Kreativna Evropa - Heliks · na Stari zavet, T.S.Eliota, moderne turske liričare, zbirka priča Aha prati duhovni put patnje jedne ostavljene ćerke. Sažete, kreativne priče koje

TransEvropaKN

JIŽEVNO PUTOVANJE

K O N T I N E N T O M

Kreativna Evropawww.heliks.rs

TURSKABELGIJADANSKA

NORVEŠKAISLAND

NEMAČKAHOLANDIJA

KIPAR

2www.heliks.rs/kreativna-evropa-2015

www.heliks.rsKreativna Evropa

3

O projektu Trans-EvropaProjekat Trans-Evropa: književno putovanje kontinentom (Trans-Europe: a Literary Journey across the Continent) obuhvata prevod i predstavljanje osam romana i jedne zbirke priča napisanih na osam evropskih jezika (holandskom, francuskom, nemačkom, danskom, islandskom, norveškom, turskom i grčkom). Osmišljen je sa idejom jačanja kulturnih mostova i književnih dijaloga između različitih koordinata u evropskom okviru, bez jezičkih ograničenja i s posebnim akcentom na zemlje čija je književnost manje zastupljena u Srbiji (pre svega Island i Kipar).

Sve knjige u ovom projektu donele su svojim autorima prestižnu Nagradu Evropske unije za književnost.

Reč je o savremenim delima koja predstavljaju književni odgovor na izazove s kojima se Evropljani danas suočavaju. Još jedno obeležje svih knjiga iz projekta je izuzetan literarni kvalitet koji se ogleda u izboru tema i osobenim autorskim izrazima, od eksperimentalnih, na preseku poezije i proze (kakav je belgijski roman Merilin bez kostiju) do epistolarne (islandski naslov Priča o Jonu) ili dnevničke forme (drugi islandski naslov, Prostori). Tematske kopče sa srpskim čitaocima su različite, ali lako prepoznatljive, poput rata na prostorima nekadašnje Jugoslavije (nemački roman Trešnjino drvo i stara osećanja autorke poreklom sa ovih prostora, Marice Bodrožić), Drugog svetskog rata (holandski roman Holandska devica) ili posla kao privida smisla života modernog čoveka (danski naslov Smrt vozi audi).

Ovaj izdavačko-prevodilački projekat izdavačka kuća Heliks realizovala je u sklopu programa Kreativna Evropa u okviru evropske komisije za podršku sektorima za kulturu i medije. Značajnu podršku omogućilo je i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Република СрбијаМинистарство културеи информисања


4

Kreativna Evropa www.heliks.rs

5

Napisana nekonvencionalnim književnim stilom, sa mnoštvom intertekstualnih aluzija na Stari zavet, T.S.Eliota, moderne turske liričare, zbirka priča Aha prati duhovni put patnje jedne ostavljene ćerke. Sažete, kreativne priče koje se pomaljaju poput oluje snažna su meditacija o činu žalosti. Upečatljive slike donose dramatična različita raspoloženja – srdžbu, ljubav, ozlojeđenost, ćudljivost, nežnost i žudnju. Ponegde prelazeći granicu nadrealnog, autorka dočarava energiju revolucije i moć napisane reči, sugestivnost elemenata koji ovu prozu čine univerzalnom i ujedno veoma ličnom i intimnom.

„Jer ne mislim da se ikada više vratim kada me april tako podstiče Jer mislim da više nikada neću umreti Jer ne mislim da mi je dovoljna moć tiranina koji čini da iz suve grane izbije zamamni cvet...“

„Naravno da se žalovanje ne može opisati samo pojmovima kao što su bol, patnja i očaj. Tugovanje na neki način ponovo pokreće našu volju za življenjem i odbacuje smrt. Žaljenje i kriza oslobađaju onu našu nutrinu koja poseduje potencijal za delanje, a pisanje otkriva taj proces, vraćajući našu ljudskost.“

– Birgul Oguz

AhaBirgul Oguz

Godina izdanja: 2016.Oblast: kratke priče92 straneMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-88-8Cena: 550 din.

