/ već su pre podr>ka procesu unutar strukture3 I sam $akan takoe

nagla>ava primat dru>tvenih kodova ;u o5liku sim5oli=kog poretka< u

o5likovanju su5jektivnosti3 Proces kojim se su5jekt usauje u dru>tveni

poredak Altiser na4iva interpelacija: ovaj proces ekspliciran je u svoj svojoj

kompleksnosti od strane $akana onda kada govori o 'dipovom i kastracionom

kompleksu/ stadijumu ogledala i usvajanju je4ika3 Prema Altiseru/

interpelacija se odigrava kro4 ideolo>ke dr6avne aparate: porodicu/ religiju/

o5ra4ovanje/ medije i sl3 , lakanovskim terminima/ ove dru>tvene i porodi=ne


8/21

strukture pre4asićene su sim5oli=kim poretkom3 Naglasak koji Altiser stavlja

na ideolo>ku prirodu filmova i o4na=avanja/ 4apravo/ duguje filo4ofiji $akana3

Ipak/ iako postoji nekoliko dodirnih ta=aka i4meu dva teorreti=ara/

altiserovski i lakanovski su5jekt dva su ra4li=ita/ =esto suprotna/ entiteta3 %a

Altisera/ interpelacija fiksira su5jekt na po4iciju permanenetnog slepila 4a

ideolo>ke mehani4me dru>tva3 $akanovski su5jekt se/ pak/ neprekidno ra4vija

i menja kro4 je4ik i mada je konstituisan sim5oli=kim poretkom/ on je ipak

proi4voa=/ 5a> kao i proi4vod 4na=enja3

Teoretizacija odnosa gledalac-filmski tekst

$akanovL odgovor na Minster5ergovo Hnema tu ni=ega jeste su5jekt

konstituisan nesvesnim procesima3 %a potre5e ovoga rada/ moguće je i4olovati

dva aspekta lakanovske teorije koja su klju=na 4a studije filma3 Prvi je

i4vrtanje karte4ijanskog pojma su5jektivnosti3 ,mesto da su5jekt 5ude taj koji

kreira i imenuje svet/ $akan i4nosi tvrdnju da je jezik taj koji kreira svet3 #va

ideja proi4vdi 5rojne implikacije po filmsku kritiku/ 5udući da je govor taj

koji se mo6e shvatiti kao 4asićen predominantnom ideologijom/ ote6avajući ili

=ak onemogućavajući upotre5u govora 4a kritiku ideolo>kih normi3 , stvari/

$akan ide tako daleko da po njemu je4ik nikada ne mo6e u potpunosti da

artikuli>e ono >to su5jekt 6eli da ka6e: neo4na=iv poredak realnog je doka4 4a

to3 Druga ta=ka lakanovske teorije koja je klju=na 4a studije filma jeste

L Eak $akan/ Spisi7899

2


9/21

njegovo ponovno =itanje Ferdinana osira3 $akan naime preokreće osirovu

formulu 4a 4nak/ postavljajući je4ik i4van stvarnosti3 #n navodi da =ovek nije

ni>ta drugo do re= u njenoj materijalnosti3 !e4ik u5ija svar i staje na njeno

mesto3

Na nivou relacije filmski tekstG filmski gledalac/ u pitanju je

specifi=an model su5jekta ) su5jekt koji gleda/ su!jekt filma =ije je polje

konstituisano trima distinktivnim podru=jima: nesvesnim/ je4ikom i odnosima

gledanja i vienja3 #n je ina=e u fokusu onog dela teorije filma koja je po4nata

kao teorija aparata/ i koja se u mnogome naslanja na $akana/ a i4a koje stoje.odri i Mec3 Mecov fundamentalni esej HImaginarni o4na=itelj predstavlja

