kvasci Ovaj kvasac traži pravilnu rehidraciju sa određenom hranom i kompleksnu hranu tokom fermentacije

Katalog enolokihproizvoda zafermentaciju2012 ENOLOKI

KvasciBakterije

Hrana za kvasceSpecifini inaktivni kvascii drugi inovativniproizvodi

za fermentaciju

Kvasci 3

Tabela kvasaca 8

Odreivanje kvasaca prema grou 10

Hraniva za alkoholnu fermentaciju 14

Bakterije 16

Hrana za malolaktike bakterije 18

Specif ini inaktivni kvasci 19

Enzimi 20

Hrana za kvasce i preporuke za alkoholnu fermentaciju 22

Preporuke u vezi sa hranom za alkoholnu fermentaciju 25

Pravilna rehidracija kvasaca 26

Pokretanje zastale alkoholne fermentacije 27

Kako izabrati odgovarajuu kulturu malolaktikih bakterija 29

Prorauni i konverzije 30

UPOZORENJESve ovde iznete informacije su istinite i tane prema svim naim saznanjima. Ipak, ovaj katalog ne treba tretirati u apsolutnom smislu ovde izreenog, niti je on uslov za prodaju i primenu ovih proizvoda. U tom smislu treba da bude jasno i kupcu i prodavcu da je vino prirodan proizvod. Uticaji na vino kao to su kvalitet groa, podrumarski uslovi i oprema su mnogostruki i razliiti. Na savesti je kupca da proizvode iz ovog Kataloga primenjuje imajui u vidu sve ostale sloene aspekte vinarske proizvodnje. Nema zamene za dobru vinarsku praksu i predostronost svake vrste.

Lallemand 2011-2012

Sadraj

3K VASCICr

oss E

volu

tion

Enof

erm

BDX

Enof

erm

CSM

Prirodno ukrteni hibrid za aromatina bela i crvena vina

Savreni ferment

Redukuje zelene tonove nedozrelog groa

Lallemand nudi preko 100 vrsta enolokih kvasaca irom celoga vinarskoga sveta. U

voljiti i vaim najstroijim zahtevima.Na teritoriji S.A.D. Lalemandovi enoloki kvasci se nude pod sledeim robnim markama: Enoferm, Lalvin, Levuline, Uvaferm i Vitilevure. Kratak opis koji sledi pruie naelnu informaciju o svakom kvascu i objasniti kako on deluje. Tabela kvasaca na 8. i 9. strani kao i preporuke za izbor kvasaca na stranama 10. do 13. pomoi e vam da izaberete najadekvatniji kvasac za vau sortu groa, i eljeni stil vina, a sve to u skladu sa datim uslovima za fermentacije i uvanje vina.

Cross Evolution je jak fermentor, kvasac, sa Instituta za biotehnologiju vina Univerziteta Stellen-bosch, Juna Afrika, koji je idealan za aromatina bela i roze vina sa visokim alkoholnim potencija-lom koja fermentiraju na niskim temperaturama i u uslovima niskog sadraja azota (malo hrane).Cross Evolution nije genetski modifikovan kvasac, ali je deo jedinstvenog programa razvoja hi-brida. Cross Evolution takoe doprinosi punoi, i daje izuzetno izbalansirana i aromatina vina. Preporuuje se za Chardonnay, Chenin blanc,Gewrztraminer, Pinot blanc, Pinot gris, Riesling, Roussanne, Sauvignon blancand Viognier.

Izolovan u Francuskoj intenzivno primenjivan u Kaliforniji i Australiji jo krajem 1980-tih, BDX ima savrenu fermentacionu kinetiku i ne proizvodi mnogo toplote tokom fermentacije. Posebno se preporuuje u prizvodnji kvalitetnih crvenih vina, posebno Merloa i Kaberne Sovinjona, minimal-no redukuje boju, poboljava ukus i intenzivira arome.

Enoferm CSM je izolovan u Bordou za Kaberne Sovinjon, Kaberne Frank i Merlo. Ne tolerie alko-hol preko 14% i zahteva paljivo izbalansiranu ishranu u okvirima dokazano dobre fermentacijske prakse. Dobro ekstrahuje boju i fenole, vue na arome crvenog voa dok u isto vreme redukuje vegetativne tonove, poveava kompleksnost i zaokruuje i balansira ukupnu ukusnost.

Enof

erm

ICV

D47

Za kompleksna bela vina sa citrusnim biljnim notamaEnoferm ICV D47 je izolovan u regionu Ctes du Rhne od strane Suze-la-Rousse za proizvodnju ardonea izraenog tela koji je fermentirao u drvenom buretu i za druga bela vina.Kada odstoji na talogu arome zrelog zainskog bilja sa tropskim i citrus notama dolaze do izraaja. ICV D47 je veliki proizvoa polisaharida sa izraenom vonou u celom opsegu. Veini belih sorti ovaj kvasac donosi tonove zrelog voa ili marmelade. Zahvaljujui ovim aromama vina koja su fermen-tirala sa ICV D47 daju kompleksnost kupaama. U prilog tome ICV D47 daje vinu svilenu notu i postojanost. Izvanredni rezultati su dobijani u proizvodnji vrhunskog ardonea koji je fermentirao u drvenom buretu, naroito ako se kupaira sa ardoneom koji je fermentirao uz upotrebu Lalvina ICV D21.

S.A.D. imamo selekcionisanih preko 40 vrsta najuspenijih varijeteta kvasaca koji e udo-

4Enof

erm

SYRA

HLA

LVIN

71B

LALV

IN B

M 45

LALV

IN B

M 4X

4SIM

I WHI

TE

Za klasine arome sorte SYRAH

Za mlada vina

Veliki korak napred u vinarstvu

LALVIN BM 4X4 za optimalnu fermentaciju

Voni tip za bela i roze vina

Enoferm SYRAH je izolovan na obroncima Reke Rone (Cotes du Rhone) gde je korien u proiz-vodnji Syrah-a, Merlot-a i Carignan-a. Veliki je proizvoa glicerola i obezbeuje dobru ukusnost i postojanu ekstrakciju boje. Zahteva dosta hrane i daje odline arome ako je hrana pravilno odab-rana. Tipine arome ukljuuju ljubiicu, maline, jagode, crni biber i meso sa rotilja.

Lalvin 71B je izolovan od strane INRA (Nacionalni Poljoprivredni Istraivaki Institut) u Narboni, Francuska. 71 B je poznat u proizvodnji crvenih poluslatkih vina sa karakterom tropskog voa. Vrlo postojane arome su posledica njegove proizvodnje relativno vrlo stabilnih estera baziranih na viim alkoholima. 71B takoe ublauje vrlo kisele ire deliminim metabolizmom jabune kiseline. Vrlo je kompatibilan malolaktikim bakterijama.

Lalvin BM45 je izolovan u ranim 90-im u saradnji sa Consorzio del vino Brunello de Montalcino i univerziteta u Sijeni. BM45 je relativno spor starter, ali je zato pogodan za dugu maceraciju.Zahteva dosta azota (hrane) i moe proizvesti sulfite u nedostatku hrane. Kada se primenjuje na bela vina BM45 daje veoma dobre rezultate ako se rehidrira sa odgovarajuom hranom. Tokom fermentacije BM45 proizvodi visok nivo polifenol-reaktivnih polisaharida to rezultira u vinu visokom ukusnou i poveanim stabilitetom boje. BM45 doprinosi utisku zemljanih elemenata zainskog bilja i marmelade kada se primeni na crvena vina. Takoe minimizira vegetativne note. Neki vinari koriste BM45 u ardoneu radi poveanja ukusnosti prilikom kupairanja.

Lalvin BM 4X4 je meavina BM 45 i jo jednog kvasca poznatog po pouzdanosti fermentacije. U svetu ga cene zbog posebno zaokruene ukusnosti i zbog izraenog stabiliteta boje. Bilo kako bilo BM 45 je spor fermentor i moe zahtevati mnogo hrane da bi isterao fermentaciju do kraja bez proizvodnje sulfita. Dok BM 45 vai za omiljeni kvasac onih vinara koji zahtevaju dugu tihu maceraciju ima i onih koji bi ipak voleli da malo skrate taj period uz istu pouzdanost celog proces. BM 4X4 odgovara ovom zahtevu. Tokom faze razmnoavanja kvasaca BM 4X4 proizvodi neuobiajeno mnogo polifenol-reaktivnih polisaharida u fermentisanoj iri. Kvalitet i kvantitet polisaharida osloboenih tokom fermentacije olakavaju proizvodnju crvenih vina sa velikom ukusnou i poveanim stabilitetom boje u oteanim uslovima fermentacije. BM 4X4 oslobaa mnogo estara zaslunih za vone arome i zaokuenost ukusnosti.

Enoferm SIMI WHITE je popularan izbor za bela i roze vina vonog stila. Cenjen je zbog svog visok-og doprinosa aromama kod ardonea i hvaljen kao zasluan za kremaste vone note u zavrnici.

K VASCI

Enof

erm

RP 15

Selekcija za puna crvena vinaEnoferm RP 15 je izolovan i selekcionisan u saradnji sa vinarom Jeff Cohn-om tokom spontane fermentacije Rockpile Syrah-a. Ova kalifornijska selekcija se koristi za puna crvena vina, a naroito za Syrah, Zinfandel, Cabernet sauvignon i Merlot gde je umerena brzina fermentacije poeljna za bogato i bujno vino izbalansiranih nota. RP 15 zahteva malo azota (hrane) i dae dobre varijetete tonova na crveno voe i minerale kada je paljivo rehidriran uz upotrebu GO FERM pre inoku-lacije u iru.

