KULTURNA TRANSFORMACIJA GRADAIZDAVAČ / PUBLISHER

Zavod za kulturu Vojvodine / Vojvodina Institute for CultureVojvode Putnika 2, 21000 Novi Sad,

Tel: +381 21 47 54 128, 47 54 148e-mail: zkvinternational@nscable.net

website: www.kultura-vojvodina.org.rs

ZA IZDAVAČA / EXECUTIVE PUBLISHER Vladimir KopiclUREDNICI / EDITORS Biljana Mickov i Dragan Ilić

DIZAJN / DESIGN Jovan Trkulja Peter Gregson StudioLEKTURA I KOREKTURA / PROOFREADING Tatjana Pivnički Drinić

PREVOD, LEKTURA I KOREKTURA ENGLESKOG TEKSTA / TRANSLATION, PROOFREADING

Language & Translation Centre, Novi SadKOMPJUTERSKI SLOG / PREPRESS Vladimir Vatić

TIRAŽ / PRINT RUN 300ŠTAMPA / PRINTED BY JP „Službeni glasnik” Beograd

Decembar 2015, Novi Sad / December 2015, Novi Sad

POKROVITELJ / PATRONAGEPokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Provincial Secretariat for Culture and Public Information

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад316.7(082)KULTURNA transformacija grada / [urednici Biljana Mickov i Dragan Ilić]. – Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2015 (Beograd : Službeni glasnik). – 142 str. ; 24 cmTiraž 300. – Bibliografija uz svaki rad. – Rezime na engl. jeziku uz svaki rad.ISBN 978-86-80384-02-3a) Култура – Градови – ЗборнициCOBISS.SR-ID 301781511

2015.

4

R E Č U R E D N I K AB I L J A N A M I C KO V

7

U V O DD Ž O N H O L D E N

V R E D N O VA N J E KU LT U R EU G LO B A L N O M G R A D U

10

U R B A N I Z A M I N A S L E Đ ED A R KO P O L I Ć

P OT E N C I J A L J AV N I H P R O S TO R A U S AV R E M E N O M U R B A N O M R A Z V O J U N O V O G S A D A

24

I S I D O R A S TA N KO V I ĆG R A D S K I K VA R TO V I K A O M E S TA

(A K T I V I R A N J A ) S E Ć A N J A 33

Z A J E D N I C AV L A D I M I R G V O Z D E N

K A KO M I S L I T I Z A J E D N I C U ?41

S AV R E M E N A U M E T N O S TS U N Č I C A PA S U L J E V I Ć K A N D I Ć

U M E T N O S T N O V I H M E D I J A47

S R Đ A N S R D I ĆP I S A C I G R A D

62

D R A G A N I L I Ć M U Z I Č K A T R A N S F O R M A C I J A

66

V L A D I M I R C R N J A N S K I F I L M I G R A D

71

5

I VA N P R AV D I ĆK R E AT I V N I P LU R A L I Z A M

P R I M A R N O G S T VA R A L A Š T VA76

U R O Š U Š Ć E B R K AS AV R E M E N A S KU L P T U R A

I U R B A N I P R O S TO R83

K R E AT I V N O S TJ O VA N Č E K I Ć

E S T E T I Z A C I J A K A P I TA L A I K R E AT I V N O S T

89

D I G I TA L I Z A C I J AK R I S T I A N LU K I Ć

KO M U N I K A C I J A D I G I TA L N O G96

I VA N A J O VA N O V I Ć A R S I ĆJ AV N A B I B L I OT E K A , G L AV N A S TA N I C A

N A P U T U D I G I TA L N E P I S M E N O S T I100

H A S A N B A K Š IR A Z V I J A N J E K R E AT I V N E E KO N O M I J E ,

P R E O B L I KO VA N J EC I L J E VA I N D U S T R I J S K E P O L I T I K E

107

KU LT U R N A P O L I T I K AM AU R O F E L I KO R I

S T I H I J S KO F I N A N S I R A N J E V R TA KU LT U R E111

E S T E V E K A R A M E SS AV E T Z A KU LT U R U B A R S E LO N E

118

B I O G R A F I J E122

B I B L I O G R A F I J A131

7

B I L JA N A M I CKOV

K U L T U R N A T R A N S FO R M A C I JA G R A DA

Va žno je po sta vi ti kul tu ru u cen tar raz vo ja jed nog gra da. Pra va me ra u for mi ra nju kul tur nih po li ti ka, is tra ži va nja i spo sob no sti, sa ci ljem pri vla če nja in te re sovanja pu bli ke kul tur nim sa dr ža ji ma, tre ba lo bi da od ra ža va već for mi ra ne na či ne na ko je pu bli ka i za jed ni ca ko ri ste svo je slo bod no vre me, isto vre me no im nu de ći i mo guć nost sti ca nja ne kih no vih i al ter na tiv nih is ku sta va. Mo ra nam bi ti ja sno da kul tu ra ni je sa mo umet nost i da ona isto ta ko ka rak te ri še ljud ske ak tiv no sti. Kul tu ra je ste i mo ra bi ti sa dr žaj svih sek to ra i in sti tu ci ja ko je se raz vi ja ju u re gi ji, dr ža vi, na ve­ćem pro sto ru, u vre men skim pe ri o di ma… Kul tu ra je deo jav­nih po li ti ka i va žna je za pro mo ci ju umet no sti, ko ja re flek tu je isto ri ju, raz voj i mo der ni za ci ju sre di ne, ve zu sa dru gim kul tu­ra ma u oko li ni, i ši re u sve tu. Raz voj kul tu re je po ve zan i sve vi še umre žen.

Kon stan tan pro ces pre i spi ti va nja i pro miš lja nja, in ven ci ja i ob na­vlja nja, tre ba lo bi da pred sta vlja suš ti nu kul tur nih po li ti ka, jer je to za i sta je di ni me ha ni zam ko ji pra vil no od ra ža va i pra ti di­na mič nost i stal ne pro me ne pri sut ne u glo bal noj kul tu ri.

Druš tvo sve ve ćeg di ver zi te ta (ne sa mo et nič kog), ko je tre ba da vred nu je zna nje i kon ti nu i ra no uče nje, mo ra kon stant no da gra di kul tur ni stub1 ko ji će pod u pre ti raz u me va nje sve ta, nad grad­njom čo ve ko vog raz vo ja kroz pri stup i ba vlje nje kul tur nim ak­tiv no sti ma. Ži vi mo u je din stve nom vre me nu u ko jem ras pra ve o od no su iz me đu kul tu re i raz vo ja za u zi ma ju sve vi še pro sto ra na glo bal nom pla nu.

1 Culture21: Action – pr vi je do ku ment sa glo bal nom mi si jom ko ji za go va ra us po sta­vlja nje osno ve za od go vor nost gra do va i lo kal nih sa mo u pra va za kul tur ni raz voj.

8

POST GLO BAL NI PE RIOD

Po la zna tač ka ove vr ste po li ti ke ne od no si se na to ka ko da krei­ra mo po li ti ku ko ja od ra ža va glo bal nu kul tu ru, onu ko ja je na na šem pra gu, već na ko ji na čin da lo kal nu kul tu ru i njen kon tekst us peš no in te gri še mo u glo bal nu kul tu ru. Is klju či vo po li ti ka či ju suš ti nu pred sta vlja pro ces kon ti nui ra nog pre i spi ti va nja i pro­miš lja nja kon tek sta, i kre ta nja u nje nim okvi ri ma, ali i kre ta nja u nje noj oko li ni, mo že da ti ko ri stan do pri nos de fi ni sa nju kul tu re i nje nom pra vil nom po zi ci o ni ra nju u sa vre me nom okru že nju.

Ve ći na evrop skih gra do va za sni va svo ju kul tur nu po li ti ku na če ti ri ključ na prin ci pa: kul tur ni iden ti tet, kul tur na ra zno li kost, stva ra laš tvo i uče stvo va nje gra đa na u kul tur nom ži vo tu. Stra te­gi ja raz vo ja kul tu re tre ba lo bi da obez be di da se ovi prin ci pi po­sma tra ju i pre pli ću u svim jav nim po li ti ka ma.

GRAD – KUL TU RA SA IVI CE KA CEN TRU

Kul tur na po li ti ka tre ba da pred sta vlja cen tar raz voj ne stra te gi je gra da u ci lju raz vo ja kre a tiv no sti. Grad sko ve će gra da tre ba da pro mo vi še am bi ci o znu po li ti ku pod sti ca nja i omo gu ća va nja uklju či va nja gra đa na u pro ce se kre i ra nja i spro vo đe nja kul tur nih po li ti ka na ni vou gra da, kao i ja ča nja ulo ge grad skih in sti tu ci ja kul tu re.

Pri o ri tet je uvek ob na vlja nje jav nih pro sto ra za kul tur na de ša­va nja i umet nič ke ak tiv no sti, ko ji bi pred sta vlja li druš tve no je­din stvo gra da, kao i ja ča nje kul tur nog iden ti te ta gra da ko ji se te me lji na mre ži kul tur nih en ti te ta i udru že nja. Ne ma sum nje da je upra vo ova čvr sta mre ža osno va za pro mo ci ju i spro vo đe nje am bi ci o znih po li ti ka u obla sti kul tu re na ni vou gra da. Kao ključ ni ele ment pro mo ci je ur ba ne tran sfor ma ci je tre ba od re di ti ino va­tiv ni kul tur ni pro fil gra da. Tran sfor ma ci ja i otva ra nje no vih in sti tu ci ja kul tu re. Ti me bi se pod sta kao do pri nos sek to ra kul tu re eko nom skom ra stu.

Ese ji ko ji su za stu plje ni u knji zi se od no se na te or i je o glo bal nom gra du, o No vom Sa du, Be o gra du. Cilj je da se iz ši reg i sa vre me­ni jeg, a mo gu ćeg i oprav da nog poj ma gra da, od no sno sve ga ono ga

9

što či ni nje gov kul tur ni kon tekst, do bi ju smer ni ce za no ve od­no se onih ko ji se ba ve kul tur nom po li ti kom na ni vou gra da kao i svih za in te re so va nih i onih ko ji to još uvek ni su pre ma sa vre me­noj umet no sti uopšte, i po je di nač no.

Ta ko đe su za ni mlji va po ve zi va nja u re vi ta li za ci ji na sle đa i se ća­nja kao i u stva ra nju po volj nih si tu a ci ja za kre a tiv ke/ce, što je zna čaj no na ra znim ni vo i ma, pa ova kvo ob ja vlji va nje raz miš lja nja i is ku sta va pro fe si o na la ca mo že da ima sna žan uti caj ka ko na do no si o ce od lu ka ta ko i na edu ka ci ju pu bli ke. Ob u hva će ne su sa vre me ne umet no sti i nji ho vi do pri no si kul tur nim tran sfor ma­ci ja ma gra da.

Knji ga je neš to iz me đu pri ruč ni ka, stra te gi je, na či na miš lje nja, raz jaš nje nja poj mo va ko ji se mo gu pri me ni ti na oso be no sti gra­da ko je se ti ču ob li ko va nja nje go ve kul tu re uopšte, u na me ri da što pre po sta nu opšte me sto i da se za tim me nja ju po ne kim no­vim, sa vre me nim kul tur nim za ko ni to sti ma. Ide o loš ki gle da no, knjiga is ka zu je in te resovanje za raz voj umet nič kih sce na u svim sa vre me nim prav ci ma, bez ob zi ra na raz li ku po je di nih ideo loš kih pri stu pa, i tre ba da de lu je pro sve tlju ju će na lo kal ne vla de i one ko ji vo de sek tor kul tu re, bez ob zi ra na to što to ni je u pot pu no­sti mo guć no.

SUM MARY

Mo dern ti mes bring a new ap pro ach to the de ve lop ment and set ting of the cul tu re po licy system of a city. We me et trends in cul tu re such as su sta i na bi lity, net wor king, and a new va lue mo del which has an in flu en ce on our at ti tu des. Po li ti ci ans and po licy ma kers must now con si der fac tors such as eco nomy, cul tu re, so cial in clu sion, en vi ron ment pro tec tion and the ba lan ce bet­we en them if they wish to ac hi e ve a mo re su sta i na ble prac ti ce. To ra i se the sta tus of su sta i na bi lity we ha ve to ma ke a ba lan ce bet we en the se ele ments.

10

UVODDŽO N H O L D E N

V R E D N O VA N J E K U L T U R E U G LO B A L N O M G R A D U

SKRA­ĆE­NA­VER­ZI­JA­GO­VO­RA­ODR­ŽA­NOG­NA­ KON­FE­REN­CI­JI­„BU­DUĆ­NOST­GRA­DA”­UNI­VER­ZI­TE­TA­

U­ČI­KA­GU,­U­KUL­TUR­NOM­CEN­TRU­ČI­KA­GA

Sve je vi še gra do va u sve tu, ta ko da se ono što se de ša va u gra do­vi ma ti če sve ve ćeg bro ja lju di. Go di ne 2008, pro ce nat po pu la­ci je u sve tu ko ja ži vi u gra do vi ma po pr vi put je bio viši od 51%. U Ki ni, ovaj broj je po ras tao sa 18% sta nov ni ka ko ji ži ve u gra do­vi ma iz 1978. go di ne na da naš njih 50%, a ov de, u SAD, 80% lju di ži vi u gra do vi ma. Čak i ako ne ži vi te u gra du, i da lje po sto ji ve li ka ve ro vat no ća da će te do bi ja ti ve sti, ko ri sti ti za bav ne sa dr ža je i, vr lo mo gu će, si stem vred no sti, upra vo iz gra do va. Ova ten den­ci ja ne po ka zu je zna ke za u sta vlja nja, ta ko da se či ni kao da će na ša bu duć nost sve vi še bi ti ve za na za gra do ve.

Sma tram da je ulo ga kul tu re u ži vo tu gra do va neš to po put neo bja­š nji ve za go net ke. Ana li zi ram spi sak svet skih gra do va sa naj ve ćim bro jem sta nov ni ka, ka ko pi šu ča so pi si po put Mo no kla, i za pa njen sam či nje ni com da ve ći na njih ni su me sta u ko ji ma bih vo leo da ži vim, ma da ima ju od lič ne kul tur ne sa dr ža je. Mi slim, Fu ku o ka je na me stu 14, Por tland je 21., a čak ni Nju jork ni ti Lon don ni su na spi sku? Ma daj te! Po vrh sve ga to ga, ne ki gra do vi ko ji ima ju bo ga te isto rij ske kul tur ne sa dr ža je, kao što su Kjo to ili Fi ren ca, mo žda su ve o ma le pi, ali ne do volj no po put na bu ja lih glo bal nih gra do va pu nih do ga đa nja. Za tim, tu je i či nje ni ca da su po slov­ne zo ne čak i naj na pred ni jih gra do va na sve tu iz u zet no do sad ne; sa mo po gle daj te Vol strit ili lon don ski Si ti – kraj nje uža sno.

Da kle, za me ne su us peš ni gra do vi me sta ko ja su kul tur no i po­slov no ak tiv na, ov de i sa da: oni su kom bi na ci ja me sta na ko ji ma se za ra đu je i ko ja pru ža ju is ku stva. Ovo su gra do vi u ko je lju di u stva ri že le da se do se le; me sta ko ja stva ra ju isto ri ju i ve sti, i me sta

11

ko ji ma te že umet ni ci. Me sta ko ja se sli ka ju, gra de i o ko ji ma se pi še u stvar nom vre me nu. Če sto su to me sta ko ja nas iz ne na đu ju i zbu nju ju, i ko ja ni su pot pu no udob na, a ako baš že li te da na ve­dem ne ke, on da ću sta vi ti Ber lin i Is tan bul na sam vrh svo je li ste.

Ono što mi je ta ko đe in te re sant no je ste to što su svi iz gle di da se na Za pa du ulo ga tra di ci o nal ne umet no sti u ži vo tu gra da me nja. U 19. i 20. ve ku, sva ki am bi ci o zni grad že leo je da ima svet ski po zna ti mu zej, or ke star, ili čak oper sku ku ću (na pri mer, Cen tral si ti u Ko lo ra du, ču ven po zlat noj gro zni ci, i Ma na us u Bra zi lu ima ju oper ske ku će).

Na su prot to me, da nas su ne ke od tih in sti tu ci ja tra di ci o nal ne umet no sti u Ame ri ci u kri zi, a ne ke u Evro pi su ta ko đe ugro že­ne. A raz log to me le ži u či nje ni ci da zna čaj umet no sti ni je vi še neš to što se bez u slov no pod ra zu me va. Po li ti ča ri i fi lan tro pi ši rom sve ta po sta vlja ju ne ka teš ka pi ta nja – ko ju vred nost umet nost i kul tu ra do no se me stu gde sta nu jem? Uko li ko tra di ci o nal na umet nost ne sta ne, da li će to ima ti ne kog efek ta?

A po sto je i ne ka jed na ko teš ka pi ta nja ko je grad ski po li ti ča ri mo­ra ju da po sta ve se bi sa mi ma – ka kav će bi ti nji hov od go vor na pro me ne ko je se do ga đa ju u sfe ri fi nan si ra nja umet no sti; ka kva je nji ho va od go vor nost ka da je u pi ta nju kul tu ra? Na ko ji na čin naj bo lje ko ri ste za kon ska i fi nan sij ska sred stva ko ja ima ju na ras po la ga nju?

Sa da, od go vo ri ti na ova pi ta nja je te že ne go ina če jer smo svi zbu­nje ni ka da su u pi ta nju ne ki od va žnih poj mo va u ovoj ras pra vi, na ro či to u ve zi sa poj mo vima „kul tu ra” i „vred nost”. Vi še ne po­sto ji za jed nič ki stav o zna če nju tih re či. A ta ko đe nas zbu nju je i me re nje kul tu re: na ko ji na čin da me ri mo i upo re đu je mo svet umet no sti?

Da kle, to je po la zna tač ka za mo ju da naš nju pri ču. Po ku ša ću da pred sta vim jed no sta van kon cep tu al ni okvir ko ji će nam po mo ći da raz go va ra mo o ulo zi umet no sti i kul tu re u gra do vi ma. Na kon to ga, pred sta vi ću tvrd nju da je grad bez umet no sti osu đen na eko nom ski, druš tve ni i po li tič ki ne u speh. A po tom ću pred lo ži ti ne ke pri stu pe ko je bi gra do vi tre ba lo da pri me ne ka da je kul tu ra u pi ta nju.

12

Na i me, ni je mno go, a ima mo po la sa ta na ras po la ga nju – sve vre­me ovog sve ta.

Da kle, poč ni mo pred sta vlja njem pro fe so ra Uni ver zi te ta Kem bridž Rej mo na Vi li jem sa: 1976. go di ne na pi sao je da je kul tu ra jed na od „dve­tri naj te že re či u en gle skom je zi ku”. Ta da je kul tu ra u osno vi ima la dva raz li či ta zna če nja – a ve ći na lju di još uvek raz­miš lja o kul tu ri na taj na čin.

S jed ne stra ne, kul tu ra je ozna ča va la „raz li či te vi do ve umet no sti” – a one su bi le utvr đe ni ka no ni umet nič kih for mi (ope ra, ba let, po e zi ja, itd., itd.), a sva ki od njih je imao sop stve nu hi je rar hi ju. Da nas, sa mo ma li deo druš tva uži va u umet no sti, deo ko ji je ge ne ral no po sma tra no do bro obra zo van i bo gat, a ta druš tve na eli ta je de fi ni sa la se be ne sa mo kroz no vac i obra zo va nje već i kroz sam čin raz u me va nja umet no sti, i za to su gra ne umet no sti do bi le eti ke tu „eli ti stič ki”.

To je bi lo jed no zna če nje kul tu re, ali, po sto ji još jed no, vi še an tro­po loš ko zna če nje ko je se ši ri lo ka ko bi ob u hva ti lo sve što ra di mo da iz ra zi mo se be i da raz u me mo sa mi se be kao po je din ce unu tar gru pe; od ku va nja do spor ta, od ple sa do gle da nja te le vi zi je.

Pro blem je bio, i još uvek je ste, či nje ni ca da su ova dva zna če nja iste re či po sta la su prot na. Kul tu ra u smi slu umet no sti i po pu lar na kul tu ra po sta le su me đu sob no is klju či ve: jed na je bi la vi so ka, dru ga ni ska, jed na pre fi nje na, dru ga ma nje vred na. Kao po je di­nac, mo gli ste da te ži te vi so koj kul tu ri, ali, po pra vi lu, vi so ku kul tu ru ni ka da ni su mo gli da usvo je svi – to je bi lo zdra vo ra zum­ski ne mo gu će – ka da bi je svi usvo ji li, po sta la bi po pu lar na kul­tu ra. I, da iz vr ne mo lo gi ku, da je po ovom ne ka daš njem obra scu po pu lar na kul tu ra po pu lar na, to bi zna či lo i da umet nost mo ra bi ti po pu lar na. O, bo že.

Ali, ne oča ja vaj te, jer je ovaj sta ri „ili­ili” mo del kul tu re, ko jem ve ći na lju di još uvek te ži, su vi šan. Ovo zna če nje kul tu re tre ba ra di kal no pre i spi ta ti jer su se de si le dve stva ri. Pr va je oči gled na: sta ri stav da su na ne ki na čin od re đe ni ob li ci umet no sti sa mi po se bi bo lji od osta lih – pod ovim mi slim da ima ju ve ću spo sob nost da sa dr že ve li ko zna če nje – ta ide ja je već ne ko vre me neo dr ži va.

13

U stva ri, 60­ih go di na proš log ve ka po sta lo je sa vr še no ja sno da naj bo lje re ak ci je iz do me na kul tu re na rat u Vi jet na mu ni su doš le iz oper skih ku ća ili iz li te ra tu re; doš le su iz no vi nar stva, film ske umet no sti i rok mu zi ke, a vr hu nac je bio ka da je Dži mi Hen driks od svi rao na ci o nal nu him nu SAD Star Span gled Ban ner na Vud­sto ku.

Sto ga, ni je vi še pi ta nje da li je po zo riš te bo lje od TV dra me ili da li je ba let bo lji od ulič nog ple sa. Ume sto to ga, ras pra va o kva li te tu kul tu re pre la zi na po je di nač ne obla sti: da li je u pi ta nju do bro po sta vljen ko mad Ote lo, da li je to do bar TV pro gram, ka ko se ko ti ra ju ovi džez mu zi ča ri, i ta ko da lje.

To je pr vi raz log zbog ko ga mo ra mo da pre i spi ta mo ve zu iz me đu vi do va umet no sti i ostat ka kul tu re. Ono što je sle de ća naj va žni ja stvar za pro miš lja nje do la zi od mno go bli že, i fun da men tal ni je, pro me ne u na či nu na ko ji si stem kul tu re funk ci o ni še.

Ob ja sni ću na šta mi slim. Moj ar gu ment je da sa da, iz prak tič nih raz lo ga, vi še ne ma mo gra ne umet no sti i osta tak kul tu re. Ume sto to ga, po sto je tri du bo ko is pre ple te ne sfe re kul tu re: kul tu ra ko ja se fi nan si ra, ko mer ci jal na kul tu ra i do ma ća (ho me­ma de) kul tu ra. Za raz li ku od ne ka daš nje vi so ke umet no sti i po pu lar ne umet no­sti, ove ni su raz dvo je ne i su prot ne; one su pot pu no is pre ple te ne. Me đu tim, one se zna čaj no raz li ku ju jed na od dru ge.

Kul tu ra ko ja se fi nan si ra je vr sta kul tu re ko joj je po treb na po­drš ka od stra ne vla de ili fi lan tro pa. Ova vr sta kul tu re od re đe na je ne kroz te o ri ju, već kroz prak su: ono što se fi nan si ra, po sta je kul tu ra. Sto ga, oni ko ji do no se od lu ke o to me šta će se fi nan si ra­ti, na čin na ko ji su te od lu ke do ne se ne, i, otu da, ko će od re di ti ovaj vid kul tu re, je ste te ma od ve li kog in te re sa jav no sti. Ko će do bi ti sred stva za šta, i na ko ji na čin druš tvo od lu ču je ko ga će ovla sti ti da do no si od lu ke o odo bra va nju sred sta va – bi lo da su ove od lu ke do ne se ne na sa stan ci ma kor po ra ci ja, ili od stra ne dr žav nih ili grad skih po li ti ča ra iza bra nih na iz bo ri ma, ili pak teš ko do stup­ne struč ne agen ci je – ovo su u ve li koj me ri po li tič ka pi ta nja.

Sle de ći vid kul tu re, ko mer ci jal na kul tu ra, u is toj je me ri prag­ma tič no de fi ni san: po tro šač je taj ko ji da je kraj nji sud, i uko li ko

14

ne ko sma tra da po sto ji šan sa da se od re đe na pe sma ili pro gram pro da, ući će u pro duk ci ju. Uspeh ili ne u speh za sni va se na tr ži štu, ali pre su dan pri stup tr žiš tu – ne do sti žni „uno sni ugo vo ri o sni­ma nju al bu ma” o ko ji ma Brus Spring stin go vo ri u svo joj pe smi Ro za li ta, pr vi jav ni na stup, ili pr vi ro man – svi su u ru ka ma kor po ra tiv ne eli te ko ja je isto ta ko moć na kao i oni ko ji da ju po­sled nju reč ka da je u pi ta nju kul tu ra ko ja se fi nan si ra. Ono što je ov de za i sta va žno je da i u fi nan si ra noj i u ko mer ci jal noj kul­tu ri po sto je vra ta ri ko ji od re đu ju zna če nje kul tu re kroz svo je od lu ke. U oba slu ča ja, ako ste umet nik, mo ra te da pre mo sti te pre pre ke ka ko bi ste pred sta vi li svoj rad jav no sti.

Ali, ka da je tre ći vid kul tu re u pi ta nju – do ma ća kul tu ra – to vi še ne va ži. Do ma ća kul tu ra ob u hva ta sve od isto rij skih pred­me ta i ak tiv no sti na rod ne umet no sti, do ben do va postmo der nog pan ka i sa dr ža ja ot pre mlje nog pu tem You Tu be­a, a u ovom slu­ča ju je de fi ni ci ja to ga šta se sve pod ra zu me va pod kul tu rom mno go ši ra; od re đu je je ne for mal na gru pa rav no prav nih čla no­va ko ji sa mi biraju, a pre pre ke za ula zak su mno go ma nje. Mo žda ple te nje džem pe ra, pe va nje u ho ru ili pi sa nje pe sme ko ju će te ot pre mi ti pu tem Fa ce bo ok­a zah te va ju mno go veš ti ne, ali ovi vi do vi stva ra nja mo gu se bez mno go teš ko ća od vi ja ti ne za vi sno – od lu ka o kva li te tu pro iz vo da u tom slu ča ju ni je u ru ka ma struč­nja ka, već u ru ka ma onih ko ji gle da ju, slu ša ju ili pro ba ju kraj nji pro iz vod.

U po sled njih tri de set go di na, bi li smo sve do ci eks plo zi je ak tiv no­sti u pro sto ru tre ćeg vi da umet no sti – do ma će kul tu re. Po sta vi ću Vam pi ta nje: ko ji je pro ce nat dva de se to go diš nja ka ko je po zna­je te ko ji su čla no vi mu zič ke gru pe, iz la žu fo to gra fi je, ili sni ma ju fil mo ve svo jim ka me ra ma? 100%, zar ne? Či ni se da sva ko mla đi od 25 go di na ima že lju da po sta ne mu zi čar, pe snik, pi sac ili re ži ser. Raz log to me de li mič no le ži u či nje ni ci da su sred stva po treb na za re a li za ci ju po sta la ce nov no do stup ni ja i jed no stav ni ja za upo­tre bu. Ume sto eki pe od 50 rad ni ka čla no va sin di ka ta i sku pog stu di ja, da nas mo že te da sni mi te film ko ri ste ći ka me ru vred nu 200 do la ra i ka sni je da ga mon ti ra te ko ri ste ći lap top.

Me đu tim, istin ski re vo lu ci o nar na teh no loš ka ino va ci ja je ste in­ter net. Ono što je in ter net ura dio – je din stve no i ne po vrat no, u ne ve ro vat no krat kom vre men skom pe ri o du – to je da omo gu ći

15

lju di ma da ko ri ste kul tu ru za ko mu ni ka ci ju, sa rad nju i za ra du na na či ne ko ji su pot pu no no vi.

To je na pra vi lo pu stoš u mo de li ma po slo va nja u mu zič koj, film­skoj i me dij skoj in du stri ji. Ta ko đe je pro me ni lo mo guć no sti za tri sfe re kul tu re i za sve ob li ke kul tur nog iz ra ža va nja unu tar njih, i pred sta vi lo je mnoš tvo no vih mo guć no sti (npr. no vu pu bli ku; no ve ob li ke umet no sti (šta ra di ti sa in te lek tu al nom svo ji nom, šta fi nan si ra ti, na ko ji na čin edu ko va ti mla de lju de, pi ta nje cen zu re).

Kroz fun da men tal nu pro me nu pra vi la igre, ova re vo lu ci o nar na teh no lo gi ja je ta ko đe pro me ni la ulo gu kul tu re u ži vo ti ma lju di. Ume sto da bu du pa siv ni kon zu men ti kul tu re, ne ak tiv ni čla no vi pu bli ke ko ji se de u mra ku u ti ši ni, da nas svi pre u zi ma mo ulo gu pro du cen ta i kon zu men ta, au to ra i či ta o ca, iz vo đa ča i gle da o ca svih vre me na. Pa da mo u udob nost svih tri ju sfe ra kul tu re bez po nov nog pro miš lja nja. Sva ko od nas se ne ome ta no kre će kroz svo je kul tur ne ži vo te, u ho du stva ra ju ći svoj ose ćaj in di vi du al nog i ko lek tiv nog iden ti te ta. I sve vi še od re đu je mo se be sa me na osno vu ono ga što oda be re mo da gle da mo, či ta mo, slu ša mo, itd.

Isto kao što ovaj in te gri sa ni mo del kul tu re ob jaš nja va ka ko i zaš to su vi do vi umet no sti i kul tu re za jed no do bi li ve ći zna čaj za po je din ca, ši re ob jaš nja va zbog če ga je ovaj ve li ki pej zaž kul tu ra po stao va žni ji gra do vi ma, kao i zaš to će kul tu ra, ka ko ve ru jem, do bi ti ve ći zna čaj u sve tu po li ti ke i re gu la tor ne sfe re.

Jer po ne ka daš njem mo de lu kul tu re, vi so ka umet nost mo gla je bi ti od ba če na kao usko eli ti stič ka te žnja; ko mer ci jal na kul tu ra se mo gla ot pi sa ti kao po pu li stič ka za ba va; a do ma ća kul tu ra se mo gla snis ho dlji vo de fi ni sa ti kao „ama ter ska”. Ali, ka da sve tri spo ji mo u jed nu pot pu no is pre ple te nu ak tiv nost, kul tu ra se tran sfor mi še u ono što Žor di Mar ti, biv ši na čel nik kul tu re Bar se lo ne, na zi va „dru gim eko si ste mom čo ve čan stva”.

Me đu tim, ako vam sve ovo zvu či pre ten ci o zno i pre vi še te o rij ski ori jen ti sa no, pred sta vi ću vam ne ke pri me re iz prak si ka ko kul­tu ra da nas uti če na ži vo te gra do va i lju di.

Naj pre, ovaj ši rok di ja pa zon is pre ple te nih kul tu ra do bio je eko­nom ski zna čaj. U jed noj pu bli ka ci ji ko ju sam na pi sao pre ne ko li ko

16

go di na, ko ja, pri zna jem, no si ne in spi ra ti van na ziv „Kul tu ra fi­nan si ra na iz jav nog bu dže ta i kre a tiv ne eko no mi je”, ana li zi rao sam na či ne na ko ji su vi do vi umet no sti ko ji se fi nan si ra ju i in­du stri je kul tu re ko je stva ra ju za ra du neo dvo ji vi – zbog na či na na ko ji se ide je i veš ti ne de le, na či na na ko ji ne ko pra vi tr žiš te za dru gog, i zbog na či na na ko ji lju di za ra đu ju no vac ra de ći unu tar ovog kul tur nog pej za ža.

Da na ve dem ne ko li ko pri me ra: ču ve ni bri tan ski glu mac ser Jan Me ke lan igrao je u fil mu Go spo dar pr ste no va, ali je obra zo va nje ste kao u po zo riš noj tru pi Ro jal Šek spir kom pa ni, a mu zič ka pod­lo ga u te le vi zij skoj re kla mi za brend hle ba „ho vis” je Dvor ža ko va Sim fo ni ja iz no vog sve ta, ko ju, mi slim, iz vo di sim fo nij ski or ke star Ha le ko ji se fi nan si ra iz jav nih sred sta va. I po sto ji još pre gršt pri me ra ovih ve za. Ono što ho ću da ka žem je ste to da tzv. vi so ka umet nost ni je odvo je na od eko no mi je ostat ka kre a tiv nih in du­stri ja: ona je ap so lut no suš tin ski po kre tač tih in du stri ja.

Za jed no či ne zna ča jan sek tor eko no mi je – u de lu Ve li ke Bri ta ni je iz ko jeg sam, kre a tiv na eko no mi ja či ni iz me đu 7% i 11% BDP­a, u za vi sno sti šta je uklju če no. To je do sta nov ca i do sta rad nih me sta. U ve ći ni ze ma lja čla ni ca OECD­a (Or ga ni za ci je za eko­nom sku sa rad nju i raz voj), ovo je je dan od ma log bro ja obla sti eko no mi je ko ji su zna čaj no ja či od osta lih obla sti. Ali ume sto da raz miš lja mo o to me kao o sek to ru eko no mi je, sma tram da je bo lje da raz miš lja mo o kre a tiv noj eko no mi ji kao eko nom skom si ste mu ko jem su, kao i sva kom si ste mu, neo p hod ni svi sa stav ni de lo vi ka ko bi funk ci o ni sao.

Dru ga oblast eko nom skog ra sta za sni va se na tu ri zmu u obla sti kul tu re, zbog če ga po sto je gra do vi, od Abu Da bi ja do Opor ta ili od Hong Kon ga do Sid ne ja, ko ji ula žu zna čaj ne su me nov ca u no ve kul tur ne cen tre. A po tom, tu je u ur ba na re ge ne ra ci ja, gde je kul tu ra osve ži la de lo ve gra da i do ve la do ve li kog ra sta ce ne ne kret ni na. Ne po treb no je re ći da su gra do vi u sve tu uvi de li zna čaj ne sa mo sa me kre a tiv ne eko no mi je i rad nih me sta ko je ova eko no mi ja stva ra, već i do mi no efek ta kul tur nih do ga đa nja ko ja pri vla če vi so koobra zo va nu rad nu sna gu u osta le obla sti.

U mno gim gra do vi ma, pa met na in ve sti ci ja jav nog sek to ra po­kre će bo gat stvo pri vat nog sek to ra, baš kao što je od u vek i bi lo.

17

Me đu tim, ov de po sto ji jed na va žna stvar. Svi ma nam je po znat kon cept da su fi zič ka in fra struk tu ra, po put pu te va i vo do vod nog si ste ma, naj va žni ji deo iz grad nje gra da. Da ši re ob ja sni mo, mo­že mo da po tra ži mo fi zič ku in fra struk tu ru kul tu re, po put mu­ze ja i kon cert nih sa la. Ono što se ma nje zna, ali što je sa da jed­na ko va žno, je ste ide ja ula ga nja u ma nje vi dlji vu in fra struk tu ru po ve za no sti.

Eko no mi sta Edvard Gli ser sa Uni ver zi te ta Har vard ka že u svo joj knji zi Tri jumf gra da da ono što na pred ni gra do vi ra de je ste da „pri vla če iz u zet ne lju de, a on da ih po ve zu ju”. Upra vo ta me đu­sob na po ve za nost raz vi ja i po dr ža va ljud ski ka pi tal. Gra do vi mo­ra ju da stal no stva ra ju no ve ve ze ka ko bi se ob no vi li i una pre di li. Po tre ban im je sti mu lans i ra zno li kost. Zbog to ga su luč ki gra­do vi, po put Ve ne ci je i San Fran ci ska, bi li us peš ni to kom isto ri je, dok su gra do vi sa sa mo jed nom gra nom in du stri je, ko ji su iz gu­bi li po ve za nost, po put De tro i ta i Li ver pu la, pro pa li.

A upra vo je to još je dan raz log zbog če ga je kul tur ni ži vot to li ko va žan, jer kul tur ni ži vot ne sa mo da obez be đu je osnov ni druš tve­ni pro stor u ko jem se me đu sob no po ve zi va nje od vi ja, već isto ta ko ono što se de ša va u tim pro sto ri ma od re đu je stan dar de po­na ša nja ko ji iz gra đu ju druš tve ni ka pi tal. Za uz vrat, druš tve ni ka pi tal po dr ža va ve ze i do ga đa nja po mo ću ko jih je dan grad i nje go va eko no mi ja funk ci o ni šu i na pre du ju.

On da, ka kav uti caj sve ovo ima na gra do ve? Naj pre, mi slim da nam je po treb no da od ba ci mo raz miš lja nje grad skih vla sti ko je sma tra ju da su one te ko je obez be đu ju ili pru ža ju kul tu ru. Već sam po ja snio da je ce na sa mo i zra ža va nja sma nje na i da sa da ima mo vi dljiv fe no men ma sov nog upli va u pre gršt raz li či tih vi­do va kul tu re. Po sao uprav nih or ga na gra da je ste da omo gu će lju di ma da bu du deo to ga – da po ve ća ju broj mo guć no sti za uži­va nje, da una pre de nji ho vu spo sob nost da uče iz proš lih i sa daš njih kul tu ra, kao i da im pru že in stru men te i da ih ohra bre ka ko bi stva ra li kul tu ru sa daš njo sti i bu duć no sti.

To uklju ču je ne sa mo obez be đi va nje iz gra đe ne in fra struk tu re za kul tu ru – kon cert ne sa le, po zo riš ta, ga le ri je, ugo sti telj ske objek te u ko ji ma se odr ža va ju kon cer ti i bi o sko pe – već uzi ma u

18

ob zir i broj lju di ko ji ko ri ste ta me sta. Za uz vrat, to zna či uzi ma­nje u ob zir i ta kvih obla sti kao što je obra zov ni si stem, na čin na ko ji pre vo zni si stem i od lu ke o pla ni ra nju po dr ža va ju kul tur ne ak tiv no sti; to zna či pro u ča va nje na či na na ko ji kul tur ne or ga ni­za ci je gleda ju ka ko na gra đa ne ta ko i na po se ti o ce.

Dru gim re či ma, sve je to kom plek sni je i sve o bu hvat ni je ne go što je bi lo ne ka da, ali isto ta ko i po ten ci jal no za hval ni je. Ako ovo ura di te ka ko tre ba, grad će pro cve ta ti i druš tve no i eko nom ski. Ako po gre ši te, grad će pro pa sti.

Sa da, že lim da ma lo vre me na po sve tim na či ni ma na ko je mo že mo da iz ra zi mo i iz me ri mo ne ke od či nje ni ca o ko ji ma smo go vo ri li. Ako je kul tu ra to li ko va žna, ka ko mo že mo da raz u me mo vred­nost kul tu re u gra do vi ma?

Pre ne go što poč nem da se ba vim ti me, pod se ti ću vas do kle smo sti gli: ono što tvr dim je da naj pre mo ra mo da pre for mu li še mo umet nost kao esen ci jal ni deo ši reg kon cep ta kul tu re; dru go, da se kul tur ni ži vot pro me nio u ve o ma krat kom vre men skom roku od mar gi nal ne do iz u zet no va žne kom po nen te na šeg lič nog iden­ti te ta i iden ti te ta unu tar za jed ni ce, kao i da je po stao zna čaj no bit ni ji, i taj zna čaj se po ve ća va u eko nom skom smi slu. Tre će, ka žem da je dan us pe šan glo bal ni grad mo ra da shva ti ove tren­do ve i pro me ne i da tre ba da iz gra di fi zič ko, za ko no dav no i eko­nom sko okru že nje ko je će ne go va ti bo gat kul tur ni ži vot za svo je gra đa ne. To, s dru ge stra ne, zna či ba vi ti se stva ri ma za ko je se ne ka da ve ro va lo da su iz van sa gle da va nja od lu ka o kul tu ri. Na kra ju, re kao sam da sma tram da gra do vi za po sta vlja ju umet nost i kul tu ru na sop stve ni ri zik, a ce na ne u spe ha je vi so ka i eko nom­ski i na po lju ljud skog raz vo ja i ostva re nja.

Ali shva tam da je teš ko ba vi ti se umet noš ću i kul tu rom na po li­tič kom i re gu la tor nom po lju: če sto se či ni da su isto vre me no ne sta bil ni, ne ja sni i ri skant ni.

Na cr tao sam ovaj jed no sta van di ja gram ka ko bih po ku šao da ar ti ku li šem raz li či te vred no sti kul tu re ko je ima ju raz ne gru pe u druš tvu.

19

Intrinsic

Instrumental Institutional

In trin sic – suš tin skiIn stru men tal – in stru men tal niIn sti tu ti o nal – in sti tu ci o nal ni

Ukrat ko, moj ar gu ment je sle de ći: mo že te da po sma tra te vred­nost kul tu re na tri na či na, uz upo tre bu raz li či tih je zi ka u sva kom od tih na či na. Ova tri sta no viš ta ni su me đu sob no is klju či va. Na pro tiv, kom ple men tar ni su, ali u za vi sno sti od to ga ko ste, oni su vi še ili ma nje va žni.

Ob ja sni ću. Na vr hu tro u gla na la zi se vred nost suš tin ski. Suš tin­ski zna či in te gral ni ili naj va žni ji deo ne če ga. To im pli ci ra da mu­ze ji, ples, po zo riš te, itd. ima ju vred nost unu tar njih sa mih. Sva­ki od njih ima je din stven na čin po ru či va nja i ta vred nost bi la bi iz gu blje na da oni ne po sto je, pa sa ma ta či nje ni ca afir mi še vi do­ve umet no sti kao sa mo stal no jav no do bro: tre ba lo bi da ce ni mo ples jer je to ples, po e zi ju jer je u pi ta nju po e zi ja, a ne sa mo zbog to ga što ples i po e zi ja ima ju eko nom ski i druš tve ni uti caj.

Ali ter min suš tin ska vred nost se ta ko đe ko ri sti za opis na či na na ko ji umet nič ki ob li ci ima ju in di vi du alan i su bjek ti van uti caj na sva kog od nas. Su štin ska vred nost je ono o če mu lju di go vo­re ka da ka žu „vo lim da ple šem”, „ta sli ka je obič no sme će” ili „mo ram da pi šem pe sme da bih se iz ra zio/la ”.

Ipak, već je po zna to da je suš tin sku vred nost teš ko opi sa ti, a ka­mo li iz me ri ti, a ra ci o nal na eko no me tri ja vla sti jed no stav no ne mo že da se iz bo ri s tim jer se ovaj aspekt kul tu re ba vi ap strakt­nim kon cep ti ma kao što su za ba va, le po ta i uz vi še nost. Ono uti če

20

na na še emo ci je, in di vi du al no i na raz li čit na čin, a i uklju ču je do­no še nje su da o kva li te tu. Za i sta se ne ukla pa u ra ci o nal ni ma či­zam ko ji na vod no do mi ni ra u po slov nom sve tu, po li ti ci, spor tu i me di ji ma. Da nas, sma tra se da ako neš to ne mo že te da iz me­ri te, to i ne po sto ji.

Me đu tim, za me ne ili za vas, kao po jed in ca, ono što je za i sta va žno je ste naš su bjek ti van od go vor na kul tu ru. Ka da se dim u pu bli ci i slu šam Mo car tov Re kvi jem, na pri mer, mo ja ose ća nja se pro bu de i mi slim „Ovo je div no, pre le po, pre div no”. Ne se dim mi sleći „Ta ko mi je dra go da će ovaj kon cert do ne ti po slov ni na pre dak i što će do pri ne ti do sti za nju ci lje va u tu ri zmu u ši rem pod ruč ju Či ka ga”.

Ka da go vo ri mo o vred no sti ko ju kul tu ra ima za po je din ce, mo­ra mo da go vo ri mo o kva li te tu, iz vr sno sti, fi zič kom i in te lek tu­al nom pri stu pu, kao i de mo gra fi ji pu bli ke. Mo ra mo da uzme mo u ob zir kva li ta tiv ne fak to re, da go vo ri mo o to me šta či ni do bru i lo šu umet nost, od če ga se sa sto ji iz vr snost, kao i ka ko se mo gu una pre di ti do ži vlja ji pu bli ke. Ove ras pra ve mo že mo vo di ti sa mo kroz na ra ti ve, je zik i de ba tu; bro je vi mo gu da za stu pa ju neš to od to ga, ali nam ni ka da ne mo gu da ti sve o bu hvat nu sli ku.

Va žno je shva ti ti da ka da go vo ri mo o suš tin skoj vred no sti, ko­ri sti mo vred nost kao ak ti van gla gol. Ja vred nu jem neš to, ti vred­nu ješ neš to, oni vred nu ju neš to. A taj pro ces oce nji va nja je su­bjek ti van. Mo že te mi re ći da je ne ka sli ka do bra, i po ku ša ti da mi ob ja sni te zaš to ta ko mi sli te. Mo že te mi pred sta vi ti sta ti stič ke po dat ke ko ji po ka zu ju da će ples bi ti ko ri stan za me ne na raz ne na či ne, od to ga da ću bi ti zdra vi ji, od to ga da ću bi ti sreć ni ji. Ali, sa mo ja mo gu da vred nu jem sli ku ili ples. Mi slim da je ovo pre­sudan mo me nat.

Na i me, ka da se fo ku si ra mo na dru gu vr stu vred no sti, in stru­men tal nu vred nost, ba vi mo se objek tiv nim kon cep tom, pa tu mo ra mo da raz miš lja mo o vred no sti na dru ga či ji na čin. In stru­men tal na vred nost opi su je pri me re gde se kul tu ra ko ri sti kao alat ka ili in stru ment da bi se po sti gao ne ki dru gi cilj, kao na pri mer eko nom ska re ge ne ra ci ja, bo lji re zul ta ti na is pi tu ili kra će vre me opo rav ka pa ci je na ta. Ovo su do mi no efek ti kul tu re, či ji je

21

cilj da po stig nu neš to što se isto ta ko mo že po sti ći i dru gim na­či ni ma. U po sled njih tri de se tak go di na, ovaj tip vred no sti bio je iz u zet no in te re san tan fi nan si je ri ma, a u ne kim tre nu ci ma po stao je to li ko va žan da su dru ge vred no sti kul tu re za bo ra vlje ne.

Sma tram da po sto je pot pu no ra zu mlji vi raz lo zi što se ovo do go­di lo. Je dan od njih je da fi nan si je ri mo ra ju da se od lu če iz me đu sve ve će po tra žnje za nji ho vim nov cem, pa sto ga že le da ima ju objek tiv ne in stru men te ko ji mo gu da iz me re efek te in ve sti ci ja. In stru men tal na vred nost pru ža upra vo tu vr stu me tri ke; uzi ma­ju po la znu tač ku i za vrš nu tač ku, i iz me re sve što se do go di lo iz me đu. Sto ga su va žne, ali ne pru ža ju sve o bu hvat nu sli ku.

Pun pri kaz kul tur ne vred no sti mo ra da go vo ri i o su bjek tiv nom, in te lek tu al nom do ži vlja ju kul tu re – dru gim re či ma, suš tin skoj vred no sti – i objek tiv nim, mer lji vim be ne fi ti ma ko je kul tu ra pro iz vo di – in stru men tal noj vred no sti. Ali po sto ji još neš to o če mu mo ra mo da go vo ri mo, i to na zi vam in sti tu ci o nal nom vred noš ću.

Ona se ba vi na či nom na ko ji kul tur ne or ga ni za ci je de lu ju. One su deo jav nog do bra; sto ga na čin na ko ji ra de stva ra vred no sti jed na ko kao i šta ra de. U in ter ak ci ji sa pu bli kom, or ga ni za ci je kul tu re su u mo guć no sti da po ve ća ju, ili pak sma nje, kon cep te kao što je na še me đu sob no po ve re nje, shva ta nje o to me da li ži­vi mo u fer i jed na kom druš tvu, dru že lju bi vost i ljud skost, kao i mnoš tvo dru gih jav nih do ba ra. Sto ga, na čin na ko ji na še in sti­tu ci je de lu ju je va žan. Stva ri po put otva ra nja, su sre ta, pru ža nja pri li ka za raz voj i uče nje ni su sa mo „bri ga za kup ce”, kao što bi to bio slu čaj u po slov nom sve tu. Ne, one su mno go va žni je jer mo gu svo jim de lo va njem da oja ča ju naš ose ćaj pa tri o ti zma i ve­za nost za svoj kraj i za jed ni cu.

In sti tu ci o nal na vred no sti po sto ji kao druš tve na di men zi ja kul­tu re i njena druš tve na ko ri snost mo že da se is ka že na ve li ki broj na či na: na pri mer, kul tu ra omo gu ća va is ka zi va nje či ta vog di ja­pa zo na de mo krat skih gla so va; od re đe ni kul tur ni do ga đa ji mo gu ili da pre i spi ta ju ili da po dr že ne ku ne re še nu si tu a ci ju; bi lo ka ko bi lo, pru ža ju va žan de mo krat ski pro stor kroz ko ji se na še druš tvo raz vi ja.

22

Pi ta nje je ka ko iz ra ču na ti in sti tu ci o nal nu vred nost. Za raz li ku od in stru men tal ne vred no sti, kod ko je po ku ša va te da pro na đe­te cilj, mer lji vu ko rist kul tu re, ov de že li te da zna te ko ja je ko lek­tiv na vred nost kul tu re lju di. Mo ra te da ih pi ta te šta mi sle, pu tem an ke ta i fo kus gru pa, kao i teh ni ka ma uslov nog vred no va nja.

Da su mi ra mo naš tro u gao vred no sti, mo že te da vi di te ova tri na či na na ko je se kul tu ra mo že vred no va ti: suš tin ski, in stru men­tal ni i in sti tu ci o nal ni. Že lim da na gla sim da ovo ni su tri su prot­sta vlje ne ka te go ri je u ko je sme šta mo raz li či ta is ku stva i ob li ke umet no sti. Nije reč o to me da sa mo suš tin ska vred nost či ni mo­de ran ples ili da sa mo in sti tu ci o nal na vred nost či ni po zo riš te. Ono što ho ću da ka žem je ste da su ove tri vred no sti sta no viš ta ili po gle di jed na ke va žno sti, i da ih tre ba po sma tra ti za jed no. Ka da po sma tra mo sve tri vred no sti kao suš tin ske aspek te kul­tu re ili kao sta no viš ta jed na ka po va žno sti, ne pot pa da mo pod ri zi ke do mi na ci je ijed nog od njih i pod opa sni re duk ti vi zam ko ji je pri su tan u po sma tra nju kul tu re sa mo kroz jed nu aka dem­sku di sci pli nu, bi lo ko ja da je u pi ta nju.

