Vrac, godina XI, broj 16, 2011.

PETRU KRDU (1952 ) PETRU CRDUPETRU KRDU PETRU KRDU PETRU KRDU PETRU KRDU PETRU CRDU PETRU CRDU PETRU CRDU PETRU CRDU

SADRAJSADRAJ

KAPI MASTILA .................................................................................... 4 O POEZIJI PETRU KRDUA................................................................ 6 FOTOTEKA KOV-A ............................................................................. 9 O POEZIJI PETRU KRDUA..............................................................11 KAPI MASTILA ..................................................................................18 FOTOTEKA KOV-A ...........................................................................19 KAPI MASTILA ..................................................................................21 INTERVJUI - PETRU KRDU .............................................................22 FOTOTEKA KOV-A ...........................................................................33 INTERVJUI - PETRU KRDU .............................................................35 IN MEMORIAM .................................................................................36 KAPI MASTILA ..................................................................................37 PETRU KRDU - INTERVJUI SA PISCIMA INTERVJU: EMIL SIORAN ...............................................................39 KAPI MASTILA ..................................................................................42 IN MEMORIAM .................................................................................44 FOTOTEKA KOV-A ...........................................................................49 IN MEMORIAM .................................................................................51 SEANJE NA PETRU KRDUA ........................................................59 IZ PISAMA KOV-U ............................................................................61 SEANJE NA PETRU KRDUA ........................................................64 KAPI MASTILA ..................................................................................66Napomena urednitva: Autorski tekstovi su objavljeni bez veih lektorskih zahvata Kovine, novine KOV-a, Vrac, godina XI, br. 16 Izdava: Knjievna optina Vrac, Sterijina 34 - Redakcija: Sanda Risti-Stojanovi, urednik; Dejan Tadi, zamenik urednika; Marija Vasi, operativni urednik;JulijanaRudi,NikolaStojin,MilicaMra,AndrejAinKorektura-urednitvo - Tel. 013/839 773 - e mail: kovs@hemo.net .r.: 355-1025370-82 - ISSN: 1452-0451 Priprema: Draslar - tampa: Draslar, BeogradOvaj broj KOVINA objavljen je uz finansijsku podrku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drutva Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vojvodine

2

Petru Krdu u ateljeima je nebeskih varoi sa pogledom na Vrac i sve knjige koje jo nismo napisali.Tanja Kragujevi

R

Petru Krdu (1952 2011)

oen je 25. septembra 1952. godine u junobanatskom selu Barice. Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u Vrcu, a fakultetsko obrazovanje iz oblasti istorije i teorije umetnosti stekao je u Bukuretu. Godine 1968. objavljuje svoju prvu pesmu. Poeziju pie na maternjem, rumunskom jeziku, prepevavajui svoje pesme i na srpski. Debitovao je knjigom poezije Namena udvoje (Panevo, 1970), a potom objavljuje zbirku Donosilac oka (Panevo, 1974). Ostale pesnike zbirke: Pronume/Zamenice (Vrac Panevo, 1981 dvojezino izdanje); Jagoda u klopci (Novi Sad, 1988 izdanje na rumunskom jeziku i knjiga na srpskom); U crkvi Troja (Panevo, 1992 na rumunskom jeziku; Beograd, 1992 na srpskom); Ljubiasto mastilo (Beograd, 1997 na srpskom jeziku; Bukuret, 1998 na rumunskom); kola izgnanstva (Krajova, 1998 na rumunskom); Sauesnitvo/ Complicitate (Beograd, 2003; Panevo, 2007 izbor iz poezije na srpskom i rumunskom jeziku), Moj gra anski eir (Novi Sad, 2009). Londonski izdava Forest Books objavio je, 1990. godine, izbor iz Krduove poezije The Trapped Strawberry. Iz pera Petru Krdua izalo je preko 20 knjiga prevoda sa rumunskog, srpskog, francuskog i slovenakog. Pesnik, prevodilac, antologiar, izdava i novinar Petru Krdu bio je jedan od utemeljivaa Knjievne optine Vrac (KOV), dugogodinji njen predsednik i glavni urednik, a takoe utemeljiva zaslunog priznanja Evropske nagrade za poeziju.

KOLOKVIJUMOduvek su udvoje ovek i smrt dva lika u koje tone dok ptica leti u tebi a ti pojma nema da lovaka puka nabijena u susednom telu razgovara sa tvojim svakodnevnim bogomiz knjige Zamenice

3

KAPI MASTILA

OVO JANeko je umro bez mene u sopstvenom mi pogledu Kad krenem u svet zvonar iz susednog sela zaspi u monotonim zvucima pod optubom da nije izvrio boje nareenje A zvono tui U svakom zvonu zaspi drugi zvonar Sad srean gledam kako mi jad raste u kostima

LOGOS I POSTOJANJEErvinu Mareu

Jedan se ovek budi u svom govoru i pita ne proe li ovuda moj lik Stojim i gledam na kom to jeziku jedan ovek anje rei na pola puta izmeu sebe i niega Tu sagovornik ostaje nem Okreem glavu za reima to su odleprale Jedan se ovek uje u zagrljaju stvarnosti osuen da govori srcemiz knjige Zamenice

4

KAPI MASTILA

SAEKAJ VREMEStvari se odvijaju na glavnoj stazi stavljena pod pratnju moja smrt alje signale Svakodnevno obavljamo poslove izmeu sputanja zavese i oveka koji ide mostom i saplie se o zvezde tu na ulici Po potrebi nudim ti kopiju vremena to treba da doe Da se dobro dri rukama za vazduh da saeka vreme koje ne dolazi ve tri dana naovamo

VEITI PUTNICIVideo sam i nisam video Najednom sam protrao izmeu dve zvezde Nisi mi pisao nijedan red o zemljotresu koji je izaao kroz prozor Leim u tvom vazduhu koji me pita ko bei nou kroz prozor ko progoni svoja stopala na putu od bodljikave ice Onaj koji je zgazio bivu materiju sada nosi krunu trnja na elu A vi ta jo radite jo uvek postojite veiti putnici na leima senkeiz knjige Zamenice

5

poeziji Petru Krdua - KOVINEamenice su trea Krduova knjiga pesama i ukazuju na oigledan napredak pesnika u savladavanju tehnike stiha i biranja tema. Re je o modernoj, zaista savremenoj poeziji vrstog stiha, zgu te grae koja na duhovit nain uoptava doumice i nedoumice jedinsnu ke danas i u dananjem svetu. Krdu se veto slui i humorom, to samo pojaava i izraava ozbiljnost njegovog pesnikog sveta i pesnikog subjekta koji taj svet nosi i izraava. o knjizi ZameniceBoidar Milidragovi

Z

e je o onome to je Sima Pandurovi moda povodei se za Vilijemom Vordsvortom, nazivao INTEGRALNOM poezijom. Zahvaljujui tome Krdu se prima i ita kao vrlo moderan, izrazito ovovremen i ujedno univerzalan pesniki aman. Trailac apsolutnog, a spreman i sposoban da ga pronae i ekspresivno opredmeti i na sitnom i naoko sluajnom, bezveznom objektu: Hitno mi pii kako je tvoje nita bie da sam ti obeao savren pakao... (ekajui pisma) Dogaaj u hotelu, Tetoviranje, Pesma za ohrabrenje samo su jo nekoliko od naslova koji potvruju ovu osobenost Krduove poezije. (...) Nije ova poezija liena ni rudimenata starinskog rilkeovskog sentimenta izvrnutosti pesnike koe ast mi je da izvestim (ova se pesma svlai u trnju...), ujne su u njoj i fuga melodije svima prisnih oseanja (Danas je utorak (a ja sam zagrlio tvoje telo) bez granica ...)...ali filozofska dimenzija je zaista, njena osnovna karakteristika, a zaotreno izraena igra privida i materije, smisla i apsurda - njen najvii domet.o knjizi Zamenice Milan Kovaevi

R

odrane odsenom logikom koja se napaja jedino na izvorima sutina, kategorijalnih vizija, priblino, ako ne i isto filozofske, pesme Petru Krdua se odravaju na pitomom seivu izmeu diskurzivnosti i umetnosti. One se tu zadravaju svojim reskim, utrnutim kazivanjem traenja, pitanjima na koja, u poeziji odgovori nisu bitni. Krduova poetika zamiljena je kao lukava igra zamenica i ogledala kojom pesnik pokuava da podie apsolutu i iznenadi ga.

P P

oezija Petru Krdua je toliko nova za moj nain postojanja, i ja joj se udim svojim okom, okom deteta koje je prvi put videlo ne hrast, nego vojnika obeenog o njegovu granu.Nikita Stanesku

o knjizi Zamenice Emil Filip

6

poeziji Petru Krdua - KOVINEProitao sam ovu zbirku pesama sa rastuim oduevljenjem.Petru Krdu se nadovezuje, kao i Vasko Popa, na francusku nadrealistiku tradiciju, koja je inae imala veliki uticaj na jugoslovensku poeziju izmeu dva rata i koja karakterie dela mnogih pisaca-modernista, koji su se posle rata suprostavili zagovornicima socijalistikog realizma. Dok je na Zapadu nadrealizam, posle svog prodora i poetnog interesa, ostao donekle jalov, u drugoj Evropi (naroito u Jugoslaviji i Rumuniji), nastavio je da se razvija. Vasko Popa je posedovao talenat- kako je primetio Ted Hughes, da kanalie taj iskonski nadrealizam folklora u neprekidnu epiku, gde su pesniki glas i linost pesnika u potpunosti potisnuti; od Krdua, nadrealistiki univerzum ne iskljuuje glas pisca, ipak je njegova postmodernistika izdvojenost isto onoliko potpuna kao i kod Pope. Proitao sam ovu zbirku sa rastuim oduevljenjem prema ostvarenju ovog mladog pesnika. Ona ima onu otvorenost, onu non-ekskluzivnost koju sam toliko cenio u poeziji prve znaajne generacije posleratnih istonoevropskih pisaca. Prisutni su: svestrani smisao, svest celokupne tradicionalne problematike, iroki kulturni kontekst, filozofi: Sokrat, Ciceron, Erazmo, Dekart, Nie, Kjerkegor; mnogi pisci od Ovidija do Miime, predvoeni slavnim Kafkom; slikari: Karavao, Velaskez, Delakroa, Arp i naroito karnevalski Brojgel. Balkanski mitovi se pridruuju onim biblijskim. Jezik je, u najknjievnijem smislu, aktuelizovan (Mleko me je uprljalo/ pored imenice zima). Istorijisko i savremeno su ravnopravni, dovedeni u istu aksioloku ravan: isto vai i za telesno i intelektualno (Pesnik objanjava situaciju iz donjih udova/ pesme). Razdaljine su ponitene (Poinju nove seobe naroda/jerusalim se seli u carigrad). Uzmimo na primer pesmu Tesna vrata: Ako se dobro seam/ doao sam da nauim raspored/ levo vrata levo vrata/desno vrata desno vrata/kroz mene izlaze/ sreni zidovi. Obratite panju na znatieljno usredsreenu rasejanost. Predstava/pozornica i govornik/dramski pisac, na kraju menjaju mesto, postajui jedno (to me podsea na malu kutiju Vaska Pope, koja postaje ceo svet). Ovo je poezija koja utie na mnoge razliite nivoe naeg bia, upravo zato to je i sama bila prijemiva za tako raznolike uticaje. Prepoznajemo sebe u njoj, svoje strahove i svoje bezizlaze. Obraa nam se ali ne da bi nas zastraila ili nametala istine. Niti je sam pesnik skrhan patosom ili ako hoete, tragikom sopstvenog poloaja. Ludizam, humor, ironija, integralni su deo njegove umetnosti, potvrda egzistencijalnog odbijanja da se bude skrhan. ini mi se da je Petru Krdu ono to bi se moglo nazvati drevnom duom.Daniel Weissbort, Iowa City, November 1990

7

o poeziji Petru Krdua - KOVINE

MetafiziKa iaPsurda naslovom Jagoda u klopci, knjiga je u mnogo emu nesvakodnevna. Ovo poetsko delo je plod viegodinjeg strpljivog rada i pesnikovog briljivog bdenja nad svakom reju. Otuda Jagoda u klopci predstavlja zgusnuti, ovrsli sublimat oien od svega optereujueg, svega to nije u funkciji poetskog teksta. Nesmljivo je da je Petru Krdu pesnik perfekcionista. Osnovni postulati njegove poetike kreu se na relaciji izmeu ludistikog, metafizikog i apsurdnog, sa konzistentnim, emocionalnim tkanjem. Prevashodna Krduova tematska orijentacija jeste odnos stvaralakog ega i spoljnog sveta, duhovnog i materijalnog u svakodnevici. Na toj liniji pesnik belei brojne, disperzivne slike i prizore, sasvim bliske autentinosti. (...) Jagoda u klopci (koja se jednovremeno pojavljuje u dva izdanja na rumunskom i srpskohrvatskom jeziku, to je prava retkost u naoj literaturi) koncipiran je i ostvaren pesniki projekt. Knjiga nije podeljena na poetske preprstenove, ali je stoga jo zgusnutija i kondenzovanija. Svaka pesma u njoj moe biti zasebnost i ciklus za sebe, potpuno nezavisna od ostalih. A opet, postoji harmonian odnos sa ostalim pesmama. Veze su esto gotovo nevidljive, ali ipak dovoljno jake, znaenjski bogate.o knjizi Jagoda u klopci Dejan Tadi