5LALV

IN CY

3079

LALV

IN D

V 10

LALV

IN EC

1118

Za klasian beli Burgundac, ardone

ampanjska selekcija za primarnu i sekundarnu fermentaciju

OriginalniPrise De Mousse

Lalvin CY 3079 je selkcionisan od strane Uprave za vinarstvo Burgundije (BIVB), sa zadatkom da se pronae kvasac koji e biti u skladu sa tipinim stilom Belog burgundca i Sardonea. CY 3079 je istrajan, proseni fermentor, naroito na niskim temperaturama (13C). Zavretak fermentacije mu je spor zahvaljujui ranoj autolizi rezultiranoj zaokruenou. Ovaj kvasac trai pravilnu rehidraciju sa odreenom hranom i kompleksnu hranu tokom fermentacije. Kada je pravilno hranjen CY 3079 ima dobru toleranciju na alkohol (do 15C) i proizvodi malo VA (grupa 15 periodinog sistema el-emenata koju predvodi azot, a sa njim su jo i fosfor, arsen, antimon i bizmut) i sulfita. Preporuuje se za ardone koji fermentira u buretu i za starenje surlie (na talogu). ardone proizveden sa CY 3079 ima bogatu, zaokruenu ukusnost sa aromama sveeg butera, badema, meda, belog cvea i ananasa.

Lalvin DV 10 je selekcionisan u regionu ampanje i odobren od strane CIVC (Komitet za vino ampanje) iz Epernea. DV 10 ima snanu fermentnu kinetiku i u ekstremnim temperaturnim uslovima i relativno male zahteve za azotom (hranom). DV10 je uven po svojim sposobnostima da bude aktivan pod stresnim okolnostima niskog pH, visokog ukupnog SO2 i niskih temperatura. Daje malo pene i VA proizvoda. DV 10 se smatra za kvasac koji istie sortne varijetete i ublaava grube aromatske note drugih jednodimenzionalnih kvasaca tegljaa kao to je Prise de Mousse. Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus.

Originalni Prise de Mousse je Lalvin EC 1118, dobar za fermentaciju u buretu. Fermentira uporno na niskim temperaturama i taloi se u kompaktan talog. U nedostatku hrane za kvasce EC 1118 proizvodi mnogo SO2 (do 30 ppm-30 milionitih delova zapremine) i moe ometati malolaktiku fermentaciju. Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus.

K VASCILA

LVIN

ICV

D21

Lokalni (francuski Terroir) kvasacLalvin ICV D 21 je izolovan tokom 1999. godine od strane Pic Saint Loup Languedoc terroir tokom specijalnog regionalnog programa pokrenutog od strane Institut Coopratif du vin (ICV) Posmatranje i konzervacija prirodne mikro flore. ICV D21 je izabran za fermentaciju crvenih vina postojane boje, jakog prednjenepanog prvog utiska , umerenih tanina u srednjenepanoj fazi i sveine koja ostaje. Kao retko koji kvasac ICV D 21 doprinosi oboma, jakim kiselinama i polifenol-reaktivnim polisaharidima. Jakom interakcijom polisaharida sa biljnim i vonim nepostojanim meavinama doprinosi stabilnom aromatskom profilu u ustima.Ovi atributi spreavaju razvoj senzacija kao to su arome kuvanog dema i otrog alkohola u vrlo zrelom i jakom Cabernet sauvignon-u, Merlot-u i Syrah-u. Tokom fermentacije ICV D21 proizvodi vrlo malo sulfita, a uven je i po svojim fermentnim performansama ak i u uslovima visoke temperature i nedostatka hrane za kvasce. Doprinosi vonim notama dok istovremeno redukuje anse za biljne tonove kod Kaberne sovinjona. Kada se mea sa vinima koja su fermentirala sa Lalvinom ICV D254 i Lalvinom ICV D80, ICV D 21 donosi svee, intenzivne vone senzacije. ICV D21 se takoe koristi za vrlo zrelo belo groe koje je fermentiralo u buretu u kom sluaju doprinosi aromama sveeg voa, punoi i kiselinama to se sve uklapa sa vinima koja su fermentirala sa Enofermom ICV D 47, a predodreena su za kupau. Roze vina koja su fermentirala sa Enofermom ICV D21 obiluju aromama crvenog voa, punoom prvog utiska i zaokruenou to ih ini idealnim za kupau sa rozeima koji su fermentirali sa Lalvinom ICV GRE.

6LALV

IN IC

V D

254

LALV

IN IC

V GR

E LA

LVIN

QA

23LA

LVIN

R2LA

LVIN

RC21

2

Za velika crvena vina

Z vonost u stilu vina sa Rone

Uspeno fenmentira vrlo izbistrenu iru

Za ekspresiju aroma Sauvignon Blanc-a

Za strukturu i boju Pinot Noira

Lalvin ICV D254 je selekcionisan od strane Francuskog Kooperativnog Instituta za Vino tokom 1998. godine prilikom fermentacije Syrah-a u Galiciji, juno od doline Rone. U crvenim vinima ICV D254 garantuje veliku prednje-nepanu i srednje-nepanu punou, vonost u sredini i blagu zavrnicu zainskog bilja zaokruenu mekim taninima. Crvena vina dobijena sa ICV D254 mogu se uspeno meati sa onima dobijenim sa ICV D80 ili ICV D21 radi postizanja punijih crvenih vina sa izraenim telom. Kod nedozrelih crvenih vina zeleni tonovi se mogu sakriti tako to bi se 25% do 50% ukupne koliine vina pustilo da fermentira sa ICV D254, a ostatak sa Lalvin ICV GRE, pa zatim izvrilo kupairanje.

Tokom 1992. godine Lalvin ICV GRE je selekcionisan u oblasti Cornas u dolini reke Rone. U crven-im vinima iz doline reke Rone, on stavlja u prvi red vonost i lako-se-pije karakter. ICV GRE kratko ostaje u kontaktu sa pokozicom (3 do 5 dana) da bi se redukovali vegetativni tonovi i sumporne komponente u varijetetima kao Merlot, Cabernet Sauvignon, Grenache i Syrah. U vono orijen-tisanim belim vinima kao to su Chenin blanc, Riesling i Viognier, ICV GRE rezultira stabilnim, vonim karakteristikama i daje bogat ukus na prvi gutljaj. Ako groe nije optimalno zrelo ICV GRE prikriva zelene tonove u crvenim, roze i belim vinima.

Lalvin QA 23 je selekcionisan u Portugalu na univerzitetu Trs-os-Montes and Alto Douro. Koristi se za Chardonnay, Sauvignon blanc, Chenin blanc, Colombard and Semillon radi dobijanja inten-zivnih aroma sveeg voa. Pojaava arome kroz aktivnost beta-glukozidaze, oslobaa prekursore aroma Sovinjona (tiole) tako da kod Sauvignon blanc-a razvija jak karakter tropskog voa. QA 23 zahteva malo hrane i kiseonika i dobro e fermentirati u iri male mutnoe na niskoj temperaturi (10C) do kraja (suvo vino). Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus, i vrlo je kom-patibilan sa malolaktikim bakterijama.

Lalvin R2 je izolovan u junom regionu Bordoa od strane Brajana Krosera iz June Australije. Akti-van je ve na temperaturi od 5C. Ako mu se ne da dovoljno hrane i ako nije zatien od osmotsk-og oka, moe teiti proizvodnji VA( isparljivih kiselina). Zbog toga se preporuuje pravilna ishrana i zatita tokom rehidracije i fermentacije. R2 proizvodi jake, direktne vone arome u belim vinima vonog stila. Preporuuje se za Sauvignon blanc, Riesling and Gewrztraminer. Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevisiae bayanus.

Lalvin RC212 je selekcionisan tokom fermentacija u Burgundiji sa ciljem da ekstrahuje i zatiti polifenole Pinot Noir-a. Zbog njegove ograniene absorpcije polifenola kroz elijske zidove ovaj kvasac ne redukuje boju vinu i uva njegovu strukturu tokom odleavanja. Zahteva dosta hrane da bi se izbegao potencijalni razvoj sulfita. Daje najbolje rezultate ako je pravilno rehidriran i zatien.Tada daje dobro struktuiran Pinot Noir sa aromama zrele trenje, svetlog voa i zainskog bilja. Kada se vina dobijena sa RC 212 pomeaju sa onima dobijenim uz pomo Lalvina RA 17 poveava im se ukupna kompleksnost.

K VASCI

7LEVE

L 2 TD

UVAF

ERM

43

Za aromatski intenzitet, kompleksnost i ukusnost belih vina

Fruktofolni kvasac za pokretanje zastale fermentacije

Level 2 TD je jedan inovativni kit koji ine dva kompatibilna kvasca (Torulaspora delbrueckii 291 i Saccharomyces cerevisiae) koja se jedan za drugim inokuliraju sa ciljem da podignu aromatski intenzitet, kompleksnost i ukusnost belih vina.

