MOCHOVCE+ + + NUKLEARNA OPASNOST + + +

COVER STORY: Da li je ozloglašena nuklearna elektrana u Slovačkoj tempirana bomba pred vratima Austrije?

Intervju sa Johannom Mikl-Leitner:„Nakon Ibize, novi izbori su bili jedina prava odluka.”

KOSMO0 6 / 2 019 . | I Z D A N J E B R . 10 4 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

SERGEJ ĆETKOVIĆ

TRANS MASTI

„Pjevaću sve dok mogu da stojim!”

Da li nas naši slatkiši više truju od cigara?

DER NEUE FORT KNOX JACKPOT:

GEWINNEN!€ 250.000,-*BISZU

Sym

bo

lfo

to

Eintritt ins Casino ab dem vollendeten 18. Lebensjahr im Rahmen der Besuchs- und Spielordnung der Casinos Austria AG. Amtlicher Lichtbildausweis erforderlich.

* Der FORT KNOX JACKPOT ist mit allen 12 CASINOS in Österreich vernetzt. Der aktuelle Stand des Jackpots kann an den teilnehmenden Glücksspielautomaten selbst abgelesen werden.Detailinformationen finden Sie direkt am jeweiligen Spielautomaten.

Ab nur 75 CENT

Spiel-einsatz

CA Anz FortKnox 200x280 Kosmo.indd 1 13.05.19 17:04

STARSAna Bočević. Ekskluzivno smo razgovarali sa najpoznati-jom motivatorkom u regionu na njenoj radionici u Beču.

KUHINJAPiknik. Ako planirate da uživate u prirodi ovog leta, onda vam za pot-puni užitak treba i par saveta za savršen piknik.

38

STARS

REPORTAŽA

COVER

Koliko je težak njihov posao? Da li su stalno u senci doktora? Zavirili smo u njihov svet...

24 Medicinske sestre

Samo 100 kilometara od Beča nalazi se nuklearna elektrana Mochovce, puna tehničkih nedostataka i pro-pusta. Da li će se ponoviti najveća nuklearna katastrofa na svetu?

28 Černobil II

U specijalnom intervjuu za KOSMO, Sergej otkriva na koji način piše pesme i šta ga najviše inspiriše u tom procesu.

40 Kantautor:Sergej

Ćetković

ZDRAVLJEVitamini. Neophodni su za naše zdravlje, a KOSMO otrkiva koju ulogu svaki od njih igra za naš organizam.

36

LIFESTYLEVenčanja. Predstavljamo vam nekoliko savršenih lokacija da kažete sudbonosno „da” u prirodi pod otvorenim nebom.

34

POLITIKAIntervju. Predsednica Donje Austrije govori o padu vlade, iskazivanju nepoverenja bivšem kancelaru i o drugim političkim izazovima.

14

POLTIKAIntervju. Bečka ministarka za kulturu i nauku Veron-ica Kaup-Hasler govori o umetnosti u Beču i ulozi migranta u njoj.

16

SPORTŠumska idila. Marko Gagić i Ante Dražetić brane boje AFC Dacia Vienna Vikings, naj-slavnijeg austrijskog kluba kad je reč o američkom fudbalu.

58

Eurocrem, Krašove Napolitanke, Munchmallow, Frondi, Ka-rat — neki su od omiljenih slatkiša iz detinjstva svih nas. No, koliko su zaista štetni za naše zdravlje odlučili smo da istražimo. Otkrivamo vam zapanjujuće podatke...

20 Trans masti

STARSPireli. Bečki reper, poreklom iz BiH sigurno krči svoj put ka vrhu. U intervjuu nam otkriva svoje planove za budućnost i ko mu je najveća podrška.

KOSMO 03

REPORTAŽA

44

Foto

s: zV

g., K

OSM

O, i

Stoc

k, Je

lena

Cve

tkov

ić Š

arka

novi

ć

50

INTEGRACIJANostrifikacija. Da vam proces priznavanja diploma ne bi bio komplikovan, pročitajte sve što treba da znate na vreme!

10

DER NEUE FORT KNOX JACKPOT:

GEWINNEN!€ 250.000,-*BISZU

Sym

bo

lfo

to

Eintritt ins Casino ab dem vollendeten 18. Lebensjahr im Rahmen der Besuchs- und Spielordnung der Casinos Austria AG. Amtlicher Lichtbildausweis erforderlich.

* Der FORT KNOX JACKPOT ist mit allen 12 CASINOS in Österreich vernetzt. Der aktuelle Stand des Jackpots kann an den teilnehmenden Glücksspielautomaten selbst abgelesen werden.Detailinformationen finden Sie direkt am jeweiligen Spielautomaten.

Ab nur 75 CENT

Spiel-einsatz

CA Anz FortKnox 200x280 Kosmo.indd 1 13.05.19 17:04

AUTO-MOTOŠeyla Hodžić. Marketnig menadžerka za Mitsubishi u Austriji ima samo 23 godine, a odavno je probila led u muško dominantnoj industriji.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Da li Balkanci u Austriji rađaju Austrijance?

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

ENERGIJA. Nikola Tesla je još 1901. godine patentirao svoj izum koji bezgraničnu kosmičku energiju pretvara u električnu. Taj svojevrsni konvertor bi mogao svako da ima i to besplatno jer je i energija iz kosmosa besplatna. No, ovaj izum je zabranjen od strane svetskih „vođa”. Nikola Tesla je zbog toga izbugio svoju reputaciju, a mi svi možemo izgubiti živote. Zbog želje poje-dinih sila za profitom i moći, ostaje nam samo nuklearna energija. Šta Bečlije misle o tome?

Svaka elektrana proizvodi na stotine tona visoko-radioak-tivnog otpada, koji se zadržava u prirodnoj sredini stotinu hiljada godina. Činjenica je da trenutno nemamo rešenje za bezbedan i ekološki održiv na-čin odlaganja tog otpada.

Verujem da je upotreba nukle-arne energije znatno isplatljivi-ja i manje štetna po okolinu u poređenju sa drugim izvorima energije. Rizik za eventualnu katastrofu širih razmera postoji samo onda kada se neodgovor-no postupa sa postrojenjima.

Miloš Mirković (23), student prava

Lično sam protiv nuklearne energije i pored svih benefita koje ona donosi. Uostalom nije baš tako davno bila nuklearna katastrofa u Fukušimi 2011, a svi znamo i za Černobil 1986. i posljedice koje se osjećaju posle tih događaja.

Nuklearna energija:

Nina Martinović (21),student biotehnologije

Nuklearna energija je eko-loški najčistiji i najefiksani-ji oblik energije. Greške u dizajnu kao što je Černobil ili Fukušima su eliminisane, jedina opasnost su nepred-vidive ljudske greške zbog manjka iskustva u rukovanju.

