KUSTOSIRANJE:7x3ŽUMETNICKI PROSTOR U10, BEOGRAD, 21.03.-06.04.2013.

Hristina Stojanović, Filip Mikić, Maja Morošan, Soija Bojanović, Anastasija Protić, Anđela Nikolić, Kristina Manolev i Ivana Jevremović.

Tijana Zebić, Kristina Grebenar, Sara Sopić, Sandra Nikač, Senka Latinović, Iva Parađanin, Dušan Savić.

Aleksandra Kovačević, Jelena Nikolić, Bogdan Pavlović, Maja Đorđević, Luka Tripković i Mladen Janković.

Predavači, moderatori:Milorad Mladenović, Radoš Antonijević, Andrej Bereta i Srđan Tunić.

Produkciju i realizovanje ove izložbe su podržali Umetnički prostor U10 i Arhitektonski fakultet, Univerziteta u Beogradu.

intro.

SNIŽENJE RESTLOVAKustosiranje: 7x3 je umetnička izložba postavljena u galeriji Umetnički prostor U10, koju su realizovali odabrani studenti arhitekture, fakulteta likovnih umetnosti i istorije umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predstavlja rezultat, zajednički cilj jednosemestralnog Akademskog kursa: Kustosiranje: tehnologija izložbenog procesa / realizacija projekta - “stvaran svet”, u kojem je od oktobra 2012. do januara 2013. njih dvadesetoro učestvovalo. Podeljeni u sedam mešovitih grupa, zajednički su osmišljavali jedinstven koncept, u kojem svako pojedinačno može da se prepozna; menjajući uloge, učeći jedni od drugih. Eksperimentalan pristup u toku školskog dela kursa je obuhvatao više radionica, nekoliko teoretskih celina i stalan dijalog sa studentima- šta žele da rade, kako to nameravaju da izvedu, zašto biraju određene teme, da li razvijajući ideju za rad svog tima imaju svest o kontekstu koji stvaraju i okruženju koje ih istovremeno deiniše, na mikro planu- u okviru izložbe u nastajanju, ali i izvan - u tzv. stvarnom svetu. Timski rad, odgovornost, doslednost, svest o vlastitom mestu u realnom vremenu- neki su od ključnih pojmova, koje smo, kao autori ovog kursa nastojali da potenciramo, uvereni da nova vrednost jedne tek osvojene kreacije, govori, zapravo o izbalansiranom izboru usvojenih postojećih saznanja, simbiozi različitih veština, i iskreno reprezentuje vreme i prostor u kojem nastaje.

Koncept celokupne izložbe može da se prepozna negde između pojmova, koje čine nazivi pojedinačnih radova, i, takvim izborom tema veoma kritički pozicionišu mlade ljude prema vlastitoj stvarnosti, socijalnom okruženju, vrednosnom sistemu i anamnezi opšteg stanja svesti zemlje u kojoj žive, ali i šire. U kojoj meri je bliskost porodičnih veza, međusobna prisnost svedena na epicentar dnevne sobe u kojoj je glavni akter televizor, autorski tim rada PORODICA postavlja pitanja, ali i više od toga- kako predviđamo budućnost međuljudskih odnosa. Ako su vaše želje i OČEKIVANJA sazdana od rođendanskih želja i ispraznih repeticija saveta drugih šta je to što treba da uradite u životu, možda je krajnje vreme da se obratite MAGU, koji vas razume, i od kojeg možete da dobijete i odgovore, ali i iscelenje putem umetnosti. Ukoliko želite da ste i sami stvaraoc jednog umetničkog dela, imate priliku da se upoznate sa materijalom, da osetite proces nastajanja, ali i da posmatrate u celini instalaciju OD OVE GLINE MOŽE DA SE NAPRAVI kao izvesnu kritiku konzumerizma. Ukoliko je sam proces reinterpretacije prirodnih oblika danas postao izlišan, poput ljudskog portreta, možda je krajnje vreme da se podvrgnete softverskom proračunu, i dobijete jedinstven niz brojeva, koji predstavlja matematičku funkciju, kojom može da se portretiše vaše lice, u radu PHOTOBOOTH. Sasvim na tragu drugačijeg načina promišljanja, kreativni proces je tema za MESEC DANA RADA, kojim se, u spiralnom toku prati niz neobrađenog i povremeno razuzdanog toka misli dvoje