Selekcionisan zbog svoje izvanredne sposobnosti da pokrene zastalu fermentaciju Uvaferm 43 je izabran izmeu 33 razliita kvasca koji su se inae koristili za pokretanje zastale fermentacije. Takmienje je obavljeno u posebno tekim uslovima: visok procenat alkohola 14.3% sa 21g neprovrelog eera po litru i uz visok sadraj slobodnog sumpor dioksida (SO2) od 35 miligrama po litru. Pokazalo se da je Uvaferm 43 bio najuspeniji. Klasifikovan je kao Saccharomyces cerevi-siae bayanus.

K VASCILA

LVIN

V 11

16

Siguran izbor za laka svea bela vinaV 1116 (K1) istie sveinu karakteristinu za vina od belog groa. On takoe ima osobinu da zadrava arome due u vinu nego standardni kvasci. Kada fermentira na niim temperaturama (npr ispod 16C) i uz pravilnu upotrebu hrane za kvasce V 1116 (K1) je jedan od veih proizvoaa cvetnih estara (isoamyl acetate, hexyl acetate i phenyl ethyl acetate). Ovi estri daju svee cvetne arome sortama velike rodnosti koje se odlikuju neutralnim aromama.Meu velikim proizvoaima estera V 1116 je meu najotpornijim na teke uslove fermentacije kao to su izbistrenost, niska temperatura i nizak nivo masnih kiselina pa se preporuuje za proiz-vodnju ajsvajna (engl: icewine), ledenog vina, posebno kasne berbe koja se obavlja u zimskim uslovima. Moe se upotrebiti za roze ili neko rasprostranjeno stono crveno vino. Nije kompatibilan sa malolaktikim bakterijama.

8TABE

LA K

VASA

CA

Cros

s Ev

olut

ion

Enof

erm

AM

H

Enof

erm

BD

X

Enof

erm

BG

Y

Enof

erm

CSM

Enof

erm

ICV

D47

Enof

erm

Ml

Enof

erm

M2

Enof

erm

RP1

5

Enof

erm

Sim

i Whi

te

Enof

erm

Syr

ah

Enof

erm

T30

6

Lalv

in 7

1B

Lalv

in B

AH

Lalv

in B

M45

Lalv

in B

M 4

X4

Lalv

in B

RL97

Lalv

in C

los

Lalv

in C

Y307

9

Lalv

in D

V10

Lalv

in E

CU 1

8

Lalv

in IC

V D

21

Lalv

in IC

V D

80

Lalv

in IC

V D

254

4 2 1 1 1 4 4 4 1 4 1 4 3 4 2 4 1 1 4 4 3 3 1 4

4 1 1 1 1 4 2 4 1 1 2 2 4 3 1 1 1 2 2 2 2 2 1 1

1 4 4 4 4 2 1 4 4 1 4 2 4 1 4 4 4 4 1 4 2 4 4 4

1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 4 3 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 3 1 1 1

EVC

EVC

EVC

neutralan

EVC

EVC

estri

estri

EVC

estri

EVC

EVC

estri

estri

EVC

EVC

EVC

EVC

EVC

neutralan

neutralan

EVC

EVC

EVC

10-20

20-30

18-30

24-30

15-32

15-20

12-20

15-30

20-30

15-30

15-32

15-30

15-30

12-25

18-28

18-28

17-29

13-35

15-25

10-3

5

10-3

0

16-2

8

15-2

8

12-2

8

umer

en

spor

umer

en

spor

umer

en

umer

en

spor

umer

en

umer

en

spor

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

brz

brz

brz

brz

umer

en

umer

en

umer

en

aktiv

an

oset

ljiv

oset

ljiv

oset

ljiv

aktiv

an

aktiv

an

oset

ljiv

aktiv

an

aktiv

an

oset

ljiv

aktiv

an

aktiv

an

oset

ljiv

oset

ljiv

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

oset

ljiv

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

neut

rala

n

15 15 16 15 14 14 16 15 17 14 16 14 14 15 15 15 16 17 15 17 18 16 16 16

mal

o

sred

nje

sred

nje

sred

nje

mno

go

mal

o

mno

go

mno

go

sred

nje

sred

nje

sred

nje

mno

go

mal

o

mno

go

mno

go

mno

go

sred

nje

sred

nje

mno

go

mal

o

mal

o

sred

nje

sred

nje

sred

nje

mal

o

sred

nje

mal

o

mno

go

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mno

go

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

sred

nje

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

Kvas

acBe

loRo

zeCr

veno

Kasn

a be

rba

Aro

ma

Tem

p.

ireBo

rben

ost

Brzi

nafe

rmen

taci

jeA

lk.

tole

ranc

ijaPo

kret

anje

zast

ale

ferm

enta

cije

Potr

eba

zahr

anom

Proi

zvod

nja

H2S

60

mg

azot

a

Proi

zvod

nja

H2S

170

mg

azot

a

9 EV

C =

Enh

ance

s Var

ieta

l Cha

ract

er (i

sti

e so

rtni

kar

akte

r)

Lalv

in IC

V G

RE

Lalv

in IC

V O

pale

Lalv

in Q

A23

Lalv

in R

2

Lalv

in R

A 1

7

Lalv

in R

C 21

2

Lalv

in R

hone

205

6

Lalv

in R

hone

222

6

Lalv

in R

hone

460

0

Lalv

in R

-HST

Lalv

in T

73

Lalv

in V

1116

(Kl)

Lalv

in W

15

Leve

l2 T

D

Levu

line

BRG

Uva

ferm

43

Uva

ferm

GH

M

Uva

ferm

SVG

Uva

ferm

VRB

Vitil

evur

e 58

W3

Vitil

evur

e M

83

Vitil

evur

e M

05

Vitil

evur

e M

T

Vitil

evur

e Q

uart

z

4 4 4 4 1 1 4 2 4 4 1 4 4 4 4 2 4 4 1 4 2 4 1 4

4 4 1 3 2 1 3 2 4 1 1 2 4 1 2 1 2 1 2 1 4 1 2 1

4 1 1 1 4 4 4 4 2 1 4 4 3 1 4 3 1 1 4 1 4 1 4 1

1 1 3 4 1 1 1 4 2 1 1 3 3 4 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 3 3 1 1 1 3 1 1 1 3 1 1 1 4 1 1 1 1 1 1 1 3

EVC

EVC

EVC

estri

EVC

EVC

estri

EVC

estri

neutralan

estri

estri

EVC

estri

EVC

neutralan

EVC

EVC

EVC

EVC

EVC

estri

EVC

EVC

15-28

12-30

15-32

10-30

16-29

20-30

15-28

15-28

13-22

10-30

18-35

10-35

10-27

16-20

18-32

13-35

15-20

16-25

15-28

12-25

17-28

15-32

15-3

2

10-3

2

umer

en

umer

en

brz

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

brz

umer

en

umer

en

umer

en

brz

umer

en

umer

en

umer

en

brz

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

umer

en

brz

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

oset

ljiv

neut

rala

n

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

aktiv

an

neut

rala

n

neut

rala

n

oset

ljiv

aktiv

an

neut

rala

n

neut

rala

n

neut

rala

n

neut

rala

n

aktiv

an

oset

ljiv

15 14 16 16 15 16 16 18 15 15 16 18 16 15 15 18+

14 15 17 14 15 14 15 17

mno

go

sred

nje

mal

o

mno

go

mno

go

mno

go

sred

nje

mno

go

mal

o

sred

nje

mal

o

mal

o

mno

go

mno

go

sred

nje

mal

o

sred

nje

sred

nje

sred

nje

sred

nje

sred

nje

sred

nje

sred

nje

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mno

go

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mno

go

mal

o

mal

o

sred

nje

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

mal

o

Kvas

acBe

loRo

zeCr

veno

Kasn

a be

rba

Aro

ma

Tem

p.

ireBo

rben

ost

Brzi

nafe

rmen

taci

jeA

lk.

tole

ranc

ijaPo

kret

anje

zast

ale

ferm

enta

cije

Potr

eba

zahr

anom

Proi

zvod

nja

H2S

60

mg

azot

a

Proi

zvod

nja

H2S

170

mg

azot

a

10

Nemogue je napraviti dobro vino od loeg groa! Kvalitet groa je nezaobilazni preduslov za dobro vino i u veini je zasluan za dobar rezultat, ali ostalo je u rukama vinara. U svemu tome vanu ulogu igra izbor kvasca koji se provlai kroz sve osobine groa i dominira njima. Mi smo napravili ove tablice za odreivanje kvasca prema grou da bi ste vi mogli odabrati najadekvatniji kvasac za tip vina koji elite napraviti u uslovima kojima raspolaete.