Uzev ši sve za jed no, ova tri na či na vred no va nja kul tu re pru ža ju gra do vi ma di ja pa zon stro gih i bla gih, kva li ta tiv nih i kvan ti ta­tiv nih me to do lo gi ja ka ko bi se iz ra zi la vred nost kul tu re. A ka da se sve stavi na pra vo me sto, po li ti ča ri, fi nan si je ri i or ga ni za ci je umet no sti ima će isti za da tak da ra cio nal no di sku tu ju o in ve sti­ci ja ma.

A ta in ve sti ci ja ni je usme re na da pru ži usta lje nu kul tu ru sta nov­ni ci ma gra da, već je usme re na na to da omo gu ći tim istim gra­đa ni ma da is ku se pun i bo gat kul tur ni ži vot u ko jem će raz u me ti i kul tu re proš lo sti i glo bal ne kul tu re sa daš njo sti, i u ko ji ma ta­ko đe mo gu da stva ra ju svo ju kul tu ru, da nas i su tra.

Za vr ši ću opi som dve sli ke. Na sli kao ih je Lo ren ce ti oko 1339. go di ne na zi do vi ma Grad ske ku će u Si je ni i pri ka zu ju ale go ri je do bre i lo še grad ske vla sti.

Lo ša vlast je pred sta vlje na kroz zgra de ko je se ru še, tu ču lju di i si ro maš tvo: ima di ma i gla di. Na su prot to me, do bra vlast iz gle­da upra vo ona ko kao što sam i opi sao: na pred no me sto u ko jem

23

su pe sma i ples va žan deo ži vo ta. U pi ta nju je di van pri kaz, a isto ta ko kao i pre 700 go di na, na grad skim vla sti ma je da uči ne da bo gat kul tur ni ži vot po sta ne re al nost za sva ko ga.

SUM MARY

The job of city go ver nan ce is to ena ble pe o ple to be part of that – to in cre a se the ir op por tu ni ti es for enjoying them sel ves, to im­pro ve the ir abi lity to le arn from the cul tu res of the past and the pre sent, and to gi ve them the to ols and the con fi den ce to cre a te the cul tu re of the pre sent and the fu tu re. Bad go vern ment is typi fied by crum bling bu il dings, pe o ple fig hting each ot her, and scar city: the re is smo ke and fa mi ne. By con trast good go vern ment lo oks exactly li ke what I’ve been tal king abo ut: a pro spe ro us pla ce whe re sin ging and dan cing are an im por tant part of li fe. It’s a be a u ti ful vi sion, and as true to day as it was 700 years ago – it is up to city go vern ments to ma ke that rich cul tu ral li fe a re a lity for everyone.

24

URBANIZAM I NASLEĐEDA R KO P O L I Ć

P O T E N C I JA L JAV N I H P R O S TO R A U­SA­VRE­ME­NOM­UR­BA­NOM­RAZ­VO­JU­

N O VO G S A DA

UVOD

Ra zno vr sni glo bal ni tren do vi, ko ji su za svo je oslon ce iza bra li gra do ve, ob li ku ju sa vre me nu re al nost čo ve čan stva. Po ve ća va nje ude la ur ba nih eko no mi ja u no voj pri vred noj (post for di stič koj) struk tu ri sve ta uči ni la je gra do ve cen tri ma sa vre me nog raz vo ja i po kre nu le no vi ci klus ma sov ne ur ba ni za ci je pla ne te. Mi gra ci je sta nov ni ka, po seb no u ze mlja ma u raz vo ju, re zul ti ra le su br zim ra stom po sto je ćih i na stan kom no vih gra do va, ka da je po kre nu ta te ma eman ci pa ci je no vih i pro ši re nih ur ba nih za jed ni ca u 21. ve ku.

Na sta nak i raz voj slo že nog si ste ma gra do va je jed na od naj va žni­jih tra di ci ja Evro pe. Kroz bur nu isto ri ju stra da nja i ob na vlja nja, evrop ski gra do vi su po tvr đi va li svo ju vi tal nost kao naj po želj ni­jih me sta za rad i ži vot. Iden ti tet ski obra sci lo kal nih ur ba nih za jed ni ca na re la ci ji vred no sti–po tre be, po ve za ni su sa ne po sred­nim fi zič kim okru že njem, što je raz vi lo po se ban sen zi bi li tet ka pi ta nji ma iz grad nje, ob no ve i ure đe nja pro sto ra i obje ka ta, od­no sno ur ba ne fi zič ke struk tu re.

U druš tvi ma u tran zi ci ji, po seb no u post kon flikt nom okru že nju u ka kvom se na la zi i grad No vi Sad, po ja vlju ju se po tre ba za pro­fi li sa njem no vih vred no sti i po tre ba lo kal ne za jed ni ce na po čet ku 21. ve ka. Pro ces osna ži va nja lo kal nih za jed ni ca ogle da se u ni zu gra đan skih ini ci ja ti va za zaš ti tu po sto je ćeg i una pre đe nja po li­ti ke od no sa pre ma jav nim pro sto ri ma, ko ji ma se pro mo vi še po­di za nje ni voa ur ba ne kul tu re. Po ten ci jal no zna čaj na mo ti va ci ja lo kal ne za jed ni ce u na red nom pe ri o du je kan di da tu ra gra da No vog Sa da za evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2021. go di ne, što će bi ti pri li ka za no vo po zi ci o ni ra nje gra da kao pre sto ni ce evrop skog re gi o na (AP Voj vo di na) u Re pu bli ci Sr bi ji, kan di da tu za rav no­prav no član stvo u Evrop skoj uni ji.

25

JAV­NI­GRAD­SKI­PRO­STOR­U­UTVR­ĐI­VA­NJU­NO­VE­ SO CIOEKO NOM SKE RE AL NO STI GRA DO VA

Na po čet ku 21. ve ka, ubr za va ju se oni pro ce si ko ji jav ni grad ski pro stor ko ri ste kao ka pi tal u ne koj vr sti ma ni pu la ci ja sli ke us pe­šno sti u ci lju „pa ko va nja” u po želj ni pro iz vod na glo bal nom tr žiš tu gra do va. Po zi tiv na sli ka je re zul tat sve vi še glo bal no ujed na če ne ma tri ce sim bo la ko jom se uz po moć ra ši re nih me dij skih ka na la, emi tu ju po želj ne sli ke us peš no sti, ure đe no sti i sta bil no sti (za in ve sti ra nje, rad i ži vot). Zbog to ga je mar ke ting sli ke je dan od naj va žni jih seg me na ta u po zi ci o ni ra nju gra da na glo bal nom tr ži­š tu neo li be ral no ustro je nog sve ta (Ko tler, et al. 1993).

Jav ni re sur si su da nas iz lo že ni ma ni pu la ci ji raz li či tih no si la ca sa vre me nih ide o loš kih, po li tič kih i ko mer ci jal nih in te re sa, u ko ji ma je sve sla bi ji uti caj lo kal ne za jed ni ce. Jav ni pro stor je onaj deo lo kal nog re sur sa ko ji je za lo kal nu za jed ni cu va žan u pro ce­su sva ko dnev ne re ku pe ra ci je u ko me, pri la go đa va ju ći se sa vre­me nim po tre ba ma, ar ti ku li še no ve ide je u lo kal ne pred sta ve (re al no sti), fe sti va le, pro sla ve i pro ce si je, od no sno spek ta kle. De bor (De bord, 1994) de fi ni še tri vr ste spek ta kla: (1) kon cen tri­sa ni spek takl (ob u hva ta sve for me sva ko dnev nog ži vo ta), (2) di­fu zni spek takl (raz li či te vred no sti su u kon flik tu jed ne sa dru gim i po ku ša va ju da pre o vla da ju) i (3) in te gri sa ni spek takl (ima ka­rak ter pret hod na dva). Za raz li ku od kon cen tri sa nog spek ta kla ko ji funk ci o ni še na prin ci pu na me ta nja, di fu zni spek takl je za­vo dljiv jer ma ni pu li še lju di ma na prin ci pu fi zič ke atrak tiv no sti i že lje. Spek takl u jav nom pro sto ru je ta ko po stao me di jum za is ka zi va nje ide ja, uve re nja i po tre ba u pro fi li sa nju no vih iden ti­te ta lo kal ne za jed ni ce. Ovaj pro ces ko ri ste ak te ri sa vre me nog eko nom skog i po li tič kog ži vo ta ko mer ci ja li zu ju ći i ma ni pu li šu ći sen zi bil te tom i tra di ci ja ma lo kal nih za jed ni ca.

Jav ni pro sto ri evrop skih gra do va su no si o ci onog sim bo lič nog kul tur nog ka pi ta la lo kal ne za jed ni ce u ko ji ma se či ta ju ra zno vr sni vred no sni si ste mi, ma te ri ja li zo va ni nji ho vom ar hi tek ton skom en ve lo pom i dru gim ele men ti ma (jav ni spo me ni ci, ur ba ni mo­bi li jar i dru gim ele men ti ma), ali i ne ma te ri jal nim lo kal nim dru­štve nim tra di ci ja ma i kul tur nim prak sa ma (pro ce si je, fe sti va li, tr go vi na i dru gi spek ta kli). U 21. ve ku, jav ni grad ski pro stor je

26

od li čan po li gon za pro mo ci ju (no vog­sta rog) si ste ma vred no sti lo kal ne za jed ni ce kao je dan od naj po želj ni jih me di ju ma za eman­ci pa ci ju pri pad ni ka lo kal ne za jed ni ce (Gehl, 2011). Ne tre ba za­ne ma ri ti nje gov po ten ci jal za raz voj kre a tiv nih ka pa ci te ta, ko ji se osim za re ša va nje na ra slih druš tve nih (kla snih) iza zo va, ko ri sti i za po kre ta nje pred u zet nič kog du ha za raz voj ši ro kog spek tra ur ba nih eko no mi ja na po čet ku 21. ve ka. Po red so cioeko nom­skog, vr lo je zna ča jan sa vre me ni po li tič ki aspekt u ure đe nju jav­nih pro sto ra, po seb no u tran zi ci o nim pe ri o di ma. Naj zna čaj ni ji evrop ski uzor je Bar se lo na, ko ja je na kon pa da Fran ko ve dik ta­tu re po čet kom 1980­ih go di na, po kre nu la či tav niz pro je ka ta ure­đe nja grad skih pro sto ra u pro ce su is ti ca nja kul tu re kao po kre­ta ča de mo kra ti za ci je druš tva. Sli čan pri mer su pra ti li i mno gi gra do vi u ze mlja ma ne ka daš njeg ko mu ni stič kog is to ka Evro pe na kon pa da Ber lin skog zi da, gde su lo kal ne sa mo u pra ve, u po­tra zi za no vim iden ti te ti ma i po zi tiv nim glo bal nim mar ke tin­gom, po kre nu le ve li ke pro jek te ur ba ne re ge ne ra ci je i ob no ve jav nih grad skih pro sto ra, pri me nju ju ći pre po zna tlji ve (ko mer­ci jal ne) estet ske obra sce pro mo ci je eko nom ske us peš no sti i so­ciopo li tič ke sta bil no sti je din stva i za jed niš tva.

Jav ni pro sto ri za ko mu ni ka ci ju i di ja log su tra di ci ja (za pad ne) de mo kra ti je, či je ši re nje naj spo ri je na pre du je u post kon flikt nim i vi še stru ko po de lje nim druš tvi ma. Ure đe nje jav nih grad skih pro sto ra ta ko po sta je je dan od osnov nih ala ta u pro ce su nji ho vog osna ži va nja i unu traš nje kon so li da ci je, nje ne de mo kra ti za ci je i opšteg na pret ka pre ma do stig nu tim druš tve nim stan dar di ma Evro pe u 21. ve ku, ko ji ma te ži i Sr bi ja. U tom pro ce su ne do sta je ve ća par ti ci pa ci ja lo kal ne za jed ni ce i struč ne jav no sti či je uklju­či va nje mo že da obez be di po sti za nje odr ži vih re še nja i au ten tič­nog ob li ko va nja jav nih pro sto ra. Ohra bre nje i mo ti va ci ja u ovom sme ru mo že bi ti kan di da tu ra gra da za pre sti žne i glo bal no pre­po zna tlji ve me đu na rod ne ti tu le, kao što je evrop ska pre sto ni ca kul tu re, raz li či tih UNE SKO­vih ti tu la ili Evrop ska na gra da za jav ni grad ski pro stor1 ko je su ne ka vr sta pri zna nja za do stig nut vi sok ste pen lo kal nog kul tur nog su ži vo ta i sa rad nje.

1 Na gra du do de lju je Cen tar za sa vre me nu kul tu ru Bar se lo ne (CCCB) sva ke par ne go­di ne. Cen tar je na taj na čin baš ti nik us peš no sti pri me ra Bar se lo ne i ak ti van pro mo ter ove pre sti žne ti tu le da nas.

27

RAZ­LI­ČI­TI­SA­VRE­ME­NI­PRI­STU­PI­OB­LI­KO­VA­NJU­ JAV NIH PRO STO RA U NO VOM SA DU

Pre te žno spon ta ni raz voj ur ba ne ma tri ce gra da No vog Sa da uslo­vio je au ten tič ne kva li te te i ob li kov nu je din stve nost ka ko tra di­ci o nal nih iko nič nih pro sto ra tra di ci o nal nog grad skog je zgra ta ko i onih u ši rem cen tru, pa i na se lji ma na sta lim u pe ri o di ma mo der ne i post mo der ne.

Pro sto ri tra di ci o nal nog grad skog je zgra su na sta li ma hom u pe­ri o du od po čet ka 18. ve ka do Dru gog svet skog ra ta, ka da su se for mi ra li au ten tič ni pro sto ri glav nih i re pre zen ta tiv nih tr go va (Trg slo bo de, Trg mla de na ca), tr go vač ke uli ce i pi jač ni tr go vi (Zmaj Jo vi na – Uli ca kra lja Alek san dra, Trg Ma ri je Tran da fil, Trg re pu bli ke…), kul tu re (Trif ko vi ćev trg), cr kve ne por te (Ka to­lič ka i Ni ko le jev ska) i dru gi. Na kon Dru gog svet skog ra ta, no vi mo der ni stič ki kon cept ma sov ne iz grad nje slo bod no sto je ćih obje­ka ta (na se lja Li ma ni, No vo na se lje, De te li na ra, Gr ba vi ca i dru gi) ne gi rao je tra di ci o nal no ob li ko va nje gra da uvo de ći te ku će i amorf ne jav ne pro sto re. Pro ces po li tič ko­eko nom ske tran zi ci je na kon 1990. go di ne pod ra zu me vao je po vra tak sa pe ri fe ri je ka cen tru gra da ali i uvo đe nje špe ku la tiv nog ob li ka neo li be ral nog kon cep ta pro stor nog raz vo ja ko ji je, fo ku si ra njem na po je di nač ne par ce le, pot pu no za ne ma rio jav ni in te res u ši rem pro stor nom i funk ci o nal nom ur ba nom kon tek stu.

Pri stup ure đe nju jav nog pro sto ra u či ta vom po sle rat nom pe ri o­du do da nas, po pra vi lu je pod ra zu me vao sti hij ske i kam panj ske pro jek te ure đe nja kon cen tri sa ne is klju či vo na tra di ci o nal no grad sko je zgro, u okvi ru pri pre me gra da za ve li ka me đu na rod­na sport ska tak mi če nja (Svet sko pr ven stvo u sto nom te ni su 1981. go di ne, Svet ska ša hov ska olim pi ja da 1990. go di ne, deo kva li fi­ka ci ja Evrop skog ru ko met nog pr ven stva 2005. i Uni ver zi ja de 2009. go di ne). U ovom pe ri o du, od 1978. do 2009. go di ne, naj u ži cen tar gra da je pro gla šen za pe šač ku zo nu, a par ter no i hor ti­kul tur no ure đe nje je spro ve de no u istim pro sto ri ma vi še pu ta. To kom pr ve de ce ni je 21. ve ka, po kre nu to je ne ko li ko ini ci ja ti va za ure đe nje cen tral nih grad skih zo na, ka da je pri pre mlje na do­ku men ta ci ja za nji ho vo ure đe nje (Trg slo bo de sa ne po sred nim okru že njem to kom 2006. i 2009. go di ne) ili su spro ve de ni kon­kur si bez ko nač ne re a li za ci je (Trif ko vi ćev trg po čet kom 2005.

28

go di ne i Trg re pu bli ke 2009. go di ne). Ma li kva li ta tiv ni po ma ci su na pra vlje ni to kom ure đe nja ne kih ma gi stral nih ulič nih pra va­ca u ši rem cen tru (uli ce No vo sad skog saj ma, Ko sov ska, Rad nič ka), ka da se na kon ob no ve in fra struk tu re i sa o bra ćaj nih po vr ši na i par kin ga, pe šač ke po vr ši ne po plo ča va ju kva li tet ni jim ma te ri ja­lom, de li mič no oze le nja va ju i pri me nju ju no vi stan dar di o pri stu­pač no sti.2 Po se ban is ko rak je bi lo ure đe nje po pu lar nog Du nav­skog ke ja na obo du tra di ci o nal nog grad skog je zgra, ure đen na osno vu de talj nih ur ba ni stič kih uslo va.3 Pre u re đe nja ke ja je pro­mo vi sa lo do bro di zaj ni ran i bez be dan pro stor (bez ba ri je ra) za re kre a ci ju (šet nja, odvo je ne trim i bi ci kli stič ke sta ze, te re ni za bo ća nje i ba sket, bi ci kli stič ka i trim sta za) i bo ra vak gra đa na (am­fi te a tar i pla to oko Spo me ni ka žr tva ma ra ci je), uz pri me nu no vih ele me na ta ur ba nog mo bi li ja ra (fon ta na, in fo­ta ble o zna čaj nim objek ti ma i pro sto ri ma ke ja) i hor ti kul tur nog ob li ko va nja. Uti­sak u jav no sti je bio ve o ma po zi ti van, što je u pe ri o du pred no ve lo kal ne iz bo re 2012. go di ne, po slu ži lo (sa mo)pro mo ci ji po li ti ča ra i lo kal nih teh nič kih slu žbi, na su prot stvar nim no sio ci ma ar hi tek­ti ma i hor ti kul tur nim in že nje ri ma grad skih jav nih pred u ze ća.4 Pro je kat ob no ve Du nav skog ke ja je bio kan di dat gra da No vog Sa da za Evrop sku na gra du za jav ni grad ski pro stor 2012. go di ne ko ji or ga ni zu je Cen tar za sa vre me nu kul tu ru Bar se lo ne (CCCB). Ia ko ni je bio na gra đen, ure đe nje ke ja je osta lo naj kva li tet ni je do stig nu će u ure đe nju jav nih pro sto ra No vog Sa da, naža lost bez ši re par ti ci pa ci je struč nja ka (ni je bi lo ras pi sa nog jav nog kon kur­sa) i gra đa na (ni je bi lo jav ne ras pra ve plan skog do ku men ta).

Uspeh ure đe nja Du nav skog ke ja, i po red ne do stat ka par ti ci pa ci je jav no sti, mo ti vi sao je lo kal ne po li tič ke struk tu re da na sta ve ure­đe nje dru gih za puš te nih jav nih pro sto ra na obo du cen tra gra da. U su sret no vim lo kal nim iz bo ri ma, to kom 2015. go di ne za po čeo je op se žan pro je kat „pri vre me nog ure đe nja” Tr ga re pu bli ke.5

2 Pri stup de sign for all pod ra zu me va ukla nja nje ar hi tek ton skih i dru gih ba ri je ra.3 JP „Ur ba ni zam” No vi Sad je iz ra dio ur ba ni stič ke uslo ve za par ter no ure đe nje ke ja pod bro jem 85218/09 a osno vu ge ne ral nog pla na, jer su pla no vi ni žeg ni voa raz ra de još bi li u pro ce du ri do no še nja.4 Struč nja ci iz JP „Ur ba ni zam”, JP „Za vod za iz grad nju gra da” i JKP „Grad sko ze le ni lo” No vi Sad, uz po drš ku ta daš njeg čla na Grad skog ve ća za ur ba ni zam i ži vot nu sre di nu (dr Je le ne Ata nac ko vić).5 Re še nje ni je us kla đe no sa Pla nom de talj ne re gu la ci je zaš ti će nog sta rog grad skog je zgra u No vom Sa du (Slu žbe ni list Gra da No vog Sa da, broj 17/11), pla ni ra na je iz grad nja pod­

29

NO­VE­PER­SPEK­TI­VE­ZA­URE­ĐE­NJE­

Ne ak tiv nost u tran zi ci ji No vog Sa da ka no vim i flek si bil ni jim še ma ma ur ba nog raz vo ja neo p hod nih u 21. ve ku do ve la je do da ljeg sla blje nja lo kal nih ka pa ci te ta da koristе po sto je će, i pri vu ku no ve eko nom ske i ljud ske re sur se. Ak tiv no sti ma u ure đe nju jav­nih pro sto ra u No vom Sa du za jed nič ki su ne do sta tak si stem skog pri stu pa u utvr đi va nju vi zi je i stra te gi je raz vo ja, etap nost re a li za­ci je i me ha ni za ma par ti ci pa ci je re le vant nih ak te ra. Sta nje jav nih pro sto ra, po seb no tač ka stih (tr go vi, skve ro vi, ur ba ni dže po vi i dru gi) van pe šač ke zo ne tra di ci o nal nog grad skog je zgra su u lo šem sta nju, od no sno slu že pre te žno kao par kin zi (Trif ko vi ćev trg, Trg ga le ri ja i Trg Ma ri je Tran da fil). Jav ni pro sto ri u po sle­rat nim, pre te žno stam be nim grad skim če tvr ti ma, ni su do volj no pre po zna ti kao pro stor ni, ali ni so cioeko nom ski po ten ci jal.

Pro ces tran zi ci je pod ra zu me va ve li ku od go vor nost lo kal nih do­no si la ca od lu ka u pri la go đa va nju si ste ma ur ba nog ra sta i raz vo ja, ba lan si ra njem nje go vih po li tič kih, eko nom skih i so ci jal nih kom­po nen ti. Na kon de mo krat skih pro me na u Sr bi ji 2000. go di ne, za po čeli su slo bo dan raz voj dru štve nog ak ti vi zma i od u zi ma nje pri vi le gi je eks klu ziv nog pra va lo kal noj sa mo u pra vi da obez be­đu je kul tu ru (Hol den, 2011). Prve lo kal ne ini ci ja ti ve u No vom Sa du, ko je su sta le u od bra nu opšte druš tve ne i kul tur ne vred­no sti jav nog pro sto ra, po ja vi le su se 2005. go di ne ka da je gru pa gra đa na „Al ma ša ni” iz dej stvo va la pre prav ke ur ba ni stič kog pla­na za svoj isto rij ski deo gra da na se ver nom obo du tra di ci o nal nog je zgra (Po lić, 2010). Ova us peš na ini ci ja ti va je uka za la na mo guć­nost al ter na ti ve neo li be ral nom pri stu pu ur ba ni stič kog pla ni ra­nja ko ji pro mo vi še odr ži vi ur ba ni raz voj. Gra đan ske ini ci ja ti ve su do bi le na in ten zi te tu na kon po čet ka svet ske eko nom ske kri ze 2008. go di ne, ka da su po ja ča ni pro ce si de re gu la ci je pro sto ra, otu đi va nje jav nih pro stor nih re sur sa, uniš ta va nje gra di telj skog na sle đa i dru gi. Ini ci ja ti ve ka rak te ri še br za di stri bu ci ja druš tve nim mre ža ma, do bra or ga ni za ci ja u od no si ma sa jav noš ću, struč nost i kon struk tiv nost u al ter na tiv nim pred lo zi ma i apo li tič nost.

zem ne jav ne ga ra že, sa pi ja com i tr gom iz nad, pre ma pr vo na gra đe nom re še nju na jav nom kon kur su spro ve de nom 2009. go di ne.

30

Na ja va po ku ša ja po me ra nje fo ku sa od neo li be ral nih ka al ter na­tiv nim po li ti ka ma ur ba nog raz vo ja bi la je po kre ta nje ini ci ja ti ve za kan di da tu ru No vog Sa da za glo bal no pre sti žnu ti tu lu evrop­ske pre sto ni ce kul tu re 2009. go di ne. Po sta vlja nje lo kal ne kul tu­re i kre a tiv no sti u sre diš te ur ba nih raz voj nih kon ce pa ta, pro je kat Evrop ska pre sto ni ca kul tu re po ma že lo kal nim za jed ni ca ma da po no vo vred nu ju svo je ka pa ci te te ka ko bi obez be di li uslo ve za pri vred nu i druš tve nu kon so li da ci ju. U tom kon tek stu, kva li tet no ure đe nje jav nih pro sto ra pro mo vi še no vi (sa vre me ni) iden ti tet lo kal ne sre di ne kao pod sti caj nje nom da ljem opštem na pret ku. Ka ko bi obez be di le odr ži vi i kva li te tan pro stor ni raz voj gra da, sve pre sto ni ce kul tu re na po čet ku 21. ve ka su spro ve le op se žne pro jek te ob no ve jav nih pro sto ra, uz pri me nu ra zno vr snih (tra­di ci o nal nih i sa vre me nih) di zaj ner skih obra za ca i po ziv lo kal noj za jed ni ci za učeš će u nji ho vom oce nji va nju, pro mo ci ji pa čak i re a li za ci ji. U pro ce su pri pre me kan di da tu re, grad No vi Sad bi imao i obim ni ji za da tak, jer osim utvr đi va nja vi zi je i stra te gi je za nji ho vu ob no vu, pr vi put bi mo rao i da pro mo vi še par ti ci pa­ci ju jav no sti, a u tom po stup ku mo žda i de fi ni še no vi mo del za re a li za ci ju ure đe nja jav nih pro sto ra u spe ci fič nim ur ba nim kon­tek sti ma u gra do vi ma Sr bi je.

No vi raz voj ni obra sci ko je for si ra pro je kat Evrop ska pre sto ni ca kul tu re na ur ba nom ni vou su okre nu ti ne sa mo pro mo ci ji sa vre­me nih de mo krat skih vred no sti ne go i una pre đe nju lo kal nih kul­tur nih tra di ci ja u ci lju što kva li tet ni jeg pro fi li sa nja za jed nič kog evrop skog iden ti te ta. U po li tič kom okru že nju u ko me je neo p­hod no no vo po zi ci o ni ra nje Re pu bli ke Sr bi je, grad No vi Sad kao naj per spek tiv ni ji kan di dat mo gao bi da bu de pro mo ter no vih vi zu el nih, ali i kul tur nih stan dar da či ji bi no si lac bi la lo kal na za jed ni ca. Raz li či ti ka pa ci te ti tran zi ci o ne lo kal ne sa mo u pra ve ni su do volj ni da bi se obez be di la re a li za ci ja ovog va žnog (dr žav­nog) ci lja pa je neo p ho dan ši ro ki so cioeko nom ski kon sen zus ne sa mo na lo kal nom ne go i na po kra jin skom i na ci o nal nom ni vou.

ZA­KLJU­ČAK

U gra do vi ma ši rom pla ne te po kre nu ti su pro ce si us po sta vlja nje no vog kon cep ta ur ba nog raz vo ja me đu ko ji ma su kul tu ra i krea­

31

tiv nost oslon ci lo kal nih za jed ni ca u pri la go đa va nju pro men lji­vim i vi brant nim glo bal nim iza zo vi ma na po čet ku 21. ve ka. Kao re zul tat „gu blje nja ko ra ka” u tran zi ci ji ka us peš ni jim sa vre me­nim po li tič kim i eko nom skim ten den ci ja ma, lo kal ne za jed ni ce u post kon flikt nom okru že nju ima ju po tre bu za unu tra š njom druš tve nom sta bi li za ci jom, ali i po tre bu za emi to va njem po zi­tiv nih sli ka ka ko bi po sti gli pod sti caj no okru že nje za eko nom ski na pre dak i bo lje re gi o nal no (pa i glo bal no) po zi ci o ni ra nje.

Po ru ka pro me ne kul tur nog (i ci vi li za cij skog) mi ljea, is ka za na kroz kre a ti van i ak ti van od nos pre ma jav nom pro sto ru kao pro­mo te ru us peš no sti lo kal ne za jed ni ce u pri vla če nju in ve sti ci ja, i sim bo lu za jed niš tva. Ur ba na tra di ci ja Evro pe je jed na od nje nih naj vred ni jih te ko vi na, pa se ob no va gra do va po seb no u ze mlja­ma ne ka daš njeg ko mu ni stič kog is to ka, ohra bru je i kroz pro je kat Evrop ska pre sto ni ca kul tu re. Već kroz pri pre me za kan di da tu ru, us po sta vlja ju se no vi stan dar di za raz li či te ob li ke par ti ci pa ci je unu tar lo kal ne za jed ni ce. Lo kal ni do no si o ci od lu ka od go vor ni su za nji ho vo pro ce du ral no spro vo đe nje i re a li za ci ju, i po li tič ki su mo ti vi sa ni ka uspe hu u ovom pre sti žnom „tak mi če nju gra do va”.

Od nos pre ma jav nom pro sto ru kao re sur su za raz voj gra do va i opšti na u Sr bi ji je ne raz vi jen. Osnov na ka rak te ri sti ka opšteg sta nja u No vom Sa du da nas je ne do volj na za in te re so va nost, či ji je re zul tat za puš te nost. Zbog do ka za nog so cioeko nom skog zna­ča ja jav nog pro sto ra, nje go vo ure đe nje tre ba da pro mo vi še pro­ce se od pri ku plja nja ide ja, do nje go vog pla ni ra nja, pro jek to va nja iz vo đe nja i odr ža va nja me đu svim ak te ri ma druš tve ne di na mi­ke. Do no si o ci od lu ka, od no sno lo kal ne po li tič ke struk tu re, us­peš nom re a li za ci jom pro mo vi šu lo kal nu us peš nost, kva li tet nu sli ku i zdrav od nos pre ma ur ba noj ži vot noj sre di ni. U post kon­flikt nim sre di na ma ovi pro ce si oja ča va ju so cioeko nom ske ka­pa ci te te iz ko jih mo že na sta ti no vi kva li tet ni ji i kom pe ti tiv ni ji iden ti tet lo kal nih za jed ni ca u Sr bi ji, unu tar glo ba li zo va nog sve ta.

Grad No vi Sad je, zbog svo je spe ci fič ne ur ba ne i kul tur ne tra di­ci je, po stao naj per spek tiv ni ji kan di dat iz Re pu bli ke Sr bi je za ti­tu lu evrop ske pre sto ni ce kul tu re 2021. go di ne. Mno gi ne do sta ci, pre sve ga u ur ba nom me nadž men tu jav nih pro sto ra, mo ra li bi da se re for mi šu ka ko bi se is pu ni li glav ni ci lje vi ovog pre sti žnog

32

sta tu sa, me đu ko ji ma su naj va žni ji upo tre ba lo kal nih re sur sa za odr ži vi so cioeko nom ski i pro stor ni raz voj. Ka ko bi pri me ni li ove smer ni cu i pre to či li ih u prak su, do no si o ci od lu ka u No vom Sa du tre ba da raz ra de si ste me pla ni ra nja, di zaj ni ra nja i me nadž men ta jav nih pro sto ra, a uz par ti ci pa ci ju svih ak te ra mo gli bi da obez­be de du go roč ne be ne fi te za lo kal nu za jed ni cu i na kon go di ne pre sto ni ce kul tu re.

SUM MARY

Mo dern ci ti es fun ction as no des of the glo bal net thro ugh which are re di stri bu ting eco no mic, cul tu ral, hu man re so ur ces in cre a ti ve way. In this newly ob ta i ned im por tan ce, city com mu ni ti es are trying to adjust and ta ke a new ro le, in which ur ban pu blic spa ce plays use ful ro le. Pu blic do main, in the me di um si ze city of No vi Sad in Re pu blic of Ser bia, is still mi sun der stan ding ca te gory of ur ban de ve lop ment re so ur ce. City’s de di ca tion to Eu ro pean Ca pi tal of Cul tu re for 2021 can di dacy might chan ge that ap pro ach and bring in the fo cus po ten ti als of pu blic spa ce as good de sig ned and en co u ra ging sta ge for a pu blic di a lo gue in post con flict Ser bian so ci ety de di ca ted to EU in te gra ti ons.

LI TE RA TU RADe bord, G. (1994) The So ci ety of the Spec tac le, Zo ne bo oks, New York,

tran sla tion by Nic hol son­Smith, D., La so ci e te du spec tac le (1967), by Buc het – Cha stel.

Gehl, J. (2011) Li fe Bet we en Bu il dings: Using pu blic spa ce, Islan Press, Was hing ton.

Hol den, J. (2011) Va lu ing Cul tu re in the Glo bal City, go vor odr žan na kon fe ren ci ji “The Fu rue of the City”, u Kul tur nom cen tru Či ka ga 07.07.2011. go di ne, doi: http://dx.doi.org/10.6035/Kult­ur.2014.1.1.4 – issn: xxxx­xxxx – vol. 1, nº1, 2014 – pp. 121­134 (17.06.2015).

Ko tler, P., Ha i der, H. D., Rein, I. (1993) Mar ke ting Pla ces, New York: The Free Press.

Po lić, D. (2010) Ulo ga gra di telj skog na sle đa u una pre đe nju glo bal ne atrak tiv no sti i kon ku rent no sti No vog Sa da, ma gi star ska te za, Ar hi­tek ton ski fa kul tet, Uni ver zit et u Be o gra du.

33

I S I D O R A S TA N KOV I Ć

G R A D S K I K VA R TO V I K AO M E S TA (AK ­TI ­V I ­RA ­NJA) ­SE­ĆA­NJA

KOM­PA­RA­TIV­NA­ANA­LI­ZA­PA­RI­SKOG­KVAR­TA­MA­RE­I­ OPŠTI­NE­ZE­MUN

Go di ne 1925, ob ja vlje ni su Druš tve ni okvi ri pam će nja, knji ga fran cu skog so ci o lo ga Mo ri sa Al bvak sa, ko ja će pred sta vlja ti pre­kret ni cu u iz u ča va nju ljud skog pam će nja. Glav ne no vi ne Al bvak­so vih is tra ži va nja ti ca le su se po sma tra nja od re đe ne druš tve ne gru pe kao okvi ra odr ža va nja pam će nja. Na da lje, Al bvaks je in­si sti rao na tome da sva ka druš tve na gru pa ko ri sti tač no od re đe na se ća nja, te ka ko pam će nje pred sta vlja va žan kon sti tu tiv ni ele ment gru pe (La va bre 2000: 54). Ia ko da nas ne za o bi la zna re fe ren ca u pro u ča va nju ko lek tiv nog pam će nja, Al bvak so va is tra ži va nja naš la su od je ka tek kra jem osam de se tih i po čet kom de ve de se tih go­di na 20. ve ka. U Fran cu skoj, Pjer No ra i broj ni is tra ži va či ko ji su ra di li na re a li za ci ji tro tom ne pu bli ka ci je Me sta se ća nja, uti­ca li su na pro me nu pa ra dig me u izu ča va nju proš lo sti – sa jed ne stra ne, pro u ča va nje ko lek tiv nog pam će nja je uve de no kao vr sta isto ri o graf ske me to do lo gi je, dok se sa dru ge stra ne za po či nje sa ja snom pr o ble ma ti za ci jom pre i na ča va nja proš lo sti, od no sno pam će nja, ko je od re đe na gru pa ko ri sti. Ta ko đe, ova is tra ži va nja po sta vi la su u pr vi plan pro u ča va nje me stâ (i onih kon kret nih, ali i ap strakt nih) u okvi ru ko jih do la zi do ak ti vi ra nja sa dr ža ja iz proš lo sti (No ra 1997: 15–43) Isto vre me no, u is tra ži va nji ma Ja na i Ala i de Asman, uve de ni su poj mo vi kul tur no pam će nje i kul tu ra se ća nja. Kul tur no pam će nje od no si lo se na pre no še nje sve o bu hvat nog zna nja sa ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju, kre i ra nog in­ter ak tiv nim de lo va njem u kon tek stu jed nog druš tva, dok je kul­tu ra se ća nja ozna ča va la na či ne tog pre no še nja (Ku ljić 2006: 111).

Da nas, pri stu pa u pro u ča va nju kul tur nog pam će nja (ko je se ko­ri sti kao „ki šo bran ter min” za pro u ča va nje uti ca ja so ciokul tur nih aspe ka ta na ljud sko pam će nje) ima mno go (Erll, Nünning 2008: 3–4). Sa dru ge stra ne, i pri stu pa u pro u ča va nju baš ti ne, ta ko đe.

34

Me đu nji ma, opšta teo ri ja baš ti ne (ili he ri to lo gi ja) raz vi ja na je pri Se mi na ru za mu ze o lo gi ju i he ri to lo gi ju Ode lje nja za isto ri ju umet no sti Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du, kao i na Ka te dri za mu ze o lo gi ju Od sje ka za in for ma cij ske zna no sti Fi lo zof skog fa kul te ta u Za gre bu. U kon tek stu ove dve mu ze o­loš ke, od no sno he ri to loš ke, ško le, glav no te o rij sko po la ziš te po­či va na me đu sob noj po ve za no sti pro ce sa pam će nja i pro ce sa baš ti nje nja. Baš ti nje njem mi odr ža va mo pam će nje, dok baš ti nu, kao re zul tat pro ce sa baš ti nje nja, de fi ni še mo kao ma te ri jal ne i ne ma te ri jal ne no si o ce me mo rij skih sa dr ža ja (Bu la to vić 2015: 18–22; Šo la 2003: 301–320).

Je dan od naj va žni jih de lo va pro ce sa baš ti nje nja pred sta vlja tre­nu tak ka da oso ba od lu či da pri hva ti ide ju o „po seb no sti” pred­me ta iz proš lo sti, kao i ne ku od nje go vih in ter pre ta ci ja, te da ih pre no si dru gi ma, od no sno da ak ti vi ra nji hov sa dr žaj (Bu la to vić 2015: 43–51). „Po seb nost” pred me ta iz proš lo sti za pra vo pred­sta vlja nji ho va sve do čan stve nost, ka ko to Ivo Ma ro e vić de fi ni še, ka rak te ri sti ka pred me ta da u okvi ru ne ke dru ge re al no sti sve do če o onoj re al no sti iz ko je su po te kli (Ma ro e vić 1993: 120). Da kle, ka ko bi se baš ti na oču va la, i ka ko bi se od vi jao pro ces ba š ti nje nja (pre po zna va nja sve do čan stve no sti pred me ta iz proš lo sti i nje go­vog pre no še nja), ne ko tre ba da pre po zna de lo ve pam će nja po­hra nje nog u pred me ti ma iz proš lo sti i da ih ak ti vi ra.

U tom kon tek stu, va ž nu ulo gu ima druš tve no oču va nje baš ti ne. Sva ka gru pa ima svoj sop stve ni dis kurs o proš lo sti ko ju ak ti vi ra, baš ti nu či je oču va nje pod sti če i se ća nja ko ja po bu đu je. Na taj na čin ona spa sa va de lo ve proš lo sti od za bo ra va, te pre no si zna nje o nji ma na red nim ge ne ra ci ja ma. Pa ipak, dis kurs o baš ti ni i dis­kurs o proš lo sti sva ke gru pe je par ti ku la ran i u skla du sa po tre­ba ma gru pe, te ne tre ba za bo ra vi ti po sto ja nje i dru ga či jih dis­kur sa o proš lo sti, di ver zi tet pred me ta baš ti ne i mnoš tve nost in ter pre ta ci ja.

INI CI JA TI VE AK TI VI RA NJA PROŠ LO STI PA RI SKOG KVAR TA MA RE

Is tra žu ju ći kul tur no na sle đe pa ri skog kvar ta Ma re, usta no vlje no je po sto ja nje raz li či tih dis kur sa u okvi ru ko jih se ak ti vi ra proš lost

35

ovog grad skog kvar ta, odr ža va pam će nje, te uti če na oču va nje baš ti ne. Ta ko đe, po seb nu ulo gu u po me nu tim kon tek sti ma ima le su, sa jed ne stra ne druš tve ne ini ci ja ti ve u vi du raz li či tih druš ta va za zaš ti tu na sle đa, ali i od re đe ne druš tve ne za jed ni ce ko je su de­lo va le pa ra lel no sa raz li či tim mu zej skim usta no va ma i usta no­va ma kul tu re. Ne ka da, i sa me ini ci ja ti ve in te lek tu a la ca ili gru pa za zaš ti tu na sle đa uti ca le su na do no še nje no vih i pro me nu prav nih re gu la ti va u ve zi sa oču va njem na sle đa.

Ono što ka rak te ri še na sle đe kvar ta Ma re za pra vo je ste po sto ja nje broj nih osta ta ka iz proš lo sti, iz raz li či tih isto rij skih pe ri o da. Sa dru ge stra ne, po sto je i osta ci ve za ni za proš lost tač no od re đe nih et nič kih ili ver skih za jed ni ca ko je su na pro sto ru Ma rea ži ve le to kom isto ri je, a po seb no od kra ja 19. ve ka.1 Ma re je ostao ka­rak te ri sti čan i po či nje ni ci da je to je dan od naj sta ri jih grad skih kvar to va ko ji ni je bio ob u hva ćen Osma no vim re for ma ma Pa ri­za u dru goj po lo vi ni 19. ve ka, ka da su pro bi je ni ve li ki bu le va ri, ra di lo se na ujed na ča va nju fa sa da zgra da, iz grad nji mo der nih gra đe vi na i ze le nih po vr ši na (Ples sis 2005: 241–249). Neo p hod­nost nje go ve ob no ve po če la je da bu de is ti ca na još po čet kom 20. ve ka – s ob zi rom na to da je ve ći na sta no va bi la pre na se lje na, zgra de u ja ko lo šem sta nju bez ka na li za ci o nog si ste ma i pi ja će vo de. Po sto ja lo je ne ko li ko pla no va za re vi ta li za ci ju ovog kvar ta, ali su uglav nom svi osta li ne re a li zo va ni, dok su se iz gled kvar ta i at mos fe ra u nje mu po seb no po gor ša li to kom Dru gog svet skog ra ta, za tva ra njem re sto ra na i pro dav ni ca ko je su pri pa da le je vrej­skom sta nov ni š tvu, od u zi ma njem nji ho ve imo vi ne, ali i de por­ta ci jom naj ve ćeg bro ja pred stav ni ka je vrej skih za jed ni ca to kom pa ri skih po gro ma (Ja nin 2005: 409–442).

Ujed no, Ma re pred sta vlja i pr vi „zaš ti će ni sek tor” u Fran cu skoj, na kon do ne tog za ko na Mal ro 1962. go di ne. Na i me, do ta da je bi lo mo gu će zaš ti ti ti sa mo po je di nač ne spo me ni ke, kao i nji ho vu spo ljaš njost. Me đu tim, ja vi la se po tre ba i da se oču va ju ve će spo­me nič ke ce li ne, ka ko bi se odr ža la, u kon tek stu sta rih grad skih je zga ra, „tra di ci o nal na at mos fe ra kvar ta” (Sa uv ga r de des qu ar ti ers

1 Od sre di ne 19. ve ka to kom raz li či tih fa za imi gra ci je, Ma re na se lja va je vrej sko sta nov­niš tvo pr vo iz Is toč ne Evro pe, a ka sni je i iz ostat ka Evro pe, kao i Se ver ne Afri ke. Pa ipak, oni se pri dru žu ju aš kan skom sta nov niš tvu iz Fran cu ske ko je je i ra ni je na ovom pro sto ru ži ve lo, a tra go vi po sto ja nja je vrej ske za jed ni ce u Ma reu mo gu se pra ti ti i do­sta ra ni je, još od sred njeg ve ka (Brody 1986: 34–36).

36

an ci ens, Mi ni ste res des af fe res cul tu rel les et de l’e qu i pe ment, Vil le de Pa ris III IV Arr. 1966: 24). Pa ipak, ovaj za kon pri pre mljen je de lo va njem raz li či tih druš ta va za za ši tu sta rog Pa ri za i Ma rea, nastalih to kom 20. ve ka, a ko ja su i na kon do no še nja za ko na na sta vi la da bu du ak tiv na poš to nje go vo do no še nje ni je prebr zo do ve lo do re zul ta ta na oču va nju i sa na ci ji kvar ta.

Pr vo druš tvo ko je je bi lo ak tiv no u kon tek stu Ma rea bi lo je Ar heo­loš ko i isto rij sko druš tvo če tvr tog aron di sma na.2 Ono je bi lo upi­sa no u tra di ci ju dru gih „uče nih druš ta va” nastalih u Fran cu skoj na ro či to od dru ge po lo vi ne 19. ve ka (Po u lot 2001: 118–119). Cilj druš tva bio je rad na sen zi bi li za ci ji gra đa na za na sle đe Ma rea, kao i za nje go vo oču va nje. Čla no vi su or ga ni zo va li broj na pre­da va nja i ob ja vlji va li ča so pis ne ko li ko pu ta go diš nje (La Cité, Bul le tin de la So ciété hi sto ri que et archéolo gi que du Ive ar ron dis­se ment de Pa ris 1901–1939). Fe sti val Ma rea nastao je 1962. go­di ne, a or ga ni zo va lo ga je Druš tvo za oču va nje i va lo ri za ci ju isto rij skog Pa ri za. Fe sti val se odr ža vao do 1986. go di ne, a imao je isti cilj kao i ak tiv nost pret hod nog uče nog druš tva: da se po­dig ne svest o na sle đu Ma rea (As so ci a tion po ur la sa u ve gar de et la mi se en va le ur du Pa ris hi sto ri que 2013). Oba ova druš tva ima la su i kon kret ne ak ci je ka ko pro tiv ru še nja od re đe nih isto­rij skih spo me ni ka ta ko i za nji ho vo oču va nje.

Ak ti vi ra nje od re đe nih de lo va proš lo sti Ma rea de ša va lo se i u okvi ru raz li či tih je vrej skih za jed ni ca ko je u Ma reu po sto je. I me đu nji ma formira na su druš tva za oču va nje na sle đa ovog kvar ta, ob ja vlji va ne pu bli ka ci je, te su ta ko uti ca la i na odr ža va­nje raz li či tih se ća nja, kao i na pre no še nje tra di ci je ju da i zma («Le Pletzl», Bul le tin de l’as so ci a tion des amis du 4e ar ron dis se ment 1988–2000).

ODR­ŽA­VA­NJE­PAM­ĆE­NJA­BE­O­GRAD­SKE­ OPŠTI­NE­ZE­MUN­

Či nje ni ca da je Ze mun du go vre me na bio za se ban grad u od no­su na Be o grad stvo ri la je po seb nu cr tu lo kal nog iden ti te ta ko ju nje go vi sta nov ni ci i da nas že le da ne gu ju. Na kon tur ske vla sti u

2 Pod onim što se da nas pod ra zu me va kvar tom Ma re su uglavnom de lo vi uklju če ni u tre ći i če tvr ti pa ri ski aron di sman.

37

Ze mu nu, 1717. go di ne za u ze la ga je au stro ne mač ka voj ska, od 1749. go di ne bio je slo bo dan voj ni ku mu ni tet s ure đe nom grad­skom upra vom. U sa stav dr ža ve Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca ula zi 1918. go di ne, 1934. go di ne ad mi ni stra tiv no je pri po jen Be o gra­du, što i do da nas osta je, osim za vre me Dru gog svet skog ra ta (За ви чај ни му зеј Зе му на: 13–20).

Kul tur no­isto rij ska ce li na Sta ro je zgro Ze mu na 1966. go di ne pro gla še na je kul tur nim do brom, a po tom 1979. go di ne kul tur­nim do brom od ve li kog zna ča ja za Re pu bli ku (Klub ma tič ne kul tu re Ze mu na, Spo me ni ca: 13).

Pri su stvo i va žnost užih druš tve nih okvi ra u kon tek stu ko jih do la zi do ak ti vi ra nja proš lo sti, od no sno do oču va nja baš ti ne, mo že se pre po zna ti i u okvi ru ove be o grad ske opšti ne. Ia ko su raz li či te ini ci ja ti ve za oču va nje na sle đa Ze mu na po sto ja le i to kom 19. ve ka, pr va ozbilj ni ja ini ci ja ti va bi lo je osni va nje Na rod nog mu ze ja u Ze mu nu 1954. go di ne. Ono što je va žno is ta ći je da je ini ci ja ti va po te kla od gra đa na Ze mu na. Me đu tim, ka ko mu zej u to vre me još uvek ni je imao stal nu zgra du, nje go va ak tiv nost bi la je usme re na na or ga ni zo va nje te mat skih iz lo žbi po raz li či tim ze mun skim ga le ri ja ma. Ubr zo po tom, 1968. go di ne, mu zej je pri po jen Mu ze ju gra da Be o gra da, te od ta da ra di u nje go vom sa sta vu kao Za vi čaj ni mu zej Ze mu na. Godine 1971. otvo re na je stal na iz lo žba ko ja je pri ka zi va la se dam mi le ni ju ma po sto ja nja Ze mu na (Да би жић 1978: 5–12). Godine 1972. osno van je čak i Klub lju bi te lja Za vi čaj nog mu ze ja Ze mun. Me đu tim, od 2002. go di ne Za vi čaj ni mu zej Ze mu na je ra di sa na ci je za tvo ren za po­se ti o ce, a broj ni gra đa ni Ze mu na če sto zbog to ga is ti ču ža lje nje (Klub ma tič ne kul tu re Ze mu na, Spo me ni ca: 24–25).

Sa dru ge stra ne, 1992. go di ne osno van je Klub ma tič ne kul tu re Ze mun sa ci ljem „zaš ti te i ulep ša nja Ze mu na, ču va nja i oži vlja­va nja nje go ve au ten tič ne kul tu re i je din stve nog du ha me sta”, ka ko je na ve de no u osni vač kom ma ni fe stu Klu ba. Od svog osni­va nja, Klub je or ga ni zo vao broj na pre da va nja o kul tur noj isto­ri ji Ze mu na, iz lo žbe, mu zič ke ma ni fe sta ci je, uti cao na ob no vu spo me ni ka kul tu re u okvi ru sta rog je zgra Ze mu na, bo rio se pro tiv kr še nja pra va o nje go voj zaš ti ti, po dr ža vao or ga ni za ci ju raz li či­tih kul tur nih ma ni fe sta ci ja u sa rad nji sa dru gim or ga ni za ci ja ma

38

i usta no va ma kul tu re. 27. sep tem bra 1992. go di ne iza šao je nul ti broj Po du nav ke, gla si la Klu ba, dok je u sta tu tu Klu ba na ve de no da je je dan od ci lje va nje go vog ra da i iz da vač ka de lat nost ob ja vlji­va njem pu bli ka ci ja ko je obrađuju te me u ve zi sa Ze mu nom. Pa ipak, ono što je va žno is ta ći, ka da je o fi nan si ja ma Klu ba reč, po­red sim bo lič ne go diš nje čla na ri ne čla no va, Klub svo je ak tiv no sti or ga ni zu je i pu tem raz li či tih do na ci ja, ka ko gra đa na Ze mu na ta ko i npr. opštin ske vla sti (Klub ma tič ne kul tu re Ze mu na, Spo­me ni ca).