beleška o piscu

Birgul Oguz je rođena u Istanbulu 1981. godine. Diplomirala je komparativnu književnost i stekla diplomu iz oblasti kulturologije. Autor je dve zbirke priča, Fasulyenin Bildiği (2007) i Aha (2012). Njene kratke priče, eseji, članci i prevodi objavljivani su u turskim književnim časopisima i novinama. Trenutno je na doktorskim studijama iz engleske književnosti. Predaje o engleskoj književnosti i evropskom romanu na nezavisnoj akademiji Nazım Hikmet u Istanbulu.

beleška o prevodiocu

Mirjana Marinković (1965) profesor je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavi se klasičnom i savremenom turskom književnošću i istorijom i kulturom Otomanskog carstva. Sa turskog na srpski prevodila je, između ostalog, i dela Orhana Pamuka, Nedima Gursela i Ajfera Tunča.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

6

Kreativna Evropa www.heliks.rsVelika otkrića

7

Merilin bez kostijuIzabel Veri

Godina izdanja: 2016.Oblast: roman176 stranaMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-89-5Cena: 660 din.

Merilin piše roman. Od detinjstva su je očaravali romantični susreti, prijateljski i ljubavni odnosi. Dok piše, ona priziva iz prošlosti fragmente svoga života i uranja u sećanja na svoje najintimnije trenutke. U dirljivoj ispovesti junakinje koja traga za sopstvenim egom i mestom u svetu, kroz nasumične misli i kontemplacije, probija se moderan pikarski roman. Njena potraga za rodnim identitetom, za idealnom vezom i životom ispunjenim ljubavlju, prerasta u sugestivnu i odvažnu odu ljubavi, slobodi, životu, prirodi.

Poetska proza Izabel Veri odraz je njenog romanesknog umeća, kao i njene glumačke, pozorišne profesije, a Merilin bez kostiju, inspirativno delo na granici s magičnim realizmom, paradigma je senzualnog ženskog pisma modernog doba. Belgijska književnica osvaja čitaoce svojim jezičkim manevrima, kao i aktuelnom smelom tematikom koja pomera granice konvencionalnog romana.

„Reći za Izabel Veri da je stvorila, i stvara, svoj sopstveni jezik – gotovo je površna, a svakako nepotpuna ocena. Izabel Veri je, u isti mah, posvećena majka i nestašno dete, ekscentrična učiteljica i neposlušan đak jednog jezika koji niče iz samog života, koji se otima pravilima ali ih, ipak, duboko poznaje. Tumačeći Merilin bez kostiju, morao sam i sâm da odgajim takav jedan jezik, a prevođenje jednog dela, bar u mom iskustvu, nikada nije bilo toliko blizu pisanju tog dela, ponovnom ispisivanju jednog teksta na drugom jeziku kao što je to bio slučaj sa ovom knjigom.“

– Vladimir D. Janković o prevodu romana

beleška o piscu

Izabel Veri belgijska glumica, pozorišna rediteljka i pisac, rođena je u Liježu, u Belgiji. Diplomirala je glumu 1991. godine na prestižnom Nacionalnom institutu za film i pozorište INSAS u Briselu. Godine 2008. nagrađena je uglednom belgijskom nagradom Prix de la Critique de Théâtre Belge za dramski komad La tranche de Jean-Daniel Magnin, koji je sama izvela. Autor je romana Monsieur René, izmišljene biografije barda belgijskog glumišta i njenog mentora Renea Enoa, kao i dela Saisons culottes amis (2010).


Vladimir D. Janković, pesnik, esejista i književni prevodilac, rođen je 1968. godine u Beogradu. Objavio je više od 200 prevoda, od toga preko 90 romana, u uglednim izdavačkim kućama u Srbiji. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Preveo je dela Mišela Uelbeka, Frederika Begbedea, Hilari Mantel, T. Koragesana Bojla, En Enrajt, Danija Laferijera, Viržini Depent, Florijana Zelera.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

8

Kreativna Evropa www.heliks.rsDela Ričarda Dokinsa

9

Smrt vozi audiKristijan Bang Fos

Godina izdanja: 2016.Oblast: roman192 straneMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-86-4Cena: 660 din.