ODREIVANJE K VASC APREMA GROU

Bobice ljiva Stabilitet boje Ros stil

EnofermCSM

LalvinICV D2

ICV GRERC212

T73

UvafermVRB

VitilevureMT

EnofermBDX

LalvinBM45

BM 4x4BRL97

ICV D80ICV D254

UvafermVRB

EnofermCSMM2

RP15

LalvinICV D80

EnofermBDXCSMRP15

LalvinBM45

BM 4x4BRL97

ICV D254RC212

UvafermVRB

VitilevureMT

Lalvin71B

ICV D21ICV GRE

Rhne 4600

VitilevureM83MT

Cabernet franc

Cabernet sauvignon

Bobice D em Stabilitet boje Zaokru enaukusnost Starosni tanini

EnofermBDXCSMM2

RP15

LalvinClos

ICV D21ICV D254ICV GRE

Rhne 2226

UvafermVRB

EnofermBDX

LalvinBM45

BM 4x4BRL97

ICV D254T73

UvafermVRB

EnofermVRB

UvafermRhne 2226

ICV D254Clos

BRL97BM 4x4BM45

LalvinRP15CSMBDX

EnofermBDXRP15

LalvinBM45

BM 4x4Clos

ICV D254

UvafermVRB

EnofermRP15

LalvinClos

DV10ICV D21ICV D80

Rhne 2226T73

11


Chardonnay

Orasi

EnofermSimi White

T306

LalvinCY3079ICV D21

ICV OpaleQA23

Level2 TD

LevulineBRG

VitilevureM05

EnofermICV D47

LalvinICV D254ICV Opale

EnofermICV D47

M2

LalvinDVIO

ICV Opale

LevulineBRG

VitilevureQuartz

EnofermICV D47

LalvinCY3079

ICV D254

Cross Evolution

EnofermICV D47

T306

LalvinBM 4x4CY3079

ICV D254ICV OpaleLevel2 TD

LevulineBRG

Gewrztraminer

LalvinDVIOQA23

R2W15

UvafermSVG

Vitilevure58W3

Quartz

Kremen/Minerali RoseC itrus

EnofermICV D47

LalvinBAll

ICV GREICV Opale

R2

UvafermSvG

Cross Evolution

EnofermICV D47

Lalvin71BBAllW15

Uvaferm

Vitilevure58W3

LalvinDVIO

ICV GREICV Opale

QA23W15

UvafermSVG

VitilevureQuartz

Merlot

Bobice ljiva Stabilitet boje Starosni tanini

EnofermCSM

M2RP15

LalvinClos

ICV D21ICV GRE

Rhne 2226T73

UvafermVRB

VitilevureMT

EnofermBDX

LalvinBM45

BM 4x4BRL97

ICV D80ICV D254

Uvaferm

EnofermCSMRP15

LalvinICV D80

Rhne 2226

EnofermCSMBDXRP15

LalvinBM45

BM 4x4BRL97Clos

ICV D254Rhne 2226

UvafermVRB

VitilevureMT

EnofermRP15

LalvinClos

ICV D21ICV D80

Vitilevure

12


Cvetni Breskva/kajsija Lubenica/kruka Bogata ukusnost

Cross Evolution

LalvinBAll

DVIOQA23

V1116 (Kl)Level2 TD

UvafermGHMSVG

Vitilevure58W3M05

Quartz

LalvinBAll

ICV OpaleQA23

Rhne 4600

EnofermT306

LalvinDVIO

ICV GRE

VitilevureQuartz

Cross Evolution

EnofermICV D47

Ml

Lalvin71BBAll

ICV OpaleR2

Rhne 4600Level2 TD

Cross Evolution

EnofermICV D47

LalvinBAllBM 4x4

ICV GREICV opale

Rhne 4600Level2 TD

Vitilevure58W3M05

Pinot gris

Pinot noir

EnofermAMHBGYRP15

LalvinICV D21ICV GRE

RA17RC212W15

LevulineBRG

Marmelada Stabilitet boje

LalvinBM45

BM 4x4BRL97

EnofermAMHRP15

LevulineBRG

EnofermAMHBGYRP15

LalvinBM45

BM 4x4RC212BRL97

LevulineBRG

Riesling

Cvetni Citrus Jabuka Rose, breskva

Cross Evolution

EnofermM2

LalvinBAll

DVIOW15

Level2 TD

UvafermGHM

Vitilevure58W3

Quartz

EnofermM2

LalvinQA23W15

UvafermSVG

Cross Evolution

EnofermSimi White

Lalvin71B

ICV GREICV Opale

BAllR2

Level2 TD

EnofermICV D47

LalvinDVIO

VitilevureQuartz

EnofermICV D47

T306

LalvinR-HST

UvafermGHM

13

Citrus Kruka/lubenica Pokoeno senoasparagus Bogata ukusnost

Cross Evolution

EnofermICV D47

M2

LalvinBA11

ICV OpaleQA23

UvafermSVG

LalvinBA11

ICV GRE

Cross Evolution

LalvinR2

Rhne 2056Level2 TD

EnofermMl

LalvinDV10

V1116 (Kl)

VitilevureQuartz

Cross Evolution

EnofermICV D47

LalvinBA11

BM 4x4ICV D254ICV OpaleLevel2 TD

Sauvignon blanc

Syrah

Telo Stabilitet boje

EnofermM2

RP15Syrah

LalvinBM45

BM 4x4BRL97Clos

ICV D21ICV D254ICV GRE

UvafermVRB

EnofermRP15

LalvinICV D80

ICV D254ICV GRE

Rhne 2056

EnofermSyrah

LalvinICV GRE

EnofermM2

RP15

LalvinBM45

BM 4x4BRL97CLos

ICV D80ICV D254

UvafermVRB

EnofermM2

RP15

LalvinBM45

BM 4x4BRL97Clos

ICV D21ICV D254ICV D80

UvafermVRB


14

H R A N I VA Z A A L KO H O L N UF E R M E N TAC I J U

Jo poetkom 20-og veka u Lalemandu su razumeli vanost dodavanja hrane za kvasce tokom fermentacije i bujanja kvasaca. Hrana je kvascima pomagala da preive i dostignu svoj maksimalni potencijal. Sastav hrane za kvasce je odredilo bogato iskustvo u proiz-vodnji kvasaca, ali i razmena iskustava sa kolegama iz iste brane, jer se tokom fermen-tacije javljaju kompleksni i frustrirajui odnosi meu akterima alkoholne fermentacije u iri.

Lalemand nudi tri klasifikacije hrane za kvasce: 1. Stimulansi i protektori koji se dodaju u rehidracijsku vodu 2. Kompleksna hrana za kvasce koja se dodaje tokom fermentacije 3. Ostala hrana koja se dodaje tokom fermentacije.

Go-F

erm

Lalemandova dugogodinja istraivanja su potvrdila vanost mikronutrienata za ivot i razvoj vinskog kvasca. U tom smislu je razvijen Go-Ferm prirodna hrana za kvasce koja se daje radi izbegavanja prespore ili zastale fermentacije. To je specijalni inaktivni kvasac sa visokim stepenom esencijalnih vitamina, minerala, sterola, masnih i amino kiselina to sve skupa omoguuje zdravu i pouzdanu alkoholnu fermentaciju.

Go-Ferm obezbeuje bioraspoloive mikronutrijente u nestresnom okruenju vode za rehidraciju kvasaca umesto tradicionalnog naina dodavanja mikronutrijenata u iru. Tokom rehidracije u Go-Ferm-u kvasac se ponaa kao suner i upija bioraspoloive mikronutrijente iz Go-Ferm-a. Ovaj direktan kontakt kvasca i Go-Ferm-a u odsustvu ire omoguava pojavu kljunih minerala koji su inae ugroeni od strane neorganskih anijona, organskih kiselina, polifenola i polisaharida koji prirodno postoje u iri. Go-Ferm takoe titi esencijalne vitamine da ne budu desetkovani konkurentskom divljom mikroflorom ili deaktivirani od strane SO2. inei kljune minerale i vitamine dostupnim kvascima u kritinom momentu, na samom poetku njihovog nesigurnog ivota, razvoj i efikasnost kvasca se poveava a fermentacija se zavrava do kraja u jakoj zavrnici. Upotrebom Go-Ferm-a jaamo elijsku opnu kvasca tokom fermentacije, poveavamo fermenta-cionu kinetiku to rezultira kristalno istim aromama u vinu.

Doziranje: dodati u vodu temp. 40-45C pre kvasca, 1.25-1.5 kg Go-Ferm na 1 kg kvasca (odn. 30g/hl Go-Ferm-a ako se kvasac dozira 25 g/hl), dobro promeati da se u potpunosti otopi. Kada temperatura spadne na 38C lagano sipati kvasac u rastvor Go-Ferm-a uz blago meanje vodei rauna da u toku sipanja kvasca izbegnete stvaranje grudvica.Saekati ne vie od 15 minuta. Nakon 15 minuta dodati iru u koliini 2-3 puta veoj od koliine kvasca u trajanju od 10 -20 minuta (lagano dodavanje uz blago meanje) u cilju aklimatizacije kvasca na nie temperature. Ne zaboravite da je va kvasac na 38C, a temperatura ire moe biti i 12C, zbog toga je vrlo vano uraditi aklimatizaciju, razlika u temperaturi kvasca i ire ne sme biti vea od 10C. Dodati kvasac u tank sa irom.

Za vreme alkoholne fermentaciie kvasac treba prehraniti sa svim neophodnim hranivima koja su mu potrebna za njegov normalan metabolizam kao to su Fermaid E blanc, Fermaid i Fermaid O.