Anđela Boljević (23), student biologije

Rajko Krivokapić (32), kuvar

Čak i pored manje emisije sta-kleničkih gasova, mislim da je rizik koji nuklearne elektrane predstavljaju jednostavno pre-velik. Iako se svijet oslanja na ovaj način proizvodnje energi-je, to ne znači da je nemoguće pronaći alternativno rješenje.

Lamija Avdibegović (21), student farmacije

Kada bi problem nuklearnog otpada bio riješen, mislim da bi nuklearne elektrane bile dobar izvor energije, ali za sad sma-tram da su solarni paneli ipak bolje rješenje, zato što nam pružaju izvor energije na pri-rodniji i bezbjedniji način.

Nikoleta Kavaja (22), student biologije

rešenje ili propast?

Iako je nuklearna energija naj-čistiji i najisplativiji način za dobijanje električne energije, bilo bi pametnije nuklearna postrojenja praviti na moru, na plovećim platformama gdje bi bile puno bolje zaštićene od zemljotresa.

Ivan Vratnica (26), arhitekta

Prekomjerna upotreba nu-klearne energije sve više ugrožava planetu, a uzevši u obzir da postoje mnogi drugi obnovljivi i zdraviji izvori energije, trebalo bi da se okrenemo njima i zausta-vimo uništenje prirode.

Vedrana Todorović (18), učenica

KOSMO 05

Foto

s: zV

g.

Red

aktio

n: K

ristin

a Đen

đino

vić

„Nikada nije previše rano, ili previše kasno za dobar koktel”, za KOSMO otkri-va Nevena Ivanović (22), studentkinja biologije, koja već dvije godine živi u Beču i uspješno balansira između fakulteta i studentskog posla. „Ništa nije nemoguće, ako to dovoljno jako želite. Čuda se dešavaju, a rad se uvijek

isplati“ , mantra je kojom se ona vodi u životu.Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Fo

to: K

ristin

a Đen

đino

vić

Red

aktio

n: K

ristin

a Đen

đino

vić

KOSMO06

Foto

: Kris

tina Đ

enđi

novi

ć R

edak

tion:

Kris

tina Đ

enđi

novi

ć

Urlaube gehören zu den schönsten Ereignissen im Jahr. Umso wichtiger ist, bei der Rückkehr keine unangenehmen Überra-schungen erleben zu müssen. Beim Einkaufen in Urlaubsdestina-tionen wird oft nicht bedacht, dass viele der erworbenen Waren nicht so einfach in die Heimat mitgenommen werden dürfen.

Um Schmuggel und die Fälschung von

Markenprodukten unter Missachtung

von Urheber- und Markenrechten zu

bekämpfen, sind Zollkontrollen im

Reiseverkehr unerlässlich. Sie tragen

außerdem zum Schutz von Umwelt

und Gesundheit sowie zur Sicherung

von Arbeitsplätzen bei.

Bei Reisenden herrscht oft Unsicher-

heit über die Art, die zulässige Menge

und den Wert der Waren, die nach

Österreich eingeführt werden dürfen.

Um durch Unwissenheit bedingte

Verstöße gegen Zollbestimmungen zu

vermeiden, informieren wir Sie gerne

über Einfuhrbeschränkungen und -ver-

bote. Darüber hinaus bieten unsere

Services zahlreiche Tipps im Umgang

mit Urlaubssouvenirs und klären über

geschützte Tier- und Pflanzenarten

sowie die Risiken von gefälschten

Produkten auf.

BMF-WebseiteAuf bmf.gv.at/zoll/reise finden Sie nützliche Hinweise zu Zollangele-

genheiten. Informieren Sie sich vor Ihrer nächsten Reise über geltende

Bestimmungen.

BMF-AppNutzen Sie unsere verschiedenen Services im Zollbereich auch von

unterwegs. Die BMF-App informiert Sie über Zollbestimmungen, die bei

der Einreise nach Österreich zu beachten sind. Sie steht im jeweiligen

Smartphone-Store gratis als Download zur Verfügung.

Zentrale Auskunftsstelle ZollZollamt Klagenfurt Villach: Ackerweg 19, 9500 Villach

E-Mail: zollinfo@bmf.gv.at

Telefon: +43 (0) 50 233 740

BMF-FolderZahlreiche Tipps und umfassende Informationen finden Sie auch in unse-

ren diversen Foldern. Diese sind online unter bmf.gv.at/services/publikati-

onen abrufbar oder in Ihrem Finanzamt, in den Zollämtern sowie auf den

Flughäfen erhältlich.

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Foto

: BM

F/A

dobe

Stoc

k

Zolltipps: Das Service für Ihre Reise

bmf.gv.at

KOSMO08

Muškarac iz Linza — „Sieg Heil” Tridesetčetvorogodiš-njem muškarcu se sudi zbog toga što je uzviki-vao nacistički pozdrav „Sieg Heil”, kako prenose domaći mediji. Ovaj suludi incident odrigrao se na jesen prošle godine u

Linzu i šokirao je sve prisutne vjernike. Pomenuti mladić je u posljepodnevnim časovima uzvikivao nacistički pozdrav i podizao desnu ruku. Nakon toga je sjeo u automobilčić u luna parku i obukao svešteničko odjelo. Fo

tos:

zVg,

iSto

ckph

otos

, KO

SMO

NIki Lauda — oproštaj od legendeU maju je ne samo Austrija, već i čitav svijet izgubio jednog od najvećih sport-skih ličnosti. Na društve-nim mrežama je hiljade ljudi izražavalo svoje saučešće, a zvanična objava o smrti ovog sportskog velikana glasila je: „Sa dubokim žaljenjem obavješta-vamo da je naš dragi Niki preminuo u ponedjeljak, 20.5.2019. u krugu najbližih. Njegovi jedinstveni uspjesi kao sportiste i preduzetnika jesu i ostaće nezaboravni. Njegova neumorna želja za djelovanjem, fokusiranost i hrabrost uvijek će biti uzor i smjernica za sve nas...” Niki je preminuo u 70-oj godini života.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

8

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

os, K

OSM

O

U većini kultura simbolizuje sreću i napre-dak, a posebno u Kini. Tako su Olimpijske igre u Pekingu otvorene 8.8.2008. u 8 sati uveče. (Izvor: www.edutelevision.com)

BROJ MJESECA

rekla je Vojvotkinja od Sussexa Meghan Markle. Ona i njen suprug princ Harry, nedavno su dobili prvog nasljednika – sina po imenu Archie Harrison Mou-ntbatten-Windsor. Dječak je rođen 06.05.2019. u bolnici Portland u Londonu i osmo je praunuče 93-godišnje kraljice Elizabethe II.

