KRIVINO PRAVO

Prof. dr Mile MatijeviUa nauna oblast: Krivino pravo i krivino procesno pravo

Pojam krivinog prava

Krivino materijalno pravo je: nauna disciplina i grana pozitivnog prava.

Kao nauna disciplina:bavi se izuavanjem sistema krivino pravnih propisa, utvrujui njihove opte pravne principe, pojmove i institute.Kao grana pozitivnog prava:ini skup pozitivno pravnih normi koje se odnose na konkretna krivina dela i krivine sankcije.

Krivino materijalno pravo moemo definisati kao nauku koja ini skup optih i posebnih krivino-pravnih pojmova i instituta i kao granu zakonodavstva odnosno deo pravnog sistema jedne zemlje u formi pozitivno krivino-pravnih propisa, koji ine jedinstvenu celinu.

Predmet i karakter krivinog pravaPredmet krivinog materijalnog prava ine:

KRIVINO DJELOKRIVINA SANKCIJA

Osnovne karakteristike krivinog prava:

Krivino pravo je zakonsko pravo;Ono regulie ljudske odnose posredno a ne neposredno;Njime se ne odreuje ljudsko ponaanje u zajednici, ve se sankcionie povreda optepravnih ili zakonskih propisa;Ono ne odreuje prava i obaveze oveka, ve inkriminie njihovu povredu;Krivino pravo propisuje sankcije za odreena ponaanja, ime ih posredno ini zabranjenim.

Principi krivinog prava

PRINCIP ZAKONITOSTIPRINCIP LEGITIMNOSTIPRINCIP KRIVICEPRINCIP JEDNAKOSTI GRAANAPRINCIP HUMANOSTIPRINCIP SRAZMERNOSTI I PRAVEDNOSTI

Struktura krivinog prava

OPTI DEO:Izuava opta pitanja i opte pravne institute koji se odnose na krivino delo; krivino pravne institute koji su zajedniki za sva dela i uinioce; i opte uslove izricanja krivinih sankcija.

POSEBNI DEO:Izuava posebna krivina dela, odgovornost uinilaca i sankcije koje se na njih odnose, kao posebne uslove izricanja sankcija i njihove primene.

Izvori krivinog pravaOsnovni izvori krivinog prava:UstavZakoni

Dopunski izvori krivinog prava:Meunarodne konvencije;Podzakonski propisi i teorija krivinog prava;Sudska praksa;Obiaji;Pravna nauka.

Krivini zakoni su najvaniji izvor krivinog prava.

Mogu biti:

u formi zbira krivinopravnih propisa koji reguliu pojedine materije iz oblasti krivinog prava, ili

u formi krivinog zakonika kao kodifikacionog akta sveukupne materije krivinog prava.

KRIVINI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE (2005.) ZAKON O MALOLETNIM UINIOCIMA KRIVINIH DELA I KRIVINOPRAVNOJ ZATITI MALOLETNIH LICA REPUBLIKE SRBIJE (2005.)ZAKON O ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA ZA KRIVINA DELA (2008.)

Tumaenje krivinog zakonaPrema subjektu tumaenja:

Autentino tumaenja: tumaenje stvaraoca norme, zakonodavca, Narodne Skuptine R.Srbije;

Sudsko tumaenje: svaka sudska odluka je oblik tumaenja zakonske norme na konkretan sluaj; Nauno tumaenje: je slobodno delovanje naunih radnika dovoenja u vezu zakonskih normi u okviru teorijskih stavova.

Prema nainu tumaenja:

Jeziko tumaenje(kao osnovno): podrazumeva tumaenje pravnog smisla norme na osovu gramatiko leksike metode.

Logiko tumaenje (na dva naina): princip argumentum a contrario (razlog suprotnosti); princip argumentum a fortiori (ko moe vie moe i manje, i ukoliko je dovoljno manje tim pre postoji i vie).

Istorijsk - polazi se od toga kako je zakon nastao, (subjektivno volja zakonodavca, i objektivno znaenje zakona.

Kompartivn uporedno (kada se KZ u stvaranju, primeni uporedjuje sa nekim drugim zakonom.

ANALOGIJA tumaenje po slinosti(I NA DRUGI SLIAN NAIN)Metod zakljuivanja i reavanja konkretnih sluajeva po osnovu slinostiAnalogija legis -zakonskaAnalogija iuris-pravnaANALOGIJA KOJOM SE STVARA PRAVO JE PROTIVNA NAELU ZAKONITOSTI

Vaenje krivinog zakonaOdnosno u kom periodu i na kom prostoru na koje uinioce se on odnosi i primenjuje.VREMENSKO VAENJEPROSTORNO VAENJE

VREMENSKO VAENJE

Uslovljeno je dinaminou potreba pravne regulacije i deregulacije, odnosi se na estu promenljivost zakona u formi inkriminacije i dekriminacije; a u osnovi krivini zakoni se donose na neodreen period vaenja.

Zakon stupa na snagu prema aktu u kome je objavljen, a prestaje izriitim stavljanjem van snage odgovarajuim pravnim aktom.

PRAVILO JE DA KRIVINI ZAKONI STUPAJU NA SNAGU KAO I OSTALI ZAKONI TJ. OSAM DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U SLUBENOG GLASNIKU.

STROG PRAVNI PRINCIP: DA KRIVINI ZAKONI NE MOGU IMATI RETROAKTIVNO DEJSTVO;OSIM U SLUAJEVIMA POVOLJNIJIM ZA UINIOCA KRIVINOG DELA.

Krivina odgovornost se utvruje prema zakonu koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela.

PROSTORNO VAENJE

Krivini zakon vai na prostoru drave koja ga je donela.

TERITORIJALNI PRINCIPPERSONALNI PRINCIPREALNI PRINCIPUNIVERZALNI PRINCIP

TERITORIJALNI PRINCIPOdnosi se na pravilo da krivini zakon vai za sve dravljane na teritoriji drave koja ga je donela.

PERSONALNI PRINCIPPredvia da krivini zakon vai za sve dravljane drave koja ga je donela, bez obzira gde je delo poinjeno u zemlji ili inostranstvu.

REALNI PRINCIPUvaava naelo da krivini zakon vai za sve domae i strane dravljane, koji su povredili domaa dobra.

UNIVERZALNI PRINCIPDa krivini zakon vai za sve domae i strane dravljane, bez obzira gde su delo uinili i ,ija su dobra povredili.

Na zakonodavac: teritorijalni princip kao osnovni, a realni kao dopunski.

RAZVITAK NAUKE KRIVINOG PRAVA

Klasina kola-.Bekarija(kritika feudalne reakcije na zloin)Antropoloka kola-.Lombrozo(zloin je prirodna i nuna pojava-teorija roenog zloinca)Pozitivna kola-E.Feri, R.Garofalo(endogeni, egzogeni faktori kriminala)Socioloke teorije-F.v.List (odgovornost ne postoji-lica su u opasnom stanju),

Francuska kola-Lionska-G.Tarde(teorija kolektivne krivice)Austrijska enciklopedijska kola-h.Gros-stavlja u odnos izvrenje i suzbjanje delikta, gde je u sreditu OVEK.Nemaka socioloka kola-List, Hamel,Prints.-(potreba utvrivanja uzroka zloina)kola drtvene odbrane-F.Gramatika(ukidanje kazn.zakonodavstva, prevaspitanje

Uloga i cilj krivinog prava

Spreavanje, suzbijanje kriminaliteta, kroz preventivnu i represivnu delatnostOblici drutvene reakcije mogu biti:- neformalni (obiajne, moralne norme, drutvena osuda i dr),- formalni (kaznene, represivne rekcije, mere preventive)

Odnos krivinog prava i drugih grana prava

Krivino procesno pravoPrekrajno pravoKriminologijaKriminalistika Kazneno izvrno pravoPenologija, ViktimologijaMeunarodno krivino pravoDruge pravne naukeNepravne nauke

KRIVINO DELO(POJAM KRIVINOG DELA)Pravno shvatanje pojma kriminaliteta:Ue shvatanje:Kriminalitet se definie kao deliktno ponaanje koje se sankcionie kao krivino delo.ire shvatanje:Kriminalitetom se smatraju sve protivpravne kanjive radnje, dakle pored krivinih dela, i prekraji i prestupi.