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

3

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

mladih umetnika, koji može da pomogne ili odmogne u demistiikaciji nastanka umetničkog dela. FIN DE PARTIE ostavlja pitanja o našoj istrajnosti u nizu pogrešnih poteza u skorijoj prošlosti, ali i o posledičnoj desenzibilisanosti društva, koje ne prepoznaje ni uzroke, niti primećuje posledice u celini, nego u insertima, kao kroz paravan voajerski posmatrajući personiikaciju nas samih, u komfornoj samoobmani da su to neki drugi. Konačno, rad JA NEMAM TALENAT Radoša Antonijevića, kao uljez na studentskoj izložbi, predstavlja u priličnoj meri statement sva četiri predavača kursa, neskriveno aludirajući na dominantan televizijski produkt za najšire mase, ali, s druge strane, tragajući i za odgovorom- ko, zapravo, postavlja pitanje o značenju pojma talenat, danas? I, kome i kakvi talenti trebaju. Ova izložba studentskih radova, koji ozbiljno inkliniraju ka sasvim oblikovanim umetničkim rešenjima, ne daje baš nikakve odgovore; može da se desi da vam, kao eho, nakon izložbe, neka od ovih pitanja ostanu u glavi. To će biti dovoljno. Onda smo svi položili ispit.

Andrej Bereta, Kustos - istoričar umetnosti

4

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

FIN DE PARTIE

Postkonliknto, tranziciono društvo u kom živimo izazvano devedesetim godinama koje su bile ispunjene ratovima, lošim političkim potezima i izrazito teškom ekonomskom situacijom, stvorile su atmosferu potpunog beznađa. Rad „Kraj partije“ nastoji da naglasi jedan od najizraženijih negativnih aspekata srpskog društva, siromaštvo. Inspirisan je istoimenom dramom Semjuela Beketa u kojoj je apsurd života doveden do svog vrhunca i nemoguće je naći lek za život na Zemlji. Današnji svet je poput Beketovog, čini se da ne učimo na sopstvenim greškama i da se one samo nižu i ponavljaju. Delo Luke Tripkovića direktno i bez cenzure pokazuje stanje našeg društva, ljude koje svakodnevno srećemo, siromašne i prosjake. Nisu to samo oni koji doslovno nemaju dom, niti šta da jedu, to su svi oni čiji je život obojen beznađem. Duhovno osiromašeni, ne veruju u bolje sutra, nemaju tolerancije prema ljudima drugih rasa i seksualnih orijentacija, lutaju bez nade i ne vide smisao života koji žive. Paravan koji stoji ispred skulpture Luke Tripkovića, deo je rada studentkinje arhitekture Hristine Stojanović. Njena osnovna ideja je da pruži drugačiji vid posmatranja umetničkog dela u galerijskom prostoru. Nekoliko kadrova ne otkrivaju skulpturu u celini već samo njene pojedine delove. Na taj način nam je postavljena zagonetka u kojoj delove slagalice samostalno sklapamo i tek nakon prolaska iza paravana možemo sopstvenu sliku uporediti sa realnom. Paravan koji stoji ispred umetničkog dela je moguće zaobići i sagledati celovitu sliku, uporediti je sa sopstvenom i ispraviti grešku, ali znatno je teže zaobići paravane u spoljašnjem svetu i vratiti boje sivilu svakodnevice?