„Razmišljanje o tome odakle sam, pomaže mi da poštujem ono što sada imam”,

CITAT MJESECA

Oktobra 1991, hrvatski vojnik Jugoslo-venske narodne armije (JNA), tokom izviđačkog leta u presretaču MiG 21 preletio je iz Bihaća u Klagenfurt.

Po slijetanju, Perešin je predao oružje i rekao vojnoj obavještajnoj službi da više ne želi da se bori protiv svojih hrvatskih sunarodnika i da kao vojnik JNA učestvu-je u JNA agresiji na Hrvatsku. Perešin se vratio u Hrvatsku, kasnije se priključio armiji u Domovinskom ratu, a nakon smrti ostao je zapamćen kao heroj rata u Jugoslaviji, dok je njegov avion sve do ove godine ostao u Austriji. Nakon 28 godina, legendarni avion Rudolfa Perešina vraća se u Hrvatsku. Sve do sada bio je izložen u muzeju vojnog vazduhoplovstva u gradiću Zeltweg, a novi dom, nakon transporta za Hrvatsku, biće mu vazdušna baza na Plesu.

ISTORIJSKI MOMENAT:MiG 21 se vraća kući

KOSMO 09

AERA IBIZA:Događaj koji je bez sumnje obilježio

ovaj mjesec je skandalozni video u

kojem bivši austrijski vicekancelar HC

Strache, zajedno sa svojim kolegom iz

partije Johannom Gudenusom navod-

noj nećaki ruskog milijardera nudi dr-

žavne poslove u zamjenu za finansijsku

podršku njegovoj partiji. Ovaj skandal

je nekoliko dana kasnije doveo i do

pada cjelokupne austrijske vlade.

DNK:Da Vincijev identitet

PAPAGAJI: Pametne životinje

Leonardo da Vinci je preminuo prije 500 godina, ali je pramen njegove kose sačuvan.

Italijanski muzej planira da sprovede DNK

analize koje će to i dokazati. Nakon unište-nja Da Vinčijevog groba, 1863. godine, muškarac, koji je bio član kraljevske komi-sije zadužene da pronađe ostatke slikara, pronašao je Leonardov pramen kose. Ova relikvija bila je u posjedu dva kolekcionara od 1925, a biće pozajmljena muzeju u svrhu ispitivanja. Dobijeni DNK uzorak, naučnici će uporediti sa DNK grupom potomaka, identifikovanom 2016. godine.

Papagaji imaju inteligenciju petogo-dišnjeg djeteta.

Tim naučnika koji je proučavao men-talne vještine i kognitivne sposobnosti papagaja, otkrio je da papagaj ima inteli-genciju prosječnog petogodisnjeg djeteta. Ova izvanredna životinja može steći vokabular od 150 riječi. Jednu od testira-nih papagaja naučili su da traži bananu.

Ukoliko bi mu naučnik umjesto banane pružio orah, papagaj bi ćutao i gledao u daljinu ili bi ipak uzeo orah, a zatim ga bacio na naučnika, u znak negodovanja.

INTEGRACIJA

MilicaTOMIĆ,

član koordinacionog tima, savetovalište za

migrante AST

KOMENTAR

Projekatkoji se živi

Petina ukupne radne snage 2018. u Austriji su prema statističkim podacima strani državljani. Pronalaženje adekvatnog posla je za mnoge veliki izazov. AST regionalni centri, osnovani 2013. godine nude svoje savetodavne usluge upravo osobama koje su obrazova-nje stekle van Austrije. Najveći broj korisnika AST-a pripada starosnoj grupi od 25 do 45 godina. Žene su ukupno nešto zastupljenije. Više od polovine su osobe sa visokom školskom spremom. Raznolikost klijenata se ogleda i u zemljama porekla, kojih je više od sto, pri čemu su Sirija, Irak i Rumunija u 2018. bili najzastupljeniji. U cilju utvrđivanja zadovoljstva korisnika kvalitetom savetovanja, kao i dobijanja informa-cija o uticaju na položaj na radnom tržištu, 2016. je sprovedena evalua-cija AST centara. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji pozitivna povezanost savetovanja sa jedne i položaja na radnom tržištu sa druge strane: tako nešto više od polovine ispitanika smatra da je procena i/ili priznavanje diploma poboljšalo njihovu profesionalnu situaciju. Rezultati dobijeni ovim istraživa-njem upućuju na zaključak kako je opšte zadovoljstvo savetodavnom ponudom vrlo visoko, ali i ukazuju na područja u kojima je potrebna dalja adaptacija, kako bi se pozi-tivni efekti na zapošljavanje još više pospešili. AST trenutno zapošljava oko 25 savetnika i savetnica. Od osnivanja 2013.godine savetovano je oko 45000 osoba.

Savetovalište za migrante; Centar za osobe sa diplomama stečenim u inostranstvu

Nordbahnstraße 36/Stiege 2/2. sprat, 1020 Beč Fo

tos:

iSto

ck,

INTEGRACIJA

KOSMO10

osnovu poređenja sa austrij-skim uslovima i propisima za obavljanje određenog posla,- automatsko priznavanje na osnovu odgovarajućeg obrazo-vanja,- mogućnost privremenog obavljanja posla ukoliko osoba ne planira da se nasta-ni u Austriji. Kojoj ustanovi treba da predate zahtev za priznavanje profesije zavisi od toga da li ste obrazo-

vanje stekli unutar EU, EEP-a, Švajcarske ili u nekoj od država trećeg sveta. Za državljane zemalja trećeg sveta (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija), u zavisnosti o kom obrazovnom nivou se radi, nadležnost za priznavanje pripada pokrajinskim uprava-ma, fakultetima i/ili školama.

Nostrifikacija školskih svedočanstava i matureNostrifikacija inostranih sve-dočanstava i položenog matur-skog ispita zavisi od toga koli-ko se u inostranstvu položeni predmeti podudaraju sa pred-

metima u Austriji. U slučaju velikih razlika, neophodno je polgati razliku ispita. Ustano-va koja je zadužena za nostri-fikaciju ove vrste diploma je željeni univerzitet. Pre preda-vanja zahteva za nostrifikaciju diploma, postoji mogućnost da vaša svedočanstva date na procenu. Procena je besplatna, ali ne garantuje nostrifikaciju svih položenih predmeta, već samo daje uvid u činjenično

stanje. Na www.asbb.at mo-žete predati zahtev za besplat-nu procenu. Ukoliko želite da započnete studije u Austriji, provera svedočanstva o zavr-šenom srednjem školovanju je neophodna, osim ukoliko iz-među Austrije i zemlje u kojoj je stečeno srednjoškolsko ob-razovanje ne postoji sporazum.

