1. Naelo zakonitosti Nullum crimen , nulla poena sine lege da niko ne moe biti kanjen za neko ponaanje ako pre nego to ga je preduzeo ono nije Zakonom bilo predvieno kao krivino delo. Nulla poena sine lege scripta Nulla poena sine lege praevia Nulla poena sine lege certa Nulla poena sine lege stricta

2. Naelo individualne subjektivne odgovornosti1. Subjektivna odgovornost neko moe odgovarati samo za postupke ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema delu2. Individualna odgovornost odnosi se na zabranu odgovornosti za postupke drugih lica, odnosno svako odgovara samo za svoje postupke

3. Naelo humanosti ima dva aspekta1. Koji znai zatitnu funkciju krvinog prava da mora biti humanistiki orjentisana odnosno da se krivinim pravo najpre tite najvanija dobra oveka2. Je ono to se obino podrazumeva pod humanosti u krivinom pravu a to je da u odnosu na uinioca krivinog dela krivino pravo I krivine sankcije traba da budu humane.

4. Vremensko vaenje krivinog zakonaKrivini zakon stupa na snagu datumom kada je to njime I izriito propisano, a to moe biti due ili krae vreme od dana donoenja zakona. A specifino za ovu oblast je I to to je to vreme po pravilu I due nego kod drugih zakona zbog potrebe da se graani upoznaju sa novim KZ. Ako nije striktno propisano, vai opte pravilo da zakon stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u SG. Pravilo je da se prema uiniocima krivinog dela primenjuje zakon koji je vaio u trenutku izvrenja. Jedini izuzetak od tog pravila je kada je re o obaveznoj retroaktivnoj primeni zakona koji je blai za uinioca. Zakon sa ogranienim vremenskim trajanjem usled nekih vanrednih okolnosti na uinioca krivinog dela primenjuje se taj zakon.

5. Opti pojam krivinog dela I meusobni elementiKrivino delo je radnja koja je u zakonu predviena kao krivno delo, koja je protivpravna I koja je skrivljena. Radnja Predvienost krivinog dela u zakonu Protivpravnost Krivica

6. Pojam I funkcije radnje krivinog delaRadnja krivinog dela je osnovni I najvaniji element krivinog dela. Prilikom odreivanja KD mora se poi od pojma radnje. U pogledu odreivanja pojma radnje javljaju se 3 teorije: Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija, prema kojoj je radnja voljni telesni pokret ili voljno proputanje da se preduzme telesni pokret Finalna teorija radnje, kae da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzroni process ve se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja odnosno vrenje ciljne delatnosti. Novija Socijalna teorija za koju je vana normativna ocean I vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu I drutvenoj stvarnosti. Da bi se neko ponaanje moglo smatrati radnjom KD, ono mora imati odreeni drutveni znaaj.Radnja u pojmu krivinog dela ima trostruku funkciju odnosno ima ulogu osnovnog, povezujueg I razgraniavajueg elementa. 1.Kao osnovni element ona je vii pojam koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kanjivog ponaanja. 2.Kao povezujui element ona je nosei stub u pojmu krivinog dela jer se ostalielementi u tom pojmu javljaju kao atribudi radnje, kao uslovi koje radnja mora da ispuni da bi bila KD. 3. Njena uloga je I da iz pojma radnje iskljui dogaaje I radnje koji ne mogu predstavljati radnju KD, tj ona je element koji na prvom nivou mora da izvri razgranienje u odnosu na ono to je krivino irelevantno.Radnje KD nema u stanjima gubitka svesti. Prema nekim pojmovima radnja bi bila drutveno relevantno ispoljavanje linosti.