S

P

edesetak pesama u rukopisu Jagoda u klopci pravi su pokazatelji valjanog poetskog asociranja na razliite teme: istorijske, mitoloke i svakodnevne, realnog i fiktivnog prisustva u stvarima i reima. Krdu razotkriva latentnu poetsku egzistenciju, piui objektivne pesme, nastojei da ostvari fascinantne poetske montae i konstrukcije, da prevazie motive o istim pesmama i nedostinim idealitetima. Njegova poezija je sva od asocijacija i funkcionalnih poetskih slika i aluzivnosti koja pleni jednostavnou i lakoom, ali i koncentrisanim literarnim potencijalima.o knjizi Jagoda u klopci Zoran eri

8

FOTOKOVOTEKACrtei Petru Krdua

9

FOTOKOVOTEKA

10

o poeziji Petru Krdua - KOVINE

Obina ranareinjiga Jagoda u klopci zamiljena je kao koherentna celina. Uvodna pesma Strah i sumnja sastavljena je od jednog jedinog retka koji glasi: Prvi stih je slep od roenja . Tim simptomatinim imenovanjem i istovremenim lociranjem nekakve proloke situacije ulazimo odmah u prostore metaliterarne refleksije. Ve sledea pesma Krvopis takoe zapoinje u slinom duhu: italac svakako zna to se dogodilo, da bi novi pasus iste pesme vokativom apostrofirao istoga korisnika: Vae visoanstvo itaoe. Trea pjesma ne iznevjerava naelo identifikacije s trenutkom pisanja i njezin tekst nosi istovremeno tvrdnju i obraanje: Piem rukom po belom papiru / hajde uinite i vi . Nepotrebno bi bilo registrirati i parafrazirati sva slina mjesta. Oito je da se Krdu igra s iluzionizmom knjige kao predmeta i da relativizira perspektive znaenja rijei, i to u rasponima od obine rane rei (i to u smislu pjesnika) do imena ove rei (a odnosi se na nita). Moglo bi se kazati da mu je bitno stalo do srazova banalnosti i literarnosti, do jukstapozicije nekakvog tehnikoizjavnog vokabulara s hipereruditskim, ak enciklopedistikim aluzijama. Na lijevom krilu pisanja, dakle, okupljaju se fraze gramatikog, birokratskog, pseudoznanstvenog porijekla, a na desno bi dole bogate kulturoloke reference, u rasponima od Michauxa i Mishime preko Rimbauda i Nietzschea do Decartesa i Comtea, ali neke od njih

K

ve u poetski bitno preraenom obliku: Cafe Arp, avion horhe luis borhes, guma za brisanje francisco de goya . Pridodamo li uroenu plurilingvalnost i uestalu bipolarnost pojmova (dobivenih spajanjem kosom crtom primjerice Reenica / Svedok, Da / sigurno ne), shvatit emo karakter napona izmeu razliitih tipova teksture i prihvatiti Jagodu u klopci kao mogui model uinkovitog postvarenja poetskog pisma.

o knjizi Jagoda u klopci Tonko Maroevi

V

raki, dvojeziki, rumunski i srpski pesnik, Petru Krdu, uvodi u svoje pesnitvo novi element. Ostala je govorna razigranost, ostale su opsesivne figure, ostala je i erotizacija znaenja, ali sada je poetsko tkivo - dosad karakterisano vezivanjem u vor najudaljenijih niti - proeto presudnim dodirima sa zbiljom i njenom nesreom. I pesme, kao prigueni krici koji ne izneveravaju duh umetnosti, bivaju neophodne za izbavljenje u crkvi zvanoj rat, masakr....

o knjizi U crkvi Troja Jovica Ain

11

o poeziji Petru Krdua - KOVINE

ni ratniK, niPrOrOK

N

ova knjiga rumunskog-srpskog pesnika Petru Krdua, U crkvi Troja , poetskim jezikom zadire u aktelna dogaanja na ovim naim nesrenim prostorima. Strukturom svog jezika pesnik smeta oveka, koji nije ratnik niti je nacionalni prorok, u prostor i vreme kojem pripada. ovek (pesnik, intelektualac ili obian mali ovek ) posmatra svoju stvarnost i o njoj razmilja. U sutinski govornom idiomu pesnik preplie razliite jezike i njihovom narativnom i simbolikom fragmentarnou precizno na nivou diskursa odreuje duhovno stanje u rodnoj godini / zaraenoj balkanskim virusom. Jezik svakodnevice (ljudski ivot na razini egzistencijalne svakidanjosti) preplie se sa jezikom politike (jer ona na najbrutalniji nain odreuje ivot pojedinca dirigujui njegovom sveu, odreujui materijalne uslove ivota, i jo gore odluujui o ivotu i smrti pojedinaca i grupa, kao i o njihovoj moralnoj podobnosti, to za sobom povlai tragine konsekvence). Simboli iz ratliitih kultura (sakralnih sfera) i svest o tekstualnosti pisma (sfera modernih knjievnih teorija) govore o optem civilizacijskom dosegu vremena u kojem ivimo, ali se zatim pokazuje tendencija kulture da te dosege neutralie. Koristei, najee, pojmove iz politikog i ideolokog ratnikog jezika, pisac ih uvodi u svoj diskurs razotkrivajui strahotne posledice (rat, nasilje, siromatvo). Dejstvo vatre-

nog oruja jednako je dejstvu rei, ali ne metaforino, ve doslovno. (...) Pesme iz knjige U crkvi Troja pokazuju sloene odnose izmeu ideologije kolektiva i ideologije pojedinca, gde je pojedinac nemoan, ali svestan i odgovoran aktivni element u drutvenoj dinamici.o knjizi U crkvi Troja Dubravka uri

J

edva primetno cenzuriui asocijativnu plimu slika, pesnik shvata da istovremeno ne cenzurie i svoju smelost: smelost ikonoklastikog tipa, uda od deteta koje razara, uglavnom, stare i lepe lirske slike. (...) Ovaj proces sreivanja i vladavine lirskog jedinstva plime slika jo oigledniji je u zbirci U crkvi Troja . Slika koja se zgunjava od paria moralnog opisivanja egzistencijalnih situacija iskazuje se katkad tako

12

o poeziji Petru Krdua - KOVINEkoherentno pa izgleda kao mapa morala naeg vremena sa referencama u istorijskim situacijama u kojima ivimo, kao na primer, u pesmi Sezona lova .... Liena svake retorike, sastavljena iskljuivo od moralnosti iskazanih sarkazmom koji je skoro cinizam, nemilosrdna u istom zapisivanju demonija. Lirsko dostignue je u pesnikovoj sposobnosti da sve demaskira ne predajui se, pritom, nijednoj ideologiji: lirsko ja govori, prevashodno, u ime ovenosti i zato je njegovo lamentiranje, potpuno oieno od sentimentalizma, veoma potresno. U jednoj ovakvoj pesmi, antipoezija tvori poeziju od onoga to je tradicionalno pesnitvo izbegavalo da ini: od lirske hladnoe odreenih konstatacija koje krvare gustom krvlju kao rane savremene Istorije. Inae, aluzije na socio-politike prilike naih dana ne izostaju u pesmama Petru Krdua. Kreativnost antipoezije Petru Krdua sastoji se u hrabrosti da pljune u lice tradicionalnoj lepoti stiha, da je iskae bez ritma i rime, poput ivog bia koji kratko udara, da je primora da se ne plai sarkazma, cinizma, vulgarnosti, oskrnavljenja; drugim reima, da svojim izrazom stvori svet koji je isto tako igosan, groteskan, nemilosrdan, kao postojanje na koje se odnosi, vremenski odreeno ili ne... Petru Krdu je prvorazredan pesnik: on neguje izraajnost rumunskog jezika van granica zemlje, sluei se, pritom, najmodernijim sredstvima evropske lirike danas.tefan Augustin Dojna

P

rethodna zbirka pesama na srpskom jeziku ovoga pesnika, U crkvi Troja, primljena je kao antiratni krik, jedan od prvih tokom proteklih zlosrenih godina. I u pesmama u vaim rukama jo odjekuje taj poetski oblikovani krik, ali donekle melanholiniji, sa iskustvom novoiznaenih ljubavi i strasti kao utoitem. Tada punom snagom oseamo koliko poetski stav prema svetu moe biti plemeniti stav i u kojoj meri garantuje dostojanstvo naeg opstanka u svetu u kome sve radi na katastrofi.

Ponekad nam se ini da je Krdu pesnik koji dvaput pie svoje pesme, i to ne samo zato to se one pojavljuju i na rumunskom i na srpskom jeziku, nego to su iznutra dvaput proivljene, to u njihovim figurama uvek deluju najmanje dve mogunosti, dva puta. Put dana i put noi. Put nepresune vedrine i put tamne klonulosti. S jedne strane, eksplozija nadrealistikih slika i uznemirujuih metafora, ali s druge, i u isti mah,

13

o poeziji Petru Krdua - KOVINEduboka seta koja tedi na jeziku i trai re, jedinu, kadru da kae najvie, da rekne sve. Dvostrukost pesama Petru Krdua je poput raspea, podjednako za pisca i za itaoca. Tu postoji ritam u ritmu. A za muke tog osobenog raspea, spasenje je opet tamo gde se raspinjanje izrie, u samim pesmama. Ljubiasto mastilo je lekovito delo, i nastaje jednom i nikada vie, pa ak i kada se njegovo obeanje veno obnavlja.o knjizi Ljubiasto mastilo Jovica Ain De Kiriko

udari

refrenako kaemo da su najei motivi ove poezije razna duhovna stanja ovekova, zatim, ljubav, erotika, priroda sa brojnim elementima, parodiranje mitova kao i sopstvena iskustva (seanja, snovi), motiv egzila, onda bismo ovu pesniku knjigu sveli na jednu od brojnih pesnikih tvorevina naeg vremena. Meutim, ovo je po nainu obrade pomenutih motiva neobino, retko, dragoceno poetsko delo. Iako dobro oslonjene na nadrealistiko iskustvo, skoro da nema pesme koja podsea, ni sadrajem, ni izrazom, na neke poznate prethodnike. Originalne metafore osvetljavaju neoekivane i blagim tonom obojene pesnike slike, a udari refrena,

A

kao u posmrtnim marevima, daju ozbiljnost i smirenu sveanost poetskom govoru. Rat nije metafora / samo je ljubav stilski cvet, jedan je od refrena ljubavne poeme Melanholina tut njava i jedan od brojnih u ovoj zbirci. Kod Krdua je refren u funkciji pojaanja emocionalnog naboja cele pesme, a esto slui i za nijansiranje znaenja.o knjizi Ljubiasto mastilo Milutin Lujo Danojli

14

o poeziji Petru Krdua - KOVINE

sveMir u

Prtljagu

A

ko uzmemo u obzir specifini talenat, vrlo vane injenice u ukupnom uspehu onoga to u lirici izlazi ispod njegove ruke, tiu se dvostrukog Krduovog pesnikog porekla. Internacionalno potiui iz rumunske pesnike tradicije (modernizma), on se snano oslanja i na blisku tradicijsku liniju iz okvira srpskog pesnitva. Ako se tom dvostrukom temeljnom podsticaju doda i natproseno poznavanje pesnitva uopte, jasnija biva relevantnost Sauesnitva , izabranih i novih Krduovih pesama.

koji gaji, ali i injenicu da njegovo pesnitvo nije slepi odblesak inspiracije, nego jedna vrsta egzotinog melana - od inspirativnog slepila i racionalnog korektiva sumnje a kako vreme protie, sve vie i egzistencijalnog straha. Naime, ma koliko se nekom itaocu moglo priiniti da je Krduov post-nad-neo-nadrealizam odsutan iz istorije i posveen intimi odnosno jeziku kao varnienju koje pali vatru lirike, Sauesnitvo prati ono to se zbiva kod nas i alje itaocu odbleske jedne razdrobljene i vremenom sve opakije stvarnosti.o knjizi Sauenitvo Vasa Pavkovi

restupniko miljenje Petru Krdu ni ne pokuava da opravda. Ba je napadno za sebe izabrao nultu taku, raskre spoznaje, moda tek melanholinu ruu vetrova koja od njegovog vrakog zaviaja naas otvara metafiziki album De Kirika. Njemu nitavilo nije presuda, u iskrzanim odlomcima seanja, u razlupanom ogledalu zaturene svesti. Krdu kao da ponavlja za Hajdegerom:

P

Zato neto postoji umesto nita?Inae, ogledala i te opasne krhotine poluzaborava i nestalih naih senki, u biti, ostaju neopozivo bliske ovekovom liku. Samo se staklo i nae telo ne mogu, identino, nanovo postaviti na noge, pod kapu nebesku. esto neodoljivi razlomci Krduove pesme imaju, meutim, i dalje

(...)Otvarajui projekt reima Prvi stih je slep od roenja, Petru Krdu smesta nagovetava paradoksalnost iskaza kao temelj pesnike vizije (vremena, prostora i smisla)