Nostrifikacija akademskih diplomaU slučaju priznavanja akadem-skih diploma važan je dokaz o neophodnosti priznavanja diplome. Za diplome iz oblasti regulisanih poslova (advokati,

Kako izgleda proces nostrifikacije zavisi od vr-ste diplome i cilja nostrifikovanja iste.

U Austriji ne postoje univer-zalna pravila po kojima se vrši priznavanje tj. nostrifikacija diploma. Koja pravila se pri-menjuju i kakvom se diplome procesu priznavanja podvr-gavaju zavisi, između ostalog, od samog cilja priznavanja diplome.

Trenutno postoji četiri oblika priznavanja diploma u Austriji:1. Priznavanje na osnovu EU-direktive o priznavanju struč-nih kvalifikacija,2. nostrifikacija školskih svedo-čanstava i mature,3. nostrifikacija akademskih diploma za obavljanje posla u struci,4. izjednačenje završene dualne stručne kvalifikacije.

Priznavanje regulisanih profesijaFormalno priznavanje je neop-hodno za obavljanje poslova koji spadaju u grupu regulisa-nih. Regulisani poslovi su oni, za čije je obavljanje u Austriji neophodna posebna kvalifika-cija. U zavisnosti od vrste regu-lisanih poslova, postoje sledeći oblici priznavanja diploma koji su određeni prema EU zakonu i važe za građane EU:- Priznavanje kvalifikacije na

Nostrifikacijastranih diploma

Foto

s:iS

tock

,

Ukoliko želite da nostrifikujete vaše diplomu, detaljne informacije o procesu nostrifikacije možete dobiti od savetovališta AST.

učitelji, arhitekte, građevinari itd.) koje su stečene u državama EU nije neophodna nostrifika-cija ukoliko i dalje planiraju da se bave tim poslovima. Osim toga, akademske diplome se mogu priznavati ukoliko osoba želi dalje da se usavršava u toj oblasti u visokoškolskoj usta-novi. Ustanove zadužene za priznavanje akademskih diplo-ma su odgovarajući univerziteti i druge visokoškolske ustanove u toj oblasti.

Izjednačenje dualnestručne kvalifikacije Određene inostrane diplome o završenom dualnom obra-zovanju se tretiraju kao jed-nake sa austrijskim. U ovim slučajevima radno iskustvo može biti od velike važnosti. Ukoliko se inostrano dual-no obrazovanje razlikuje od austrijskog, moguće je pola-ganje razlike predmeta. Usta-nova za priznavanje ovih vrsta

diploma je Ministarstvo za digitalizaciju i privredu.

Zanimanja iz oblasti zdravstvene negeU oblasti zdravstvene nege u Austriji postoje tri zanimanja: pomoćna nega (Pflegeassi-stenz) za koje obrazovanje tra-je godinu dana, stručna nega (Pflegefachassistenz) u trajanju od dve godine i diplomirana/i medicinska/i sestra/tehničar (Diplomierte Gesundheits- und Krankenpflege). Medicin-ska sestra/tehničar mora imati odgovarajuće obrazovanje ste-čeno ili priznato u Austriji. Za priznavanje diploma stečenih u EU zemljama je nadležno Ministarstvo zdravstva. Diplo-me stečene van EU moraju biti nostrifikovane. Prvi korak ka priznavanju diplome je podno-šenje zahteva za nostrifikaciju. Nadležne ustanove su službe pokrajinskih vlada, a u Beču je to Magistrat 40. Odlukom se

propisuje teorijski i praktični deo nastave koji se putem pola-ganja razlike ispita mora nado-knaditi. Postoje i nostrifika-cioni kursevi za pripremu za ispite koji se plaćaju. Da biste položili ispit neophodno je znanje nemačkog jezika. No-strifikacija je završena nakon položenih ispita i obavljene prakse. Sa potvrdom o no-strifikacije diplome moguće

je konkurisati za radna me-sta, a sa potvrdom od poteci-jalnog poslodavca o zaposle-nju može se podneti zahtev za izdavanje boravišne i rad-ne dozvole „Rot-Weiss-Rot Karte” u oblasti deficitarnih zanimanja (Mangelberufe) ili ostale ključne radne sna-ge (sonstige Schlüsselkräfte. Više na: www.anlaufstelle-anerkennung.at.

Ein gutes Gefühl, beim Club zu sein.

G 09

95_1

9| Ö

AMTC

ZVR

730

3351

08SOFORTHILFE IN ÖSTERREICH UND GANZ EUROPA

EXKLUSIV FÜR MITGLIEDER

Nur E 44,40

Wir sind bereit!

GLEICH BESTELLEN: 0800 120 120oder unter www.oeamtc.at/schutzbriefoder bei jedem ÖAMTC Stützpunkt

Für Soforthilfe und Kostenschutz europaweit.

0995_19 INS SB_2019_SANDRA_200x140.indd 1 04.06.19 15:04

Foto

s: iS

tock

phot

os, K

atha

rina W

isata

B eg od svakodnevice i obaveza ili samo igrački duh – razlozi za igranje igara na sreću su mnogobroj-ni. Činjenica je da su one u poslednje vreme postale po-pularnije nego ikad do sad. Problem nastaje, međutim, kada se izugbe ogromne koli-čine novca u onlajn kazinima.

Vrste igara na srećuU Austriji, kao i u drugim državama, razlikuje se izme-đu malih i velikih igara (u Austriji se, čak, tako i zovu).