7. Bie I elementi bia KDDa bi postojalo KD moraju biti ostvarena bitna obeleja zakonskog opisa KD, mora injenino stanje odgoarati opisu odnosno mora biti ostvareno bie KD. Bie KD obuhvata skup obaveznih obeleja koja ine posebne pojmove pojedinih KD. Ono proizilazi iz zakonskog opisa nekog KD. Obeleja bia KD mogu biti:1. Objektivna spoljna gde pored radnje izvrenja spadaju jo I posledica, predmet radnje, sredstvo nain izvrenja, lino svojstvo, lini odnosi ili lini status izvrioca, mesto I vreme KD2. Subjetkivna unutranja - gde spadaju umiljaj I nehat. A spadaju I namera I pobuda.

8. UmiljajUmiljaj je tei stepen krivice I on se uvek zahteva za postojanje KD, izuzetno od nekih KD gde je predvien nehat kao blai oblik krivice odnosno KD. Postoji:- Direktan umiljaj kada je uinilac bio svestan svog dela I hteo njegovo izvrenje,- Eventualni umiljaj, postoji kada je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje. Obe vrste umiljaja imaju dva elementa: 1 svest (intelekt) , 2. Volju (voluntarizam). Svest treba da obuhvati sve bitne elemente bia KD )radnju posledicu uzronu vezu itd.*Direktni umiljaj postoji onda kada je uinilac bio svestan svog dela I hteo njegovo izvrenje uinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bia KD, ukljuujui I posledicu ije nastupanje shvata kao realnu mogunost. On je svestan tih elemenata I prilikom izvrenja dela, on takoe hoce izvrenje dela.*Eventualni umiljaj postoji onda kada je uinilac svestan da moe uiniti KD, pa je na njega pristao. Intenzitet elemenata svesti a naroito volje slabije je izraen nego kod direktnog umiljaja. Uinilac je svestan da postoji mogunost da uini KD ali nije siguran da e do toga doi takoe svest mora da obuhvata sve elemente bia KD. Kod direktnog umiljaja uinilac je svestan tih elemenata a kod eventualnog on prihvata mogunost njihovog postojanja.Razlikovanje izmeu direktnog I eventualnog umiljaja je znaajno iz 2 razloga:1. Ima KD koja se mogu izvriti samo sa direktnim umiljajem a opet jedan manji br KD sa eventualnim2. Direktni po pravilu znai vii stepen krivice u odnosu na eventualni to je od znaaja kod kanjavanja

9. Nehat culpa je laki oblik krivice kod kojeg postoji KD samo kada to zakon izriito propisuje. U tim suajevima propisana kazna je blaa u odnosu na umiljajni oblik. Postoje dve vrste nehata:1. Svesni nehat, kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali olako dri da do toga nee doi ili da e moi to da sprei. Kod svesnog nehata zakon govori o 2 situacije gde se 1 uinilac pouzdaje u svoje sposobnosti koje procenjuje a u 2. Pogreno procenjuje obhektivnu situaciju.Primer SN. malo rastojanje jednosmerna malo prometna ulica I primer EU auto put pogrean smer velika br2. Kod nesvesnog nehata ne postoji psihika veza izmeu inioca I dela to znai da je odsutan I element svesti I volje. Za postojanje NN presudna je ocean o tome da li je uinilac mogao I bio duan da se drugaije pionaa I tako izbegne nastupanje posledice.

10. Pravna zabluda Podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini KD. Kod lica koje se nalazi u pravnoj zabludi nema svesti o krivinoj protivpravnosti. Predstavla pogrenu predstavu o tome da neko ponaanje nije predvieno kao KD. Npr. Kad neko ne zna da je neovlaeno kupovanje I prodavanje strane valute KD. Takoe postoji I pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost. Npr uinliac misli da je dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu ili smatra da ima prava da disciplinski kanjava svoje maloletne dalje rodjake neznajui da to pravo pripada samo roditeljima. U oba sluaja ne postoji svest o zabranjenosti dela koje ini. PZ ne postoji u sluaju tzv eventualne PZ. Ko rauna s tim da njegovo ponaanje moe biti zabra- njeno ali ga bez obzira na to preuzima, ne nalazi se u PZ. Kod nekih KD gotovo nemogue je da postoji PZ ubistvo, kraa itd OTKLONJIVA I NEOTKLONJIVA PZ.