15

H R A N I VA Z A A L KO H O L N UF E R M E N TAC I J U

FERM

AID

OGo

-Fer

m Pr

otec

t

Go-Ferm PROTECT optimizira i uveava osobine Go-Ferma kroz proces zvani NATSTEP.Go-Ferm PROTECT je inaktivni kvasac obogaen sterolima, nezasienim masnim kiselinama, mikroelementima i vitaminima koji poveava otpornost kvasca na sve nepovoljne uslove u iri, na osmotski pritisak, na alkohol, na nagle promene temperature,... ini bolje preivljavanje kvasca, doprinosi boljoj fermentabilnosti kvasca. Go-Ferm PROTECT se koristi kada se oekuju vrlo teki uslovi fermentacije kao to su:

1) Kada u grou ima vie od 23 Brix eera Go-Ferm PROTECT se koristi da sprei osmotski ok i veliku proizvodnju VA tokom fermentacije2) U uslovima visokog procenta alkohola spreava trovanje kvasca alkoholom, pomae da se fer-mentacija ne uspori i da se obavi do kraja3) Kod previe izbistrenih ira snabdeva kvasac neophodnim hranljivim sastojcima kojih inae prirodno ne bi imali dovoljno 4) Pokretanje zastale fermentacije kada titi kvasac od visokog procenta alkohola u okruenju.

Fermaid O je meavina inaktivnih kvasaca bogatih organskim azotom. Ne sadri dodate soli amonijaka (DAP) niti mikronutrijente. Znaaj organskog azota za vinske kvasce je veliki kao izvor efikasne hrane neuporedivo efikasnije od hrane iz neorganskog azota (DAP). Fermaid O konstant-no proizvodi malo toplotne energije tokom fermentacije i malo negativnih sumpornih jedinjenja to ne vai za DAP. Sa visokim procentom organskog azota Fermaid O moepomoi vinarima da ostvare stabilnu postojanu fermentacijuujedno limitirajui temperaturne udare. Kombinovanje Go-Ferm iGo-Ferm PROTECT i Fermaida O je veoma preporuljivo. Sa ovomkombinacijom Go-Ferm i Go-Ferm PROTECT obezbeuju potrebnemikronutrijente tokom rehidracije kvasca dok im Fermaid O (kadase doda u momentu utroka 1/3 ukupnog eera) obezbeuje ne-ophodne hranljive materije koje pomau opstanak kvasca u stres-nim uslovima fermentacije.NAPOMENA: u uslovima nedovoljne hrane azot dostupan kvascimamoe biti nedovoljan sam po sebi da bi se izbegli problemi safermentacijom.

Preporuene doze: 40 gr/hl u dva navrata, na poetku stagnacione faze 20 gr/hl i jo 20 gr/hl kada je 1/3 eera utroena.

16

B A K T E R I J E

Malolaktike bakterije selekcionisane iz prirode

MBR

1-Step

Laka rehidracija i primena MBR kulture bakterija

Postupak rehidracije i inokulacije 1-Step bakterijske kulture

Lalemand nudi dva tipa dehidriranih zamrznutih bakterija.

MBR je takav oblik malolaktikih bakterija koje su sposobne da se aklimatizuju u uslovima razliitih biofizikih stresova inei ih sposobnim da preive direktno dodavanje u vino. MBR bak-terije su robusne, obezbeuju pouzdanu malolaktiku fermentaciju i u tekim uslovima u vinu.

1-Step (engl: jedan korak) starter komplet sadri jednu od popularnih MBR bakterija i meavinu za aktiviranje ( hranu) to skupa obezbeuje brzo buenje i aktivaciju metabolizma bakterija. Za razliku od MBR kultura koje su prethodno pripremljene za inokulaciju 1-Step bakterije se trebaju rehidrirati-aktivirati 24 asa pre upotrebe i dodavanja u vino. Tri popularne MBR bakterije-Enoferm ALPHA, Lalvin VP 41, i PN4 su sada dostupne i kao 1-Step starter kompleti. Bakterije iz grupe 1-Step su isto tako dobre ili ak i bolje od MBR kultura naroito u teim malolaktikim uslovima i preporuuju se za pokretanje zastale malolaktike fermentacije.

U 100 litara vode za pie (temepratura vode treba biti od 18 do 25C) sipati kesicu sa aktivatorom i promeati. Zatim dodati bakterije iz kesice i dobro ali neno promeati. Saekati 20 minuta.

Dodati 100 litara vina pH >3,5 (temperatura vina treba biti od 17 do 25C). Saekati 18 do 24 asa.

Ceo sadraj sjediniti sa 100000 litara vina. Odravati temperaturu od 17 do 25C i proveravati stepen de-gradacije jabune kiseline svaka 2 do 4 dana.Postoje pakovanja i za 10000 litara vina.

direktna inokulacija

Inokulacija

Jednostavan protokol:direktna inokulacija

Rehidracija

VINOVINA

VODA

17

B A K T E R I J E

MBR Oenococcus oeni kultura

Enof

erm

BET

ALA

LVIN

VP 41

PN 4

AKTIVNA U USLOVIMA VISOKOG SO2, ISTIE SORTNOST

POJAAVA KOMPLEKSNOST I UKUSNOST, PODNOSI VINA SA DOSTA ALKOHOLA

RAKETA

Enof

erm

ALP

HA POUZDANOST I UKUSNOST, PRILAGOENA VINIMA SA VISOKIM PROCENTOM ALKOHOLAEnoferm ALPHA , za razliku od spontane malolaktike fermentacije se opisuje kao bakterija koja doprinosi ukupnoj ukusnosti vina dok u isto vreme uva njegov sortni karakter. Pozitivno dejstvo Enoferma ALPHA ogleda se u isticanju kompleksnosti vina i prikrivanju nepoeljnih zelenih i veg-etativnih tonova.

Enoferm BETA je izolovana u Italiji i na najbolji nain istie i pojaava taninsku strukturu i arome crvenog bobiastog voa u crvenim vinima.Ime BETA je dobila po sposobnosti da podie nivo beta-damascenone i beta-ionone (ketona nosioca mirisa rue) koji doprinose svetnim notama, naroito kada je u pitanju Merlot. Enoferm BETA je tolerantna na pH do 3,2, na SO2 do 60 mg/l , na temperaturu vina do 14C i na procenat alkohola do 14,5%. Korisna je i preporuljiva hrana za bakterije.

Lalvin VP 41 znaajno doprinosi ukusnosti vina. Sporo e startovati na temperaturama ispod 16C, ali e fermentaciju isterati do kraja. Podnosi dobro vina sa dosta alkohola i SO2 i preporuuje se u sluajevima kada je potrebno izvriti znaajan uticaj na strukturu vina.

PN 4 se odlikuje sposobnou da obavi malolaktiku fermentaciju u tekim uslovima koji vladaju u crvenim i belim vinima kao to su pH, alkohol i SO2. Posebno dobre efekte daje u Pinot noiru ali se moe upotrebiti da izvri malolaktiku fermentaciju i Chardonnay-a. Moze da podnese i izuzetno nizak pH 3,1.

Napomena: Sve 1-Step bakterije zahtevaju rehidraciju uz pomo aktivatora koji se isporuuje uz pripadajuu bakteriju i ne mogu se direktno iz kesice dodati u vino.

18

H R A N A Z AM A LO L A K T I K E B A K T E R I J E

Opti

Malo

PLUS

Opti Malo PLUS je osmiljen da pomogne malolaktiku fermentaciju u tekim vinskim uslovima. Opti Malo PLUS se dodaje direktno u vino pre bakterije. Ne koristiti ga tokom rehidracije bakterija. Opti Malo PLUS je jedinstvena meavina inaktivnih kvasaca bogatih aminokiselinama, vitaminima i polisaharidima u koje se dodaje celuloza koja slui da obezbedi veu kontaktnu povrinu sa vinom i da neutralie protivnike malolaktikih bakterija. Doziranje je 20gr/ha tako to se Opti Malo PLUS rastvori u malo vode ili vina i doda u vino bilo kada u roku od 48 sati ranije pa sve do neposredno pre inkulacije bakterija u vino.

19

S P E C I F I N II N A K T I V N I K VA S C I

Doprinos mekoi i balansu u vinima

NOBL

ESSE

OPTI

RED

OPTI

WHI

TERE

DULE

SS

OBEZBEUJE KOLOIDALNI BALANS U VINU

ZA ZAOKRUENA CRVENA VINA SA MEKANIM TANINIMA

ZA MEKA I ZAOKRUENA BELA VINA

UKLANJA SUMPORNE DEFEKTE

Pojaava percepciju zrelog voa u vinu.Intenzivira strukturu, pojaava punou i doprinosi blagoj zavrnici.Umanjuje negativne efekte na strugotinu u vinima koja su odleavala u novim buradima.Ublaava arome na hemikalije i umanjuje utisak otrine alkohola na jeziku.Preporuena doza: 20-30 gr/hl dodati u vino, zamena za sur lie postupak. Drati uz meanje 1-2 meseca i pretoiti. Odlian je i za skidanje negativnih mirisa vina u doziranju od 10 gr na 100 l, promeati u vinu i otoiti vino sa taloga nakon 5 dana.

Opti Red je prirodni na specijalan nain preraeni kvasac koji rezultira visokim nivoom polifenol-reaktivnim elijskim zidovima polisaharida. Opti Red se koristi na poetku fermentacije crvenih vina u cilju dobijanja vee punoe, stabilnije boje i prijatnijeg ukusa na nepcima. Kada se dodaje u iru Opti Red ve na poetku obezbeuje dostupnost polisaharida za reakciju sa polifenolima im se oni oslobode. Ovo rano slaganje polisaharida i polifenola daje meka vina sa postojanom stabilnou boje, zaokruena uz bolju integraciju otrih ili zelenih tanina. Opti Red se moe koristiti sam ili u sadejstvu sa enolokim enzimom za maceraciju kao to je Lal-lyzme EX. Kada se doda na kraju fermentacije Opti Red pretvara otre tanine u mekane, prijatnije. Preporueno doziranje: 30 gr/100 kg kljuka, odmah nakon muljanja groza.