15

o poeziji Petru Krdua - KOVINEneporonu, detinju, neokrnjenu srast za sopstvenim uivanjem. Nitavilo se tad javlja kao mogunost predavanja, ustolienja zone veito produavanog orgazma, te male smrti koja se najednom postavlja kao jedinstveni metronom onoga to jo nismo osvojili svojim rukama, svojim matarijama, svojim seksom. Osvajanje i jeste presudni status svega to je u nama nemirno, i svega to je oko nas privremeno. (...) Znameniti na metafiziki liriar, Petru Krdu decenijama ve uslovljava svoju razdeenost, svoju ironiju i svoju raskonu verbalnu igrivost, ponekim gestovima i postupcima za koje je, ipak, i po Jaspersu, itekako odgovoran. Koava bije silno, u kadencama koje samo ona i meteopati pamte, kie se prepotopske bez prekida slivaju sa svih strana, koraamo uvek ivicom ambisa, a iza svega, kao talisman, ponovo se javlja re, sanjana i u svetu bajkovitog godinjeg doba zateena reenica novog smisla, govorljivost opte uspaljenosti, monog erosa. I kao to je staklena kugla koju, imaginarno i uticajno, obre po rukama od materijala lomnjivog, tako se i praskava njegova pesnika fraza goropadno prostire upravo i u onim zonama gde jo, u naim konvencionalnim poetskim vodama, nikako nije bilo mesta. (...) Petru Krdu naoito izraajnost svojih novih i starih pesama svakako duguje neprolazno deakoj igrivosti, pomami bezrazlonoj ali podsticajnoj, detalju bogato nekontrolisanom u samoj blizini poluautomatskog diktata. Pesnik lutalatva u isti mah ostvaruje svoj san o ludilu sveta, tako helderlinovski ezoterian, tako bez predrasuda oslonjen na nepostojee postamente tzv. organizacije onih reenica o kojima samotniki ezne i koje mu se priviaju kao sami partneri poude. Erotian i eliptian, Krdu danas ima pred sobom jednu matariju dostojnu panje: jo neosvojen proplanak konanog smisla, kao u drevnim japanskim hramovima identifikovan kao pogled u daljinu. Ili u na kas u mestu?iz pogovora za knjigu Moj graanski eir Drako Reep

16

o poeziji Petru Krdua - KOVINE

MOj graansKi eirOvO je izbOr iz POezije:jednog od najznaajnijih naih savremenih pesnika, istovremeno i srpskog i rumunskog, kako u pogovoru vehementno primeuje Drako Reep, izbor obogaen novim pesmama. Knjiga reprezentativna i po formi po naroitoj slobodi pevanja, koja ve mnogo sezona karakterie Petru Krdua. KO JE ZAPRAVO PESNIK? On je osetljivi gradilac pesama kao elegantnih kula ni na nebu ni na zemlji, imaginativnih kula u jeziku ili kako belei Petru: u stvari / duboki ponori teku / po jo dubljim snovima (u pesmi Iskustvo munje). U antologijskoj pesmi ekati, sluajna istina, pesnik belei: ja viem za sobom / kao oblaci za kiom. KAD BI STIH MENJAO KOSMOS, OVI BI GA POKRENULI:Hitno mi pii / kako je tvoje nita / bie da sam ti obeao / savren pakao / prema priloenom planu / malo ljubavi ....(ekajui pismo). LIRSKI SUBJEKT OVE KNJIGE JE MUKI, ENSKI ILI... Ovo je pitanje marginalno, pesnik je matalac, melanholini posmatra sutine. KAD BIH KRENUO NA PUT, OVU KNJIGU PONEO BIH: bilo gde, da bih bio u mudrom i podsticajnom drutvu autora koji je i kao pesnik i kao izdava jedan od najveih branilaca opstanka lirike uopte (a jo u Srbiji). KAKO ITATI OVU KNJIGU ? Kako vam je po volji. Moda prvi put u jednom dahu, od prve do poslednje pesme, a docnije lagano, koncentrisano, na preskok moda uz kriglu vrakog piva i cigaretu (ovo posebno vai za nepuae sline meni). o knjizi Moj graanski eir Blic, 2011Vasa Pavkovi

17

KAPI MASTILA

KRVOPISitalac svakako zna ta se dogodilo 25. septembra u vazduhu popodneva moj brat rembo stvorio je objektivnu pesmu u grlu jednog kosa moja majka marija izvrila je proveru senke menjala je glagol biti po inama Vae visoanstvo itaoe to je stvar logike zar ne od jue je pruga u kvaru a ja sam video njega koji mi je dao preporuku za kolu hijeroglifa on koji je opisao krvopis

NA ZADATKUJedno me oko gleda ali me ne vidi gledam ga i ja ivim kao dokaz da sam umro bezbrino as levim as desnim okom Uz imenice iz oiju brojgelovih slepaca

iz knjige Jagoda u klopci

18

FOTOKOVOTEKA

SVET MOE POEZIJOM BITI SPASEN- zahvaljujem se Petru Krduu zbog altruizma, to je stavio svoj veliki talenat pesnika u slubu poezije prevodei, kao to mu se zahvaljujem i divim mu se za sve ono to decenijama ini pretvarajui svoj grad u vaan kulturni centar i potvrujui svojim delom i svojim ivotom da svet moe da bude spasen poezijom. I zahvaljujem se svima vama koji ste ovde, zajedno sa nama kao potvrda da ne sumnjate u onu neverovatnu istinu: Svet moe poezijom biti spasen.Ana Blandijana dodela evropske nagrade za poeziju - 2009

19

FOTOKOVOTEKA

20

KAPI MASTILA

CAFE ARPGregoru Laenu

Sloboda lei u saksijama u cafeu arp majstor rembo ostaje ponavlja pred svojim uenicima bogovi su pomrli u 19 asova na naem kruoku polae se ispit na temu srkanje crvene ludosti ne budite aavi dakle jedan po jedan uite u utopiju istina je onakva kako smo se dogovorili miu se usne pali se cigareta nastaje torzo a la arp na kraju krajeva svako ima pravo da bude slavljenika zastava oko vrata marije antoanete

REENICA / SVEDOKU napukloj reenici mog svakodnevnog posla zidam dokaze na putu do kue gospode srean sam to me se ne tie onaj koji je izgubio sluh pretpostavljajui da je razvalio zidove kradom ulazim u pejza izmeu reenice i svedokaiz knjige Jagoda u klopci

21

Intervjui - Petru Krdu-Kovinerac je za mene poetsko stanje. Treba graditi mit o mestu gde ivite. Bilo bi nemogue da ivim u Vrcu, a da ne oseam fluid isto kao da ivim ispod Notr Dama. Frenzija ivljenja iri se ispod krila vrakih aviona kao i ispod njujorkih dambo deta. Iako ivim u gradu oca srpske komedije, znam da pisac nije ulini komedijant, ve graditelj svoje vizije. Uvek imam loe varenje ako mi se, dok vozim svoj bicikl, ne raaju nove ideje. Ogledalo stvarnosti nije krivo ako je lice runo. Pesnik mora da ima svoj oak sa koga se obraa svetu. Kafe vrakog hotela Srbija jedan je od tih okova za Petra Krdua. On tu svakoga dana u deset ujutru pije svoju kafu i ita novine. Znaju ga i u drugim salama hotela, koji bi bio jedan od tipskih provincijskih hotela graenih sedamdesetih godina, da njegova knjiga gostiju ne lii na ko je ko u literaturi. Kad naruuje Petru Krdu kae: Ono moje, i kelner ne postavlja podpitanja. Moda je to jedna od drai ivota u provinciji za koju kae da ima svoja pravila i svoju gorinu. A gorina u njegovom, inae estokom i odlunom, govoru poinje da treperi kad u razgovoru dolazimo do njegove poezije. Preokupiran svojim radom u izdavatvu i novinarstvu, kao da je zanemario ono zbog ega su ga na poetku karijere nazivali vrakim Remboom. Pie sporo i koncizno, zna da ako pesnik svoju muzu vue za kosu, moe samo upropastiti tone papira, ali se pita: - Koliko nenapisanih knjiga sam podario svom Vrcu, Novom Sadu, Beogradu, time to sam se troio tampajui knjige drugih. Ko zna

-

V

ta je bolje? ast mi je to radim u srpskoj kulturi, a nadam se da i ja njoj sluim na ast. Ipak, sve vie eznem za monakim ivotom jer oseam kako demon stvaranja radi u meni munjevitom snagom u poslednje vreme, i ako to ne stavim na papir nestae u magli vremena i moga bia. Ova unutranja klackalica, vaga sa dva reciprona tasa, koja u njemu suprotstavlja i odmerava pesnika i kulturnog poslenika, dodeljena mu je na roenju 25. septembra 1952. u selu Barice kraj Vrca, u skromnoj porodici u kojoj se govorilo nekoliko jezika. Pamti da su ga kao malog dovodili u grad da mu neto kupe, a on celo pre podne odbijao da jede, da ne okrnji pare, do trideset osme godine bio je podstanar, a onda je napravio kuu za koju su jedne novine pisale da je kao zamak.U njoj ima biblioteku od preko deset hiljada knjiga, to je jedna od najveih biblioteka na rumunskom jeziku u Jugoslaviji. U gimnaziji je sav bio u poeziji, neprestano je itao, itao. Tu je stekao odlino obrazovanje, ali je malo falilo da je ne zavri. arko je eleo da studira u Parizu, majka ga je podravala, otila je u Be da radi da bi ga finansirala, ali se on neoekivano razboleo, pa morao da odustane. Kad je pre nekoliko godina putovao iz Pariza u Stokholm, ovaj drugi mu se uinio kao selendra, a onda je doputovao u Beograd, pa u Vrac. Studirao je u Beogradu, knjievnost, u Bukuretu nekoliko dana filozofiju, ali kad su mu citirali aueskua kao mislioca, preao na istoriju i teoriju umetnosti, zaljubljen u vajarsko delo Brankusija. Prvu osmicu na fakultetu ponitio je, a vratio se u Vrac sa svim de-

22

Intervjui - Petru Krdu-Kovinesetkama. Prevodi s rumunskog i na rumunski. Ponueno lanstvo u rumunskoj akademiji nauka, odbio je. I sve ostale nagrade, osim one kad je imao 17 godina, odbio je ili nije otiao da mu budu uruene. Ustanovio je Evropsku nagradu za poeziju i ponavlja da su poeziji nagrade potrebne. Mnogo putuje. I tako dalje, da se oveku zavrti u glavi od kontrasta. Nije ni udo da ga u Vrcu neki kuju u zvezde, a neki piu peticije protiv njega.1996 Mirjana Mitrovi-Petru Krdu

smom vlada najblistavija svetlost. Ali, pesniku ne preostaje drugo do da predskae olujni vetar koji e doneti crni sneg. Vae pesme, naroito u zbirci U crkvi Troja, prigueni su krici. Mogu li krici promeniti svet? Moda ne mogu, ali se ipak neto menja. Moji krici su protiv rata. Ne piem ratne pesme, ali je rat, naalost, stvarnost. Pesnici ne menjaju svet, ali moda mogu da ga uine podnoljivijim. Postoji velika nada da negde i mogu da utiu na svetske prognoze. Oduvek su me privlaili ljudi koji pred zatvorenim vratima naslikaju na zidu druga vrata i, sluei se dinamitom svog duha, uu. I to je njihova pobeda. ta je novi doivljaj sveta? Sve je manje rajskih predela. Koliko puta kaemo: Raj, prva desno! ivot je uvek bio nadrealan. Ko veruje da je realan odavno je mrtav. Pripadate velikoj rumunskoj poeziji. Pripadate i srpskoj poeziji. Koliko je to udobno? Udobnost nije adekvatan izraz, jer pesnik koji se slui jezikom podsea katkad na loeg plivaa izmeu dve barke. Ni u jednoj se ne osea sigurnim. Sa pesnikim jezikom ne smete se igrati! Ako postoji izraz muka s reima onda je to, u mom sluaju, dvostruka muka. Zato moje pesme imaju dva originala, oba nastala u muci. Javlja se tu jo jedna nevolja: za zbirku Ljubiasto mastilo, na primer, nisam dobio nijednu nagradu zato to pojedini vani Srbi misle da sam rumunski pesnik. Izdava Rad to jest, Jovica Ain, predloio me je, recimo, za nagradu ura Jaki ali predsednik irija,

Mora li poezija da bude provokativna? Ne znam da li je provokacija prava re, ali dobra pesma je impuls koji oblikuje vibracije due koja nikoga ne moe ostaviti ravnodunim. Pesma je bliska briljantnoj umetnikoj slici koja otiskuje i ono to bismo da sakrijemo i od sebe samih. Olovka ne ispisuje ni pravila ni zapovesti, ve zavodljivost slika u kojima lebde moja ula. Ono to je za jednog itaoca provokativno, za druge je zadovoljstvo, a za treeg predstavlja stav o ivotu i stvarnosti i, konano, prisiljen sam da - traei put do sebe - prihvatim privide stvarnosti. Moe li pesma da izbegne dodir sa zbiljom i nesreom? Stvarnost nas esto ugroava, kao da eli da nam se osveti. Smemo li pobei od nje? Zbilja i patnja, ak, posthumno ive u nama, samim tim i u pesmi. Stvarnost esto blati pesmu, ali to je naalost neminovnost. Voleo bih da mojom pe-