11. Actiones liberae in causa (Skrivljena neuraunjljivost)Krivica uinioca KD koji se upotrebom alkohola, droge ili na drugi nain doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati znaaj svog dela ili da upralja svojim postupcima, utvruje se prema vremenu neposredno pre dovoenja u takvo stanje. Iako u trenutnku izvrenja njegove radnje nisu bile slobodne, odnosno bio je neuraunjljiv u jednom predhodnom stanju, pre nego to je prouzrokovao sopstvenu neuraunjljivost, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog zapoinjanja uzronog toka koji se zavrio vrenjem krivinog dela u neuraunjljivom stanju. 2 faze u 1 uraunjljiv uinilac prouzrokuje situaciju u kojoj e u 2 fazi postavi u medjuvremenu neuraunjljiv poiniti KD. Za primenu institute actions liberae causa I time uspostavljanje postojanja KD potrebno je da kod uinioca u momentu pre nego to se upotrebom alkohola drog ili nadrugi nain doveo u stanje neuraunljivosti , postojala uraunjljivost I krivica u odnosu na KD.1. Direktni umiljaj kada je izvrpilac svestan da e u stanju neuraunljivosti odn potpunog pijanstva izvrpiti KD ugroavanja javnog saobraaja I to hoe2. Eventualni umiljaj kada je izvrilac svestan da moe da izvri KD u tom stanju I na to pristaje3. Svesni nehat kada je izvrilac svestan te mogunosti ali olako dri da do KD nee doi ili da e zabranjenu posledicu moi spreiti4. Nesvesni nehat mogue je da izvrilac niti je bio svestan toga da u stanju pijanstva moe izvriti KD koje je izvrio niti je to hteo, ali je prema okolnostima I svojijjm linim svojstvima bio duan I moga biti svestan te mogunosti. Za primenu inistituta ALIC potrebnio je da 1 ucinilac sebe dovede u stanje neuracunljivosti I 2 da u tom stanju pocini KD u odnosu na koje je kod njega u momentu pre nego sto se doveo u to sstanje postojao umiljaj ili nehat

12. Nepodoban pokuajPostoji onda kada uinilac KD pokua da izvri KD nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.KZ ograniava nepodobni pokuaj na 2 situacije:1. apsolutno nepodoban pokusaj postoji kada se odredjenim sredstvom ili na odredjenom mestu ni pod kojim uslovima nije moguce dovrsiti KD 2. Relativno nepodoban pokuaj postoji kada u konkretnom slucaju zbog delovanja odredjenih okolnosti sa odredjenim sredstvom ili na odredjenom mestu nije moguce izvrsiti KD odn prouzrokovati posledicu kod posledicnih KD. Primer prazan pistol, pokusa se ali nema municije ipak je Nepodobni pokusaj ali ne toliko tezak kao apsolutno podobni kad se puca iz punog pistolja.KZ smatra da je opravdano kaznjavati za nepodoban pokusaj ali je kod nepodobnog pokusaja stepen ugorzenosti bio nizi pa zakon predvidja I oslobodjenje od kazneao I ublazavanje kazne.