Asgerov lagodan i brigama neopterećen, pomalo dosadan život u Kopenhagenu počinje da se urušava posle katastrofalnog poslovnog previda. Kolaps u karijeri uvod je u propast u privatnom životu. Početak sveopšte ekonomske krize primorava Asgera da prihvati jedini ponuđeni posao i da postane pomoćnik teško bolesnom mladiću Valdemaru. Između njih dvojice razvija se poseban odnos začinjen uvrnutim šalama i crnim humorom, kojim se suprotstavljaju spoznaji da im život priređuje samo „otelotvorenje beznadežnosti“, u sumornom predgrađu u kom Valdemar provodi svoje jednako sumorne dane i gde „mržnja curi iz betona“, a ljudi su učaureni u nespokoju i preziru.

Prigrlivši bledu nadu u ozdravljenje kao jedino što mu još može dati snage za život, Valdemar odluči da krene put Maroka kod čuvenog iscelitelja. Bez imalo poverenja u pozitivan ishod tog putešestvija, Asger pristaje da krene sa Valdemarom. Ubrzo njih dvojica ustanove da ih kao senka prati jedan crni audi od čijeg vozača im se ledi krv u žilama…

Smrt vozi Audi je čudesna, topla i zabavna, ali ujedno i gorko-tragična, priča o neobičnom prijateljstvu i neočekivanoj životnoj avanturi.

„Ovo je odlično komponovana knjiga, ima neku izuzetnu muzikalnost, jer priča je ovde neprestano u pokretu. Ne samo zato što su oni na putu – oni kupuju kombi da otputuju u Maroko, u potrazi za jednim vidarom. Ta mirna, nimalo nasilna čežnja za izlečenjem divna je tema u ovoj knjizi.“

– Vida Ognjenović, književnicabeleška o piscu

Kristijan Bang Fos je rođen u Danskoj 1977. godine. Isprva je studirao matematiku i fiziku, ali je diplomirao na Danskoj akademiji za pisce 2003. godine. Prvi roman Vetar ribe (Fiskens vindue) objavio je 2004. godine i zadivio kritičare stilom i preciznim opisom naizgled uobičajenih svakodnevnih postupaka i stremljenja. Potom je usledio roman Oluje u 99 (Stormen i 99) objavljen 2008. godine. Kristijan Bang Fos predaje kreativno pisanje i prevodi.


Radoš Kosović je rođen 1984. godine u Beogradu. Diplomirao je na grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske književnosti u Norveškoj, na Univerzitetu u Agderu. Godine 2015. dobio je nagradu Miloš N. Đurić za prevod romana Dani u povesti tišine Merete Linstrem, i nagradu Aleksandar I. Spasić za prevod Filozofije slobode Laša Svensena. Objavio je roman Karneval i zbirku pripovedaka Eremiti.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

10


11

Mod i AudGunstejn Bake


Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio- izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa…

Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud. Ova originalna priča o ulozi i mestu saobraćaja u savremenom društvu prožeta je upečatljivim stilskim oscilacijama koje nas vode od ozbiljne esejistike do nežne istančane lirske proze. Provocirajući čitaoca da snagom empatije razume kroz šta prolazi pojedinac nakon saobraćajne nesreće, Bake ujedno progovara o savremenim problemima fatalnog tehnološkog razvoja civilizacije.