Austrijska vlast pravi istu tu razliku u svom zakono-davstvu. Ovo razlikovanje se, pre svega, odnosi, kako na offline, tako i na online ponude. Pod velikom igrom se podrazumevaju tradici-onalne kazino igre poput Blackjacka ili Rouletta tj. one u kojima se ulažu i gube ogromne količine novca. Osim toga, u ovu grupu spadaju igre na automatima. Sve velike igre imaju mini-malan ulog od 50 evra po igri tj. rundi. Pod „malim

MOJE PRAVO

KOMENTAR

12 KOSMO

O nline kazina predstavljaju najveću oblast online igara na sreću iako je ponuda online kazino igrica u Austriji i u Nemač-koj (osim jednog izuzetka kod nas) zabranjena. Dnevno se na ovim ilegalnim igricama izgubi 400.000 evra. AdvoFin je detaljno ispitao pravni osnov rada ilegalnih ponu-đača i svim korisnicima iz Austrije nudi pravnu pomoć u vidu kolek-tivne tužbe kako bi povratili svoj novac koji su izgubili igrajući igre na ilegalnim stranicama. Pri tome naši advokati zahtevaju povraćaj novca svim korisnicima koji su ga uplatili na tim ilegalnim stranicama, jer je ugovor o pružanju usluga iz gore navedenih razloga ništavan. Ova tužba se odnosi na sva online kazina (uključujući obične poker platforme) koje u Austriji nude svoje usluge bez domaće licence. Da biste bili deo kolektivne tužbe, neophodno je da nam dostavite dokaz o uplati novca nekom od ilegalnih kazina (npr. izvod sa računa). Tužba važi za uplate nakon 1.1.2013. godine. Prijava se vrši u tri jednostavna koraka putem naše internet stranice: www.advofin.at/sammelverfahren/online-casino. AdvoFin je najveća advokatska kancelarija u Austriji za kolektivne tužbe, koja već 17 godina uspešno posluje na austrijskom tržištu i štiti interese konzumenata. Do sada je 55.000 klijenata koristilo naše usluge, a oko 270 miliona evra smo uspeli da povratimo za njih u razli-čitim procesima. Informišite se o nama na: www.advofin.at

AdvoFin Prozessfinanzierung AG Lothringerstraße 14, 1030 WienPhone: +43 (1) 262221-0Fax: +43 (1) 262221-999E-mail: office@advofin.at

Povratitevaše gubitke!

igrama” se podrazumevaju igre na sreću na automatima kod kojih je ulog minimal-no 50 centi po igri ili run-di, a maksimalni 20 evra. U ovom slučaju postoji opcija davanja koncesije privatnim ponuđačima od strane drža-ve, a posebno za igre na au-tomatima.

Pravni osnovIgranje igara na sreću u Au-striji je regulisano zakonom o igrama na sreću i delimič-no je povezano sa veoma kompleksnim pravilima. Po-stoji veliki broj faktora koji utiču na pravni osnov igara na sreću u Austriji. Ponu-da offline igara na sreću na automatima koji su dostu-pni i na lokalnim i na jav-nim mestima i ne spadaju u grupu virtuelnih igraonica, zavisi od licence koja se do-

Zaštitite se od ilegalnihZaštitite se od ilegalnihigara na sreću

IGRE NA SREĆU. Često se među ljubiteljima igara na sreću mogu čuti pitanja o pravima i sigurnosti onlajn kazina, kao i o tome da li su oni uopšte legalni ili ne. U daljem tekstu vam predstavljamo pravni osnov.

Mag. Stefan BOHAR, Član upravnog

odbora, AdvoFin Prozessfinanzierung

AG

Foto

s: iS

tock

phot

os, K

atha

rina W

isata

bija od nadležne institucije (npr. Ministarstva finansi-ja). Svaki vlasnik igraonica mora posedovati ovu licen-cu, kako bi u svojoj ponudi mogao da ima igre na sreću. U Beču su igre na automa-tima potpuno zabranjene. Umesto toga, kao alternati-va za ovu zabranu, trebalo je da se uvedu tri prave kazino licence (koje bi važile i za velike igre). Ova namera je, međutim, stopirana od stra-ne Ustavnog suda. Time je samo firma „Casinos Austria” trenutno ovlašćena da nudi velike igre i one na sreću.

Online kazinaOnline kazina su veoma česta zamena za offline ka-zina. Na internetu trenutno postoji bezbroj stranica koje nude mogućnost igranja kazino igara i na kojima se može jednostavno igrati. Visina uloga je kod većine online kazina basnoslov-no niska. Situacija je danas takva, da je tržište online

kazina postalo ogromno, a samim tim i veoma nepre-gledno. Uzrok tome je ogro-man broj ponuđača igara iz različitih zemalja, a svi oni traže da se igrač registruje kao korisnik kako bi mogao da igra. Trenutno postoji preko 500 online kazina u Austriji. Većina njih po-seduje licencu sa Malte ili ostrva Curaçao – činjenica za koju igrači mogu pravno da se uhvate.

Pravni osnov za online kazina Upravo zbog činjenica da online kazina imaju licen-ce iz drugih država, javljaju se često pitanja o pravima i sigurnosti kazina, kao i o tome da li su ona uopšte legalna. U Austriji, osim jednog, gore navedenog kazina, ne postoji nijedan drugi legalan. Samo državna lutrija i „Casinos Austrija“ sa njihovom online plat-formom win2day smeju da nude online kazino igre u Austriji. Ovo ograničenje služi, pre svega, sigurnosti igrača i zaštiti njihovih pra-va. Učestvovanjem u online kazino igrama, igrači veoma lako mogu prekršiti austrij-ska pravila o zaštiti igrača (maksimalni ulog, mak-simalno trajanje igre itd), a zavisni igrači naginju ka preteranom igranju. Online kazina koja imaju sedište u inostranstvu (npr. Bwin, Mr. Green, LeoVegas, In-terwetten Casino idt), pozi-vaju se na slobodu pružanja usluga za firme iz Evropske unije unutar ovog prostora i time pokušavaju da dokažu da su njihove usluge potpu-no legalne u Austriji. Slobo-da pružanja usluga unutar EU im teoretski omogućava da i oni svoje usluge ponude igračima van granica države gde su prijavljenji. Među-tim, u austrijskom zakonu o igrama na sreću jasno je navedeno da inostrana onli-ne kazina ne smeju pruža-

ti svoje usluge ovde, te da sloboda pružanja usluga u ovom slučaju ne važi. Osim toga, postoji nekoliko pre-suda austrijskog Vrhovnog suda, Evropskog suda prav-de i ostalih, kako austrijskih, tako i evropskih sudova, u kojima je eksplicitno stoji da lokalni zakon o igrama na sreću ima primat u odno-su na slobodu pružanja uslu-ga unutar EU. Tim je jasno: ponuda onlina kazina u Au-striji nema pravnu osnovu!