Još jed nu od slič no sti Ze mu na sa pa ri skim kvar tom Ma re pred­sta vlja ak tiv nost je vrej ske za jed ni ce u sme ru oču va nja se ća nja na proš lost ovog de la gra da. Je vrej ska opšti na Ze mun osno va na je 1739. go di ne, njen rad na kon Dru gog svet skog ra ta je ob no­vljen, dok je 1995. go di ne za po čeo pro gram nje ne re vi ta li za ci je. Broj ne ak tiv no sti ove opšti ne usme re ne su ka ko na ob na vlja nje ver ske tra di ci je tako i na isto ri jat i sa me opšti ne i je vrej ske za­jed ni ce u Ze mu nu, te ko me mo ra ci ju va žnih da tu ma ve za nih za stra da nje Je vre ja u Dru gom svet skom ra tu. Po red to ga, opšti na ima is tak nu tu iz da vač ku ak tiv nost, ali i or ga ni zu je broj ne iz lo žbe ko je pra te pu bli ka ci je. Iz lo žbe su or ga ni zo va ne u raz li či tim pro sto­ri ma gra da i opšti ne Ze mun, uz sa rad nju sa raz li či tim in sti tu ci­ja ma kul tu re (Od Ze mu na do Je ru sa li ma, Rad Je vrej ske opšti ne Ze mun 2012–2014 2014).

Baš ti na ni ka da ni je sa mo je dan spo me nik, sa mo je dan obi čaj ili sa mo jed na, na pri mer, pe sma. Ta ko đe, sva ki od ovih pri me ra ba š ti ne mo že ima ti mnoge in ter pre ta ci je, jer će raz li či tim lju di­ma ko ji od lu če da ak ti vi ra ju proš lost bi ti va žni ja jed na se ća nja od dru gih, či ji su pred me ti baš ti ne no si o ci. Sto ga, baš ti nu po me­nu tog kvar ta Ma re, kao i opšti ne Ze mun, pred sta vlja ju sve po­me nu te raz li či te ini ci ja ti ve ko je se ba ve proš loš ću ovih grad skih de lo va. Va žnost nji ho vog po sto ja nja le ži upra vo u či nje ni ci da će ta raz li či ta druš tva ili or ga ni za ci je bi ti baš ti ni ci, oni će uti ca ti da se od re đe ni de lo vi proš lo sti ne za bo ra ve, da se ak ti vi ra ju se ća nja, i da se pre ne su na red nim ge ne ra ci ja ma. Upra vo svo jim de lo va­njem, ova druš tva mo gu de lo va ti, i de lo va la su i na pro me nu za­ko na, me đu tim, ono što je va žni je od sve ga, ona odr ža va ju pro­ces pam će nja i ak ti vi ra njem raz li či tih se ća nja uti ču da proš lost spo zna mo u nje noj to tal no sti.

39

SUM MARY

The pur po se of this pa per is to scru ti ni ze the qu ar ters of the city as the set tings for the pre ser va tion of cul tu ral he ri ta ge. The re­fo re, they will be analyzed as the car ri ers of the ac ti va tion of me mo ri es from the past. Du ring the 20th cen tury (un til to day as well), we co uld per ce i ve the in cre a se of the ini ti a ti ves for the pro tec tion of the dif fe rent qu ar ters, even of par ti cu lar parts of the se qu ar ters’ hi story, due to the de ve lop ment of mo dern ci ti es and the im pos si bi lity that nu me ro us di sco ur ses of me mory that exist in the qu ar ters co uld be pre ser ved on the sta te or mu ni ci pal le vel. The first part of the pa per is re la ted to the ge ne ral the ory of he ri ta ge as the the o re ti cal fra me work of the study. In that con text, the pa tri mo ni a li za tion is per ce i ved as the ma in ta i ning of the me mory. Furt her mo re, the cor re la tion bet we en he ri ta ge and me mory is po in ted out, as well as the pla ces of (ma in ta i ning) the me mory, and of the ac ti va tion of the con tents from the past. The se cond part of the pa per analyzes the Pa ri sian qu ar ter of Ma ra is, on the one hand, and Ze mun, one of the mu ni ci pa li ti es of Bel gra de on the ot her, in or der to cla rify the afo re men ti o ned the o re ti cal hypot he sis. The re fo re, the ini ti a ti ves that are ac ti va­ting the con tents of the past of the se qu ar ters, whet her the se are cre a ted by dif fe rent mu se ums, cul tu ral or ga ni za ti ons or so cial gro ups, will be analyzed.

BI BLI O GRA FI JAAs so ci a tion po ur la sa u ve gar de et la mi se en va le ur du Pa ris hi sto ri que.

À l’o ri gi ne de Pa ris hi sto ri que, Le Ma ra is sa uvé par son Fe sti val. Pa ris, 2013.

Brody, Je an ne. La rue des Ro si ers, espa ce ur bain et iden tité ju i ve. Éco le des Ha u tes Étu des en Si en ces So ci a les, Doc to rat de tro i siè me cycle, Pa ris, 1986.

Bu la to vić, Dra gan. Od tre zo ra do te za u ru sa, Te o ri ja i me to do lo gi ja iz grad nje te za u ru sa baš ti nje nja. Be o grad: Cen tar za mu ze o lo gi ju i he ri to lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du, 2015.

La Cité, Bul le tin de la So ciété hi sto ri que et archéolo gi que du Ive ar ron­dis se ment de Pa ris. Pa ris, 1902–1939.

«Le Pletzl», Bul le tin de l’as so ci a tion des amis du 4e ar ron dis se ment. N° 1, Mars 1988 – N° 27, Juin 2000.

40

Да би жић, Ми о драг. За ви чај ни му зеј, Се дам ми ле ни ја Зе му на. Бео­град, 1978.

Erll, Astrid, Nünning, An sgar (ed.). Cul tu ral Me mory Stu di es: an In ter­na ti o nal and In ter di sci pli nary Hand bo ok. Ber lin, 2008.

Ja nin, Françoise. «Spo li a ti ons d’ha bi tants de «l’ilôt 16»». dans: Vi vre et sur vi vre dans le Ma ra is, Au cœur de Pa ris du Moyen Âge à nos jo urs. 409–442. Pa ris: Édi tion Le Ma nu scrit, 2005.

Klub ma tič ne kul tu re Ze mu na, Spo me ni ca 1992–2015. Ru ko pis u pri pre mi. Ku ljić, To dor. Kul tu ra se ća nja, Te o rij ska ob jaš nje nja upo tre be proš lo sti.

Be o grad: Či go ja štam pa, 2006. La va bre, Ma rie­Cla i re (2000), «Usa ges et mésu sa ges de la no tion de la

mémo i re», Cri ti que in ter na ti o na le Vol. 7: 48–57.Halb wachs, Ma u ri ce. Les ca dres so ci a ux de la mémo i re. Pa ris: Édi ti ons

Al bin Mic hel, 1994. Ma ro e vić, Ivo. Uvod u mu ze o lo gi ju. Za greb: Za vod za in for ma cij ske

stu di je Od sje ka za in for ma cij ske zna no sti, Fi lo zof ski fa kul tet Sve­u či liš ta, 1993.

No ra, Pi er re (éd.). Les li e ux de mémo i re 1. Pa ris: Gal li mard, 1997. Od Ze mu na do Je ru sa li ma, Rad Je vrej ske opšti ne Ze mun 2012–2014.

Be o grad: Je vrej ska opšti na Ze mun, 2014.Ples sis, Alain. «L’inéga le in ci den ce de l’ha us sman ni sa tion sur le qu ar ti er

Sa int­Ger va is». dans: Vi vre et sur vi vre dans le Ma ra is, Au cœur de Pa ris du Moyen Âge à nos jo urs, 241–249. Pa ris : Édi tion Le Ma nu scrit, 2005.

Po u lot, Do mi ni que. Pa tri mo i ne et musées, L’in sti tu tion de la cul tu re. Pa ris: Hac het te li vre, 2001.

Sa uv gar de des qu ar ti ers an ci ens, Mi ni ste res des af fe res cul tu rel les et de l’e qu i pe ment, Vil le de Pa ris III IV Arr. Le Ma ra is. Ap pli ca tion de la loi du 4 août 1962. Plan per ma nent de sa uv gar de. Ca hi er des con di tion ar chi tec tu ra les. 1966.

Šo la, To mi slav. „Vri je me za te o ri ju.” u: Ese ji o mu ze ji ma i nji ho voj teo­ri ji, 241–327. Za greb, 2003.

За ви чај ни му зеј Зе му на, во дич, Му зеј гра да Бе о гра да.

41

ZAJEDNICAV L A D I M I R G VO Z D E N

KA­KO­MI ­SLI ­TI ­ZA ­JED­NI ­CU?

Zbog ne la god ne po ve sti pr ve po lo vi ne 20. sto le ća, kon cept za jed­ni ce op sed nu te iden ti te tom de ce ni ja ma je oprav da no bio iz lo žen po do zre nju. Po ma lo za bo ra vlje na lek ci ja svet skih ra to va gla si: is kri vlje ne, ap so lu ti zo va ne ide je za jed ni ce vo de ka tra ge di ji. U li ko vi ma mo ral nog to ta li te ta, za jed ni ca je opa sno ose ća nje, jer druš tvo svo di na ne­druš tve ne i an tidruš tve ne prin ci pe – kao ta kva, ona je osta tak pre mo der nog u mo der nom (vi de ti De lanty 2010: 89; ro do na čel nik ova kvih raz miš nja nja je, na rav no, To nis [Tönnies 1912]). Na ci zam je este ti zo vao za jed ni cu, njoj je do de­lio ulo gu re sta u ra ci je smi sla frag men to va nog is ku stve nog ži vo ta i mo bi li za ci ju ma sov ne par ti ci pa ci je u jav nom ži vo tu. Sto ga ne tre ba da ču di što se u od re đe nom bro ju sa vre me nih fi lo zof skih i so ci o loš kih upo tre ba reč ko ri sti po le mič ki. Mo ris Blan šo (Mau­ri ce Blan chot) je kri ti ko vao ide ju o pro zir nom čo ve čan stvu, unu­tar za jed ni ce u ko joj niš ta ni je iz o sta vlje no na la zi se na iz gled zdrav ko ren naj bo le sni jeg to ta li ta ri zma (Blan chot 1983). Žak De ri da (Jac qu es Der ri da) je otvo re no go vo rio ka ko ne vo li reč za jed ni ca zbog iden ti tar ne fan ta zi je ko ja je u nju utka na. Go vo ri ti o za jed ni ci če sto zna či pre ne breg nu ti raz li či te ni jan se i slo že ne od no se unu tar nje (Cal lus 2006: 36). Pre ma De ri di, po zi va nje na za jed ni cu uvek sa dr ži od re đe nu me ru na si lja, i to na si lja ko je se iro nič no po zi va na od go vor nost (Cal lus 2006: 45). Uko li ko je iden ti tet je di na sve za unu tar po kre ta, re zul tat je pre te ra na za o­ku plje nost so bom i po li tič ka im po ten ci ja (De lanty 2010: 91). Za­jed ni ca obe ća va si gur nost, ali do no si sa mo no stal gi ju i ilu zi ju, tvr di još je dan sa vre me ni skep tik, Zig munt Ba u man (Ba u man 2001).

Ia ko se to da nas ret ko otvo re no ka zu je, u ko re nu ova kvih kri ti­ka se na la zi Ple sne ro vo (Hel muth Ples sner) is tra ži va nje ve li ča nja za jed ni ce, ob ja vlje no 1924. go di ne pod na slo vom Gra ni ce za jed­ni ce: kri ti ka druš tve nog ra di ka li zma. Ple sner kri ti ku je esen ci ja­li zam, od no sno ide ju da neš to istin ski ve li ko i do bro na sta je iz

42

sve snog po vrat ka ko re ni ma eg zi sten ci je. On je odav no po sta vio pi ta nje na ko je se osla nja De ri da u po ve zi va nju za jed ni ce i na si lja: „Pro blem kri ti ke druš tve nog ra di ka li zma mo že se ova ko for mu­li sa ti: da li se si la mo že od stra ni ti iz ide al nog, za jed nič kog ži vo ta lju di? (…) Pod no si li du ša uopšte ne po sred nost za jed ni ce?” (Ple sner 2004: 23). Ali ov de po sto ji je dan pro blem: Ple sner je za jed ni cu kri ti ko vao po mo ću jav no sti i druš tva. Suš tin ska gra ni ca ko ja, pre­ma Ple sne ru, sto ji na pu tu ostva re nja sva kog sve vlaš ća za jed ni ce je „ne u ki di vost jav no sti i ne u po re di vost ži vo ta i du ha” (Ple sner 2006: 53). Ali ni su li vr ste o ko ji ma go vo ri Ple sner – duh, ži vot, jav nost i druš tvo – u od u mi ra nju? Ni je li, ka ko ve li Fu re di, po­li ti ka osta la bez tek sta? Da li smo si gur ni da se da naš nje jav ne oso be mo gu bri nu ti za je zik po li ti ke (Fu re di 2008: 13)?

Sa slu šaj mo još jed nog sa vre me nog kri ti ča ra. Alen Tu ren (Alain To u ra i ne) je, go vo re ći o od no su de mo kra ti je i mo der no sti, još jed nom uka zao na okol nost da su za jed ni ca i na ci o na li zam ve o ma bli ski. Reč je tu o völkisch sen ti men tu i o ide ji druš tva ute me lje nog na pre sta bi li ra noj nad in di vi du al noj har mo ni ji ko ja po niš ta va ra zno li kost ra di afir ma ci je ce li ne (De lanty 2010: 90). Tu re no va Kri ti ka mo der no sti da naš nje druš tvo po sma tra kao po de lje no iz me đu bor be za za jed ni cu pro tiv tr žiš ta i in di vi du a li zma – to sve do ve lo je do kri ze i po ri ca nja de mo kra ti je, jer ona ne mo že po sta ja ti ni ti unu tar post va re nog tr žiš ta ni ti unu tar ho mo ge ne, to tal ne za jed ni ce. Druš tvo ko je se be pr ven stve no od re đu je na te me lju iden ti te ta ne mo že bi ti de mo krat sko. Isto va ži za druš tvo ko je se be od re đu je u smi slu je din stve no sti. Od ta kve lo gi ke ko rist ima Dr ža va, ko ja la ko re du ku je druš tvo na na ci ju, a mul ti pli ci tet druš tve nih ak te ra na je din stvo na ro da (To u ra i ne 1995: 343). Glo bal na kri za ka pi ta la do ve la je do re a fi r ma ci je Dr ža ve, a Tu ren sma tra da bor ba iz me đu neoko mu ni tar nih iden ti te ta i in stru­men tal nog uma de li svet u am bi jan tu u ko jem se tr žiš te pred sta­vlja kao to ta li tet druš tva, a dr ža va kao sup sti tu ci ja za jed ni ce (Sládeček 2008: 24).

Mo der ni ži vot ve zan je za dr ža vu, što je za jed ni cu pre tvo ri lo u ana hro ni kon cept. Tra di ci o nal no po sma tra no, ono što re me ti ide ju za jed ni ce ve za no je za us pon mo der ne dr ža ve: in du stri ja­li za ci ja, ur ba ni za ci ja, nov ča na eko no mi ja, ma sov na pro iz vod nja, cen tra li zo va no tr žiš te, ši re nje ma sov nih me di ja, cen tral na di se­

43

mi na ci ja in for ma ci ja, sa o bra ćaj na in fra struk tu ra, uve ća na po­kre tlji vost. Ali u no vi je vre me, de ša va se krup na i po ma lo neo­če ki va na pro me na: ka ko je dr ža va po sta la da le ka i ap strakt na i pre sta la da za do vo lja va po li tič ke i dru ge po tre be gra đa na, u di­sku si ju se vra ti la za jed ni ca.

Upra vo ova kva di jag no za o Dr ža vi vo di ka po ku ša ji ma re ha bi li­ta ci je kon cep ta za jed ni ce, na vod no ili za i sta bez völkisch pri me­sa. Ar gu ment sle di, uz po moć Fran ka Fu re di ja (Fu re di 2008: 66): dr ža va zna nja po ku ša va ne mo gu će – da ra zum ske i kul tu ro loš ke sta vo ve lju di spram vla sti te za jed ni ce, ili za jed ni ca, i in sti tu ci ja pre ve de na je zik broj ki. Osim to ga, ka ko sma tra Fu re di, „da naš njoj eli ti ne do sta je l’esprit de corps ili spo sob nost pre u zi ma nja od go­vor no sti za in sti tu ci je ko je po dr ža va ju nje zin au to ri tet?” (Fu re di 2008: 140). Ako te ku će po li ti ke oli če ne u „tam noj dr žav noj kon­struk ci ji” (Ba dju 2008: 47) ne mo gu da bri nu o na ma, i pre ma gra đa ni ma se op ho de kao pre ma ra nji voj de ci, mo že li nam uto­čiš te pru ži ti re ha bi li to va na za jed ni ca? Ovo pi ta nje je za mno ge po sta lo le gi tim no i pri o ri tet no, jer strah pre tvo ren u po zi tiv nu vred nost kao po sle di cu ima nje go vu nor ma li za ci ju, če sto u vi du pod gre va nja raz li či tih ata vi za ma iz proš lo sti.

Ka ko za jed ni ca funk ci o ni še u sve tu bez smi sla, u sve tu ko ji je iz gu bio smi sao kra ja, od no sno u sve tu ko ji ne baš ti ni čak ni ma­glo vi tu ide ju bu duć no sti? Pre sve ga va lja re ći da je slo že na isto­ri ja kon cep ta za jed ni ce osta la ži va u je zi ku, na pri mer mi ver ske or ga ni za ci je zo ve mo ver ske za jed ni ce, a ka da go vo ri mo o lo ka­li zo va noj sku pi ni lju di sa od re đe nim ko mu nal nim ili po li tič kim in te re si ma, upo tre blja va mo iz raz me sna za jed ni ca. Ali upra vo u ovim pri kri ve nim ob li ci ma isto ri je za jed ni ce, kri je se i sve do­čan stvo o pro me ni zna če nja ove re či ko ja je od ozna ča va nja opšte gru pe po če la da ozna ča va po seb nu gru pu. Ose ćaj pri pa da nja je u mo der no sti u per ma nent noj kri zi. Živ je ta ko đe kon trast iz me­đu ide al no sti i re al no sti za jed ni ce, a do bar deo nje ne re to rič ke mo ći sva ka ko po ti če od dvo smi sle no sti i se man tič ke vi še sloj no sti ter mi na. Za jed ni ca mo že da opi še mnoš tvo ob li ka udru ži va nja, mo že da sa dr ži raz li či te stup nje ve ar ti ku la ci je opšto sti i vr lo ša­ro li ke ka rak te ri sti ke. Kri ti ku ju ći po li tič ku ap strakt nost za jed­ni ce, Ple sner je pre sko ro jed nog ve ka pi sao da „ova ide ja u se bi spa ja emo tiv nost i pa te tič nost, ne žnost i sla bost, po pu stlji vost i

44

do sto jan stvo” (Ple sner 2004: 25). Ras te glji vost ter mi na sva ka ko do pri no si nje go vom uti ca ju u sa vre me noj po li ti ci (Lit tle 2002: 75).

Uti sak je da je kon cept za jed ni ce, kao „za tvo re ne sfe re po ve re nja” (Ple sner 2006: 47), ukleš ten iz me đu mi ta i ni hi li zma – iz me đu tra di ci o nal ne uni tar ne za jed ni ce i od su stva za jed ni ce – i da je, kao što sma tra Nan si (Nancy 2003), po treb no tra ži ti tre ći put. Stva ra nje za jed nič kih for mi pri pa da nja iz gle da da je je dan od glav nih iza zo va po li tič ke fi lo zo fi je. Otu da je za jed ni ca po sta la po li tič ka te ma i na le vi ci i na de sni ci, a do dat no je za do bi la na zna ča ju u sve tu u ko jem sva ko mo že da pri pa da ma nji ni (De lanty 2010: 155) ili da se pre tva ra da joj pri pa da, od no sno da tvr di da joj pri pa da. Bez ob zi ra na to da li su ra di kal ne ili kon zer va tiv ne, za jed ni ce če sto pru ža ju ose ćaj pri pa da nja i al ter na ti ve, ali je ta al ter na ti va isto ta ko če sto tek udob na i oro če na ilu zi ja (De lanty 2010: 158).

U na še vre me ne je dna ko sti, sva ko dne vi ce is pu nje ne po ten ci jal­nim kri za ma i is cr plje no sti po li ti ke vra ća se že lja za za jed ni com, a za jed niš tvo se vra ća kao me sto kri ti ke i ot po ra. Bri tan ski so­ci o log An to ni Gi dens (Ant hony Gid dens), ko ji je igrao i ulo gu sa vet ni ka To ni ja Ble ra, u knji zi Po sle le vi ce i de sni ce be le ži: „Na svim stra na ma po li tič kog spek tra da nas vi di mo strah od so ci jal­ne dez in te gra ci je i po ziv za ob no vu za jed ni ce” (Gid dens 1994: 124). U sa vre me nom druš tvu pro blem ne si gur no sti je po stao aku tan, pa se sa ra znih stra na ču ju po zi vi da se po mo ću za jed ni ce i pri­pa da nja po be di ato mi za ci ja mo der nih druš ta va. „Druš tvo je sa mo se bi po sta lo fan tom skim ko lek ti vom”, ka že na jed nom me stu Slo­ter dajk (Slo ter dijk 2006: 191). Naj sa že ti je go vo re ći, u po za di ni sa vre me nih dis kur sa o za jed ni ci na la zi se ide ja kri ze. Od no sno ide ja ono ga što Frank Fu re di zo ve po li ti ka stra ha – „simp tom sve pro ži ma ju ćeg osje ća ja is cr plje no sti i dis tan ci ra nja ko ji utje ču na jav ni ži vot” (Fu re di, 2008, 7).

Mi sli ti za jed ni cu da nas, to je po de sno, nu žno, to se od nas zah­te va, re ći će Ro ber to Espo zi to (R. Espo si to), jer ži vi mo u si tu a ci ji ko ja zdru žu je je din stve ni epo hal ni čvor pro pa sti svih ko mu ni­za ma sa be dom no vih in di vi du a li za ma (Espo si to 2010: 1). Po red to ga što za jed ni ca mo že bi ti et nič ka, na ci o nal na, pro fe si o nal na, re kre a tiv na, ja vi le su se fan tom ska, no mad ska, svet ska, post tra­

45

di ci o nal na, post mo der na, de te ri to ri ja li zo va na, vir tu el na, in ter­pre ta tiv na, za miš lje na (im ma gi ned), ko mu ni ka cij ska, iz be glič ka za jed ni ca, ali i za jed ni ca ra stan ka, ot po ra, ne sa gla sno sti i gu bit ka. Ka da mi sli mo o sa vre me nim na či ni ma re ha bi li ta ci je za jed ni ce, po treb no je pod se ti ti se na to da, pre ma To ma su Hob su (Tho mas Hob bes), ide ja za jed ni ce je ste du bo ko po ve za na sa ide jom opa sno­sti i njen po vra tak u dis kurs je po sled nja pre pre ka nor ma li za ci ji stra ha. U tam nim du bi na ma za jed ni ce, Hobs kao fi lo zof stra ha vi di mo guć nost da sva ko sva kog ubi je. Za jed ni ca se, da kle, mo že od re di ti sa mo na osno vu ne do stat ka ko ji je ka rak te ri še, a to je ne si gur nost zbog ne do volj ne mo ći. Sto ga, ka ko za klju ču je Espo­zi to, imu ni za ci ja po sta je te melj za jed ni ce (Espo si to 2010: 13). Mi sli ti za jed ni cu da nas zna či tra ži ti na či ne pre va zi la že nja te ku­ćih vi do va po li tič ke, voj ne i eko nom ske imu ni za ci je ko je mo žda naj bo lje ozna ča va iz raz po te kao iz sfe re kog ni tiv nog ma pi ra nja ve le grad skog sta no va nja: ga ted com mu ni ti es (ogra đe ne za jed ni ce).

SUM MARY

In the post war pe riod, the con cept of com mu nity, due to war di sa ster and a stron ger ro le of the sta te, has been in the bac kgro­und of po li ti cal re a lity in the West. In re cent ti mes, a hu ge and so mew hat unex pec ted chan ge hap pens: as the sta te has be co me dis tant and ab stract and ce a sed to me et the po li ti cal and ot her ne eds of ci ti zens, the com mu nity had re tur ned in the di scus sion. This ar tic le is an at tempt to cri ti cally di scuss the con cept of com­mu nity thro ugh the analysis of in sights of ol der and ne wer aut hors (H. Ples sner, J. Der ri da, A. To u ra i ne, F. Fu re di, R. Espo si to). The com mu nity can be de ter mi ned only on the ba sis of lack of which it is cha rac te ri zed, and this un cer ta inty is the re sult of its in suf­fi ci ent po wer. The re fo re, the  think the com mu nity to day is to se ek a way of over co ming the cur rent forms of po li ti cal, mi li tary and eco no mic im mu ni za tion that per haps best sig ni fi es the term ga ted com mu ni ti es, ori gi na ted from the sphe re of cog ni ti ve map ping of me tro po li tan ho u sing.

46

LI TE RA TU RABa dju, Alen (2008). Pre gled me ta po li ti ke. Prev. Ra do man Kor dić. Beo­

grad: In sti tut za fi lo zo fi ju i druš tve nu te o ri ju; „Fi lip Viš njić”.Ba u man, Zygmunt (2001) Com mu nity: Se e king Sa fety in an Ine cu re

World. Cam brid ge: Po lity Press.Blan chot, Ma u ri ce (1983). La Com mu na uté ina vo u a ble, Pa ris: Mi nu it.Cal lus, Ivan (2003). The o ri sing Eu ro pe from the ot her sho re: Der ri da,

Com mu nity and the exem pla rity of Eu ro pe. In Ste fan Her brec hter, Mic hael Hig gins (eds.)

Com mu ni ti es: The ory, Cul tu re and Po li ti cal Prac ti ce of the Com mu nal (pp. 29–54). New York: Ro do pi.

De lanty, Ge rard (2010). Com mu nity. Lon don & New York: Ro u tled ge.Espo si to, Ro ber to (2010). Com mu ni tas: The Ori gin and De stiny of Com­

mu nity. Tr. Ti mothy Camp bell. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press.Fu re di, Frank (2008). Po li ti ka stra ha: s onu stra nu lje vi ce i de sni ce. Prev.

Ton či Va len tić. Za greb: An ti bar ba rus. Gid dens, Ant hony (1994). Beyond Left and Right: The Fu tu re of Ra di cal

Po li tics. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press.Lit tle, Adrian (2002). The Po li tics of Com mu nity: The ory and Prac ti ce.

Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press.Nancy, Jean­Luc (2003). Dva ogle da. Raz dje lo vlje na za jed ni ca; O sin gu­

lar nom plu ral nom bit ku. Prev. To mi slav Me dak. Za greb: Mul ti­me di jal ni in sti tut.

Sládeček, Mic hal (2008). Po li tič ka za jed ni ca: kon cep ci ja po li tič ke za jed­ni ce u li be ral no­ko mu ni tar nom spo ru. Be o grad: In sti tut za fi lo zo­fi ju i druš tve nu te o ri ju.

Ple sner, Hel mut (2004). Gra ni ce za jed ni ce: kri ti ka druš tve nog ra di­ka li zma. Prev. Duš ka Do bro sa vljev. Srem ski Kar lov ci, No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Slo ter dijk, Pe ter (2006). Zorn und Ze it. Po li tisch­ps ycho lo gischer Ver such, Frank furt: Su hr kamp.

To u re ne, Ala i ne (1995). Cri ti que of Mo der nity. Ox ford: Blac kwell.Tönnies, Fer di nand (1912). Ge me in schaft und Ge sellschaft, Le ip zig:

Fu es’s Ver lag.

47

SAVREMENA UMETNOSTS U N Č I C A PA S U L J E V I Ć K A N D I Ć

U M E T N OS T N O V I H M E D I JA

Do nev ši sa so bom mno go pre o kre ta „umet nost no vih me di ja” (UNM)1 je uz dr ma la svet umet no sti čak ra di kal ni je ne go avan­gar da. Us pe la je da ve ći nu kri ti ča ra, te o re ti ča ra i umet ni ka ba ci u ne do u mi cu ka da je u pi ta nju nje no epi ste m o loš ko po re klo i uz dr ma ka da je u pi ta nju nje na ter mi no loš ka od red ni ca. Ta kve pro ble ma ti ke se ve o ma raz li či to kon kre ti zu ju u ovom uskom kru gu struč nja ka. Raz li či ta sa gle da va nja UNM ko ja je de fi ni šu kao ža nr, po lje de lo va nja, umet nič ki po kret ili umet nič ku prak su, kao i nje na se mi o tič ka pro ble ma ti ka re či „no vi” sa mo uka zu ju na ne us kla đe nost nje nog po zi ci o ni ra nja u umet nič kom sve tu.

U ne do stat ku uni form nog zna če nja, mo že se za go va ra ti sle de će gle diš te u ko jem do la zi mo do dve kraj no sti u sa daš njem de fi ni­sa nju UNM: sa jed ne stra ne po sto ji po zi ci o ni ra nje UNM kao au to nom nog „sve ta umet no sti no vih me di ja” ko ji mo ra da ofor mi ja san iden ti tet (Qu a ran ta)2 i sa dru ge, vi đe nje UNM kao umet­nič kog prav ca/po kre ta ko ji je već ne stao.

Na pi ta nje šta je to „umet nost no vih me di ja”, u sle de ćim za ključ­ci ma na i la zi mo na he te ro ge nost u nje nom sa gle da va nju:

1 Ter min „umet nost no vih me di ja” (skra će no UNM u da ljem tek stu) ko ji ov de ko ri stim, na sta je 90­ih od stra ne umet ni ka ko ji ras pra vlja ju o svo jim ide ja ma i tre nut nim de ša­va nji ma ko ja ih okru žu ju pu tem mej ling li sta, on lajn plat for mi i lič nih veb saj to va u pe ri o du glo ba li za ci je in ter ne ta. Do ter mi no loš kog ra zi la že nja do la zi ra di lak še ka te go­ri za ci je ko ju sva ko po na o sob ko ri sti. Na na šem pod ruč ju su če sto u upo tre bi ter mi ni po put: no vo me dij ska umet nost, no vi li kov ni me di ji ili no vi umet nič ki me di ji. Ia ko ter min UNM iza zi va mno ge se mi o tič ke pro ble me, usled nje go ve če ste pri me ne usva jam ga u ovom tek stu.2 Kvaranta u svo joj knji zi, Beyond New Me dia Art, pri ka zu je raz li či ta sta no viš ta u po gle­du de fi ni sa nja umet no sti no vih me di ja i po zi ci o ni ra je kao odvo je ni umet nič ki svet. Ona ne za vi sno funk ci o ni še od sa vre me nog umet nič kog sve ta i umet nič kih in sti tu ci ja, ali je još u po tra zi za de fi ni sa njem svog iden ti te ta. Na ovaj na čin Kvaranta uspe va da sa ču va sve ka rak te ri sti ke umet no sti no vih me di ja i osta vi mo guć nost za no va te o rij ska sa gle da va nja ko ja ubr zo mo gu usle di ti i pre o kre nu ti tre nut no ne us kla đe na gle diš ta u vezi sa nje nim de fi ni sa njem.

48

„No vi me di ji če sto uklju ču ju upo tre bu di gi tal nih teh no lo gi ja u od re đe nim fa za ma pro duk ci je i pre zen ta ci je. (…) Umet nost no­vih me di ja je če sto oka rak te ri sa na kao pro ce sno ori jen ti sa na, vre men ski ba zi ra na, di na mič na i de ša va se u re al nom vre me nu; par ti ci pa tiv na, ko la bo ra tiv na i iz vo đač ka; mo du lar na, pro men­lji va, ge ne ra tiv na i pri la go dlji va” (Paul).

„Avan gar du no vih me di ja či ne no vi na či ni pri stu pa nja informa­cijama i ma ni pu la ci je in for ma ci ja ma. Nje ne teh ni ke su hi per­me di ja, ba ze po da ta ka, pre tra ži va či, pro na la že nje po da ta ka, ob ra da sli ke, vi zu a li za ci ja i si mu la ci ja” (Ma no vich).

„‘Umet nost no vih me di ja’ (…) od no si se na rad? kao što su in ter­ak tiv ne mul ti me di jal ne in sta la ci je, okru že nje vir tu al ne stvar no sti i umet nost ba zi ra na na ve bu? ko je su na pra vlje ne upo tre bom di gi tal nih teh no lo gi ja. (…) opi su je pro jek te ko ji ko ri ste no ve teh­no lo gi je u na sta ja nju i ko je se ti ču kul tur nih, po li tič kih i estet skih mo guć no sti ovih ala ta” (Tri be, Reena).

„Ja bih re kao da su no vi me di ji na sta vak stva ri o ko ji ma se raz go­va ra lo a ko je su stvo re ne oko vi deo­umet no sti i eks pe ri men tal nog fil ma i ki ne tič ke skulp tu re. (…) Ra ču nar ski in te gri sa ni me di ji je od li čan ter min ko ji ko ri sti Umet nič ki sa vet Ka na de” (Gag non).

„(…) ono što je no vi me dij za jed nu oso bu za dru gu oso bu je so­ci jal na in ter ven ci ja, a za tre ću na uč no is tra ži va nje. (…) Ge ne ral no se umet nost no vih me di ja sma tra kao umet nost ko ja u svoj rad ne sa mo da uklju ču je kom pju ter i dru ge di gi tal ne teh no lo gi je u raz vo ju već sje di nju je i pod ri va ra ču nar sku moć kom pju te ra i teh no lo gi je ka ko bi kre i ra la no vi znak, zna če nje, ko mu ni ka ci ju i for me” (Jen nings).

„(…) pot pu no ne za vi sna od sve ta sa vre me ne umet no sti i bi lo ko­jeg dru gog umet nič kog sve ta” ona je „umet nost ko ja se pro iz vo­di, di sku tu je, kri ti ku je i sa gle da va kao spe ci fič ni umet nič ki svet” (Qu a ran ta).

Po red oči gled nih raz li ka, ne ko za jed nič ko sta no viš te, ko je bi smo mo gli da iz ve de mo iz ovih raz li či tih de fi ni ci ja, jeste da: UNM na ne tra di ci o na lan na čin eg zi stira na mar gi ni spo ja na uč nih, umet­nič kih i so ci jal nih di sci pli na ko je re de fi ni še i re kon tek stu a li zu je

49

bez po tre be da ih pri la go đa va umet nič kim stan dar di ma. Pol (Chri sti a ne Paul) to ob jaš nja va kao „flu id nu tran zi ci ju sa ana­log nih me di ja na di gi tal ne”, ma da upra vo zbog ovog svoj stve nog pri stu pa, ko ji od ba cu je me dij ski de ter mi ni zam, upo tre ba ana­log nih me di ja u UMN ni je ni ma lo is klju če na. Na p ro tiv, ni je reč o me di ju, već o sta vo vi ma i ide ji ko ju de li in ter net za jed ni ca.

Isto ri za ci ja UNM, tač ni je njen po ku šaj, još je mla da prak sa i u glav nom se vr ši iz aspek ta jed ne di sci pli ne ili obla sti. U po gle du isto ri je umet no sti, da naš nja od red ni ca je da ko re ni UNM da ti ra­ju u pe ri o du avan gar de pro la ze ći kroz me dij sku umet nost 60­ih i 70­ih go di na proš log ve ka sve do po čet ka 2000­ih. Ova isto ri­za ci ja pred sta vlja pro blem za je dan hi brid ni svet kao što je UNM ko ji svo je ko re ne ras pro sti re u raz li či tim vre men skim od red ni­ca ma isto rij skog raz vit ka. Sa dru ge stra ne, ima mo isto ri za ci ju ko ja po či nje od kra ja 80­ih i tra je sve do da nas. Uzi ma ju ći u ob zir nje ne ka rak ter ne oso be no sti po put efe mer no sti i pro men­lji vo sti, ni je iz ne na đu ju će da je po ku šaj de fi ni sa nja UNM i nje ne isto ri za ci je i da lje he te ro ge nog ka rak te ra. Još ve ći pro blem je to što se ja vlja kom bi na ci ja ono ga što Kuk (Sa rah Co ok) u Greja­mo voj (Beryl Gra ham) knji zi New Col lec ting: Ex hi bi ting and Au di en ces af ter New Me dia Art, na zi va „in stant isto ri za ci ja”, ko ju spro vo de ku sto si, isto ri ča ri umet no sti i te o re ti ča ri, i „sa mo­isto ri za ci ja”, ko ju sa mi umet ni ci pri me nju ju na svo jim ra do vi ma. „Us peš no iz be ga va nje de fi ni ci ja i smeš ta nje u od re đe ne ka no ne” (Paul) je ono što či ni UNM ta ko pri vlač nom i teš kom za ka te go­ri sa nje i smeš ta nje u od re đe ne umet nič ke ili na uč ne okvi re. Tre­nut no ona eg zi sti ra na mar gi na ma, sa mo stal na, ali po sta vlja se pi ta nje da li je to do volj no.

Vr lo ši ro kog spek tra tu ma če nja, ter min „no vi” sa so bom no si uto pij sko­ide o loš ke ele men te. „U od re đe noj me ri, mo že se tvr­di ti da su ‘no vi me di ji’ već ro đe ni kao pro blem, i da je većina te o re ti ča ra ko ji su ko ri sti li ovaj ter min od u vek to ra di la do ne kle ne volj no, sa smi slom za in te lek tu al ni kom pro mis ko ji mo ra ju da na pra ve uko li ko že le da nji hov do pri nos bu de pri znat kao deo od re đe ne ras pra ve oko teh no lo gi je, me di ja i no vo ta ri je. (…) po­sta li smo sve vi še sve sni ka ko za vo dlji vo sti di sci pli ne ta ko i kon­cep tu al nih ogra ni če nja ovog ter mi na.” (Jo an na Zylin ska, Sa rah Kem ber). Ma no vič (Lev Ma no vich) je pred vi deo ovu se mi o tič ku

50

pro ble ma ti ku kao po sle di cu ubr za nog na le ta kom pju ter ske di­stri bu ci je u svim kul tur nim for ma ma. Te r mi no loš ka di le ma ne pre sta je da za da je pro ble me, s ob zi rom na to da me di ji i ala ti ko je ko ri sti ubr zo po sta ju za sta re li. Sam ter min „no vi” uka zu je na efe mer ni ka rak ter svog ozna či te lja stva ra ju ći se mi o tič ku zbr ku.

In te re san to ‘oprav da nje’ za ‘se mi o tič ku pro ble ma ti ku’ bi smo mo žda mo gli da na đe mo kod Ma no vi ča s ob zi rom na to da on de fi ni še no ve me di je kao „spe ci fič nu estet sku mo guć nost ko ja se iz no va po ja vlju je u ra noj fa zi raz vo ja sva kog no vog me di ja i te le ko mu­ni ka cij skih teh no lo gi ja” ko ji na sta vlju da re kon tek stu a li zu ju eko­nom ske, so ci jal ne, po li tič ke, estet ske kon tek ste sa ko ji ma se suo­ča va druš tvo. U ovom kon tek stu ter min „no vi” se po no vo ob na vlja i po sta vlja kao ono no vo. Efe mer na i pro men lji va sa mu se be stal no i iz no va mo di fi ku je, za me nju ju ći, re de fi ni šu ći i nad gra đu ju ći sta re teh no lo gi je no vim une do gled. U ovom kon tek stu epi tet „no vi” za do bi ja no vu di men zi ju van me di ja ko ji ko ri sti, a na ko ji ve ći na usme ra va svo je is tra ži va nje. Sam pred log ne kog re še nja ove pro­ble ma ti ke bi va uza lu dan po ku šaj re ša va nja ne čeg što je od po čet­ka po greš no po sta vlje no jer, bez ob zi ra na ter mi no loš ku od red­ni cu ko ju no si u pr vom pla nu, UNM je za jed nič ki pri stup i ide ja o umet no sti da nas.

Ovo ipak ni je neš to no vo u umet no sti. Sva ki po kret ili pe riod de lio je ne ke za jed nič ke sta vo ve i vi đe nja. Sto ga se po sta vlja pi­ta nje sa vre me no sti UNM i šta je to no vo u no vim me di ji ma. Još jed nom do bi ja mo ši rok spek tar gle diš ta. Hen sen (Mark Hen sen) no vi tet u no vim me di ji ma sa gle da va iz po zi ci je sli ke baš kao Ma no vič i Kra us (Ro sa lind Kra uss). Za raz li ku od ova dva te o re­ti ča ra, on svo ju te zu za sni va na ide ja ma uni ver zu ma sli ke fi lo­zo fa An ri ja Berg so na, a ne na isto ri ji sli ke ko ja po ti če od fil ma i vi dea či me no vi me di ji, ka ko on tvr di, po sta ju eks ten zi ja bi o skop­ske i vi deo sli ke. Ma no vič i Kra us su, po nje mu, na ovaj na čin oma nu li u for mu li sa nju no vog pa čak i de man to va li no vi nu ko ju no si. Za nje ga je „no vo” u no vim me di ji ma u „iz meš ta nju for­mu li sa ne funk ci je me di jal nog in ter fej sa na zad u te lo oda kle je i po te klo”.3 Ovo se za sni va na pa žlji voj se lek ci ji ko ju vr še umet nik ko ji kre i ra rad i uče snik ko ji ga per ce pi ra. Stva ra lac mo ra da iz vr ši se lek ci ju nad sa dr ža jem, me di jem i in ter fej som ko je će ko ri sti ti,

3 Mark, B. N. New Phi lo sophy for New Me dia. Cam brid ge: The MIT Press, 2004.

51

usled če ga do la zi do se lek ci je u pred sta vlja nju. Dok je u in ter ak­ci ji sa ra dom, po sma trač već se lek tu je per ci pi ra no i nje go vo te lo, tač ni je um, po no vo vr ši se lek ci ju nad pri mlje nim in for ma ci ja ma. Ta ko te lo po sta je pro stor sta no va nja ra da ili, dru ga či je re če no, pu tem me di ja funk ci o ni še na re la ci ji sa te la na te lo. Bol ter (Jay Da vid Bol ter) i Gru sin (Ric hard Gru sin) no vo vi de u re me di ja ci ji 4 kao no vom na či nu pu tem ko jeg no vi me di ji pre o bli ku ju sta re me di je ka ko bi mo gli da pa ri ra ju iza zo vi ma ko je im no vi me di ji po sta vlja ju.

S dru ge stra ne, Li či (Pa trick Lichty) „no vo” vi di kroz sfe ru uti­ca ja UNM na de fi ni ci ju umet no sti i vred no va nje umet nič kog ra da i de la. Za nje ga su no vo, dru ga či je i pri ma mlji vo; mi kropo­pu lar nost ko ju umet nik sti če pu tem on lajn plat for mi, blo go va itd., a ko ja se me ri u po se će no sti i di sku si ji ko ja sa so bom po vla či: mi kro pro duk ci ju, mi kro e ko no mi ju/mi kro svi re post i mi kro kon­zu ma ci ju. 5

Uvi đa mo da je „sko ro pa ne mo gu će de fi ni sa ti ‘no vo’ u umet no sti no vih me di ja jer je to kao da ga već ka te go ri zu je te i de fi ni še te pre ne go što smo us pe li da se sa njim su sret ne mo i da nas iz ne na di”.6 Či ni se da sa mim de fi ni sa njem i ka te go ri za ci jom, smeš ta njem u od re đe ni vre men sko­isto rij ski okvir mi od u zi ma mo sa mu suš ti nu UNM. Po no vo se na la zi mo u kru gu neo d re đe no sti gde sko ro da ne po sto ji tač no ili ne tač no. Arns (In ke Arns) is ti če da je ono što de fi ni še UNM „spe ci fič na for ma sa vre me no sti ve za na za sa dr žaj­no is pi ti va nje na še sa daš njo sti ko ja je vi so ko oka rak te ri sa na me­di ji ma”.7 No vi nu UNM, nje nu sa vre me nost ne mo že mo i ne sme mo sa gle da va ti is klju či vo iz po zi ci je me di ja ko ji ko ri sti jer je reč o druš tvu.

4 Reč je pr vo sko vao Pol Le vin son, ali ide je o re me di ja ci ji se mo gu na ći već u Meklua­no vim tek sto vi ma. Vi še o sa moj pri me ni re me di ja ci je u no vim me di ji ma u knji zi: Bol ter, Jay Da vid, Ric hard Gru sin. Re me di a tion: Un der stan ding new me dia. Cam brid ge: The MIT Press, 2000.5 Lichty, Pa trick. “Va ri ant analyses: In ter ro ga ti ons of New Me dia Art and Cul tu re.” The ory on De mand No. 12 (2013); U po gla vlju Just what ma kes new me dia so dif fe rent so ap pe a ling. Ove ka rak te ri sti ke se ta ko đe mo gu pri do da ti ta ko zva noj postin ter net umet no sti.6 Wendy Hui Chun u svom uvo du: „Did So me body Say New Me dia?” u knji zi New Me dia, Old Me dia. A Hi story and The ory Re a der.7 Ci tat se na vo di u knji zi: Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013, 151.

52

Uz se mi o tič ku pro ble ma ti ku,8 ubr za ni raz voj i pro me nu me di ja, teh no lo gi ja i ala ta ko ji ko ri sti, kao i in sti tu ci o nal ni kla si čan pri­stup u me to da ma re ša va nja pro ble ma ti ka ko je iza zi va, UNM još jed nom igra svo ju igru na gra ni ci iz me đu isto ri za ci je i ži vog ne­u hva tlji vog pro ce sa. Neo p hod no je skre nu ti fo kus na kon tekst, ide ju, zna če nje i pro ces ko jeg su no vi me di ji deo, a ko ji se umno­go me za ne ma ru je.

Sa WWW do la zi do par ti ci pa tiv nog za o kre ta u kul tu ri. Sam po se bi WWW je pro stor umre ža va nja i ko lek tiv nog de lo va nja. Sa svo jim ne li ne ar nim pro sti ra njem i ko mu ni ka ci jom on omo gu ća­va ri zo mat sko de lo va nje i pu ta nju stva ra ju ći mre žu po ten ci o nal­nih sce na ri ja i is ho da za je dan umet nič ki rad. Ova ko lek tiv nost je do ve la do po kre ta Ura di sam (DIY) ko ji se sve vi še okre će kre a tiv noj upo tre bi di gi tal nih i dru gih ala ta i teh no lo gi ja, de kon­tek stu a li zu ju ći nji ho vu pri me nu, pri tom se osvr ću ći na fun da­men tal ne druš tve ne pro ble ma ti ke: na še pri rod no okru že nje, so ci jal ne od no se, eko no mi ju, po li ti ku. Na sta je no va vr sta in ter­ak tiv no sti. Umet nič ki rad se ret ko ka da mo že po no vi ti u ori gi na lu, teš ko se ar hi vi ra jer se po na ša kao „ži vi pro ces” ko ji se kon stant­no re de fi ni še upra vo zbog me di ja za ko jim se kri tič ki, estet ski i kon cep tu al no po i gra va. Tra di ci o nal na po de la u umet no sti po me di ji ma po la ko ble di. No vi me di ji do no se hibrid ne for me i, ka ko Ma no vič, ka že „no ve ko mu ni ka ci o ne stan dar de”. Ovim UNM sa so bom po vla či pi ta nja o au tor stvu, au ten tič no sti tj. ori­gi na lu i no vom na či nu vred no va nja, per ci pi ra nja, este ti za ci je i pro stor nog po zi ci o ni ra nja umet nič kog ra da.

U ve ći ni slu ča je va is hod ra da u UNM ni je ma te ri ja li zo va ni obje­kat for mi ran upo tre bom no vih teh no lo gi ja, već ne ma te ri jal na, efe mer na i pro men lji va ak ci ja ili in ter ven ci ja, in sta la ci ja ko ja ne­kad ume da oku pi ra fi zič ki i vir tu el ni iz lo žbe ni pro stor. U ovom slu ča ju mu zej je po sred nik ko ji omo gu ća va in ter ak ci ju pu bli ke dva pro sto ra for mi ra ju ći hi brid ni pro stor. De ša va se da, kao što Ma ri na Gr ži nić is ti če, kon cept pro sto ra i te ri to ri je bi va de ma te­

8 The Art For merly Known As New Me dia (ku sto si Kok i Di c) je pri mer iz lo žbe gde oku­plje ni ra do vi uspe va ju da pre va zi đu sve ka te go ri za ci je i te o ri je ko je su se na met nu le UNM usled nje ne se mi o tič ke i ter mi no loš ke pro ble ma ti ke, po ka zu ju ći da je pre ži ve la kon­stant ne ka te go ri za ci je i re ka te go ri za ci je. http://www.ban ffcen tre.ca/wpg /ex hi bi ti ons/ 2005/for merly/ po se će no 17. mar ta 2015.

53

ri ja li zo van. Ume sto da za go va ra mo kul tur nu pro duk ci ju u mo­der ni stič kom pri stu pu, tre ba da pra ti mo tre nut ne to ko ve jer „te ri to ri ja kao čist ge o po li tič ki, fi zič ki i ma te ri jal ni pro stor ne po sto ji” (Gr ži nić).

Da nas se čo ve ko va sva ko dnev na ak tiv nost od vi ja u dva pro sto­ra, u okvi ru Gibsonove (Wil li ams Gib son) mi sli, saj berpro stor ko lo ni zu je fi zič ki pro stor. Sto ga ni je iz ne na đu ju će da se ja vlja pre meš ta nje umet nič kog de lo va nja u saj berpro stor, stva ra ju ći vi r tu el nu umet nost. De ša va se pre o kret, UNM kre i ra hi brid ni pro stor „sta rih i no vih po da ta ka”.9 No vo na sta li hi brid ni pro stor in ter ne ta re de fi ni še naš sva ko dnev ni od nos pre ma vre me nu i pro sto ru stva ra ju ći vre men sko­pro stor ni kon ti nu um.