primer poku>aja teoreti4acije odnosa gledalacGtekst/ i o5e45euje model 4a

upotre5u psihoanaliti=ke teorije na filmsku kritiku3 Na nau=ni na=in koji

karkteri>e post)revolucione studije filma/ =ijeg smo predstavnika upravo

ra4matrali/ Mec nastoji da jasno defini>e >ta je film i po =emu se on ra4likuje

od drugih umetnosti3J #n predla6e da glavni faktor koji film ra4likuje od

drugih umetnosi 5ude =injenica da je film o4na=itelj =ije je prisustvo odsustvo/

to jes/ =in percepcije koji se odigrava u realnom vremenu/ pri =emu gledalac

posmatra o5jekt koji je prethodno snimljen/ te dakle odsutan/ I koji je dakel

replika o5jekta u Hnovoj vrsti ogledala3 *i>e od svih drugih umetnosti/ tvrdi

Mec/ film nas uklju=uje u imaginarno33 Mecova definicija filma preci4na je/

iako/ po na>em mi>ljenju/ prenagla>ava ra4liku i4meu filma i drugih

umetnosti3 !er/ sve umetnosti uklju=uju element prisustva u odsustvu: =itanje

J *ideti: Kristijan Mec/ Imaginarni o4na=itelj: Film i psihoanali4a/

8


10/21

knjige ili slu>anje mu4i=kog dela aktivnosti su u kojima sama akcija nije

direktno prisutna3 ak i gledanje po4ori>nog komada gde su glumci prisutni na

po4ornici nu6no uklju=uju spora4umno odsustvo stvarnosti ;su4pen4iju

neverice


11/21

i4gu5ljeni o5jekat3 +ledalac se narcistički identifikuje sa so5om dok gleda

repre4entacije tela i njegovih delova ili sa kamerom/ kada 4adovoljstvo

gledanja poprima forme vaoajerizma/ a o5jekt pogleda ostaje i4van/

distanciran od su5jekta3 Ipak/ empatijska utopljenost u sopstvenu predstavu

drugog i imaginarni do6ivljaj punoće 5ivaju ugro6eni3 am Kristijan Mec/ u

svom delu "sihoanaliza i flim: #maginarni označitelj ;78J< tvrdi da se

gledalac po4icionira od strane filmske ma>ine u trenutku koji reaktivira pre)

edipalni trenutak imaginarnog jedinstva u kome dete se5e prepo4naje kao

celovito3 Meutim/ Me4 takoe tvrdi da je analogija film)ogledalo analogija sagre>kom3 (e4erva koju je Mec imao prema ina=e operativnoj anlogiji i4meu

ogledala i ekrana je u tome >to je na filmu posmatra= odsutan sa ekrana:

o5rnuto od slu=aja deteta u ogledalu Dok ogledalo odra6ava sliku gledaoca/

film to ne =ini3

Iako se identifikacija odigrava u imaginarnom poretku/ Imaginarnim

upravlja sim5oli=ko/ a film nije i4u4etak od pravila3 vaka teoreti4acija

imaginarnog/ dakle/ mora da pretpostavi sim5oli=ko/ jer je film sistem koji

o4na=ava odsutnog o4na=enog3 Poput ogledala i4 detinjstva/ imaginarna

celovitost koju ekran repre4entuje samo slu6i da sakrije inherentni manjak3

Na=ini na koje se kreira ova imaginarna celovitost po4nata je kao proces

>avljenja ili šav3 am termin šav poti=e od $akana koji ga je upotre5io samo

jednom u svom seminaru 789J/ i koji je kasnije 5io transformisan u koncept

od strane Eaka Alena Milera ;!acues)Alain Miller< u svom radu koji je

kasnije preveden 4a =asopis Screen kao HOav/ ;'lementi logike o4na=itelja


12/21

, svom radu/ Miler teoreti4uje pojam >ava kao odnos i4meu su5jekta i

o4na=iteljkog lanca3 &okom 7891) ih/ i Ean Pjer ,dar ;!ean Pierre #udart<

doprinosi opisu operacije šavljenja na filmu/ isti=ući da ekran filma inicijalno

proi4vodi jouissance kod su5jekta/ koji je apsor5ovan u imaginarno pogre>no

prepo4navanje slika/ sli=no iskustvu stadijuma ogledala3 Kao i uvek meutim/

sim5oli=ko upada u imaginarno kada gledalac postane svestan okvira3 #va

svest posledi=no proi4vodi anksio4nost kod su5jekta/ koji je nesiguran po

pitanju porekla ta=ke gledanja ;P#*)atanja lakanovske

psihoanali4e i teorije filma/ u smislu o=iglednog uticaja $akanove teorije na

formativni period teorije filma3 , drugom segmentu/ nastojaćemo da

poka6emo da psihoanali4a i teorija filma nisu uvek kompati5ilne te da je

moguće mapirati ten4ije koje funkcioni>u u pravcu rasvetljavanja ra4li=itih

aspekta same psihoanali4e3 , ovom radu te ten4ije ćemo sagledavati sa

aspekta koncepta pogleda ;ga4e< i uplitanja feministi=kih struja u teoriji filma/