13. Vreme izvrenja KDJe vano za reavanje vie pitanja u krivinom pravu kao to su vremensko vaenje KZ, zastarelost, utvrivanje krivice uinioca, maloletstvo postoje 2 naina reavanja ovog pitanja:1. Teorija delatnosti da se vremenom izvrsenja KD smatra vreme kada je preduzeta radnja izvrsenja2. Teorija posledice - da je vreme izvrsenja vreme kada je nastupila poslediceNa zakon je uzeo teoriju delatnosti sto znaci da se kao vreme kada je krivcno delo ucinjenjo uzima vreme kada je ucinilac preduzeo radnju izvrsenja. Kod KD necinjenja kada postoji odredjeni vremenski period kada se mogla preduzeti ranja, kao vreme izvrsenja treba uzeti zavrsetak tog perioda odn kada se posledica KD nije vise mogla otkloniti preduzimanjem radnje. Kod produenog KD vreme izvrenja uzima se moment preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produzenog KD. Kod trajnih KD vremenom njihovog izvrsenja uzima se vreme kada je dovrsena poslednja radnja izvrsenja. Takodje KZ predvidja I vreme izvrsenja saucesnistava bez obzira da li je konacno KD izvrseno vreme izvrsenja saucesnistva se uzima. 14. Mesto izvrsenja krivicnog delaOd odreivanja mesta izvrsenja zavisi reavanje vie pitanja kao to su prostorno vaenje krivinog zakonodavstva, primena republikih krivinih zakona i sl. Posebno je vano utvrivanje mesta izvrenja kod KD ija se radnja izvrenja preuzima u jednom mestu a posledica nastaje u drugom distancirana KD. 3 teor1. Teorija delatnosti2. Teorija posledice3. teorija ubikviteta na KZ prihvata ovu teroriju jer se kao mesto izvrenja KD smatra i mesto radnje gde je preuzeta ili proputena i mesto gde je posledica nastupila.Kod KD neinjenja mesto radnje je osim mesta u kojem je nastupila posledica i ono mesto gde je uinilac bio duan da radi ond mesto u kojem je blagovremenim preuzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice, a nekada je to i mesto u koje je uinilac trebalo da se uputi da preuzme radjnju koju je bio duzan da uini. Primer negovateljica zivi u mestu A, starac u B a on umre u C.Kod pokuaja KD i kanjivih pripremnih radnji kao mesto izvrenja smatra se nesamo ono mesto u kome je preduzeta radnja ve i mesto u kome je posledica prema umiljaju uinioca trebalo da nastupi.

15. Prividni idealni sticajPostoji kada jednom radnjom bude ostvareno bice vise krivicnih dela ali se i pored toga smatra da je ucinjeno samo jedno krivicno deo. Tu se postavlja pitanje kom KD dati prednost i on postoji u sucajevima:1. specijaliteta2. supsidijariteta3. konsumpcije1. U slucaju specijaliteta neko KD se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog opsteg KD i postoji samo to drugo posebno KD, npr kad neko prisvoji novac i druge stvari koje su mu poverene u slubi ili na radu postoji samo delo pronevere a ne i utaje.2. U sluaju supsidijariteta bice jednog KD je supsidijarno u odnosu na druo pa se primenjuje amo ako ne dodje do primedne primarnog bica npr Ucestvovanje u tuci, delo i delo ubistva i teskih telesnih povreda.3. u slucaju konsumpcije bice jedno g KD u potpunosti obuhvata bice drugog KD pod uslovom da se ne radi o specijalitetu. Npr laka i teska telesna povreda Oblici priv idealno sticaja su :1. inkluzija koja je poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko tee delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to tee KD.2. alternativiteta dva bica se javljaju kao ravnopravna i irelevantno je koje ce se uzeti kao KD.

16. sloeno i kolektivno KDSu oblici prividnog realnog sticaja. U svim tim sluajevima uzima se da je uinjeno samo jedno KD ukoliko su ispunjeni svi odredjeni uslovi.Sloeno KD je zakonska institucija do koje se dolazi spajanjem dva ili vie KD i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. NPr razbojnitvo je sloeno KD koje se sastoji iz prinude i kradje. Zakonodavac konstruise slozena KD iz razloga sto se u slucaju kada se dva KD izvrse zajedno dobija jedno novo KD po kvalitetu i tezini koja za koje ne bi bile dovoljne one kazne koje su propisane za ta pojedina dela, odno odredbama za odmeravanje kazne za KD uinjena u sticaju ne bi se moglo doci do adekvatne kazne.Kolektivno KD karakterise odredjeno ponavljane KD koja su vrsto poveuana odredjenim odnosom ucinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno KD. Obicno se razlikuje kolektivno KD u vidu zanata, zanimanja ili navike.1. Kolektivno KD u vidu zanata postoji kada ucinilac ponavljanjem odredjenog KD nastoji da sebi ostvari imovinsku korist odn. Stalne izvore prihoda.2. Kolektivno KD u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost ucinioca da cesce ponavlja odreedjeno KD pri cemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od cega moze imati neku imovinsku korist3. kolektivno delo iz navike podrazumeva sklonost ka izvrsenju odredjenog KD kada je zbog ponavljanja vrenja KD kod ucinioca doslo do stvaranja navike da se ono vrsi.U ovim slucajevima po nekim autorima ne mora da se radi o istim vec od istovrsnim KD.Kriterijum za konstrukciju kolektivnog KD je kriminoloski a u krivicnom pravu moze imati jedino znacaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguca otezavajuca okolnost.