Mo glo bi se re ći da je pro stor umet nič kog de lo va nja i in ter ak ci je sa ra dom ko ji uče snik kre i ra svo jom ak tiv noš ću i pa žnjom u okvi­ri ma hi brid nih he te ro to pi ja. 10 Iz ove per spek ti ve, ulo ga no vih me di ja i di gi tal nih hi brid nih he te ro to pi ja ko je stva ra ju mo že se sa gle da ti iz ugla Fu ko o vog (Mic hel Fo u calt) pri ka za he te ro to pi je gde ka že: „(…) nji ho va ulo ga je da stvo re pro stor ko ji je dru gi, još je dan re a lan pro stor”.11 One po se du ju ka rak te ri sti ke ri zo ma12 ko ji se ne li ne ar no i ne hi je rar hij ski pro sti re u vre men sko­pro stor nom kon ti nu u mu.

Pro ži ma nje raz li či tih he te ro to pi ja do vo di do tran sfor ma ci je gra da, ne to li ko u fi zič kom ko li ko u so ci jal nom i kul tur nom kon tek stu. Ovo uka zu je da je in for ma ci o no do ba do ve lo do pre va zi la že nja tran sfor ma ci je kroz is klju či vo ma te ri ja li zo va ne for me. Ka ko su no vi me di ji umno go me iz me ni li po i ma nje pro sto ra i me sta, na še per ci pi ra nje od no sa jav no/pri vat no se me nja. Stvo re na je „no va jav na sfe ra”.13

Pro je kat Pi a no Sta irs (gru pa Fun The ory), sem što me nja emo­ci o nal ni do ži vljaj pro sto ra me troa, otva ra put no voj in ter ak ci ji

9 Ma no vich, Lev. “New Me dia from Bor ges to HTML.” u War drip, No ah Fruin, Nick Mont fo rt. The New Me dia Re a der. Cam brid ge: MIT Press, 2003, 13–25.10 Fo u ca ult, Mic hel. “Des Espa ce Au tres – Of Ot her Spa ces: Uto pi as and He te ro to pi as.” Ar chi tec tu re /Mo u ve ment/ Con ti nu ité (1984). Fu ko pred sta vlja šest prin ci pa he te ro to­pi je od ko jih po sled nja če ti ri prin ci pa po seb no od go va ra ju UNM.11 Ibid.12 Od no si se na de fi ni ci ju Ga ta ri je vog i De lu ze o vog ri zo ma.13 Ma nuel Ca ste lls, 89.

54

iz me đu lju di. Ono naj in te re sant ni je je što ovaj pro je kat slu ži kao oki dač, dok su za tran sfor ma ci ju ko ja se de ša va u me trou za slu­žni čo vek i nje go vo te lo ko je ko mu ni ci ra sa okru že njem i lju di ma. Dok je pro je kat Pi a no Sta irs zvuč na in sta la ci ja, pro je kat Re la tio­nal Ar chi tec tu res (Ra fael Lo za no Hem mer) je ro bo tič ki kon tro­li sa na pro jek ci ja. Ovaj pro je kat an ga žma nom lju di me nja ulo gu jav nog pro sto ra u hi brid ni po lu/jav ni pro stor. Ra do vi ove vr ste uz upo tre bu mo bilnih ure đaja, in ter ne ta i raz li či tih pro gra ma iza zi va ju bi he vi o ral ne pro me ne lju di ko ji su na vi kli da se na od­re đe ni na čin po na ša ju u od re đe nom pro sto ru. Ra do vi ove vr ste bi lo da su u jav nom fi zič kom ili vir tu el nom pro sto ru či ne grad „otvo re nim mu ze jom” (Paul).

Čo vek kon ti nu i ra no ko mu ni cira sa ne ma te ri jal nim pro to kom in for ma ci ja usled če ga se na la zi u re la ci o nom pro sto ru.14 Ima ju ći to u vi du, na tran sfor ma ci ju gra da uti ču pro me ne kod lju di ko je se od vi ja ju na vi še ni voa: emo ci o nal ni do ži vljaj okru že nja, per­ci pi ra nje i per so na li za ci ja jav nog pro sto ra, pre kla pa nje dva pro­sto ra ili me sta pu tem no vih teh no lo gi ja (lo ka tiv ne i mo bil ne igre i aug men to va na stvar nost). Ove tran sfor ma ci je ko je se od vi ja ju na vi še spo me nu tih ni voa či ne da se na la zi mo u pro sto ru iz me đu. Na ši gra do vi su sa či nje ni od ma te ri jal nih i ne ma te ri jal nih pro­sto ra, to su hi brid ni gra do vi, tran sfor mi sa ni no vim teh no lo gi­ja ma i ra do vi ma UMN.

U in ter ak ci ji sa ta kvim ra do vi ma do la zi do pre pli ta nja dva pro­stor no raz li či ta kul tur no­so ci jal na na ra ti va, či me na sta je no vi na ra tiv hi brid nog dis kur sa. Ti me je UNM ra di kal ni je iza zva la mo der ni stič ki iz lo žbe ni pro stor kao i pro stor stva ra nja i in ter­ak ci je i otiš la ko rak da lje ka post mo der ni stič koj kri ti ci kul tur no­­umet nič kih in sti tu ci ja.

„Ne mo že te da sa ču va te duh ra da no vih me di ja fik si ra ju ći ga u vre me nu ili pro sto ru, vi še ne go što mo že te da sa ču va te ži vot lep­ti ra ta ko što ga za ka či te na zid” (Ip po li to).

UNM pre i spi tu je fun da men tal ne pa ra dig me umet nič kog sve ta. Is pi tu je šta či ni umet nič ko de lo; ka ko ga vred no va ti, ar hi vi ra ti

14 McQu i er, Scott. The po li tics of pu blic spa ce in me dia city http://first mon day.org/ar tic le/vi ew/1544/1459 po se će no 28.04.2015.

55

i sa ču va ti; ko je au tor i tre ba li da po sto ji. Umet nost vi še ni je vi­zu el na re pre zen ta ci ja ide ja i si tu a ci ja, već sa rad nja, de lo va nje i učeš će, okru že nje ko je nas ob li ku je i for mi ra. Re pre zen ta ci ja se za me nju je si mu la ci jom. Sa dr žaj no ute me lje na na so ci jal nom ak ti­vi zmu i me đu sob nim od no si ma iza zva nim i ob li ko va nim teh no­lo gi jom, ona kri tič ki pro miš lja bi o loš ke, etič ke, rod ne, ra sne, eko nom ske i po li tič ke pro ble ma ti ke.

UNM iza zi va in sti tu ci je da re de fi ni šu tra di ci o nal nu struk tu ru, na me nu i kon cep ci ju svog ra da i pro sto ra. Kao de lom an ti ko mer­ci jal na, iza zi va i pro ble ma ti ke umet nič kog tr žiš ta i vred no sti. Ja vlja se eko no mi ja ko ja se ba zi ra na za jed nič kom stva ra nju, de­lje nju i po kla nja nju. ‘Pro ble mi’ ko ji na sta ju sa in sti tu ci ja ma sa vre­me ne umet nič ke sce ne stva ra ju dva raz li či ta gle diš ta u kri tič kom mi ljeu. U pr vom gle diš tu ku sto si i te o re ti ča ri po put Di ca i Li či ja sma tra ju da in sti tu ci ja UNM ni je po treb na.15 U dru gom gle diš tu ne ki kri ti ča ri po put Her ta Lovinka (Ge ert Lo vink) in sti tu ci o na­li za ci ju vi de kao vid op stan ka UNM.

Pr vo gle diš te za go va ra UNM kao sa mo stal ni umet nič ki svet. Upo tre blja va ju ći kom pju ter ski pro ces kao umet nič ki pro ces ra da, umet ni ci ma in sti tu ci je vi še ni su bi le neo p hod ne da bi ra di li i do spe li do pu bli ke. Sa vre me ne in sti tu ci je ne gu ju umet nost objek ta, čak ia ko je on u funk ci ji pri ka za pro ce sa, če mu se UNM svo jom pri ro dom ve li kim de lom od u pi re. Pro stor be le koc ke u ve li koj me ri za me nju je pro stor „cr ne ku ti je”16. Tra di ci o nal ni pro stor stu di ja i ate ljea umet ni ci su za me ni li la bo ra to ri jom 17 ko ja ne gu je za jed nič ki rad i eks pe ri ment, po ve zu je se sa teh no lo gi jom i nau­kom. Ipak, kao u na u ci, mno go eks pe ri me na ta osta ne sa mo u kru gu la bo ra to rij skog pro sto ra, što je jed an od pro ble ma UNM zbog ko jih osta je po zna ta sa mo od re đe nom kru gu lju di. No, upra vo ka ko Le man (Ann­Sop hie Leh mann) is ti če, umet nič ka la bo ra to ri ja je ve za iz me đu ove dve na u ke i kao ta kva po ku ša­va da pre mo sti ovu pre pre ku. In sti tu ci je se pre ba cu ju u saj ber pro stor, a UNM po či nje da stva ra svo je in sti tu ci je i iz la gač ke

15 Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013, 124.16 Ibid., 270. Ov de se ne mi sli na Ma no vi čev iz raz ko ji sim bo li zu je in ter fejs. Le man ov de spo mi nje La tu ro vu (Bu no La to ur) kri ti ku la bo ra to ri je kao „cr ne ku ti je” ko ja dr ži re­zul ta te po da lje od jav no sti, ali sim bo li še par ci jal no otva ra nje cr ne ku ti je.17 Bo o men, Ma ri an ne van den. Di gi tal Ma te rial: Tra cing New Me dia in Everyday Li fe and Tec hno logy. Am ster dam: Am ster dam Uni ver sity Press, 2009, 270.

56

pr o sto re .18 Po če li su da se po ja vlju ju vir tu el ni mu ze ji i ga le ri je, on lajn iz lo žbe i re zi den ci je.

Dru go gle diš te pro iz la zi iz pr vog u vre me nu ka da se sa vre me ne in sti tu ci je po či nju in te re so va ti za ra do ve UN M.19 Ne ke sa vre me ne in sti tu ci je i nji ho vi ku sto si uvi de li su neo p hod nost no vog pri­stu pa umet no sti ko je UNM za go va ra. Kla sič ni mo de li ar hi vi ra­nja, ko lek ci o ni ra nja, iz la ga nja, kon zer vi ra nja ve li kom ve ći nom vi še ni su pri me nji vi na UNM. Iz ro di li su se al ter na tiv ni mo de li 20 i kon cep ti ku sto si ra nja, iz la ga nja i iz vo đe nja iz lo žbi, ali ovaj pro­ces ne uspe va da pro pra ti br zi nu ko jom se ona me nja. Igra ko ju UNM vo di iz me đu sa vre me ne mejnstrim sce ne i sa mo stal no sti pre du go tra je. III avan gar da 21, ka ko je Li či na zi va, po Lovinku ni je po ne la sa so bom ono naj bit ni je iz avan gar de, njen bor be ni duh.22 Upra vo ovo je raz log zbog če ga mno gi po put Lovinka ose­ća ju da UNM stag ni ra i da joj in sti tu ci ja tre ba ka ko bi za u ze la svo je me sto u umet nič kom sve tu.

Shod no to me Kvaranta je na zi va „umet nič kim sve tom”23 dok je Lovink vi di kao „tran zi ci ju, hi brid nu umet nost i mul ti di sci pli­nar ni oblak mi kro prak si”24 ko ja za go va ra no ve stan dar de, ali ih još ni je de fi ni sa la. Baš kao što Sa ra Kuk is ti če, „umet nost no vih me di ja tre nut no se na la zi ne gde iz me đu na stan ka i isto ri za ci je” (Paul). Sva ki eks pe ri ment ima kraj i na osno vu to ga bismo mo žda mo gli da za go va ra mo gle diš te u ko jem je UNM za se ban umet nič ki

18 Fe sti va li i umet nič ke la bo ra to ri je po put: SI GRAPH, ISAE, DE AF, V2, Eyebe am, Ars Elec tro ni ca su sa mo ne ki od cen ta ra ko ji na sta vlja ju da ne gu ju ino va tiv ni pri stup no vih me di ja i di gi tal nu kul tu ru i pot po ma žu umet ni ke. Ia ko zna čaj ne u po gle du fi nan si ra nja UNM, pro blem ovih in sti tu ci ja je što nji ho va struk tu ra ni je kre i ra na za UNM.19 In te re so va nje ve ćih in sti tu ci ja de ša va se u pe ri o du s kra ja 90­ih do 2010, što Kvaranta sli ko vi to ob jaš nja va kao igru Bo ho ko ju UNM igra, stal no bi va ju ći na ivi ci da bu de in sti tu ci o na li zo va na.20 Pro jek ti kao što su Va ri a ble Me dia In sti tu te i DO CAM su se ozbilj no po za ba vi li ovim pi ta nji ma. Pol i Kuk ta ko đe raz vi ja ju mno ge al ter na tiv ne mo de le ku sto si ra nja i iz la ga nja. 21 Liči do ter mi na III avan gar da ili tre ći ta las avan gar de do la zi pa žlji vom isto ri za ci jom umet nič kih ko re na sa daš nje umet nič ke sce ne no vih me di ja. Vi še u po gla vlju: In ve sti­ga ti ons in new me dia art & cul tu re, 62–120.22 Lo vink u svom pre da va nju na Ar go su u tek stu New me dia art at the cros sro ads ne na zi va umet nost no vih me di ja III avan gar dom, ali osvr ću ći se na nje ne ko re ne is ti če bor be nost kao glav nu ka rak te ri sti ku ko ju ni je pre u ze la, a ko ja bi mo gla bi ti za slu žna za stag na ci ju u ko joj se, po nje mu, umet nič ka sce na no vih me di ja sa da na la zi.23 Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013.24 Lo vink, Ge ert. New me dia art at the cros sro ads, pre da va nje na Ar go su. www.di a go nal­t ho ughts.co m /?p=204 pri stu plje no saj tu 13.3.2015.

57

svet u pro ce su tran zi ci je, na kra ju tra ga nja za sop stve nim iden­ti te tom i me stom. Ona mo ra da učvr sti di ja log sa sve tom sa vre­me ne umet no sti ka ko bi mo gla da sa gle da se be van svog kru ga i oja ča svoj iden ti tet.

UNM je stvo ri la hi brid nog uče sni ka i umet ni ka i zah te va pro­me nu od kri ti ča ra i te o re ti ča ra. Od u pi re se sva koj vr sti umet­nič ke ka no ni za ci je, po čev ši od pri pad no sti žan ru, po kre tu ili prak si, in sti tu ci ji i tr žiš tu. Kao i uvek UNM nas osta vlja u di le mi. Ako je in ter net či ni do stup nim svi ma, zaš to bi bi lo po tre be da pu tem in sti tu ci je ši ri pu bli ku? Da li je to pi ta nje ko je vi še bri ne umet nič ku eli tu ili pro ble ma ti ka obim nog in ter net pej za ža u ko jem se po la ko uta pa u ogrom nu ko li či nu raz li či tog sa dr ža ja od ko jeg ju je ne kad teš ko raz li ko va ti? Ako je to pi ta nje vred no­sti, zaš to od bi ja mo da pri me ni mo vre d no sni si stem saj berpro­sto ra? Mno go se di sku tu je o tome da li je UNM umr la ili sa mo stag nira. Ali ove pro ble ma ti ke sa gle da va ju se iz po zi ci je te o ri ja i prak si či ju je suš ti nu i po tre bu UNM uz dr ma la i shod no to me neo p hod no je nji ho vo re de fi ni sa nje jer UNM ne te ži da bu de eti ke ti ra na.

Od 2000­ih iz meš ta se fo kus i umet nost svo ju „pažnj(u) usme­ra va sa teh no lo gi je kao me di ja na te mu o teh no lo gi ji kao pro ble­ma ti ci”.25 Iz raz „sa vre me ni on lajn umet nik”26 naj bo lje opi su je da naš njeg kre a tiv ca di gi tal ne in ter net kul tu re. U post me dij skom sta nju ori gi nal vi še ni je bi tan. U pr vom planu su re pli ke i re kon­fi gu ri sa nje apro pri zo va ne sli ke. Sa sve ve ćom i sva ko dnev ni jom upo tre bom in for ma ci o no ko mu ni ka ci o nih i na do la ze ćih teh no­lo gi ja, uz on lajn uče nje i pri stu pač nost di gi tal nih teh no lo gi ja „po jam (umet ni ka) ama te ra se me nja, (oni po sta ju) proama te ri”.27 UNM je, ka ko ne ki ka žu, „pre va zi đe na” i doš lo je vre me „post­in ter net umet no sti”.28 Jed nu eti ke tu me nja mo dru gom ko ja se

25 Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013, 145.26 Ovaj iz raz upo tre blja va La u ren Chri sti an sen u tek stu Vi er kant, Ar tie. “The Ima ge Ob ject Post­In ter et.” Re se arch. 2010.27 Ta ni go vo ri o postin ter net umet no sti i na do la sku ama ter ske kul tu re: Tan ni, Va len ti na. Eter nal Sep tem ber. The Ri se of Ama te ur Cul tu re. Bre scia: Link Edi tion, Co­pu blis her Ak si o ma, 2014, 11.28 Ma ri sa Ol son je kre i ra la ter min „postin ter net” ka ko bi opi sla svo ju prak su ko ja se ba vi sveš ću o in ter ne tu i di gi tal nim teh no lo gi ja ma kao in te gral nim de lom na šeg druš­tva, a ko ji se pre vo di u fi zič ki obje kat. Vi še u knji zi: Vi er kant, Ar tie. “The Ima ge Ob ject Post­In ter et.” Re se arch. 2010.

58

od no si na no vu ge ne ra ci ju ko ja ži vi i di še in ter net i no ve teh no­lo gi je i ko ja ne raz li ku je od nos on lajn–oflajn. Da li to zna či da bi UNM mo gla da po sta ne deo ili čak po kret „spe ci fič ne ge ne ra ci je”?29 Neo p hod no je od ba ci ti ter mi no loš ke pred ra su de me di ja i go vo­ri ti o umet no sti da nas.

Ta ni (Va len ti na Tan ni) is ti če da se „umet nost (…) pre tvo ri la u žr tvu sop stve ne prak se: apro pri ja ci ja, (…) su dar vi so kog i ni sko po zajm lje nog sa dr ža ja, re miks i za me na kon tek sta”.30 Sa dr žaj bi va pre puš ten iz me na ma, apro pri ja ci ji, mo di fi ka ci ji gde „či ta­lac­au tor”31 ne mo ra nu žno da či ta­stva ra. Da naš nje ge ne ra ci je umet ni ka ko ji do la ze iz tran sfor mi sa nog umet nič kog edu ka tiv nog si ste ma či ne di gi tal nu on lajn kul tu ru, nje nu struk tu ru, stva ra ju no ve mo de le de lo va nja, so ci ja li za ci je i fi lo zo fi ju.

UNM je re de fi ni sa la po i ma nje umet no sti, vred no snog si ste ma, kon zu mi ra nja, umet ni ka i umet nič kog ra da. Na še kul tur no na­sle đe se me nja i za to „de fi ni ci ja umet no sti no vih me di ja (de fi ni­ci ja umet no sti uopšte) mo ra da se ba zi ra na so ci o lo gi ji, a ne na teh no lo gi ji”.32

Tran sdi sci pli nar nost, si ner gi ja, reapro pri ja ci ja, si mu la ci ja, no ve teh no lo gi je i in ter net stvo ri li su ko ri sni ka­umet ni ka, proama te­ra, hi brid nog kre a tiv ca ko ji se ne de kla ri še pod okvi ri ma jed ne di sci pli ne. Da naš nji „umet nik” pre i spi tu je tra di ci o nal ni i za go­va ra no vi umet nič ki je zik. UNM za go va ra al ter na tiv ni pro stor umet nič kog de lo va nja, te o rij skog dis kur sa, no ve vred no sti i estet sko per ci pi ra nje i pri hva ta svo ju pro men lji vost i efe mer nost.

Teš ko je raz vi ti no vi kri tič ki apa rat ko ji je to li ko neo p ho dan ka da se na la zi mo u uvek no vom pro ce su tran sfor ma ci je. Neo p ho dan je sna žan di ja log iz me đu da naš njeg kul tur nog kri tič kog apa ra ta dva sve ta (sve ta UNM i sa vre me nog umet nič kog sve ta). Da li je

29 Lo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri ti cal In ter net Cul tu re. 2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York.30 Va len ti na Ta ni u uvo du za iz lo žbu Et her nal Sep tem ber ko ja se ba vi ovim pi ta nji ma u že lji da ih do ku či i da o nji ma ras pra vlja bez tra ga nja za kon kret nim re še njem ne če ga što se tek de fi ni še.31 Od nos či ta lac–au tor Vi er kant iz vo di iz Bar te so vog za ključ ka o smr ti au to ra i ro đe nju či ta o ca, što u pot pu no sti od go va ra ri zo mat skoj hi pr tek stu al no sti ko ja ka rak te ri še in ter net.32 Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013, 35.

59

to za to što je to je di ni na čin da op sta ne, ka ko ne ki sma tra ju, ili da bi oja ča la svoj iden ti te i da lje ne za vi sno funk ci o ni sa la, još osta je da sa zna mo. Ono što nam si gur no tre ba je „no va fi lo zo­fi ja” umet no sti ko ju Hen sen zah te va i „no va vr sta in sti tu ci je” ko ju Kluitenberg (Eric Klu i ten berg) pred la že, a ko ja bi po se do­va la nov fi lo zof ski pri stup, kri tič ki apa rat i te o ri je ka tre nut nom sta nju u umet no sti ko je je UNM na če la. Neo p hod no je pro na ći nov pri stup kul tur nom sa dr ža ju sa vre me nog druš tva ko je se ra pid nom br zi nom me nja.

Kvarantina iz ja va: „Umet nost no vih me di ja je mr tva! Ne ka ži vi umet nost no vih me di ja!” naj re al ni je opi su je te o rij sku ras pra vu iz me đu sa vre me ni ka umet nič ke sce ne i sa mih umet ni ka kao i tre­nut nu si tu a ci ju u ko joj se UNM na la zi, a gde ona de lu je i eg zi sti ra na gra ni ci iz me đu for mi ra nja svog iden ti te ta i ne sta ja nja.

Kao što Di c is ti če, „umet nost po sle no vih me di ja je dru ga či ja”, to je umet nost ko ju ži vi mo jer „nje no po na ša nje je po na ša nje na­šeg teh no loš kog vre me na”. U ubr za nom sve tu u ko jem se na la zi mo ma lo šta je de fi ni tiv no i du go traj no. Umet ni ci te že kre a tiv nom pro ce su kao po kre ta ču da ljih ide ja i ra do va. Pri hva ta nje he te ro­ge no sti i post me dij skog sta nja kao i uklju či va nja u svet sa vre me ne sce ne je sa mo po če tak. Svet UNM je za po čeo re kon fi gu ra ci ju do sa daš njeg po i ma nja umet no sti, per ci pi ra nja na šeg druš tva, gra da i po na ša nja slu že ći kao „in ku ba tor”, ka ko to Kvaranta opi su je, ko ji po kre će dru ge sve to ve i sme li je po du hva te i ide je, u če mu i le ži njen naj ve ći do pri nos.

SUM MARY

New me dia art is abo ut cur rent de ba te on new me dia art, its ro ots, ca te go ri za tion, cha rac te ri stics, se mi o tic pro ble ma tics, pre sent and fu tu re po si tion in art and so ci ety. Re gar dless of this in te re­sting de ba te the af fect of new me dia art(world) on art, so ci ety or city lan dsca pe is gre a ter than we ima gi ned and in so me way is still hap pe ning.

60

LI TE RA TU RAGra ham, Beryl, Sa rah Co ok. Ret hin king Cu ra ting­Ar t af ter new me dia.

Cam brid ge: The MIT Press – Le o nar do Bo ok Se ri es, 2010.Bol ter, Jay Da vid, Ric hard Gru sin. Re me di a tion: Un der stan ding new

me dia. Cam brid ge: The MIT Press, 2000.Bo o men, Ma ri an ne van den. Di gi tal Ma te rial: Tra cing New Me dia in

Everyday Li fe and Tec hno logy. Am ster dam: Am ster dam Uni ver sity Press, 2009.

Ca stells, Ma nuel. “The New Pu blic Sphe re: Glo bal Ci vil So ci ety, Com­mu ni ca tion Net works, and Glo bal Go ver nan ce.” The AN NALS of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce Vol. 616 No. 1 (2008): 78–93.

Chun, Wendy Hui. “Did So me body Say New Me dia?” u Wendy Hui Chun, Tho mas Ke e nan. New Me dia, Old Me dia. A Hi story and The ory Re a der. New York: Taylor & Fran cics Gro up LLC, 2006. In tro duc tion.

Fo u ca ult, Mic hel. “Des Espa ce Au tres – Of Ot her Spa ces: Uto pi as and He te ro to pi as.” u Ar chi tec tu re /Mo u ve ment/ Con ti nu ité (1984).

Han sen, Mark B. N. New Phi lo sophy for New Me dia. Cam brid ge: The MIT Press, 2004.

Jen nings, Pa me la. New Me dia Arts | New Fun ding Mo dels. Cre a ti vity & Cul tu re The Roc ke fel ler Fo un da tion, De cem ber 2000.

Lichty, Pa trick. “Va ri ant analyses: In ter ro ga ti ons of New Me dia Art and Cul tu re.” The ory on De mand No. 12 (2013).

Li ster, Mar tin, Jon Do vey, Seth Gid dings, Ian Grant, Ki e ran Kelly. New Me dia a Cri ti cal In tro duc tion. Oxon: Taylor & Fran cis Gro up LLC, 2003, 2009.

Lo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri ti cal In ter net Cul tu re. 2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York.

Ma no vich, Lev. “New Me dia from Bor ges to HTML.” War drip, No ah Fruin, Nick Mont fo rt. The New Me dia Re a der. Cam brid ge: MIT Press, 2003: 13–25.

McQu i er, Scott. The po li tics of pu blic spa ce in me dia cityhttp://first mon day.org/ar tic le/vi ew/1544/1459 po se će no 28.04.2015.

Paul, Chri sti a ne. New me dia in the whi te cu be and beyond: Cu ra to rial mo dels for di gi tal art. Lon don: Uni ver sity of Ca li for nia Press. Ltd., 2008.

Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013.—. In your com pu ter. Bre scia: Link Edi tion, 2011.Rush, Mic hael. New Me dia in Art. Lon don: Tha mes & Hud son, 2005.

61

Tan ni, Va len ti na. Eter nal Sep tem ber. The Ri se of Ama te ur Cul tu re. Bre scia: Link Edi tion, Co­pu blis her Ak si o ma, 2014.

Tri be, Mark, Ja na Re e na. New Me dia Art. Co log ne: Taschen, 2006.Vi er kant, Ar tie. The Ima ge Ob ject Post­In ter net. Re se arch. 2010.Zylin ska, Jo an na, Sa rah Kem ber. Li fe af ter New Me dia: Me di a tion as

Vi tal Pro cess. Cam brid ge: The MIT Press, 2012.

CI TA TICa stells, Ma nuel. “The New Pu blic Sphe re: Glo bal Ci vil So ci ety, Com­

mu ni ca tion Net works, and Glo bal Go ver nan ce.” The AN NALS of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce Vol. 616 No. 1 (2008): 78–93.

Chun, Wendy Hui. “Did So me body Say New Me dia?” u New Me dia, Old Me dia. A Hi story and The ory Re a der edi ted by Wendy Hui Chun & Tho mas Ke e nan 2006 Taylor & Fran cis Gro up LLC New York.

Fo u ca ult, Mic hel. “Des Espa ce Au tres – Of Ot her Spa ces: Uto pi as and He te ro to pi as.” Ar chi tec tu re /Mo u ve ment/ Con ti nu ité (1984).

Gag non, Jean, (Da niel Lan glo is Fo un da tion) u: Jen nings, Pa me la. “New Me dia Arts | New Fun ding Mo dels.” Cre a ti vity & Cul tu re The Roc ke fel ler Fo un da tion, De cem ber 2000.

Ip po li to, Jon, Go vor na kon fe ren ci ji ISEA 2011. Jen nings, Pa me la. New Me dia Arts | New Fun ding Mo dels. Cre a ti vity

& Cul tu re The Roc ke fel ler Fo un da tion, De cem ber 2000.Klu ten berg, Erik u Lo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri­

ti cal In ter net Cul tu re. 2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York, str. 73.

Lo vink, Ge ert, New me dia art at the cros sro ads, pre da va nje na Ar go suLo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri ti cal In ter net Cul tu re.

2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York. www.di a go nalt ho ughts.co m /?p=204 pri stu plje no 05.03.2015.

Ma no vich, Lev. “New Me dia from Bor ges to HTML.” u War drip, No­ah Fruin, Nick Mont fort. The New Me dia Re a der. Cam brid ge: MIT Press, 2003: 13–25.

Paul, Chri sti a ne. New me dia in the whi te cu be and beyond: Cu ra to rial mo­dels for di gi tal art. Lon don: Uni ver sity of Ca li fo r nia Press. Ltd., 2008.

Tri be, Mark, Ja na Re e na. New Me dia Art. Co log ne: Taschen, 2006.Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013.http://atc.ber ke ley.edu /bio /Ma ri na_Gr zi nic/

62

S R ĐA N S R D I Ć

P I S AC I G R A D

Mo že mo da usvo ji mo miš lje nje o gra du kao fa zi uslo va, ko or di­nat nom si ste mu koji od li ku je znat na ap sorpci o na moć, od re đe ni vid mag ne ti zma. Ta da, sa svim iz ve sno, go vo ri mo o kon tek stu gra­da. Pri pad nost ta ko do ži vlje nom kon struk tu mo že mo ozna či ti kao volj nu ili ne volj nu, da kle, onaj ko se u nje mu na la zi mo že is tra ja va ti, tr pe ti, ili se sa ži ve ti s kon tek stom u pro cen ti ma ko ji raz li ku ju je dan slu čaj od dru gog, a mo že ga i pot ko pa va ti, do ži­ve ti kao fak tor ne slo bo de kog bi se tre ba lo li ši ti, neuče stvo va ti u nje go voj opšto sti.

Ulo ga pi sca je da pi še: u nu ždi smo da ovo po no vi mo, ia ko zvu či sa mo ra zu mlji vo, iz dan ci prak se po ka zu ju da su jed no stav ne kva­li fi ka ci je one ko jih se naj ra di je od ri če mo, sklo ni mi sti fi ka ci ja ma ko je na ru ša va ju zdra vo ra zum sku oče vid nost stva ri. Isto rij ski gle da no, mi do volj no zna mo o pi sa nju gra da, ne pi sa nju u gra du, već o nje mu. Gil ga meš, re ci mo, ili Cve će zla, ili Men hetn tran sfer. Pi sa nje o gra du ob jaš nja va ga kao čvo riš te, ili iro ni zu je nje go ve te me lje, ili se su prot sta vlja nje go voj raz voj noj di na mi ci. Tol stoj ne će iz Ja sne Po lja ne, a Ćo sić ne će u Dre no vu, osim u smr ti, ka da je ire le vant no.

Ma ni fe sta ci ja grad stve no sti če zne za ide o loš kim pred zna kom. Mre ža pod ra zu me va nja iz i sku je od red ni ce ka kve su grad u sa mo­u prav nom so ci ja li zmu ili grad u tran zi ci ji. Po li ti za ci ja kon tek sta sme sta zah te va tu ma če nje kva li ta tiv nog po lo ža ja pi sca u gra du, mo žda čak go vo ri mo i o on to lo gi ji čo ve ka i tek sta ko ji na sta ju uz po moć su me uslo va. Otud va paj o Zlat nom do bu so ci ja li stič kog re a li zma kao stvar no snog uto čiš ta za pi sca želj nog ša man ske po zi ci je tu ma ča ap so lut no sve ga, što ka sni je bi va na gra đe no pa­žnjom, ne uvek za tekst, ali za čo ve ka ne iz o stav no. Lak še je po­sta ti Zo la u gra du, Di kens u gra du, Bal zak u gra du, olak ša na je par ti ci pa ci ja u do me nu po li tič ke igre. Ten den ci ja ka že da je dan broj pi sa ca od gra da proh te va upra vo to, pro lon gi ra no po li tič ko de tinj stvo iz kog pro is ti če druš tve ni kom for: ko lum ne u grad skim

63

dnev nim li sto vi ma, učeš će u grad skim te le vi zij skim pro gra mi­ma, grad ske na gra de (po sto ji, da ne za bo ra vi mo, Na gra da gra da Be o gra da, ma lo kon struk ci ja je za bav ni je od ove), grad ske tri bi­ne o ove ja noj suš ti ni. Ovo je do bra te ma, za bav na, ali ni je u na šoj vla sti da se njo me tre nut no ba vi mo, tek kon sta tu je mo ma lig ni tet jed nog epi fe no me na.

Sva ki po je di nač ni kon tekst pa ti od in ter nog in fra struk tu ral nog ka rak te ra. Po sto je ve ze i raz lo zi, ko di ra na usme ra va nja. Ovo je po sti de o loš ki za klju čak, iz va ni de o loš ki, da bu de mo pra ved ni, iz ve den u po sti de o loš kom sve tu, ali va li dan u to ta li te tu dog me. To je ono što pi sac tra ži od gra da, ili ono u če mu se pro tiv svo jih na me ra ob reo, in fra stru k tural ni splet. Ne će mo pi sa ti o Pin čo nu ili Se lin dže ru, ne sa da. Ova ko za sno van grad­kon tekst obez be đu­je in sti tu ci o nal nu bli zi nu, pre sve ga me dij sku. Kre i ra ju se sli ke, pi sac po sta je am ble ma ti čan za to što grad to od nje ga či ni svo jim ka me ra ma, ča so pi si ma, knji žev nim udru že nji ma, na slov ni ca ma ma ga zi na, uni ver zi te ti ma, sve ča nim aka de mi ja ma, sva ko vr snim me dij skim za pi si ma. To je pri sta ja nje na uslov kon tek sta, ali uz sa gla snost, na čel nu, kon sen zu al nost je naj zdra vi ja i naj i spla ti vi­ja, pri hva ta nje in sti tu ta gra da. Uti li tar na kom po nen ta ne osta vlja pi sca bez iče ga, ona mu po vla đu je, dej stvu je kao nje mu na klo­nje na olak ša va ju ća okol nost, sja jan ali bi.

In sti tut pro iz vod nje knji ga je ti pič no grad ski, pi sac pi še u Ki kin di (jer, re kli smo, ulo ga pi sca je da pi še), nje go vu knji gu pro iz vo de iz da vač ke ku će u Be o gra du ili No vom Sa du, znam jed nog ta kvog. Pro vin ci ja je ovlaš će na do jed ne me re, po treb na je nad grad nja gra dom, on stva ra pro iz vod i vra ća ga, di stri bu i ra, pro da je ga is toj toj pro vin ci ji kao neš to svo je, neš to do če ga se doš lo uz po moć grad skih stra te gi ja i grad skih ula ga nja. Za to čen unu tar in fra struk­tu re gra da, pi sac je su o čen s iz bo ri ma, on mo ra da se opre de li pre ma tom, tom i tom. Prin ci pi jel na raz me na iz me đu nje ga i gra­da po ti če od do zvo le da se ono što je du hov no ma te ri ja li zu je, da po sta ne kon kret na opštost.

Grad iden ti fi ku je se be pred pi scem, pre u zi ma au ru cen tra li za­ci je, tru di se da opi še svo je po ten ci ja le kao one bez ko jih pi sac ne bi mo gao da se ostva ri u že lje noj me ri. For mu la je za vo dlji va: bi ti tu za, bi ti tu i bi ti ta kav, funk ci o ni sa ti kao sled okol no sti

64

ko je pi scu po go du ju, na stu pi ti u ma ni ru pri ja telj skog part ner­stva, naj do bro na mer ni jeg mo gu ćeg. Jer, čak i po sti de o loš ki grad tra ži svo je pi sce, kao Prag Kaf ku, raz me na če sti ca dru ga či jeg re da stva ra no vi tip is ku stva, (r)evo lu ci o ni še pri mar nu sa znaj nu po stav ku do pri no som tek sta, do zvo lja va pro ti ca nje grad ske isto­ri je na po li go nu ro ma na ili dram skih tek sto va, obez be đu ju ći una pre đe nje ma tri ce kul tu ro loš kog iden ti te ta. Lik pi sca po sta je lik gra da i obr nu to, uz neo d lo žnu fik ci o na li za ci ju, pro iz vod nju de se ti na gra do va u al ter na tiv nim sve to vi ma, mar ši ra ju Pa ri zi, Lon do ni ili Za gre bi. Od no si pi sca i gra da, ka ko vi di mo, la ko po­pri ma ju sim bi o tič ki ka pa ci tet.

Di gre si ja o Si zi fu: za u ze će mo stra nu gra da, a već s po čet ka smo bi li na stra ni pi sca; oprav da će mo sim bi o zu. Go di na je 2015, pi scu je grad po tre ban, ni je uvek do volj no po nje go voj me ri, ne bi ni tre ba lo da bu de, ina če smo bez di ja lek ti ke, što ra za ra ar he tip sku lo gi ku. Usta no vi li smo do go vor pi sca i gra da, ma kar to bio i do­go vor o bes poš ted nom su ko bu. Me đu tim, re kao mi je Da vid Al ba ha ri, sta nov nik Ze mu na i Kal ga ri ja: sa da je sve jed no gde si, uvek si svu gde. In fra struk tu ra gra da po sta la je rop ska, uhva će na u Mre žu. Be žič na stvar nost, ame rič ka po ro di ca jer men skog po­re kla s ko jom do ruč ku je mo, so ci jal ne mre že, li te rar ne so ci jal ne mre že, mi li se kund od in for ma ci je o sta nju hor ti kul tu re na ostr vu Gvam u Ju žnom Pa ci fi ku, la žno pred sta vlja nje, la ba vo ure đe ne en ci klo pe di je, elek tron ske knji ge. Grad je iz gu bio. Nje go va va žnost po sta la je dru go ra zred na, iz vor nost je ne gde dru gde. Pi sac i nje­gov grad po sto je kao ma ke ta, sprem ni su za mu ze je, ar hiv sku pra ši nu, neš to što je bi lo i če ga vi še ni ka da ne će bi ti osim u for mi se ća nja, nji hov od nos je pa le o lit ski. Grad iz nad gra do va, ili Grad svih gra do va, ta mo je sve, u ko me ša nju iden ti te ta, te že je na gla­si ti od li ke ne če ga ili ne ko ga, fal si fi ka ti, ne za ko ni ta po zajm lji va­nja, do stup nost sve ga za mi sli vog, ubr za nje do ne pre po zna tlji vo sti, pi sac i grad kao deo za huk ta log ato ma, teš ko sa mer lji vi u raz u­la re nom pra sku in for ma tič kog ha o sa.

Grad je po be dio, Svet ski Grad, svi su pi sci su gra đa ni. Va vi lon ski te ret de sti lo van je an glo sak son skom lin gvi stič kom do mi nan tom; sva kom se pru ža pri li ka da uče stvu je, da ostva ri gra đan sko pra vo. Vir tu e li za ci ja mo de la proš lo sti re in kar ni ra kom ple tan isto rij ski kon strukt, sve i sva ko oži vlja va, ideal in ter tek sta je pro mi nent na

65

ide o lo gi ja, Grad je osvo jio gra do ve i nji ho ve pi sce, raz vla stio pret ho de će isto ri je i ras te re tio ih, ete rič ni tek sto vi na se lja va ju nje go vu pro stor nost. Po treb no je sna ći se, ra za bra ti se u sve mu, po treb na je no va epi ste mo lo gi ja, uko li ko ima mo vre me na za nju, no vi ime ni ci, no ve adre se za no ve i sta re pi sce, ži ve ko li ko i mr tve, u okol no sti ma ko je se go mi la ju pre ko osta ta ka ne ka daš njeg sve ta.

No vi Grad je sti gao, pre na se ljen pi sci ma.

Po treb na je no va knji žev nost.

SUM MARY

The pa per de als with the pos si ble de fi ni tion of in ter con nec tion bet ween the wri ter and the city. Analysis of dif fe rent aspects of this in ter con nec tion le ads to the con clu sion abo ut the ne ces sity of con sti tu ting the new li te ra tu re.

66

D R AG A N I L I Ć

MU­ZIČ­KA­TRAN­SFOR­MA­CI ­JA­

PRO-PIS­ZA­JED­NU­FI­LO­ZO­FI­JU­MU­ZI­KE­KO­JA­SE­ IZ­RA­ŽA­VA­MU­ZI­KOM

Mu zi ka.

Ma ni je mo gu će da je ne ču je te i sa da, unu traš njim ili spolj nim uhom, pa ma kar i bi li u ne ka kvom je din stve nom be zvuč nom me­di ta tiv nom sta nju – ta ti ši na deo je mu zi ke, ko ja svi ra, njen tre nut­ni zvuk, ko ji for mal no omo gu ću je va šu glu vu le vi ta ci ju, sli ku, sušti­nu, po dvo je nost, dok za sve o bu hvat nost sum njam – osim uko li ko se ne iš če ku je Ve li ki pra sak – da kle mu zi ka – zvu ci sva ka ko…

Šta je to mu zi ka, pri pro sto pi ta nje ipak ne pre sta je da od zva nja, rit mič no, u svom rit mu, igra ju ći se s na ma kao de te ko je svi ra je­dan te isti ton na svom deč jem in stru men tu i za ra zno se sme je.

To pi ta nje po sta vlja je zik oslo njen na ra zum kao na šta ka ma i tra ži sa dr žajan od go vor već 2500 go di na, do kle se žu se ća nja ko ja evrop sko miš lje nje na zi va svo jim. Od go vor ni je dat i pri znat kao opšte va že ći do da nas, pa i to „da nas” osim pu ke sa daš njo sti ne obe ća va od go vor u još da ljoj bu duć no sti ni u na zna ka ma. Od go­vo ri od go va ra ju, on to loš ka du ga mu zi ke u va ri ja ci ja ma ne sta je i na sta je u ko ra ci ma ve ko va. I to je sve. Da nas još uvek poš te no mo že mo da utvr đu je mo šta mu zi ka ipak ni je, za to što onom što ona je ste miš lje njem sa dr ža ja ne pri stu pa mo. I da lje smo od go vo­ru naj bli ži dok je ču je mo, i slu ša mo, i „stva ra mo”, od no sno pre­ra đu je mo ono što smo ču li spolj nim ili unu traš njim uhom, što da kle ne is klju ču je mo guć nost da nas jed nom glu va oso ba ne iz­ne na di svo jim po i ma njem mu zi ke. Od pr vih po ku ša ja od go vo ra Pi ta go re i Pla to na i nji ho vih ško la sa dr žaj mu zi ke kao ne dvo smi­sle no ra zu mljiv sa mo u ki da se na pu tu raz u me va nja. I kao da je proš lo tek krat ko vre me od ta da, bez ob zi ra na le po tu i uz vi še­nost svih spi sa na pi sa nih o mu zi ci kao i svih pi sa nja, slu ša nja i iz vo đe nja mu zi ke sa me, od go vor ne ide da lje od For me, Bro ja,

67

Ide al nog, Bi ća, ne ra zu mlji vih po se bi. Te i ta kve struk tu re iz vi ru ne ka ko iz sa mog pul sa onog ne pojm lji vog a sve o bu hva ta ju ćeg, po­što na Ze mlji ni su vi đe ne. Sa dr žaj i de fi ni ci ja mu zi ci ne mo gu bi ti pri pi sa ni za to što mu zi ka po sto ji ali ne po sta je s na ma. Mi je ni smo iz mi sli li – mo že mo sa mo da je ot kri va mo kroz iz ve sne za ko ni to­sti u ko ji ma je njoj mo gu će da nam se pri ka že, od no sno pri ču je.

Mu zi ka i ono le po u njoj, ili ako ho će te i isti ni to ko je ne mo ra da bu de le po, le ži je di no u to no vi ma i u nji ho vim umet nič kim od no si ma. Sa dr žaj mu zi ke su for me ko je se po kre ću to no vi ma (Edu ard Han slick: O mu zič ki le pom) i to je sva nje na in tim nost, ko li ko god je mi ski da li ili obla či li na šim re či ma. To no vi i for me ne ma ju u se bi pred me te ko je bismo mo gli da is tra žu je mo ali isto­vre me no ema ni ra ju du hov ne sa dr ža je. For mal ni (čul ni) od no si to no va isto vre me no su du hov ne gra đe vi ne. Mu zi ci kao mu zi ci ni je bit no da li mi zna mo šta je ona. Mu zi ka je ton sa svo jom svi­tom a ne po jam. To no vi no se, ne pri met no od njih sa mih, iz ve sne mo ći ko je na šoj eg zi sten ci ji otva ra ju pro zo re ka du bi na ma, ek sta­tič nim, ali i ra ci o nal nim do svo jih obo da.

Ako se slo ži mo da ne mo že mo pod sti caj no od go vo ri ti na pi ta nje šta je mu zi ka, ti me što utvr đu je mo kon se kvent no da je ona ono­stra na, bi će po se bi, da po sto ji pre nas, mi mo nas i po sle nas, da nam se spo ra dič no po kla nja kao i ne ke dru ge ve li ke isti ne, mo žda je kri vo pi ta nje sa mo, poš to nas mu zič ki pod sti caj ne osta vlja na mi ru. Han slik svo jom jed no stav nom de fi ni ci jom osve tlja va tran­scen den tal nu stra nu na šeg miš lje nja ko ja je već du že vre me za­tvo re na u re šet ka stu struk tu ru pro sto ra i vre me na za hva lju ju ći pred met nim na vi ka ma. Duh se su sre će i „na for ma lan na čin” i taj su sret ne sa mo da je stva ran ne go mo že bi ti i sud bin ski.

S onim de te tom s po čet ka naj bo lje je da za svi ra mo od mah za­jed no i da se pre pu sti mo za ra zi, a po sle da mu puš ta mo mu zi ku da se uči da slu ša i ako za že li i da svi ra, ume sto da ga „umi ri mo” i po mo guć stvu mu odu zme mo igrač ku.

„Bez mu zi ke, ži vot bi bio greš ka”1! Mu zi ka nas oslo ba đa stvar­no sti u ko joj smo se za te kli i uko pa li, dok slu ša mo, for mal no se igra ju ći (kao i mu zi ka) sa ob li ci ma stvar no sti i, prem da na pr vi

1 Fri e drich Ni etzsche: Su mrak ido la.

68

po gled skri ve no, ona kao su ge stiv ni mo del upu ću je na šu svest na sop stve ne du hov ne re sur se, na apri or nost ko ja omo gu ću je ak ci ju kroz mre žu pri sut nih stvar no sti, ne pre li va ju ći ne sve sno ili ma ni pu la tiv no sa dr žaj iz jed ne u dru gu. Mu zi ka je, da opet do zvo li mo ma lo su bjek tiv no sti, for mal ni (ton ski) na čin miš lje­nja, a taj na čin je za pra vo mno ži na. I bez ob zi ra na to da li nam se za jed niš tvo to no va ili usa mlje nost to na svi đaju ili ne, što se nje ne ti če, na ša svest ima pri li ku da pro di še u for mal nom te ku ćem uni ver zu mu da tih mo guć no sti, mo guć no sti da se fo ku si ra ne sa mo na sa dr žaj jed ne stvar no sti ne go da bi ra lo gi ku, da uči iz uši čuj ne ko mu ni ka ci je, bez ika kvog i naj ma njeg na si lja pan kul­tur no da uči o sa moj se bi i da to zna nje učvrš ću je. U slu ša nju mu zi ke duh se ne is po sta vlja na ra ti vom ne go sa mim so bom, struk tu rom sa mo ga se be, ia ko i da lje ne zna mo (po)sto ji li šta iz nad nje ga. Duh pre sta je bi ti la vi rint, sta ze u nje mu već su obe­le že ne zvu ci ma, kom po no va nim ili im pro vi zo va nim, čuj nim ili još­ne čuj nim. „Si gur nost” spo zna je ni je sa mo oslo nje na na tran­scen den tal ne for me, ona se ot kri va i ko ri gu je o­du še vlje nim te­lom, ose ćaj noš ću iz još skri ve nih ža riš ta na šeg neo sve tlje nog po sto ja nja, od no sno neo d svi ra nog ili ne po ja ča nog po sto ja nja.

Tek to nič ka struk tu ra to no va uči nas struk tu ra ma miš lje nja, pot­pu no neo ba ve zno i us put. Ima mo eks klu ziv nu mo guć nost da mo­že mo da mi sli mo iz jed ne usve mi re ne per spek ti ve na di rek tan na čin (sub spe ci aa eter ni ta tis), ia ko for ma lan, ta ko da sa dr ža ji gu be kon tro lu nad na ma – vre me u ko jem se oni ni žu za u sta vlje no je. Po sle pr vo bit nog ro je nja i bu ke u pro sto ri ja ma miš lje nja, sve se smi ru je. Fo kus na ton ske od no se, čak ne za vi sno od nji ho ve le po­te ili već ar hi tek to ni ke kao ta kve, us po sta vlja se kao s ne ka kvom hip no zom. Mi sao ima dva iz bo ra: 1) da pra ti ob li ke, od no se i zvu­ke zvu ko va obi ta va ju ći na gra ni ci s jed ne stra ne upe re nog po gle­da u ono tran scen den tal no, u na či ne for mi ra nja sa dr ža ja sve sti a s dru ge stra ne ka tran scen den ci ji, s la ko ćom na slu ću ju ći po sto ja­nje stvar no sti s one stra ne na še sve sti, ko ja je i „pro iz vo đač” sve­ko li ke mu zi ke i 2) da se ba vi sop stve nim za o stavš ti na ma, ali u po lju no vih ži vih lo gi ka, gde su isti sa dr ža ji iz lo že ni neo bič nim i al ter na tiv nim na či ni ma sa­do ži vlja va nja, na pri mer di o ni zij skoj per spek ti vi iz ar hi ve de tinj stva, na ra sloj sa mo sve sti ili eks trem no po vi še noj sve sno sti. Sve se to de ša va u in ten zi te tu ko ji je uslo vljen raz vi je noš ću na še mo ći slu ša nja – da shva ti mo le po te ton skih for mi,

69

ko je u ovom slu ča ju pred sta vlja ju kva li tet, li šen eko no mi je, što bu di iz nu tra. Im pr o vi za ci ja ili pri be le že na im pro vi za ci ja – kom­po zi ci ja – umet nič ka lo gi ka žon gli ra sa ni vo i ma stvar no sti, ume­sto sa sa dr ža jem. Po lje ak ci je u kon tem pla tiv no­me di ta tiv nom „pro sto ru”, stvo re nom i od re đe nom ču lom slu ha, is pu nje nom par ti ja ma zvu ko va, sa mo je na še, kao što i pri pa da sva kom pri­sut nom, kao i oni ma što se de kod ku će i slu ša ju pra vu mu zi ku.