Luka Tripković / Sara Sopić /Hristina Stojanović

5

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

6

MAG

Rad „Mag“ nastao je kao produkt saradnje tri studenta različitih fakulteta, inicirane na akademskom kursu Kustosiranje: tehnologija izložbenog procesa / realizacija projekta – „stvaran svet“. „Mag“, kao deo šireg projekta stvaranja alter-ega jednog mladog umetnika, već je prethodno izlagan, međutim za ovu priliku je postavljen u drugačiji kontekst. Studentkinja arhitekture je videla rad smešten u okvire jedne zamišljene platforme, koja bi preko elemenata postavke, bila mesto komunikacije izloženog dela i posmatrača. Studentkinja istorije umetnosti je, pak, zamislila da ovaj rad publici približi u formi teksta: u vidu plakata izlepljenih u blizini galerijskog prostora i u vidu intervjua sa samim umetnikom – magom, Artanielom Simrakom. Ceo proces rada na izložbi nas je naterao da se prilagođavamo jedni drugima, preoblikujemo sopstvene ideje i improvizujemo kada je to potrebno – jer upravo to nas čeka i u „stvarnom svetu“. Nadamo se da je saradnja uspela i da ćete uživati!

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

Mladen Janković / Senka Latinović / Anastasija Protić

7

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

8

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

MESEC RADA

Projekat ,,Mesec rada” bavi se istraživanjem samog kreativnog procesa koji dovodi do nastanka ideje za stvaranje umetničkog dela. Zamišljen je kao jednomesečni eksperiment u decembru 2012, tokom koga su dva studenta Fakulteta likovnih umetnost svakodnevno necenzurisano produkovali po jednu ideju za umetnički rad sa potpuno otvorenim ishodištem. Ono što očekujemo da postane umetnički rad je zapravo manifestacija samog procesa stvaranja, i ovim eksperimentom stavlja se u fokus sam proces. 30 ideja, koje su nastale tokom ovog eksperimenta, inspirisane su svakodnevnim pojavama koje okružuju studente Fakulteta likovnih umetnosti. Različitost samih ideja upravo potvrđuje činjenicu da su ideje potpuno nezavisne.Spiralna forma koja je u funkciji prezentacije dela ,,Mesec rada” omogućava neometan uvid u sam rad umetnika, kao i njihov proces razmišljanja u posmatranom vremenskom intervalu. Takođe, prikazuje povezanost spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta autora i promenu tog odnosa kroz vreme. Kako je potrebno pokazati zainteresovanost da se sazna šta se krije iza onoga čime nam se umetnici predstavljaju, tako je potrebno pronaći i način da se do tog unutrašnjeg sveta i dođe. Obilazeći oko gotovih radova, sve više zalazimo u intimu njihovih stvaraoca i stičemo predstavu o toku misli i toku formiranja koncepta rada.

Aleksandra Kovačević / Mladen Janković / Tijana Zebić / Soija Bojanović

9

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

10

ŽOCEKIVANJA

Rođendan je simbol brzine prolaznosti vremena; objektivan pokazatelj starenja. Ujedno je i događaj koji se proslavlja, na kome se čestita, ali i podsetnik za ono što „je trebalo“, što „bi trebalo“, što „treba“. U određenoj godini starosti očekuje se ispunjenje speciičnih društvenih, porodičnih, emocionalnih, obrazovnih i sopstvenih normi. Iza šablonskih najlepših želja ne krije se ništa, ili se krije bojazan za neispunjenje pomenutih očekivanja.Dan rođenja postaje potpuno bezličan, i umesto slavlja deformiše se u test uklopljenosti u traženo ponašanje i ciljeve.Rezultati ankete o očekivanjima društva od pojedinca na osnovu starosne kategorije kojoj pripada, ispisani su na kutiji koja omogućava usmerenost pojedinog posetioca ka video radu. Kutija odvaja posetioca od realnog prostora dovodeći ga u direktan kontakt sa radom. Za svakoga ovaj rad ima drugačije, individualno značenje. To značenje srazmerno je empatiji kojoj doprinose izolovanost i konkretna očekivanja ispisana na kutiji.