23

Intervjui - Petru Krdu-Kovinemada je veoma lepo pisao o knjizi (pre toga je Ljubiasto mastilo izabrano za jednu od pet najboljih knjiga pesama u 1997. godini), u odlunom trenutku tvrdio je da je to prevod. Ali nije tajna da i taj prevod ima svog autora. Isti sluaj je i sa nagradom Branko Miljkovi. Sreom, nisam oboavalac nagrada. Naprotiv. Zato jo niste dobili nagradu Vasko Popa? Zanimljivo pitanje, ali upueno na pogrenu adresu. Kad bi u iriju bili, recimo Ted Hjuz, Miodrag Pavlovi,arls Simi,Jovica Ain, Gojko Tei (to je dovoljno za jedan iri, zar ne?), moje anse bi moda bile vee. Sigurno je jedino da bih se odrekao novanog iznosa od 5000 maraka u korist Vrake gimnazije, u ijim sam klupama moda postao pesnik i objavio svoju prvu knjigu, ili u korist izdavakog fonda KOV, to je Popa esto inio. Pohaate li kolu u izgnanstvu koja se pojavila u Rumuniji? , kola u izgnanstvu je izbor mojih pesama, tampan u Krajovi. Zapravo moja prva zbirka u Rumuniji. Zvui apsurdno, ali je tako. Time su mi moji prijatelji iz Krajove priredili ogromno iznenaenje. Jednostavno, jedne veeri banuli su u Vrac sa sto primeraka i izloili ih u centru grada, ispred hotela Srbija.Jo su hteli da me vode na veeru. Doneli su desetak flaa raznog pia. kola u izgnanstvu je naslov jedne moje pesme ispevane u Ovidijevim Tomima, dananjoj Konstanci, na obali Crnog mora. To je metafora za pesnikovu egzistencijalnu sudbinu, jer je pesnik uvek izgnanik iz profanog sveta. Korice kazuju sve. Na njima je odsustvo snanije od prisustva. eleo sam da u Rumuniji objavim knjigu tek u dubokoj starosti, ali poto je to uraeno istovremeno i piratski i od srca, obradovao sam se i oberuke prihvatio njihov prijateljski poklon. Od predviene promocije na terasi motela u Planditu spasila me je kiurina. moda e prava promocija biti na nekoj klupi u Luksemburkom parku u Parizu, gde sam esto sedeo sa Sioranom. Znai ne u La maison de la poesie ni u Jugoslovenskom kulturnom centru, ni u Bukuretu, pa ak ni u Beogradu. Kako se upisuje u kolu? Za upis u kolu egzila ne polau se prijemni ispiti, nema ni knjiice ni indeksa, ne moraju se imati ak ni dobre ocene. Vano je samo da se nadraste osrednjost. A jedini ispiti su iz pesnitva. Diplome se izdaju samo usamljenicima, apatridima, strancima u sopstvenoj kui i sebi samima.Blic, 1998 Olivera urevi Petru Krdu

24

Intervjui - Petru Krdu-Kovine Odrana godinja skuptina Knjievne optine VracJovana irilova Najkrae drame na svetu. Da smo tampali samo ove pisce, mogli bismo da budemo zadovoljni utoliko vie to smo u 1999. godini 79 dana bili zasipani bombama - rekao je Krdu podseajui da je KOV u toku prole godine imao rekordan broj nastupa ak 48 promocija, performansa, hepeninga u Vrcu, Beogradu, Budvi, Kikindi, Panevu, Pritini, te da su izdanja KOV-a promovisana u fijakerima, na vrhu kule ura Brankovia, u poslastiarnicama, u zatvoru... Vano pitanje ostaje kako za knjigu zainteresovati i one nezainteresovane. Pitao sam se i pitau se kako izai iz opskurnog geta provincije, kako primati nove knjievne goste u kuu i kako KOV i Sterijinu kuu ukljuiti u svet. Biti kovovac znai sluiti jednoj ideji, jednom konceptu, jednoj kulturnoj strategiji duhovnih vrednosti, zakljuio je Petru Krdu.

izai iz getaPrOvincijeKako za knjigu zainteresovati i one nezainteresovane

-

radu KOV-a izmeu dveju skuptina ne bih govorio onim jezikom kojim se govori o proizvodnji kukuruza ili ita. Uvek sam, sa ne malim ponosom, voleo da istaknem ne koliko ve koje knjige godinje tampamo, pogotovo u ovo vreme kada vlada anemija kriterijuma. Kada bi se Sterija vratio iz predela venosti i proetao ispred knjiare koja u rodnom gradu nosi njegovo ime, verujem da bi oduevljeno zastao ispred izloga u kojem se nalaze knjige poput Sabrane pesme Konstantina Kavafija, Nemaka i Nemci Tomasa Mana, Antologija

O

25

Intervjui - Petru Krdu-Kovine10. Oct 1999

Petru Krdu, pesnik, urednik KOV-a, biciklista koji prevodi pri brzini od 80 kilometara na sat

Preivee

saMO OnO tO vredi

- Svoju antologiju srpske poezije, prvenstveno namenjenu ovdanjim rumunskim itaocima, doivljavam kao antologiju svojih prevoda srpskih pesnika, ukupno 19, od Matia, Desanke Maksimovi, Davia, Pope, Pavlovia, Simovia, Lalia, Miljkovia, Radovia, Bekovia... do Zivlaka i Novice Tadia. Ona je neka vrsta generalne probe za antologiju koju u tek objaviti u Rumuniji, a koja e biti proirena i pesnicima iz 19. i s poetka 20. veka. Bie i iznenaenja. Nabrajati ive pesnike, kojima tu nije mesto, besmisleno je. Ove jeseni podeljene su pesnike nagrade. Da li mislite da su potvrdile svoj znaaj i renome? - Sa aljenjem moram da kaem da razni iriji zloupotrebljavaju imena pesnika ije ime nagrade nose. Trebalo bi ustanoviti nagradu Zaralo pero. Mislim da bi i za nju proradili klanovi. Imenujte mi pesnika ili pisca ove zemlje bez ijedne nagrade?! Kod Domanovia postoji satirina slika jednog grada u kojem svi graani, odreda, guraju pred sobom kolica puna ordenja. Moda smo ga u nagradama ak i prevazili. Pripadate li nekom klanu? - Da! A kom ? - U mom klanu su Nabokov, Kavafi, Cvetajeva, Jonesko, Celan, Mio, D.M. Tomas, imborska, Sioran, Le Klezio, Holan, Transtremer i mnogi koje sam tampao. A to drutvo ne moe se nazvati klanom jer se klanovi ne stvaraju po umetnikim vrednostima, ve po linim interesima. Velikanima nije potrebno da se udruuju. Naprotiv, oni su jedinstveni, a po tome su duhovni klan.

etru Krdu je pesnik, urednik koija koje nose crtee kroz Vrac, lepu varo i knjievne druine KOV, domain najotmenijeg knjievnog salona juno od Bea. Vozei bicikl, ak brzinom od 80 kilometara na sat, po kii, prevodio je Siorana, Joneska, Elijadea, Karajona... Pripada onoj retkoj vrsti pesnika koja zna da se raduje i divi tuoj stvaralakoj snazi, kao da je njegova. Jedina mana ovog matara je blagi prezir prema novinarima, koji, kako on to kroz smeh kae, moraju da ekaju na red... Nedavno ste objavili Antologiju srpske poezije 20. veka na rumunskom. Koji pesnici nikako ne bi mogli da se nau u njoj?

P

26

Intervjui - Petru Krdu-Kovineta Petru Krdu nee nikada objaviti u KOV-u? - Svoje pesme! ta mislite o pesnicima koji u jednoj godini imaju vie objavljenih knjiga? - U ovoj zemlji moe biti pisac svako ko to poeli! ak i uenici srednje kole imaju po nekoliko zbirki... Meutim, vreme e uiniti svoje, kao to je i do sada bilo. Preivee samo ono to vredi. Izdvojite jedan naslov KOV-a za Meunarodni sajam knjiga u Beogradu. - Roman Kira Kiralina Panaita Istratija. Remek-delo Kira Kiralina je udesan spoj mate i stvarnosti Balkana. Romanom defiluju trgovci, verceri, romantine lutalice neodreenih profesija, gonjene eljom da sebi obezbede sigurno mesto u drutvu i vremenu.Olivera urevi

MOja

najdraa OPtina je Knjievna OPtinaiji ste vi sauesnik? - Poezije, naravno. A moji itaoci su moji sauesnici. A ko e nositi graanski eir? Moda vi? Taj graanski eir treba da nosimo svi! Kaem ovo zbog toga to e se pod znakom Prometeja iz Novog sada pojaviti novi izbor mojih pesama s naslovom Moj graanski eir. Stare pesme, nove pesme, u novom ramu, 67 ukupno, mogu da deluju kao blagotvorna ili opora slika onoga to sam dosad radio, ili kao najavljeno svitanje, kada moji snovi ume kao prepuna misao. Mislim da su izbori pesama neophodni i prirodni, pod uslovom da italac

ume da ih iskoristi. Siguran sam da je prireiva mojih pesama Drako Reep to uradio s velikim umeem, jer pesma viena kroz njegovo levo i desno oko dobija novo nebo, novu dubinu i burne talase. ta mislite, zato ljudi ne veruju da vi niste prevodilac sopstvene poezije s rumunskog na srpski? - Da li ljudi uvek veruju u daleku svetlost koja treperi na dalekom horizontu? Da li se njima uri da proitaju sve tajne iscrpljujue svetlosti u jednoj kosmikoj kui? A ta je pesma, ako ne svemir koji nastanjuju ljudi, rei, predmeti, kue. Neka vrsta fenomenolokog dogaaja, izgovorenog ili neizgovorenog, koji u sebi ima obeleje doterane koljke. No, da se vratim vaem pitanju. Ja ne znam da li ljudi veruju ili ne veruju prevodiocima moje poezije na srpski. Ja njima ipak verujem, mada su moji prevodioci spremni na svakojake bravure. To tvrdim bez ikakvog oklevanja, jer da njih nije bilo ljubitelji i prijatelji moje poezi-

27

Intervjui - Petru Krdu-Kovineje na srpskom nikada ne bi znali ta krijem u unutarnjem ivotu svojih rei kojima se ja moda i sluajno sluim na svom maternjem jeziku. Ali znate ta sam uo ovih dana? Da jedan od mojih prevodilaca Vladimir Zori (pazite, to nije onaj Vladimir Zori koji je napisao knjigu o Danilu Kiu!) mora da potvrdi identitet Petrua Krdua, a Petru Krdu mora jo jednom da utvrdi identitet Damjana Milia, koji u oima Flavije Kneevi nalazi mogunost za dvosmislene komentare. Utedeemo prostor, pa neemo navesti i druga imena, inae dragocena za mene, usnula u metaforama mojih stihova, jer e se problem i vae pitanje komplikovati u uima i oima italaca. Poeziju piete na maternjem, rumunskom jeziku? - ao mi je, ali ne znam na kojem jeziku piem poeziju. esto se nalazim u svetu nemoguih snova, iji oblik ne mogu da dokuim, jer ti moji snovi imaju hiljadu prozora zaumnog, imaginarnog. Jezik je veoma vana stvar, a u njemu ste ili duboko unutra ili napolju, gde vam je veoma hladno. Nemojte zaboraviti Bodlera koji je jednom rekao da sanjar zahteva otru zimu. Otra zima rei, ili vrue leto suglasnika iza tamnih zavesa neizrecivog. Sve je to u funkciji pisanja pesme. No, da budem iskren, poetsko bie mog govora ne mogu da objasnim. Ima dana kada sam nem, probudim se u snu jednog jezika, usnim u misteriji neprekidnog sna iju klavijaturu ne mogu da vam objasnim. No, tako i ivim. Ovaj moj svakidanji i ovozemaljski ivot izmeu dve stvarnosti, izmeu dva jezika, izmeu dva sveta, ipak se proima u zajednici trenutaka koji se pretvara u apat neizmernog govora. Taj govor, katkad na kripuem papiru, dobija svoj ivot i tera pesnika da ga to bolje artikulie. Predsednik ste jedinstvene Optine u zemlji Srbiji za koju se jedino sa sigurnou (za razliku od drugih optina) moe tvrditi da slui na ast kulturi te zemlje. Vodite prvu profesionalnu pozorinu scenu na rumunskom u Vojvodini. Poduhvatili ste se objavljivanja kritikog izdanja dela oca srpske drame Jovana Sterije Popovia. Dodeljujete Evropsku nagradu za poeziju u Vrcu. Kojoj kulturi pripadate? - Jupiterijanskoj (smeh). Moja najdraa optina je knjevna optina. Uiniu sve to je u mojoj moi da ne postane nova knjievna drava, toliko je postala silna i velika da joj je tesno u sopstvenom ataru, pa puta pipke do najdaljih meridijana sveta. I samo je lomne metafore spreavaju da se ne pretvori u pravo carstvo. Mada, glagoli i pridevi prete... Jedna od druge dve Optine koje postoje u Vrcu posebno me ne zanima. Ona samo poveava kvadraturu svoje (ne)vanosti. A u pozoritu samo katkad pijem aj sa Vladimirom i Estragonom, ekajui Beketa.Kojoj kulturi pripadam? Moda pripadam, a moda i ne pripadam. Moe li se poezija nagraivati, meriti? ta za nju predstavljaju nagrade? - Navodno, poezija nije rentabilna, ali knjievnost se bez ove nene princeze ne moe zamisliti. Seam se gestova Paula Celana i Gerasima Luke, koji su u Parizu, u vodama Se-