Samo jedna licenca u AustrijiKao što je već pomenuto - samo Casinos Austrija po-seduje državnu licencu za online igre na sreću preko svoje platforme win2day. Inače je zabranjeno nuditi online igre na sreću u Au-striji. Najveća advokatska kancelarija za kolektivne tužbe u Austriji, AdvoFin, tj. zaduženi advokati, detalj-no su ispitali pravni osnov za online kazina u ovoj dr-žavi i pokrenuli kolektivnu tužbu protiv ponuđača onli-

ne igara na sreću, koji u Au-striji nemaju dozvole za pru-žanje svojih usluga. Često se na internetu nude sportske kladionice preko kojih, uz samo par klikova, čovek lako upadne u online kazi-no. Većina ponuđača radi sa Malte, Gibraltara, iz Irske, Holandskih Antila i pose-duju samo licencu zemlje u kojoj su prijavljeni. Samim tim oni se samo pridržavaju tamošnjih važećih propisa o igrama na sreću. Pravno gle-dano, oni se nalaze unutar Evropske unije, ali - kao što je već pomenuto - ovdašnji zakon o zaštiti igrača ima prednost u odnosu na slobo-du pružanja usluga, a to do-

kazuju i presude sudova. Bez austrijske licence za igre na sreću su sve ponude online kazina nevažeće. AdvoFin bazira svoju kolektivnu tuž-bu na temelju ovih zakona i, zajedno sa zaduženim advo-katima, zahteva u ime svojih klijenata da im se isplati sav novac koji su potrošili u ile-galnim online kazinima.

Zabrinjavajući brojeviKako pokazuje jedna stu-dija - samo u Austriji po-stoji više od 800.000 igrača koji igraju igre na ilegalnim online stranicama. Dnev-no se na ovim platformama potroši 400.000 evra. Ovaj

ogroman broj igrača iz Au-strije je do sada potpuno bio zanemarivan od strane politike. Na ilegalnim, ino-stranim platformama ne po-stoji zaštita igrača, ne posto-je kontrolisani programi za igranje, garancija za isplatu, kao ni obraćanje pažnje na zavisnike. Mamac za igrače, kao i upitna poreska praksa su cilj ovih kazina, koji rade na međunarodnom nivou i u kontekstu sve više rastuće ponude online igara na sre-ću. U susednoj Nemačkoj, u kojoj važe isti zakoni kao i u Austriji, broj oštećenih igrača na ilegalnim online platformama iznosi već oko 10 miliona.

LICENCACasinos Austria je jedina firma koja ima licen-cu za online igre na sreću.

Advokatska kancelarija AdvoFin pokreće kolek-tivnu tužbu protiv neovlašćenih online kazina.

igara na sreću

KOSMO 13

POL IT IKA

„Novi izbori su jedina prava odluka”

INTERVJU. Poslije vi-dea sa Ibize, pada vlade i izglasavanja nepovjerenja Sebasti-anu Kurzu, ÖVP izašla je kao pobjednik na EU-izborima. O tome i novim političkim izazo-vima razgovarali smo sa predsjednicom po-krajine Donje Austrije.

Piše: Dragomir Janjić

KOSMO: ÖVP nije samo općenito ostvario neočeki-vano visoku pobjedu na EU izborima, nego i NÖVP. Kako objasniti ovu količinu glasova?Johanna Mikl-Leitner: Dva zaključka mogu izvesti iz ovog rezultata: jasnu potporu i jačanje političke sredine i sta-bilnosti. To je bilo glasanje za jednu veću, zajedničku i bolju Europu i jaku Donju Austriju u toj Europi. I mi smo kao Narodna stranka Donje Austrije imali visok udio kod ukupnog broja glasova ÖVP-a, budući da trećina dolazi iz naše pokrajine. Drugo, ovu pobjedu smatram i potvrdom smjera i rada našeg predsjednika partije Sebastiana Kurza. Očigledno se njegov rad veoma cijeni i treba ga nastaviti na jesen. Foto

s: K

OSM

O

Očekujete li slične rezultate na parlamentarnim izborima?Do tada ima još vremena. Činjenica je, kako kancelaru nije preostalo ništa drugo, nego nakon skandala s Ibize sazvati nove izbore. Sebastian Kurz ima moju potpunu podršku. Razočarana sam samo što su SPÖ i FPÖ u savezu tokom zahtjeva o nepovjerenju sta-vili stranačku taktiku ispred državne odgovornosti. Sada nam je potrebna stabilnost u republici i prije svega sposob-nost djelovanja na europskom nivou jer upravo u narednim tjednima slijede velike odluke o daljem toku Europe i tome, koji sadržaji će se zastupati. Radi se o bitnim tematikama poput politike kohezije, regionalne i agrarne politike i pregovorima financijskog okvira u Europi.

Podržali ste odluku kancelara Kurza o sazivanju novih izbora nakon skandala sa Ibize. Je li FPÖ još sposobna za vlast?Nakon afere „Ibiza” se nije moglo ni u kakvom slučaju nastaviti kao dosad. Živimo u demokraciji i na jesen će glasači biti ti koji će odlu-čiti i podijeliti odgovornosti. U tom smislu ne želim utjecati ni na čiju odluku. Svaka demokratski dozvoljena stranka ima pravo voditi kampanju za glasove.

Dobili ste kritiku da i dalje održavate Sporazum o surad-nji sa FPNÖ. Zbog čega se i dalje zalažete za zajednički rad?Na državnom nivou je došlo do kršenja povjerenja. Prije više od godinu dana smo imali lokalne izbore u Donjoj Austriji. Tada su nam glasači dali veliko povje-renje i izabrali stil zajedništva.

Odlučili su SPÖ dati dva člana vlade i slobodarskoj stranci jednog. Meni je bilo bitno da sa svim strankama u vladi sklo-pim sporazum zajedničkom radu, koji se trenutno pro-vodi. I dalje se zalažem za ovaj zajednički rad, ali je, naravno, zbog posljednjih događaja na državnom nivou, suradnja se djelimično uzdrmala. Bitno mi je u Donjoj Austriji raditi zakonski i moralno ispravno.

S budžetom od 46 mil. eura pokrenuta je prije tri mje-seca novi projekat za učenike zanata. Kako izgleda prva međubilanca?Manjak stručne radne snage je svugdje jako vidljiv. S ovom inicijativom želimo dati jasne odgovore na te izazove. To je inače najveći projekt za vjež-

14 KOSMO

Kog ste mišljenja što se tiče nuklearnih elektrana u neposrednoj blizini austrij-ske granice, kao npr. NE Mochovce?S odgađanjem otvaranja tre-ćeg i četvrtog bloka Mochovca smo ostvarili mali međuuspjeh. Slovačka je također pristala na kontrolu od strane Međuna-rodne organizacije za atomsku energiju. To je još jedan uspjeh u nizu. Ono što je, prema mom mišljenju, još bitnije, je da na europskoj razini ne postoje nikakve donacije za gradnju atomskih elektrana. Moramo više investirati u obnovljive energije i napuštanje atomske.