Opti White je specifini inaktivni kvasac sa jakim antioksidativnim svojstvima. Kada se daje na poetku fermentacije poveava mekou i aromatski kompleks kod belih vina. Njegove jedinst-vene osobine tite vino od oksidacije, uvaju postojanost boje i sveinu aromatskog kompleksa. Tokom fermentacije i odleavanja komponente elijskih zidova kvasca se rastvaraju i resorbuju i oslobaaju polisaharide koji imaju veoma pozitivan uticaj dajui zaokruenost i mekou vinu.Preporueno doziranje je: 30-50 gr /hl ire na poetku fermentacije za mekou, antioksidativnu zatitu boje i aromatsku sveinu.Preporueno doziranje: 20-30 gr/hl pri kraju fermentacije za mekou i bolje integrisanje tanina i alkohola.

Reduless je jedinstven proizvod izveden iz vinskog kvasca sa zadatkom da redukuje arome sumpora i sumpornih jedinjenja i da unapredi kvalitet vina u naelu. Arome sumpora je ponekad vrlo teko ukloniti iz vina ili ih maskirati. One mogu biti rezultat biolokih i nebiolokih faktora koji, svejedno, umanjuju prisustvo vonih aroma i istiu agresivne arome sumpora. REDULESS je razvijen radi tretmana crvenih i belih vina u smislu:- Redukcije H2S (vodonik sulfita), (CH3)2S (dimetil sulfita), DES (diethylstilbestrola) i drugih jedin-jenja u vezi sa sumporom.- Poveanja kvaliteta vina u naelu (uravnoteenije arome, redukuje arome povezane sa fenolima)Preporueno doziranje: dodati 10 -15 gr /hl zavisno od ozbiljnosti sumpornog defekta u vinu. Promeati i otoiti posle 3 dana.

Ovi specifini inaktivni kvasci umanjuju potrebe vinskih kvasaca za hranom, ali nisu zamena za klasinu hranu za kvasce.Inaktivne elije kvasca popularne selekcije ICV su sada u funkciji spreavanja stvaranja sloenih sumpornih jedinjenja tokom fermentacije i odleavanja.

20

E N Z I M I

LALL

ZYM

E BET

ALA

LLZY

ME C

UVEE

BLA

NCLA

LLZY

ME E

XLA

LLZY

ME E

X-V

ENZIM KOJI OSLOBAA AROME

ZA MACERACIJU BELOG GROA

ZA MACERACIJU CRVENIH VINA KOJA KRAE ODLEAVAJU

ENZIM ZA MACERACIJU CRVENIH VINA KOJA DUE ODLEAVAJU

Lallzyme BETA je namenjen za upotrebu kod sorata sa jako izraenim aromama kao to su Gewrz-traminer, Muscat i Riesling. Lallzyme BETA je meavina pektinaze, beta-glukozidaze, rhamnosidase, apiosidase i rabinofuranosidase. Sutinska uloga ovih sastojaka je da oslobode arome kod vina dobijenih od aromatinih sorata groa ali na umeren nain bez preterivanja u tome.

Lallzyme Cuvee BLANC je razvijen od strane Lalemanda za upotrebu u vinarstvu tokom macer-acije belog groa (kontakta sa pokoicom) u cilju dobijanja belih vina visokog kvaliteta, bogatog ukusa, dobre strukture i pojaane aromatske kompleksnosti. On je specifina kombinacija pe-ktinaze i glukozidaze. Male je macerativne aktivnosti (celulaze, hemicelulaze) pa za posledicu ima nenu ekstrakciju soka i brzo bistrenje posle presovanja. Uspeno se koristi u razliitim vinskim regionima sveta za Sauvignon blanc, Chardonnay i Semillon.

Lallzyme EX je specijalno formatiran da obezbedi stabilnost boje i da pobolja ukus crvenih vina. Osim dobro izbalansirane pektinaze Lallzyme EX sadri i galaktanazu i endocelulazu to skupa obezbeuje progresivno oslobaanje polifenola i polisaharida vezanih taninima, nenu macer-aciju svih sorata crnog groa ak i onog nedovoljno enoloki zrelog.

Zahvaljujui svom dvojakom uticaju na elijske zidove groa i na elijsku membranu Lallzyme EX-V poveava ekstrakciju sadraja meuelijskih polifenola iz crvenog groa to rezultira po-tencijalom vina koje moe dugo odleavati. Omoguava kompletno i brzo oslobaanje antoci-jana i efikasnu ekstrakciju tanina to rezultira njihovim povezivanjem u vino temeljne strukture i duboke, stabilne obojenosti. Analizom aromatskog profila koji daje Lallzyme EX-V utvreno je da on znaajno oslobaa arome dok su u isto vreme te arome u skladu sa sortnim karakteristikama datog groa.

Lalemand nudi vinarima kompletan asortiman najkvalitetnijih enzima koji zadovoljavaju sve potrebe vinara kao i meunarodne standarde kvaliteta. Lalemandova ekspertiza se fokusirala na enzime uraene po meri to podrazumeva sledee: Permanentnu istragu o vinarskim potrebama irom sveta kroz nau globalnu mreu kontakata razmene informacija Dubinsku analizu svih sirovih enzima u naim laboratorijama Testiranje i elaboriranje eksperimentalnih proizvoda na tehnikim institutima i vinarijama irom sveta. Razvoj novih proizvoda za specifine potrebe vinara.

Lallzyme enzimi koji se koriste u vinarstvu slue za: Bistrenje ire i vina Za maceraciju groa Bolje filtriranje ire i vina Oslobaanje aroma Za maceraciju kvasca.

21

*Doziranje zavisi od vie faktora ukljuujui primenjene agrotehnike mere, stanja groa, vinarskih zahteva itd.

E N Z I M I

MMX

EX-V

EX

CUVEBLANC

BETA Aspergillusniger

Bele sorte

Bele sorte 20g/tonu

20-30g/tonu

Aspergillusniger

Aspergillusniger

Crvene ibele sorte

Aspergillusniger

Crvene sorte 10-30 g/tonu

Aspergillusniger/Trkhodermasp.

Botritis: bele icrvene sorteZa starenje:bele sorte

1-5g/hL ili40-190g/100gal

Srednje koncentrovanapektinaza i beta-glukosidazaNizak CE

Srednje koncentrovanapektinazaNizak CE

Visoko koncentrovanapektinazaVisok nivo propratnihaktivnosti(cellulase,hemicellulase)FCE

Srednje koncentrovanapektinaza i beta-glukanazaFCE

Glycosidase

DoziranjeDoprinosiZa bela icrvenaPorekloEnzim

5g/hL ili190g/1000gal

22

H R A N A Z A K VA S C E P R E P O R U K EZ A A L KO H O L N U F E R M E N TAC I J U

1. Go-Ferm stimulans za kvasce GO-FERM PROTECT stimulans za kvasce plus zatitnik

2. Fermaid K ili Fermaid O

3. Diammonium phosphate (DAP)

Lalemandove preporuke za postizanje najboljih rezultata u alkoholnoj fermentaciji trae ukljuivanje jedne ili vie kategorija hrane za kvasce koje slede.

1. Go-Ferm doziranje: 30 g/hL 2. GO-FERM PROTECT doziranje: 30 g/hL

Prva kategorija hrane za kvasce se primenjuje tokom rehidracije kvasca. Kada se primeni u toj fazi mikrohraniva (kao to su paljivo proporcionalno selekcionisani vitamini i minerali) a u sluaju primene Go-Ferm PROTECT-a i dodatni mikro-zatitnici (kao to su specifini steroli i poli-nezasiene masne kiseline) deluju iskljuivo na kvasce i ne stupaju u interakciju sa konkurentskim komponentama u iri ili vinu. Kvasac koji se ovako rehidrira se ponaa kao suner koji upija sve ove stimulatore i zatitnike ime postie najbolju moguu kondiciju za fermentaciju.

Ovo su Lalemandove kompleksne hrane za kvasce koje obezbeuju kvascima neophodnu injek-ciju dodatne energije u kljunim momentima tokom alkoholne fermentacije.