„U globalnoj, političko-kulturnoj imaginaciji, Skandinavija je najbliža onom idealu savršenog društva. Ali, umetnost, samim tim i književnost, ne živi od savršenstva, već od pukotina u tom savršenstvu. Ono što nas privlači kao čitaoce, kao gledaoce filmova i predstava, zapravo je ona tamna strana postojanja, bez obzira da li se to dešava u razvaljenoj Somaliji, ili izuzetno bogatoj i srećnoj Norveškoj.“

– Teofil Pančić, književni kritičar

beleška o piscu

Gunstejn Bake je rođen 1968. godine u Setesdalu u Norveškoj. Autorski debi imao je sa romanom Kontoret (2010). Bake svojim provokativnim stilom kombinuje poetski jezik, polifone narative i detaljne analize na način koji se izdvaja osobenošću u savremenoj norveškoj književnosti. Osim pisanjem, bavi se prevodilaštvom, fotografijom i uredništvom.


Ratka Krsmanović Isailović (Podgorica, 1982) diplomirala je skandinavske jezike i književnost 2004, a magistrirala iz oblasti nauke o književnosti 2010. na Filološkom fakultetu u Beogradu. Između ostalog je prevela sledeća dela: Tarjej Vesos, Ptice, Knut Fluvik Turesen, U Norvešku, u smrt, Nikolaj Frobenijus, Kroz tamne krošnje, Ćersti Anesdater Skomsvol, Što brže idem, sve sam manja, Justejn Gorder, Sofijin svijet, Roman o istoriji filozofije, Agnar Sandmu, Istorija ekonomskih ideja.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

12

Kreativna Evropa www.heliks.rsDela Ričarda Dokinsa

13

Prostori, roman napisan u formi dnevničkih zapisa, svedočanstvo je o potrazi naratorke za mestom kojem će pripadati i potrebi da se skrasi. Paradoksalno je to što je upravo takva težnja nagoni da se otisne na svakakva putovanja, fizička i duhovna, kroz vreme i prostor, ne bi li pronašla odgovore na pitanja koja nisu uvek duboko lična već upućuju i na brigu za čovečanstvo. Ona istražuje različite modele življenja, promišlja o raznim vrstama odnosa i analizira vezu sa svojom porodicom, povezanost sa zemljom i narodom, nastojeći pritom da otkrije tu tananu ravnotežu između suživota i nezavisnosti, pokreta i stalnosti, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Pisanje Odni Ejr na granici je autobiografskog i izrazito je intimno. Istovremeno, ono je po svojoj naravi i filozofsko. Sklonost fantaziji izvire iz rečenica dok autorka oko nas stvara sopstvenu verziju stvarnosti, a upečatljiva i slikovita imaginacija pojačava slike i opise čak i jednostavnih detalja svakodnevnog života.

„Sam proces prevođenja je veoma interesantan, divim se dobrim prevodiocima i uživam u radu s njima. Prevodioci piscu otvaraju njegovo vlastito delo, on ga razume na potpuno nov način, što je vrlo korisno i važno. Zbog toga sam veoma zahvalna. Oduševljena sam što će knjiga izaći na srpskom, već dugo imam želju da posetim Srbiju i upoznam vašu kulturu.“

– Odni Ejr, iz intervjua sa autorkom

ProstoriOdni Ejr


beleška o piscu

Odni Ejr Ajvarsdotir je rođena 1972. godine na Islandu. Diplomirala je na Sorboni u Francuskoj. Njen jedinstveni stil i istraživanje različitih žanrova prevazilaze geografska ograničenja i smeštaju je među najoriginalnije i najtalentovanije pisce u Evropi. Pisala je i tekstove pesama za islandsku pevačicu Bjork. Pored pisanja, bavi se izdavaštvom i objavljuje članke o umetnosti u islandskim časopisima.