Socioloki pristup definisanja kriminaliteta:

Pod kriminalitetom podrazummeva onu vrstu socijalnog ponaanja kojim se bitno ugroavaju drutvene vrednosti.

NULUM CRIMEN, NULA POENA SINE LEGE

Nema krivinog dela, niti kazne bez zakona

Krivino delo kao teorijski i zakonski pojamLat. crimen,delictum - zloin,prestup

Prema zakonskoj definiciji:krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i skrivljeno.

Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljenoDelo oveka,ProtivpravnoSkrivljenoOdreeno zakonom

ELEMENTI POJMA :ONO DELO (Ljudsko ponaanje = RADNJA) ODREENOST U ZAKONU PROTIVPRAVNOST KRIVICA

RADNJA KRIVINOG DELA Ljudsko ponaanje navedeno u zakonskom opisu pojedinog krivinog dela.To je zakonom odreeno ponaanje kojim se ostvaruje obeleje bia krivinog dela.Radnja je osnovni element bez koga ne moe biti ostvareno krivino delo.

INJENJE aktivni, voljni pokret, telesno, fiziko delovanje (Lice A ispali projektil u pravcu lica B).Svesno i voljno preduzimanje telesnog pokreta.NEINJENJE pasivno ponaanje (PROPUTANJE) radnje, dunosti. (Skretniar ne prebaci skretnicu, lekar ne da lek).Neinjenje je proputanje dunog injenja.

S obzirom na nain preduzimanja radnje :Krivina dela injenja (komisivna k.d.)- svesno i voljno preduzimanje telesnog pokreta.Krivina dela neinjenja (omisivna k.d.)- svesno i voljno proputanje telesnog pokreta.

Prema doprinosu u procesu nastajanja posledoce k.d. Radnja moe da bude

Radnja izvrenjaRadnja podstrekavanjaRadnja pomaganja

POSLEDICA KRIVINOG DELA

Je rezultat ovekovog ponaanja kojim se ostvaruje bie k.d.To je proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu koje nastaje kao rezultat dejstva preduzete radnje izvrenja k.d. MATERIJALNA KD fiziki uoljiva posledica koja je sadrana u zakonskom opisu k.d. ubistvo, telesna povreda FORMALNA KD posledica nije obeleje dela (uvreda, kleveta)

VRSTE POSLEDICAPOVREDE se javlja u tri vida kao:Unitenje;Oteenje;injenje neupotrebljivim pravnog objekta(lii ivota, prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja, teku/laku telesnu povredu ili naruavanje zdravlja)UGROAVANJA kada se zatieno pravno dobro nalazi u OPASNOSTI (vanredna situacija kada prema iskustvu neposredno predstoji povreda pravnog dobra)

Posledica u vidu ugroavanjaKONKRETNA ako je usled preduzete radnje izvrenja opasnost stvarno nastupila po objekat,postojali verovatnoa nastupanja posledice (ivot, telesni integritet, imovinu, ast i slino)

APSTRAKTNA kada usled preduzete radnje izvrenja opasnost nije nastupila za objekat, ali je postojala mogunost da nastupi (ko poziva ili podstie da se silom promeni ustavno ureenje).

POVEZANOST RADNJE I POSLEDICE

RADNJA VOLJNO PREDUZETA DELATNOT KOJA JE PROIZVELA POSLEDICU Odreeno ponaanje koje je odreeno u zakonu, predstavlja osnovno obeleje kd, a ispoljava se kroz RADNJU IZVRENJA ILI SAUESNIKU RADNJU. Ukoliko nema radnje izvrenja nema ni ostalih obeleja krivinog dela, pa prema tome ni krivinog dela.

UZRONA VEZA objektivna veza izmeu radnje i posledice. Teorija ekvivalencije neophodnost uzroka, uslova za nastupanje poslediceTeorija adekvatne uzronosti podoban, adkvatan da proizvede posledicu. POSLEDICA Proistie iz radnje kd, a posredstvom uzrone veze.

MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELATEORIJA DELATNOSTITEORIJA POSLEDICETEORIJA JEDINSTVA (UBIKVITETA)KZ RS.krivino delo je izvreno kako u mestu gde je izvrilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je posledica dela nastupila.

VREME IZVRENJA KRIVINOG DELATEORIJA DJELATNOSTITEORIJA POSLJEDICETEORIJA JEDINSTVA (UBIKVITETA)KZ RS Krivino delo je izvreno u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi bez obzira kada je posledica dela nastupila.

Objekt krivinog delaU najoptijem smislu, stvar,dobro ka kome je usmerena neka ljudska aktivnost. (vrednost,predmet, dobro,interes,ivo bie...)

U Krivinom pravu postoji: Objekt radnje krivinog dela;Objekt krivinog dela.

Objekt radnje krivinog dela je predmet ili stvar na kome je preduzeta radnja da bi se ugrozilo neko dobro ili interes.Objekt krivinog dela (ili zatitni objekt) je dobro, interes ili pravo protiv koga je upereno krivino delo.

Opti objekt krivinog dela smatra se drutvena zajednica (javni poredak), ovek, njegov integritet, pravo i slobode kao univerzalne vrednosti.

Grupni objekt krivinog dela smatra se dobro koje predstavlja zajedniki objekt zatite za vie srodnih krivinih dela (npr. fiziki integritet, zdravlje ljudi, privredna dobra)

Subjekt krivinog delaSubjekt je, u stvari, uinilac krivinog dela, lice koje je preduzelo radnju koja predstavlja krivino delo.Aktivni i pasivni subjekt k.d.Izvrilac krivinog dela je aktivni subjekt izvrenja delkta, lice koje je preduzelo radnju koja je za posledicu imala krivino delo

Kod nas pored fizikog lica izvrilac krivinog dela moe biti i pravno lice.

ProtivpravnostProtivpravnost je protivnost normi koja je sadana u bilo kom vaeem pravnom propisu drave.Protivpravnost predstavlja pravni osnov za odreivanje krivinih dela.Protivpravnost se esto dovodi u vezu sa drutvenom opasnou-Protivpravnost podrazumeva suprotnost s pravom, ona je opte obeleje i formalni element svakog krivinog dela.

Osnovi iskljuenja protivpravnostiZakonski:Delo malog znaajaNuna odbranaKrajnja nuda

Osnovi iskljuenja protivpravnostiVanzakonski:Pristanak povreenogSamopovredaVrenje slubene dunostiDisciplinsko i vaspitno kanjavanje maloletnikaSloboda javnog izraavanjaDozvoljen rizikPreteni interes

Delo malog znaajaZnaaj dela odreen je zakonom shodno vrsti i visini krivine sankcije, dok se posledice vrednuju prema teti koja je izazvana ili pretila da nastane.Zakonski osnov dela malog znaaja odnosi se iskljuivo na dela iz osnovnog oblika inkriminacije, jer ona i predstavlja najnii,osnovni oblik inkriminacije.