28

Intervjui - Petru Krdu-Kovinene, okonali svoje ivote, u jednom svetu u kojem na trenutak nisu bili potrebni pesnici, niti se eznulo za poezijom. A kako tumaiti gest uvene balerine Irinel Liu koja vie nije elela da ivi u svetu u kojem nema pesnika Dojnaa. im je saznala da je Dojna, njen ivotni saputnik, preminuo, izvrila je samoubistvo. Pa ta tek rei o Simon Bue, ivotnoj saputnici Emila Siorana koji je vasceli ivot razglabao o samoubistvu, a nikad se nije ubio? Jednog dana ona se odluila na beskrajno plivanje u Atlantskom okeanu, bez povratka na obalu. Poeziji su potrebne nagrade, upravo sam to uo i od samog Siorana, kome sam nameravao da dodelim prvu Evropsku nagradu za knjievnost KOV-a, a on me je posavetovao da je bolje da se nagrada dodeljuje pesnicima i poeziji, jer su poeziji potrebnije nagrade, ona se sve manje ita, pa i oni koji je itaju ne razumeju je ili je brzo zaboravljaju. U poslednje vreme prihvatio sam dve nagrade za poeziju, odnosno za izbor pesama pod nazivom Sauesnitvo, koji je objavljen na rumunskom u Panevu. Nemojte zaboraviti da sam vie puta tokom proteklih godina odbio razne nagrade, a prijatelji su me savetovali da nije dobro da uvek kae ne, jer onda niko na tebe vie ne moe raunati, ili e te smatrati kapricioznim. Odbio sam i da budem zastupljen u raznim renicima i istorijama knjievnosti, ali sada ponekad pomislim da sam pogreio. Moderni sastavljai raznih knjievnih istorija kao da nemaju vie vremena da sede u bibliotekama i inventariu knjige raznih autora, nego oekuju od samih autora da im preporueno alju na kunu adresu svoje knjige i knjievne prikaze iz raznih listova. Za mene je to malo neukusno, pa sam izbegavao i nastavljam da izbegavam to da radim, tako da moda i nemam pravo da se alim to nisam zastupljen u nekoj antologiji ili istoriji knjievnosti. No, sve e doi na svoje mesto. Vreme je ipak najbolji arbitar. Kao i u svemu ostalom, i u poeziji, kako istie tefan Augustin Dojna, vi ste protiv. Zato? - To nije tano. No, treba imati vertikalu stavova, znati ta hoe, a ako to reima i iskae, zato bi to bilo negiranje po svaku cenu? Moji stavovi umeju da budu savitljivi kada su u skladu s mojom ljudskom talasnom duinom. Uvek nastojim da imam opravdanje kada izgovaram ne . Volim ja i mirovanje rei ne, ali i njen polet.Danas, 2008 Ivana Matijevi - Petru Krdu

Karavao

29

Intervjui - Petru Krdu-Kovine 30/07/2010 PESNIKA BATA: U susret odluci o 16. dobitniku Evropske nagrade za poeziju Knjievne optine Vrac

evrOPa

POinje u dvOritu sterijine Kue

Brankusi Zbog ega ste svojevremeno, kada ste pokrenuli dodeljivanje ovog priznanja, odluili da ga imenujete pridevom Evropska(nagrada)? - Da je danas ustanovljena Evropska nagrada za poeziju KOV ona moda ne bi imala istu teinu. Ustanovljena je 1987. godine s namerom da potvrdi tipoloku raznolikost evropske knjievne misli a dosadanji dobitnici su, verujem, to i potvrdili. Danas, kada veina tei i razglaba o evropskim integracijama, svi koriste Evropu kao alibi za neto to bi moglo da bude moderno estetsko oseanje stvarnosti. Ustanoviti jednu nagradu koja je 1987. koristila kontinentalni atribut isturen u prvi plan verujem da je bila i hrabrost i pomalo ludost, zato da ne budem iskren. U uslovima jednog rigidnog reima, istrao sam nekoliko koraka ispred a to me je donekle i kotalo. Kada kaem kotalo, mislim prvenstveno na radnu grupu koja je formi-

E

Autor: Ivana Matijevi

vropsku nagradu za poeziju Knjievna optina Vrac (KOV) osnovala je s namerom da bude jedna od najivljih spona izmeu zemlje darodavca i knjievne Evrope. Prvi put dodeljena je 1988. godine, a od 1998. dodeljuje se svake druge godine.

Petru Krdu

30

Intervjui - Petru Krdu-Kovinerana tada u Novom Sadu s namerom da ispita sluaj. Ne znam o kakvom sluaju je bila re ni dan danas, kad petorica lanova ispituju ko je ustanovio nagradu, zato, zato ba evropsku, zato u Vrcu, da li je panski pesnik, prilikom prvog boravka u gradu Jovana Sterije Popovia, u tadanjoj Sterijinoj kui (sada vie ona nije naa, otila je pravo u Evropu), izjavio da je socijalistika knjievnost nepopularna u paniji. Prvo, nije tano da je to izjavio, a drugo mi smo ga godinu dana pre toga doveli u Vrac da uzajamno upoznamo predele svojih pesnikih meridijana i da mu uruimo nagradu i da ga ovenamo nagradom. Kad tamo, u jednom beogradskom, tada najuticajnijem, listu pojavio se lanak Tajni iri u kom je KOV odluio da Husto Horhe Padron bude prvi dobitnik Evropske nagrade. Drugi beogradski list, glasilo Socijalistikog saveza, govorio je o bombastinoj nagradi. Tajni iri bio je sastavljen od tadanjih lanova ureivakog odbora KOV, pa nismo saoptili imena ljudi koji su odluili o Padronu. A, uzgred budi reeno, znate li da navedete lanove za dodelu Nobelove ili Nojtatove nagrade, recimo. Padala je kia u Vrcu kao u Makondu a Markes je bio negde sto godina ispred nas i nije vie obraao panju na nau balkansku krmu i nije naao za shodno da aava, kao u svom romanu, nikog vie metaforama a ni piem. Sada mi sve izgleda zabavno, a mogu vam rei da mi je i tada izgledalo vie teatralno nega zabavno jer sam morao otii kolima optinskog komiteta sa tadanjim sekretarom SIZ za kulturu Vrca koji me lepo, negde u mestu koje se zove Seanj, nagovarao da mi ponitimo nagradu i problema nee biti. U Novom Sadu petoro njih su nas ljubazno doekali sa bezbroj pitanja ak i o tome kojem je vrakom piscu izala knjiga u Madridu. Meni nije, pourio sam da im odgovorim, ak nijedna pesma, a ako je moda Vasku Popi, koji nije imao pojma o Evropskoj nagradi, izaao ili nije ciklus pesama u asopisu iji je urednik bio Husto Horhe Padron, to je ve njegov problem. Pre odlaska u Novi Sad zamolio sam ofera, koji me je iskosa posmatrao, da svrati do mog stana (a bio sam podstanar) da pokupim dosije panca, da bih imao neki uverljivi materijal da on nije neprijatelj tadanje Jugoslavije. Dugaka je to pria i dirljiva, zar ne? Na molbu tadanjeg lana IV za kulturu Vojvodine da iskopira lanke iz naih novina od Beograda do Zagreba i Ljubljane, koje su pisale o Padronu, rekao sam - ostaviu vam originale, imam ja jo. Jedan od lanova komisije tvrdio je da je on roen u Vrcu i da nema nita lino protiv mene, drugi mi je prebacio da sam previe okrenut Beogradu, ta sam mogao, oduvek mi je bio duhovno blii. Po povratku u Vrac, tadanji predsednik KOV, inae direktor neuropsihijatrijske bolnice, imao je zadatak da se javi predsedniku partije u Vrcu. Kako e se to zavriti i da li e biti dodele nagrade? Pare nam niko nije dao, snali smo se kako smo umeli, ali ispunili smo do poslednjeg mesta veliku salu Narodnog pozorita Sterija u Vrcu. Nikada u Vrcu nije bilo toliko prisutnih ljubitelja poezije na jednom mestu, tavie, pokupili smo sa ulice i turiste, koji su sluajno ili ne, ko e to znati,

31

Intervjui - Petru Krdu-Kovinebili na putu za Rumuniju, pa smo imali meunarodnu publiku iz Japana, Engleske, Italije, a moj dragi kolega iz televizije Novi Sad nije imao petlju da snimi nijedan kadar, tako da mi danas nemamo, osim par fotografija, nita drugo u dokumentaciji o prvoj dodeli Evropske nagrade. Bilo je otpora, bilo je nerazumevanja, bilo je nastojanja da se nagrada ukine, da se ivi u vazduhu zatvorenih atara. No, uprkos svemu, stigli smo do 16. laureata i od uspavanog grada, kau, napravili smo prestonicu - mi uspeni Don Kihoti. Oduvek sam govorio da Evropa poinje u dvoritu Sterijine kue, a gde se danas nalazi vraka Evropa ne bih znao da vam kaem jer je KOV izbaen iz Sterijine kue i samo je Marta Pea, devojka u koju je Sterija bio zaljubljen, tea od jedne tone (maina za tampanje), ostala netaknuta. Iskreno da vam kaem, nisam siguran u to ta vam govorim jer sedam godina nisam zakoraio u stvarnost koja mi nije bliska, gde se sada nalazi sedite Crkvene optine. ta je u tom trenutku znailo osnivanje jedne takve nagrade za ovu zemlju i ovu kulturu? - Ne znam najbolje ta je u tom trenutku ova nagrada znaila za ovu zemlju, ali verujem da je dala svoj mali doprinos normalizaciji stanja uzburkanih duhova. A pesnika zemlja i zemlja italaca kau da je postala trusno pesniko podruje. Vrac je odjednom bio i na knjievnoj mapi sveta, ne samo na ahovskoj, jer nemojte zaboraviti da je ambasador svetskog aha Bora Kosti roen u Vrcu. Drago mi je to su Knjievna optina Vrac i njeni poslenici, u starom i verovatno jednom od najstarijih otvaranja panskom, povukli jo jedan potez, koji e doprineti ne samo svetu knjievnosti, ve i uvaavanju oveka i njegove rei. Taj prvi hod krenuo je sa daminog i kraljevog polja. Uostalom, posle petnaest Evropskih nagrada za poeziju KOV, voleo bih da Sterijin grad blista u naem savremenom dobu u kojem e se sve partije aha zavriti nadom.* * *

- Kada je Sioran dobio francusku nagradu od 400.000 franaka znao je da kae ne - otkriva pesnik Petru Krdu. - Sakrio se, tako kau, u luksemburkom parku u Parizu u bunu i dva dana i tri noi posmatrao zvezde. Uinio bih i ja neto slino, zatvorio bih se u svoju odaju i ne bih izlazio sedam dana i osam noi dok guva oko nagrade ne bi nestala. Ne volim bogate pisce, odbio bih Tolstojevu Jasnu poljanu. Nisam pristalica takvih zvezda i novac mi ne znai mnogo u ivotu. Dovoljno mi je to to imam, moda i previe. Nema uspenih pesnika, ja ekam nekoga ko i mene eka da mi apne po neki krilati stih. Nema srenih pesnika, jer po prirodi svojoj pesnik nije srean, ali srean je i on pred belim papirom, a pogotovo kad ispuni svojim stihovima taj papir. Sanjam dan kada e taj papir stihova otii u svet bez imena autora, onako homerovski ....Petru Krdu

32

FOTOKOVOTEKA

33

FOTOKOVOTEKA

34

Intervjui Petru Krdu-Kovine

* * *

Koje su dobre a koje loe stvari i ta bi se moglo unaprediti u modelu kulturnog identiteta Rumuna u Srbiji? - Nisam u getu. Neki su se sami getoizirali. Ko je na primer pitao agala ta je po poreklu dok je oslikavao svod Pariske opere. Niko nije pravio problem to je on Rus, jevrejin ili ta ve. On je naprosto bio agal, u rangu jednog Pikasa ili Vermera. Ko je, uostalom, pitao Tristana Caru (Tristan Tzara), osnivaa dadaizma, ta je po narodnosti. On, koji je slovio u Parizu kao najpoznatiji rumunski pesnik, zapravo je svetsko ime. Niko nije pitao da li je i kada pisao na rumunskom. Kako je, na primer, Paul Celan postao vodei nemaki pesnik, a pisao je i na rumunskom jeziku. Opasno je to svrstavanje jer se raa izvesna diktatura ukusa u svakom malom parnasu. Stvara se nova vrednosna skala, nude lane vrednosti, koje stoje u vrhu piramide a nisu to zasluile. Biti pojedinac a pripadnik jedne manjine, to je prednost a nikako nedostatak. Neu da igram na kartu manjina kako bih stekao neku prednost, ako su kljuevi preporuka za neto to nije dobro. Gde su reprezentativni duhovi, koji su sami za sebe institucija, pitam se. Meni ne treba fabrikovana institucija, ne treba nam populizam i kultura na nivou folklora i metafolklora.Petru Krdu

Crtei: Petru Krdu

35

IN MEMORIAM In memoriam Na vest o smrti Petru Krdua Persijski plemi:

Petru Krduetru Krdu bio je izuzetan izdava, glavni urednik i praktino jedini ovek koji je svojim autoritetom jemio kvalitet izdavake delatnosti Knji evne optine Vrac. Bio je on sasvim specifina linost koja se na svoj nain rvala sa primitivnom, divljom sredinom ne bi li uspela da ponudi vrhunske naslove svetske i domae literature i da objavljujui nekomercijalnu knjievnost bude rentabilan i prepoznatljiv. Knjievna optina Vrac najbolji je kulturni brend Vrca za koji vlast tog grada nema ni malo razumevanja. Takav brend mogao bi poeleti bilo koji grad, i najvei. Petru nije doiveo da se ispravi ta nepravda. Kada sam ga sreo na prolom sajmu knjiga bio je veoma ljut to ova drava ne moe da odvoji sredstva za izdavanje poezije, inae za nju vrlo mala. Poezija mu je uvek posebno leala na srcu. Zato je i objavio toliko knjiga pesama, uspeo da nae novac, za knjige koje i izgledaju odlino. Bio je on starinski tip izdavaa, knjiga je za njega bila duhovni proizvod, ne samo roba, kupusara, oko nje je ovek morao da se stara kao da je ivo bie. Kako e dalje raditi KOV bez Krdua na elu i kada e neko iz vlasti shvatiti da je kulturna politika jedne zemlje jedno temeljno i dugorono ulaganje u drutvo, ulaganje koje mnogo vredi, a ne trai mnogo osim pravih kriterijuma i autoriteta? To je u KOV-u bio Petru Krdu. Dragoljub Stankovi

P

Batovan i smrtJutros uzbuen moj batovan Pobledeo od straha Ue u moje odaje: Gospodaru, gospodaru asak samo, Dok sam jutros u ruinjaku kalemio rue Odjednom iza mene ugledam smrt. Uplaih se i potrah na drugu stranu Ali je jo uvek videh kako mi rukom mae Gospodaru, dajte mi vaeg konja i dozvolite Da odmah krenem pobegnem Pre nego vee padne da stignem u Ispahan! Ve je popodne smrt je pohitala Susreo sam je u kedrovoj umi Plemi pita Smrt: Zato ste jutros Mog slugu tako preplaili? A ona uti Pa onda odgovori sa osmehom: To nije bila Pretnja moja ruka to mahnu Zbog ega je va sluga odjurio Bila sam u stvari iznenaena Da ga jutros vidim ovde zaposlenog A da u veeras doi po njega u Ispahan.P. N. van Eyck, 1887 - 1954 Sa holandskog prevela: Vera Srbinovi Hag, 10 maj 2011

36

KAPI MASTILA

SEZONA LOVAUstanovljava se pravda u prokletoj sezoni lova vebajte nadgledanje gospoda boga i nikoga vie s vremena na vreme odrite generalnu probu jer teta je umreti a ne znati kako se umire teta je pomilovati zloince a ne biti zloinac vebajte silovanje delata dok leite nadu u utopiji i udarajte hitro kako bi oni bez nonih zakona ostavljali tragove u tamnicama slepi sude gluvima i nema vie slobodnih mesta u istini u renicima odstranjuju se nevini a dobro se stvara pesnicom zlatna je tajna vladati nad prognanom otadbinom u prokletoj sezoni lova

TILOM I PEROMBog je bio pre nego to je otkriven ali se tako brzo raspao poput starog grka koji je imao lo obiaj da deli dobro tilom i peromiz knjige U crkvi Troja

37

KAPI MASTILA

DEVOJKA I AHMaja znai posmatrati led a ne misliti da je voda Ko to ree Sve je vea kriza u ai vode maja u decembru ima duu neumornog hrta povukla se u polje d1 vrake kaldrme pioni su krivi za ovo i ono konj je nezavisni subjekt ovek oajava do konane pobede ova ideja se hrani sama sobom devojka nije proitala crvenkapicu ostavi ostavi ko je maja znam te bezvredni petliu pesnik se miri sa kanjenjem istorija se ui na balkanu u plamenu maja u decembru naginje eliotu i njegovoj partiji aha u pejzau sveske za engleski

TRAJK MRTVIHBie rata pita li se to bolesna strana vatre i poneko izdanje tame kao na alteru za obavetenja bie rata rekla su dvojica s druge straneiz knjige U crkvi Troja

38

Petru Krdu - intervjui sa piscima

Intervju: Emil Sioran

alheMiar

ParadOKsaako me je intervjuisao Sioran? nekoga e to moda iznenaditi, ali alhemiar paradoksa koji je imao poseban dar kazivanja kome je pribegavao kako bi izbegao jalova teoretisanja o filozofiji, uzeo mi je prvi intervju s jeseni 1986. Evo kako: poto sam imao toplu preporuku njegovog prijatelja Mira Elijadea, traio sam da me primi u svom bordelu , u Latinskom kvartu. Telefonirao sam mu iz Hotela L Est i on me je zadrao sa slualicom u ruci skoro pola sata. Beskrajno alim to nisam snimio taj intervju jer sam imao pri ruci mali Philipsov kasetofon. Momak na recepciji, koga i dan danas zovem erifom, strano se naljutio to sam toliko okupirao liniju. Objasnio sam mu kasnije da sam razgovarao sa divljim Balkancem bez mere! Na sreu, zapisao sam nekoliko njegovih pitanja: Kakvi su oblaci iznad Jugoslavije? ta ete veeras videti u Parizu? Koliko Rumuna ima u srpskom Banatu? Gde stanujete u Parizu? Koliko plaate hotel? (On nema trenutno para da mi pozajmi) Zato piete pesme ? A ako ve piete, izrecitujte mi jednu!..... Izdrao sam kanonadu pitanja i budui da je prihvatio da ga posetim - ali odmah! - uzeo sam taksi i pojurio ka Ulici LOdeon, ka mansardi, na koju je moda mislio kada je napisao da slava izmeu etiri zida moe prevazii slavu Carstva.

K

Seam se da prvi put kad sam bio kod njega nije bilo ni lifta u zgradi, tek kasnije su ga instalirali valjda zbog Sioranovih poodmaklih godina - nastojao sam da napravim alu na njegov raun.Kada me je vremenom prihvatio kao sagovornika, dopustio sam sebi veliku slobodu da ga i ja o svemu i svaemu pitam: od prve njegove ljubavi (na ta mi nikada nije odgovorio) do stranih i nepodnoljivih nesanica i folova o samoubistvu jo u predelima Karpata. Poklonio mi je knjigu Exercices dadmiration (Vebe iz divljenja, 1986) sa posvetom: Zavidim Vam to piete na rumunskom, najpoetinijem jeziku na svetu. Poklonio mi je i ivot i uenje sveca Grigorija Palame (Sibiu, 1938), iji je autor znameniti Dimitru Staniloaje. U priznanjima i anatemama (1987) tvrdite da za jednog pisca promeniti jezik je isto kao pisati ljubavno pismo pomou renika. Vi ste ipak promenili jezik. - Dok sam pisao na rumunskom, nisam mnogo brinuo o stilu. Bilo mi je vanije ta kaem. Prevodei Malarmea, shvatio sam napokon da je besmisleno prevesti ga na jezik kojim se nijedan Evropejac ne slui. Odluio sam da se vie jeziki ne guim. Nemogue je iveti u Parizu a ne pisati na francuskom. Bilo je to moje prvo samoubistvo a drugi debi! Moja prva knjiga pisana na francuskom (Precis de decomposition) imala je i naslov: Negativne vebe. Prijatelj mi je rekao da je ovaj rukopis jeziki ist promaaj. To mi je teko palo, ali sam odluio da napustim rumunski i da ponovo napiem knjigu.Posebno sam posluao jednog Baska koji mi

39

Petru Krdu - intervjui sa piscimaje rekao da ako ne savladam najtee francuske oblike ne preostaje mi drugo nego da se kao promaeni pisac vratim kui. Tako je moja knjiga Precis de decompositionpisana u etiri-pet verzija. Ona me je razvela od jednog ivota i venala sa drugim. Tone sam kafa ispio i cigareta ispuio kopajui po renicima. Ljubavna pisma sam ipak pisao bez renika. Nezamislivo je razgovarati sa Vama a ne pomenuti Miru Elijadea, Eena Joneska, Konstantina Nojku. Ali postoji i jedna nesvakidanja fgura u rumunskoj kulturi, Petre Cucea, koga ste okarakterisali kao meavinu Don Kihota i Boga, kome se nije svidelo poreenje sa vitezom tunog lika. - (Smeje se). ta sad radi Cucea? On je velika, spektakularna pojava u mom ivotu. ist genije. teta to mu je slava okrenula lea i pre nego to se rodio.(Smeje se).U svakom pogledu je izvanredan. Stalno ide iz jedne ekstreme u drugu, sazdan od humora. Nikada nije shvaen. Pitam se kako bi po njegovom liku i obliju izgledao svet? Ponekad se pitam da li ima smisla iveti kad postoji jedan Cucea. Pa ipak, svaka njegova nova i suluda ideja uveava njegovu anonimnost. Tako je sve postigao. U Iskuenju postojanja (1956) u poglavlju Narod usamljenika napisali ste: Biti ovek je drama;biti Jevrejin je jo vea drama. daleke 1936. u knjizi Preobraenje Rumunije govorili ste o Jevrejima kao pakosnicima, mada ni Rumune niste tedeli. Zbog toga ste bili izloeni estokim napadima. U izdanju koje se pojavilo kod Humanitasa (1990) izbacili ste stranice o Jevrejima. - Bile su to moje detinjarije. U izdanju koje je objavio Gabriel Lijianu ne samo to sam izbacio poglavlje o Jevrejima nego sam dao i posebno objanjenje da sam ta stupidna razmatranja napisao 1935 - 1936, kada sam bio mlad i nisam imao mere. Kategoriki zahtevam da se ono to je objavila izdavaka kua Humanitas smatra konanom verzijom Preobraenja Rumunije,. to neki Rumuni to ne ele da shvate to je njihov problem i ne tie me se. Svaki ovek ima pravo da se odrekne nekih mladalakih zabluda. Pa ta s tim? Dodeljujemo meunarodnu nagradu za knjievnost u Vrcu. elja mi je da budete njen dobitnik kako bismo je afrmisali. - (Smeje se). Prvo, ne primam nagrade, drugo, dajte to nekom pesniku. Poezija je danas nepopularna i njoj su potrebne nagrade. Ah! Imam utisak da ovde u Francuskoj niko ne ita poeziju, a ni sam nemam predlog kome da je date. Anri Mio nije iv, a oni posle... Postoji pria o vama i o Nobelovoj nagradi. Kau da su Vam veani poslali jednu izazovnu damu da sondira teren .... - Bila je veoma ljupka i upuena u moje stvaralatvo. Citirala je fragmente mojih knjiga. Nisu eleli da se ponovi pria sa Sartrom. Hteli su da mi ne pruaju ansu da odbijem nagradu jer je odbijanje nagrade isuvie pretenciozno. inio sam sve to je bilo u mojoj moi da mi nagradu ne dodele. Nobel je veliki izazov, ali mi je lake bez njega.

40

Petru Krdu - intervjui sa piscimata bi stari i dobri Sioran poruio staroj Evropi? - elim joj da ne osedi kao ja, mada sam ja star i lenj kao ona. U Nedostatku dolaska na svet (1973) postavljate sebi pitanje: ta radi od jutra do veeri ? I odgovarate: Podnosim sebe. Zar samo to? - Ne podnosim samo sebe ve i mnoge druge. Stalno mi dolazi poneko iz Rumunije. Mnogi mi alju knjige, ali ne mogu da ih itam. Avaj, prekasno je i za samoubistvo. ini mi se da sam i to napisao u knjizi koju navodite. Gadim se onih koji neto rade. Jedino kurve posluju od jutra do sutra. Ja sam lentina. O Rumuniji govorite najokantnije stvari. Ova zemlja je, po Vama, stalno na Vrhuncu beznaa. - Ne brinite, ostae, nee se raspasti. Najdiskreditovanija zemlja na svetu je Rumunija. Svi govore o njoj sa gaenjem. Veliki broj rumunskih Cigana prebegao je u Nemaku, u slobodu. To je sarkazam bez premca. A Nemci ne mogu da ih tretiraju loe. U Francuskoj ne postupaju dobro s njima, mada su naturalizovani. Recite mi da li ste i danas izazivali i grdili Boga? - Danas ne, ali nisam se ni krstio. (Smeje se). Ipak sam odgovorio na nebesku prozivku: Na zemlji sam! Ona me jo podnosi. Iznajmiu privatni avion, spustiu se pred kuom u kojoj ivite u Parizu i Vas odvesti u Vrac. - (Smeje se). Nemojte to da inite jer u urlati. Zaeleo sam se svog Rainarija, tamo je za mene zaetak svega. Pariz je pun prevaranata. Kakav je Va Vrac?....Petru Krdu

Sioran

41

KAPI MASTILA

KOLA IZGNANST VAGalopirajui po Tomima Ovidije me zrikavo gleda mariram morskim urlicima 94 bez naslednika volim A kao privatni posao ve dve noi trupkam po koli za porone izgnanike ve dve noi snalazim se na stranicama u kojima je Ovidije dua od oveka povremeno me ophrva iluzija preuzimanja uverljivo volim A dan posle prvog dana i ponovo dan posle prvog dana koliko se seam imao sam neto vie od etrdeset godina zahvaljivao sam Bogu to ga gledam svaka edna ljubav ima dvostruku subverzivnu ulogu voleti Boga i biti voljen

ST VARNI PREDMETToliko sam kratkovid u unutranjosti ene raspuklih oiju da nastavljam da trajem iz proste radoznalostiiz knjige Ljubiasto mastilo