Tatjana Latinović je rođena 1967. godine u Osijeku. Prevodilac je i tumač sa islandskog jezika. Diplomirala je engleski i nemački jezik i književnost. Živi s porodicom na Islandu preko dvadeset godina. Sa islandskog na srpski je, između ostalog, prevela romane Močvara (Mýrin) i Grobna tišina (Grafarpögn) Arnaldura Indridasona, a od poezije pesme autora Bjarna Bjarnasona i Andrija Magnasona.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

14

Kreativna Evropa www.heliks.rsPredviđanja

15

U osvit krvavih balkanskih godina mlada Arjeta Filipo odvaja se od porodice i odlazi u Pariz na studije filozofije. Rat koji bukti i kome se kraj ne može sagledati, strašnom tragedijom obeležava njenu porodicu i njen „grad pod opsadom“, a nju lišava domovine. Kad godinama kasnije, prilikom preseljenja, ponovo uzme u ruke stare fotografije, Arjeti najzad bivaju jasniji mnogi dotad neobjašnjeni ili neprimećeni detalji iz sopstvenog života. Zatomljene memorije iskrsavaju dok ona pažljivo ređa vremenom načete slike po starom stolu od trešnjevog drveta, jedinoj postojanoj vezi sa životom kakav je nekad bio. Uz poetičan, lirski jezik i poletan sugestivni stil smenjuju se suze i smeh, život i smrt, sudbina i slučajnost, prošlost i sadašnjost, Istra, Pariz, Berlin, različiti jezici, ultimativna bliskost i neprevaziđena otuđenost.

Deskriptivnom i neobičnom naracijom Marica Bodrožić se svrstala u niz vrednih savremenih pisaca sa područja bivše Jugoslavije. Iako piše na nemačkom, svom „drugom maternjem jeziku“, njen roman odiše duhom univerzalnog.

„Svaki pisac piše na svoj način o toj lepoti, ali ponekada to uopšte ni ne zna. Dolazim iz zemlje koje više nema, to je isto deo moje autobiografije. Šta još postoji? Šta ostaje? Sećanje? Šta je sećanje? Da li je ono uvek konstruisano? Naravno. Sve je izmišljeno. Naročito sećanje. Istina je najveća moguća fikcija.“

– Marica Bodrožić, iz intervjua sa autorkom

Trešnjino drvo i stara osećanjaMarica Bodrožić


beleška o piscu

Marica Bodrožić (1973) nemačka je autorka hrvatskog porekla. Rođena je u Svibu u nekadašnjoj Jugoslaviji, a u Nemačku se preselila još kao dete. Živi i radi u Berlinu. Piše eseje, romane, pesme i priče, bavi se i prevođenjem i predaje kreativno pisanje. Dobitnik je više književnih nagrada poput Nagrade Hermana Lenca (2011), Nagrade Lihtenštajna za poeziju (2011) i Evropske nagrade za književnost (2015), za roman Trešnjino drvo i stara osećanja.


Nikolina Zobenica (1976), germanista i anglista, vanredni profesor na Odseku za germanistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Prevodi s nemačkog na srpski jezik i do sada je objavila prevode tekstova Boto Štrausa (Sve jači odjek jarčeve pesme), Ilze Ajhinger (Sumnja u balkone), Franca Verfela (Čitaocu), Gotfrida Bena (Tri statične pesme, Putovanje), Petera Biksela (Čovek s pamćenjem) i Tomasa Mana (Fjorenca).


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

16


17

Holandska devicaMarente de Mor


beleška o piscu

Marente de Mor je rođena 1972. godine u Hagu. Studirala je slovenske jezike i književnost na Univerzitetu u Amsterdamu, gde je diplomirala 1999. Živela je u Rusiji od 1991. do 2001. godine. Pisala je kolumne za najstariji nedeljnik u Holandiji, De Groene Amsterdammer, a tekstove svojih kolumni pretočila je u knjigu Peterburške priče (Petersburgse vertellingen). Od 2009. godine piše za list Vrij Nederland. Prvi roman, Prestupnik (De overtreder), objavila je 2007. godine.


Jelica Novaković-Lopušina je rođena 1955. Profesor je holandskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Istaknuti je prevodilac sa holandskog jezika, a u njene prevode ubrajaju se Sve sam fini svet Roberta Vujisjea, Čuvar Petera Terina, Zlatno jaje Tima Krabea i Sabljarka Huga Klausa.