te njihovog uticaja na psihoanaliti=ku teoriju filma3

Nova čitanja uticaja Lakanove teorije na teoriju filma

70


13/21

Kada tvrdi da specifi=nost odnosa 6ene prema 'dipovom kompleksu

le6i u =injenici da je njen ula4ak u je4ik strukturisan Manjkom/ $akan 4apravo

do4voljava da 6enin odnos prema je4iku poseduje svoju specifi=nost3 Ali se

njegov argument naglo 4austavlja konstituisanjem 6ene kao drugog @ 6ena kao

drugi eg4istira i4van je4ika/ u pre)sim5oli=kom poretku Imaginarnog3

(eakcije feministi=kih teoreti=arki na ovakvu $akanovu po4iciju

5rojne su ra4li=ite3 , feministi=koj teoriji filma/ pitnja oko falusa i

seksualnosti igraju va6nu ulogu/ ali u mnogo manjoj meri nego u

psihoanaliti=kom femini4mu3 Poput mejnstrim teorije filma/ i feministi=kateorija flma takoe je o5ele6ena fokusom na trenutak kon4umacije: =in

gedanja filma i identifikacije koje taj =in proi4vodi/ to jest psihi=ko iskustvo

filmskog gledaoca3

Feministi=ka teorija filma 4apo=ela je svoje postojanje kao deo op>teg

dru>tvenog i politi=kog feministi=kog pokreta/ ali je pri tom imala jasno

definisane glavne ciljeve koje je/ 4a potre5e ovog rada/ korisno naglasiti3

*ećina teoreti4acija odnosa i4meu gledaoca i filma opisivala je pogled

;ga4e< kao muški/ li>avajući tako 6enskog gledaoca mogućnosti identifikacije3

Oto se ti=e samih fimova/ 5ilo je prisutno osećanje da 6ene prevashodno

funkcioni>u o5jekt 6elje 4a mu>ki pogled3 #datle poti=e i glavni pro5lem u

feministi=koj teoriji filma: da li se 6ena ;5ilo da je ona gledalac ili lik u filmu<

mo6e konceptuali4ovati i4van ove dominantne hegemonije3 ,nutar korpusa

feministi=kih radova/ ponueno je vi>e odgovora na ovo pitanje3 Ipak/ istorija

feministi=ke kritie filma u4eće tekst $ore Malvi ) H*i4uelno 4adovoljstvo i

7?


14/21

narativni film9 4a svoj vlastiti inicijalni trenutak/ dakle/ kao tekst koji po prvi

put jasno artikuli>e osnovne pro5leme frministi=ke estetike filma3 Pitanje koje

opstojava u feministi=kim reokupacijama/ a ti=e se lakanovske psihoanali4e

jest sledeće ) 4a>to se filmski aparat smatra nu6no mu>kim , tom smislu/

nemoguće je 4ao5ići reference na klju=ni esej $ore Malvi3 'sej je o5javljen u

=asopisu Screen i postaće glavna referentna ta=ka 4a veći deo feministi=ke

teorije filma koja će uslediti3 Malvijeva po=inje svoj rad tvrdnjom da je )

nesvesno patrijarhalnog dru>tva strukturiralo filmsku formu/ >to je ina=e

stanovi>te koje dele mnoge feministi=ke teoreti=arke3 Drugim re=ima/ re6imfilmske naracije profiliran je je 4ahtevima dominantne socijalne formacije/ te