42

KAPI MASTILA

LJUBIASTO MASTILOekanje je dugo i nalik devojakom telu a ono srameljivo tumara sumnjivom ulicom iji zapadni delovi otkrivaju uzburkanu slobodu vreme traje dodavanjem vremena ekanje je dugo i nalik devojakom telu dugi su dani nadelja jo dua a mesec najdui dvaput meseno nie u Vrakom dnevniku ovo piem ljubiastim mastilom

PREKRAJ 312Prelazak ledenog Rubikona mogao bi da bude opet rizian zato ui u moje Ja u meuvremenu Mi emo zajedno izvoziti stvarnostiz knjige Ljubiasto mastilo

43

IN MEMORIAM

i OdlOMci teKstOva O Petru Krduu - KOvineAUTOR: IVANA MATIJEVI

teKstOvi

Dragi Petru,

V

i, neki udan svat, imali ste obiaj da kada vas neto mui, kada vam je teko, piete Steriji ili Popi. Poto sam trenutno i sama u slinoj situaciji, ja sam reila, pouena Vaim primerom, da piem Vama. Naime, otili ste ovih dana a da nikoga niste obavestili kuda, u kom trenutku i zbog ega idete i kada ete se vratiti. Ta zapitanost mui i Vae sugraane Vrane i jedinu optinu u koju su mogli da stanu svi graani sveta, a kojoj ste, i sami graanin sveta, bili predsednik - Knjievnu optinu Vrac. Nju ste nasledili od svog prethodnika Pope, zvanino je nastanjivala nekadanju Sterijinu kuu, ali se zapravo, najveim delom upravo Vaim zaslugama, prostire po itavom svetu, noena vrakim vetrovima popisanim u Atlasu KOV-a, izazivajui najpoeljniju Nesanicu gde god da dopre. Kada su Vas iz Sterijine kue izbacivali, ne shvatajui da joj KOV organski pripada, nije bilo intelektualca u ovoj zemlji koji nije potpisao peticiju protiv tog ina, samo ako je do njega stigla. Ipak, iselili su vas, ali se KOV zatim naao u ulici sa Sterijinim imenom gde je i sada,

to samo potvruje onu opasku o pripadanju. Poput KOV-a, oni neuki nisu znali ni gde Vas da smeste i ta sa Vama da zaponu (a da su znali i hteli - mogli su mnogo). Rumun u srpskoj kulturi koji je za istu uinio vie nego mnogi rodoljupci, novinar po zvaninoj profesiji, pesnik po pozvanju i oseanju sveta, prevodilac u meuvremenu a, retki su znali, i istoriar umetnosti po obrazovanju, pored svrenih studija knjievnosti. Onaj koji je i za rumunsku zajednicu uinio mnogo, dovoljno je rei - pokrenuo i vodio profesionalnu pozorinu scenu na rumunskom. Kultur treger, naalili ste se jednom prilikom na sopstveni raun, izazvavi me da Vas tako potpiem. I ja sam se usudila jer imenovati Vas kao takvog bilo je daleko izvan okvira ovog pojma. Va kulturni treger povezivao je ako ne itav svet, onda barem njegov evropski deo, rasteui se od krajnjeg severa do krajnjeg juga, idui od istoka prema zapadu i obrnuto, prelazei granice koje za njega nisu postojale. Najbolje je bio olien u Evropskoj nagradi za poeziju, jedinoj knjievnoj nagradi u ovom delu Evrope, koja se drznula da se zakiti tim epitetom, ali ne bez pokria. Svedoe o tome imena onih koji su ovu nagradu dobili: Finac Pavo Haviko, Irac Pol Maldun, Poljak Tadeu Ruevi, na Miodrag Pavlovi i isto tako naa Vesna Parun, ili Rumunka Ana Blandijana, Poljakinja Eva Lipska, Rus Vjaeslav Kuprijanov, koji su, zateeni, i prisustvovali Vaem iznenadnom odlasku. Svojim postojanjem dokazali ste da se u svekolikom blatu ove zemlje, mulju panonske ravnice, negde

44

IN MEMORIAMizmeu njenih Barica i Lokava, mogu pronai zrnca zlata, sjajna poput zvezda. Podsetie me ove zvezde na jedan stih Vaeg zemljaka - Vojvoanina i pesnika, prikladno objanjenje (Vama moda nebitno, a nama koji smo ostali tako nasuno potrebno) Vaeg iznenadnog odlaska - Ugraeni u prostor, /ne umiremo to mi. / To se rastee nebo / i uzdie nas ka zvezdama. Do tog nebeskog prostora stigli ste na krilima sopstvene poezije i zato bi o njoj, koju ste i najvie voleli i koja vam je najvie znaila, trebalo pisati najvie i najbolje. Bojei se da to ne umem, posluiu se jednom slikom u pokuaju da je doaram Vi, sa graanskim eirom na glavi, na biciklu Sioran, pokuavajui da iz klopke izbavite jagode koje evo ovih dana stiu, piete ljubiastim mastilom.Danas

Svaki ovek je neponovljiv. Ali neki su nezamenljivi. Tako nema nikoga koji naoj sredini moe pruiti ono to je Petru Krdu obilato davao do prole subote, i to ve nekoliko decenija.

Jer ko e otkrivati svetske pesnike koji e sutra dobiti Nobelovu nagradu? Ko e sam pisati poeziju na njegov istinski misaoni nain, a da to dolikuje poeziji? Ko e otkrivati neobine strane poznatih na nepoznati nain? Ko e biti intelektualni posrednik izmeu nas i suseda Rumuna sa takvim tananim poznavanjem oba jezika? Ko e nagnati vredne da od takoe vrednih, i delom i reju, izvue toliko istinskih rei? I da to, naravno, objavi. Ko e izmiljati tako duhovite nazive svojih izdavakih poduhvata? Ko e nalaziti pravu ilustraciju za prave dragulje, majune knjige svoga Kova? Ko e nastaviti plodonosno, estetino i iskoeno izdavatvo Vaska Pope maloas pomenutog vrakog Kova? Ko e sa toliko strasnog zalaganja izdavati asopis najmanjeg formata u nas? Ko e nas zvati telefonom da nas zavara nekom svojom inspirativnom mistifikacijom, tim malim providnim lagarijama lepim od istina? Ko e me zvati u nevreme da me pita za neku nevanu sitnicu o kojoj se raspituje tako ozbiljno kao da od nje zavisi sudbina sveta? Ko e se zvati tako neobino da se libi da mu zvuno ime stavi u neki od naih padea? Ko e kao on svakog trenutka biti pesnik? Niko.Blic

Jovan irilov | 04. 05. 2011.

45

IN MEMORIAM

Od triglava sPavaIN MEMORIAM: Petru Krdu (19522011)

trea glava

ak ni stari Vojvoani uglavnom ne znaju da Crveni ot na Frukoj gori nije najvii breg u ovoj ravnici, naoj nesanici, nego je to jedan drugi breg na jugu Banata to se Vraka kula zove. E, mislim se neto, i to ne od jue, kad bi ta Kula bila Triglav, jedna bi joj se glava zvala Sterija, druga Vasko Popa, a trea Petru Krdu, po mom drugu i ispisniku koji nam je eto sasvim iznenada otiao 30. aprila, tako da ni prvo jutro najlepeg meseca u godini video nije. Za Steriju znamo, prvi i najvei srpski komediograf, i za Vaska da je na neki profetski i protoumetniki nain bio najvei pesnik na, ali zato je taj trei Petru Krdu? Pa dovoljno bi bilo i samo to to niko nije znao voleo, razumeo Vaska, pa ni Steriju, bolje od njega, njihovog mlaeg sugraanina, ako pomislimo da umetnosti bez interakcije, tj. razumevanja i potovanja pravog, dakle: kompetentnog, valjanog i bistrog konzumenta zacelo i nema, da svakom pregaocu i stvaraocu on daje mahove. I da tek pred tim i takvim itaocem i njegovim oima/uima/glavom udar nae iskru u kamenu. Ali (ni) ovog puta nije samo to u pitanju. Petru Krdu je bio i veliki pesnik, na Vaskovom tragu i iz njegovog injela, ali imali smo mi ve-

likih pesnika i pre njega, imaemo ih i posle njega, nego takvog izdavaa, takvog doboara za nova dela i takvu negovateljicu za velika dela malih pisaca i one male knjige dok jo malo ne porastu to ne znam da l emo ikad imati, al da emo se jo jednog takvog - naekati, to sigurno znam. Petru je stolovao u Knjievnoj optini Vrac, izdavakoj kui koju su Vasko Popa i on osnovali i koju u sajamskim guvama ve decenijama dozivamo jednoslonom reju sa tri slova KOV, i uvek sva tri viknemo velikim slovima, kako se ve viu inicijali... ali i ne samo zato. Taj KOV je, ako neko jo ne zna, u onoj znamenitoj Sterijinoj kui, tamo gde jo sa ulice vidim da Vasko ljubi kljuaonicu/ Ljubi je, kako je samo ljubi/ Sve dok mu kljuaonica poljubac ne uzvrati. Tu je radno mesto izdavaa i predsednika Optine, radno mesto na kojem ga nikad naao nisam, nego je vazda po knjievnim sajmovima i festivalima bio, na Brankovom kolu u Karlovcima ili na Strukim veerima poezije, ako sluajno nije u Parizu svoje mladosti ili u Bukuretu svojih studentskih dana. A ako je sluajno u Vrcu, onda kao da svoju kuu nije ni imao, a i ta e mu njegova lina kad ima Sterijinu. To se valjda zove pesnika nesanica, a ba tako se zove i uvena KOV-ova, tj. Krduova edicija najprobranijih knjiga u srpskom izdavatvu - Nesanica. Godinama sam pred beogradski Sajam knjiga u oktobru, ili pred proleni novosadski Salon, predstavljao nove knjige vojvoanskih izdavaa. I tu sam sa vrakim KOVom uvek imao problem, ne samo geografski (jer je Vrac u najdaljem

46

IN MEMORIAMkutku Vojvodine raunajui od njenog glavnog grada Novog Sada), nego sasvim drugaiji: to to Krdu tampa i na svijet izdajeni u kakve okvire ne staje. Nije on bio ni banatski, ni vojvoanski, ni srpski izdava, pa da se sad malo zaletim, jer je na kontinent na planeti najmanji, nekad nije bio ni evropskog profila. Skakao je taj Rumun vraki i do azijskih stepa i argentinskih pampasa, inventarisao motele i svratita Severne Amerike... Samo velik i vedar pesnik na elu izdavake kue moe tako suludo da podigne nian i odmakne metu na kraj horizonta, pa onda i pogaa u iste desetke. Mora se, zaista, sanjati i bezumno da bi se stvarilo neto umno. A pesnik to moe jedini, jer prava poezija u literaturu i ne spada, ona je nekad i ispred i iznad nje, a ako je zaista prava, onda je i ispred fizike, matematike, hemije, pa i astronomije. Ako je pesnik prorok, onda je i ispred Velikog praska. Bila u Vrcu prolog meseca ruska romansijerka Jelena iova. Za svoj poslednji, a divni i strani, roman Vreme enadobila i Bukerovu nagradu, pa dola i kod svog srpskog izdavaa. A to su joj ovde KOV i Petru Krdu, naravno. Priala mi je posle da je na knjievnoj veeri u pozoritu imala 500 italaca, potovalaca i slualaca i da joj se uinilo da je Vrac literarna prestonica Srbije. Dobro vam se uinilo, rekao sam joj i priao posle o Kuli koja bi trebalo da se zove Triglav, a ne zove se, i da sa te Kule na Petru Krdu gleda jednim okom na Bukuret i sve rumunske pesnike sa kojima je drugovao i u Vrac ih dovodio, a da drugim okom gleda na Pariz ijom su kulturom sredinom prolog veka gospodarili tri velika Rumuna: Emil Sioran, Een Jonesko i Mira Elijade. Sa kojima je mladi Petru isto tako uspevao da se sree i razgovara, pa i da im iskami rukopise za objavljivanje. Priao sam joj, a ona je verovala ak i u neverovatno, da je Nikita Stanesku ba u ovoj ulici napisao ono uveno Pismo za izgubljenu draguu kojem, ojaen i zbunjen u Vrcu primeuje da sve ene imaju tvoje lice/ i nose tvoje haljine. I da je posle te pesme, a umnogome i zbog nje, Krdu u Vrcu ustanovio Evropsku nagradu za knjievnost. I tampao je posle zbirke sve tih 16 pesnika-laureata, od vedskog kandidata za Nobela Tomasa Transtremera do vodeeg nemakog mislioca Hansa Magnusa Encesbergera... Priao sam joj da je u parku ispred tog otmenog knjievnog salona Sterijine kue cele godine knjievni karneval, jer je ba karnevalizacija stvarnosti mahom pesniki pogled na svet, da ovde koijama i biciklima raznose Vranima novine i knjige, da i sam Petru ima dva bicikla koji, kao i svi kuni ljubimci, imaju vlastita imena. A njegovi se zovu Nabokov i Sioran. Stoput me zvao da doem u Vrac, da se bar jedared zajedno provozamo, davao mi i da biram, pa mu ja ostavio Siorana, njegovog Rumuna, a ja u, kao, uzjahati Nabokova, jer ga volim skoro ko pokojni Daniluka (piite samo, mlade kolege, i ne bojte se neete postati svetski pisci; jedini svetski pisac je Vladimir Nabokov). Pa kad su se ono, posle trijumfa Lolite, srpski izdavai dokopali tog Rusa, a najveeg stiliste engleskog jezika, svaki je tampao jednu ili najvie dve njegove knjige, a Krdu ih je nanizao jedanaest.