Da nas se pi ta mo ko ja je to pra va mu zi ka, dok se pre sa mo ne ko­li ko de se ti na go di na maj stor stvo lak še ra za zna va lo. To je do bro, za to što je broj i ob lik teh nič ko­teh no loš kih na pra va ili in stru­me na ta na ra stao, pa se pra va mu zi ka po ja vlju je iz raz li či tih i ne­oče ki va nih di men zi ja te je neo p hod no pra ti ti sa vre me nu mu zi ku, umet nič ku (da po kre će i duh a ne sa mo te lo), a iz ugla kre a to ra i spro vo di te lja kul tur nih po li ti ka po dr ža va ti je i pod sti ca ti bez pra va na raz miš lja nje i su viš no eko no mi sa nje, uko li ko na po kon pro sve tlji va nje za jed ni ce i lič no sti po sta ne cilj, po se bi. To je mu­zič ki na čin kul tur ne tran sfor ma ci je gra da, po sta ja nje kre a tiv nim gra dom, ali ne u po li tič koj (ka pi ta li stič koj) ko no ta ci ji tog poj ma ne go na pro tiv u de no ta ci ji poj ma, u ko me ta raz li ka od ska če i gra­đan stvo u jed ni ni či ni slo bod nim su bjek tom u kul tur noj rav ni, a sa mim tim i u po li tič koj, ili obr nu to.

EKS KURS

Da naš nji grad vi še ne gu je fe sti va li za ci ju mu zi ke ne go mu zi ku, ozbilj ne i umet nič ke zvu ke even tu al no tre ti ra kao ret ku vr stu, vr stu pred is tre blje njem, če sto bez ika kve ne žno sti i po mo ći. No vi Sad po no sno se be sma tra re gi o nal nim li de rom fe sti va li za­ci je, do puš ta ju ći u ti ši ni eg ze ku ci ju sa vre me nih umet nič kih mu­zič kih sce na. Do puš ta ju ći u ti ši ni eg ze ku ci ju neo p hod no sti ne­pre kid nog mu zič kog obra zo va nja za sve gra đa ne i gra đan ke. Hva la svim lič no sti ma, vo lon te ri ma mu zič kog du ha, sa vre me nim he ro ji ma i he ro i na ma, ko ji se upor no tru de da odr že mu zi ku nad mu zi ka ma u grad skom ži vo tu i uči ne ga do stoj nim.

„Mu sic is a spi ri tual thing.

You don’t play with mu sic.”2

2 Fe la Ani ku la po Ku ti, Mu sic do cu men tary: Mu sic is the we a pon.

70

SUM MARY

The thing that mu sic is irra ti o nal and in com pre hen si ble it self do es not re du ce the spe ci fic pre sen ce of a po wer ful spi rit in it. De pri ve ci ti zens of ex pe ri en cing con tem po rary art mu si cal ran ge and thro ugh them the un der stan ding of spi ri tual fi nes se of the world is one of the ways that ci ti zens di sap pe ar.

BI BLI O GRA FI JAFocht, Ivan, Sa vre me na este ti ka mu zi ke, No lit, Be o grad, 1980.Ni etzsche, Fri e drich, Su mrak ido la, Či go ja Be o grad, 2005.

71

V L A D I M I R C R N JA N S KI

F I L M I G R A D

U jed nom tre nut ku, u to ku bi o skop skog in ter me ca, ka ko se is po­sta vi lo, ma ra ton skog – tra jao je od 2008. do 2010. go di ne – ka da je grad No vi Sad ne pla ni ra no, zbog odu že nog re no vi ra nja dva pre o sta la bi o sko pa go to vo ostao bez film skih pro jek ci ja, jed na mla da maj ka se ogla si la sa pred lo gom da se svi ro di te lji u gra du udru že i da tu že grad ske vla sti. Raz log tu žbe – us kra ći va nje mla­dim na raš ta ji ma is ku stva gle da nja fil ma na me stu gde se to naj­bo lje ra di – u bi o sko pu.

Po od no su pre ma fil mu se grad i nje go vi ži te lji po zna ju. U pa ra­fra zi ove na rod ne iz re ke mo gao bi bi ti sa žet opis uza jam nih ve za fil ma i gra da, kao ar te fa ka ta i ne ma te ri ja l nih fe no me na ko ji su ob li ko va li i obe le ži li XX vek, ne pre sta ju ći da to či ne i u ak tu el­nom vre me nu. Film je, kao re zul tat na uč no­teh no loš ke re vo lu ci je s kra ja XIX ve ka, pro iz vod in du stri je kon cen tri sa ne u ur ba nim cen tri ma, ne pre suš ne u ljud skim re sur si ma i eko nom skim po ten­ci ja li ma. Gra do vi na is to ku i za pa du su me sta u ko ji ma je usto­li če na i raz vi ja na film ska in du stri ja. Oni su od po čet ka i pro stor, ma kar kao stu dij ske ku li se, u ko me se od vi ja ju film ske pri če, ko je is pu nja va ju ljud ske fi gu re i nji ho vi ma nje ili vi še kom plek­sni od no si, za sno va ni ka ko na uni ver zal noj psi ho loš koj rav ni, ta ko i na spe ci fič no sti ma ur ba nog ži vo ta. U sva kom slu ča ju, isto­ri ja proš log ve ka je ne za mi sli va bez fil ma kao jed nog od nje nih po u zda nih i va žnih ču va ra, ali i stva ra la ca.

Ono kroz šta se grad/svet ogle da je su fil mo vi, dok su me sta na ko ji ma se ogle da nje od vi ja bi o sko pi, ia ko nam se či ni lo da ne će pre ži ve ti. Bi o sko pi su proš li, i još uvek pro la ze kroz teh no loš ku re vo lu ci ju, ali su u suš ti ni osta li ono što su bi li od pr ve jav ne pro­jek ci je – me sto men tal nog za jed niš tva for mi ra nog pri vlač noš ću po kret nih sli ka.

FILM U GRA DU: No, vra ti mo se na pri ču s po čet ka, ko ja ima sre ćan epi log – tu žba ni je po dig nu ta, a grad je, na kon re kon struk­

72

ci je, ume sto jed ne teh no loš ki pre va zi đe ne i ne e ko no mič ne ve li ke sa le ne ka daš njeg bi o sko pa „Are na”, na istom me stu do bio mo der­nu „Are nu Si ne pleks”, sa 1.000 me sta i šest sa la, ko je nu de pe t­na est fim skih na slo va sa čak 40 pro jek ci ja dnev no, se dam da na u ne de lji. Do mi nant nu re per to ar sku po nu du ovog pr vog mul ti­plek sa u Voj vo di ni do pu nja va, na grad skom ni vou, do ne kle i ne­si ste ma tič no, Kul tur ni cen tar No vog Sa da, tru de ći se da spe ci jal­nim pro jek ci ja ma i pro gra mi ma po sto je ću po nu du upot pu ni umet nič kim, ne ko mer ci jal nim fil mo vi ma svet ske i do ma će ki ne­ma to gra fi je. Ka da se ovo me do da ju ad hoc pro jek ci je i pri god ne pre zen ta ci je, fe sti val ska go sto va nja u pro sto ri ma or ga ni za ci ja ko je se ba ve pred sta vlja njem i pro mo ci jom ši reg spek tra umet no sti, kao što su Ku da.or g u CK 13, Stu dent ski kul tur ni cen tar u „Fa bri­ci”, KCNS u „Ame rič kom kut ku” i Fran cu ski in sti tut u svom ogran ku u No vom Sa du, mo gao bi se ste ći uti sak o im pre siv noj film skoj po nu di gra da ogre zlog u fil mo fi li ji, ko jem se sa mo po­za vi de ti mo že na ras pro stra nje no sti film ske kul tu re. I sve ovo upr kos či nje ni ci da se film već du go, naj pre za hva lju ju ći te le vi­zi ji, a da nas i kom pju te ri ma, in ter ne tu i kuć nom bi o sko pu, naj­ma sov ni je kon zu mi ra u kuć nim uslo vi ma ko ji su, po mno go če mu, ako ne ne a de kvat ni, ono ne oba ve zu ju ći i, ako ho će te, otu đu ju ći. Dru gim re či ma, bi o skop ska pu bli ka u No vom Sa du, dru gom gra du po bro ju sta nov ni ka u ze mlji, pred sta vlja ozbilj nu stav ku u ukup nom bro ju gle da la ca u Sr bi ji. Ipak, njen broj ča ni po ten­ci jal ni je do kra ja is ko riš ćen. De lom zbog to ga što sve u kup nu pri­ka zi vač ku po nu du (oče ki va no) dik ti ra po nu da svet skog tr žiš ta fil ma, od no sno onog ame rič kog, do mi nant nog i na ovom pod ru čju, nauš trb evrop skih i dru gih ko mer ci jal no ma nje po tent nih ki ne­ma to gra fi ja. Tr žiš na „sti hi ja” upra vlja po nu dom u ovom seg men tu kul tur ne in du stri je, pre tva ra ju ći film u sred stvo stan dar di za ci je i uni fi ka ci je, za po sta vlja ju ći ga kao pro stor stva ra lač ke slo bo de, dru ga či jih po gle da i in for ma ci ja.

Da kle, po tro šač ko­za ba vljač ki aspekt fil ma je kon stan ta go diš nje po nu de ko ju pe ri o dič no, ali vi dlji vo na ru ša va (ako ne i do pu nja­va), na pr vom me stu, fe sti val Ci ne ma City. Tu su za tim, kao go­stu ju ći, ali sa mo u seg men ti ma pre ne se ni iz Be o gra da: Fe sti val au tor skog fil ma, Slo bod na zo na, Me đu na rod ni be o grad ski film­ski fe sti val Fest. Sli ku upot pu nju ju no vo sad ski fe sti val Eu roIn i Film ski front. U zbi ru, oni či ne fe sti val sku film sku po nu du

73

No vog Sa da, od gra da u ve ćoj ili ma njoj me ri fi nan sij ski ili or ga­ni za ci o no po dr ža nu.

Svo jim do sa daš njim raz me ra ma i lo ci ra noš ću na ne ko li ko naj­a trak tiv nijh punk to va u sa mom grad skom cen tru, Ci ne ma City je uzo ran pri mer kre a tiv nog pr is tu pa kul tur noj in du stri ji, ko ja pro iz vo di ade kva tan od go vor pu bli ke. Iz la skom u otvo re ne grad­ske pro sto re kao što su Ka to lič ka por ta, Du nav ski park, ze le ni pla to kod zgra de Skupšti ne Voj vo di ne i deo Nje go še ve uli ce kao me sta za fe sti val ske open air pro jek ci je, oda bra ni fil mo vi ne sa mo da se pri ka zu ju na eg zo tič nim me sti ma ne go za jed no sa gle da­li štem po sta ju i deo ži ve grad ske ar hi tek tu re, ozra ču ju ći kul tur­nim sa dr ža jem po lu za mr le ili ne vi dlji ve grad ske punk to ve. U vre me ovog film skog fe sti va la grad za i sta bi va oku pan fil mom kao ra zlo žnim po vo dom oku plja nja, oprav da va ju ći ide ju gra da kao me sta bli sko sti po je di na ca u prak ti ko va nju klu tur nih ri tua­la, što gle da nje fil mo va de lom je ste.

Me đu tim, ovoj po zi tiv noj prak si ne do sta je kon ti nu i tet – ce lo go­diš nja ten zi ja iz me đu pu bli ke i ne ko mer ci jal nih film skih pro iz­vo da, ne stan dar di zo va nih do mi nant nom film skom in du stri jom. Ona je je di no mo gu ća u za tvo re nom, za tu svr hu stal no na me nje­nom pro sto ru ko ji ni je pod im pe ra ti vom ko mer ci jal ne is pla ti vo­sti, a ko ji ovom gra du to li ko ne do sta je – art bi o sko pu. Ova kva vr sta bi o sko pa je ka rak te ri stič na za svet ske me tro po le sa vi še od mi lion sta nov ni ka, ali svo jim raz me ra ma i vi še stru kim po ten­ci ja li ma i No vi Sad ta ko neš to za slu žu je i mo že da ima. Art bi o­skop bi mo gao bi ti po la zno, ali i za vrš no me sto oku plja nja film­skih pro fe si o na la ca, fil mo fi la i sva ke dru ge pu bli ke, pa i one ko ju tek tre ba stvo ri ti – pro stor za pri ka zi va nje „ne vi dlji vih” do­ku men tar nih, krat kih, eks pe ri men tal nih i ani mi ra nih fil mo va do ma ćih i stra nih au to ra. Uko li ko grad svo jom kul tur nom po­li ti kom na ta ko neš to pre ten du je, tre ba lo bi da po dr ži je dan du­go roč ni pro je kat, ko ji po svo joj pri ro di ne mo že da za vi si od pla sma na u tr ži š noj utak mi ci i is klju či vo sa mo fi nan si ra ju ćeg mo de la po slo va nja.

Po sto ja nje vi še ak tiv nih, osmiš lje nih, stal nih ali i pri vre me nih pri ka zi vač kih pro sto ra u gra du je jed no stav na for mu la, pod lo žna uslo žnja va nju, ko ja pri vla či i oku plja kre a tiv ne lju de i či ni ih

74

vi dlji vi ma na ne kom od pre po zna tlji vih, za film strikt no na me nje­nih me sta, pro sto ra umet nič ke i in ter per so nal ne ko mu ni ka ci je.

Ako u vi du ima mo po sto ja nje film skih stu di ja na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du, ali i ce log uni ver zi tet skog si ste ma fa kul te ta sa broj nim stu den ti ma, grad ska bi os kop ska mre ža je stan dard ko ji tre ba una pre di ti, upot pu ni ti i bo lje or ga ni zo va ti, ka ko bi se uči nio još do stup ni jim ovoj ogrom noj pu bli ci.

Na ve de nim pro sto ri ma kao me sti ma film skog obra zo va nja mo­gla bi se pri do da ti prak sa go stu ju ćih pro jek ci ja po osnov nim i sred njim ško la ma, sa ci lja no osmiš lje nim te ma ma i go sti ma. Da nas, u vre me di gi tal ne teh no lo gi je i sred sta va za pro jek ci je, ovo je da le ko jed no stav ni je i ostva ri vi je ne go še zde se tih i se dam­de se tih go di na proš log ve ka, ka da su se kod nas go to vo re dov no odr ža va le film ske pro jek ci je sa še sna est mi li me tar skih pro jek to­ra, naj češ će du go me tra žnih ani mi ra nih fil mo va. Na ovaj na čin bi smo se osmiš lje nim pro gra mi ma uhva ti li u koš tac sa pa ra dok­som da u da naš nje vre me, u po pla vi vi deo ma te ri ja la ima mo sve ni ži ni vo film ske kul tu re.

GRAD U FIL MU: Od ukup nog bro ja ika da sni mlje nih fil mo va, naj vi še njih se de ša va u ne kom gra du, naj pre u ono me sa či nje nom od ku li sa, film ske sce no gra fi je kao imi ta ci je stvar nih ili iz miš lje­nih ur ba nih pej za ža, a ka sni je i u jed na ko fa sci nant nom stvar nom pro sto ru. Sni ma ju ći u pra vim ur ba nim eks te ri je ri ma, broj ne fil­ma dži je ši rom sve ta su i ne ho ti ce pro iz ve le deo gra đe za isto ri ju tih gra do va, da ju ći pri log ove ko ve če nju iseč ka vre me na i ur ba nog du ha, pre tva ra ju ći grad u sve pri sut nog film skog ju na ka, mal te ne ži vi or ga ni zam ko ji, ia ko iz dru gog pla na, de lu je sve pro ži ma ju će moć no. Pri to me su i ob li ko va li vi zi ju gle da o ca o to me šta je grad i ko su i ka kvi su nje go vi ži te lji. Duh ne kog vre me na se, ako ne naj tač ni je, on da si gur no naj br že, naj ne po sred ni je i naj su ge stiv­ni je oči ta va u fil mo vi ma. Mno ga od ve li kih i zna čaj nih ostva re­nja sni mlje na su u svet skim me tro po la ma, od To ki ja, Pe kin ga, Mo skve, pre ko Ri ma, Pa ri za, Ber li na, Lon do na do Nju jor ka i Los An đe le sa. Ko li ko je film pro sla vio njih, to li ko su i ovi gra do vi ne ke od fil mo va uči ni li ne za bo rav nim. Na rav no, svet sku film sku ma pu sa či nja va i sav onaj pro stor iz me đu ur ba nih punk to va. I taj pro stor se do cr ta va i do pi su je ra zno li kim film skim ru ko pi si ma

75

ko ji ma su is pri ča ne bez broj ne pri če, a one či ne ogrom nu sli ku – mo za ik sa ču va nog vre me na i pro sto ra. Ta ko sti že mo i do go­to vo ma gij skog svoj stva film skog pam će nja, i mo že mo sa mo da ža li mo što u nje mu, kao po sma tra či ili stva ra o ci, još vi še i in ten­ziv ni je ne uče stvu je mo.

SUM MARY

The city/world is re flec ted in films, and films ta ke pla ce in ci ne­mas, alt ho ugh it se e med as if ci ne mas wo uld be ex tinct by now. Ci ne mas ha ve un der go ne, and are still un der go ing, a tec hno lo­gi cal re vo lu tion, but the ir es sen ce has stayed the sa me sin ce the first pu blic pro jec tion – they are a pla ce of men tal to get her ness ac hi e ved by the ap peal of mo ving pic tu res.

76

I VA N PR AV D I Ć

KREATIVNI ­PLURALIZAM­PRIMARNOG­ S T VA R A L A Š T VA D R U Š T V E N I M R I T U A L I M A KROZ­PRO­ME­NE­KUL­TUR­NE­PO­LI ­TI ­KE­ I­

P O L I T I K E K U L T U R E

KA­KO­ČO­VEK­MO­ŽE­DA­SE­OSE­ĆA­KAD­JE­PO­ZVAN­ DA­KA­ŽE­ŠTA­I­KA­KO­TRE­BA­RA­DI­TI­U­PO­ZO­RIŠ­TU?­

I­ŠTA­JE­SA­VRE­ME­NI­TE­A­TAR,­KA­KVU­VI­ZI­JU­PO­NU­DI­TI?­ I­KO­ME?

Od go vo re da ju au to ri i mi sli o ci ne pre sta no ce lom isto ri jom ljud­skog stva ra laš tva, ali sa da sam po zvan da pi šem o to me šta bi i tre ća, ne po zo riš na li ca mo gla uči ni ti da bi po zo riš te bi lo bo lje, a zbog nji ho ve po ten ci jal ne ko ri sti od kre a tiv nog gra da. Sa mim po zo riš nim au to ri ma, sre ćom ni je po treb no to go vo ri ti, mi bi­smo, za i sta ve ru jem, ve ći nom ra di li i vi še i teh no loš ki slo že ni je i sa vre me ni je ka da bi za to bi lo bo ljih uslo va za rad.

A ko od lu ču je o uslo vi ma za rad? S ka kvim in te re so va nji ma, ve­ro va nji ma, sveš ću? S ko jim ci lje vi ma?

Ka kav je ba lans slo bo de i od go vor no sti jav nih slu žbe ni ka – slu ga gra đa na – i pre ma in te re si ma gra đa na na ko ji se svi po zi va ju, i pre ma par tij skoj lo jal no sti, pro sto re če no, spon zo ri sa nju?

Ka ko da par tij ski po sta vlja ni lju di i bu dže tom uka žu na zna čaj kul tu re i po zo riš ta? S ko jim raz lo gom da da ju mno go zna čaj ni ja sred stva i po god no sti?

Pi ta nja se ti ču ne sa mo iz vrš nih vla sti već i kor po ra tiv nih i ban­kar skih gru pa, ko je kre i ra ju svet per ma nent no ši re ćeg tr žiš ta a sve uže mo ći pla ća nja za ve li ku ve ći nu. Ho će li se umet nost po­de li ti na bo ga tun sku i do bro volj nu? Ko li ki će bi ti pro gra mi ra ni bu dže ti po troš nje na jed nu i dru gu, ko li ka oče ki va na za ra da? Kri te ri jum pro fi ta se ipak mo ra odvo ji ti od jav nog de lo va nja, jer već se sve pre puš ta re la ti vi zi ra ju ćem ma rke tin gu, u ko ji se i ula že

77

naj vi še nov ca. Mo že mo i kre a tiv ni je po ve zi va ti i tran sfor mi sa ti po me nu te druš tve no e ko nom ske mo de le ka ko bi smo omo gu ći li i stva ra li bo lje druš tvo, bo lje i pod sti caj ni je ži vot ne uslo ve i me đu­ljud ske od no se. Ve ru jem da je po li tič ki ko rekt no i nu žno to re ći.

Spo sob ni i vred ni umet ni ci su tu, bez po sla ugla vnom, po ne ki na la ze „ga že” u ino stran stvu, naj ve ći broj ra di u ma sme di ji ma i mar ke tin gu. U po zo riš ti ma sve ma nje. Sva ke go di ne na Aka de­mi ji umet no sti u No vom Sa du di plo mi ra vi še od sto ti nu u pro se ku od lič nih mla dih stva ra la ca.

I ka ko sad da se sa svim tim po ten ci ja li ma i mo guć no sti ma uči ni na pre dak u sa vre me nom i na sta ju ćem druš tvu?

Jed no stav nim i ja snim poj mo vi ma usme ri ću re al nost te a tra ka po ve ća nju kva li te ta ljud skog is ku stva, zbog če ga je i is ku stvo ko je po zo riš te pru ža po je din ci ma i za jed ni ci ma an tro po loš ka kon stan ta od kad je ne ko ne kom po ka zao šta se de si lo.

Umet nost, po seb no po zo riš na, naj ra zvi je ni ji je i naj ko mu ni ka tiv­ni ji ob lik ri tu a la, a ri tu a li su sred stvo pro me ne sve sti uče sni ka ri tu a la, sve do ka pred sta ve ili per for man sa, uče sni ka u he pe nin gu. A umet ni ci sva ko dnev no smiš lja ju no ve i raz vi je ni je for me ko­mu ni ka ci je i ri tu al nog umet ni ko vog od i gra va nja ta bua ume sto pu bli ke, u če mu pre po zna je mo naj du blji druš tve ni i an tro po loš ki zna čaj po zo riš ta.

Taj zna čaj je pre po zna tljiv u suš ti na ma po zo riš nog či na koje su opi sa li Ari sto tel, Gro tov ski, Sta ni slav ski, Bruk, Šek ner, Pa vis, Bar ba: pre o bra ća nje, čo vek de la u si tu a ci ji, či nje nje, po ka zi va nje či nje nja, po ka zi va nje či nje njem, stva ra nje or gan skog je din stva te la i mi sli, in ter ak ci ja li ca su prot sta vlje nih mo ti va, po na ša nje, po no vlje no po na ša nje, vi še pu ta po no vlje no po na ša nje, sve što di rekt no uti če na pa žnju gle da o ca, na nje go vo raz u me va nje, emo­ci ju, ki ne ste zi ju, čo vek po ka zu je svo jim bi ćem dru gom čo ve ku, ka da pu bli ka mo ra da ose ti pro me nu da bi ri tual bio us pe šan… A sva ko dnev ni ži vot funk ci o ni še po istim prin ci pi ma. U umet­nič kom ri tu a lu, vre me nu su sre ta nja, po ka zu ju se i ku mu lativ no gra de ći i pre vrat nič ko pre va zi la ze ći ka rak ter stva ra laš tva, naj­o snov ni jeg ži vot nog im pul sa.

78

Po sle na bro ja nih sum nji, či nje ni ca druš tve nog me ha ni zma i ak­si o ma bit no sti umet no sti i kre a tiv nog iz vo đe nja, pi ta će mo se ču ve no i krat ko: Šta da se ra di?

Od go vo ri će mo još kra će i jed no stav ni je:

Da se ra di!

To bu kval no zna či da se omo gu ći rad i stva ra laš tvo.

Da se per ma nent no po kre će pri mar na pro duk ci ja: pred sta ve!

Da se po li ti kom pred sta va una pre đu je do ma ća pro duk ci ja.

Da do ma će pra i zved be, do ma ća kla si ka, svet sko po zo riš te i eks­pe ri men ti či ne če tvr ti ne pro duk ci ja, tj. re per to ar skih po li ti ka.

Da se što vi še pred sta va igra u am bi jen ti ma jav nih pro sto ra, a ne sa mo u za tvo re nim po zor ni ca ma in sti tu ci ja.

Škol ski bi se mo glo spro ve sti is tra ži va nje i ma pi ra nje kul tur nih po tre ba i po ten ci ja la No vog Sa da, i re surs nih i prav nih i au tor­skih i isto rij skih. Ovi re zul ta ti bi mo gli da usme re pri o ri te te i is tak nu po je di nač no sti, ali ovaj tekst ima za cilj da dâ od re đe ne opšto sti.

Ko ima po tre bu za te a trom? La ko će mo od go vo ri ti da ima sva ko. To zna či da se po zo riš te ti če sva ko ga, da je jav no do bro, i kao pre ma ta kvo me se od no si mo pre ma svom ra du. Ot kri va nje no­vih i dru ga či jih na či na ljud ske in ter ak ci je i ak ti va ci je za učeš će u druš tve nom i pri rod nom ži vo tu od u vek su bili rad i od go vor­nost kre a tiv nih lju di.

Zbog to ga su po treb na ula ga nja, a ne la ga nja, da se ši rom sveš ću gle da ju po ja ve po put umet no sti ko je mi le ni ju mi ma pro ši ru ju ljud sku svest.

Da se po ma že in ter di sci pli nar nim kre a iv nim pro jek ti ma jer u nji ma ti mo vi struč nja ka pri la ze slo že nim fe no me ni ma, te ot kri­va ju i po me ra ju gra ni ce ljud skog is ku stva i shva ta nja.

79

Da se, za po če tak, ob no ve fe sti va li i smo tre ko ji se de ma te ri ja li­zu ju po sled njih go di na, de ce ni ja…

Da se pred sta ve igra ju svim uz ra sti ma. Od predškol skog, obe fa ze osnov noš kol skog, sred njoš kol skog i za od ra sle.

Da se i re per toa ri po zo riš ta usme ra va ju ka što ši rim ob li ci ma ko mu ni ka ci je sa što raz li či ti jim, a pro fi li sa nim pu bli ka ma.

Da po zo riš ta ra de ce log da na, od ju tar njih ra di o ni ca za vre meš ne, za tim za do ma ći ce, maj ke i ma lu de cu, za raz ne uz ra ste i spe ci­fič ne sklo no sti i spo sob no sti, da po sto je i otvo re ne pro be.

Ta kva so ci jal na ži vost po zo riš ta, isto rij ski, ni kad ni je funk ci o­ni sa la bez re sto ran ske i bar ske uslu ge, a ni bez knji ža re, sa da ni bez in ter ak tiv nih ekra na i mno gih kre a tiv nih sa dr ža ja, u šta je nu žno in ve sti ra ti, i to bez op te re će nja pro fi tom.

Sve ove ak tiv no sti, i još broj ni je i ino va tiv ni je, otvo re ni je i eks­pe ri men tal ni je mo gu da ra de ne sa mo in sti tu ci o nal na po zo riš ta već i ne za vi sne stva ra lač ke gru pe i po je din ci, sa mo stal no i u sa rad nji sa broj nim so ci jal nim in sti tu ci ja ma za za ne ma re ne i ne­za ne ma re ne.

I da bi sve to stvar no bi lo jav no, po treb no je po kre nu ti, otvo ri ti i odr ža va ti i ula ga ti u no ve pro sto re ko ji će po ve zi va ti i raz me­nji va ti kre a tiv nost ra znih za jed ni ca.

Ka da po gle da mo otvo re ne jav ne pro sto re, sva ka ko je na uli ci lep še vi de ti mu zi ča re, žon gle re, per for me re ne go pro sja ke. Na­dam se da ne će mo ba rem umet ni ke vi đa ti u ne volj nom igra nju pro sjač ke druš tve ne ulo ge. Fe sti va li za ci ja i kar ne va li za ci ja jav nog pro sto ra je ste zna čaj ni kul tur ni smer i mo gu ći pro je kat, ali i od­raz bo ga tog druš tva – bi lo ma te ri jal no u smi slu mo guć no sti fi­nan si ra nja i bo gat stva broj nih pro la zni ka, bi lo u du hov nom i so­ci jal no so li dar nom smi slu jav nog sa mo do pri no snog druš tve nog ri tu a la, ko ji naža lost po sta je ta bu u sve tu u ko me se sve pla ća u na sve tu ri ce na.

Oda kle se on da pla ća kre a tiv ni grad? Po naj ma nje iz sve pra zni jih dže po va gra đa na.

80

O eti ci kul tur ne po li ti ke i sa vre me noj ekono mi ji od ko je po li ti ke za vi se, mo ra mo na ve sti da ži vi mo u vre me nu naj ve će u isto ri ji za be le že ne pljač ke si ro maš nih od stra ne bo ga tih. Me ra ma šted­nje oro blja va se druš tve ni ži vot, obra zo va nje, zdrav stvo, kul tu ra, a još se i no vim štam pa nim nov cem moć usme ra va pre ma kor po­ra tiv nim eks plo a ta to ri ma i vla sni ci ma tu đeg ra da (2014. go di ne u Bri ta ni ji ote to je 24.000 fun ti od sva ke po ro di ce da bi se naj­bo ga ti jih 5% još vi še obo ga ti lo). Do kle?

Po naj vi še bi tre ba lo da pla ća ju oni ko ji ima ju naj vi še, jer su npr. vla sni ci bro do gra diš ta u drev noj Ati ni sno si li troš ko ve vi še dnev nih fe sti va la sa pred sta va ma to kom ce log da na i bes plat nom hra nom. Ka ko se ovo mo že po sti ći re al no sa re al nim viš kom vred no sti ko ji se u tri li o ni ma do la ra ula že u ra to ve bo lje će zna ti struč ni eko no mi sta.

U kul tur no e ko nom skom smi slu nu žno je da se pro me ni po li ti ka ukrup nja va nja, tj. kor po ra ti za ci je ma ni fe stne kul tu re, i da se omo gu ći kre a tiv ni plu ra li zam i mnoš tvo in ventiv nih i au to r skih pro je ka ta, a ne re pre zen ta tiv nih.

Da se otvo re za kon ske mo guć no sti za go sto va nja pred sta va u ško la ma i vr ti ći ma.

Da se po kre ne po zo riš na edu ka ci ja svih so ci jal nih gru pa, po ško­la ma, po zo riš ti ma, kul tur nim cen tri ma, me snim za jed ni ca ma, do mo vi ma kul tu re, da bi smo raz vi ja li pu bli ku sve snu pri pa da nja kre a tiv noj za jed ni ci.

Da se ula že u sve umet no sti i obra zo va nje za rad kva li te ta lju di, nji ho vih ži vo ta i od no sa, jer je to grad ski, jer grad je za jed nič ki ži vot, ži vot me đu lju di ma, sa lju di ma, u de lje nju is ku stva za jed­ni ce. A za jed ni cu, ne sa mo kroz teš ke si tu a ci je, vo di ri tual, po­naj kva li tet ni je i sklad ni je, po zo riš te.

I ka ko to po zo riš te jav nog pro sto ra mo že da iz gle da u sve tu ekran skog in di vi du a li zma?

Upra vo pre ko in ter di sci pli nar nih eks pe ri men tal nih pro je ka ta me đu na rod ne sa rad nje po ve zi va će se i gra do vi ši rom sve ta i uže, i raz me nji va ti ide je, uži vo i te le pri su stvom. Umet nost, po seb no

81

po zo riš na, kroz isto ri ju se po ka za la kao naj ži la vi ja ak tiv nost ljud skog du ha i te la, a naj ži vlje po kre ta na ero som i hu mo rom! Stva ra lač ka nu žnost, po put an ti gra vi ta ci o ne si le sva ke ži ve će li­je, ne ma ni fe stu je se sa mo u za bav nim ko mer ci jal nim for ma ma, već i u kri tič koj mi sli, od go vor noj so li dar no sti sa za jed ni com i svim ri tu al nim od go vor no sti ma ko ji ma se umet nik mo že po ve­za ti sa pri rod nim i isto rij skim kon tra dik ci ja ma i nu žno sti ma, pre po zna ti ma umet ni ko vom in tu i ci jom pre dru gih. Spo sob noš ću i eti kom sa vre me nih ša ma na jav nog uob li ča va nja ljud ske per cep­ci je i ko mu ni ka ci je – umet ni ka.

Ana li ze, sin te ze i pred lo zi ko je sam go re pi sao, ni su ima gi na ci ja i mnje nja, već us peš ne prak se u broj nim za jed ni cama, sa svo jim spe ci fič no sti ma, baš po put no vo sad ske.

U stu di ji „Cul tu re and Cre a ti vity as Dri ving For ces for Ur ban Re ge ne ra tion in Ser bia” Mi li ce Sto ja no vić, Na ta še Pet ko vić i Pe tra Mit ko vi ća, ko ja je, ia ko su je pi sa li do ma ći au to ri o do ma ćim pri­li ka ma, do stup na sa mo na en gle skom je zi ku u ča so pi su In ter na­ti o nal Jo ur nal of So cial, Edu ca tion, Eco no mics and Ma na ge ment En gi ne e ring Vol: 6 No: 7, 2012 u iz da nju World Aca demy of Sci en ce, En gi ne e ring and Tec hno logy (http://wa set.or g/pu bli ca ti ons/1805/cul tu re­and ­cre a ti vity­as­dri ving­for ces­for ­ur ban­re ge ne ra tion­­in ­ser bia), au to ri i is tra ži va či do la ze do nu žnih za klju ča ka da je esen ci jal no uklju či ti sa me gra đa ne u pla ni ra nje i od lu či va nje, ka ko bi ose ti li da su deo gra da (stva ra lač ki, a ne sa mo po tro šač ki), kao i da se pod stakne že lja da ga una pre đu ju.

Ho će mo li da istin ski or ga ni zu je mo kul tu ru gra da, nu žno je da me nja mo etič ki ni vo sa ne do pu sti ve eks plo a ta ci je, a pre ma so li­dar no sti i kre a tiv no sti, da bi smo uopšte i mo gli da ži vi mo za­jed no, sa ra đu je mo i stva ra mo kao slo bod ni gra đa ni, po seb no jer je No vi Sad od osni va nja ime no van slo bod nim gra dom.

SUM MARY

Art, spe ci ally the a ter art, when mo ti va ted by Eros and Hu mor, has shown it self to be the most en du ring ac ti vity of hu man mind and body, not just ma ni fe sted thro ugh com mer cial forms, but al so thro ugh cri ti cal tho ught and ri tual re spon si bi lity to com mu nity.

82

In the con text of No vi Sad, which has been fo un ded and na med a free city in 1748, I fo und it ne ces sary to pro mo te ide as of so li­da rity and cre a ti vity in or der for pe o ple to li ve to get her in the first pla ce. Analysis, synthe sis and pro po sals I ha ve pre sen ted are ba sed on suc cessful prac ti ces all over the glo be. Thro ugh in ter di sci pli nary ex pe ri men tal pro jects of in ter na ti o nal co o pe­ra tion it is pos si ble to con nect and ex chan ge ide as and pe o ple li ve and thro ugh te le pre sen ce, and con tri bu te to mo re en ga ging li fe of hu mans in so ci ety.

83

U R O Š U Š Ć E B R K A

S A V R E M E N A S K U L P T U R A I U R B A N I P R O S TO R

Pre ma lo vi še od sto ti nak go di na ja sno je bio de fi ni san kon cept skulp tu re: ume će ili ob lik li kov ne umet no sti ko ji re pre zen tu je (pred sta vlja) i na maš to vit na čin kon stru i še tr o di men zi o nal ne estet ske ob li ke ra zno ra znih zna če nja, po seb no ve za ne za pri ro du, naj češ će i naj vi še za ljud sku fi gu ru. Čak i ma te ri ja li ko ji su se upo tre blja va li bi li su po pri lič no stan dard ni, aka dem ski, opšte­pri hva će ni: ka men, me tal, dr vo, gli na, gips.

Po sle tog pe ri o da na sta ju ra zni pro ce si i prav ci ko ji raz bi ja ju te sta vo ve, do la zi do no vih po stav ki u li kov noj umet no sti ko je na­zi va mo mo der no do ba. Skulp tu ra se tran sfor mi še u neš to kon­struk tiv no, ap strakt no, mi ni ma li stič ko i an ti a ka dem sko (an ti­tra di ci o nal no), sa ne kim no vim ma te ri ja li ma, ali op sta je kao neš to uni ver zal no ra zu mlji vo. Ia ko iz me nje na, skulp tu ra i da lje po se du je ne kih 14 stra te gi ja kao što su: ma te ri jal, me sto, tek stu ra, po vr ši na, ivi ca, bo ja, ska la, za pre mi na, pro stor, di na mi ka (po­kret), ma sa, me mo ri ja (kon cept), cen tar rav no te že, sve tlost. U ovom pe ri o du, još uvek mo že mo s la ko ćom da na bra ja mo ime na svet ski po zna tih va ja ra ili va jar skih de la.

U da naš nje vre me stva ri se me nja ju ve li kom br zi nom, na pre dak ili raz voj teh no lo gi je, rast ljud skog ka pa ci te ta, ma sov na ko mu ni­ka ci ja sa in ten ziv nom raz me nom in for ma ci ja, te žnja za „ori gi nal­noš ću” i in kli na ci ja ka ve li kim svet skim glo bal nim am bi ci ja ma, do ve li su do to ga da se po kre će pi ta nje zna če nja i eg zi sten ci je skulp tu re ka kvu smo raz u me li. Po treb no nam je da se do dat no „obra zu je mo” i in for mi še mo da bi smo shva ti li ne ke no ve te o re­ti ča re XXI ve ka ko ji sma tra ju da umet nost pro la zi kroz pe riod „po nov nog ra đa nja” u ko ji se uklju ču ju ne ka sla va i bo gat stvo, da je skulp tu ra ka kvu smo po zna va li do de ve de se tih odav no „pre­mi nu la”, kao i svi osta li njoj bli ski ob li ci umet no sti. Sve češ će se upo tre blja va ju ter mi ni po put: „tr o di men zi o nal ni objek ti”, „tr o­di men zi o nal ni ele men ti”, „estet ski in ter ak tiv ni tr o di men zi o nal ni

84

pro iz vo di”, ra znih na me na. Ta ko đe se do vo di u pi ta nje fi zič ka i kon cep tu al na is traj nost jed nog ta kvog vi zu el nog1 po du hva ta. Uvu če no je u di sku si ju pi ta nje da li iš ta tre ba da tra je, poš to po­sto ji mo guć nost da ako de lo du go „ži vi”, po sta će mo no to no, ne­ren ta bil no za oko li nu. Vi še ni je ta ko evi dent no ko je va jar. Svi li kov ni umet ni ci su po sta li vi zu el ni stva ra o ci, bi lo tr o di men zio­nal nog, bi lo dvo di men zi o nal nog pro iz vo da. Moj sa rad nik, svet ski pri zna ti ko le ga Ryuic hi Yaha gi iz Ja pa na, če sto in si sti ra da je do sad no i ne po treb no ba vi ti se skulp tu rom, da je to proš lost, da je sve već na pra vlje no i da mi kao umet ni ci tre ba da se ori jen ti še­mo ka uni ver zal nom so ci jal nom is tra ži va nju, kre a tiv no ko mu ni­ci ra ju ći na še za ključ ke, ko ri ste ći ne ki me ga lo man ski ori gi nal ni ob lik vi zu el nog me di ja, ne uzi ma ju ći pre više u ob zir da li je to skulp tu ra, in sta la ci ja, „mon ta ža” ili in ter ven ci ja. Špan ski umet­nik Joan Font cu ber ta tvr di da su sa vre me ni vi zu el ni umet ni ci sve češ će op se siv ni sa ku plja či ne re le vant nih stva ri, či nje ni ca i in for ma ci ja na šeg druš tva, pred sta vlja ju ći nam sve to na ne ki je din stven na čin, kao ne ki iz u zet ni po du hvat.

No da se vra ti mo na „ži vot” i „smrt” skulp tu re, ma kar u grad skoj ili ur ba noj sre di ni. Sva ka ko da po sto je ra do vi ko ji mo gu da se oka rak te ri šu ili ozna če ter mi nom skulp tu re, ima ih po svim gra­do vi ma na glo bal nom ni vou, „le pih”, „ru žnih”, „ma lih”, „ve li kih”. Me đu tim, u for mu lu ula zi dru gi aspekt jed nog ta kvog ele men ta: da li je to sa mo skulp tu ra, ili je u pi ta nju tr o di men zi o nal ni sim­bol ili je mo žda spo me nik, tj. mo nu ment 2? Ima pu no skulp tu ra ko je su in te gri sa ne u ne ku ar hi tek tu ru i po sta le sa mo je dan de­ko ra tiv ni de talj ili re fe ren ca kom plek sa. Po sto ji ge ne ra li zo va no miš lje nje da su mno gi gra do vi „gro blja” slav nih isto rij skih lič no­sti, poš to pre do mi ni ra ju va ja r ske bi ste i fi gu re. Ta ko đe se pre­po zna ju ra zna va jar ska de la ko ja su in spi ri sa na isto rij skim do­ga đa ji ma, sa ko me mo ra tiv nim sklo no sti ma. Mo žda mo že da se za klju či da na na šu ža lost jed na od glav nih aso ci ja ci ja za skulp tu ru je ste spo me nik 3. To je po zi tiv na i ne ga tiv na stra na. Po zi tiv na je

1 U po sled nje vre me, iz ne kog raz lo ga, sve ma nje je ak tu el no ko ri sti ti ter min „li kov ni”, a sve vi še se upo tre blja va ter min „vi zu el ni”.2 Mo nu ment od la tin ske re či mo nu men tum, u slo bod nom pre vo du bi se od no si lo na pred met se ća nja.3 Ne o bič na či nje ni ca je da je ter min „spo me nik” po stao zva nič ni vir tu el ni iz raz i si no nim za pro jek te iz vre me na Jo si pa Bro za Ti ta. Tre nut no je je dan od svet skih hi to va me đu sa vre me nim umet ni ci ma, ko ji se di ve i in spi ri šu tim be ton skim gr do si ja ma.

85

zato što će uvek bi ti po zna tih lič no sti, isto rij skih do ga đa ja i grad­skih zgra da ko ji će mo ra ti da se re gi stru ju ili „ulep ša ju” uz po moć ne ke skulp tu re, a to au to mat ski zna či da će skulp tu ra ka kvu svi po zna je mo več no ži ve ti. Za sva ku spe ci fič nu kul tu ru je va žno kre i ra ti i ima ti ilu zi ju se ća nja, to nas či ni „ver ni ci ma” našeg lič nog i na ci o nal nog iden ti te ta. Ne ga tiv na stra na je ta što će sa is klju či vo ta kvom ilu zi jom trebati vremena da se pro me ni pri stup ka ko bi se pred lo žio i kon stru i sao druk či ji pro je kat skulp tu re, neš to što is tra žu je, uka zu je ili bu di dru ge aspek te spe ci fič ne kul tu re. Tre ba raz miš lja ti o či nje ni ci da se sve češ će de ša va da se ve li ki sa vre­me ni umet nič ki pro jek ti vi še po ve zu ju za so lid nu ori gi nal nu ar hi tek tu ru i in že nje ri ju (Sa ha Ha did, San ti a go Ca la tra va, Frank Ghery), ne go za tra di o nal ne umet ni ke. U dru gim svet skim sre­di na ma ino va tiv ni pri stup vi zu el nog stva ra laš tva se već pla ni ra i ra di sa ve li kim uspe hom i sa in te re sant nim re zul ta ti ma, ali tu se ja vlja i oba ve zno pri klju ču je kon cept vr hun ske or ga ni za ci je, tj. ur ba ni zma, sna žne eko no mi je (spon zo ri) i in ter di sci pli nar no sti 4. Dru gim re či ma, us peš ni umet ni ci iz bi lo ko je bran še ni su vi še uni la te ral ne je din ke ili „kla sič ni li kov nja ci”, već pro fe si o nal ci sa mul ti di sci pli nar nim sta vom i ak tiv no sti ma, ta ko re ći u pi ta nju su od lič ni bi zni sme ni. Tre ba po me nu ti da me đu ta kve is tak nu te lič no sti spa da ju En glez Anish Ka po or (“Cloud Ga te”, skulp tu ra di men zi ja 20x13x10 m u ner đa ju ćem če li ku usred grad skog par­ka, naj no vi ji sim bol Či ka ga; „Or bit”, olim pij ski to ranj od 115 m vi si ne i no vi za štit ni znak Lon do na), Bri ta nac Da mien Hirst (“The Vir gin Mot her”, pr o vo ka tiv na bron za na skulp tu ra 10 m vi si ne ko ja je po sta vlja na u Nju jor ku, Lon do nu i Mo na ku), Ki nez Ai We i wei (olim pij ski sta dion „Bird’s Nest” u Pe kin gu ko ji svi zna mo), Ame ri ka nac Jeff Ko ons (“Puppy”, ve li ka skulp tu ra psa pra vlje na od pri rod nog žbu nja 15 m vi si ne u Bil bau), Fran cu ski nja Lo u i se Bo ur ge o is (“Ma man”, ogrom ni če lič ni pa uk di men zi ja 10x9x9 m ko ji se „še ta” po mno gim otvo re nim pro sto ri ma sve ta), Špa nac Edu ar do Chil li da (“Pe i ne del Vi en to”, mo du lar na gvo­zde na kom po zi ci ja mon ti ra na na pro sto ru od 100 m2 na oba la ma San Se ba sti a na), Ja pa nac Isa mu No guc hi (“Red Cu be” pro bu še na če lič na koc ka od 10 m na sred Men het na), Da nac Ola fur Eli as son (“Ra in bow”, kru žno še ta li ste 150 m u obi mu na kro vu zgra de,

4 In ter di sci pli nar nost, ter min ko ji so ci o lo g Lo u is Wirtz ob ja šnja va kao do laže nje do kon kret nih re še nja i re zul ta ta uz po moć vi še pa ra lel nih di sci pli na.

86

iz ra đen u sta klu du gi nih bo ja u Ar hu su). Ne ko li ci na umet ni ka i ra do va kao „do ma ći za da tak” i iza zov sa daš njim i bu du ćim grad skim vla sti ma, pri vred ni ci ma, fi lan tro pi ma, ur ba ni sti ma i vi zu el nim stva ra o ci ma. To je sa mo je dan mi ni mal ni broj fan ta­stič nih sa vre me nih skulp tu ra ko je iza zi va ju di vlje nje i atrak ci ju či ta ve svet ske po pu la ci je. Umet ni ci pred u zi ma či ko ji su pro me­ni li imi dže ce lo kup nih gra do va i do ne li no ve mo guć no sti i iden­ti te te skulp tu re, de fi ni tiv no su vred ni na še pažnje i ana li ze. Us put, ta ko đe je va žno na gla si ti, po sta li su na ci o nal ne i in ter na ci o nal ne iko ne ze ma lja ko je za stu pa ju, ujed no pre tvo riv ši se u je dan od naj­ja čih ko mer ci jal nih fe no me na da na šnji ce, ne vi đe nih raz me ra.

Sa mi se bi po sta vi te pi ta nje, jer vr lo la ko za bo ra vlja mo da su naj­pre po zna tlji vi ji ori jen ti ri sva kog ur ba ni zo va nog pro sto ra upra vo kre a tiv ne, uni kat ne tr o di men zi o nal ne ide je. Sma tram da je ma lo be smi sle no po mi nja ti sve slu ča je ve kroz isto ri ju i svih ve li kih de la ko ja su bi la kri ti ko va na i ne gi ra na, a da nas im se di vi mo i uži va mo u nji ma.

Skulp tu ra je je di ni pro dukt vi zu el ne umet no sti či ja for ma je rea­lan i opi pljiv ma te ri jal u pro sto ru. To je je di no de lo ko je nam omo­gu ću je da se kre će mo oko nje ga (pa čak u mno go slu ča je va i kroz nje ga, pre ko nje ga, da bu de mo na nje mu i u nje mu), pro na la ze ći sva ki aspekt nje go vog di men zi o nal nog pri su stva. Is ku si ti jed no va jar sko de lo pod ra zu me va i iz i sku je ak tiv no učeš će, že lju i ra­do zna lost po sma tra ča da vi di i raz u me sve ono što se de ša va u tom od re đe nom ob li ku i oko li ni. Skulp tu ra ne ma ja sno de fi ni san an fas ili pro fil, zad nju ili pred nju stra nu, po sma trač je taj ko ji od re đu je iz kog ugla će po kre nuti svo je is tra ži va nje, a ono ima bes ko nač ne mo guć no sti ot kri va nja i ana li zi ra nja. Gle da ti i iz u­ča va ti skulp tu ru omo gu ća va kon stant ne uti ske i is ku stva: „le pe” ili „ru žne”, „ve sele” ili „tu žne”, „ve li ke” ili „ma le”. De lo po put skulp tu re sa svo jim fi zič kim pri su stvom i stra te gi ja ma, sa od re­đe nim ka rak te ri sti ka ma, sva ko ga po zi va na pa žnju, sva ko ga iza zi va i pro vo ci ra, sva ko me stva ra svest, miš lje nje i kri ti ku, pa što ta ko đe ne re ći, da bu di zdrav duh jed nog druš tva, mo že da ulep ša, une se ve dri nu i mir u či ta vu jed nu sre di nu, pre tvo riv ši se u po nos i iskon sku vred nost jed nog gra da, ma kar ga zva li spo­me nik. Tre ba na po me nu ti da ta kvi pro jek ti mo gu da raz bi ju mo­no to ni ju jed ne ur ba ne sli ke, mo gu da uje di ne i po ve žu od re đe ne

87

po ja ve u gra du (bi lo so ci jal ne ili ma te ri jal ne), mo gu da uče stvu ju di rekt no i in di rekt no na grad sko mnje nje. Mno ga su zna če nja, na­me ne i na me re skulp tu re, a ta kve ma ni fe sta ci je ne is crp ne, iza­zov ne i neo p hod ne.