Delo malog znaaja (ili beznaajno delo) je prvi objektivni osnov iskljuenja krivinog dela.Tu se radi o delima koja su po svom kvalitetu takva da su beznaajna za krivino gonjenje.

Delo je malog znaaja ako je stepen krivice uinioca nizak,Ako su tetne posledice odsutne ili neznatne;Ako opta svrha k.sankcija ne zahteva izricanje k.sankcije;Ako se njime na napada dobro, vrednost ili interes koji ima vei znaaj za drutvo.

Za primenu ovog osnova moraju se proceniti kumulativni elementi:OKOLNOST IZVRENJANASTALE ILI IZOSTALE POSLEDICESTEPEN KRIVICE NIZAKSVRSISHODNOST IZRICANJA SANKCIJEOBJEKTIVNI ELEMENT: K.D. NOVANA KAZNA ILI KAZNA DO 5 DODINa ZATVORA

Nuna odbranaKADA JE UINILAC BIO PRINUEN DA OD SEBE ILI DRUGOGA ODBIJE ISTOVREMENI PROTIVPRAVNI NAPAD.

Subjektivno shvatanje: nuna odbrana je stanje koje je uinioca dovelo do stanja neuraunljivosti.Objektivno shvatanje: polazi od toga da je nuna odbrana stanje u kojem je uinilac bio ovlaen da povredi napadaevo dobro.

Da bi se stekli bitni uslovi za nunu odbranu moraju postojati kumulativni uslovi napada i bitni uslovi nune odbrane.

Bitni uslovi napada za nunu odbranuNapada moe biti samo ovek;Napad mora biti protivpravan;Napad mora biti uperen protiv oveka;Napad mora biti skrivljen.

Bitni uslovi odbrane za nunu odbranuOdbrana mora biti u funkciji odbrane od napada;Odbrana mora biti istovremena sa napadom i upravljena prema napadaevom dobru;Odbrana mora biti neophodno potrebna za odbijanje napada;Mora postojati srazmernost izmeu odbrane i napada.

Prekoraenje nune odbraneAko napadnuto lice u odbijanju napada od svog ili tueg pravnog dobra pree granice odbrane koja je neophodno potrebna postoji PREKORAENJE (EKSCES) NUNE ODBRANEPO INTENZITETU-povreeno dobro vee vrednosti od spaenog dobra.PO IRINI- uzvraanje na napad koji jo nije zapoeo, niti je predstojao,ili ako nastavi sa povredom dobra napadaa i poto je napad konano prestao.

Krajnja nudaKRIVINO DELO UINJENO U KRAJNJOJ NUDI JE DELO KADA JE UINILAC PREDUZEO RADNJU DA OD SEBE ILI DRUGOGA OTKLONI ISTOVREMENU NESKRIVLJENU OPASNOST, KOJA SE NA DRUGI NAIN NIJE MOGLA OTKLONITI I AKO POINJENO ZLO NIJE VEE OD ONOG KOJE JE PRETILO.

Da bi se stekli uslovi za krajnju nudu moraju biti ispunjeni uslovi opasnosti kao i uslovi otklanjanja opasnosti.

Uslovi opasnosti krajnje nude:Opasnost moe da dolazi od: oveka, ivotinje, prirodnih sila i stvari;Opasnost ne sme biti skrivljena;Opasnost treba da je stvarna;Opasnost moe biti uperena protiv bilo kog pravom zatienog dobra;

Uslovi otklanjanja opasnosti:Opasnost i otklanjanje opasnosti treba da su istovremeni;Da se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain;Da uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.

Prekoraenje krajnje nudeAko uinilac u otklanjanju opasnosti po svoje ili tue pravno dobro pree granicu krajnje nude koja je odreena uslovom da uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo postoji prekoraenje (EKSCES) krajnje nude.Prekoraenje krajnje nude je fakultativni osnov za blae kanjavanje uinioca krivinog dela.

Nema krajnje nude ako je uinilac bio duan da se izlaeopasnosti koja je pretila

Lica ija je dunost izlaganje opasnosti (policajci, vatrogasci,rudari...) ne mogu se pozivati na krajnju nudu sem u sluaju pretnje po ivot.Dunost izlaganja opasnosti

Slubenim licem se smatra:Lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti;Izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, koje stalno ili povremeno vre slubene dunosti u tom organu;Lice kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, koje odluuje o pravima, obavezama ili interesima fizikih ili pravnih lica ili o javnom interesu;Vojna lica.....

Odgovornim licem smatra seVlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja, kojem je, poveren odreeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnjom...;I slubeno lice kad su u pitanju krivina dela kod kojih je kao izvrilac oznaeno odgovorno lice

KRIVINA ODGOVORNOSTSkup uslova da se nekome za izvreno delo moe izrei krivina sankcijaOdreuje se elementima uraunjivosti i vinosti izvriocaUraunjivost psihika svojstva uinioca da mu se delo moe staviti na teretVinost: odnos uinioca prema delu da mu se ono moe staviti na teret

KRIVICADefinicija: postoji ako je uinilac u vreme izvrenja k.d. Bio uraunljiv i postupao sa umiljajem ili iz nehata, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

KrivicaElementi krivice:Uraunljivost (sposobnost za rasuivanje, i sposobnost za odluivanje);Umiljaj i nehat;Svest o zabranjenosti dela (protivpravnosti svoga postupanja).

URAUNJIVOSTJe skup svesnih i voljnih elemenata koji odreuju psihiko stanje uinioca krivinog dela u vreme njegovog izvrenja, a koji ga ine sposobnim da rasuuje i odluuje o svojim postupcima.Uraunljivost se sastoji iz : Intelektualne sposobnosti i Voljne sposobnosti

UraunljivostIntelektualna sposobnost se u krivinopravnom smislu sastoji u sposobnosti uinioca k.d. da shvati znaaj svoga dela, da ima predstavu o njemu kao o zabranjenom i protivpravnom delu koje ostvaruje svojom radnjom.Voljna sposobnost je mogunost upravljanja svojim delatnostima, postupcima tako da se savladaju spoljne i unutranje prepreke, te da se odluka ostvari preduzimanjem ili proputanjem odreene radnje .

UraunljivostUraunljivost je prvi osnovni element krivice jer ona ne moe uopte da postoji bez uraunljivosti.

Uraunljivost kao krivina sposobnost je lino svojsvno , jer svako lice mora da bude sposobno za rasuivanje i odluivanje da bi bilo odgovorno za uinjeno krivino delo.

SVEST predstavlja intelektualno svojstvo rasuivanja o ponaanju, o drutvenoj opasnosti nekog injenja ili neinjena i moguih posledica takvog ponaanja.VOLJU ine elementi upravljanja sopstvenim postupcima i htenja za nastupanje posledice o kojoj postoji svest kao moguoj i izvesnoj.

UMILJAJDelo izvreno s umiljejem postoji ako je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje (direktni umiljaj); ili kada je bio svestan da je usled injenja ili neinjenja mogla nastupiti zabranjena posledica pa je pristao na njeno nastajanje (eventualni umiljaj).

1. svestan svog dela i hteo izvrenje = DIREKTNI UMILJAJ2. svestan da moe uiniti delo pa na to pristao = EVENTUALNI UMILJAJ

Posebni oblici umiljaja:Prethodni, nakandni umiljaj (irelevantni), jer mora postojati u momentu izvrenja kd.Predumiljaj, momentalni umiljaj (due vreme razmilja, momentalno odlui.Neodreeni, opti umiljaj kraa na nevieno (depna kraa),

NEHATDelo je uinjeno iz nehata kada je uinilac bio svestan da iz njegove radnje moe nastupiti zabranjena posledica pa je olako drao da nee nastupiti ili e je on otkloniti (svesni nehat), ili nije bio svetsan posledice ali je prema okolnostima i linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te posledice (nesvesni nehat).