U sluajevima visokog procenta eera u iri i ograniene koliine kvascima dostupnog azota (hrane) potrebno je ukljuiti DAP (diamonium fosfat). DAP je izvor neorganskog azota odobrenog za upotrebu u vinarstvu, pri emu je azot kljuni element koji pomae prevenciji traljave ili zastale fermentacije. Bilo kako bilo neorganski azot sam po sebi nee obezbediti najbolje rezultate tokom fermentacije a preveliko doziranje moe dovesti do razvoja grubih neeljenih aroma u vinu. Pod uslovima limitiranog prisustva azota cilj je balansirati nivo DAP-a tako da se postigne optimalno prisustvo azota u odnosu na druge potrebne mikro-komponente koje su obino nalaze u kom-pleksnim Lalemandovim hranama za kvasce. U tom sluaju rezultat e biti sigurna fermentacija i najbolje izraene arome karakteristine za odreene sorte groa. Da bi se odredio balans odreenih sastojaka u kompleksnoj hrani za kvasce treba izmeriti u grou sledee:

1) Procenat eera2) Kvascima dostupan procenat azota/hrane YAN (Yeast Available Nitrogen YAN)

Brix

22

23

24

25

26

27

Go-Ferm1

Go-Ferm1

Go-Ferm1

GO-FERM PROTECT2

GO-FERM PROTECT2

GO-FERM PROTECT2

Dodati prilikomrehidracije kvasca

23

1. Go-Ferm doziranje: 30 g/hL 2. Go-FERM PROTECT doziranje: 30 g/hL

1. Go-Ferm doziranje: 30 g/hL (2.4 lb/1000 gal)2. GO-FERM PROTECT doziranje: 30 g/hL (2.4 lb/1000 gal)3. Fermaid K doziranje: 12.5 g/hl na poetku fermentacije i 12.5 g/hL kada je potroena 1/3 eera.


Brix

22

23

24

25

26

27

Kompleksna hrana za kvasce







Bez DAP


Bez DAP

5 g/hL DAP


10 g/hL DAP

15 g/hL DAP

20 g/hL DAP

Go-Ferm1

Go-Ferm1

Go-Ferm1

GO-FERM PROTECT2

GO-FERM PROTECT2

GO-FERM PROTECT2

Dodati tokomrehidracije kvasca

Fermaid K

Fermaid O

12.5 g/hL 12.5 g/hL

20 g/hL 20 g/hL

Brix

22

23

24

25

26

27

Fermaid K3

Bez DAP

Fermaid K3

Bez DAP

Fermaid K3

10 g/hL DAP

Fermaid K3

15 g/hL DAP

Fermaid K3

20 g/hL DAP

Fermaid K3

25 g/hL DAP

Go-Ferm1

Go-Ferm1

Go-Ferm1

GO-FERM PROTECT2

GO-FERM PROTECT2

GO-FERM PROTECT2

Dodati tokomrehidracije kvasca

24

* 40

g/h

L


Neo

rgan

ski

azot

25 m

g/L

40 m

g/L

50 m

g/L

63 m

g/L

30 g

/hL

(2.4

lb/1

000

gal)

Izvo

r YA

N -a

25 g

/hL

(2 lb

/100

0 ga

l)20

g/h

L(1

.7 lb

/100

0 ga

l)12

.5 g

/hL

(1 lb

/100

0 ga

l)1

g/hL

Hra

na

DAP

2 m

g/L

8 m

g/L

16 m

g/L*

Ferm

aid

O

0.4

mg

N/L

Org

ansk

iaz

ot

Org

ansk

iaz

ot

Org

ansk

iaz

ot

10 m

g/L

Go-

Ferm

10 m

g/L

Go-

FERM

PRO

TECT

Neo

rgan

ski

i org

ansk

iaz

ot

12.5

mg/

L20

mg/

L25

mg/

LPr

eval

ilazi

dozv

olje

nodo

zira

nje

tiam

ina

u vi

nars

tvu.

Ferm

aid

K1

mg/

L

25

P R E P O R U K E U V E Z I S A H R A N O MP R I A L KO H O L N O J F E R M E N TAC I J I

Dva naina za uspeno reenje problemavisokog procenta eera u grou (preko 25 Brix)

1) Kada procenat eera u grou premauje 25 Brix preporuuje se poveati doziranje kvasca sa 25 gr/hl na 35 gr/hl. Ovim bi se izbegle tete koje bi nastale proreivanjem broja kvasaca tokom fermentacije u ovim kritinim uslovima povienog eera, a poveani broj jedinica kvasca bi doveo do potpune prerade eera u alkohol.

2) Izabrati kvasac koji zahteva manje azota/hrane i ima povienu toleranciju na alkohol (kao to je lalvin QA 23, Lalvin DV10, Enoferm RP15). Za vie detalja pogledati Tabelu Kvasaca.

Druge vinarske mere za reavanje problema visokog procenta eera u iri od crvenog groa:

Vriti provetravanje ili dodavanje kiseonika tokom fermentacije (u momentu kada je 15g/l eera preraeno) i ponovo kada je 1/3 eera potroena. Paziti na odravanje poeljne temperature na poetku i tokom fermentacije. Meati kljuk i nataloene kvasce pri kraju fermentacije.

ZA BELE SORTE

Ciljati optimalnu zamuenost ire (odnosno izbistrenost izmeu 80-150 NTU Nephelometric Turbidity Units-Nefelometrijskih jedinica mutnoe). Vriti provetravanje ili dodavanje kiseonika im fermentacija pone i ponovo kada je 1/3 eera potroena. Paziti na odravanje poeljne temperature na poetku i tokom fermentacije. Meati kljuk i nataloene kvasce pri kraju fermentacije.

KAO I LJUDI, I KVASCI SU ONO TO JEDU

Kvasci su ivi organizmi i, ba kao i ljudima, treba im izbalansirana hrana za zdrav i dug ivot. Od samog poetka pa do kraja njihovih ivota kvascima treba odreena panja i pravilna ishrana da bi se razvili, bili zdravi i produktivni. Zdravi kvasci poinju svoj ivot u LalemanduKvasci-Sigurnost & OptimizacijaLalemand (Lallemand) je vlasnik patenta na proces proizvodnje prirodnih selekcionisanih vinskih kvasaca od faze razvoja i punoga rasta do faze suenja koji daje kvasce koji se odlino adaptiraju datim sloenim i tekim uslovima koji vladaju u vinu tokom fermentacije. Kvasci svoj ivot nastavljaju u vinariji...Uz pomo Go-Ferm PROTECT-a i njegovih mikrohraniva i protektora generacije kvasaca su ot-pornije na alkohol i istrajnije u fermentaciji.

FERMAID kompleksna hrana za kvasce omoguava bolju reprodukciju kvasaca, bolji transport eera i bolji izraaj aroma.

26

P R AV I L N AR E H I D R AC I J A K VA S C A

etiri laka koraka za rehidraciju i inokulaciju kvasca

1. Rastvoriti 30 gr/ na 1 hl ire Go-Ferm PROTECTA u 20 puta vie iste vode zagrejane na 43C

2. Kada temperatura vode u kojoj je rastvoren Go-FERM PROTECT padne na 38-40C dodati 25 gr kvasca na 1 hl ire i paljivo promeati da se razbiju grudvice. Ostaviti rastvor da odstoji 15 minuta zatim ponovo paljivo promeati.

Napomena: Pena nije dokaz da je kvasac rehidriran i spreman za fermentaciju.

3. Lagano u toku 10-20 minuta dodati uz meanje u rastvor Go-Ferm Protecta i kvasca 2-3 puta vecu koliinu ire u odnosu na rastvor kvasca. Ovo e pomoi kvascu da se adaptira na niu temperaturu koja vlada u iri i da izbegne temperaturni ok zbog naglog pada temperature (kada je razlika u temperaturi ire vea od 10C u odnosu na temperaturu rastvora u kome je kvasac).Ovaj postupak treba ponoviti vie puta u sluajevima kada je ira dosta hladnija nego to bi trebala biti.

4. Izruiti rastvor Go-Ferma (ili Go-Ferm PROTECTA) kvasca i ire na dno suda u kome e se vriti fermentacija neposredno pre poetka punjenja suda irom/kljukom.

27

P O K R E TA N J E Z A S TA L EA L KO H O L N E F E R M E N TAC I J E

Dr. Paul Monk je umeo da kae: Najbolje reenje za zastalu fermentaciju je - prevencija, odnosno, da do nje uopte ne doe. Ali, kada ipak do nje doe preostaje nam, ukoliko ne raspolaemo ProRestart specijalnim kapsuliranim kvascem tradicionalni metod laganog uvoenja ire u rastvor kvasca i Go-Ferm (PROTECTA) radi adaptiranja kvasca na antagonistike uslove koji vladaju u rad-noj sredini kvasca. U svakom sluaju zastalu fermentaciju treba pokrenuti odmah im se primeti da je zastala bez odlaganja.

1. Priprema vina u kome je zastala fermentacija

U vino u kome je dolo do zastoja u fermentaciji najpre treba dodati SO2 i/ili Lallzyme Lyso-Easy da bi se izbegao razvoj nepoeljnih bakterija. Dodavanjem 40 gr/hl NUTRIENT VIT END pomoglo bi se uklanjanju potencijalnih inhibitornih supstanci u vinu (absorbuje zasiene masne kiseline koje se javljaju u uslovima zastale fermentacije). VIT END rastvoriti u toploj vodi i lagano umeati u vino. Posle 48 sati otoiti vino ili ga filtrirati.

2. Priprema kvasca za pokretanje zastale fermentacije

Izabrati spasioca, kvasac koji je otporan na visok procenat alkohola, a ujedno i snaan fermentor, kao to je Uvaferm 43, Lalvin Rhone 2226, Lalvin DV 10 ili Lalvin V 1116. Izraunati ukupnu koliinu kvasca koju je potrebno dodati u celu koliinu vina po obrascu 50 gr kvasca na 100 litara vina u kome je zastala fermentacija. Ako u vinu i podrumu nema dobre kontrole temperature upotrebiti duplu dozu, tj. 100 grama kvasca na 100 litrara vina.