Re ka pi tu li ra ju ći pret hod ne ko men ta re, ur ba ni zam je di sci pli na ko ja se ba vi ce lo kup nim di zaj nom, ure đe njem, pla ni ra njem gra­do va i te ri to ri je. Tu spa da ju mno gi, mo žda i svi ele men ti jed nog druš tva i za jed ni ce. Za slu ga do bro or ga ni zo va nog gra da po či va u do brom ur ba ni stič kom pla nu. U jed nom so lid nom urba ni stič­kom pla nu je po treb na skulp tu ra. Je di no re še nje da sa vre me na skulp tu ra uđe u taj krug us peš nih ren ta bil nih ak tiv no sti je ste da se okre ne i pri hva ti po tre be jed nog „ži vog” druš tva, sa svim pro­ble mi ma, ma na ma i iza zo vi ma, i ko je ni su uvek tra di ci o nal nog 5 ka rak te ra. Na rav no, u tom kon tek stu, stu pa na sna gu kva li tet na ko la bo ra ci ja (otvo re nost svih uklju če nih stra na i di sci pli na za kom pro mis i di ja log), kre a tiv nost umet ni ka, nji ho va ori gi nal­nost, upor nost i ka pa ci tet pro fe si o nal nog i di plo mat skog pre go­va ra nja. Spo sob nost istih da se ak tu a li zu je, an ga žu je, da bu de u to ku sa vre me nih zbi va nja, po seb no te me ve za ne za teh no lo gi ju i ko mu ni ka ci ju. Po sto ji jed na lič na na klo nje nost ide ji da sa vre­me na skulp tu ra, ili ka ko god že li te da je na zo ve te, mo že i tre ba da op sta ne ako ima pri me nje ni, eko nom ski i so ci jal ni zna čaj. To je ide ja ko ja se od vi ja i tre ba da se po kre će kroz kon stant ne kon­kur se i ma ni fe sta ci je ko je po se du ju i raz vi ja ju re al ne i kon kret ne pre o ku pa ci je. Ti pro ce si tre ba da se oba vlja ju na tri raz li či ta ni voa: kroz pri vat ni re surs, pre ko dr žav nih or ga na fi nan si ra nja i kroz lič no hu ma no an ga žo va nje. Na pri mer, na mno go in ter na ci o nal­nih kon kur sa ko ji se ob ja vlju ju go diš nje, naj po pu lar ni ja pro ble­ma ti ka i te me da naš njo sti ve za ne su za od no se iz me đu ra znih umet nič kih iz ra ža va nja i di sci pli na, kao i za eko lo gi ju, re ci kla žu, ra snu i pol nu to le ran ci ju, oču va nje ži vot ne sre di ne, opšte obra­zo va nje, pro mo ci je teh no lo gi je u umet no sti. Ni sam previše na klo­njen ovim pri me ri ma, ali to je sa mo pu to kaz sa ko jim se mo že na met nu ti ne ki no vi neo p ho dan ob lik skulp tu re u ur ba nim pro­sto ri ma, ne za bo ra vlja ju ći po me nu te stra te gi je ko je tre ba da sa dr ži jed no va jar sko de lo ili ur ba ni tr o di men zi o nal ni estet ski in ter­ak tiv ni pri me nje ni pro iz vod.

5 Tra di ci o nal no se u ovom slu ča ju od no si na neš to već usvo je no i pri hva će no kao pa ra­dig ma.

88

Bez ob zi ra na to što da naš nja vi zu el na umet nost že li da se na met­ne pre ko no ći i što sve češ će uspe va da uzdigne ne ke umet ni ke u „su perzve zde” krat kog da ha, ve ru jem da je pra vi put te ži ti ka jed nom du go traj nom kul tur nom do bru i pro jek tu, sa svim što je neo p hod no za oču va nje isto ga. Niš ta ne op sta je bez kon gru ent­nog pla na, ne pre kid nog oču va nja i pro mo ci je ce lo kup ne ide je. Da li je sa vre me na skulp tu ra ulog ili koc ka, za vi si od to ga da li se ra di spo ra dič no, even tu al no ili kon stant no, upor no.

SUM MARY

Ur ban sculp tu re: to be or not to be is not lon ger the qu e sti on, the do ubt is how to be. So me ob ser va ti ons abo ut tri de men si o nal ten de ci es in con tem po rary pu blic spa ces.

BI BLI O GRA FI JA

Her bert, Ge or ge, The ele ments of scul tu re, 2014 Pha i don Press Inc., New York.

Holz war th, Hans Wer ner, Art Now, vo lu me III, 2008 Taschen, Köln.Wil son, Mic hael, How to Read Con tem po rary Art, 2013 Tha mes &

Hud son Ltd., Lon don.

89

KREATIVNOSTJ O VA N Č E KI Ć

ESTE­TI ­ZA­CI ­JA­KA­PI ­TA ­LA­ I­ K R E A T I V N OS T

U sa vre me noj kon ste la ci ji po znog ka pi ta li zma, kao pred u slov za raz mi šlja nje o kre a tiv no sti, dva tek sta na sta la u raz ma ku od tri de set go di na, či ne se ne za o bi la znim. Pr vi je „Stva ra lač ki čin” Mar se la Di ša na iz 1957. go di ne, dok je dru gi „Šta je čin stva ra nja” Ži la De le za iz 1987, za pra vo tran skript pre da va nja odr ža nog u film skoj ško li FE MIS. Oba au to ra, sva ki na svoj na čin, ocr ta va ju obri se ne ke ši re sli ke, tač ni je, ma pi ra ju od nos si la ko ji je pro me­njiv i ne sta bi lan, ali ko ji či ni da neš to bu de vi dlji vo ili is ka zi vo unu tar ne ke isto rij ske for ma ci je.

Po sta vlja se pi ta nje: Zbog če ga je ka pi tal na po čet ku XXI ve ka to li ko op sed nut kre a tiv noš ću i ino va ci jom? U sa daš njem tre nut­ku „ve li kog ubr za nja” i teh no loš kog na pret ka mo gu ća su dva pri stu pa u po ku ša ju da se od go vo ri na ovo pi ta nje, a ko ji funk­ci o ni šu kao dve stra ne istog nov či ća. Na jed noj stra ni, „nor mal no” je da ka pi tal unu tar po sto je ćih gra ni ca na sto ji da dođe do ino­va ci ja ko je do vo de do ve ćeg pro fi ta i kon ku rent no sti na tr žiš tu ko je je po sta lo glo bal no. Isto vre me no, ne sme se do zvo li ti da ne ka ino va ci ja pre ko ra či unu traš nju gra ni cu ka pi ta la i po kre ne ne kon tro li sa ni la nac do ga đa ja ko ji bi do veo u pi ta nje po sto je će pro iz vod ne od no se i de sta bi li zo vao sa mo kre ta nje ka pi ta la. U oba slu ča ja na de lu je kon tro la: u pr vom, ona osi gu ra va da se sve od i gra va unu tar po sto je ćih gra ni ca, dok u dru gom, uko li ko po sto ji mo guć nost da do đe do pre la ska gra ni ce, ino va ci ja se mo že, po lo gi ci copyrig hta, „sklo ni ti” i ta ko blo ki ra ti do da ljeg. U ova kvoj si tu a ci ji osred nja re še nja pro gla ša va ju se kre a tiv nim, a be zna čaj ni po ma ci bli ži su „nar ci zmu ma lih raz li ka” ne go stvar noj ino va ci ji. To uve li ko ob jaš nja va be smi sle ne ra to ve oko copyrig hta i pa te na ta ko je ve li ke kom pa ni je vo de po sled njih go di na. Do kle god je kre a tiv nost is klju či vo u funk ci ji tr žiš ta i pro fi ta, ona ni je u mo guć no sti da pre ko ra či gra ni ce ko je su ima­nent ne ka pi ta lu.

90

U ova kvoj kon ste la ci ji, sub ver ziv ni mo me nat kre a tiv no sti, kao pre i spi ti va nje po sto je ćih ogra ni če nja do mi nant ne re al no sti, svoj­stven umet no sti, na u ci ili fi lo zo fi ji, u pot pu no sti je mar gi na li zo­van, a te žiš te je iz meš te no na adver ti sing i no ve teh no lo gi je. U umet no sti se kre a tiv nost sve vi še svo di sa mo na ono što je u funk­ci ji este ti za ci je ka pi ta la ko ja omo gu ća va ne sme ta nu cir ku la ci ju, ro ba, sli ka i zna ko va. Este ti za ci ja ka pi ta la je za pra vo pro du že tak one li ni je unu tar ka pi ta li zma ko ju je Val ter Be nja min, u svom ese ju o te hič koj re pro duk ci ji, na zi vao este ti za ci jom po li ti ke, ka da ne kon tro li sa na pri me na ne kih pre va zi đe nih i za sta re lih poj mo va do vo di „do pre ra de či nje nič nog ma te ri ja la u fa ši stič kom smi slu” (Be nja min, 99). Be nja min po la zi od to ga da sa po ja vom fo to gra­fi je i fil ma vi še ni je mo gu će ko ri sti ti kon cep tu al ne ala te kla sič ne este ti ke ka ko bi se in ter pre ti ra la no va umet nič ka pro duk ci ja. Ova kav pri stup za po je di ne te o re ti ča re osta je mo del kri tič kog miš lje nja sve do da nas, pa će u jed nom raz go vo ru sa Fu ko om (In te lek tu al ci i moć) De lez kon sta to va ti da ne tre ba pre ra đi va ti sta re te o ri je, već je neo p hod no ne pre sta no kon stru i sa ti no ve, jer je te o ri ja neš to po put ku ti je sa ala tom – mo ra bi ti ko ri sna i funk­ci o ni sa ti u da tim isto rij skim okol no sti ma. To pret po sta vlja da sva ki kre a tiv ni čin mo ra ima ti u vi du i pro me ne ko je na sta ju u dru štve nom po lju, kao i ogra ni če nja ko je si stem na me će ma ši­na ma vi dlji vo sti i re ži mi ma is ka zi vo sti ka ko bi se sta bi li zo vao u ne koj do mi nant noj re al no sti. Sa glo ba li za ci jom i he ge mo ni jom fi nan sij skog ka pi ta la, ono što je u umet no sti za Be nja mi na bi la este ti za ci ja po li ti ke, u vre me nu hlad nog ra ta, pre ra sta u este ti­za ci ju ka pi ta la ko ja po sta je kon sti tu tiv ni mo menat do mi nant ne re al no sti po znog ka pi ta li zma.

U tek stu „Ve li ke ne vo lje sa umet nos ću u ovoj ze mlji” (1946) Di šan će de tek to va ti pr ve zna ke ovih ogra ni če nja u za pad noj umet no sti ima ju ću u vi du pre sve ga Ame ri ku i Fran cu sku. Ve li ka ne vo lja sa umet noš ću je ste, pre sve ga, u to me što ne ma du ha po bu ne i što se me đu mla dim umet ni ci ma ne ja vlja ju no ve ide je. Pro blem na sta je ka da oni po ku ša va ju da ura de bo lje ono što su nji ho vi pret hod ni ci već ura di li, pre vi đa ju ći či nje ni cu da u umet no sti ne po sto ji ta ko neš to kao što je sa vr šen stvo ili na pre dak. Pri stup mo že bi ti stva ra lač ki, ako se na sta vi neš to iz ra ni jeg pe ri o da i pri­la go di vla sti tom ra du, ma da ta da re zul tat ni je nov, već je u pi ta nju dru ga či ji pri stup. Od u sta ja nje od po bu ne, ne ma nje no vih ide ja

91

i dru ga či jeg pri stupa, na sto ja nje da se do stig ne sa vr šen stvo i bu de u funk ci ji na pret ka upra vo su zna ci este ti za ci je ka pi ta la, za pra vo pre ćut no pri hva ta nje nje go vih ak si o ma unu tar umet no sti kao kon sti tu tiv nog mo men ta us po sta vlja nja do mi nant ne re al no sti. Taj pro ces sta bi li zo va nja ra da ma ši na vi dlji vo sti po Di ša no vom su du za po či nje u de vet na e stom ve ku sa Kur be om, ka da se te žiš te sa in te lek tu al nog po či nje iz meš ta ti na fi zi kal ni i re ti nal ni vid sli kar stva, da bi svoj vr hu nac do sti glo sa Ma ti som. Či ta va mo der­na umet nost, im pre si o ni sti, fo vi sti, ku bi sti, ap strakt ni eks pre­sio ni zam, sa mo gu ćim iz u zet kom nad re a li sta, bi la je re ti nal na. Sli kar stvo ta ko za do bi ja sen zu al nu pri vlač nost, pa sa mim tim što je vi še ani mal ni je ono po sta je vi še i ce nje no. Di ša na je pre sve ga za ni ma lo po nov no stva ra nje ide ja na sli ci, pa uto li ko on svo ju pro duk ci ju smeš ta što je mo gu će da lje od „pri jat nih” i „pri­vlač nih” fi zi kal nih sli ka. Sta vlja ju ći te žiš te na ide je, a ne sa mo vi zu el ne pro iz vo de, Di šan je na sto jao da sli ku po no vo vra ti u slu žbu uma i ta ko vla sti tu po zi ci ju iz me sti iz van do mi nant ne re al no sti i este ti za ci je ka pi ta la. Nje go va stra te gi ja je uklju či va la is ku stvo da da i zma ko ji je u vre me nu ha o tič ne avan gar dne pro­duk ci je bio tek je dan od mno gih iza ma.

Me đu tim za Di ša na da da je bi la je di na pra va ili kraj nja po bu na pro tiv he ge mo ni je fi zi kal ne i re ti nal ne stra ne sli kar stva. Nje ne sub ver ziv ne stra te gi je de sta bi li zu ju one kon sti tu tiv ne mo men te este ti za ci je ka pi ta la kao što su „sta nja ra zu ma … uti caj ne po­sred ne oko li ne, ili proš lo sti … (bez broj ni) kli šei” (Duc hamp, 35). Da da, kao „ve o ma ko ri sno sred stvo za čiš će nje”, či ni se da kod Di ša na po sta je pred u slov sva kom kre a tiv nom či nu, poš to je ona, pre sve ga, sta nje du ha ko ji ne pri hva ta bi lo ka kva za tva ra nja u si stem. Da da ne uzi ma ak si o ma ti ku ka pi ta la pre vi še ozbilj no. Na pro tiv, sva kim svo jim ge stom je do vo di u pi ta nje. Bez du ha po bu ne da de kao ne pri hva ta nja ko do va do mi nant ne re al no sti, sva ka kre a tiv nost osta je za tvo re na unu tar este ti za ci je ka pi ta la, osu đe na da uži va u „nar ci zmu ma lih raz li ka”.

Di ša nov dik tum po ko me umet nik mo ra ima ti ide ju, za pra vo je na sto ja nje da se otvo ri ona li ni ja ko ja iz mi če este ti za ci ji ka pi ta la, ko ja či ta vu umet nič ku pro duk ci ju ne pre sta no za tva ra u fi zi kal no i re ti nal no. Na po čet ku XXI ve ka umet nik po no vo po sta je no mad, i to u dvo stru kom smi slu. Na jed noj stra ni, on se ne sme ta no

92

kre će kroz raz li či te me di je, od tra di ci o nal nih umet nič kih ma te­ri ja la do fo to gra fi je, po kret nih sli ka ili in ter ak tiv nih in sta la ci ja. Na dru goj, stra te gi ja pred sta vlja nja nje go vog ra da uklju ču je kre­ta nje od raz li či tih in sti tu ci ja, jav nih i pri vat nih pro sto ra do vir­tu al nih pro sto ra ve ba. Ali, bez ob zi ra u ko joj od ovih ta ča ka da se na la zi, umet nik mo ra ima ti ide ju. U su prot nom, či ta va nje go va ak tiv nost i pro duk ci ja, že leo on to ili ne, osta ju u funk ci ji este­ti za ci je ka pi ta la.

Di ša no vo shva ta nje stva ra lač kog či na i kre a tiv no sti uopšte (on ne ve ru je da je umet nost pri vi le go va no me sto kre a tiv no sti) pret­po sta vlja jed no raz u me va nje umet no sti po ko me umet nost mo že bi ti lo ša, do bra ili rav no duš na. Ovaj mo me nat rav no duš no sti in kor po ri ra raz li či te sub ver ziv ne kom po nen te da da stra te gi je či ji je pr vi ko rak čiš će nje od vla da ju ćeg uku sa ko ji je us po sta vljen este ti za ci jom ka pi ta la unu tar do mi nant ne re al no sti. Umet nik je me di jum sko bi će te uto li ko sve nje go ve od lu ke po či va ju na či stoj in tu i ci ji, što zna či da je nje go va sa moana li za, ili in te r pre ta ci ja vla sti tog ra da, sa mo jed na od mo gu ćih in ter pre ta ci ja, ali ne i pre­sud na. To im pli ci ra da umet nič ko stva ra nje uklju ču je dva po la: umet ni ka i po sma tra ča, kao spo ljaš ni pro šiv, či ji je sud pre su dan za po zi ci o ni ra nje de la unu tar po lja umet no sti. Ovo mo že iz gle­da ti čud no ili čak uvre dljivo za sa me umet ni ke, ali uko li ko se ima u vi du ono što Di šan na zi va lič nim „ko e fi ci jen tom umet no­sti”, stvar po sta je ja sni ja.

Lič ni „ko e fi ci je nat umet no sti”, ko ji je sa dr žan u de lu, pred sta vlja raz li ku iz me đu ono ga što je umet nik na me ra vao da ostva ri i ono­ga što je ostva rio, to je „kao arit me tič ki od nos iz me đu ne iz ra že nog, ali in ten do va nog i ne in ten do va nog, ali iz ra že nog” (Duc hamp, 46). Za hva lju ju ći ovom arit me tič kom od no su, ima nent nom „ko­e fi ci jen tu umet no sti” otva ra se pro stor in ter pre ta ci je u ko ji se ume će po sma trač či ja pro ce na funk ci o ni še po put prin ci pa re al­no sti. De ši fru ju ći i tu ma če ći unu traš nje kva li fi ka ci je umet nič kog de la, po sma trač do vo di de lo u do dir sa spo ljaš njim sve tom i to je nje gov pri log stva ra lač kom či nu. Me đu tim, po sma trač ni je ni ka kva ap so lut na ili tran scen dent na in stan ca. Na pro tiv, nje go­vo me sto kao tač ka pro ši va sa re al nim jed na ko je pod uda rom do mi nant ne re al no sti i este ti za ci je ka pi ta la. Di ša nu je to po sta­lo ja sno ka da je uvi deo opa snost od ne kri tič kog po na vlja nja

93

ready­ma dea i od lu čio da nji ho vu pro iz vod nju ogra ni či na ma li broj u jed noj go di ni. Po stao je sve stan da je za po sma tra ča, vi še ne go za umet ni ka, umet nost dro ga ko ja stva ra za vi snost (na vi ku), pa je za umet ni ka va žno da se sa ču va od ta kve za ra ze.

Mo glo bi se re ći da je ko e fi ci jent umet no sti po ten ci jal ko ji stva ra pu ko ti nu u do mi nant noj re al no sti ne ke druš tve ne ma ši ne. Me­đu tim, ka ko će se ova pu ko ti na ak tu e li zo va ti, da li kao mo guć nost iz meš ta nja iz van este ti za ci je ka pi ta la ili će se za do vo lji ti „dru­ga či jim pri stu pom” ko ji udo vo lja va na vi ka ma po sma tra ča, pre sve ga za vi si od umet ni ko ve stra te gi je i in tu i ci je. Ima ti ide ju pret­po sta vlja da da čiš će nje, ka ko bi se ma pi ra lo či ta vo po lje si la ko je struk tu ri ra do mi nant nu re al nost ne ke isto rij ske for ma ci je, što zna či da ono ura ču na va za vi snost po sma tra ča isto ko li ko i su je tu stva ra o ca.

U pre da va nju iz 1987. go di ne De lez po la zi od pi ta nja šta ra di mo ka da se ne čim ba vi mo ili šta zna či ima ti ide ju u umet no sti, fi lo­zo fi ji ili na u ci. Ima ti ide ju ni je baš uo bi ča je na stvar. Na pro tiv, to je pri lič no re dak do ga đaj. Isto ta ko ne mo že mo ima ti ide ju uopšte, već ide ja do la zi iz od re đe ne obla sti. „Ide je tre ba posmatrati kao po ten ci ja le ko ji su već uklju če ni u ovaj ili onaj na čin iz ra za i ko ji su neo dvo ji vi od na či na iz ra za, ta ko da ne mo gu da ka žem da imam ide ju uopšte” (De le u ze, 317). Sva ka od raz li či tih di sci pli na ima svoj vla sti ti sa dr žaj, svo je teh ni ke i na či ne iz ra za, ta ko da ne ko mo že ima ti ide ju u za vi sno sti od obla sti ko ju po zna je, a ne ide ju uopšte. Fi lo zo fi ja ne ma ne ko pri vi le go va no me sto, ona ni je stvo re na za miš lje nje o sve mu: ona je di sci pli na kre a tiv na i in ven tiv na kao i sve osta le di sci pli ne i sa sto ji se od stva ra nja i izu me va nja poj mo va (kon ce pa ta). Ta ko na u ka stva ra funk ci je, umet nost blo ko ve čul nih uti sa ka, fi lo zo fi ja kon cep te (poj mo ve), a sva koj je ima nen tan je dan na čin miš lje nja. Kod De le za uvek po sto ji neš to što nas te ra na miš lje nje, mo ra da po sto ji ne ka nu­žnost ko ja je u osno vi sva kog stva ra nja i iz u me va nja bez ob zi ra na to ko ja oblast je u pi ta nju. Isto ta ko, po sto je ide je ko je mo gu vre de ti i u dru gim di sci pli na ma, ali ne ma ju isti na čin po ja vlji va­nja. Či ni se da po sto ji ne ka gra ni ca ko ja je za jed nič ka raz li či tim se ri ja ma iz u me va nja i kre a ci je, ko ja omo gu ća va da raz li či te di sci­pli ne ko mu ni ci ra ju, a to je kon sti tu ci ja pro stor­vre me na.

94

Ako Di ša no va raz miš lja nja mo že mo sme sti ti u kon tekst kra ja Dru gog svet skog ra ta i za po či nja nja hlad no ra tov ske po li ti ke, ali i pre la ska sa este ti za ci je po li ti ke na este ti za ci ju ka pi ta la, De le z o va pret po sta vlja ju ra di kal nu pro me nu u re ži mu ra da druš tve ne ma­ši ne. Po nje go vom su du na kra ju XX ve ka po sta je ja sno da ula zi mo u druš tvo ko je on na zi va druš tvom kon tro le, i mo glo bi se re ći da sa za vr šet kom Hlad nog ra ta vr lo br zo za po či nje rat pro tiv te­ro ri zma, či ji is hod i kraj teš ko da se mo gu i na slu ti ti. Osla nja ju ći se na Mi še la Fu koa ko ji je ana li zi rao pre la zak sa druš tva su ve re na na di sci pli nar no druš tvo ko je se de fi ni še kon sti tu i sa njem za tvo­re nih okru že nja – za tvo ri, ško le, ra di o ni ce, bol ni ce… – De lez kon sta tu je da ono što da nas ima mo sa mo su osta ci tih in sti tu ci ja ko je se ne za u sta vlji vo ras pa da ju. Druš tvu kon tro le vi še ne će bi ti po treb na za tvo re na okru že nja. Na pro tiv, lju di mo gu „slo bod no” da se kre ću, da ne bu du za tvo re ni, ma da su sa vr še no kon tro li sa ni i ogra ni če ni pas swor dom.

Kao što Di šan sma tra da umet nost tre ba da pru ži ot por he ge­mo ni ji fi zi kal nog i re ti nal nog, ta ko i De lez ima go to vo iden ti čan stav u od no su na in for ma ci ju i ko mu ni ka ci ju. Zbog to ga, po nje­go vom su du, ima ti ide ju ne pri pa da po ret ku ko mu ni ka ci je jer je ko mu ni ka ci ja, u onom tri vi jal nom smi slu, pre no še nje i ši re nje in for ma ci ja, dok in for ma ci ja ni je niš ta dru go do si stem kon tro le. Mo glo bi se re ći da su in for ma tič ko druš tvo i druš tvo kon tro le si no ni mi. In for ma ci ja je skup na red bi i ka da je ne ko in for mi san za pra vo mu je re če no da bi tre ba lo da ve ru je. U osno vi ko mu ni­ka ci je ne na la zi se zah tev da se ve ru je, već je do volj no da se po na­ša mo kao da ve ru je mo. Pr o ti vin for ma ci ja ni je do volj na da bi se neš to ura di lo osim ka da po sta je čin ot po ra, što je za pra vo iz meš ta s one stra ne ko mu ni ka ci o nog pro ce sa. Zbog to ga, za De le za umet­nič ko de lo ne ma niš ta sa ko mu ni ka ci jom i ne sa dr ži ni naj ma nje in for ma ci je, pre bi se mo glo re ći da po sto ji ne ki mi ste ri o zni od­nos iz me đu umet nič kog de la i či na ot po ra. Ovaj od nos je mi ste­ri o zan jer ne po sto je ni ka kav mo del ili for mu la ko je je mo gu će sa mo pri me ni ti u stva ra lač kom či nu ka ko bi umet nič ko de lo po­sta lo čin ot po ra.

Dve li ni je se ne pre kid no pre pli ću unu tar este ti za ci je ka pi ta la: jed na ko ja stalno ve li ča fi zi kal no i re ti nal no u umet no sti, na ko ju uka zu je Di šan, i dru ga, in for ma cij ska, ko ja zah te va od nas

95

da ve ru je mo ili da se ma kar po na ša mo kao da ve ru je mo u ta kvu umet nost. U ta kvoj kon ste la ci ji ima ti ide ju ni je mo gu će sve sti sa mo na mo me nat kre a tiv no sti, već to isto vre me no uklju ču je i onaj mo me nat sub ver ziv no sti i či na ot po ra. Sva ko odva ja nje ot­po ra i sub ver ziv no sti od kre a tiv no sti kraj nji je uči nak este ti za ci je ka pi ta la i već se usta li lo ve ro va nje da je mo gu ća ino va tiv nost ko ja ne do vo di u pi ta nje po sto je će ustroj stvo ka pi ta li stič kog si ste ma. Este ti za ci ja ka pi ta la kao kon sti tu tiv ni mo me nat kon tro le ne sa mo da ne do vo di u pi ta nje po sto je ći si stem, već na pro tiv, efe kat nje­nog funk ci o ni sa nja je da se ve ru je u si stem ili bar da se, u onom pa ska lov skom smi slu, po na ša kao da se ve ru je.

Či ni se da na po čet ku XXI ve ka ka pi tal ni je to li ko op sed nut krea­tiv noš ću, ko li ko kon tro lom kre a tiv no sti, jer kao da je sve vi še onih ko ji baš za to što su „in for mi sa ni” sve ma nje ve ru ju i pre sta­ju da se po na ša ju kao da ve ru ju u si stem. Zbog to ga je „ko e fi ci jent kre a tiv no sti” u bi lo ko joj obla sti neo dvo jiv od na sta ju ćeg druš tva kon tro le, a este ti za ci ja ka pi ta la – ane ste zi ra nje sva ke sub ver zi je i či na po bu ne.

SUM MARY

It wo uld se em that in the early 21st cen tury the ca pi tal was not so much ob ses sed with cre a ti vity as it was with the con trol of cre a ti vity, sin ce the re has been an in cre a sing num ber of pe o ple who, ha ving been “in for med”, se em to ha ve lost the ir fa ith in the system, which is re f lec ted by the ir be ha vi or. That is why the “cre a ti vity qu o ti ent” in any fi eld is in se pa ra ble from the gro wing so ci ety of con trol, whi le the aest he ti ci za tion of the ca pi tal ser ves as a me ans of anest he ti zing sub ver sion and re bel lion.

BI BLI O GRA FI JABe nja min, Val ter, Umet nič ko de lo u raz do blju nje go ve teh nič ke re pro­

duk tiv no sti, O fo to gra fi ji i umet no sti, KCB, Be o grad, 2006.De le u ze, Gil les, What is the Cre a ti ve Act, Two Re gi mes of Mad ness:

Texts and In ter vi ews, 1975–1995, Se mi o text(e), Co lum bia Uni ver­sity Press, 2007.

Duc hamp, Mar cel, Iz bor tek sto va, Mu zej sa vre me ne umet no sti, Be o grad, 1984.

96

DIGITALIZACIJAKR I S T I A N LU KI Ć

KO M U N I K A C I JA D I G I TA L N O G

Ako zna mo da je na sta nak i raz voj ci vi li za ci je na sta nak i raz voj gra do va, on da ni je čud no da je na sta nak i raz voj pr vih bi bli o te ka (i pi sme no sti) isto vre men sa raz vo jem gra do va. Opa da nje zna ča ja gra do va je uvek sa so bom no si lo i opa da nje bi bli o te ka i pi sme­no sti. Ra no sred njo ve kov no mrač no do ba ni je bi lo uzro ko va no is klju či vo pro me nom sta nov niš tva, ono je bi lo pro u zro ko va no i pro me nom pa ra dig me u ci vi li za ci ja ma (ka sni Rim). Pro me na pa ra dig me je bi la i pro me na fo ku sa i vred no sti, i estet sko svo­đe nje for me uo sta lom. U da naš njem vre me nu su o ča va mo se sa po tra žnjom za vi so ko spe ci ja li zo va nim i uti li tar nim zna njem, a pr o fe si o na li za ci ja vi so kog obra zo va nja i me na dže ri za ci ja i kvan­ti fi ka ci ja kul tu re bez sa dr ža ja već po ka zu ju re zul ta te.

Za Ni ko la ja Fjo do ro va, ru skog fi lo zo fa, fu tu ri stu i mi sti ča ra, ulo­ga mu ze ja (sled stve no to me i zbir ke/ar hi va) je us kr snu će sva kog ži vog bi ća uz po moć na pred nih teh no lo gi ja. Po Fjo do ro vu, mu­ze ji tre ba da bu du slič ni gro blji ma. „Sa mo gro blje mo že bi ti tran­sfor mi sa no u pot pu ni mu zej, pre ne go mu ze ji ret kih stva ri, kao što je slu čaj da nas.”1 Fjo do rov ni je niš ta ob ja vlji vao za ži vo ta, već su mu sva de la ob ja vlje na post hum no, pod uslo vom da se iz da va či od rek nu vla snič kih pra va i da se knji ge de le slo bod no. Bio je pro­tiv vla sniš tva knji ga i ide ja.

De ve de se tih go di na 20. ve ka je dan od osnov nih zah te va ta daš njih umet ni ka i ak ti vi sta ko ji su ope ri sa li u po lju di gi tal nog i is tra­ži va li još uvek sla bo na sta nje ne pro sto re in ter ne ta, bio je da se što pre i što ši rem kru gu lju di omo gu ći pri stup in ter ne tu. Da nas je to pi ta nje i da lje ak tu el no, ali se u me đu vre me nu po ja vio i no vi iza zov. Da nas se, usled bu ma druš tve nih me di ja i ši ro kopo ja snog in ter ne ta, na la zi mo u si tu a ci ji ne manj ka in for ma ci ja već viš ka (Too much world – Pre vi še sve ta, Hi to Steyerl). Jav no se gu bi usled

1 Fe do rov, N. F. What Was Man Cre a ted For? The Phi lo sophy of the Com mon Task: Se lec ted Works. Ko u ti as sov, E.; and Min to, M., eds. La u san ne, Swit zer land: Ho neyglen/L’A ged ’ Homme, 1990.

97

mo ra pri vat nog. U ovom in for ma cij skom šu mu je ključ no po sta­lo fil tri ra nje i sor ti ra nje in for ma ci ja, ta ko da je po li ti ka ope ra­ci o na li zo va nja tzv. Big Da ta po sta la osno va da naš nje mo ći. Da nas je uglav nom opšte pri hva će no miš lje nje da je di gi ta li za ci ja baš ti ne, tek sto va, kul tur nog na sle đa, na u ke, itd. neo p hod na da bi se odr­ža la ve za sa vre me nog druš tva sa proš loš ću. Ana log ni no sa či in for ma ci ja (do mi nant no pa pir) ustu pa ju me sto di gi tal nim no sa­či ma, ko ji se u me đu vre me nu vr lo br zo po pu nja va nju sa dr ži nom ko ja se pro iz vo di u sa daš njem vre me nu. Sa vre me na glo bal na pro duk ci ja zna če nja, tek sta, sli ke, itd… su per i or na je u od no su na ana log nu pro duk ci ju sa dr ža ja i jed no stav no svo jim vo lu me­nom po kla pa i po ti sku je sta ri sa dr žaj, pod uslo vom da je uopšte di gi ta li zo van. Ali čak i ako je di gi ta li zo van, po ja vlju je se iza zov kon ku ren ci je tog sa dr ža ja u mo ru efe mer nog.

ŽI­VA­AR­HI­VA

U po sled nje vre me se po ja vlju ju raz li či ti pro jek ti i ide je da se spe­ci fič ni deo proš lo sti i di gi ta li zu je ali i po no vo ku ri ra, tj. da se omo­gu ći plat for ma za raz u me va nje di gi ta li zo va nog sa dr ža ja. Ne ki od tih pro je ka ta su Me mory of the World, Ubu Web, Aa a a arg.or g ili Mo no skop ko ji su iz ra sli iz že lje i po tre be da se omo gu ći pri­stup knji ga ma i pu bli ka ci ja ma ko je bi bli o te ka ri/ku ra to ri ovih pro je ka ta ure đu ju. Ovi pro jek ti su ni ti dr žav ni ni ti pro fit ni, već su na sta li kao sa mo stal na ini ci ja ti va lju di ko ji sto je iza tih pro je ka ta. Po red po me nu tih su tu i Uči telj ne zna li ca i nje go vi ko mi te ti iz Be o gra da, kao i di gi ta li zo va ne ar hi ve MSUV ili Cen tra za no ve me di je_ku da.or g iz No vog Sa da. Ta ko đe, di gi tal ni sa dr žaj u svim ovim slu ča je vima je i slo bo dan i bes pla tan. Da ove ini ci ja ti ve ne osta nu uto plje ne u in ter net šu mu i da se ne za bo ra ve, sta ra ju se bi bli o te ka ri/ku ra to ri ovih in ci ja ti va. Mo no skop npr. sva ke ne de lje svo jim pri ja vlje ni ma ša lje svoj iz bor ne ko li ko knji ga i pu bli ka ci ja ko je je te ne de lje pro na šao, ski nuo, itd. … Ko ri sti i Fa ce bo ok i Twit ter ia ko je pri ro da funk ci o ni sa nja Fa ce bo o ka i Twit te ra si gur­no ne po zna ta ku ra to ru Mo no sko pa (Du šan Ba rok). Ono što je za jed nič ko svim ovim pro jek ti ma je da ma nje­vi še ne slu že sa mo kao re po zi to ri jum na slo va već i kao ak tiv na plat for ma za tu ma­če nje i či ta nje sa dr ža ja. Npr. Me mory of the World (Mar cell Mars) sa ra đu je sa Ga le ri jom No vom i ku sto skim ko lek ti vom WHW i

98

za jed nič ki pred sta vlja ju sa dr žaj Me mory of the World i slič ne ini ci ja ti ve kroz pro jek te i iz lo žbe „Jav na knji žni ca”. Osnov no je da di gi ta li zo va ni sa dr žaj bu de is ko mu ni ci ran i pred sta vljen, to jest da bu de živ. Ži va ar hi va.

SA­VRE­ME­NA­UMET­NOST­I­DI­GI­TA­LI­ZA­CI­JA

Di gi ta li za ci ja i ko mu ni ka ci ja otva ra ju mo guć nost da sva ko (pod uslo vom da ima pri stup har dve ru, soft ve ru, elek trič noj ener gi ji i in ter ne tu) mo že vi de ti te ra do ve, i to ne pu tem hi je rar hij skog star si ste ma u ko me sa mo umet ni ci sa vr ha pi ra mi de ima ju mo­guć nost ko mu ni ka ci je, već pu tem ho ri zon tal ne rav no prav ne po čet ne po zi ci je uslo vlje ne po li ti ka ma ar hi va (pa i eko nom skog tzv. du gog re pa). Na rav no da po li ti ke pre tra ge i po li ti ke ar hi va ima ju svo je za ko ni to sti i da je pre u ra nje no obe ća nje rav no prav­no sti i „de mo kra tič no sti” pod lo žno upra vo „vi dlji vim” i „ne vi­dlji vim” si la ma ar hiv skog me nadž men ta, ali neo spor no je da hi je rar hij ski pi ra mi dal ni mo del pre zen ta ci je zbir ki u ko me „po­bed nik od no si sve” vi še ne će mo ći na taj na čin funk ci o ni sa ti. Efe me ra li je i do ku men ta ci ja pre u zi ma ju rob ni ka rak ter ori gi na la umet nič kog de la u pri vat nim zbir ka ma i zbir ka ma ko je ima ju pra vo da sa svo jim de li ma uče stvu ju na tr žiš tu, tj. da ih pro da ju i ku pu ju no ve. Jav ni mu ze ji (ko ji uglav nom ne ma ju pra vo da uče­stvu ju u tr žiš noj utak mi ci) sa di gi ta li za ci jom umet nič kih de la i do ku men ta ci je, ia ko do pri no se opštoj fi nan si ja li za ci ji kon cep­tu al ne umet no sti, u ovom slu ča ju su ko rak is pred pri vat nih zbir ki ko je i da lje mi sti fi ku ju kon kret ni sa dr žaj sop stve nih zbir ki. Jav ne in sti tu ci je ia ko skrom nog ma ne var skog pro sto ra na ovaj na čin ma kar de li mič no ubla žu ju to pli za gljaj fi nan si ja li za ci je ko ji je u od re đe nom mo men tu iz gle dao da će bi ti i je di ni.2

2 Vi d. tekst K. Lu kić Veš tač ka ne sta ši ca i umet nost na pi san za evrop ski pro jekt Di gi ta zing ide as Mu ze ja su vre me ne umjet no sti Za greb, Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Mo der ne Ga le ri je Lju blja na i Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Lju blja na http://www.di gi ti zing­ide as.hr/en/es says/ve stac ka­ne sta si ca­i­umet nost

99

SUM MARY

The re is a wi der com mon un der stan ding in con tem po rary so ci­e ti es that di gi ta li za tion of cul tu ral he ri ta ge is ne ces sary, but be ca u se of sa tu ra ted net work con di ti ons, in for ma tion and know­led ge di gi ti zed in the con tent of di gi ta li za tion has com mu ni ca tion ob stac les with wi der pu blic. Ar tic le pre sents so me exam ples of di gi ta li za tion and ar chi ving pro ject that ca me out mostly au to­no mo usly and DIY, out of the ne eds of the net work ac tors.

IZ­VO­RIwww.mo no skop.or gwww.me moryoft he world.org /Jav na knji žni ca http://www.mi2.hr/2015/05/jav na­knji zni ca/http://www.ubu web.com /Aa a a arg.or g tre nut no na http://aa a a arg.fail/

100

I VA N A J O VA N O V I Ć A R S I Ć

JAV­NA­B I ­BLI ­O­TE­KA , ­GLAV­NA­STA­NI ­CA­ N A P U T U D I G I TA L N E P I S M E N O S T I

BU­DUĆ­NOST­I­NO­VE­TEH­NO­LO­GI­JE,­ MA PI RA NJE SI TU A CI JE

Ve li ke svet ske in for ma tič ke kom pa ni je (po put „Orac la”) tvr de ka ko će već 2020. naj a trak tiv ni ja i naj tra že ni ja za ni ma nja bi ti ona za ko ja da nas čak i ne po sto je stu dij ski pro gra mi i ko ja ove, 2015. go di ne, ne mo že te na u či ti da oba vlja te. Šta nam go vo ri ova tvrd nja? Bi lo da je reč o 2020. ili 2030, ovo je do kaz mu nje vi te br zi ne ko jom se me nja sva ko dne vi ca sa vre me nog čo ve ka za hva­lju ju ći na pret ku no vih teh no lo gi ja i uti ca ju ko ji one ima ju na pro me ne u druš tvu.

Šta mo gu da uči ne in sti tu ci je kul tu re pred ovom vi zi jom sko raš nje bu duć no sti? Osim da se za bri nu, na rav no. Tre ba lo bi da se za pi ta ju da li će i ka ko mo ći da odr že ko rak s vre me nom i sa svo jom (bu­du ćom) pu bli kom. Ho će li us pe ti da je za in te re su ju, da je edu ku ju, da sa njom ko mu ni ci ra ju, da joj pru že raz log da im se ona vra ća.

Na me će se pi ta nje ko je će bi ti po tre be, na vi ke, ži vot ni sti lo vi lju di na na šim pro sto ri ma za 20­30 go di na? Iz per spek ti ve sek­to ra kul tu re, za pi taj mo se ko će bi ti ko ri sni ci kul tur nih sa dr ža ja, u kom će for ma tu oni bi ti pla si ra ni i pu tem ko jih ka na la ko mu­ni ka ci je će mo o nji ma sa zna va ti. Ne po zna ni ce u ovoj jed na či ni su broj ne. Ipak, po sto je ne ki in di ka to ri ko ji bi za po sle ne u sek­to ru kul tu re mo gli da po ve du u do brom prav cu. Pro blem je što do se za nje tog ci lja za vi si od broj nih „spolj nih” fak to ra i broj nih či ni la ca, po čev od dr ža ve, nje ne kul tur ne po li ti ke i stra teš kih od lu ka ko je bu de do ne la na ovom po lju, do obra zo va nja, pro fe­si o nal nih veš ti na i en tu zi ja zma za po sle nih u kul tu ri, a pre ko fi nan sij skih (ne)mo guć no sti i re še no sti da se im ple men ti ra ju do ne se ne za kon ske re gu la ti ve.

Sva ko dne vi ca pro seč nog gra đa ni na Sr bi je od dva de set i više go di na ove 2015. go di ne, iz ve sno, ve o ma se raz li ku je od iste

101

pro seč nog dva de se to go diš njeg Sr bi na po čet kom 1990­ih. Ali, za si gur no, ne to li ko ko li ko će se raz li ko va ti od stvar no sti da naš njih pe to go diš nja ka ko ji će 2030. bi ti mla da ge ne ra ci ja ove ze mlje. Na stra nu so ciode mo graf ski i po li tič ki fak to ri, no ve teh no lo gi je sa ko ji ma naj mla đe ge ne ra ci je ra stu i sra sta ju, ne iz o sta van i ne iz­be žan su deo nji ho ve sva ko dne vi ce, na či na ko mu ni ka ci je, uče nja i obra zo va nja, igre i za ba ve, za do vo lje nja naj ra zno vr sni jih po tre ba, a me đu nji ma i kul tur nih.

Ta bu duć nost je iza vra ta, a mi je baš i ne do če ku je mo ši rom ra­ši re nih ru ku: ne zna mo tač no šta nam ona do no si.

JAV­NE­BI­BLI­O­TE­KE,­PRO­CES­TRAN­SFOR­MA­CI­JE­

Po jam pi sme no sti da nas ob u hva ta mno go vi še od ume ća či ta nja i pi sa nja. Ži vi mo u vre me nu tzv. tran spi sme no sti 1. Sa vre me na jav na bi bli o te ka je in for ma ci o ni ser vis lo kal ne sre di ne i po svo­joj pri ro di i mi si ji baš ti na ra zna nja, ona je pri mer ne go va nja de­mo krat skih vred no sti jed nog druš tva. Jav ne bi bli o te ke su u broj nim ma njim me sti ma u Sr bi ji je di ne in sti tu ci je kul tu re i obra zo va nja od ra slih u svom okru že nju. Raz voj, ne go va nje i za do vo lje nje kul tur nih po tre ba lo kal ne za jed ni ce ve li ki je za da tak i ve li ka od­go vor nost.

Pi ta nje bu duć no sti jav nih bi bli o te ka na pod ruč ju Sr bi je, mo del nji ho ve „tran sfor ma ci je” i pri la go đa va nja uslo vi ma sa vre me nog do ba i sa vre me nog čo ve ka do bra je pa ra dig ma adap ti bil no sti i dru gih in sti tu ci ja kul tu re.2

Druš tve ni mo del ko ji pri želj ku je mo i ko jem bi tre ba lo da stre­mi mo, okre nut je vred no sti ma par ti ci pa tiv no sti, učeš ća gra đa na u pro ce si ma od lu či va nja i uti ca nja na pro me ne u svo joj sre di ni. U tom smi slu, jav ne bi bli o te ke tre ba lo bi da bu du pro sto ri za

1 Tran spi sme nost (tran sli te racy) je ter min ko ji se od no si na spo sob no sti či ta nja, pi sa nja i in ter ak ci je u raz li či tim plat for ma ma, me di ji ma i ala ti ma. UNE SKO je de fi ni sao vi še raz li či tih for mi pi sme no sti u sa vre me nom druš tvu, po put tran spi sme no sti, mul ti pi sme­no sti, mul ti mo dal ne pi sme no sti. Iz vor nik: The Plu ra lity of li te racy and its Im pli ca ti ons for Po li ci es and Pro gram mes, Pa ris, UNE SCO, 2004, 12–15, URL: http://unes doc.une sco.org /ima ges/0013/001362/136246e.pdf (15.03.2015)2 Ci vil ni sek tor svo jom pri ro dom je pri la go dlji vi ji i br že re a gu je na pro me ne, te je u ovoj si tu a ci ji u po volj ni jem po lo ža ju.

102

an ga žman pu bli ke, za sa rad nič ki, part ner ski od nos sa svo jim ko ri sni ci ma. Oni do bi ja ju pri li ku da pre u zmu ak tiv ni ju ulo gu u osmiš lja va nju bi bli o teč kih sa dr ža ja i uslu ga, te da ih kre i ra ju, a ne sa mo kon zu mi ra ju.

U Sr bi ji, na ža lost, još uvek po sto je bi bli o te ke u ko ji ma ne ma ra­ču na ra pa ni pri stu pa in ter ne tu. Kao ne ka daš nji cen tri pi sme­no sti i obra zo va nja, na nji ma je i da nas ulo ga in for ma tič kog opi sme nja va nja gra đan stva. Na nji ma je ta ko đe ulo ga bli skog sa rad ni ka svih in stan ci obra zov nog si ste ma. I ulo ga no si o ca di­gi ta li za ci je kul tur ne baš ti ne. Po sta vlja se pi ta nje u ko joj je me ri dr ža va sprem na da po dr ži bi bli o te ke na nji ho vom pu tu osa vre­me nji va nja i ino va ci ja. Neo p hod no je da svi ni voi jav ne ad mi ni­stra ci je, ne sa mo de kla ra tiv no već suš tin ski, pre po zna ju stu bo ve na ko ji ma će gra di ti svoj na pre dak: kul tu ru i obra zo va nje. I da fi nan sij ski, in fra struk tur no i teh no loš ki ospo so be pro sto re u ko ji ma će uči ti i sta sa va ti gra đa ni XXI ve ka. Po istom mo de lu po ko jem su ne ka da dav no bi bli o te ke bi le pr ve ko je su ši rem kru gu lju di otvo ri le slo bo dan pri stup knji ga ma, po tom in ter ne tu i ra ču na ri ma, na isti na čin one da nas tre ba to da uči ne sa no vim teh no lo gi ja ma: da ih uči ne do stup nim svi ma i po mog nu da lo kal­na za jed ni ca raz vi je veš ti ne i kom pe ten ci je po treb ne za sna la že­nje u vi so ko teh no loš kom sve tu (3D štam pa či, elek tron ski či ta či, e­knji ge, itd.).1 Na taj na čin ula že se u kre a tiv nost i ino va tiv nost, a po sle dič no, u pred u zet niš tvo i eko nom ski raz voj lo kal ne sre di ne.

Jed na od naj in spi ra tiv ni jih bi bli o te ka u Špa ni ji na la zi se u ma lom me stu Pe nja ran da de Bra ka mon te i funk ci o ni še unu tar Cen tra za so ciokul tur ni raz voj Fon da ci je Her man San ćes Ru i pe res2. Osam de set po sto sta nov ni ka ovog ma log me sta su ak tiv ni čla no­vi bi bli o te ke. Proš le go di ne Cen tar je pro sla vio 25 go di na ra da, a u pe ri o du od 2009. do 2013. za be le ži li su ogro man pad u bro ju iz da tih pri me ra ka i, ujed no, po rast bro ja čla no va. Pre pet go di na od lu či li su da ne ve li ka sred stva ko ji ma ras po la žu za pro gram ske sa dr ža je usme re ka ko riš će nju no vih teh no lo gi ja u ci lju po ve zi­va nja sa lo kal nom za jed ni com. „Bi bli o te ka ni je me sto za po zaj­mi cu knji ga, već za pri ča nje pri ča”, ka žu. Pred nost tre ba da ti

1 Vi so ko teh no loš ki, in for ma tič ki sa dr ža ji i pro iz vo di če sto ne iz i sku ju ve ća nov ča na ula ga nja. Pro blem je pret hod no obez be di ti ade kvat nu IT in fra struk tu ru. 2 http://cd s .fun da ci ong sr.com /

103

raz go vo ru a ne fon du, pri stu pu sa dr ža ji ma, a ne sa mim knji ga­ma, raz vi ti tzv. P2P3 ko mu ni ka ci ju. I, još neš to: ot kri ti skri ve ne ta len te svo jih za po sle nih. U ne do stat ku fi nan sij skih i ljud skih re sur sa, en tu zi ja zam i kre a tiv nost za po sle nih naj ve ća su vred nost jed ne jav ne bi bli o te ke. Cen tar za so ciokul tur ni raz voj u pro te klih pet go di na na pra vio je no vu si ste ma ti za ci ju rad nih me sta, sa svim no vu ras po de lu po sla u skla du sa upo sta vlje nim stra teš kim ci­lje vi ma ko ji se mo gu re zi mi ra ti u kon cep tu da je ova bi bli o te ka rav no prav na su gra đan ka Pe nja ran de de Bra ka mon te.