Jelena Nikolić / Kristina Grebenar / Filip Mikić

video rad, 1´41´´KUSTOSIRANJE: 7 x 3

11

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

12

OD OVE GLINE MOŽE DA SE NAPRAVI

Tok razmišljanja o umetničkom delu kreće pre njegove materijalizacije i njegovog smeštanja u prostor. Delo život započinje svojom izičkom pojavnošću i susretom sa publikom, upoznavajući je sa idejom koja ga deiniše.U osnovi percepcije umetničkog dela nalazi se zamišljena barijera zbog nepostojanja vidljivog procesa samog njegovog nastanka. Svojom formom i položajem, barijera postaje izička veza i ukida vizuelno; ona srasta i postaje umetničko delo u isto vreme formirajući i deinišući prostor.Osnovna ideja rada „Od ove gline može da se napravi“ jeste da, kroz svoju interaktivnost i dostupnost dodirom, omogući posetiocima učešće u samom procesu nastanka umetničkog dela. Dostupnost dodirom korisnicima je omogućeno da osete i upoznaju glinu kao materijal u njenom izvornom obliku, i time motivisati i probuditi maštu i želju za aktivno učešće u samom radu. Angažovanim pristupom, posetilac mu daje oblik i svojim delovanjem doprinosi samom životu rada.

Maja Đorđević / Dušan Savić / Ivana Jevremović

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

13

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

14

PHOTOBOOTH

Photobooth je prostor u kome nov način crtanja – odbacujući ne samo akciju nego i prisustvo umetnika – postaje dostupan svakom. Kompjuterski program na osnovu fotograije portreta (proila) pojedinca daje kao krajnji rezultat matematičku formulu – crtež u njeogovom novom smislu. Linija više nije osnovno izražajno, niti opisno sredstvo. Sve speciičnosti vizuelnog identiteta jedne ličnosti izražavaju se, u ovom hiperprodiktivnom sistemu, matematičkim oznakama. Polazi se od pojavnog, organskog i speciičnog, a rezultat postaje nešto što se doživljava kao bezlično i veštačko, numeričko. Na ovaj način, u kontaktu sa krajnjim proizvodom, suočeni smo sa preispitivanjem očekivanja od umetničkog dela. Takođe, nameću se i pitanja percepcije likovnog izražavanja, međusobne uslovljenosti pojavnog sveta i njegove transpozicije u umetnosti.

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

Bogdan Pavlović / Sandra Nikač / Maja Morošan

15

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

16

PORODICA

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

Jelena Nikolić / Iva Parađanin / Anđela Nikolić / Kristina Manolev

Prosečna porodica poseduje jedan televizor.On zauzima centralnu poziciju u dnevnoj sobi, kako bi svi mogli da ga vide. Televizor je najveći masovni medij, čiji program diktiraju interesovanja društva, koji prikazuje program više zabavnog karaktera, dok informativni postaje manje važan.Mesto na kome se porodica najčešće okuplja jeste dnevna soba, to jest ispred televizora. Gledanjem TV-a stvara se „prijatna“ tišina. Nedostatak komunikacije i želje za istom pravda se zaokupljenom pažnjom. Porodica gubi vreme zajedno.Porodične serije propagiraju poželjan model moderne porodice, vesele,duhovite i srećne. Problemi su bezazleni, lako i uvek rešivi. Smeh publike dobija ironičnu konotaciju, nenamerno stavljajući akcenat na celokupnu veštačku predstavu; onu koju je društvo izabralo da gleda i postavilo kao ideal.Porodica je osnovna jedinica društva.

