PARTICIPACIJA RODITELJA I

MANJINSKIH GRUPA U

OBRAZOVANJU: PRIMERI DOBRE

PRAKSE

Jelena VranješevićBeograd 12. 11.2010.

Uvod

U okviru APREME projekta (Podsticanje

participacije roditelja iz manjinskih i

marginalizovanih grupa u obrazovnom sistemu),

grupa MOST je organizovala konkurs primera

dobre prakse saradnje u školama u Srbiji. Škole su

slale svoje projekte i odabrani su oni projekti koji

predstavljaju najbolje primere dobre prakse

saradnje porodice i škole.

Ciljevi projekta

• Podsticanje socijalne inkluzije i kvaliteta

obrazovanja u školi i lokalnoj zajednici

• Uspostavljanje mehanizama za

horizontalno učenje i razmenu iskustava

• Kreiranje održivih inicijativa/praksi na

institucionalnom nivou

Dobra praksa

1) Uvodi nešto novo

• Uklanja postojeće barijere

• Podstiče dalje promene u toj oblasti

2) Služi da osvetli postojeće probleme, podstiče

pitanja u određenoj oblasti i proces kritičkog

preispitivanja

3) Dovodi do promene u:

- Sistemu pružanja usluga

- Metodologiji rada

- Organizaciji i strukturi

4) Obuhvatnost – implikacije na širi kontekst

5) Održivost

6) Nosi sa sobom određeni stepen rizika

7) Prethodi proveri njene efikasnosti

8) Kreirana od strane kompetentnih praktičara

svesnih postojećeg stanja i mogućnosti za

promenu

Kriterijumi za selekciju primera

dobre prakse

• Jasnoća – jednostavna i jasna prezentacija,

razumljiva

• Primenjivost - da li je primenjia u praksi

• Multikontekstualna - da li se može primeniti i u

drugim kontekstima

• Vašnost – da li pokriva one oblasti koje su

identifikovane kao problem od strane različitih

aktera

• Merljiva – da li možemo nda procenjujemo

efekte dobre prakse

• Održiva – nije samo jednokratna akcija, već

dovodi do trajnijih promena u strukturi

Oblasti dobre prakse

1) Rukovođenje školom i organizacija škole

(Učestvovanje roditelja u odlučivanju, učešće

učenika u odlučivanju, uključivanje roditelja i

učenika u različite aspekte školskog života koji

se tiču organizacije škole)

2) Kurikulum i sadržaj udžbenika (u kojoj meri reflektuju vrednosti različitih manjinskih grupa)

a) primer BiH škole

kros-kurikularni pristup (ugrađivanje elemenata interkulturalnosti u predmete kao što su: maternji jezik, književnost, muzička i likovna kultura, kultura življenja i strani jezici)

b) Obezbeđivanje vidljivosti pripadnika manjinskih grupa

3) Nastavni proces (nastavnici pripremljeni za

rad u multikulturalnom okruženju, roditelji

uključeni u rad odeljenja, deca koja imaju

mogućnost da uče svoj jezik)

• A) OŠ Petro Kuzmjak, Ruski Krstur

- Sveobuhvatnost uključivanja roditelja u formalni

i neformalni kurikulum (nastava i učenje,

roditelji kao predstavnici lokalne zajednice,

roditelji kao pomoć u profesionalnoj orijentaciji,

roditelji kao organizatori vannastavnih

aktivnosti)

- Održivost

b) OŠ Desanka Maksimović, Čokot/Niš

- Razvoj inkluzivnog obrazovnog modela:

Učestvovanje roditelja dece iz marginalizovanih

grupa u pravljenju individualnih razvojnih

planova i uključivanje u proces nastave

c) OŠ Vuk Karadžić, Bačka Palanka

- Izborni predmet “Narodna tradicija” u kojem su

aktivno učestvovali roditelji iz manjinskih grupa

u predstavljanju različitih aspekata svoje kulture

(hrvatske, mađarske, slovačke, romske)

4) Partnerstvo između porodice i škole u lokalnoj

zajednici

a) OŠ Dušan Danilović, Radljevo

• Škola kao centar lokalne zajednice i veza

između lokalne uprave i roditelja

Umesto zaključka

• Potrebe roditelja treba prepoznati i uvažiti

• Da bi vam verovali, reči pretvorite u dela!

• Poverenje se gradi kroz saradnju, čak i kada ne

ostvarimo cilj kojem smo zajednički težili

• Škola može da bude most koji povezuje

roditelje sa širom društvenom zajednicom, i

aktivno učestvuje u izgradnji razumevanja

među različitim etničkim grupama