SVESNI NEHAT:Uslovi:1. SVEST: svestan da svojom radnjom moe uiniti delo2. VOLJA : olako dri da do toga nee doi iliDri da e to mooi spreiti.

NESVESNI NEHATUSLOVI1. SVEST: nije svestan da svojom radnjom moe uiniti delo (a nesvesnost iskljuuje VOLJU)2. prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio je duan i mogao biti svestan te mogunosti. BIO DUAN objektivno prema obavezamaMOGAO prema subjektivnim svojstvima uinioca

ODGOVORNOST ZA NEHATPrema posledici nehatna kd se sutinski ne razlikuju od umiljajnih !Umiljaj je pravilo, a nehat se propisuje za konkretno krivino delo (mora biti posebno propisan).Propisana kazna za nehat je uvek blaa u odnosu na kaznu za umiljaj

POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTIOdgovornost za dela uinjena putem tampe ili drugih sredstava javnog informisanjaOdgovornost u meunarodnom krivinom pravu ( komandna odgovornosi i zajedniki zloinaki poduhvat)Odgovornosta za kvalifikovane oblike krivinih dela

Osnovi iskljuenja kriviceNeuraunljivostStvarna zabludaPravna zabludaSila Pretnja

NeuraunljivostJe psihiko stanje uinioca koje postoji u vreme izvrenja krivinog dela u kome on nije mogao da shvati znaaj svoga dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnod razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.

Neuraunljivost

BIOLOKE OSNOVEDuevna bolest (patoloko stanje privremeno ili trajno)Privremena duevna poremeenost (privremeno patoloko stanje kod inae duevno zdravih lica)Zaostali duevni razvoj (trajno stanje)Druge tee duevne poremeenosti (sociopatije i sl.)

PSIHOLOKE POSLEDICE1. Nemogunost shvatanja znaaja svog dela2. Nemogunost upravljanja svojim postupcima

NAPOMENA: Da bi postojala neuraunljivost, mora biti konstatovan bioloki osnov + jedna od psiholokih posledica

Neuraunljivost se utvruje:in tempore criminis (u vreme izvrenja KD)in concreto (u odnosu na konkretno KD)

NEURAUNLJIVOM LICU MOEMO IZREI MERU BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LEENJA I UVANJA U ZDR. USTANOVI (i druge mere bezbednosti)

BITNO SMANJENA URAUNLJIVOST postoji kada je sposobnost uinioca KD da shvati znaaj svoga dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled postojanja jednog od etiri zakonom predvienih oblika duevne poremeenosti.LICE JE URAUNLJIVO, KAZNA MU MOE BITI FAKULTATIVNO UBLAENA I MOE SE IZREI MERA BEZBEDNOSTI UZ KAZNU.

SKRIVLJENA NEURAUNLJIVOST Actines liberae in causaUslovi:Da se sam doveo u stanje u kome su iskljueni psiholoki uslovi za krivicuDa je to uinio upotrebom alkohola, droga ili na drugi nainDa je postojao umiljaj neposredno pre dovoenja u takvo stanje na izvrenje KDDa je u vreme izvrenja dela bio neuraunljiv

KRIVINOPRAVNO DEJSTVO: SMATRA SE DA POSTOJI KRIVICA, KANJAVA SE, PRI TOME JE ISKLJUENA MOGUNOST BLAEG KANJAVANJA ZBOG BITNO SMANJENE URAUNLJIVOSTI

SILA I PRETNJASila i pretnja predstavljaju oblike prinudeSila je upotreba fizike ili druge snage jednog lica prema drugom licu sa ciljem da se ono prinudi na injenje ili neinjenje koje dovodi do ostvarenja k.d.NEODOLJIVA-sila mora biti po snazi, obimu i intezitetu takva da joj se uinilac k.d. pri postojeim okolnostima nije mogao odupreti; NEMA k.d.po KZODOLJIVA- sila takve snage i intenziteta da joj se uinilac mogao odupreti ali nije, tada postoji k.d. ali blae kanjavanje.

Sila i pretnjaSila se javlja u dva oblika:APSOLUTNA I KOMPULZIVNAApsolutna sila postoji kada je pritisak na volju drugog takav da ga potpuno liava mogunosti da donese odluku o injenju ili neinjenju,nema voljnog akta, tako da se preduzimanje telesnog pokreta ne smatra kao njegov ve kao tu akt.(posredni izvrilac)

Sila i pretnjaKOMPULZIVNA SILA- postoji kada je pritisak na volju drugog takav da ima sposobnost za odluivanje, ali je njegova odluka da preduzme radnju izvrenja iznuena tako da nije akt njegove slobodne volje.Moe biti:NeposrednaPosredna

PretnjaBlai oblik prinudeTo je najava zla, izjava kojom se drugom licu stavlja u izgled nanoenje zla koje je podobno da utie na njegovu volju, da uini ili propusti odreenu radnju i time prouzrokuje zabranjenu posledicu.Mora biti:Ozbiljna:Mogua;Sadanja;Neotklonjiva.

STVARNA ZABLUDA je postojanje pogrene ili nepotpune predstave o stvarnoj okolnosti krivinog dela;Stvarna zabluda u uem smislu: je zabluda o stvarnim okolnostima koje ine obeleja bia krivinog dela;Stvarna zabluda u irem smisli: je zabluda o stvarnim okolnostima koje ne predstavljaju elemenat bia krivinog dela.

Neotklonjiva stvarna zabluda: ako uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje k.d. NEOTKLONJIVA NEMA KRIVICE

Otklonjiva stvarna zabluda: kada je uinilac k.d imao pogrenu predstavu o obelejima k.d.,iako je bio duan i mogao da ima pravilnu predstavu o tim okolnostima.

STVARNA ZABLUDA MOE BITI:

Zabluda o predmetu;Zabluda o linosti;Promaeni udarci.Posebni oblici stvarne zablude

PRAVNA ZABLUDAZABLUDA O ZABRANJENOSTI DELA nepostojanje svesti o tome da ini kd, da ini zabranjeno ponaanje. (NEPOZNAVANJE PROPISA NE OPRAVDAVA)NEOTKLONJIVA nije znao niti je bio duan znati - NEMA KRIVINOG DELAOTKLONJIVA nije znao ali je mogao i bio duan da zna- FAKULTAT.BLAE KANJAVANJE

KRIVINO PRAVNI ZNAAJ ZABLUDE

Osnov koji iskljuuje krivicu:KZ Srbije eksplicitno kae (da delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije krivino delo). Kod otklonjive pravne zablude (kada je uinilac mogao i bio duan da zna, isti se moe blae kazniti

STADIJUMI IZVRENJA KRIVINOG DELAODLUKA ZA IZVRENJE K.D.-OBAVEZAN (NEKANJIVO) PRIPREMNE RADNJE-MOGU (IZUZETNO KANJIVO)P r e l a z a k n a d e l oPOKUAJ (KANJIVO ZA TEKA KD) DOVRENO DELO (KANJIVO)

PRIPREMNE RADNJE:

KZ ne predvia pripremne radnje kao fazu u izvrenju k.d.za koju se kanjava, ali u posebnom delu je na vie mesta predvieno kanjavanje za pripremne radnje kao samostalno krivino delo.

Olakavaju ili omoguavaju realizaciju radnje krivinog dela (dogovor uinilaca, nabavka sredstva, otklanjanje prepreka).