Vra ti mo se na bu duć nost bi bli o te ka. Ka kva je nji ho va fi nan sij ska per spek ti va? Mo gu li kre nu ti pu tem pri va ti za ci je ili se pre u sme­ri ti na tr žiš ne uslo ve ra da, na spon zo re i po kro vi te lje? Ili će se okre nu ti svo jim ko ri sni ci ma ko ji će pre u ze ti tu po kro vi telj sku ulo gu. Ve li ka Bri ta ni ja je iz no va otiš la ko rak da lje u vezi s ovim pi ta njem i po ve la jav ne bi bli o te ke ka mo de lu ko ji bi mo žda vre­me nom mo gao bi ti pri me njen i u dru gim sre di na ma. Okru žne vla sti obla sti Sta ford šir (Za pad ni Mi dlands) pre da će ove go di ne 24 lo kal ne bi bli o te ke na upra vlja nje gru pa ma gra đa na ko je su po nu di le naj bo lje i naj o dr ži vi je mo de le funk ci o ni sa nja. Uko li ko akt o pre u zi ma nju nad le žno sti bu de usko ro pot pi san, za ži ve će no vi mo del bi bli o te ke pod upra vom udru že nja gra đa na. Iza ovog mo de la ne sto ji sva ka ko že lja dr ža ve da pod stak ne pred u zet niš tvo, već da pre u sme ra va njem od go vor no sti i nad le žno sti uš te di ve­li ka sred stva u svom bu dže tu i pri tom ne za tvo ri ove in sti tu ci je kul tu re. Jav ne bi bli o te ke ši rom Evro pe tru de se da iz no va de fi ni šu pri o ri te te i is tak nu svo ju ulo gu u ži vo tu lo kal nog sta nov niš tva: po sta ju ži va me sta su sre ta, pro sto ri za oku plja nje, do dat no obra­zo va nje i di gi tal no opi sme nja va nje ko ri sni ka. Uz bu ja nje fre e lan ce rad ni ka (i tzv. „gig” eko no mi je 4) bi bli o te ke po sta ju ta ko đe rad ni pro sto ri, bes plat ne rad ne oa ze za broj ne fri len se re i teh no no ma de. Zva nič ni po da ci5 iz SAD go vo re da se 90% sta nov niš tva iz ja sni­lo da bi nji ho ve za jed ni ce bi le ne ga tiv no po go đe ne za tva ra njem

3 P2P, pe er to pe er com mu ni ca tion, me ta fo rič ki, ovaj in for ma tič ki ter min ozna ča va pod­sti ca nje su sre ta me đu po je din ci ma, raz go vor na jed na kom ni vou, pri li ku za sa rad nju, a iz ugla bi bli o te ke, ko mu ni ka ci ju me đu sa mim ko ri sni ci ma.4 Gig eco nomy (gig – engl. te zga) je ter min ko jim se opi su je sve ve će tr žiš te „fri len se ra”, rad ni ka, naj češ će vi so ko o bra zo va nih, bez fik snih rad nih me sta ko ji se an ga žu ju po ugo vo ru i ko ji ra de isto vre me no ne ko li ko po slo va iz obla sti svo je eks per ti ze. 5 Sparks, Ro sie, The fu tu re of Li bra ri es has lit tle to do with bo oks, URL http://ma ga zi ne.good.is/ar tic les/pu blic­li bra ri es­re i ma gi ned

104

lo kal ne bi bli o te ke. Ipak, ka ko bi za dr ža le po sto je će ko ri sni ke, i pri vu kle no ve, bi bli o te ke tre ba da pre ži ve re vo lu ci ju di gi tal nog do ba, da na u če da ovla da ju di gi tal nim in for ma ci ja ma. Pro te klih go di na ši re je ras pro stra nje no uve re nje me đu aka dem skim, na­uč nim i kul tur nim kru go vi ma da pro ce su i ra nje, a pre sve ga in­ter pre ta ci ja ve li ke ko li či ne po da ta ka („Big da ta”6) po mo ću teh­no lo gi ja ko ji ma da nas ras po la že mo mo že ra di kal no da pro me ni na še druš tvo. Ka da je reč o pri stu pu in for ma ci ja ma, on ne bi smeo da se od no si sa mo na teh nič ki pri stup, već i na or ga ni za ci ju in­for ma ci ja tj. per so na li zo va nu po moć pri pre tra ži va nju po da ta ka i ospo so blja va nje ko ri sni ka da se nji ma slu že.

Gde je me sto jav nih bi bli o te ka u tom ino va tiv nom druš tvu i da li su sve sne po zi ci je u ko joj se na la ze? Da li su da nas Big da ta no vi iz vor bo gat stva, no va „naf ta”? Ili su, pak, pre sve ga pri li ka, alat ka zna nja, in stru ment na ko jem tre ba da po či va tran spa rent­ni ja i par ti ci pa tiv ni ja de mo kra ti ja?

DI­GI­TAL­NI­SVE­TI­O­NI­CI­ZNA­NJA

Bu duć nost uče nja je di gi tal na i pred sta vlja će in ter ak tiv no i per­so na li zo va no, a ne pa siv no is ku stvo uče ni ka kao pri ma o ca sa dr ža­ja i re cep to ra zna nja. In for ma tič ka pi sme nost sma tra se osnov nim ljud skim pra vom na ce lo ži vot no uče nje i UNE SKO je de fi ni še kao pred u slov za efi ka sno učeš će u in for ma tič kom druš tvu. U tom smi slu, bu duć nost bi bli o te ka ne ma mno go ve ze sa knji ga ma u kla sič noj for mi 7. Ovo či nje nič no sta nje ne gde je stvar nost, a ne gde, za i sta, tek bu duć nost ko ja će, po sle dič no, do ve sti i do pro­me ne u osmiš lja va nju fi zič kog pro sto ra bi bli o te ke. Na za po sle ni ma

6 Bi g da ta je po jam ko ji po ti če iz IT sek to ra i od no si se na ve li ku ko li či nu po da ta ka ko je ka rak te ri šu ve li ka ra zno li kost i ve li ki pro tok (fre kvent nost). Big da ta pred sta vlja po da ta ke ko ji pre va zi la ze mo guć no sti uo bi ča je nih soft ve ra za skla diš te nje, ob ra du i upra vlja nje po da ci ma. Či nje ni ca je da svi kre i ra mo po dat ke, ko riš će njem mo bil nih te le fo na, sen zo ra, druš tve nih mre ža, fo to gra fi ja i vi deo­sni ma ka, re gi stra ci jom trans­ak ci ja o ku po vi ni i GPS sig na li ma (iz vor: http://en.wi ki pe dia.or g/wi ki/Bi g_da ta).7 Pr va bi bli o te ka sa is klju či vo elek tron skim knji ga ma otvo re na je u San An to ni ju (Tek­sas, SAD) 2013. Go di ne I sa dr ži pre ko 10.000 e­kni ga. Još je dan pri mer je no vo o tvo re na Cen tral na bi bli o te ka u Ha li fak su (Ka na da, http://www.ha li fax pu blic li bra ri es.ca /), ko ja ob u hva ta mnoš tvo raz li či tih sa dr ža ja i pro sto ra (au di to ri jum, sa le za sa stan ke, punk to ve za osve že nje; or ga ni zu je pro gra me obra zo va nja od ra slih, pru ža pri ja tan i bez be dan pro stor za deč ju igru i za ba vu), i uz ko je kla sič na bi bli o te ka de lu je po ma lo pre va zi đe no.

105

u sek to ru kul tu re, u jav nim bi bli o te ka ma, i na sa mim ko ri sni ci­ma je da ove pro me ne do če ka mo sprem ni.

Neo p hod na je ta ko đe po li tič ka vo lja ka ko bi se odvo ji la od go va­ra ju ća fi nan sij ska sred stva za vi sok kva li tet bi bli o teč ke i in for ma­ci o ne uslu ge či me se ga ran tu je raz voj de mo krat skog in for ma tič kog druš tva za sve gra đa ne: slo bo dan pri stup in for ma ci ja ma, zna nju i kul tur nom na sle đu. Ako je pri o ri tet dr ža ve obra zo va na i teh­no loš ki pi sme na na ci ja, on da ti pri o ri te ti mo ra ju bi ti ja sno vi­dlji vi i sra zmer ni ula ga nju u jav ne bi bli o te ke, u ko ji ma pri mat ima ju ko ri sni ci, a ne fon do vi.

SUM MARY

A pu blic li brary, the ma jor po int on the road of di gi tal li te racy

The con cept of ‘li te racy’ to day in clu des much mo re than just the skills of re a ding and wri ting. We li ve in a ti me of so­cal led tran s­li te racy. The fu tu re of le ar ning is di gi tal, and will be an in ter ac ti ve and per so na li zed, not a pas si ve ex pe ri en ce of stu dents as re ci pi­ents of con tent and know led ge. Pu blic li bra ri es ac ross Eu ro pe are thri ving to re de fi ne the ir pri o ri ti es and emp ha si ze the ir ro le in the li fe of lo cal com mu ni ti es: they are be co ming vi vid me e ting pla ces, spa ces for gat he ring, furt her edu ca tion and di gi tal li te racy. With the pro li fe ra tion of fre e lan ce wor kers (and the “Gig” eco­nomy) li bra ri es al so be co me the free la bor ha vens for nu me ro us fre e lan cers and tec hno no mads. In this sen se, pu blic li bra ri es sho uld be spa ces for au di en ce en ga ge ment, for col la bo ra ti ve, part ner ship re la ti on ship with the ir users. The au di en ce is get ting the op por tu nity to ta ke a mo re ac ti ve ro le in the de sign of li brary con tent and li brary ser vi ces, e.g. to cre a te them, rat her than just con su me them. If the pri o rity of our sta tes is highly edu ca ted and tec hno lo gi cally li te ra te na tion, then the se pri o ri ti es must be cle arly vi si ble and pro por ti o na te to in vest ment in pu blic li bra ri es, whe re the pri macy is of the users, and not of the li brary funds.

106

BI BLI O GRA FI JADe vos, Franky, Evert As sel man and Git te Mast. In fan cia, Cul tu ra y Co­

municación. Edi ci o nes y Pu bli ca ci o nes Au tor, S.R.L, Ma drid, 2008.Jo va no vić Ar sić, Iva na. Pla ne ta Či ta lac / Pla net Re a der. Kul tu ris, Grad­

ska bi bli o te ka Pan če vo, Be o grad, Pan če vo, 2014. Lu cas­Al fi e ri, De bra. Mar ke ting the 21st Cen tury Li brary. El se vi er Sci en ce

& Tec hno logy, New York, 2015.Mayer­Schönberger, Vik tor and Ken neth Cu ki er. Big Da ta: A re vo lu tion

that will tran sform how we li ve, work and think. John Mur ray, 2014.Sto kić­Si mon čić, Gor da na. Best prac ti ce u 22 pri če, Grad ska bi bli o te ka

Pan če vo, Ma tič na bi bli o te ka Is toč no Sa ra je vo, 2009.To mlin son, Ro ger and Tim Ro berts. Afo ro com ple to. Cómo con ver tir

los da tos en au di en ci as. Edi ci o nes y Pu bli ca ci o nes Au tor, S.R.L, Ma drid, 2011.

Van Riel, Rac hel, Oli ve Fow ler and An ne Dow nes. The Re a der­fri endly Li brary Ser vi ce. So ci ety of Chi ef Li bra ri ans, New ca stle upon Tyne, 2008.

107

H A S A N B A K Š I

RAZ­VI ­JA ­NJE­KRE ­A­TIV ­NE­EKO­NO­MI ­JE ,­ P R E O B L I KO VA N J E C I L J E VA

I N D U S T R I J S K E P O L I T I K E

„Ba vlje nje isto rij skom sla boš ću, uklju ču ju ći i ni sku pro duk tiv­nost, ne raz vi je ne veš ti ne i neo d go va ra ju ću in fra struk tu ru [Ve li ke Bri ta ni je] će zah te va ti vi še ra da.” Re či opo zi ci o ne po li tič ke par ti je ili, mo žda, dru gih kri ti ča ra da naš nje eko nom ske po li ti ke? Ne će bi ti. Ove re či iz vu če ne se upra vo iz Iz veš ta ja o bu dže tu Vla de Ve­li ke Bri ta ni je za 2014. go di nu.1 I dok se svi sla žu da je eko no mi ja Ve li ke Bri ta ni je od luč no izaš la iz re ce si je – a Kan ce la ri ja za bu džet­sku od go vor nost sa da pred vi đa rast od 2,7% ove go di ne2 – sve je ma nje si gur no ko je su to is prav ne stra te gi je za du go roč ni rast.

„Ma ni fe sto za kre a tiv nu eko no mi ju” or ga ni za ci je Ne sta, ob ja­vljen 2013. go di ne, dao je pred log no ve me to do lo gi je („kre a tiv ni in ten zi tet”) ka ko bi pred sta vio pred vi đa nja o ono me što je mo žda naj ve ća kon ku rent ska pred nost Ve li ke Bri ta ni je; u pi ta nju je krea­tiv na eko no mi ja – ter min ko ji ko ri sti mo za opis „onih eko nom­skih ak tiv no sti ko je uklju ču ju upo tre bu ta len ta kre a tiv no sti u ko mer ci jal ne svr he”.3 Dru gim re či ma, obla sti u ko ji ma za ni ma nja uklju ču ju vi sok ste pen kre a tiv no sti.4

Po ka za li smo da je 2010. go di ne kre a tiv na eko no mi ja za poš lja va la dva i po mi li o na lju di, ili 8,7% rad ne sna ge Ve li ke Bri ta ni je, i da je za be le ži la rast če ti ri pu ta ve ći od ra sta ukup nog bro ja rad ne sna ge. Iz ra že no u bru to do da toj vred no sti, pro ce ni li smo da je uče stvo va la sa mi ni mum 9,7% u eko no mi ji, što po ka zu je da je

1 Mi ni star stvo fi nan si ja VB (2014), Bu džet 2014, HC 1104, str. 1, mart 2014.2 Kan ce la ri ja za bu džet sku od go vor nost (2014), Eko nom ska i fi skal na prog no za, mart 2014.3 Bakhshi, Har gre a ves and Ma te os­Gar cia (2013), A Ma ni fe sto for the Cre a ti ve Eco nomy, Ne sta: Lon don. Osla nja ju ći se na, kao što je to već slu čaj, stan dar di zo va ne sta ti stič ke po dat ke o is tra ži va nji ma o rad noj sna zi i o zva nič noj kla si fi ka ci ji za ni ma nja i in du stri je, ovaj me tod nam sta vlja u fo kus mo guć no sti me đu na rod no kom pa ra tiv nih sta ti stič kih po da ta ka, glav ni uslov za pi sa nje na ci o nal nih po li ti ka ba zi ra nih na do ka zi ma.4 Bakhshi, Fre e man and Higgs (2013), A Dyna mic Map ping of the UK’s Cre a ti ve In du stri es, Ne sta: Lon don.

108

pro duk tiv nost u kre a tiv noj eko no mi ji za jed nu de se ti nu ve ća ne go u či ta voj Ve li koj Bri ta ni ji.5

Glav nu kom po nen tu ove kre a tiv ne eko no mi je či ne kre a tiv ne in du stri je. De fi ni sane kao „oni sek to ri spe ci ja li zo va ni za upo tre­bu kre a tiv nog ta len ta u ko mer ci jal ne svr he”, ima ju iz ra zi to vi sok ni vo kre a tiv nog in ten zi te ta – pro ce nat nji ho ve rad ne sna ge ko ja ima kre a tiv na za ni ma nja – i pred vod ni ci su kre a tiv no sti i ino va ci je u ši roj eko no mi ji. Ovi sek to ri su či ni li ogrom nih 5,3% ne to do­da te vred no sti u Ve li koj Bri ta ni ji u 2010. go di ni, što je vi še od sek to ra fi nan sij skih uslu ga, na pred ne pro iz vod nje i gra đe vi ne.6

Mi ni star stvo kul tu re, me di ja i spor ta usvo ji lo je kre a tiv ni in ten­zi tet u svr hu raz vo ja svo jih zva nič nih eko nom skih prog no za.7

Dok po sto je jed na ili dve raz li ke u de ta lji ma (naj va žni ja je da su pro ce ne vr še ne pomoću ažu ri ra ne kla si fi ka ci je za ni ma nja SOC 2010), sve o bu hvat na sli ka je si gur na: (1) krea tiv na eko no mi ja VB je zna čaj na, i (2) ra ste ve o ma br zo. Kre a to ri po li ti ka bi tre ba lo da ura de sve što mo gu ka ko bi pro ši ri li svoj do met – dru gim re či ma, da uči ne ve ći deo eko no mi je Ve li ke Bri ta ni je kre a tiv nim.

U kom obi mu se po li ti ke lo kal nog eko nom skog raz vo ja mo ra ju pro me ni ti da bi se to po sti glo? Na ko ji na čin se re for ma obra zov­nog si ste ma mo ra spro ve sti? Ka ko Ve li ka Bri ta ni ja mo že da obez­be di da nje na di gi tal na – ne sa mo fi zič ka – in fra struk tu ra od go­va ra po tre ba ma kre a tiv ne eko no mi je? Šta se još mo že uči ni ti da se is ko ri sti kre a tiv nost svet ski re no mi ra nih kul tur nih in sti tu ci ja u Ve li koj Bri ta ni ji? Šta mo gu dru gi sek to ri, po put pro iz vod nje, in že njer stva i pro fe si o nal nih uslu ga, da na u če od na ših krea tiv­nih in du stri ja, i ka ko po li ti ka mo že da obez be di mak si ma lan rast ovih ši rih eko nom skih be ne fi ta?

Ova pi ta nja po ka zu ju da su eko nom ski ulo zi mno go vi ši od tek po dr ža va nja „još jed ne” in du stri je ra sta (osim je da na est sek to ra ko ji či ne In du strij sku stra te gi ju Vla de Ve li ke Bri ta ni je8). Kre a tiv ni

5 Bakhshi, Har gre a ves and Ma te os­Gar cia op. cit.6 Bakhshi, Har gre a ves and Ma te os­Gar cia op. cit.7 DCMS (2014), Cre a ti ve In du stri es Eco no mic Esti ma tes, Sta ti sti cal Re le a se, DCMS: Lon don.8 BIS (2014), ‘In du strial stra tegy: go vern ment and in du stry in part ner ship’, https://www.gov.uk/go vern ment/col lec ti ons/in du strial­stra tegy­go vern ment­an d­in du stry­ ­in ­part ner ship Ac ces sed 8/6/14

109

rad stva ra raz li ku ko ju kup ci ce ne, bi lo ko ji sek tor da je u pi ta nju – po mi sli te šta pro gra me ri, umet ni ci, kre a to ri igri ca, brend eks­per ti, ar hi tek te i di zaj ne ri pro iz vo de. An ga žo va nje lju di je suš tin­sko. To an ga žo va nje či ni kre a tiv ni rad za hval nim re sur som u sve tu u ko jem je au to ma ti za ci ja i ko mo di fi ka ci ja ru tin skog, kog­ni tiv nog ra da sve ve ća.9

Kre a to ri po li ti ka bi tre ba lo da po sta ve vi so ke ci lje ve – niš ta ma nje od du go roč nih struk tur nih ci lje va Ve li ke Bri ta ni je ve za nih za pro duk tiv nost, veš ti ne i in fra struk tu ru. Oni mo ra ju da pre po­zna ju ulo gu kre a tiv ne eko no mi je u pre va zi la že nju tih iza zo va i da pre o bli ku ju ci lje ve in du strij ske po li ti ke u skla du s tim.

ZA­KLJU­ČA­K

I sto rij ski uspeh kre a tiv nih in du stri ja Ve li ke Bri ta ni je po ka zu je po sto ja nje sna žne tra žnje za kre a tiv nim pro iz vo di ma i uslu ga ma u ze mlji, po slov no okru že nje ko je po dr ža va spolj nu tr go vi nu i do ma će in ve sti ci je, isto rij sku otvo re nost ka mi grant skim kul tu­ra ma, kao i mnoš tvo iz van red nih kre a tiv nih ta le nata.10 Pri rod ne pred no sti Ve li ke Bri ta ni je, uklju ču ju ći i do met en gle skog je zi ka na glo bal nom pla nu, do dat no po dr ža va ju ove či nje ni ce.

Me đu tim, vla di ne po li ti ke ko je pru ža ju po drš ku su ta ko đe ima le od re đe nu ulo gu, kao i sna žan obra zov ni si stem i re žim ri val stva i in te lek tu al ne svo ji ne ko ji su, ma kar u ana log nom do bu, do ne li rav no te žu iz me đu po drš ke kre a tiv no sti i kon tro le kon cen tra ci je na tr žiš tu, kao i sna žnu po sve će nost umet no sti i kul tu ri.

Di gi tal ni teh no loš ki na pre dak je sa so bom do neo i zna ča jan po­re me ćaj kre a tiv nim kom pa ni ja ma, zah te va ju ći od njih da raz vi ju no ve spo sob no sti i, u mno gim slu ča je vi ma, da pre o bli ku ju svo­je po slov ne mo de le. Kre a to ri jav nih po li ti ka bi ta ko đe tre ba lo da ob no ve svo je pro ce ne o na či ni ma za pru ža nje po drš ke kre a tiv nim

9 Frey and Os bor ne (2013), The Fu tu re of Em ployment: How Su scep ti ble are Jobs to Com pu te ri sa tion?, Ox ford Mar tin School, Uni ver sity of Ox ford, Ox ford.10 An da ri, Bakhshi, Hut ton, O’Ke ef fe and Schne i der (2007), Staying Ahead: the eco no­mic per for man ce of the UK’s cre a ti ve in du stri es, Lon don: The Work Fo un da tion/Ne sta http://ww w.the work fo un da ti on.com /Re ports/176/St ayin g­Ahead­The­eco no mic­per­for man ce­of­the ­UK39s­cre a ti ve­in du stri es­over vi ew

110

in du stri ja ma i da bu du sprem ni na pro me ne. Pri li ka le ži u upo­tre bi pro duk tiv nog po ten ci ja la no vih teh no lo gi ja ka ko bi se do­dat no pro ši rio do met kre a tiv ne eko no mi je Ve li ke Bri ta ni je i ka ko bi se po ve ćao rast nje nih kre a tiv nih in du stri ja.

SUM MARY

Di gi tal tec hno lo gi cal pro gress has bro ught with it con si de ra ble dis rup tion for cre a ti ve com pa ni es, ho we ver, re qu i ring them to de ve lop new ca pa bi li ti es and in many ca ses to re vamp the ir bu­si ness mo dels. Po licyma kers too need to re fresh the ir analysis of how to sup port the cre a ti ve in du stri es and be pre pa red to ma ke chan ges. The op por tu nity li es in har nes sing the pro duc ti ve po­ten tial of new tec hno lo gi es to ex pand furt her the re ach of the UK’s cre a ti ve eco nomy and to in cre a se the growth of its cre a ti ve in du stri es.

BI BLI O GRA FI JABakhshi, Har gre a ves and Ma te os­Gar cia (2013), A Ma ni fe sto for the

Cre a ti ve Eco nomy, Ne sta: Lon don.Bakhshi, Fre e man and Higgs (2013), A Dyna mic Map ping of the UK’s

Cre a ti ve In du stri es, Ne sta: Lon don.BIS (2014), ‘In du strial stra tegy: go vern ment and in du stry in part ner ship’,

https://www.gov.uk/go vern ment/col lec ti ons/in du strial­stra tegy­­go vern ment­an d­in du stry­in ­part ner ship Ac ces sed 8/6/14

DCMS (2014), Cre a ti ve In du stri es Eco no mic Esti ma tes, Sta ti sti cal Re le a se, DCMS: Lon don.

Frey and Os bor ne (2013), The Fu tu re of Em ployment: How Su scep ti ble are Jobs to Com pu te ri sa tion?, Ox ford Mar tin School, Uni ver sity of Ox ford, Ox ford.

Kan ce la ri ja za bu džet sku od go vor nost (2014), Eko nom ska i fi skal na prog no za, mart 2014.

Mi ni star stvo fi nan si ja VB (2014), Bu džet 2014, HC 1104, str. 1, mart 2014.

111

KULTURNA POLITIKAM A U R O FE L I KO R I *

S T I H I J S KO F I N A N S I R A N J E V R TA K U L T U R E * *

NA PO ME NE O PRIN CI PU SUP SI DI JAR NO STI I PO LI TI KA MA KUL TU RE U ITA LI JI

Ko god upi ta bi lo ko ji au di to ri jum o mogućnosti obez be đe nja „sti­hij skog fi nan si ra nja” ume sto „za da va nja ja snih pri o ri te ta pre ma i zbo ri ma” (dru gim re či ma: ras pro stra nje nog spon zor stva ili me ri­to kra ti je) si gur no bi la ko do bio jed no gla san od go vor u ve zi sa dru­gim iz bo rom, pa čak i od re đe no ne sla ga nje sa pr vom mo guć no sti. Ko ne bi fa vo ri zo vao se lek ci ju za raz li ku od di stri bu ci je/ras po de le bez od re đe nih re fe rent nih kri te ri ju ma? Ali ja sam pak od u vek ose­ćao od re đe nu sim pa ti ju ve za nu za ter min „sti hij sko fi nan si ra nje” i uvek sam se pi tao šta to mo že bi ti ta ko lo še ako se vla de po na ša ju pre ma svo jim gra đa ni ma kao ne bo pre ma ze mlji. Ki ša i sve tlo (ko je je ve li ko duš no obez be đe no za sva stvo re nja) mo žda su ključ ni pre laz u ci klu su ži vo ta? U stva ri, do volj no je reći da iz raz „nesti hij sko fi nan si ra nje” ni je bez dvo smi sle no sti i če sto skri va ne ku vr stu ne pri ja telj stva, u primeni vi še ili ma nje pri kri ve nog, prin ci pa sup si di jar no sti u obla sti kul tu re. Ali ja mi slim su prot no.

Ono što sle di je da se od lu kom usvo ji mo del sup si di jar no sti kao ob lik po li ti ke za kul tu ru na svim ni vo i ma. U suš ti ni:• Opštinenetrebadaradeonoštomoguustvarnostiučiniti

ne za vi sna li ca (in sti tu ci je ne tre ba da ra de šta ono što mo že ura di ti stvar ni grad).

• Državanetrebadaradionoštomogudauradelokalnein­sti tu ci je.

• Evropanetrebadaradionoštomogudauradedržave.

* Ne ke mi sli i miš lje nja su pred vi đe ni u do ku men tu u Ur ba noj la bo ra to ri ji http://www.la bo ra to ri o ur ba no.in fo/vp ­con tent/uplo ads/110421­Do cu men to_Cul tu ra.pdf Bo lo nja (2011) i u pret hod noj http://www.la bo ra to ri o ur ba no.in fo/vp ­con tent/uplo ads/2010/10/se mi na ri o cul tu ra2210.pd f (2010)** “fi nan zi a men to a pi og gia” – na su mič no, bez pla na, sa ogra ni če nim sred stvi ma, u ma lim do za ma; “la pi og ga” bu kva lan pre vod je ki ša.

112

Dok je po sled nji iz bor iz gle da na pra vljen i sa viš kom ža ra, pr va pra vi la ni su u Ita li ji bi la re vi di ra na u skla du sa po seb no sti ma sa ko ji ma se ve li ka ve ći na sla že.

Poč ni mo od evrop ske sce ne, da vi di mo ka ko nam ne do sta je po­li ti ka kul tu re za Uni ju. Po li ti ke kul tu re su Pe pe lju ga po li ti ka Uni je, upr kos ulo zi ko ju kul tu ra ima u vla sti tom od ra zu Sta rog kon ti nen ta. Raz log je što Evrop ska uni ja sma tra da su po li ti ke kul tu re u okvi ru nad le žno sti na ci o nal nih dr ža va i ta ko, pa ra dok­sal no, po prin ci pu sup si di jar no sti, to ni je je dan od ja kih pra va ca nje nog de lo va nja. Ali ovo je vi zi ja proš lo sti, ka da je ak ce nat bio na di ja lo gu iz me đu evrop skih na ro da, a po li tič ki pri o ri tet je bio da se uje di ne na ro di Evro pe. Ali da naš nje te me su kon ku ren ci ja i sa rad nja me đu kon ti nen tal nim si ste mi ma. Ši re nje evrop ske kul tu re u sve tu je po lje ko je na ci o nal ne vla de teš ko uspe va ju da oču va ju, i ko jim u sva kom slu ča ju mo že da se bo lje upra vlja na kon ti nen tal nom ni vou, kao od go vor na zah tev što Bri sel na zi va „evrop ska do dat na vred nost”. Za mi sli mo on da Ko mi si ju ko ja upo tre blja va re sur se i fo ku si ra ih upra vo na fi nan si ra nje raz voj­nih pro je ka ta ko ji se stva ra ju u Evro pi i ko ja je usme re na na raz­me nu kul tu re sa dru gim kon ti nen ti ma, aper tis ver bis, tre ba lo bi i po kre nu ti kre dit nu li ni ju za fi nan si ra nje cir ku la ci je evrop ske pro iz vod nje na dru ge kon ti nen te; što uti če i na evro pe i za ci ju kul tur nih in sti tu ta drža va čla ni ca iz van Evro pe. Tre nut na pa no­ra ma evrop skog pri su stva na dru gim kon ti nen ti ma je u pot pu­no sti po uzo ru na sce na rio pre for mi ra nja za jed ni ce, iz gle da kao fo sil jed ne epo he ka da su ve li ke evrop ske ze mlje mi sli le (sa mo ne ke, me đu tim!) da se mo gu sa me pre zen to va ti na svet skoj sce ni. Ni na ko ji na čin ne vi di mo one evrop ske in sti tu ci je ko je iz gra­đu je mo u pro te klih po la ve ka. To bi tre ba lo da bu de mogućnost za re gi o ne i gra do ve me tro po le da uklju če za po sle ne u ita li jan ske in sti tu te za kul tu ru u Evro pi i evrop ske in sti tu te na dru gim kon­ti nen ti ma; stva ra nje bli ske sa rad nje iz me đu in sti tu ta kul tu re, kao i onih za tu ri zam i spolj nu tr go vi nu.

Na na ci o nal nom ni vou, upr kos jed no gla sno sti fe de ra li zma, de cen tra li za ci ja ni je ima la zna čaj ne re zul ta te, ni ti pred lo ge, ni či nje ni ce. Ipak, po sto jao bi ogro man pro stor za ini ci ja ti vu, ne za uki da nje po li ti ke za na ci o nal nu kul tu ru, već za nje no no vo

113

mo de li ra nje, ima ju ći u vi du njen vi ši evrop ski ni vo, kao i re al nost u me tro po la ma i re gi o ni ma, od većeg zna ča ja.

Tre ba lo bi pak spro ve sti de cen tra li za ci ju uslu ga i dr žav nih in­sti tu ci ja kul tu re ka gra do vi ma u ci lju stva ra nja ja kih umet nič kih cen ta ra me tro po la za kul tur nu baš ti nu i per for man se. Po ve ra­va nje opšti na ma upra vlja nje svim dr žav nih mu ze ji ma, ne sa mo da bi im znat no po bolj ša lo efi ka snost nego bi ta ko đe otvo ri lo mo guć nost da se u svim većim ita li jan skim gra do vi ma re di zaj­ni ra gra đan ski si stem mu ze ja, sa da or ga ni zo va nih na vla snič koj osno vi, ori jen ti šu ju ći ih ume sto to ga na pro duk tiv nost. U Bo lo nji, da bi se dao pri mer ko ji se mo že umno ži ti, in te gra ci ja Ga le ri je Pi na ko te ka u gra đan ski si stem omo gu ći la bi da se po no vo pro­mi sli o umet nič koj ko lek ci ji u skla du sa iz lo žbe nom stra te gi jom i ura di ske ni ra nje usme re no ka umet no sti i isto ri ji. Sa rad nja iz­me đu gra đan skog Ar he o loš kog mu ze ja i Od bo ra Ar he o loš ke baš ti ne bi omo gu ći la da mu zej po no vo oži vi, pro mo vi šu ći ga iz no va kao ve tri nu za is tra ži va nja u to ku, i ot kri va ju ći iz no va ar he o loš ke na la ze ko ji su de ce ni ja ma is ko pa va ni, a sa da su ne­vi dlji vi.

Od bo ri za kul tur ne baš ti ne, oslo bo đe ni oba ve za ru ko vo đe nja, mo gli bi oba vlja ti kom plet nu i bla go vre me nu vred nu funk ci ju zaš ti te ita li jan ske kul tur ne baš ti ne.

Isti au to no mi stič ki pri stup tre ba usvo ji ti za pe r for man se uži vo, uz uki da nje FUS­a (Je din stve nog Fon da za per for man se) i tran­sfe ra sred sta va re gi o ni ma. Aper tis ver bis, tre ba lo bi uklo ni ti sve me re ko je oba ve zu ju re pre zen ta tiv ne in sti tu ci je ni žih te ri to ri jal nih ni voa da se pe nju ste pe ni ca ma do većih in sti tu ci ja, „sa še ši rom u ru ci”, što je iz raz prede mo krat ske po li tič ke kul tu re, i pa ra no­ič ne po tre be afir ma ci je moći i vla sti te vo lje. Ta mo gde se ne sma­tra da je de cen tra li za ci ja po god na – po put fon da ci ja po zo riš ta – vla da će pre u ze ti pu nu od go vor nost za ono što ču va.

Po tom, de cen tra li za ci ja ne mo že a da ne uklju či au di o vi zu el ni sek­tor, preuzimajući ide ju o jav nom te le vi zij skom si ste mu ba zi ra nom na ne ko li ko pro iz vod nih cen ta ra (gra do vi ma me tro po la ma).

Ko nač no, na ci o nal ni ni vo je naj a de kvat ni ji da pre i spi ta fi skal nu po li ti ku u obla sti kul tu re sa gle diš ta sup si di jar no sti i li be ral no sti

114

(u ovom slu ča ju ter mi ni se po kla pa ju). Ukrat ko, pred mo de lom u kom dr ža va cr pi sve re sur se sa fi skal nom po li ti kom i njih re di­stri bu i ra, je dan plu ral ni mo del u ko me dr ža va fi skal no fi nan si ra sa mo svo je kul tur ne troš ko ve, ostavljajući lo kal nom opo re zi va­nju re zer vi sa nja za lo kal ne in sti tu ci je i uz znat no pro mo vi sa nje, sa stvar nim uma nje nji ma, di rekt nog fi nan si ra nja kul tur nih in­sti tu ci ja od stra ne gra đa na i preduzeća.1

Slo že ni je je pi ta nje sup si di jar no sti na lo kal nom ni vou. U ovom slu ča ju, mogućnost korišćenja jed nog ur ba nog si ste ma kao op ser­va to ri je – u na šem slu ča ju Bo lo nje2 – omogućava ja sno raz li ko­va nje pri ro de pro ble ma. Pi ta nje sup si di jar no sti, ko je smo ov de otvo ri li, čak vi še ne go u dru gim gra do vi ma sred nje ve li či ne na osno vu bo ga tog uni ver zi tet skog si ste ma pre pli će se sa ne ko li ko fak to ra:

• prisustvonovogaktera,bankarskihfondacija,čijajeulogauur ba nim kul tur nim si ste mi ma do sa da di plo mat ski de fi ni­sa na ra di je ne go što je ge ne ri sa na du bo ka re flek si ja o ra ci o nal­nim za jed nič kim me to da ma sa rad nje,

• kontinuirano stvaranjenovih intelektualnihgrupakojeopštin ske usta no ve kul tu re ne mo gu ili ne že le da prihvate u svoj si stem; „turn over” in te lek tu a la ca ko ji su za du že ni za ove in sti tu ci je ni je to li ko brz kao što bi to no ve ge ne ra ci je oče ki­va le; i po red to ga, no ve in te lek tu al ne gru pe, mla di, ne mo gu uvek da uči ne da tr žiš te ide ja i pro je ka ta bu de za i sta plu ral no i kon ku rent no, takmičeći se sa in sti tu ci ja ma, jer one ap sor­bu ju većinu jav nih re sur sa,

• kontinuiranostvaranjesociokulturnihgrupakojeizražavajusna žnu po tre bu za sop stve nim upra vlja njem i sto ga zah te va ju pro stor, druš tve ne ne za vi sne cen tre,

• prodretiuvitalnostasocijativnogtkivasapitanjem„kreativneeko no mi je” ko ja vi še ne mo že da nađe od go vor u eko nom skom

1 Ne ma pro sto ra da se ov de di sku tu je o slo že nom od no su iz me đu poli ti ka kul tu re i kon sen zu sa, ko je sam po čeo da ana li zi ram ra nih 80­ih go di na: Ma u ro Fe li co ri, Fe ste d’esta te (Let nje za ba ve), u AAVV Lu og hi e mi su re del la po li ti ca (Me sta i me re po li ti ke) (od Ar tu ro Pa ri si), Il Mu li no, 1984, sve do po sled njih tek sto va za Ur ba nu la bo ra to ri ju.2 Za be le žio sam ne ka raz miš lja nja o Bo lo nji kao stu di ji slu ča ja po li ti ka kul tu re: Ma u ro Fe li co ri, Le po li tic he cul tu ra li: il ca so di Bo log na (Po li ti ke kul tu re: slu čaj Bo lo nje), Il Mu li no, 4/2001.

115

si ste mu, i još uvek ne mo že da pro na đe od go vor u or ga ni za­ci o nom si ste mu za osni va nje preduzeća u obla sti kul tu re. Dru­gim re či ma, hu mus ko ji se vi di u sva kom kre a tiv nom gra du iz ra ža va vo ka ci ju mno gih mla dih lju di ko ji se ba ve umet nič kim ra dom kao pro fe si jom u gra do vi ma u ko ji ma jav ni troš ko vi za kul tur nu po troš nju ap sor bu ju ve li ki deo troš ko va lo kal nih in­sti tu ci ja i ne do volj no su usme re ni pre ma kul tu ri kao in du stri ji.

Na rav no, ši ra pri me na prin ci pa sup si di jar no sti, uključujući i lo kal ni ni vo, ni je bez ri zi ka. Glav ni ri zik je da ras po de la sred­sta va bu de in stru ment za stva ra nje si ste ma kli jen te li zma. Ri zi ci zbog sla bo sti gra đan skih vr li na, skri va nja slo bo de in for mi sa nja i miš lje nja jav nog mnje nja, ogra ni če nja ko ja mo gu da ugro ze bi lo ko ju po li tič ku op ci ju i zbog to ga ni je vred no po me na, osim da bi se po no vi la po tre ba za po re skom re for mom, ko ja is klju ču je jav nu upra vu iz pri ku plja nja do pri no sa gra đa na za kul tu ru. To je ri zik ko ji vre di da bu de pre u zet, podvrgavajući sve lo kal ne si­ste me re vi ew (pro ve ri) ko ja uvek ima ve ze sa spen ding (po troš njom), ali uvek se ti če pi ta nja ko šta ra di, po de le ra da iz me đu jav ne upra­ve i iz me đu njih sa mih i ne za vi sne re al no sti. Pro ve ra ko ja se od­no si i na gra ni cu iz me đu slo bod nog tr žiš ta i obla sti ak tiv no sti ko je ima ju po drš ku jav no sti, ar gu ment ma lo po znat ali ni je ne bi­tan u do bu u kom se li be ral ni kre do či ni jed no gla snim: mo že mo se upi ta ti, na pri mer, da li u svet skoj mre ži sa vre me ne umet no sti jav ne ga le ri je ima ju strikt nu i rav no prav nu po de lu ra da kao i pri­vat ne ga le ri je, ve li ki ko lek ci o na ri, kri ti ča ri, sa mi umet ni ci; kao i do ve sti u pi ta nje ulo gu si ste ma bi bli o te ke u od no su na iz da vač ku in du stri ju, po seb no u do ba po če ta ka di gi tal nog iz da vaš tva; kao i pi ta nje jav nog fi nan si ra nja ko mer ci jal ne mu zi ke i fil ma.

Uko li ko raz mo tri mo pri li ku da si stem kul tu re sa gle da mo u no­voj per spek ti vi, mi shva ta mo da sup si di jar nost ima pu no ve ze sa da nas cen tral nim pi ta njem ra ci o na li za ci je jav ne po troš nje, čak i na po lju kul tu re. I naj ma nje još od kra ja 70­ih go di na, osveš će na jav nost je ose ti la da će „fi skal na kri za dr ža ve” oba ve za ti i jav nu po troš nju i wel lfa re sta te (dr ža vu bla go sta nja) da se iz no va le gi­ti mi še gra đa ni ma. U tom ci lju ni su do volj na is tra ži va nja, ko jih ima sve vi še i vi še, sa že ljom da sta ve na uvid, i ne ka ko iz ra ču na ju, eko nom ski uti caj kul tur ne po troš nje: neo p hod no je raz mo tri ti tu po troš nju, sa se ći sve što je ne po treb no i što pred sta vlja vi šak,

116

na puš ta njem ide je da je kul tur na po troš nja kao ta kva po zi tiv na, čak pro na la že njem u sa moj ra ci o na li za ci ji sred stva za no ve iza­zo ve sa ko ji ma se su o ča va kul tu ra. Po treb na je ozbilj na posvećenost ra di una pre đe nja efi ka sno sti si ste ma kul tu re, ko ji ima pro ble me ra ci o nal nog korišćenja re sur sa ne ma nje ozbilj nih od jav ne ad­mi ni stra ci je uopšte, ia ko su skri ve ni pod ma gi jom za stra ši va nja re či „kul tu ra”, ko ja sve ob jaš nja va i oprav da va; no va kla sa jav nih me na dže ra, ne za vi snih i kom pe tent nih, ko ja ne ma ski ra svo je pro fe si o nal ne gra ni ce „kri ju ći se” iza po li tič ke vla sti i pomoćne ulo ge bi ro kra ti je, iza bra na pre ma za slu zi jav nim oda bi ri ma; stva­ra nje mo de la ana li tič kog ra ču no vod stva za kom pa ra tiv nu ana­li zu učin ka kul tur nih in sti tu ci ja, ra di pro mo vi sa nja efi ka sno sti, efek tiv no sti, naj bo lje prak se, ino va ci ja, uz svr sta va nje u ana li tič ke pa ra me tre i spo sob no sti za kul tur no uklju či va nje. Pod ide jom „kul tu ra se ne me ri” sve vr ste ne e fi ka sno sti se pri kri va ju. Ipak si stem kul tu re, ko ji je još uvek tro šak za jav ne in sti tu ci je, tre ba da oprav da taj tro šak kao in ve sti ci ju, i na taj na čin oja ča svo ju spo sob nost da za ve de.

Pri me na prin ci pa sup si di jar no sti do no si ta ko đe pro me ne u od no­si ma iz me đu di rek to ra i gra da, pre u prav cu pri stu pa uslu ga ma ne go in ter ven ci o ni stič ke vi zi je.

Iz me đu iz vr ši o ca i pro u ča va o ca po li ti ka kul tu re je do sa da ute me­ljen po jam cul tu ral plan ning. To je ve o ma va žan kon cept, ko ji je pro ši rio svo je gra ni ce do ide je pla ni ra nja. On uvek ima skri ve na teh no krat ska, au to ri tar na zna če nja, pred sta vlja ju ći vi ši ni vo u od no su na sva ko dnev ni ži vot lju di. Pla ni ra nje je po ve za no na pri ro dan na čin sa ur ba ni zmom, ste ciš tem ve li kih vi zi ja budućnosti sa moćnim in te re si ma ze mlje i imo vi ne; sa ve li kim in fra struk tur­nim pro jek ti ma, osmiš lje nih i pro jek to va nih na ul tra na ci o nal noj le stvi ci. Iz gle da da je to di sci pli na za in že nje re. Cul tu ral plan ning me nja pa ra dig me, zah te va da u pro ces pla ni ra nja bu du uklju če­ne sve di sci pli ne, uključujući i so ci o lo gi ju, an tro po lo gi ju, ljud sku ge o gra fi ju. Šta vi še: za stu pa gle diš te da umet nost i kul tu ra tre ba da imaju glav nu ulo gu. Cul tu ral plan ning je de mo krat ski pro ces: mul ti di sci pli nar ni pri stup je si no nim za učešće gra đa na u pla­ni ra nju i u iz bo ru, tako da je po la ziš te di sci pli ne uvek ma pi ra nje ras po lo ži vih kul tur nih re sur sa na pod ruč ju ko ji po sta ju ak te ri pro ce sa.

117

Evo da kle, poš to je po jam plan ning to li ko pro ši ren, mi slim da bih se slo žio da se pre u zmu sve po sle di ce i da se do đe do ide je ko ju bih, ra di za ba ve ali sa mo do od re đe ne tač ke, na zvao cul tu ral gar de ning (kul tur no baš to van stvo). Ono što že lim da ka žem je da će pro jek­tan tu gra da, pro jek tan tu kul tu re, pre od go va ra ti me ta fo ra baš to­va na ne go in že nje ra, pre pej za žnog ar hi tek te ne go ur ba ni ste. Grad je ži vi or ga ni zam, ko ji se mo ra ču va ti pre ne go re struk tu ri ra ti, on je kao vrt, park, baš ta: tre ba da se pra te naj za ni mlji vi je bilj ke i cveće, sa dr ži ele men te ko ro va, tre ba upra vlja ti vo da ma, da se na pra vi ba lans iz me đu sve tlo sti i hla da, tra ve i žbu na, na iz me nič­nih bo ja i cve to va. Grad ni je te re ta na za ve žbe Pro me te ja, ge o­me tri je na cr ta ne na pa pi ru; on je te lo ko je tra ži har mo ni ju, pri­rod ne le ko ve. Grad mo že pri hva ti ti da se vo di ve li kom vi zi jom, onog pej za ži ste ko ji vi di en gle ski park dok sa di bilj ke, a ne da bu de neiskorišćen, stvo ren i raz o ren kao ma ši na. Pla ni ra nje po­sta je ma je u ti ka pre ne go što po sta je pro jek to va nje. Ka ko se pri­se ća Fran co Bi an chi ni, grad tek tre ba da bu de ot kri ven.

Štavi še, ako je grad or ga ni zam, on se po la ko me nja, od bi ja ra di­kal ni pri stup.

Ko nač no, ako je grad vrt, i in sti tu ci je mu mo ra ju bi ti na uslu zi, kao što je baš to vanu je dan od glav nih za da ta ka za li va nje, ili će bi ti još bo lje ako poč ne da pa da ki ša! Ili ne?

SUM MARY

City is not a gym used for Pro met he us’s exer ci ses, ge o me try sketched on pa per; it is a body se e king har mony and na tu ral re­me di es. City can ac cept to be lead by a grand vi sion of a lan dsca per who se es an En glish gar den whi le plan ting the ir plants – a gar den not to be used, cre a ted and de va sta ted li ke a mac hi ne. Plan ning be co mes a ma i e u tic met hod be fo re it turns in to de ve lop ment. In the words of Fran co Bi an chi ni, city is yet to be di sco ve red. What’s mo re, if city is an or ga nism, it chan ges slowly, re jec ting a ra di cal ap pro ach. Fi nally, if city is a gar den that me ans that its in sti tu ti ons must be at its ser vi ce, li ke a gar de ner. One of the main tasks will be its wa te ring – or per haps a rain wo uld be even mo re be ne fi cial. Or not?

118

E S T E V E K A R A M E S

SAVET­ZA­KULTURU­BARSELONE

KON TEKST

Bar se lo na je dom naj zna čaj ni jim sa mo u prav nim in sti tu ci ja ma u Ka ta lo ni ji: u njoj se na la ze vla da i par la ment Ka ta lo ni je. Od ob na vlja nja de mo kra ti je 1977–1980, Bar se lo na je imala va žan ad mi ni stra tiv ni i po li tič ki ka rak ter, u kom i jav na ad mi ni stra­ci ja i ci vil no druš tvo igra ju fun da men tal nu i ak tiv nu ulo gu u me ha ni zmi ma kul tur ne po li ti ke gra da.

Kul tur nu si tu a ci ju u Bar se lo ni ka rak te ri šu va žni fak to ri, kao što su: pri su stvo broj nih kul tur nih usta no va; či nje ni ca da je Bar se lo na grad isto rij skog, umet nič kog i mu zej skog na sle đa; da ima zna ča jan ne pro fit ni sek tor u obla sti kul tu re, kao i ve lik broj me sta na ko ji­ma se odr ža va ju kul tur ni do ga đa ji, i ve lik broj de lat ni ka i pro je ka ta po sve će nih kre a tiv noj in du stri ji. Ovaj čla nak iz dva ja je dan od naj i stak nu ti jih kul tur nih pro je ka ta: Sa vet za kul tu ru Bar se lo ne.

Sa vet za kul tu ru Bar se lo ne je te lo ko je pred sta vlja učeš će u sek­to ru kul tu re i za stu pa nje istog, i funk ci o ni še u skla du sa kul tur­nom po li ti kom gra da. Pre ma po lju de lat no sti, Sa vet ima iz vrš ni i sa ve to dav ni ka pa ci tet. Pre ma to me, on pred sta vlja in stru ment u kom se raz li či ti sek to ri kul tu re i umet no sti spa ja ju, za jed no sa po li tič kim stran ka ma pri sut nim u Grad skom sa ve tu i is tak nu tim lju di ma iz obla sti kul tu re.

Sa vet za kul tu ru Bar se lo ne je pi o nir ski pro je kat u okvi ru tra di ci je Evro pe: s jed ne stra ne on kom bi nu je iz vrš ne funk ci je sa sa ve to dav­nim funk ci ja ma, da lje, on je in stru ment po mo ću ko ga smo us pe li da do bi je mo te lo ko jim ne upra vlja sek tor ska, te ri to ri jal na ili po­li tič ka lo gi ka, već je to je dan in stru ment ko ji pod ra zu me va me šo­vi ti pri stup.

Sa vet za kul tu ru Bar se lo ne pr vo bit no je stvo ren 2007. go di ne sa na me rom da is pu ni dva ci lja: s jed ne stra ne, da pra ti do ku men te

119

Agen de 21 za kul tu ru, či me bi se us po sta vi la osno va za po sve će­nost gra da i lo kal ne sa mo u pra ve raz vo ju kul tu re i pod sti cao Stra­teš ki plan za kul tu ru; i s dru ge stra ne, da bi se sa slu ša le po tre be kul tur nog sek to ra, ko ji od 2000. go di ne ima po tre bu za ve ćim pri su stvom u do no še nju od lu ka o pi ta nji ma bit nim za grad.

CI­LJE­VI­I­FUN­KCI­JE­SA­VE­TA­ZA­KULTURU­BARSELONE

Osnov ne funk ci je Sa ve ta za kul tu ru Bar se lo ne su:

a) Sa ve to va nje grad skih vla sti o pi ta njima kul tu re: po kre ta nje de ba ta, pi sa nje Go diš njeg iz veš ta ja o kul tu ri gra da, ko ji su mi ra naj va žni je kul tur ne ak tiv no sti pro te kle go di ne i pred sta vlja in di ka to re, ili ob ja vlji va nje iz veš ta ja i pre po ru ka ve za nih za kul tu ru i kul tur nu po li ti ku.

b) Uče stvo va nje u osmiš ljava nju, oce nji va nju i pra će nju ku tlur­nih ak tiv no sti i pro gra ma u gra du. To pod ra zu me va ažu ri­ra nje Stra teš kog pla na za kul tu ru i oba ve zno iz veš ta va nje o grad skim re gu la tor nim pro jek ti ma ko ji ima ju uti ca ja na pi ta­nja kul tur ne po li ti ke. U tim oba ve znim iz veš ta ji ma, Iz vrš ni ko mi tet Sa ve ta mo ra pri ja vi ti stva ra nje no vih grad skih or ga­na ili kul tur nih usta no va, grad skih re gu la tor nih pro je ka ta ko ji ima ju uti ca ja na pi ta nja kul tur ne po li ti ke ili ime no va nje lju di za du že nih za grad ske kul tur ne usta no ve.

c) Raz voj od re đe nih funk ci ja ve za nih za po drš ku umet nič kom stva ra la š tvu, kao što je uče stvo va nje u obez be đi va nju sub ven­ci ja za kul tu ru, u okvi ru pra vil ni ka o sub ven ci ja ma Grad skog sa ve ta Bar se lo ne, ili pred la ga nje čla no va ži ri ja za do de lji va nje Na gra de gra da Bar se lo ne. Te na gra de Grad ski sa vet do de lju je sva ke go di ne ka ko bi se oda lo pri zna nje kva li tet nom stva ra­laš tvu, is tra ži va nju i pro iz vod nji od po je di na ca ili gru pa iz Bar se lo ne.