17. Produeno KDKod njega se javlja veci br problema. Ima autora koji tvrde da ono sluzi samo da se izigra zakon da je to izmisljena figura da je problematicna i da je treba napustiti medjutim nema razloga jer ga prihvata i sudska praksa i veci deo doktrine. Osnovni problem je utvrdjivanje uslova pod kojima vise KD preduzetih sa vise radnji treba pravno objediniti i smatrati ih jednim KD. Prema objektivnoj teoriji potrebna su 3 uslova:1. istovetnost ili istovrsnost KD2. vremenski kontinuitet3. istovetnost oteenogProdueno KD cini vise istih ili istovrsnih KD ucinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog ucinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje 2 do 5 okolnosti a to su isotvetnost oteenog , istovetnost predmeta dela, koriscenje iste situacije istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta i prostora izvrsenja dela ili jedinstveni umisljaj. Obavezna 3 uslova su:1. istovetnost ili istovrsnost KD2. vremenski kontinuitet3. da uinjena dela predstavljaju celinu

18. Rad u javnoom interesuJe jedna od krivicnih sankcija koju predvidja KZ. Razlozi ZA i Protiv, za su da lice ne gubi svoje drustvene kontakte, moze nastaviti da obavlja svoju profesiju, nema negativnih posledica kazne lisavanja slobode i znatno su manji troskovi njenog izvrsenja. Za neke ucinioce ta sankcija ima i edukativni karatkre a moze biti i efikasnija od sankcija za odredjenu kategoriju cinilaca. Problem na planu izvrsenja se javlja zbog nedostatka humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se rad odvijao i ko bi nadgledao izvrsenje te sankcije. Problem je i taj sto osiudjenici dolaze u kontakt sa licima koja su radnjiva u smislu da mogu postati zrtve KD. Ali ipak ima vise prednosti nego mana ove sankcije. Ova kazna se moze izreci samo kao glavna sankcija. I izrice se za dela za koja je propisana kazna zatvojra do 3 godine ili novcana kazna. Ne moe bit krai od 60 sati niti dui od 360 casova. U rasponu od 1 do 6 meseci pritom da ne moze duze od 60 sati mesecno. Vazan uslov za izricanje ove kazne je pristanak ucinioca. Ako ne odradi ovu kaznu koja mu je odredjena u tom slucaju dolazi do zamene kazne zatvorom tako sto ce za svakih pocetih 8 sati ici 1 dan zatvora.

19. Uslovna osuda sa zastitnim nadzoromSadzinu ZN cine pojedine obaveze KZ pored obaveze osudjenog da se javlja organu nadlenom za vrsenje zastitbog nadzora propisuje se i mogucnost postaljanja uz zslovnu obavezu i sledeih obaveza:1. osposobljavanje ucinioca za odredjeno zanimanje2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osudjenog3. ispunjavanje obaveza izdrzavanja porodice, cuvanja i vaspitanja dece i drugih porodicnih obaveza4.uzdrzavanje od posecivanje odredenih mesta lokala i priredbi ako to moze biti prilika za podsticaj ponovnog vrsenja KD5. blagovremeno obavestavanje o promeni mesta boravka, radnog mesta6. uzdrzavanej od upotrebe alkohola i droga7. lecenje u odgovarajucoj ZU8 posecivanje odredjenih profesionalnih i drugih savetovalista...