PRIPREMNE RADNJE nain propisivanja kanjivosti

1. kanjivo pripremanje pojedinih KD (protiv ustavnog ureenja)Vrste Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvrenje KD,Otklanjanje prepreka za izvrenje KD,Dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugim izvrenja KDDruge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje KD

2. KAO RADNJE SAMOSTALNIH KRIVINIH DELA ILI OBLICI POJEDINIH KRIVINIH DELA (npr. pripremanje neovlaene proizvodnje opojnih droga)

POKUAJZapoeto a nedovreno krivino delo, delikt nastao u meufazi pripremanja i dovrenja krivinog dela. radnja kojom se ulazi u kriminalnu zonu zapoinje sa umiljajem izvrenje KD ali ne nastupa posledicaELEMENTI:Umiljaj (eventualni ili direktni, obuhvata obeleja KD i posledicu)Zapoeto izvrenje KD (izaao iz stadijuma pripremnih radnji i ostvario jedno obeleje KD, kod vieaktnih dela zapoeo prvu radnju, npr. prinude, )Nedovrenost dela nenastupanje posledice kod materijalnih delikata (specifinost krae)

Kada se uinilac kanjava za pokuaj ?UMILJAJNO ZAPOINJANJE IZVRENJA DELAPROPISANA KAZNA (PET GODINA ZATVORA ILI TEA KAZNA)AKO JE PROPISANA KAZNA ZATVORA MANJA OD PET GODINA, SAMO KADA ZAKON IZRIITO PROPISUJE KANJAVANJE ZA POKUAJ

Kako se uinilac kanjava za pokuano delo?KAZNOM PROPISANOM ZA DELO ILIUBLAENOM KAZNOM

!!! POKUAJ JE OSNOV ZA FAKULTATIVNO UBLAAVANJE KAZNE !!!

Vrste pokuajaNESVRENISVRENI!!!! POSLEDICA UVEK IZOSTAJE !!!KVALIFIKOVANI (umesto pokuanog k.d. Ostvari bie drugog k.d.)NEPODOBNI (ZBOG NEPODOBNOG SREDSTVA ILI PREDMETA RADNJE) OSNOV ZA OSLOBOENJE OD KAZNE

POKUAJ

SVRENI POKUAJ kada je uinilac sa umiljajem zapoeo i dovrio radnju KD, ali je posledica izostala.NESVRENI POKUAJ kada je uinilac sa umiljajem zapoeo radnju KD, ali je ne dovri, pa se na taj nain i ne steknu svi uslovi neophodni za nastupanje posledice k.d.

POKUAJ NEPODOBNI:1. S obzirom na sredstvo (puca iz prazne puke)2. U odnosu na objekt radnje (puca u mrtvog oveka) POKUAJ KVALIFIKOVANI: Zapoinjui radnju teeg krivinog dela ostvari obeleja lakeg krivinog dela zbog posledice ili naina (pokuaj ubistva TTP, pokuaj TTP opasna laka telesna povreda) RAZGRANIENJE: UMILJAJ

DOBROVOLJNI ODUSTANAKPotrebno da je D.O : DOBROVOLJAN & KONAAN

ZLATAN MOST, jer izvrilac moe dovriti delo, ali nee: pokuao je izvrenje KD, ali je: dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrenja (ODUSTANAK OD NESVR. POKUAJA)spreio nastupanje posledice (ODUSTANAK OD SVR. POKUAJA - mogu samo kod temporalnih delikata)USLOVI: Dobrovoljnost autonomne odluke izvriocaNeopozivost odluke izvriocaIzostanak posledica.

KRIVINOPRAVNO DEJSTVOMoe se osloboditi od kazneAko je pri dobrovoljnom odustanku ili stvarnom kajanju dovrio neko drugo samostalno delo za to drugo delo se kanjavaOSLOBODITI SE OD KAZNE MOE I SAIZVRILAC, PODSTREKA ILI POMAGA KOJI DOBROVOLJNO SPREI IZVRENJE KD

Dobrovoljni odustanak od svrenog pokuajaDobrovoljni odustanak od nesvrenog pokuaja ( uvek mogu )

SAUESNITVO

Ostvarenje kd od strane vie licaIZVRILAC samostalno izvrenje kd(SA)IZVRILAC zajedniko izvrenje kdPODSTREKA zajedniko izvrenje POMAGA zajedniko izvrenje kd

USLOVI ZA POSTOJANJE SAUESNITVAZajedniko delovanje u ostvarenju kd (objektivni uslov)Svest o zajednikom delovanju (subjektivni uslov)

PRAVNA PRIRODA SAUESNITVATEORIJA AKCESORNOSTI (zavisnosti) Bez drugog saizvrioca nema saizvrilatva, bez izvrioca nema ni podstrekavanja, pomaganja Dvostruka akcesornost- dva licaKvantitativna akcesornost-dovreno kdKvalitativna akcesornost kvalitet kd (sadraj)Limitirana akcesornost - ostvarenje objektivnih elemenataEkstremna (potpuna) akcesornost ostvarenje kd sa optim oblejimaHiperekstremna akcesornost ostvarenje svih okolosti kdMinimalna akcesornost da se ostvare bitna obeleja kd

SAIZVRILATVOIzvrilatvo saizvrilatvo (slinost-razlike)Kada vie lica uestvuje u izvrenju kd, na osnovu zajednike volje, preduzimajui zajednike radnje (dva lica odlue da ubiju tree, i zajedniki mu nanesu smrtonosne povrede.)Subjektivno objektivno shvatanje (radnja, svest)Teorija podele rada (dogovo o radnjama izvrenja).Posredni izvrilac nije saizvrilac (posredstvom sile, pretnje).UEE U RADNJI IZVRENJA (SA UMILJAJEM ILI IZ NEHATA)DRUGA RADNJA, PREDUZETA SA UMILJAJEM KOJOM SE BITNO DOPRINOSI IZVRENJU DELA, PO ZAJEDNIKOJ ODLUCI

TEORIJE O SAIZVRILATVUOBJEKTIVNE - radnjaSUBJEKTIVNE svestMEOVITE radnja i svestTEORIJA PODELE RADA- dogovor o radnjam izvrenjaTEORIJA VLASTI NAD DELOM presudna uloga u izvrenju kd

PODSTREKAVANJEumiljajno navoenje drugog na izvrenje kdNAVOENJE NA IZVRENJE DELA, STVARANJE ODLUKE KOD DRUGOG O IZVRENJU DELASTVARANJE UVRENJE ODLUKEMOLBOMOBEANJEM ILI DAVANJEM POKLONAPLAANJENAGOVARANJESAVETOVANJE...VERBALNO ILI KONKLUDENTNIM RADNJAMA

Vrste podstrekavanja:Neposredno - direktnoPosredno preko drugog licaUspelo proizvodi dejstvo (izvrenje kd)Neuspelo ne proizvodi kd

KANJAVNJE ZA PODSTREKAVANJEPodstreka je odgovoran SAMO ako je kd uinjeno sa umiljajem, i ako je kd izvreno Umiljaj podstrekaa mora da obuhvati SVEST O UZRONOJ VEZI IZMEU RADNJE PODSTREKAVANJA I ODLUKA PODSTREKAVANOG DA IZVI KDKao da je (podstreka) sam izvrio delo (u granicama propisane kazne)NEUSPELO PODSTREKAVANJE: kada se podstrekavanje odnosi na delo iji je pokuaj kanjiv, podstreka se kanjava i kada delo nije ni pokuano)