U leto 1936. holandski lekar Žak šalje svoju osamnaestogodišnju ćerku Janu u Nemačku, svom davnašnjem prijatelju Egonu fon Betiheru. Egon je plemić i učitelj mačevanja koji treba Jani da pomogne da usavrši mačevalačke veštine. Dane provodi na svom imanju gde za mladiće koje podučava mačevanju organizuje zabranjene menzure – dvoboje u kojima učesnici jedni drugima nanose vidljive ozlede na licu kao znak odvažnosti. Egon je enigmatična ličnost, hitklifovski privlačan i neodoljiv jednako koliko i ohol i neprijatan, i Jana se neizbežno zaljubljuje u svog učitelja.

Pred glavnom junakinjom se otvara nov, nepoznat svet, prepun zagonetki o pravoj prirodi odnosa između njenog oca i Egona, o njihovom poznanstvu koje seže u mučne godine Prvog svetskog rata. Ali taj njihov tajanstveni odnos istovremeno je i simbol vremena junaštva i kodeksa časti koje je na svom istorijskom zalasku u osvit nove ere varvarstva i krvavih svetskih obračuna. U ovom živopisnom romanu, tematski i stilski raskošnom, Marente de Mor dočarava atmosferu nesigurnosti i napetosti u tim po Evropu sudbonosnim godinama.

„Ovo je roman o linijama koje razdvajaju, o granicama između zemalja, granicama između dva svetska rata, o liniji spajanja i razdvajanja između dva prijatelja koja su izgubila kontakt, blizanaca čak. Priča se kreće napred-nazad između ta dva trenutka, kroz period tranzicije u odraslo doba.“

– Marente de Mor

• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

18


19

Jorgos Dukarelis, arheolog i profesor na Univerzitetu u Atini, vraća se na Kufonisi, jedno od ostrva Malih Kiklada. Dvadeset godina ranije, prilikom iskopavanja na tom ostrvu, Dukarelis je otkrio ostatke mlade trudne žene ubijene pre 5000 godina. Važno arheološko otkriće upisalo ga je među značajne savremene naučnike, ali i nepovratno promenilo njegov privatni život: tokom boravka na ostrvu, Dukarelis je otpočeo aferu sa svojom mladom studentkinjom Andigoni.

Dukarelis se vraća na ostrvo šest meseci posle tajanstvenog nestanka svoje supruge. Red i rutina koje je u svom životu godinama negovao u trenu su nestali zajedno s voljenom ženom. Tumarajući po ostrvu, Dukarelis priziva sećanja na vreme kada se prvi put obreo tamo, a pripovest o njegovom tadašnjem otkriću prepliće se sa istragom o ženinom nestanku.

Snažna, životna priča o vremenu, sećanju, ljubavi i neverstvu, o nevidljivim nitima koje povezuju tri žene, dok jedan nesrećan čovek pokušava da reši misteriju iz daleke prošlosti, ali i onu iz svoje sadašnjosti.

„Atmosfera u romanu je u isto vreme izvučena iz mojih iskustava na kikladskim ostrvima, jer sam dugo godina, od studentskih dana pa nadalje, tamo provodio deo letnjeg odmora. To je neverovatno očaravajući svet. To je magija: svetlost, stenje, neplodni predeo, more, boje, vetar. Dorski predeo, potpuno homerovski, primitivan i u velikoj meri još nedirnut. Želeo sam da u knjigu prenesem atmosferu Odiseje.“

– Emilios Solomu, iz intervjua sa autorom

Dnevnik jednog neverstvaEmilios Solomu


beleška o piscu

Emilios Solomu je rođen 1971. godine u Nikoziji, a odrastao je u malom selu Potami. Studirao je istoriju i arheologiju na Univerzitetu u Atini. Učesnik je brojnih seminara i konferencija na temu teorije, metodologije i učenja istorije. Za roman Sekira u tvojim rukama (2007) dobio je Kiparsku nagradu za književnost. Dela su mu prevedena na nemački, bugarski, engleski, mađarski, poljski, slovenački, turski i albanski.