SI STEM RA DA SA VE TA

Kra će re če no, cilj Sa ve ta za kul tu ru Bar se lo ne je ste da po ve že de lo va nje kul tur nih sek to ra vla sti i da, uopšte no re če no, na stu pa kao pred stav nik.

120

a) Uče sni ci i part ne ri u ovom pro jek tu de le se na tri gru pe.

– Ple nar nu skupšti nu Sa ve ta za kul tu ru Bar se lo ne či ne:

– Pred sed niš tvo, na či jem če lu je gra do na čel nik

– pot pred sed ni ci

– do 16 pred stav ni ka grad skih kul tur nih udru že nja

– do 16 pri zna tih i ugled nih lju di

– 10 lju di ko ji pred sta vlja ju Sa vet za kul tu ru u sva kom od di­stri ka ta

– pred stav nik sva ke po li tič ke par ti je pri sut ne u Grad skom sa ve tu

– pred stav nik Knji žev nog od bo ra Bar se lo ne

– do pet či nov ni ka Grad skog sa ve ta

– se kre tar

b) Iz vrš ni od bor sa pot pred sed ni kom Sa ve ta na če lu i još 6 čla­no va (sve ime nu je Ple nar na skupšti na, iz re da pri zna tih uti caj nih lju di), ra di pot pu no ne za vi sno, i pred sta vlja or gan sa iz vrš nim funk ci ja ma Sa ve ta.

c) Ple nar ni od bo ri de le ga ta po de lje ni su na vi zu el ne umet no sti, na u ku, ki ne ma to gra fi ju, cir kus, tra di ci o nal nu kul tu ru, ples, di­zajn, fe sti va le, ino va ci je i is tra ži va nja, je zik i knji žev nost, mu zi ku, baš ti nu i po zo riš te.

Tre ba na po me nu ti da je Sa vet za kul tu ru Bar se lo ne pi o nir ski pro­je kat u okvi ru tra di ci je kul tur ne po li ti ke Evro pe. Pr vo, za to što kom bi nu je iz vrš ne funk ci je sa sa ve to dav nim funk ci ja ma. I dru­go, on je in stru ment po mo ću ko ga smo us pe li da do bi je mo te lo ko jim ne upra vlja sek tor ska, te ri to ri jal na ili po li tič ka lo gi ka, već je to je dan in stru ment ko ji pod ra zu me va me šo vi ti pri stup. Sa vet ne pri o ri te ti zu je ni je dan od re đe ni sek tor.

Ipak, ovaj pro je kat mo gao bi da po bolj ša svo ju na me nu ta ko što bi se još vi še po ve ća li ka pa ci te ti Sa ve ta u ci lju pro mo vi sa nja jav­nih de ba ta ve za nih za kul tur nu po li ti ku gra da.

121

Pre ma po lju de lat no sti, Sa vet ima iz vrš ni i sa ve to dav ni ka pa ci tet. Dakle, pred sta vlja in stru ment u kom se raz li či ti sek to ri kul tu re i umet no sti spa ja ju sa po li tič kim stran ka ma pri sut nim u Grad skom sa ve tu i is tak nu tim lju di ma iz obla sti kul tu re. Zva nič ni sajt pro­jek ta: http://www.con sell de cul tu ra.cat

122

BIOGRAFIJE

BI LJA NA MIC KOV

Biljana Mickov je istraživač u kulturi i urednica. Diplomirala je na Univerzi tetu u Novom Sadu. Takođe ima i evropsku diplomu za menadžment u kulturi Fondacije Marsel Hikter iz Brisela (po­držana od UNESKO­a i Evropske komisije). Uključena je u pro­jekte sa međunarodnim institucijama kulture. Njeni radovi su objavljeni u Barseloni, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Srbiji. Članica je Kultura21:akcija i Evropske mreže eksperata u kulturi (EENC). EENC je osnovan na inicijativu Opšte uprave za obrazovanje i kulturu Evropske komisije. Projekat uključuje grupu vrhun skih stručnjaka na polju kulturne politike koji pišu izveštaje i studije. Njen rad je usmeren na projekte i istraživanje kulturnih politka i inovativnog menadžmenta u kulturi.

DŽON­HOL­DEN­

Džon Holden je saradnik nevladine organizacije Demos, sa sedi­štem u Ujedinjenom Kraljevstvu, u kojem je bio na čelu odeljenja za kulturu 8 godina, a takođe i gostujući profesor Univerziteta u Londonu i počasni profesor Univerziteta u Hong Kongu. Uklju­čen je u veliki broj važnih projekata iz oblasti kulture kada su u pitanju kulturna baština, biblioteke, muzika, muzeji, scenska umetnost i pokretne slike. Bavi se pitanjima kul turne politike, kulture i međunarodnih odnosa, vođstva, kreativne industrije i kulturne vrednosti u saradnji s vladama, agencijama, gradovima i organizacijama kao što su Tejt, Britanski muzej i Rojal Šekspir kompani. Holden je autor dela koja uključuju Uticaj i privlačnost, Demokratska kultura, Pronalaženje kulturne vrednosti i Kulturne vrednosti i krize legitimiteta, a takođe je i koautor Priručnika za vođstvo u kulturi, Kulturna diplomatija i Sve zajedno. Održao je veliki broj značajnih govora u Ujedinjenom Kra ljev stvu, Japanu,

123

Aziji, Severanoj Americi i Australiji. Holden je poverenik Hepvor­ta i Vejkfilda, i član Strateškog borda programa Klor lideršip, Evropske mreže eksperata za kulturu, Savetodavnog veća za hu­manističke nauke Univerziteta Oksford, kao i odbora za učenje Rojal opera haus i Muzeja Dizajn.

DAR­KO­PO­LIĆ­

Dar ko Po lić (1975) ar hi tek ta, pro fe si o nal no an ga žo van kao ur ba­ni stič ki pla ner u JP „Ur ba ni zam” Za vod za ur ba ni zam No vi Sad od 2004. go di ne do da nas. Dru gi an ga žma ni ob u hva ta ju na uč ne i struč ne ra do ve iz obla stu ur ba ni stič kog pla ni ra nja i di zaj na, usme re nih ka pro mo ci ji no vih prak si, pre po ru ka i smer ni ca. Po­seb no je an ga žo van u raz li či tim ak tiv no sti ma pro mo ci je oču va­nja gra di telj skog na sle đa, una pre đe nja lo kal ne ur ba ne kul tu re i kva li te ta jav nog pro sto ra pro mo vi sa njem nji ho ve kul tur no­isto­rij ske, ur ba ni stič ko­ar hi tek ton ske i so cioeko nom ske vred no sti. Kao eks pert ski član ti ma, uče stvo vao je na vi še ino stra nih i do­ma ćih pro je ka ta (World Bank pro je kat city­to­city di a lo gue 2010–2012, Eu ro pean pri ze for Pu blic Spa ce 2014. (CCC Bar ce lo na), na stup Re pu bli ke Sr bi je na EX PO – Mi la no 2015, No vi Sad – Evrop ska pre sto ni ca kul tu re 2021, i dru gi), me đu na rod nih i na­ci o nal nih ur ba ni stič ko­ar hi tek ton skih  kon kur sa. Ko pri re đi vač je en gle skog prak ti ku ma Pri ruč ni ka za ur ba ni di zajn za pod ruč je biv ših ju go slo ven skih re pu bli ka. Na gra đen je sa ne ko li ko na gra­da Udru že nja ur ba ni sta Sr bi je za ur ba ni stič ke do ku men te (2008, 2009, 2012, 2014). Go stu ju ći je ured nik dva bro ja ča so pi sa DaNS. Pre da vač po po zi vu u Sr bi ji i re gi o nu.

ISI­DO­RA­STAN­KO­VIĆ­

Stu dent dok tor skih stu di ja Ode lje nja za isto ri ju umet no sti Fi lo­zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du i Dok tor ske ško le za isto ri ju umet no sti Uni ver zi te ta Pa riz 1 Pan teon–Sor bo na. Za­vrši la je osnov ne stu di je iz isto ri je umet no sti, a ma ster stu di je iz mu ze o lo gi je i he ri to lo gi je na Ode lje nju za isto ri ju umet no sti Fi­lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du. Sa rad nik je raz li či tih pro fe si o­nal nih i na uč nih or ga ni za ci ja po sve će nih pre zer va ci ji kul tur nog na sle đa, kao što su Cen tar za mu ze o lo gi ju i he ri to lo gi ju Fi lo zof­

124

skog fa kul te ta u Be o gra du i Eu ro pa No stra u Sr bi ji. Ko or di na tor je srp ske de le ga ci je u or ga ni za ci ji «La Re na is san ce Française». Uče stvu je na raz li či tim me đu na rod nim kon fe ren ci ja ma i ra dio­ni ca ma u Sr bi ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Biv šoj ju go slo ven skoj re­pu bli ci Ma ke do ni ji, Hr vat skoj i Tur skoj.

VLA­DI­MIR­GVO­ZDEN

Knji žev ni kri ti čar i te o re ti čar, za po slen na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du. Bio je go stu ju ći pro fe sor na Uni ver zi te tu u Re­gen zbur gu, pre da va nja po po zi vu je dr žao na uni ver zi te ti ma u Bam ber gu, Gi se nu, Pra gu, Se ge di nu i Lon do nu, go stu ju ći is tra­ži vač bio na uni ver zi te ti ma u To ron tu, In zbru ku i Br nu, lek tor na Uni ver zi te tu u Po zna nju, Ob ja vio je vi še ra do va na en gle skom i ne mač kom je zi ku, a ra do vi su mu pre vo đe ni na ma đar ski, ma­ke don ski, bu gar ski, špan ski i polj ski je zik. Ob ja vlje ne knji ge: Jo van Du čić pu to pi sac: ogled iz knji žev ne ima go lo gi je (2003), Či­no vi pri sva ja nja: od te o ri je ka prag ma ti ci tek sta (2005); Srp ska pu to pi sna kul tu ra 1914–1940 (2011); Knji žev nost, kul tu ra, uto pi ja (2011); Pre gled ni reč nik kom pa ra ti stič ke ter mi no lo gi je u knji žev­no sti i kul tu ri, ur. Bo ja na Sto ja no vić Pan to vić, Mi o drag Ra do vić, Vla di mir Gvo zden (2011); Ni ne Ser bian Po ets: Ant ho logy of Con­tem po rary Ser bian Po e try / De vet srp skih pe sni ka: An to lo gi ja no­vi je srp ske po e zi ja (2012); Gor dost (gru pa au to ra) (2014); Knji žev nost i ot por (2015). Član ured niš tva ča so pi sa Zlat na gre da i Zbor ni ka za je zik i knji žev nost Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du. Do bit nik je Na gra de Druš tva knji žev ni ka Voj vo di ne za pre vod go di ne (2005), Na gra de „La za Ko stić” (2012) i Na gra de Druš tva knji žev­ni ka Voj vo di ne za knji gu go di ne (2012).

SUN­ČI­CA­PA­SU­LJE­VIĆ­KANDIĆ

Tro go diš nje is ku stvo kao kul tur ni rad nik i is tra ži vač na pod ruč ju no vih teh no lo gi ja, umet no sti i me di ja. Pro te klih pet go di na ra di kao sa mo stal ni umet nik na po lju in ter me di jal ne umet no sti i no vih me di ja. Pre da vač na vi še ino stra nih kon fe ren ci ja (Re pu bli ka Fest–Ri je ka, Fi elds–Ri ga, Win ter Do na u tic–Linz) u do me nu si­ner gi je umet no sti i na u ke. Do bit nik je na gra da Fon da za mla de ta len te Mi ni star stva omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je za 2011–2012. i 2012–2013.

125

SR­ĐAN­SR­DIĆ

Ro đen u Ki kin di 1977. go di ne. Di plo mi rao je na ka te dri za opštu knji žev nost i te o ri ju knji žev no sti Fi lo loš kog fa kul te ta u Be o gra­du. Tre nut no na dok tor skim stu di ja ma na istom fa kul te tu. Au tor je dva ro ma na, Mr tvo po lje (2010) i Sa to ri (2013), dve knji ge pri ča, Espi ran do (2011) i Sa go re va nja (2014), i zbir ke ese ja. Do bit nik na­gra da: Ula zni ca (2007), La za La za re vić (2009), Bi lja na Jo va no vić (2012), Edo Bu di ša (2012), kao i sti pen di je iz Fon da Bo ri slav Pe kić (2010). Tek sto vi Sr đa na Sr di ća pre vo đe ni su na al ban ski, slo ve­nač ki, en gle ski, ma đar ski, polj ski, ru mun ski i ukra jin ski je zik.

DRA­GAN­ILIĆ

Ro đen 1970. u No vom Sa du. Za vr šio stu di je fi lo zo fi je na Fi lo zof­skom fa kul te tu u No vom Sa du. Od 2004. ra di u Za vo du za kul­tu ru Voj vo di ne na me stu sa mo stal nog struč nog sa rad ni ka me­đu na rod ne sa rad nje, gde je ste kao vi še go diš nje is ku stvo u ra du na pro jek ti ma iz svih obla sti kul tu re i umet no sti kao pro du cent pro gra ma i pro je ka ta, istraživač, se lek tor, or ga ni za tor i me na džer. Or ga ni zo vao ne ko li ko me đu na rod nih iz lo žbi, ve lik broj kon ce­ra ta sa vre me ne mu zi ke, me đu na rod nih kon fe ren ci ja, kao i vi še pred sta vlja nja voj vo đan skih umet ni ka u ino stran stvu. Ured nik i or ga ni za tor vi še pu bli ka ci ja. Uče snik u evrop skim pro jek ti ma. Po vre me no ob ja vlju je tek sto ve na te me iz fi lo zo fi je i umet no sti.

VLA DI MIR CR NJAN SKI

Od 1987. go di ne ra di u no vo sad skom li stu Dnev nik. Od 1992. je u ru bri ci kul tu re ovo ga li sta, gde je ra dio kao no vi nar, film ski kri ti čar i po moć nik ured ni ka kul tu re. Na pi sao je vi še sto ti na film skih pri ka za i kri ti ka do ma ćih i stra nih fil mo va, na pra vio na de se ti ne in ter vjua sa film skim po sle ni ci ma iz ze mlje i ino stran­stva, iz veš ta vao sa film skih fe sti va la po sve će nih do ma ćem fil mu kao i me đu na rod nih film skih smo tri. Bio je član Ve li kog ži ri ja Fe sti va la do ma ćeg fil ma „No vo sad ska are na”, Me đu na rod nog ži ri ja kri ti ča ra Pa lić kog film skog fe sti va la, vi še pu ta član ži ri ja Srp skog ogran ka FI PRE SCI (Me đu na rod no udru že nje film skih kri ti ča ra) na fe sti va li ma „No vo sad ska are na” i „Si ne ma Si ti”. Ta ko đe, kao član, uče stvo vao je i u ra du ži ri ja fe sti va la „Film ski

126

front” i ži ri ja za pro gram „Up to 10.000 bucks” fe sti va la „Si ne ma Si ti”. Član je Srp skog ogran ka FI PRE SCI.

IVAN­PRAV­DIĆ

Vanredni profesor, šef Katedre za dramaturgiju Akademije umet­nosti u Novom Sadu, rukovodilac programa Višemedijske umet­nosti na Interdisciplinarnim poslediplomskim studijama Univer­ziteta umetnosti u Beogradu. Dopisni član i sekretar Odeljenja za umetnost Srpske kraljevske akademije inovatovnih nauka. Od devete godine polaznik Dečijeg dramskog studija Škozorište. Pohađao programe Književne akademije „Tradicija Avangarde” i „Kontradiktorij”. Diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dram­skih umetnosti i magistrirao višemedijsku umetnost na Interdis­ciplinarnim poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Stekao umetnički doktorat iz višemedijske umetno­sti pod mentorstvom Vladana Radovanovića. Autor knjiga Sabrani Pravdić – Petoknjižje, Dirty Books Novi Sad, BuyBook Sarajevo 2003, i Istina Oslobađa, Narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” 2005. Jedan od osnivača legendarne Umetničke grupe Magnet. Kreira knjige, performanse, ambijente, akcije, predstave, dramu, poeziju, participacije publike, ra dionice, video. Sa svojim radovi­ma učestvovao na festivalima i simpo zijumima u Kanadi, Rusiji, Holandiji, Portugaliji, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji.

UROŠ­UŠ­ĆE­BR­KA

Vi zu el ni umet nik (va jar) i 15 go di na re dov ni pro fe sor (ma gi star) na od se ku za tro di men zi o nal nu pro duk ci ju na Uni ver si dad Ve­rac ru za na u Mek si ku. Iz la gao sa mo stal no 24 pu ta, od ko jih su naj zna čaj ni je ma ni fe sta ci je bi le u Sr bi ji i Mek si ku. Pre ko 30 ko­lek tiv nih iz lo žbi od ko jih se iz dva ja ju one u Špa ni ji, Por tu ga liji, Ru mu ni ji, Sr bi ji, Ja pa nu, Ju žnoj Ko re ji, Mek si ku i SAD. Do bit nik je pr ve na gra de za naj bo lje re še nje ur ba nog skulp tors kog pro jek ta u Por tu ga liji 2010 (Ar te mar, Esto ril), kao i na gra de pu bli ke za ur ba no re še nje na istom fe sti va lu 2012. Dru ga na gra da za ur ba­no re še nje pod vo žnja ka u Ha la pi, Mek si ku. Dva pu ta je biran za va jar ske pro jek te u Ju žnoj Ko re ji, 4 pu ta u Por tu ga liji, jed nom u

127

Špa ni ji i jed nom u SAD. Tri se lek ci je za dru ge jav ne vi zu el ne ide je u Mek si ku. Uče snik je na pre ko 10 in ter na ci o nal nih va jar­skih ko lo ni ja. Za 20 go di na ra da ima 7 kom plek sa jav nih tro di­men zi o nal nih re še nja i 5 skulp tu ra u otvo re nim pro sto ri ma Mek­si ka. Zva nič no je uvrš ćen u knji gu mek sič kih va ja ra XX ve ka i pri pa da naj no vi jem ka ta lo gu i ko lek ci ji sa vre me nih va ja ra Sr bi je, Na rod nog mu ze ja Sr bi je u Be o gra du. U tri na vra ta je bio sti pen­di sta mek sič ke vla de. Pi še tek sto ve za iz lo žbe i umet nič ke pro­jek te, če sto go stu je kao pre da va č.

JO­VAN­ČE­KIĆ

Fi lo zof, te o re ti čar umet no sti i kon cep tu al ni umet nik. Ro đen je 1953. go di ne u Be o gra du. Di plo mi rao je i dok to ri rao u Be o gra du. Iz la že od 1975. go di ne. Je dan je od osni va ča kon cep tu al ne gru pe 143. Re dov ni pro fe sor na Fa kul te tu za me di je i ko mu ni ka ci je Uni ver zi te ta Sin gi du num, iz obla sti fi lo zo fi ja umet no sti, de kon­struk ci ja, di gi tal na umet nost i no ve teh no lo gi je. Kao go stu ju ći pro fe sor pre da vao je na Fa kul te tu li kov nih umet no sti u Be o gra­du (2003), Fa kul te tu li kov nih umet no sti na Ce ti nju (2003–2007), Fa kul te tu dram skih umet no sti u Be o gra du (2008). Ured nik je Art edi ci je u iz da vač koj ku ći Ge o po e ti ka. Ob ja vio je broj ne ra­do ve iz fi lo zo fi je, teo ri je umet no sti i te o ri je me di ja. Ob ja vio je knji gu Pre se ca nje ha o sa (1998) i mo no gra fi ju Art Ses si ons: Era Mi li vo je vić (2001). Pri re dio je se dam sa mo stal nih iz lo žbi i uče­stvo vao u ve li kom bro ju grup nih iz lo žbi u ze mlji i ino stran stvu. Do bit nik je Na gra de Me mo ri ja la Na de žde Pe tro vić (1996) i Na­gra de Ok to bar skog sa lo na (2000). Ured nik za te o ri ju u ča so pi su Mo ment (ča so pis), glav ni ured nik ča so pi sa za vi zu el nu kul tu ru New Mo ment (1993–1997). Bio je umet nič ki di rek tor Bi je na la mla dih u Vrš cu (2002), BE LEF­a (2003, 2004), i kre a tiv ni di rek­tor u agen ci ja ma Sa atchi & Sa atchi (1993–1997) i Com mu nis (2006).

KRI­STIAN­LU­KIĆ­

Polja delovanja: no ve teh no lo gi je i me di ji, druš tve ne na u ke, ICT, sa vre me na umet nost. Di plo mi rao isto ri ju umet no sti na Fi lo zof­skom fa kul te tu u Be o gra du 2001. go di ne. Ma gi stri rao te o ri ju

128

umet no sti i me di ja na Uni ver zi te tu umet no sti u Be o gra du 2010. go di ne. Tre nut no na dok tor skim stu di ja ma pri Cen tru za di gi tal­nu kul tu ru Uni ver zi te ta LE UP HA NA u Lu ne bur gu, Ne mač ka. Ku stos Ode lje nja za me dij ske prak se u Mu ze ju sa vre me ne umet­no sti Voj vo di ne, No vi Sad, od 2006. do 2011. Koosni vač In sti tu ta za flek si bil ne kul tu re i teh no lo gi je – Na pon osno va nog go di ne. Član East wo od – Real Ti me Stra tegy Gro up sa ko jom iz la že od 2002. Od 2001. do 2006. ra dio kao ured nik pro gra ma u Cen tru za no ve me di je – ku da.or g u No vom Sa du. Ra dio na raz li či tim in ter na ci o nal nim i do ma ćim pro jek ti ma. Ure đu je i pi še za ča so­pi se me dij ske umet no sti i kul tu re, dr ži pre da va nja i pre zen ta ci je, koosni vač East wo od – Real Ti me Stra tegy Gro up sa ko jom iz la že od 2002. i ba vi se stva ra njem kom pju ter skih iga ra kao sred stvom umet nič ke prak se.

IVA­NA­JO­VA­NO­VIĆ­AR­SIĆ

Za vr ši la je ma ster stu di je iz me nadž men ta u kul tu ri, me đu na­rod ne sa rad nje i kul tur ne di plo ma ti je na Eko nom skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Bar se lo ni i ma ster stu di je iz hi spa ni sti ke na Fi lo­loš kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du. Ima vi še go diš nje is­ku stvo u ra du na pro jek ti ma u kul tu ri. Osni vač je i pred sed nik udru že nja „Kul tu ris” (www.kul tu ris.org ) ko je je po sve će no pro­jek ti ma me đu na rod ne sa rad nje u obla sti kul tu re, umet no sti i obra zo va nja, kao i ši re nju sve sti o ulo zi kul tu re u sa vre me nom dru štvu. „Kul tu ris” je na stao 2009. go di ne i u sr ži nje go vog de­lo va nja na la zi se oblast raz vo ja pu bli ke i nje ne edu ka ci je, kao i is tra ži va nje par ti ci pa tiv nih mo de la ra da u sek to ru kul tu re. Po­seb no je in te re su ju obla sti raz vo ja kul tur nih po tre ba i stva ra nja kul tur nih na vi ka kod de ce i mla đe po pu la ci je, kao i ko riš će nje di gi tal nih teh no lo gi ja u pla sma nu sa dr ža ja kul tu re ši roj pu bli ci. Ured nik je i au tor kon cep ta knji ge Pla ne ta Či ta lac, pri ruč ni ka o raz vo ju pu bli ke u jav nim bi bli o te ka ma, ko ja sa dr ži dra go ce ne pri me re ni za evrop skih bi bli o te ka ko je na po se ban na čin ne gu­ju svoj od nos sa ko ri sni ci ma i pru ža ju od go vor na pi ta nje „Ko ja će bi ti ulo ga jav ne bi blio te ke u XXI ve ku?” Uče stvu je na struč nim sku po vi ma i ob ja vlju je član ke iz obla sti svog pro fe si o nal nog in te re so va nja.

129

HA SAN BAK ŠI

Ru ko vo di lac kre a tiv ne i di gi tal ne eko nom ske po li ti ke i is tra ži va­nja Ne ste. Nje go va sko raš nja de la uklju ču ju ko a u tor stvo u knji zi o ume ću igra nja vi deo iga ra i in du stri ja ma vi zu el nih efe ka ta Sle­de ća ge ne ra ci ja, ko ja je do ve la to sve o bu hvat nih re for mi in for ma­ci o ne i ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je (ICT) u ško la ma i na stav nog pla na iz obla sti in for ma ti ke u En gle skoj. Ta ko đe je ko a u tor Ma­ni fe sta za kre a tiv nu eko no mi ju, ko ji da je de set pre po ru ka po mo ću ko jih vla de mo gu da po mog nu rast kre a tiv ne eko no mi je. Na ro­či to se in te re su je za po dat ke i eks pe ri men tal ne me to de is tra ži­va nja: 2010. go di ne je osmi slio i pred sta vio Kre a tiv ne kre di te Man če ste ra, še mu po slov ne po drš ke struk tur i ra nu kao ran do mi­zi ra nu kon tro li sa nu stu di ju; 2011. go di ne osmi slio je Di gi tal ni R&D fond za umet nost, ko ji je pred sta vljen u En gle skoj, Škot skoj i Vel su, i pred sta vio tro go diš nje part ner stvo sa Ve ćem za umet nost En gle ske i Is tra ži vač ko ode lje nje za umet nost i hu ma ni stič ke na u ke. Pre Ne ste, ra dio je kao iz vrš ni di rek tor i vi ši me đu na rod­ni eko no mi sta u kom pa ni ji Le man Bra drs, i kao za me nik glav nog eko no mi ste u Mi ni star stvu ino stra nih po slo va i Ko mon vel ta. Objavio je mnoge čla nke u aka dem skim iz da nji ma i pu bli ka ci ja­ma o po li ti ka ma o te mama od teh no loš kog na pret ka i eko nom skog ra sta do eko no mi ja kre a tiv nog i sek to ra kul tu re. Di plo mi rao je eko no mi ju na Kem bri džu, a ima i ma ster di plo mu iz eko no mi je sa Uni ver zi te ta u Oks for du. Ta ko đe je do cent na Uni ver zi te tu za teh no lo gi ju u Kvin slen du, a 2013. go di ne do de lje na mu je ti tu la po ča snog dok to ra Uni ver zi te ta u Braj to nu za rad na eko nom skoj po li ti ci za kre a tiv ne in du stri je.

MA U RO FE LI KO RI

Di rek tor je Re ggia di Ca serta (Ita li jan ski Ver saj) ime no van od vla de Re pu bli ke Ita li je, a do sko ra je bio na če lu Ode lje nja za kul­tur nu i eko nom sku pro mo ci ju gra da Bo lo nje. Ro đen je 1952. go­di ne, a na kon sti ca nja di plo me iz fi lo zo fi je, po čeo je da ra di za opšti nu kao me na džer u kul tu ri 1980. go di ne. Do 1993. go di ne bio je di rek tor raz li či tih slu žbi, uklju ču ju ći po li ti ke za mla de, pi­ta nja u kul tu ri, za od nos iz me đu Grad skog ve ća i Uni ver zi te ta i član stvu Bo lo nje u pro gra mu Eu ro ci ti es. Po čet kom 90­ih go di na,

130

us peš no je pro mo vi sao kan di da tu ru Bo lo nje za evrop ski grad kul tu re i bio je ne za me njiv u nje nom pla ni ra nju. Od 1993. do 1999. go di ne bio je na čel nik ka bi ne ta gra do na čel ni ka, i bio je za­du žen za Bo lo nju kao evrop ski grad kul tu re 2000. i pro sla ve mi­le ni ju ma u gra du. Od 2000. do 2006. go di ne bio je od go vo ran za pro mo ci ju gro ba lja kao kul tur nog na sle đa, a i osni vač je i pred­sed nik Udru že nja zna čaj nih gro ba lja Evro pe (me da lja u Eu ro pa No stra na gra da ma 2007. go di ne). Kao vo đa pro jek ta Mu ze ja ot­po ra ba vio se i se ća njem kao na sle đem, i pri me nom in for ma ci o ne i ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je (ICT) u kul tur nom na sle đu. Godi­ne 2007. opet po sta je di rek tor za kul tu ru Bo lo nje za du žen za bri gu o oku plja nju grad skih mu ze ja i grad skih bi bli o te ka u dve in sti tu ci je kao di rek tor pro jek ta. Ob ja vio je knji ge i ese je o po li­ti ka ma za mla de, ur ba nom kul tur nom pla ni ra nju i kul tur nom na sle đu. Od 2011. do 2012. go di ne ra dio je kao pre da vač na Uni­ver zi te tu u Đe no vi i Uni ver zi te tu u Bo lo nji.

ESTE VE KA RA MES

Esteve Karames je savetnik za stratešku politiku u Gradskom veću za kul turu Barselone. Od 2004. godine uključen je u po­stavljanje ključnih krea tivnih gradskih projekata, kao što su Arts Factory mreže, plan za interkul turalne projekte i Strateški plan za kulturu. Viši je savetnik zamenika gradonačelnika za kulturu, svakodnevno sarađuje s glavnim kulturnim institucijama i kra­tivnim industrijama na lokalnom nivou, a vodi i izradu programa i predloga grada gde su uključeni kreativnost i kulturni razvoj. Esteve Karemes je diplomirao na predmetu javna uprava na Uni­verzitetu u Barseloni i institutu za politiku u Pa rizu; zastupa grad u nekoliko društvenih projekata iz kulture i umetnosti, a ima i veliko iskustvo u evropskom kulturnom umrežavanju, u radu u UCLG Komitetu za kulturu – Kultura21:akcija i UNESCO­vom programu kreativni grad.

131

BIBLIOGRAFIJA

PO TEN CI JAL JAV NIH PRO STO RA U SA VRE ME NOM UR­BA­NOM­RAZ­VO­JU­NO­VOG­SA­DA

DARKO­POLIĆ

De bord, G. (1994) The So ci ety of the Spec tac le, Zo ne bo oks, New York, tran sla tion by Nic hol son­Smith, D., La so ci e te du spec tac le (1967), by Buc het – Cha stel.

Gehl, J. (2011) Li fe Bet we en Bu il dings: Using pu blic spa ce, Islan Press, Was hing ton.

Hol den, J. (2011) Va lu ing Cul tu re in the Glo bal City, go vor odr žan na kon fe ren ci ji “The Fu rue of the City”, u Kul tur nom cen tru Či ka ga 07.07.2011. go di ne, doi: http://dx.doi.org/10.6035/Kult­ur.2014.1.1.4 – issn: xxxx­xxxx – vol. 1, nº1, 2014 – pp. 121­134 (17.06.2015).

Ko tler, P., Ha i der, H. D., Rein, I. (1993) Mar ke ting Pla ces, New York: The Free Press.

Po lić, D. (2010) Ulo ga gra di telj skog na sle đa u una pre đe nju glo bal ne atrak tiv no sti i kon ku rent no sti No vog Sa da, ma gi star ska te za, Ar hi­tek ton ski fa kul tet, Uni ver zit et u Be o gra du.

GRAD­SKI­KVAR­TO­VI­KAO­ME­STA­(AK­TI­VI­RA­NJA)­SE­ĆA­NJA

ISIDORA­STANKOVIĆ

As so ci a tion po ur la sa u ve gar de et la mi se en va le ur du Pa ris hi sto ri que. À l’o ri gi ne de Pa ris hi sto ri que, Le Ma ra is sa uvé par son Fe sti val. Pa ris, 2013.

Brody, Je an ne. La rue des Ro si ers, espa ce ur bain et iden tité ju i ve. Éco le des Ha u tes Étu des en Si en ces So ci a les, Doc to rat de tro i siè me cycle, Pa ris, 1986.

Bu la to vić, Dra gan. Od tre zo ra do te za u ru sa, Te o ri ja i me to do lo gi ja iz­grad nje te za u ru sa baš ti nje nja. Be o grad: Cen tar za mu ze o lo gi ju i he ri to lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du, 2015.

La Cité, Bul le tin de la So ciété hi sto ri que et archéolo gi que du Ive ar ron­dis se ment de Pa ris. Pa ris, 1902–1939.

«Le Pletzl», Bul le tin de l’as so ci a tion des amis du 4e ar ron dis se ment. N° 1, Mars 1988 – N° 27, Juin 2000.

Да би жић, Ми о драг. За ви чај ни му зеј, Се дам ми ле ни ја Зе му на. Бео­град, 1978.

Erll, Astrid, Nünning, An sgar (ed.). Cul tu ral Me mory Stu di es: an In ter­na ti o nal and In ter di sci pli nary Hand bo ok. Ber lin, 2008.

132

Ja nin, Françoise. «Spo li a ti ons d’ha bi tants de «l’ilôt 16»». dans: Vi vre et sur vi vre dans le Ma ra is, Au cœur de Pa ris du Moyen Âge à nos jo urs. 409–442. Pa ris: Édi tion Le Ma nu scrit, 2005.

Klub ma tič ne kul tu re Ze mu na, Spo me ni ca 1992–2015. Ru ko pis u pri pre mi. Ku ljić, To dor. Kul tu ra se ća nja, Te o rij ska ob jaš nje nja upo tre be proš lo sti.

Be o grad: Či go ja štam pa, 2006. La va bre, Ma rie­Cla i re (2000), «Usa ges et mésu sa ges de la no tion de la

mémo i re», Cri ti que in ter na ti o na le Vol. 7: 48–57.Halb wachs, Ma u ri ce. Les ca dres so ci a ux de la mémo i re. Pa ris: Édi ti ons

Al bin Mic hel, 1994.Ma ro e vić, Ivo. Uvod u mu ze o lo gi ju. Za greb: Za vod za in for ma cij ske

stu di je Od sje ka za in for ma cij ske zna no sti, Fi lo zof ski fa kul tet Sve­u či liš ta, 1993.

No ra, Pi er re (éd.). Les li e ux de mémo i re 1. Pa ris : Gal li mard, 1997. Od Ze mu na do Je ru sa li ma, Rad Je vrej ske opšti ne Ze mun 2012–2014.

Be o grad: Je vrej ska opšti na Ze mun, 2014.Ples sis, Alain. «L’inéga le in ci den ce de l’ha us sman ni sa tion sur le qu ar ti er

Sa int­Ger va is». dans: Vi vre et sur vi vre dans le Ma ra is, Au cœur de Pa ris du Moyen Âge à nos jo urs, 241–249. Pa ris: Édi tion Le Ma nu­scrit, 2005.

Po u lot, Do mi ni que. Pa tri mo i ne et musées, L’in sti tu tion de la cul tu re. Pa ris: Hac het te li vre, 2001.

Sa uv gar de des qu ar ti ers an ci ens, Mi ni ste res des af fe res cul tu rel les et de l’e qu i pe ment, Vil le de Pa ris III IV Arr. Le Ma ra is. Ap pli ca tion de la loi du 4 août 1962. Plan per ma nent de sa uv gar de. Ca hi er des con di tion ar chi tec tu ra les. 1966.

Šo la, To mi slav. „Vri je me za te o ri ju.” u: Ese ji o mu ze ji ma i nji ho voj teo­ri ji, 241–327. Za greb, 2003.

За ви чај ни му зеј Зе му на, во дич, Му зеј гра да Бе о гра да.

KA­KO­MI­SLI­TI­ZA­JED­NI­CU?

VLA­DI­MIR­GVO­ZDEN

Ba dju, Alen (2008). Pre gled me ta po li ti ke. Prev. Ra do man Kor dić. Beo­grad: In sti tut za fi lo zo fi ju i druš tve nu te o ri ju; „Fi lip Viš njić”.

Ba u man, Zygmunt (2001) Com mu nity: Se e king Sa fety in an Ine cu re World. Cam brid ge: Po lity Press.

Blan chot, Ma u ri ce (1983). La Com mu na uté ina vo u a ble, Pa ris: Mi nu it.Cal lus, Ivan (2003). The o ri sing Eu ro pe from the ot her sho re: Der ri da,

Com mu nity and the exem pla rity of Eu ro pe. In Ste fan Her brec hter, Mic hael Hig gins (eds.)

Com mu ni ti es: The ory, Cul tu re and Po li ti cal Prac ti ce of the Com mu nal (pp. 29–54). New York: Ro do pi.

De lanty, Ge rard (2010). Com mu nity. Lon don & New York: Ro u tled ge.

133

Espo si to, Ro ber to (2010). Com mu ni tas: The Ori gin and De stiny of Com­mu nity. Tr. Ti mothy Camp bell. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press.

Fu re di, Frank (2008). Po li ti ka stra ha: s onu stra nu lje vi ce i de sni ce. Prev. Ton či Va len tić. Za greb: An ti bar ba rus.

Gid dens, Ant hony (1994). Beyond Left and Right: The Fu tu re of Ra di cal Po li tics. Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press.

Lit tle, Adrian (2002). The Po li tics of Com mu nity: The ory and Prac ti ce. Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press.

Nancy, Jean­Luc (2003). Dva ogle da. Raz dje lo vlje na za jed ni ca; O sin gu­lar nom plu ral nom bit ku. Prev. To mi slav Me dak. Za greb: Mul ti­me di jal ni in sti tut.

Sládeček, Mic hal (2008). Po li tič ka za jed ni ca: kon cep ci ja po li tič ke za jed­ni ce u li be ral no­ko mu ni tar nom spo ru. Be o grad: In sti tut za fi lo zo­fi ju i druš tve nu te o ri ju.

Ple sner, Hel mut (2004). Gra ni ce za jed ni ce: kri ti ka druš tve nog ra di ka­li zma. Prev. Duš ka Do bro sa vljev. Srem ski Kar lov ci, No vi Sad: Iz­da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Slo ter dijk, Pe ter (2006). Zorn und Ze it. Po li tisch­ps ycho lo gischer Ver such, Frank furt: Su hr kamp.

To u re ne, Ala i ne (1995). Cri ti que of Mo der nity. Ox ford: Blac kwell.Tönnies, Fer di nand (1912). Ge me in schaft und Ge sellschaft, Le ip zig:

Fu es’s Ver lag.

UMET NOST NO VIH ME DI JA

SUNČICA­PASULJEVIĆ­KANDIĆ

Gra ham, Beryl, Sa rah Co ok. Ret hin king Cu ra ting­Ar t af ter new me dia. Cam brid ge: The MIT Press – Le o nar do Bo ok Se ri es, 2010.

Bol ter, Jay Da vid, Ric hard Gru sin. Re me di a tion: Un der stan ding new me dia. Cam brid ge: The MIT Press, 2000.

Bo o men, Ma ri an ne van den. Di gi tal Ma te rial: Tra cing New Me dia in Everyday Li fe and Tec hno logy. Am ster dam: Am ster dam Uni ver sity Press, 2009.

Ca stells, Ma nuel. “The New Pu blic Sphe re: Glo bal Ci vil So ci ety, Com­mu ni ca tion Net works, and Glo bal Go ver nan ce.” The AN NALS of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce Vol. 616 No. 1 (2008): 78–93.

Chun, Wendy Hui. “Did So me body Say New Me dia?” u Wendy Hui Chun, Tho mas Ke e nan. New Me dia, Old Me dia. A Hi story and The ory Re a der. New York: Taylor & Fran cics Gro up LLC, 2006. In tro duc tion.

Fo u ca ult, Mic hel. “Des Espa ce Au tres – Of Ot her Spa ces: Uto pi as and He te ro to pi as.” u Ar chi tec tu re /Mo u ve ment/ Con ti nu ité (1984).

134

Han sen, Mark B. N. New Phi lo sophy for New Me dia. Cam brid ge: The MIT Press, 2004.

Jen nings, Pa me la. New Me dia Arts | New Fun ding Mo dels. Cre a ti vity & Cul tu re The Roc ke fel ler Fo un da tion, De cem ber 2000.

Lichty, Pa trick. “Va ri ant analyses: In ter ro ga ti ons of New Me dia Art and Cul tu re.” The ory on De mand No. 12 (2013).

Li ster, Mar tin, Jon Do vey, Seth Gid dings, Ian Grant, Ki e ran Kelly. New Me dia a Cri ti cal In tro duc tion. Oxon: Taylor & Fran cis Gro up LLC, 2003, 2009.

Lo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri ti cal In ter net Cul tu re. 2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York.

Ma no vich, Lev. “New Me dia from Bor ges to HTML.” War drip, No ah Fruin, Nick Mont fo rt. The New Me dia Re a der. Cam brid ge: MIT Press, 2003: 13–25.

McQu i er, Scott. The po li tics of pu blic spa ce in me dia cityhttp://first mon day.org/ar tic le/vi ew/1544/1459 po se će no 28.04.2015.

Paul, Chri sti a ne. New me dia in the whi te cu be and beyond: Cu ra to rial mo dels for di gi tal art. Lon don: Uni ver sity of Ca li for nia Press. Ltd., 2008.

Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013.

—. In your com pu ter. Bre scia: Link Edi tion, 2011.Rush, Mic hael. New Me dia in Art. Lon don: Tha mes & Hud son, 2005.Tan ni, Va len ti na. Eter nal Sep tem ber. The Ri se of Ama te ur Cul tu re.

Bre scia: Link Edi tion, Co­pu blis her Ak si o ma, 2014.Tri be, Mark, Ja na Re e na. New Me dia Art. Co log ne: Taschen, 2006.Vi er kant, Ar tie. The Ima ge Ob ject Post­In ter net. Re se arch. 2010.Zylin ska, Jo an na, Sa rah Kem ber. Li fe af ter New Me dia: Me di a tion as

Vi tal Pro cess. Cam brid ge: The MIT Press, 2012.

CI TA TICa stells, Ma nuel. “The New Pu blic Sphe re: Glo bal Ci vil So ci ety, Com­

mu ni ca tion Net works, and Glo bal Go ver nan ce.” The AN NALS of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce Vol. 616 No. 1 (2008): 78–93.

Chun, Wendy Hui. “Did So me body Say New Me dia?” u New Me dia, Old Me dia. A Hi story and The ory Re a der edi ted by Wendy Hui Chun & Tho mas Ke e nan 2006 Taylor & Fran cis Gro up LLC New York.

Fo u ca ult, Mic hel. “Des Espa ce Au tres – Of Ot her Spa ces: Uto pi as and He te ro to pi as.” Ar chi tec tu re /Mo u ve ment/ Con ti nu ité (1984).

Gag non, Jean, (Da niel Lan glo is Fo un da tion) u: Jen nings, Pa me la. “New Me dia Arts | New Fun ding Mo dels.” Cre a ti vity & Cul tu re The Roc ke fel ler Fo un da tion, De cem ber 2000.

Ip po li to, Jon, Go vor na kon fe ren ci ji ISEA 2011.

135

Jen nings, Pa me la. New Me dia Arts | New Fun ding Mo dels. Cre a ti vity & Cul tu re The Roc ke fel ler Fo un da tion, De cem ber 2000.

Klu ten berg, Erik u Lo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri ti cal In ter net Cul tu re. 2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York, str. 73.

Lo vink, Ge ert, New me dia art at the cros sro ads, pre da va nje na Ar go suLo vink, Ge ert. Ze ro Com ments: Blog ging and Cri ti cal In ter net Cul tu re.

2008: Ro u tled ge Taylor & Fran cis Gro up, New York. www.di a go nalt ho ughts.co m /?p=204 pri stu plje no 05.03.2015.

Ma no vich, Lev. “New Me dia from Bor ges to HTML.” u War drip, No ah Fruin, Nick Mont fort. The New Me dia Re a der. Cam brid ge: MIT Press, 2003: 13–25.

Paul, Chri sti a ne. New me dia in the whi te cu be and beyond: Cu ra to rial mo­dels for di gi tal art. Lon don: Uni ver sity of Ca li fo r nia Press. Ltd., 2008.

Tri be, Mark, Ja na Re e na. New Me dia Art. Co log ne: Taschen, 2006.Qu a ran ta, Do me ni co. Beyond New Me dia Art. Bre scia: Link Edi tion, 2013.

http://atc.ber ke ley.edu /bio /Ma ri na_Gr zi nic/

MU­ZIČ­KA­TRAN­SFOR­MA­CI­JA­

DRAGAN­ILIĆ

Focht, Ivan, Sa vre me na este ti ka mu zi ke, No lit Be o grad, 1980.Ni etzsche, Fri e drich, Su mrak ido la, Či go ja Be o grad, 2005.

SA VRE ME NA SKULP TU RA I UR BA NI PRO STOR

UROŠ­UŠĆEBRKA

Her bert, Ge or ge, The ele ments of scul tu re, 2014 Pha i don Press Inc., New York.

Wil son, Mic hael, How to Read Con tem po rary Art, 2013 Tha mes & Hud son Ltd., Lon don.

Holz war th, Hans Wer ner, Art Now, vo lu me III, 2008 Taschen, Köln.

ESTE­TI­ZA­CI­JA­KA­PI­TA­LA­I­KRE­A­TIV­NOST

JO­VAN­ČE­KIĆ

Be nja min, Val ter, Umet nič ko de lo u raz do blju nje go ve teh nič ke re pro­duk tiv no sti, O fo to gra fi ji i umet no sti, KCB, Be o grad, 2006.

De le u ze, Gil les, What is the Cre a ti ve Act, Two Re gi mes of Mad ness: Texts and In ter vi ews, 1975–1995, Se mi o text(e), Co lum bia Uni ver sity Press, 2007.

Duc hamp, Mar cel, Iz bor tek sto va, Mu zej sa vre me ne umet no sti, Be o grad, 1984.

136

KO MU NI KA CI JA DI GI TAL NOG

KRISTIAN­LUKIĆ

IZ­VO­RI:www.mo no skop.or gwww.me moryoft he world.org /Jav na knji žni ca http://www.mi2.hr/2015/05/jav na­knji zni ca/http://www.ubu web.com /Aa a a arg.or g tre nut no na http://aa a a arg.fail/

JAV­NA­BI­BLI­O­TE­KA,­GLAV­NA­STA­NI­CA­NA­PU­TU­ DI GI TAL NE PI SME NO STI

IVA­NA­JO­VA­NO­VIĆ­AR­SIĆ

De vos, Franky, Evert As sel man and Git te Mast. In fan cia, Cul tu ra y Co­municación. Edi ci o nes y Pu bli ca ci o nes Au tor, S.R.L, Ma drid, 2008.

Jo va no vić Ar sić, Iva na. Pla ne ta Či ta lac / Pla net Re a der. Kul tu ris, Grad­ska bi bli o te ka Pan če vo, Be o grad, Pan če vo, 2014.

Lu cas­Al fi e ri, De bra. Mar ke ting the 21st Cen tury Li brary. El se vi er Sci­en ce & Tec hno logy, New York, 2015.

Mayer­Schönberger, Vik tor and Ken neth Cu ki er. Big Da ta: A re vo lu tion that will tran sform how we li ve, work and think. John Mur ray, 2014.

Sto kić­Si mon čić, Gor da na. Best prac ti ce u 22 pri če, Grad ska bi bli o te ka Pan če vo, Ma tič na bi bli o te ka Is toč no Sa ra je vo, 2009.

To mlin son, Ro ger and Tim Ro berts. Afo ro com ple to. Cómo con ver tir los da tos en au di en ci as. Edi ci o nes y Pu bli ca ci o nes Au tor, S.R.L, Ma drid, 2011.

Van Riel, Rac hel, Oli ve Fow ler and An ne Dow nes. The Re a der­fri endly Li brary Ser vi ce. So ci ety of Chi ef Li bra ri ans, New ca stle upon Tyne, 2008.

RAZ­VI­JA­NJE­KRE­A­TIV­NE­EKO­NO­MI­JE,­PRE­O­BLI­KO­VA­NJE­ CI LJE VA IN DU STRIJ SKE PO LI TI KE

HASAN BAKŠI

Bakhshi, Har gre a ves and Ma te os­Gar cia (2013), A Ma ni fe sto for the Cre a ti ve Eco nomy, Ne sta: Lon don.

Bakhshi, Fre e man and Higgs (2013), A Dyna mic Map ping of the UK’s Cre a ti ve In du stri es, Ne sta: Lon don.

BIS (2014), ‘In du strial stra tegy: go vern ment and in du stry in part ner ship’, https://www.gov.uk/go vern ment/col lec ti ons/in du strial­stra tegy­­go vern ment­an d­in du stry­in ­part ner ship Ac ces sed 8/6/14

DCMS (2014), Cre a ti ve In du stri es Eco no mic Esti ma tes, Sta ti sti cal Re­le a se, DCMS: Lon don.

137

Frey and Os bor ne (2013), The Fu tu re of Em ployment: How Su scep ti ble are Jobs to Com pu te ri sa tion?, Ox ford Mar tin School, Uni ver sity of Ox ford, Ox ford.

Kan ce la ri ja za bu džet sku od go vor nost (2014), Eko nom ska i fi skal na prog no za, mart 2014.

Mi ni star stvo fi nan si ja VB (2014), Bu džet 2014, HC 1104, str. 1, mart 2014.

STI HIJ SKO FI NAN SI RA NJE VR TA KUL TU RE

MA U RO FE LI KO RI

Fe li co ri, Ma u ro, Ne ma pro sto ra da se ov de di sku tu je o slo že nom od no su iz me đu poli ti ka kul tu re i kon sen zu sa, ko je sam po čeo da ana li zi­ram ra nih 80­ih go di na: Fe ste d’esta te (Let nje za ba ve), u AAVV Lu og hi e mi su re del la po li ti ca (Me sta i me re po li ti ke) (od Ar tu ro Pa ri si), Il Mu li no, 1984, sve do po sled njih tek sto va za Ur ba nu la bo­ra to ri ju.

Fe li co ri, Ma u ro, Le po li tic he cul tu ra li: il ca so di Bo log na (Po li ti ke kul­tu re: slu čaj Bo lo nje), Il Mu li no, 4/2001.

138