Kvasac treba rastvoriti u Go-Ferm PROTECT-u u odnosu 1:1,25 odnosno ukupnu koliinu potreb-nog kvasca pomnoiti sa 1.25 da bi se dobila potrebna ukupna koliina Go-Ferm-PROTECT-a.Izraunati ukupnu potrebnu koliinu Go-Ferm-PROTECTA pa ga rastvoriti u 20 puta vie vode nego to je njegova teina. (Primer 100 gr Go Ferm PROTECTA treba rastvoriti u 2 litra vode, itd). Voda treba biti zagrejana na 43C kada se u nju dodaje Go-Ferm-PROTECT. Treba uporno meati dok se Go-Ferm-PROTECT ne rastvori (teko se rastvara zbog prisustva sterola).Kada se Go-Ferm-PROTECT u potpunosti rastvori a rastvor rashladi na 40C dodati lagano odgovarajuu koliinu kvasca uz meanje. Voditi rauna da se ne stvore grudvice. Ostaviti da odstoji 15 do 30 minuta pre dodavanja u rastvor vina, vode i eera.

Voda(20 putavie vode negoGoFermProtect-a)plusGoFerm Protect(doziranje 1,25 putavie nego kvasca)

Kvasacspasilac(doziranje50 - 100 gr/hl)

Ohladitina 40C

28

3. Aktiviranje pripremljenog spasioca kvasca hranom i eerom

Sadraj hrane za kvasce u vinu u kome je zastala fermentacija je mali i nedovoljan da bi izazvao razmnoavanje kvasca spasioca. Uz to, kvasac spasilac zahteva i adekvatnu adaptaciju na prisu-tan alkohol u vinu. Zbog svega toga treba pripremiti sledeu starter meavinu na temperaturi 25-30C:

1) Otoiti 2,5% ukupne koliine vina u kome je zastala fermentacija (npr 2,5 l od ukupno 100 litara, 25 l od ukupno 1000 l itd).2) U to otoeno vino dodati isto toliko vode3) U meavinu vina i vode dodati 50 grama hrane Fermaid (Fermaid E, Fermaid E Blanc, itd) na 100 litara meavine vina i vode.4) Podesite nivo eera u prethodnom rastvoru na 5Brix (dodajui iru, groani eer ili kon-zumni eer).

4. Pokretanje fermentacije dodavanjem vina u kome je zastala fermentacija u ciklusima

1) Lagano umeati prethodno pripremljeni rastvor kvasca i Go-Ferm-PROTECT-a u rastvor vina, vode, hrane i eera (starter) i odravati temperaturu od 20 do 24C.

2) Pratiti nivo eera u starteru (rastvoru vina, vode, hrane za kvasce i eera) pa kada on bude smanjen na pola (kada bude bio 2,5Brix) ponite sa dodavanjem vina u kome je zastala fermen-tacija odravajui temperaturu na nivou 20 - 24C. Dodavati po 20% od ukupne koliine vina u kome je zastala fermentacija.NAPOMENA: Vano je da u starteru uvek bude neto eera i da nikada nivo eera ne padne u potpunosti. Vino u kome je zastala fermentacija dodavati u porcijama od po 20% od ukupne koliine (ukupno 5 porcija u 5 navrata).

3) Dodati 25 gr/hl hrane Fermaid E u svaku narednu porciju vina (1/5 ukupne koliine) pre izlivanja u starter. Pravo vreme za dodavanje nove porcije vina u kome je zastala fermentacija u starter je kada eer iz prethodne porcije vina u starteru bude do pola preraen.

P O K R E TA N J E Z A S TA L EA L KO H O L N E F E R M E N TAC I J E

29

K A KO I Z A B R AT I O D G O VA R A J U UK U LT U R U M A LO L A K T I K I H B A K T E R I J A

Parametri za izbor odgovarajue Lalemandove MBR kulture Prilikom izbora odgovarajue MBR kulture treba voditi rauna o kompatibilnosti bakterije sa fiziko-hemijskim uslovima koji vladaju u vinu i o senzornim uticajima odreene bakterije na ukusnost vina.

Napomena: Procenat alkohola, pH, ukupni SO2 i temperatura su kljuni faktori od uticaja na uinak MBR bakterija u okruenju (vinu u kome treba da se izvri malolaktika fermentacija).

Laka rehidracija i inokulacijaza MBR bakterijske kulture

Tabela: Uslovi u okruenju i senzorni uticaj na vino

direktna inokulacija

Inokulacija

Jednostavan protokol:direktna inokulacija

Rehidracija

MBR

BA

CTE

RIA

Enof

erm

ALP

HA

Enof

erm

BETA

Lalv

in31 La

lvin

Elio

s 1

Lalv

in IC

VEl

ios

Blan

c

Lalv

inVP

41

PN4

< 15

.5

Alk

ohol

(% v

/v)

Uku

pni

SO2

(mg/

L)

< 15

.0

< 14

.0

< 15

.5

< 14

.5

< 16

.0

< 16

.0

> 3.

2

pH > 3.

2

> 3.

1

> 3.

4

> 3.

3

> 3.

1

> 3.

0

< 50

< 60

< 45

< 50

< 45

< 60

< 60

Brzi

na i

snag

afe

rmen

taci

jeZa

htev

za

hran

om

Pouz

dan

zacr

vena

vin

a

Mal

o

Mno

go

Sred

nje

Sred

nje

Mno

go

Mal

o

Sred

nje

Tem

pera

tura

(C)

> 14

> 14

> 13

> 18

> 16

> 16

> 14

**** * * ***

***

**** **

Utic

aj n

a''u

kusn

ost''

*

****

****

***

**** * ***

30

P R O R A U N II KO N V E R Z I J E

1 kg/hL = 1000 g/hL = 10,000 mg/L = 10 g/L = 10 mg/mL

1 lb/1000 US gal = 454 g/1000 US gal = 0.454 kg/1000 US gal = 120 mg/L = 0.120 g/L

1 ppm = 1 mg/L

1 ppb = 1 mg/1000 L

1Brix = 1% sugar (wt/vol)

1 Vol. % = 1 mL/100 mL

1 Gew. % = 1 g/100 go

OSTALE KONVERZIJE

C = Stepen Celzijusa

F = Stepen Farenhajta

F = > C = (F - 32)*(5/9)

C = > F = (C * 9/5) + 32

C

F

-18

0

-15

5

-10

14

10

50

16

60

21

70

27

80

32

90

38

100

49

120

TEMPERATURNE KONVERZIJE

=

=

=

=

=

=

=

=

=

1000 g

2.205 lb

1000 mg

453.6 g

0.4536 kg

1000 kg

2205 lb

2000 lb

907 kg

=

=

=

=

=

=

=

=

31

P R O R A U N II KO N V E R Z I J E

Za temp.20C

StepeniBalling/

Brix

StepeniBaum

StepeniOechsle

Za temp.20C

StepeniBalling/

Brix

StepeniBaum

StepeniOechsle

1.00000 0.0 0 01.00078 0.2 0.1 11.00155 0.4 0.2 21.00233 0.6 0.3 21.00311 0.8 0.45 31.00389 1.0 0.55 41.00779 2.0 1.1 81.01172 3.0 1.7 121.01567 4.0 2.2 161.01965 5.0 2.8 201.02366 6.0 3.3 241.02770 7.0 3.9 281.03176 8.0 4.4 321.03586 9.0 5.0 361.03998 10.0 5.6 401.04413 11.0 6.1 441.04831 12.0 6.7 481.05252 13.0 7.2 531.05667 14.0 7.8 571.06104 15.0 8.3 611.06534 16.0 8.9 651.06968 17.0 9.4 701.07142 17.4 9.7 711.07404 18.0 10.0 741.07580 18.4 10.2 761.07844 19.0 10.55 781.07932 19.2 10.65 791.08021 19.4 10.8 801.08110 19.6 10.9 811.08198 19.8 11.0 821.08287 20.0 11.1 831.08376 20.2 11.2 841.08465 20.4 11.35 851.08554 20.6 11.45 861.08644 20.8 11.55 86

1.08733 21.0 11.7 871.08823 21.2 11.8 881.08913 21.4 11.9 891.09003 21.6 12.0 901.09093 21.8 12.1 911.09183 22.0 12.2 921.09273 22.2 12.3 931.09364 22.4 12.45 941.09454 22.6 12.55 951.09545 22.8 12.7 951.09636 23.0 12.8 961.09727 23.2 12.9 971.09818 23.4 13.0 981.09909 23.6 13.1 991.10000 23.8 13.2 1001.10092 24.0 13.3 1011.10193 24.2 13.45 1021.10275 24.4 13.55 1031.10367 24.6 13.7 1041.10459 24.8 13.8 1041.10551 25.0 13.9 1061.10643 25.2 14.0 1061.10736 25.4 14.1 1071.10828 25.6 14.2 1081.10921 25.8 14.3 1091.11014 26.0 14.45 1101.11106 26.2 14.55 1111.11200 26.4 14.65 1121.11293 26.6 14.8 1131.11386 26.8 14.9 1141.11480 27.0 15.0 1151.11573 27.2 15.1 1161.11667 27.4 15.2 1171.11761 27.6 15.3 1181.11855 27.8 15.45 119

Documents

kvasci Ovaj kvasac traži pravilnu rehidraciju sa određenom hranom i kompleksnu hranu tokom fermentacije