Nedavno je svečano otvorena pokrajinska galerija Donje Austrje. Što čini tu galeriju posebnom i na koji način pro-fitira Donja Austrija?Novogradnja muzeja nije sva-kodnevna i predstavlja nešto posebno i jedinstveno, pogo-tovo kada znate da se ovakva dimenzija može pronaći samo dva do tri puta u Europi. To je za nas veliki projekt, s kojim želimo preći granice Austrije i Europe. Tamo želimo predsta-viti pokrajinsku zbirku preko 100.000 izloženih predmeta, jer je za to do sada bilo malo prostora. S druge strane želimo, naravno, oduševiti ljude na poljima umjetnosti i kulture. Uz to, želimo povezati regionalnu sa međunarodnom umjetno-šću. To su veoma bitni zahtjevi, koje imamo od državne galerije. Svi oni koji su bili na licu mje-sta u Kremsu znaju da galerija odgovara svim zahtjevima i zadatcima. Čvrsto sam ubije-đena da će biti turistički magnet.

Klimatski i energetski plan 2020. do 2030. godine je iznimno ambiciozan. Mi smo mnogo prije krenuli u preokret energije. Bili smo prva pokrajina koja je 2004. godine predstavila klimatski program. Godine 2007. smo temu klimatske zaštite stavili u ustav Donje Austrije. Uz to smo si postavili ambiciozan cilj koji smo ispunili još 2015. godine, tj. stopostotna proi-zvodnja struje iz alternativne energije godine. Taj plan i pro-gram je trajan proces, koji se nakon nekoliko godina uvijek mora prilagoditi modernim

tehnologijama i novim cilje-vima. U novom programu smo zacrtali mnoge ciljeve: reducirati štetne gasove za 36 odsto, povećati stvaranje struje iz solarne fotonaponske energije, udvostručiti struju iz vjetroagregata i opskrbiti 30.000 novih domaćinstava sa zelenom energijom. Kod ovog programa mi je bilo osobno bitno privući mlade ljude. Zbog toga se prva kli-matska konferencija za mlade održala u Donjoj Austriji. Bila sam nevjerojatno oduševljena s kojom energijom i motivaci-jom mladi rade. Nismo samo izvukli rezultate već smo ih i uključili u klimatski i energet-ski program.

IZBORI„Glasači će na jesen odlučiti i podijeliti odgovornost.”

KOSMO 15

„Bitno mi je u Donjoj Au-striji raditi zakonski i mo-ralno ispravno”, podvukla je Mikl-Leitner.

„Skoro sedam tisuća ljudi će novim projektom za učenike zanata dobiti obrazovnu garanciju do 25. godine.”

benike Donje Austrije ikada. Skoro sedam tisuća mladih će tako dobiti obrazovnu garan-ciju do 25 godina starosti. Ovo daje mladima nove šanse i perspektivu za budućnost. Prva međubilanca je pokazala da je već oko tri tisuće osoba profitiralo od ove inicijative.

Djeca i mladi u Donjoj Austriji će biti podržani s dodatnih 55 milijuna eura iz fonda za škole i vrtiće. Na što će se konkretno podijeliti ovaj novac?U prvoj liniji će se ovaj novac koristiti za obnovu i nadogradnju škola i vrtića. No, težište trenutno leži na poslijepodnevne boravke za naše najmanje do dvije i pol godine starosti. U ovom kontekstu imamo širok spek-tar mogućnosti u vrtićima i u školama. Želimo još jače podržati roditelje u Donjoj Austriji. Uz to smo stvorili plavo-žuti obiteljski paket, s

ciljem izgradnje stotinu novih ustanova za djecu ispod dvije i pol godine. Ovi projekti su subvencionirani velikim dje-lom od strane EU. Zbog toga je i jasan glas bio bitan na europ-skim izborima.

Krajem travnja ste bili u posjeti Kini s donjoaustrij-skom delegacijom. Što su bili ciljevi ovog putovanja?Najveći motor razvitka je

izvoz. Zbog toga imamo jasan cilj: povećati izvoz u države članice EU-a i na daleka trži-šta. Jedan od bitnijih budućih tržišta je Azija, pogotovo Kina. Bilo nam je bitno s političke strane otvoriti vrata za naša poduzeća. Tamo smo bili s preko 30 firmi i uspješno smo pripremili teren za suradnju i kontakte. Činjenica je da Kina napreduje velikom brzinom. Oni veoma puno investiraju u znanost, istraživanja i inovacije. Ovdje se postavlja pitanje kako u budućnosti ostati konkuren-tan? Po mom mišljenju su veće investicije u oblastima znanosti,

istraživanja i inovacije jedini odgovor za očuvanje konku-rentnosti. Primjetila sam da su i naša poduzeća u ovom kon-tekstu jako otvorena, hrabra i angažirana te su duboko svjesna bitnosti ovih investicija.

Koje bitne točke sadrži Klimatski i energetski plan i program od 2020. do 2030. godine, prije svega kod obnovljive energije?

KOSMO 15KOSMO

16 KOSMO

POL IT IKA

„Umetnost je esencijalnamogućnost izražavanja”

Piše: Manuel Bahrer

KOSMO: Umetnička in-stalacija na bečkoj grad-skoj Skupštini izazvala je brojne naslove i podstakla je veliku diskusiju o potre-bi za takvim projektima. Kako Vi to komentarišete?Kaup-Hasler: Uverena sam da umetnost i te kako može da postavi primer. Umet-nost sme da nameće pitanja, ne mora imati jasnu poruku i sme da bude ambivalentna. U ovom slučaju poruka je po mom mišljenju jasna. Već sama činjenica da se gra-donačelnik sa mnom dogo-vorio da ne koristi ovaj pro-stor u reklamne svrhe govori

o tome. Potom sam pozvala umetnike da razmisle, šta zapravo znači postaviti znak na ovom centralnom mestu u gradu, koje nije samo sim-bol politike već i zajedništva i društva. Umetnici su na kraju stvorili simbol za soli-darnost koji obuhvata sve ge-neracije i koji prikazuje ljude kako nose jedan drugog, a pritom su črvsto uzemljeni.

Vrlo često se diskutuje o koristi umetnosti i kulture. Mladi umetnici, pogotovo mladi, plaše za svoj opsta-nak. Da li od umetnosti stvarno nema hleba?