Tamara Kostić-Pahnoglu je rođena 1975. godine u Nišu. Osnovne studije završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala. Doktorsku tezu iz novogrčke književnosti odbranila je 2016. godine na Univerzitetu u Atini. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Književnim prevođenjem bavi se od 1993. i do sada je prevodila pesme, romane, drame i eseje sa grčkog jezika.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

20


21

Godine 1775. Island je zadesila strašna zima. Sveštenik Jon Stajngrimson osumnjičen je za ubistvo prvog supruga svoje žene Torun i biva proteran. On putuje zemljom i stiže na jug, gde pravi sebi dom u pećini nadajući se da tu može započeti novi život sa svojom porodicom. Vulkan Katla se budi i iz svoga grotla počinje da sipa oblake pepela, uništavajući prirodu i naselja, a Jon se nađe u opasnosti da bude živ zakopan u pećini. Uprkos tim nedaćama, on nastoji da pripremi sve za dolazak svoje žene na proleće. Jon preispituje ljubav, identitet, veru, gubitak voljenih, moralne kapacitete ličnosti i u tim promišljanjima provodi svoje čekanje. Ali, zli glasovi o počinjenom ubistvu prate ga do njegovog novog doma i svakodnevno ga opsedaju kao najgore slutnje. Uskoro dolazi da ga obiđe tamošnji nastojnik…

Priča o Jonu je fascinantna pripovest o „vatrenom svešteniku“, vrlo kompleksnoj i tajanstvenoj istorijskoj ličnosti, jednoj od najneobičnijih u istoriji Islanda. U ovom jedinstvenom romanu predočen nam je portret Jona kao mladog čoveka u vremenima u kojima se već začela iskra velikog doba prosvetiteljstva.

„Jako mi je drago što sam dobio Evropsku nagradu za književnost, a posebno me je obradovalo što je nagrađena knjiga o Jonu, čija se radnja odvija u pećini na Islandu u 18. veku. Lepa je misao iza nagrade, jer joj je cilj da nagrađuje „lokalne“ evropske književnosti, knjige koje obično ne bi bile prevedene, a ujedno neguje raznovrsnost evropske književne baštine.“

– Ofejgur Sigurdson, iz intervjua sa autorom

Priča o JonuOfejgur Sigurdson


beleška o piscu

Ofejgur Sigurdson je rođen 1975. godine u Rejkjaviku. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu Islanda na temu tabua i transgresije u delima Žorža Bataja. Objavio je šest knjiga poezije i četiri romana. Na čelu je pesničkog pokreta dinamičnih, mladih, kreativnih ljudi koji su zaslužni za preobražaj islandske poezije.


Tatjana Latinović je rođena 1967. godine u Osijeku. Prevodilac je i tumač sa islandskog jezika. Diplomirala je engleski i nemački jezik i književnost. Živi s porodicom na Islandu preko dvadeset godina. Sa islandskog na srpski je, između ostalog, prevela romane Močvara (Mýrin) i Grobna tišina (Grafarpögn) Arnadlura Indridasona, a od poezije pesme autora Bjarna Bjarnasona i Andrija Magnasona.


• NAG

RADA

EVROPSKE UNIJE •

ZA KNJIŽEVNOST

22

O Heliksovom klubu čitalaca

Kako da postanete član Heliksovog kluba čitalacaOpredeljujući se za objavljivanje najkvalitetnijih naučnopopularnih dela iz pera odabranih domaćih i stranih pisaca, izdavačka kuća Heliks teži da čitalačkoj publici omogući jednostavnu, brzu i povoljnu kupovinu knjiga. Naša izdanja se prodaju u svim većim knjižarama u Srbiji, ali se mogu kupiti i neposredno od Heliksa, sa popustom u odnosu na cenu u knjižarama. Naručivanjem bilo koje knjige iz ovog kataloga koja je u prodaji ili pretplati (sa popustom od 30%) postajete član Heliksovog kluba čitalaca, što vam donosi brojne pogodnosti:

• Član Heliksovog kluba čitalaca ostvaruje popust od 30% prilikom kupovine knjiga od izdavačke kuće Heliks.