omogućava produkciju jednog imaginarnog koje je u slu65i sim5oli=kog polja

te formacije/ i koje 4a sopstvene potre5e manipuli>e vi4uelnim 4adovoljstvom3

%a>to je to tako Malvijeva o5ja>njava na na=in lakanovske psihoanaliti=ke

teorije: 6ena sim5oli4uje kastracionu pretnju svojim odsustvom penisa/ i

dovoenjem deteta u sim5oli=ko3 MarQ Ann Doane isti=e to kao ra4log 4a>to

je mu>ki gledalac osuen na to da 5ude feti>isti=ki: mu>ki gledalac je osuen

da 5ude feti>ista/ ka6e Doane/ jer 5alansira 4nanje i verovanje3 Malvijeva/

poput mnogih drugih feministkinja/ tvrdi da 6enski manjak/ koji se uspostavlja

tokom formativnog perioda detetovog 6ivota/ jest taj koji osigurava

sim5oli=ko prisustvo falusa3 Falus je svakako sim5oli=ko prisustvo/ ali je

pra4ni o4na=itelj3 #n je privilegovan termin na koji o5a pola moraju da

referiraju/ ali sam po se5i ne 4na=i puno3 Drugim re=ima/ pre)'dipalna

kstracija je ta koja se poka4uje kao kona=na/ kako 4a mu>ku tako i 4a 6ensku

9 *ideti: $ora Malvi/ *i4uelno 4adovoljsto i narativni film/ 78L

7L


15/21

su5jektivnost/ a kastracije koje se shvataju tek retroaktivno/ kada dete ula4i u

sim5oli=ko3 Malvijeva tvrdi da film film igra glavnu ulogu/ kako 4a

skopofili=ki instinkt tako i 4a ego li5ido3 , njenom eseju/ film predstavlja i

uveli=ava najgore aspekte dru>tva sa 6enske ta=ke gledi>ta3 Iako su premise na

kojima je njena rasprava 4asnovana su5jektivne/ na trenutke i veoma 4astarele/

Malvijeva ne nudi i4la4 i4 negativiteta kojeg predo=ava3 #na se mo6e

kritikovati 4a isklju=ivo 5avljenje mu>kim pogledom i ignorisnje 6enskog

gledaoca3 jedne strane/ ona napada Frojda jer 6ensku seksualnost 4asnova na

anatomiji/ ali pri tom ne nagla>ava da to nije slu=aj sa $akanom/ te 4atomo6emo 4aklju=iti da ona namerno i svesno ignori>e lakanovske pretpostavke3

, svetlu njene kritike Frojda/ ironi=no je mo6da i to da Malvijeva na kraju

4avr>ava slaganjem sa njim3 , poku>aju da odgovori na pitanje kako se 6enski

gledalac identifikuje na filmu/ ona 4aklju=uje da je holivudski 6anrovski film

strukturiran oko mu>kog 4adovoljstva i da pri tom do4voljava 6eni da se

identifikuje s njim3 Na taj na=in/ kako primećuje &ere4a de $auretis/ sve

anali4e $ore Malvi ostale su unutar je4ika uspostavljene tradicije3 #ne u

krajnjoj instanci samo osna6uju ono >to poku>avaju da podriju3

#vu trans)polnu identifikaciju Malvijeva anali4ira na primeru vesterna

$vo!oj na suncu/ Kinga *idora/ koji dramati4uje situaciju 6ene uhvaćene

i4meu dve konfliktne 6elje ) pasivne 6enskosti i regresivne mu>kosti/ koje joj

se nude od strane dvojice suprotavljenih mu>kih protagonista3 !edan joj

omogućava da ulogu u mu>kom svetu rivalstva i nasilja@ drugi/ =ovek od

*ideti: $ora Malvi/ Naknadna ra4mi>ljanja o *i4uelnom 4adovoljstvu i narativno filmu/ inspirisana $vo!ojem na suncu

7J


16/21

kulture i 4nanja/ nudi Hkorektni put postajanja damom3 Malvijeva tvrdi da je

po4icija 6enskog gledaoca sli=na liku Perl u filmu $vo!oj na suncu/ jer ona

privremeno prihvata maskulini4aciju/ =ime uprkos o=iglednim primed5ama

na Frojdovu psihoanai4u/ sopstvenu teoriju o 6enskoj filmskoj identifikaciji

konstrui>e unutar njenih ograni=enja3 Otavi>e/ $ora Malvi previa da je sama

socijalna formacija efekat jednog imaginarnog koje je strukturira3 ,pravo ovaj

uvid o5uhvaćen je u radovima Kaje ilverman 2 koja donosi novo =itanje

lakanovske psihoanali4e i njene integracije u feministi=ku teoriju filma3 #na u

uvodi pojam dominantne fikcije/ koja se po njenim uvidima ispostavlja kaoli5idinalni aparat ili ma>inerija 4a ideolo>ku investiciju koja samu socijalnu