POMAGANJEumiljajni doprinos ostvarenju kdLice A nabavi pitolj licu B,znajui-neznajui zbog ega licu B treba pitolj)DAVANJE SAVETA ILI UPUTSTAVA KAKO DA SE IZVRI DELO, STAVLJANJE NA RASPOLAGANJESREDSTAVA ZA IZVRENJE DELA,STVARANJE USLOVA ILI OTKLANJANJE PREPREKA ZA IZVRENJE, UNAPRED OBEANO PRIKRIVANJE UINIOCA, SREDSTAVA, TRAGOVA ILI PREDMETA PRIBAVLJENIH KRIVINIM DELOM

VRSTE POMAGANJA1. FIZIKO-nabavka sredstava (pitolj, lani peat) PSIHIKO-intelektualno (davanja saveta)2. NEPOSREDNO - lino POSREDNO - preko treeg lica

VRSTE POMAGANJA3. PRETHODNO pre izvrenja kd ISTOVREMENO za vreme izvrenja kd NAKNADNO posle izvrenja kd (sportno, jer je u pitanju prikrivanje kd, izvrioca)4.NEINJENJEM! proputanje dunosti (uvar omogui da se izvri kd) INJENJEM - aktivna delatnost5. NEUSPELO POMAGANJE

KANJAVANJE POMAGAA(odgovara u granicama svog umiljaja)ONO TO NIJE BILO OBUHVAENO UMILJAJEM, (EKSCES) NE PODLEE ODGOVORNOSTI (kvalitativni (drugo) kvntitativni eksces (tee, lake) kd u odnosu na radnje pomaganja.POMAGA SE KANJAVA KAZNOM PROPISANOM ZA KRIVINO DELO ILI UBLAENOM KAZNOMNAJLAKA FORMA SAUESNITVA!!! FAKULTATIVNI OSNOV ZA UBLAAVANJE KAZNE !!!

STICAJ KRIVINIH DELASticaj krivinih dela potoji onda kada jedan uinilac jednom radnjom, ili sa vie radnji uini vie krivinh dela za koja mu se istovremeno sudi.Svrha ustanovljenja sticaja je u vezi sa odmeravanjem kazne (za vie samostalnih KD, ili KD u sticaju)

STICAJ KRIVINIH DELAISTOVETNOST UINIOCADVA ILI VIE SVRENA ILI POKUANA K.D.DA ZA UINJENA DELA NIJE IZREENA PRESUDADA SE ZA SVA UINJENA K.D. ISTOVREMENO SUDI

VRSTE STICAJA

IDEALNI jednom radnjom je uinio vie KD,REALNI sa vie radnji je uinio vie KD za koja mu se istovremeno sudi. HOMOGENI sa jednom ili vie radnji ini ista ili istovrsna KD, HETEROGENI sa jednom ili vie radnji ini razliita KD

PRIVIDNI STICAJPRAVNA KONSTRUKCIJA KOD KOJE IZGLEDA DA POSTOJI VIE KRIVINIH DELA U STICAJU, A NE POSTOJIVRSTEPRIVIDNI IDEALNI = kada jednom radnjom ostvari bia vie KD, ali se smatra da je uinjeno samo jedno KDPRIVIDNI REALNI = kada preduzme vie radnji, ali ostvaruje samo jedno KD

PRIVIDNI ( IDEALNI) STICAJ1) specijalitet: kada je KD poseban oblik nekog drugog, opteg KD primenjuje se posebno KD (npr. iznuda kao poseban oblik prinude, pronevera kao poseban oblik utaje, teko ubistvo kao tei oblik ubistva)2) supsidijaritet: kada je KD prethodni stadijum drugog KD, primenjie se norma samo ako nisu ispunjeni uslovi za drugo KD (npr. kanjivo pripremanje, kanjiv pokuaj dela, pomaganje, podstrekavanje)3) konsumpcija: kada je jedno KD sadrano u drugom (tee konzumira lake, ubistvo konzumira TTP, ukrade klju kojim kasnije izvri provalnu krau)4) alternativitet: kada postoje dva oblika istog KD iste teine (ubistvo na svirep i podmukao nain),5) inkluzija: pratee KD zanemarljive teine u odnosu na uinjeno (oteenje tue stvari kod ubistva).

PRIVIDNI REALNI STICAJSluajevi zakonskog jedinstva vie KD:1. sloeno KD2. produeno KD3. kolektivno KD

SLOENO KRIVINO DELO : bie KD sadri u sebi bia dva ili vie KD (na primer, razbojnitvo: prinuda + kraa)KOLEKTIVNO KRIVINO DELO: vie ponovljenih injenja istog KD smatra se jednim KD zbog posebnog psihikog odnosa uinioca prema vrenju tih KD (iz navike, zanata ili zanimanja)

PRODUENO KD = u vremenskom kontinuitetu vri ista ili istovrsna KD koja se zbog najmanje dve okolnosti koji ih povezuju pojavljuju kao jedinstveno KD Zakonom zahtevane OKOLNOSTI:Istovetnost oteenog,Istovrsnost predmeta KD,Korienje iste situacije ili trajnog odnosa,Jedinstvo mesta ili prostora,Jedinstveni umiljaj uiniocaKOD KD UPRAVLJENIH PROTIV LINOSTI MORAJU BITI UINJENA PROTIV ISTOG LICA.

SISTEM KRIVINIH SANKCIJAKRIVINA SANKCIJA = ogranienje ili uskraenje odreenih prava osuenom koje sud izrie u zakonito sprovedenom postupku radi postizanja naroite svrheOPTA SVRHA (l. 4. st. 2): suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvomZABRANA IZRICANJA DECI

VRSTEKazneMere upozorenjaMere bezbednostiVaspitne mere (namenjene maloletnicima)Mera oduzimanja imovinske koristi (mera koju KZ ne navodi kao posebnu vrstu, ali je regulie)RAZLIKE meu vrstama sankcija:PRIRODA,SVRHA,UZRAST LICA PREMA KOME SE PRIMENJUJU

KAZNESVRHA KANJAVANJA (l. 42)Spreavanje uinioca da ini KD i uticanje na njega da ubudue ne ini KD (SPECIJALNA PREVENCIJA)Uticanje na druge da ne ine KD (GENERALNA PREVENCIJA)Izraavanje drutvene osude za KD, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona (VASPITNI UTICAJ U CILJU GENERALNE PREVENCIJE)VRSTE KAZNI (l. 43):Kazna zatvoraNovana kaznaRad u javnom interesuOduzimanje vozake dozvole

KAZNEGLAVNE KAZNE: kanjavanje se iscrpljuje izricanjem jedne glavne kazneSPOREDNE KAZNE: dopunjavaju glavnu kaznu, radi postizanja svrhe kanjavanjaKOD NAS:ISKLJUIVO GLAVNE KAZNE: zatvor i rad u javnom interesuGLAVNE ILI SPOREDNE KAZNE: novana kazna i oduzimanje vozake dozvole

KAZNA ZATVORAPOJAM: ogranienje slobode kretanja uiniocu KD na neko vreme koje odreuje sud u zakonito sprovedenom postupkuZAKONSKI RASPONI:DONJA GRANICA - MINIMUM = 30 DANAGORNJA GRANICA - MAKSIMUM = 20 GODINA IZUZETNA KAZNA ZATVORA: od 30 do 40 godina (za teka KD, ne moe se izrei mlaem punoletniku)

IZRICANJE:KAZNA ZATVORA: NA PUNE GODINE I MESECE,IZUZETNA KAZNA OD 30 DO 40 G.- NA PUNE GODINE,KRATKOTRAJNI ZATVOR DO 6 MESECI NA MESECE I NA DANE

USLOVNI OTPUSTOTPUTANJE SA IZDRAVANJA KAZNE ZATVORAUSLOVI:IZDRANA 2/3 KAZNEOEKIVANO DOBRO VLADANJE NA SLOBODI, NAROITO DA NEE VRITI KDAKO LICE NIJE POKUALO BEKSTVOOPOZIV: ZBOG UINJENOG NOVOG KD ILI SAZNANJA ZA RANIJE UINJENO

VRSTE OPOZIVA:OBAVEZAN (ako je osuenom za novo KD izreena kazna preko 6 meseci zatvora)FAKULTATIVNI (ako je osuenom za novo KD izreena kazna do 6 meseci zatvora)Kod fakultativnog opoziva naroito se ceni: srodnost izvrenog ranijeg i novog KD, pobude iz kojih je uinio KD i slino.