47

IN MEMORIAM

I sad smo se celu zimu dogovarali da, im prolee grane, o njemu snimimo dokumentarac Odkrinuta vrata knjievne radionice. Moe,sloio se, ali da nas sve vreme snima na biciklima. Ti da mi sa Nabokova postavlja pitanja, a ja ti sa Siorana odgovaram. E, to bi bio film. Tako nas je Vasko Popa jednom valjda i video, jer o kom bi drugom ono spevao: Dvorita izlaze iz kapija i dugo gledaju za njima!. Ali to prolee nam nije granulo. Prolee je ove godine kasnilo, ili je Krdu (po)urio. Ostali nam samo Nabokov i Sioran, sklonjeni u ajntvort-kapiju, da im ne kisne korman ili sic. E, kako bi tek ovde Vasko ljubio kljuaonicu, sve dok mu ona ne uzvrati? Veliki na Vasko ijih ruku (tvojih) da nije/ sunce ne bi nikad/ u snu naem prenoilo. I jo otkako Triglav vie nije najvii vrh moje otadbine, kako su me i u koli uili, uvek sam kad sretnem Krdua sa Vaskom i Sterijom ispod pazuha matao o prekrtavanju Vrake kule. I sanjao da je Triglavom nazovemo ba zbog te tri glave. A sad to vie neu moi, jer na vraki i banatski Triglav vie ne para nebo. Od te tri glave i poslednja glava - od prekjue, ispod zemlje i pod nama, spava. Pa ako nam vie i nisu vrhovi, neka nam bar kameni-temeljci budu. to ve i jesu, samo ako ih (pro)itamo.ore Randelj Dnevnik - Novi Sad Uto, 05/03/2011

Mala Oda Petru Krduu

G

ovoriti nad neijim grobom znai govoriti u visokom stilu ili na svoj nain patetino. Znai govoriti u odreenom stilu koji se jeziki nadovezuje na dva znaajna knjievna anra, na himnu i odu. Oba se odlikuju sveanim tonom i pohvalom kao nainom izraavanja, pohvalom kojom se sumiraju i slave junaki podvizi i hvale vredne ideje pojedinca i institucije. Dela tog tipa nastajala su i funkcionisala u razliitim kulturnim krugovima od indijskih veda preko jevrejskih psalama, grkih i rimskih himni i oda u stihu koje su u vreme Renesanse oivljene u Evropi i do danas predstavljaju obrazac stvaranja te vrste dela. I u srednjem veku spadali su u osnovne anrove hrianske poezije na grkom i latinskom. Od Rensesanse poezija je stvarana na narodnim jezicima, ime je donekle promenila svoju prirodu. Jo dugo zadrala je kultni karakter, ali je sve vie izraavala lina oseanja pojedinca. U vreme romantizma pomenuti pesniki anrovi izlaze iz okvira religijskih anrova i zadiru u filozofske, etike, estetike i egzistencijalne probleme oveka, a to se tie forme oslobaaju se strogih metrikih i kompozicijskih pravila i pribliuju lirskoj poeziji. Kao takvi ulaze u XX vek i koriste ih ak avangardni pisci svih orijentacija, da bi ih u drugoj polovini veka prihvatili i socrealisti, postajui tako simbol kolektivnog jedinstva i izraz njegovih ideja, stavova i tenji. Da bi se posle prestanka ovog

48

FOTOKOVOTEKA

49

FOTOKOVOTEKA

50

IN MEMORIAMnametnutog i strogo ideolokog pravca ponovo razvijali slobodno. To slobodno posebno istiem kada je u pitanju Petru Krdu, pesnik, prevodilac, izdava i urednik izmeu ostalog uvene Biblioteke Atlas vetrova. Biblioteke, u kojoj sam objavila petnaestak knjiga pesama savremenih poljskih, ekih i litvanskih pisaca, preteno izbora iz celokupne njihove poezije koje obuhvataju pedesetak pojedinanih zbirki. A pre mene ih je objavljivao i moj kolega i prijatelj Petar Vujii, kod koga sam se u ika Ljubinoj 6 upoznala s Petruom. Zajedno smo predstavili najznaajnija dela Miloa, imborske, Ruevia, Herberta, Lipske, Skacela, Holana, Venclove, Julije Hartvig, ubera i dr. Izmeu ostalih dva nobelovca. Pomenuti pesnici a i veliki prozni pisci, autori KOV-a e predstavljati spomenik Petruovoj veri pre svega u poeziju, najkrhkiju tvorevinu ovekovog duha, koju vreme tranzicije u kome ivimo tako rei izbacuje iz izdavakih planova pod pretekstom da se poezija ne isplati. to nije istina, jer je poezija nekolicine mojih autora imala svoje brojne itaoce koji su je zbog slinog odnosa knjiara prema njoj kupovali jedino na Sajmu knjiga. Zbog ega je tand KOV-a uvek bio prepun, to moe potvrditi i Milina, Petruova desna ruka. I jo da dodam, to nije bila obina kupovina knjiga ve odavanje asti jednom od najstarijih i najvelianstvenijih knjievnih anrova, pohvala njenom izdavau koji je svojim postojanjem negirao banalne i lane prie o nezainteresovanosti italaca za poeziju. U jednom trenutku doli smo na ideju da osnujemo Drutvo potovalaca poezije. Nismo ga uobiajeno ozvaniili, ali sve to smo radili ilo je u prilog neophodnosti njenog postojanja. Jer, ni dananji ovek koji se izmeu materijalnih i duhovnih stvari zbog izazova koje pruaju savremena tehnika i tehnologija ee opredeljuje za materijalna dobra, u potpunosti ne zanemaruje ni duhovna. to svedoi interesovanje za neke pesnike, za kojima postoji prava jagma na Sajmu knjiga. Iza ega su stajali tihi hrianski atributi KOV-a ili njegovog urednika: vera, ljubav i nada. Veliko, veliko mu hvala na tome. I dalje emo mu u mislima i konkretno uzvraati novim pesnikim otkriima. Na najpesnikiji nain to izraava i pesma poljske nobelovke imborske Vermer, jedne od najomiljenijih autora KOV-a, iju zbirku Kraj i poetak je Petru objavio mesec dana nakon njenog dobijanja Nobelove nagrade 1996. godine.

VERMERSve dok ona ena u Kraljevskom muzeju u naslikanoj tiini i usredsreenosti iz dana u dan sipa mleko iz bokala u iniju, svet ne zasluuje smak sveta.Vrac, 2.V.2011. Biserka Raji

51

IN MEMORIAMpovezao samo sa jednim jezikom. Sledei nauk Vaska Pope, pisao je superiorno i uticajno i na rumunskom i srpskom. Tri su simbola koja se nadaleko vide iz njegove rapsodine, ironijske, slobodne pesme. To je najpre ljubiasto mastilo kojim ispisuje metafizike trgove Banata pod naletima koave. Uvek pomalo nalik na De Kirika. Zatim, Sioranov bicikl kao svedoanstvo da je vaea Paskalova formula o oveku kao trski koja misli. I najzad, njegov graanski eir koji stoji u naslovu njegove poslednje knjige, objavljene u Prometeju. Niko se kao ovaj veliki deak nae mrgodne literature nije tako estoko narugao naoj prizemnosti. Stizao je sve da uradi. esto i umesto onih koji su proiveli svoj vek dremajui u budaku. Vrata KOV-a irom je otvorio ne samo vetrovima nego i razliitim strujama savremene misli. On je imborsku, Kia i Vesnu Parun objavljivao naporedo sa najmlaim, nepoznatim imenima. Tako je njegov uredniki pasijans otkrivao i veliku linu hrabrost, i rafinovani ukus. Nisu vidljivi avovi u njegovim naoko tako razliitim inicijativama. Bio je pesnik i u procesu ureivanja ve poznatih biblioteka. I bio je svetionik u naim kontinentalnim noima. Stigao je da razgovara sa Sioranom na kultnoj pariskoj adresi, sa Milanom Konjeviem u avionu na 15.000 metara nadmorske visine, sa Miloradom Paviem u salonu stare Sterijine kue. Nita ga nije moglo spreiti u projektima koje je zasnivao danonono. Jednostavno, njega nita nije moglo da zaustavi. Budio nas

Petru Krdu

Brankusi

veliKi deaKPrkos nedaama i oskudnim vremenima, Petru Krdu (Barice, 25. 9. 1952. - 30. 4. 2011) je od Vrca, znamenitog istorijskog grada, stvorio modernu evropsku prestonicu poezije. Beskrajno radoznao, on se najvie uasavao getoiziranja naih kultura. Sve mi se ini da ga niko nije toliko povredio koliko onaj uskogrudi urednik koji ga je, kao linost,

U

52

IN MEMORIAMje u zoru, pratio svoje autore u svim medijima, svestan da put knjige nije zavren u trenutku kad je odtampana. Njegova omiljena edicija Nesanica zapoeta je memoarskom knjigom Duana Matia Martovske ide, tek to nisu. Pre mnogo godina, 1994, i pre 70 naslova, Rada uriin je u Vrcu na jedinstvenoj promociji zaustavila vreme. Svi smo bili na broju. Sada, Petru Krdu je isto u galaksiji nesanica. Budan sanja, nemiran, neim jo uvek nezadovoljan. I pouno nas okuplja u izboru po srodnosti. Toliki meu nama sad skidamo svoje bijedne graanske eire, kao u njegovom stihu, u slavu i za nezaborav jednom od najznaajnijih naih liriara, boraca za iste vrednosti. Veliki ita, institucija razdraganosti, najzavodljivija naa nesanica, antologiar neobinog smisla, prevodilac, jedinstveni Petru Krdu.Veernje novosti Drako REEP | 02. maj 2011.

arObnjaK iz vrcaUmesto pozdravae mogu da se smirim. Umro je moj vrli prijatelj Petru Krdu. Ja sam ga zvao Pera. I razumeli smo se. Nacionalnosti svih zemalja nestanite ili idite mirnim hodom. Nisam siguran da e bilo ko shvatiti kakvog smo oveka izgubili. Znate kako smo lenji i nemarni. Kada mu je Crkvena optina iz Vrca oduzela Sterijinu kuu u kojoj je od vremena Vaska Pope bilo sedite Knjievne optine Vrac koju je vodio posle Vaska Pope, kada je nastao muk, seam se da sam napisao da je Petru Rumun, ba kao i Popa, uinio vie za knjievnost na srpskom jeziku od svih srpskih patriotskih pesnika zajedno. Pogledajte samo koliko je pesnika otkrio Krdu. Ko e sada da nastavi njegov misionarski rad? Koliko je samo knjiga objavila njegova Knjievna optina? Koliko je knjiga

N

preveo sa svog maternjeg jezika? Koliko je znaajnih pesnika dobilo Evropsku nagradu za poeziju koja postoji jedino u Vrcu? On je od ovog grada - u kome je Arkan imao barake koje su jedine imale struju kada je Vrac pesnika varo bio u mraku - napravio evropski grad poezije! Samo je poezija mogla da pobedi nacionaliste i rat. Samo je poezija vena.

Arimboldo

53

IN MEMORIAMAli, Petru nije bio politiar nego pesnik koji je od svakog parka ili ulice u Vrcu napravio pesniki trg. I sada Vrac, posle Petrua, postaje raaran i obian grad na brdu. Da sam pesnik podsetio bih vas na ekspirov Sonet 18, iji je naslov: Da li da te poredim sa letnjim danom? Kau da se ita naglas na venanjima kao lirska pohvala idealnog, o kome sam razmiljao ovih dana. Kao to inae razmiljam, to sam stariji, sve ee o idealnom. ta je uslov pesnikog savrenstva? Pesnik je imun na propadanje i smrt zato to u venost - pesma tvoj lik odnee, kako je napisao ekspir.Ne preterujem, Petru je bio blizak ekspiru. Jer je pisao da je sama pesma ono to smrtno ljudsko bie obdaruje besmrtnou: Izgubljeni ivoti vraaju se u pismima, pisao je u pesmi ivot putnika. Mirie na molitvu na smirnu na bosiljak Boe mrtvi su nevini spremni da istraju godine im se mnoe izvan vremena Vape za svetlou prstima odmiu smrt sve nie i nie Smrt koja raste i smanjuje se istovremeno na plamteem bunju gde ih poraz ini pobednicima.(Iz pesme Belo platno)

poezije, ba kao Popa ili ekspir. To znai da venost pripada samo pesmi i inskripciji ljubavi koja se u njoj obavlja. ta je istina poezije? Zar je to odredivo u poeziji? U poeziji je prisutno jedino ono ivo i sam ivot. Ono to odmie smrt. Venost pripada samo pesmi. Da, hteo sam da kaem neto jednostavno: moj prijatelj Petru Krdu je imao snagu da kao pesnik ili sama pesma ospori Sokratov silogizam - svi ljudi su smrtni, poto pesnici nisu smrtni. (...) Moj prijatelj pesnik Petru Krdu bio je gospodin. Jer umiru samo gospoda , kao to je u Dekartovoj smrti napis