• Član Heliksovog kluba čitalaca može da u pretplati kupuje najavljena izdanja sa popustom od 40%.

• Aktivni članovi kluba čitalaca dobijaće specijalne popuste i nagrade.• Član Heliksovog kluba čitalaca ima obavezu da jednom u tri meseca naruči jednu

knjigu u izdanju Heliksa. Ukoliko to ne učini, zagarantovani popust smanjuje mu se na 25%, ali se već nakon bilo koje sledeće porudžbine vraća na 30%.

• Svi koji su već naručivali knjige od Heliksa, automatski postaju članovi kluba čitalaca, a članske karte biće im poslate na kućnu adresu.

• Novi članovi Heliksovog kluba čitalaca dobiće člansku kartu zajedno sa prvom naručenom knjigom.

Kako da naručujete knjigeSve knjige koje su u prodaji ili pretplati možete naručiti na Internet lokaciji www.heliks.rs, slanjem e-mail poruke na adresu [email protected], pozivom na telefon 026/64 26 66 ili slanjem pisma na dole navedenu adresu. Troškovi poštarine su fiksni i iznose 100 dinara bez obzira na broj naručenih knjiga, ukoliko se isporučuju pouzećem (plaćanje poštaru prilikom preuzimanja). Za knjige koje su plaćene uplatom na žiro račun, troškovi poštarine su 50 dinara. U cenu knjiga u pretplati uračunati su troškovi poštarine. Iz inostranstva naše knjige mogu se poručiti na www.knjizara.com.

Podaci o izdavačuHeliks11300 Smederevo, Srbija17. oktobra 5tel/fax: +381 26 64 26 66žiro račun: 265-6410310003638-27

Svi podaci u ovom katalogu mogu se izmeniti bez prethodne najave. Ažurne podatke potražite na www.heliks.rs

23

O Heliksu

Izdavačka kuća Heliks osnovana je 2005. godine i do danas je objavila preko šezdeset naslova. Heliks objavljuje najbolja dela svetske književnosti i činjenične proze. Među našim piscima, cenjenim i priznatim autorima, nalaze se i Nobelovi laureati. Izdavačka kuća Heliks objavljuje knjige koje podstiču kreativno razmišljanje, pokreću intelektualne rasprave i edukuju čitaoce. Romani koje objavljuje pripadaju klasičnim delima evropske literature, ali upućuju i na moderne pravce u književnosti. U desetogodišnjem radu na objavljivanju visokokvalitetnih knjiga, Heliks je stekao reputaciju među čitaocima zbog svog mudrog, često i izazovnog izbora naslova, kvalitetnog prevoda, te pažljivo osmišljenog grafičkog dizajna knjiga. Najveći deo izdavačkog programa čini prevedena književnost, a Heliks kao prevodioce angažuje najcenjenija prevodilačka imena, među kojima su članovi Udruženja književnih prevodilaca Srbije i dobitnici vrednih nagrada za prevodilački rad.Prateći dinamične promene na svetskom i domaćem tržištu knjiga, izdavačka kuća Heliks posebnu pažnju posvećuje objavljivanju elektronskih knjiga, pre svega naslova u prevodilačkom projektu u okviru programa Kreativna Evropa. Za objavljivanje kvalitetnih i pouzdanih informacija o svojim izdavačkim aktivnostima Heliks koristi i društvene mreže, čime doseže do svojih sadašnjih i budućih čitalaca, šireći ideju o knjizi kao najznačajnijem artefaktu ljudske civilizacije.

Uredništvo Heliksa

upoznajteduh sadašnjosti.

otkrijtetekovine prošlosti.

postanitesavremenik budućnosti!

24


Documents

Kreativna Evropa - Heliks · na Stari zavet, T.S.Eliota, moderne turske liričare, zbirka priča Aha prati duhovni put patnje jedne ostavljene ćerke. Sažete, kreativne priče koje