NOVANA KAZNAPojam: Ogranienje prava na imovinu uinioca u korist draveSISTEMI ODMERAVANJA:1. dnevni iznosi (broj dnevnih iznosa)2. fiksni sistem (u rasponima)KOD NAS: oba sistema PRIORITETNO SE PRIMENJUJE SISTEM DNEVNIH IZNOSA

NOVANA KAZNA DNEVNI IZNOSIOdreivanje: br. iznosa x visina dn. iznosaBroj dnevnih iznosa (10-360 iznosa)Visine jednog dnevnog iznosa (500-50 000 dinara)Broj dn. iznosa usaglaava se prema visini propisane kazne zatvora za to KDVisina jednog dnevnog iznosa = ukupni prihodi nuni rashodi uinioca u protekloj godini : sa brojem dana u godiniUtvrivanje ukupnih prihoda i rashoda:Obaveza ustanova da prui podatke,Po slobodnoj oceni suda ako nema drugih podataka

NOVANA KAZNA - FIKSNAUslovi primene:Kad ni po slobodnoj oceni nije mogue odrediti iznos dnevnih iznosaKad utvrivanje dnevnih iznosa izaziva produenje kriv. postupkaRasponi: 10 000-1 000 000, za dela iz koristoljublja 10 milionaOdreivanje: usaglaeno sa rasponima po propisanim kaznama zatvora za ta KD

NOVANA KAZNA - IZVRENJERok plaanja: odreen u presudi, najkrae 15 dana najdue 3 meseca od pravosnanosti, izuzetno otplata u ratama najdue 1 godinu.Zamena nenaplaene novane kazne koja se prinudno ne moe naplatiti:Kaznom zatvora (supletorni zatvor)Supletorni zatvor: 1000 din 1 dan, maksimalno traje 6 meseci, izuzetno 1 godina kod kazne vee od 700 000 dinara. Zamena kod delimino izvrene isplate uz srazmerno proraunavanje ostatka kazne.Rad u javnom interesu: zapoetih 8 asova = 1000 dinara (ne vie od 360 asova).

RAD U JAVNOM INTERESUZak. def.: Rad u javnom interesu je onaj drutveno koristan rad kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u cilju sticanja dobitiIZRICANJE: Iskljuivo kao GLAVNE kazne za KD za koja je propisan zatvor do 3 godine ili novana kaznaRASPON: 60-360 asova, izvrivo u periodu od 1 6 meseciNe moe se izrei bez pristanka okrivljenog da radi, ceni se svrha kanjavanja, vrsta KD, linost, spremnost da obavlja rad.MOGUE FAKULTATIVNO UMANJENJE za ako ispunjava obaveze vezane za rad.

ODUZIMANJE VOZAKE DOZVOLEMoe se izrei uiniocu KD u vezi sa ijim izvrenjem ili pripremanjem je korieno motorno voziloKAO GLAVNA KAZNA: za KD za koja je propisan zatvor do 2 godineKAO SPOREDNA KAZNA: uz kaznu zatvora ili novanu kaznuTRAJANJE: 1-3 godineKRENJE ZABRANE: svaka godina se zamenjuje 1 mesecom zatvoraISKLJUENO IZRICANJE UZ MERU BEZBEDNOSTI ZABRANE UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM

ODMERAVANJE KAZNEZAKONSKO ODMERAVANJE = PROPISIVANJE VRSTE I RASPONA KAZNE U ZAKONU ZA SVAKO DELO PONAOSOBSUDSKO ODMERAVANJE = IZBOR VRSTE I MERE KAZNE U OKVIRU ZAKONSKIH RASPONA .

INDIVIDUALIZACIJA KAZNE (prilagoavanje kazne linosti izvrioca) KAZNE PREMA VRSTI KD, UINIOCU I OKOLNOSTIMA IZVRENJA KD

Odmeravanje kazne moe biti:Odmeravanje kazne u okviru propisane kazne za odreeno KD,Odmeravanje blae kazne od propisane (ublaavanje kazne)Odmeravanje tee kazne od propisane (pootravanje kazne)Propisanost opteg minimuma maksimuma kazne, nesme se prekoraiti.

ZAKONSKO ODMERAVANJE KAZNENAIN PROPISIVANJAZATVOR: u rasponima od minimuma do maksimuma (opte odredbe KZ i odredbe iz posebnog dela)NOVANA KAZNA: kao glavna odreena samo po vrsti, izuzetno po visini (kod KD uvrede i klevete),RAD U JAVNOM INTERESU: samo opte odredbe KZODUZIMANJE VOZAKE DOZVOLE: samo opte odredbe KZ

Kazna zatvora ili novana kazna:Alternativno propisanekaznie se KAZNOM ZATVORA OD 30 do 40 godina ili KAZNOM ZATVOROM od najmanje 10 godinaKaznie se KAZNOM ZATVORA DO 3 godine ili NOVANOM KAZNOMKumulativno novana kazna je sporedna:Kaznie se KAZNOM ZATVORA DO 3 godine i NOVANOM KAZNOMNAPOMENA: uz izreenu kaznu zatvora uz koju je alternativna novana kazna, sud moe novanu kaznu izrei kao sporednu za dela uinjena iz koristoljublja

SUDSKO ODMERAVANJE KAZNEKRITERIJUMI ZA ODMERAVANJE:ZAKONOM PROPISANE GRANICE KANJAVANJA (propisani raspon kazni opti minimum-opti maksimum.SVRHA KANJAVANJA retribucija, prevaspitanje (generalna prevencija)OKOLNOSTI koje utiu da kazna bude manja (OLAKAVAJUE) ili vea (OTEAVAJUE) u okviru zakonskih raspona

TIPINE OLAKAVAJUE I OTEAVAJUE OKOLNOSTI:

STEPEN KRIVICE (vrsta umiljaja, vrsta nehata, bitno smanjena uraunljivost)POBUDE IZ KOJIH JE KD UINJENO (MOTIVI - mrnja, saoseanje, koristoljublje)JAINA UGROAVANJA/POVREDE ZATIENOG DOBRA (nain izvrenja, upotrebljena sredstva, vrsta i teina ostvarene posledice)

4. OKOLNOSTI pod kojima je KD uinjeno (mesto, vreme, nain, sredstvo, posebno odnos rtve (doprinos i sl.)5. RANIJI IVOT UINIOCA (delinkventnost, naroito ne/osuivanost za KD)6. LINE PRILIKE (ne/zaposlenost, zdravlje, brane i porodine prilike, imovno stanje i slino)

7.DRANJE POSLE UINJENOG KD (naroito odnos prema rtvi KD, priznanje, kajanje olakavajue, neprizanje nebi smela biti oteavajua okolnost)8. DRUGE OKOLNOSTI koje nisu obuhvaene prethodnim osobenosti uinioca i sl.