17

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

18

JA NEMAM TALENAT

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

19

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

KUSTOSIRANJE: 7 x 3

ŽA POSLE KRAJA – POCETAKVeliki izazov je bio pred nama da od jesenjeg semestra 2012. do proleća 2013. kolega Bereta i ja organizujemo akademski kurs Kustosiranje: tehnologija izložbenog procesa / realizacija projekta – „stvaran svet“, kao unapređenje edukativnog i istraživačkog kustoskog projekta Kustosiranje, čiji smo autori. Ovaj kurs smo koncipirali prema smelom predlogu, po pozivu i u saradnji sa v. prof. Miloradom Mladenovićem, akademskim slikarem i dipl. inž. arhitekture (Arhitektonski fakultet u Beogradu) i doc. Radošem Antonijevićem, akademskim vajarem (Fakultet likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu). Dok su profesori oba fakulteta okupili studente kroz svoje izborne kurseve, nas dvojica smo objavili Javni poziv za studente istorije umetnosti, na nezvaničan način uključujući i Filozofski fakultet u program. Ceo kurs poseduje zvanični kurikulum u okviru izbornog predmeta M17.1 Osnovnih akademskih studija Arhitektonskog fakulteta.Studenti osnovnih studija arhitekture, istorije umetnosti i likovnih umetnosti / vajarstva su ovom prilikom imali jedinstvenu priliku da zajednički, proaktivno osvajaju znanja i veštine o procesu i tehnologiji umetničke izložbe, razvijanju koncepta i produkciji umetničkog dela, kustoskim praksama i realizacijom izložbenog projekta. Kroz predavanja, radionice, diskusije, evaluacije, individualne prezentacije, na bazi zajedničkih interesovanja, formirali smo sedam mešovitih timova u kojima se nalazio bar po jedan student sa svakog fakulteta. Naša težnja je bila da studenti prepoznaju značaj saradnje, perspektive ostalih članova tima, kao i da imaju otvoren prostor za eksperiment i razmenu profesionalnih uloga. Posebnu pažnju smo poklonili motivaciji studenata njihovim samostalnim izborom tema i zadataka koje su rešavali upoznajući različitu problematiku savremene umetničke prakse. Prepoznajući značaj ovog projekta, usledio je poziv za izlaganje od strane Umetničkog saveta Galerije U10, koji čini jedinstven umetnički prostor u Srbiji i regionu, utemeljen na hrabrom poduhvatu udruživanja grupe umetnika, kojeg vodi slikar i kustos Nemanja Nikolić. Sasvim u skladu sa izlagačkim konceptom U10, uspešnoj promociji sveže produkcije najzanimljivijih generacija likovnih umetnika, akteri grupne studentske izložbe, kao novi u umetničkom polju, dobili su priliku da se zvanično predstave u reprezentativnom izlagačkom prostoru. Kroz rad u timu, studenti tri fakulteta Univerziteta u Beogradu su odgovorno formirali koncept radova, prateće tekstove i program, kroz realizaciju grupne izložbe 7x3 u okviru Umetničkog prostora U10 u Beogradu, od 21.03. do 06.04.2013. Ova izložba i katalog predstavljaju mogućnost da javnost dobije uvid u rezultate rada i metode umetničkog obrazovanja koje su se tokom projekta formirale. Značaj ovog projekta čini ostvarena interfakultetska i međusektorska saradnja, multidisciplinarna obuka i način rada koji studente suočava i priprema za realne situacije u kojima će se naći posle diplomiranja. Na bazi iskustva sa ovog kursa, smatram da su najveći izazovi bili (i da u trenutnom kontekstu i dalje ostaju) smanjivanje jaza između teorije i prakse, negovanje timskog rada, proaktivnost, povezivanja struka i profesionalaca koje čine budućnost umetničke scene.

Srđan Tunić, Kustos - istoričar umetnosti

ŽUCESNICI IZLOŽBE

Studenti arhitekture: Hristina Stojanović, Filip Mikić, Maja Morošan, Soija Bojanović, Anastasija Protić, Anđela Nikolić, Kristina Manolev i Ivana Jevremović.

Studenti istorije umetnosti: Tijana Zebić, Kristina Grebenar, Sara Sopić, Sandra Nikač, Senka Latinović, Iva Parađanin, Dušan Savić.

Studenti vajarstva/likovnih umetnosti: Aleksandra Kovačević, Jelena Nikolić, Bogdan Pavlović, Maja Đorđević, Luka Tripković i Mladen Janković.

Predavači, moderatori: Milorad Mladenović, Radoš Antonijević, Andrej Bereta i Srđan Tunić.

Produkciju i realizovanje ove izložbe su podržali Umetnički prostor U10 i Arhitektonski fakultet, Univerziteta u Beogradu.

KUSTOSIRANJE: 7 x 3