formaciju 4atvara i =ini od nje socijalnu formaciju 4a>tićenu od spoljnih

istorijskih pritisaka3 , tom smislu/ ilvermanova otkriva da je $ora Malvi na

pogre>nom mestu tragala 4a i4vorom produkcije dominantnog re6ima

proi4vodnje slika u narativnom filmu i da ne strukturira socijalna struktura

produkciju slika/ već to dominantna fikcija socijalne formacije koja direktno

profilira vladajući skopi=ki sistem i odreuje >ta se u datoj socijalnoj formaciji

sme videti a >ta ne3

Naj4ad/ tek u radovima D6oan Kop6ek ;!oan -opjectro kritikuje ono

>to vidi kao pogre>nu interpretaciju $akana@ pri tom se njena kritika fokusira

na dve figure koje se generalno mogu smatrati pripadnicima redova osniva=a

teorije filma Mi>el Fukoa i Ean .e>lara ;Michel Foucault/ !ean .achelardka su5jektivnost

79


17/21

Kopd6ekova tvrdi da je teorija filma i4vr>ila ono >to ona 4ove Hfukoi4acija

$akana3 %a Fukoa/ psihoanali4a je je kao i 5ilo koji drugi diskurs: ona

funkcioni>e kao sredstvo kro4 koje se moderni su5jekt shvata i 5iva shvaćen

pre nego >to predstavlja sam process shvatanja. Otavi>e/ po4iciju ekrana kao

ogledala/ koju 4agovaraju kriti=ari poput .odrija/ Komolija i Meca/

Kopd6ekova smatra su>tinski pogre>nom3 &radicionalno stajali>te koje je

i4neto u prvom delu ovoga rada stavlja su5jekta u odnos prepo4navanja i time

ga po4icionira kao gospodara slike koju vidi3 &o predstavlja drasti=nu

simpifikaciju $akanove teorije/ 5udući da je fa4a ogledala iskustvo esencijalnotraumati=no i da ra45ija su5jektov odnos prema svetu3 &o iskustvo proi4vodi

su5jekta koji je podeljen i rascepljen/ i koji je u suprotnosti sa sta5ilnim

su5jektom teorije filma/ kao gospodarom slike3 Kopd6ekova tvrdi da ra4lika

i4meu lakanovskog su5jekta i njegove re)interpretacije u teoriji filma po=iva

na pitanju odnosa i4meu 6elje i 4akona3 %a $akana/ 6elja je i podsticna i

4a5ranjena 4akonom3 Eelja se i mo6e samo pojaviti kro4 mogućnost koju

pru6a %akon/ jer sim5oli=ko strukturira 6elju/ .udući da 6elja tra6i da 5ude

4adovoljena/ njeno 4adovoljenje se mo6e spre=iti samo spoljnjim sredstvima3

Pa tako/ 4akon funkcioni>e da 4a5rani 6elju/ kao >to je eveidentno u 'dipovom

i kastracionom kompleksu/ ili $evi trosovoj 4a5rani incesta3 Fuko meutim

spaja ova dva elementa/ shvatajući 6elju ne samo kao efekat/ već i kao

reali4aciju %akona3 u5jekt tradicionalne teorije filma je tako 4asnovan vi>e

na Fukoovom panopti=kom pogledu nego na lakanovskom pogledu/ >to

7


18/21

Kopd6ekovu nagoni da i4javi da je odnos i4meu aparata i pogleda samo

ilu4ija psihoanali4e3 Ne postoji/ dakle/ psihoanaliti=ki su5ject3

Zaključak

amo preispitivanje psihoanaliti=kih tema i4 specifi=no filmske

perspektive/ te njihove integracije u teoriju filma/ u mnogome je doprinelo

kriti=koj de5ati o samoj psihoanali4i3 #no je i4olovalo pro5leme/ pojasnilo

klju=na pitanja i pokrenulo teoriju na na=in koji ina=e 5e4 psihoanali4e ne 5i

5io moguć3 , tom smislu/ ve4a i4meu psihoanali4e i teorije filma dvostruka je3 #d idealisti=kih po=etaka teorije filma i jednog 'j4en>tejna/ postalo je