20. Teko ubistvoJe ono koje je izvreno na podmukao i svirep nacin. Pojam svireposti se odredjuje objektivno subjektivno jer za postojanje ovaog oblika ubistva potrebo je da se nanose nepotrebne patnje koje mogu biti psihicke a ne samo fizicke. Kod pocinioca mora postojati svest o tome da hoce da muci zrtvu ili ak da uiva u otme. Ubistvo na podmukao nacin takodje mora biti ostvarena i objetkivna i subjektivna koponenta da se radi o prikirvenom naciu preduyimanja radnje a na subj da je izrazena lukavost, prearno postupanje i zloupotreba poverenja zrtve.Ubistvo pri nasilnickom ponasanjuUbistvo pri cijem izvrsenju sa umisljajem dovode u opasnost jos neka licaLisenje zivota pri izvrsenju teskog razbojnistva i kradjeKoristoljubljeUbistvo radi prikirvanja ili izvrsenja drugog KDKrvna osvetaLisavanje yivota sluybenog ili vojnog licaUbistvo deteta ili bremenite zeneUbistvo clana porodice koje je ucinilac predhodno zlostavljaoUmisljajno lisavanje zivota vise licaKazna od najmanje 10 god ili zatvor od 30 do 40 godina

21. Ubistvo na mahJe privilegovani oblik ubistva, okolnosti koje KD cine laksim moraju biti kumulativno ispunjene:1. da je ubistvo izvrseno u stanju jake razdrazljivosti2. da je ucinilac u takvo stanje doveden bez svoje krivice3. da je delo izvrseno na mahPo pojmom jaka razdrazljivost podrazumevaju se jaka afektana stanja jaceg intenzitea koja uticu na sposobnost rasudjivanja i odlucivanja. Ali ta afektna stanja ostaju u granicama normalnog odnosno ne sme se raditi o patoloskim afektnimm stanjima jer bi se te situacije resavale u vezi sa institutom neuracunjljivostiNeophodno da je ucinilac doveden u takvo stanje bez svoje krivice i to napadom , zlostavljanjem ili teskim vredjanjem. Zlostavljanje cine radnje koj enekom licu nanose fizicke ili psihicke patnje ali prei tom se ne radi o telesnoj povredi. Tesko vredjanje se definise objektivno a ne subjektivno. 3 okolnost da je delo izvrseno na mah dakle odmah nakon napada vredjanja itd... tj u vreme trajanja razdrazljivosti. Kazna je 1 do 8 godina

22. Kradja Je KD protiv pokretne imovine. Ima 3 oblika, obinu kradju, tesku kradju i sitno delo kradje. Radnja izvrsenja krivcnog dela sastoji se u oduzimanju drugome tue pokretne stvari. Oduzimanje postoji kada je doslo do prekida priteyanja i zasnivanja pritezanja nad pokretnom stvari od strane izvrsioca. Posledica je promena priteanja nad pokretnom stvari odnosno zasnivanje novog priteanja od strane izvrsioca. Kradja je izvrsena onda kada je zasnovano priteanje izvrioca nad pokretnom stvari a do tada pokusaj kradje je kaznjiv. Objekat radnje je tudja stvar, sto znaci moraju biti ispunjena tri uslova da se radii o stvari da je ta stvar pokretna i da je stvar tudja. Objekt mogu biti i one stvari cij je promet i drzanje zabranjeno npr opojne droge dinamit u tom slucaju ce postojati sticaj krivicnog dela kradje sa odgovoradjaucim KD.Kod kradje zbirne stvari postoji samo jedno KD bez obzira na broj stvari. Neophodno je da postoji namera prisvajanja tudje stvari. Namera mora biti vremenski sinhronizovana sa preduzimanjem radnje izvrsenja. Na subjektivnom planu mora posotojati umisljaj i namera. Ako pogresno drzi da je stvar nicija onda nema kradje vec je osnov stvarne zablude. A ako nema namere onda je prisvajanje tudje stvari. Kazna je novcana ili zatvor do 3 godine.