NAIN PROCENJIVANJA OKOLNOSTIMetodi procenjivanja su:Analitiki metod svaka okolnost se procenjuje pojedinano, pa se odlui o kazniSintetiki metod sud ceni KD i uinioca zajedno tj. kao jednu celinu. Analitiko-sintetiki metod kombinacija prethodnih metoda (opti utisak pojedinane okolnosti)Sudska teorija i praksa zabranjuje princip dvostrukog vrednovanja okolnosti (od strane zakonodavca, od strane suda)

DOPUNSKA PRAVILAPRI IZRICANJU NOVANE KAZNE MORA SE CENITI IMOVNO STANJE UINIOCAZABRANA DVOSTRUKOG VREDNOVANJA okolnosti koja je obeleje KD (ili oblika KD) izuzev ako je u konkretnom sluaju:okolnost prela meru potrebnu za postojanje KD (npr. ogromna svirepost)za taj oblik KD dovoljna 1, a postoji 2 ili vie okoln. (npr. ubistvo na svirep i podmukao nain)

ODMERAVANJE KAZNE - POVRATPOVRAT-(recidiv) = kada uinilac koji je ranije bio osuen za KD, ponovo uini isto ili drugo KD.Povratnitvo recidivizam se moe tumaiti kroz: (kriminoloko, kriminalistiko,krivino prvno znaenje)OPTI (RAZLIITA KD)VIESTRUKI (dva puta osuivan)SPECIJALNI (osuivan za ista ili istovrsna dela)

Uslovi:1. da je posle izdrane, oprotene, zastarele kazne ili osloboenja od kazne, opoziva uslovne osude ili sudske opomene izvrio novo KD2. cene se: teina ranijeg KD, vrste izvrenih KD, pobude, okolnosti pod kojima su uinjena dela, vreme proteklo od prethodne osude.

UBLAAVANJE KAZNESPUTANJE KAZNE ISPOD POSEBNOG ZAKONSKOG MINIMUMAUSLOVI:1. KZ predvia mogue ublaavanje (npr. kod prekor. nune odbrane, krajnje nude, pokuaja, otklonjive pravne zablude itd.)2. KZ predvia mogue osloboenje od kazne, a sud se za to ne odlui3. postojanje naroito olakavajuih okolnosti i da ublaena kazna moe postii svrhu1. I 2. SU ZAKONSKA UBLAAVANJA, 3. JE SUDSKO

UBLAAVANJE KAZNE - GRANICEGranica SUDSKOG ublaavanja = NAJMANJA MERA PROPISANE KAZNE = POSEBNI I OPTI ZAKONSKI MINIMUMKod mogueg osloboenja od kazne ublaavanje je bez ovih ogranienja

Minim. od 5 ili vie godinaDo 2 godineMinim. od 3 godineDo 1 godineMinim. od 2 godineDo 6 meseci

Minimum od 1 godineDo 3 mesecaMinimum ispod 1 godineDo 30 dana (DO OPTEG ZAKONSKOG MINIMUMA)Bez naznaenja najmanje mere kazne zatvoraNOVANA ili RAD U J. INTERESU (PROMENA VRSTE KAZNE)Novana sa naznaenjem minimumaDo 10 000 dinara

OSLOBOENJE OD KAZNEZAKON PROPISUJE OSNOV, IZRIE SE KAZNA, UINILAC SE SMATRA KRIVIM, ALI SE OSLOBAA KAZNEZAKONSKI OSNOVI U OPTEM DELU KZ:PREKORAENJE NUNE ODBRANE USLED JAKE RAZDRAENOSTI NAPADOM OTEENOGPREKORAENJE KRAJNJE NUDE POD OSOBITO OLAKAVAJUIM OKOLNOSTIMADOBROVOLJNI ODUSTANAK ILI SPREAVANJE KDNEPODOBAN POKUAJ

NAROITI OSNOV (u delu KZ kod sankcija)1. KD uinjeno iz nehata, a posledice teko pogaaju uinioca tako da kazna ne bi postigla svrhu2. ispunjeni sporazum naknade tete sa rtvom (KD za koja je propisan zatvor do 3 g. ili novana kazna)3. KD za koja je propisan zatvor do 5 g naknada tete ili otklanjanje posledica KD posle izvrenja KD, a pre nego to je saznao da je otkrivenPOSEBNI OSNOVI predvieni u POSEBNOM DELU KZ: npr. prijavljivanje pripadnika zlo. udruenja, prijavljivanje organizatora neovl. prodaje droge i sl.

ODMERAVANJE KAZNE ZA K.D. U STICAJUSISTEM ASPERACIJE SUD E IZREI JEDINSTVENU KAZNU KOJA MORA BITI VEA OD SVAKE POJEDINE UTVRENE KAZNE, ALI NE SME DOSTIGNUTI ZBIR UTVRENIH KAZNI. SISTEM APSORPCIJE KADA JE ZA JEDNO KD izreena kazna od 30 do 40 godina zatvora, ona apsorbuje ostale kazne OGRANIENJA:1. krajnja granica je 20 godina zatvora,2. za vie KD za koja su izreene kazne do 3 g. jedinstvena kazna ne sme biti via od 10 g.

SISTEM KUMULACIJE kod novane kazne i kazne rada u javnom interesu (gornja granica opti maksimumi: 18 miliona, 1 milion, odn. 10 miliona za dela iz koristoljublja, 360 asova izvrivo u roku od 6 meseci)

ODMERAVANJE KAZNE OSUENOM LICUUslovi:1. KD uinjeno pre zapoetog izdravanja kazne ili2. KD uinjeno za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvoraIzrie se jedinstvena kazna po pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticajuIZUZETNO: ne primenjuje se prethodna odredba AKO TEINA DELA I NEIZDRANI DEO DOVODE U PITANJE SVRHU KANJAVANJAIZUZETNO: za uinjeno novo KD za koja je propisana kazna zatvora do 1 godine ili novana kazna moe se samo DISCIPLINSKI KAZNITI

URAUNAVANJE PRITVORA ILI DRUGOG LIENJA SLOBODEUraunava se pritvor ili drugo lienje slobode u vezi sa KD za koje je kanjenUraunava se kazna za: prekraj, privredni prestup, disciplinska mera lienja slobode zbog povrede vojne disciplineODNOS: 1 DAN ZATVORA = 1 DAN PRITVORA, DRUGOG LIENJA SLOBODE = 8 ASOVA RADA U J. INTERESU = 1000 DINARA NOVANE KAZNE.

Mere upozorenjaUSLOVNA OSUDASUDSKA OPOMENA

Uslovna osudaJe odlaganje izvrenja utvrene kazne uiniocu k.d. Pod uslovom da za vreme koje odredi sud ( vreme proveravanja ) ne izvri novo k.d.Vreme proveravanja od 1 do 5 godina

Uslovi za izricanje uslovne osudeDa je uiniocu za izvreno k.d. Utvrena kazna zatvora do 2 godine ili novana kaznaUverenje suda da e se na osuenog i bez izvrenja utvrene kazne u dovoljnoj meri uticati da vie ne vri krivina dela.Vreme proveravanja se utvruje u rasponu od 1 do 5 godina

Sudka opomenaDa je uinjeno krivino delo za koje je u zakonu propisana kazna zatvora do 1 godineUverenje suda da se ovom sankcijom moe ostvariti svrha kanjavanja.

Mere bezbednosti/sigurnostiObavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi ;Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi ;Obavezno leenje narkomana ;Obavezno leenje alkoholiara ;Zabrana vrenja poziva , delatnosti i dunosti ;

Mere bezbednosti6. Zabrana upravljanja motornim vozilom ;7. Oduzimanje predmeta ;8. Proterivanje stranaca iz zemlje ;9. Javno objavljivanje presude ;10. Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim ;11. Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

PITANJAHVALA NA PAZNJI