jasno da je 5ila neophodna koncepcija filma koja 5i o5jasnila mehani4me

moći i ideologije3 &okom jednog vremenskog perioda/ altiserovski marksi4am

odigrao je tu ulogu/ sve dok nisu 4a6ivele primed5e upućene pasivnom

altiserovskom su5jektu/ nakon =ega imamo o5novljni interes 4a lakanovsku

psihoanali4u/ po kojoj je su5jekt konstruisan kro4 ideologiju preko

sim5oli=kog poretka/ ali je takoe i proi4voa= 4na=enja3 ,ticaj semiotike na

filmsku kritiku/ onako kako je na4na=en Mecovim grand sintagmatique/

takoe je nosio uticaj $akana iako i4 ra4li=itog pravca: pravca lingvistike/ u

svom radikalnom =itanju osira3 I4 dvostrukog uticaja strukturali4ma i

altiserovskog marksi4ma koji je karakterisao 5ritansku teoriju filma dola4i

promena koja inkorporira psiholo>ko iskustvo gledaoca3 #vaj i4a4ov je

prihvatio Kristijan Mec =iji je esej HImaginarni o4na=itelj poka4ao

mogućnosti lakanovske psihoanali4e i sve >to je ona mogla ponuditi teoriji

72


19/21

filma3 ,prkos kritikama koje Kopd6ekova i lavoj Ei6ek upućuju teoriji filma/

u smislu da je ona i4vr>ila neko vrstu simplifikacije $akanove teorije/ njihov

doprinos donosi sve6a pitanja i anali4e koje usmeravaju teoriju filma u novom

pravcu/ potvrujući tako 4na=aj $akana u teoreti4aciji post)milenijumske

su5jektivnosti3 , pitanju je su5jektivnost koja je 5eskrajno kompleksna i

fragmentovana/ ali mo6da naj5li6a od 5ilo koje druge teorije o5ja>njenju

lavirintske prirode ljudske psihe3

78


20/21

$iteratura:

Dadli 'ndru/ +lavne filmske teorije/ Institut 4a film/ .eograd/ 7821

DudleQ AndreR/ -oncepts in Film &heorQ/ #Sford ,niversitQ Press/ 782L

Andre .a4en/ Šta je film/ 78J

usan "eQRort/ -inema tudies/ &he KeQ -oncepts/ 01113

$ora Malvi/ *i4uelno 4adovoljstvo i narativni film/78L u: Eenske studije/ =asopis 4afeministi=ku teoriju 5r3 2)8/ -entar 4a 6enske studije/ 7883

$ora Malvi/ Naknadna ra4mi>ljanja o B*i4uelnom 4adovoljstvu i narativnom filmu/inspirisana filmom $vo!oj na suncu u: Eenske studije/ =asopis 4a feministi=ku teoriju 5r32)8/ -entar 4a 6enske studije/ 7883

Kaja ilverman/ Istorijska trauma i mu>ka su5jektivnost/ u: Eenske studije/ =asopis 4afeministi=ku teoriju 5r3 2)8/ -entar 4a 6enske studije/ 7883

D6oan Kopd6ek/ #topsihi=ki su5ject: teorija filma I recepcija $akana/ u: Eenske studije/=asopis 4a feministi=ku teoriju 5r3 2)8/ -entar 4a 6enske studije/ 7883

Kristijan Me4/ Imaginarni #4na=itelj: Psihoanali4a i film/ 7820

Kristijan Me4/ #gledi o 4na=enju filma/ .i5lioteka umetnost ekrana/ Institut 4a filma/.eograd/ 7823

(olan .art/ %adovoljstvo u tekstu/ +radina/ 78J

Eak $akan/ pisi/ Prosveta/ 7899

Petar !evremović/ Psihoanali4a i ontologija/ %avod 4a ud65enike I nastavna sredstva/.eograd/ 7883

lavoj Ei6ek/ %njo& &our S&mptom/ (outledge/ 0117

Du>an tojanović/ 'elika avantura filma/ Institut 4a film/ 7882

01


21/21

Filmske sveske 5r 0)?/ Psihoanali4a i film/ urednik 5roja: Nevena Daković/ Institut 4afilm/ 0111)0117

Documents

lakan, malvi, psihoanaliza