To važi, nažalost, za mno-ge. Istovremeno umetnost predstavlja za brojne ljude esencijalnu mogućnost iz-ražavanja. Zašto neki pišu pesme, zašto komponuju, zašto je Mozart uopšte že-leo da se bavi muzikom? Oduvek su postojala zani-manja s većim prihodima od umetnosti. A retki su primeri da ljudi, uglavnom, u sferi likovne umetnosti – zarađuju ogromne sume. S druge strane se pokazalo da je umetnost najsigurnija in-vesticija, sigurnija od zlata. Stoga postoji često neuku-sna relacija između tržišta i

umetnosti. No, postoji veli-ki broj umetnika koji imaju premalo, a oni pravo pred-stavljaju avangardu društva, u kojem prelaze s jednog po-sla po pozivu na drugi. Oni nemaju mogućnost za neke ušteđevine što može biti ve-liki problem u budućnosti, pogotovo kada je siromaš-tvo u kasnijem životnom dobu u pitanju. Ujedno ne možemo subvencionisati svakog umetnika, već mora-mo da se držimo naših krite-

Fotografije: KOSMO

INTERVJU. Rođena u Dresdenu kao ćerka au-strijskog glumca i nemačke pevačice, današnja bečka ministarka za kulturu i nauku Veronica Kaup-Hasler (SPÖ) se sa dve godine preselila iz Istočne Nemačke u Beč. Pre svog mandata bila je direktorka festivala „Steirischer Herbst”.

16 KOSMO16 KOSMO

„Ljudi ne žele biti stavljeni pod ime bivše Jugoslavija već sve-sno teže ka tome da budu zapaženi kao individualni umetnici”, podvukla je Veronica Kaup-Hasler.

„Novi gradski labori kulture biće pojačanje kulturnog rada u be-cirkovima. Oni su pokušaj slanja impulsa i nove kulturne ponude za sve društvene slojeve.”

„Mi smo hibridna kultura, a svi koji ne prepoznaju bogatstvo u tome, nisu na pravom putu.”

KOSMO 17

rijuma visokog kvaliteta.Broj umetnika u migran-stikm zajednicama je u porastu, pogovoto kada je ex-yu zajednica u pitanju. Neretko oni pak bivaju stavljeni u koš migrant-ske umetnosti. Kako Vi to ocenjujete?Smatram to veoma pro-blematičnim. Posle rata u Jugoslaviji bilo je izložbi ze-malja naslednica. Ovo geo-grafsko ograničavanje i time prouzrokovano očekivanje određenog sadržaja je, po mom mišljenju, veoma pro-blematično. Ljudi ne žele biti stavljeni pod ime bivše Jugoslavije, već svesno teže ka tome da budu zapaženi kao individualni umetnci. No, svesni smo da u vreme-nu marketinga brojne insti-tucije brže kažu "da" kada

se umetnici bave takvim temama. Međutim, prave i dobre institucije za subven-cionsanje umetnosti su već odavno odbacile ovu priču o poreklu. Jedan je primer Suzana Iveković. Zaboravih da li je ona Hrvatica ili Srp-

kinja, što je, zapravo, dobro, jer pokazuje njene vrednosti bez obzira na poreklo.

Postoji, na primer, veliki broj pisaca, koji se svesno bavi migracijom. Jedan od primera je Saša Stani-šić koji živi u Nemačkoj i

PORUKAUmetnost sme da nameće pi-tanja i da bude ambivalentna.

svoje romane piše na ne-mačkom jeziku. Koliko je važno da se ova tema ipak obrađuje u oblasti umes-tnosti?Važno je. Ali želja za tim mora da se javi kod samog umetnika. Austrijanci su previše arogantni. Mi ne znamo kakvih izvrsnih i divnih filozofa i mislilaca ili inače ljudi ima u ovim državama i koje sve kulture književnosti u njima posto-je. Jedan od primera pored Stanišića je i Dževad Ka-rahasan, koji je poreklom iz Sarajeva. Ja sam se lično uvek zanimala za tu tema-tiku, no ljudi moraju sami da dođu sa temama, koje ih intrigiraju. Mi smo hibrid-na kultura, a svi koji ne pre-poznaju bogatsvo u tome, nisu na pravom putu. Naš DNK je migracija. Evrop-ski DNK predstavlja per-manentno razmenjivanje. Danas živimo u vremen-skom periodu gde se susre-ćemo s time sa strahom i to je pogrešno.

Budžet grada Beča za umetnost i nauku je za 2019. godinu povećan na 258 miliona evra. U koje će se svrhe koristiti dodat-ni novac?Koristiće se uglavnom za obnovu i održavanje, što znači da ćemo podržati nedovoljno finansirane se-gmente i otkloniti dugova-

nja Konzerthausa. Jedna od inicijativa je i da prodremo u sve kvartove grada. Nama je od izuzetne važnosti da ne koncentrišemo sve u sa-mom centru, već da idemo i u druge delove Beča. Za ove prilike nudimo klup-sku subvenciju. U mnogim

oblastima pokrećemo veliki broj različitih inicijativa, koje imaju za cilj da umet-nost otvaraju i za druge generacije i sve društvene slojeve.

Wiener Festwoche trajaće još do 15. juna. Otvaranje istog se tradicionalno odr-žava na trgu ispred gradske Skupštine, deo festivala po prvi put u Donaustadtu. Zbog čega je doneta ta od-luka?Otvaranje ispred Skupštine je tradicija, a ove godine je svirala Jelena Popržan, što je bilo fantastično. Prvi vikend je uglavnom bio u becirku Donaustadt. To je važan sim-bol koji podvlači da je ovo festival čitavog grada. Festi-val treba da se oseća svuda po gradu i da ne bude samo koncentrisan na centralne delove Beča. Ideja za to nije bila moja, već Christophea Slagmuyldera, novog direk-tora Wiener Festwochena.

Paralelno će se održavati „Wir Sind Wien. Festi-val” na nekoliko lokacija u Beču. Čemu se možemo radovati?Tu živi kultura becirkova u svojoj najčistijoj formi. Tu ima brojnih malih ini-cijativa i umetnika iz više kvartova grada, koji zajedno organizuju i sprovode razne umetničke projekte. Wiener Festwochen dovodi interna-cionalno u dijalog s gradom. S druge strane predstavlja „Wir Sind Wien. Festival” mikokosmično izviđanje našeg grada.

18 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: D

avid

Sch

reib

er , w

ww.

noen

.at , s

tadt

land

zeitu

ng

Novi projekat „Eltern-Kind-Wohne”, u kojem oba roditelja žive zajedno sa djecom, namijenjen je stabilizaciji porodice.

Četrdeset šest miliona eura se ulaže kako bi se garanto-vala obuka za mlade ljude ispod 25 godina starosti.

Za sprovođenje mjera protiv poplava, država i pokrajina su izdvojile 1,28 miliona eura i pokrenule 70 projekata.

Povodom „Međunarodnog dana porodice” državna sa-vjetnica Ulrike Königsberger-Ludwig i Clemens Klingan iz SOS dječjih sela govorili su na ovu temu na konferenci-ji za novinare u St. Pöltenu.

„Porodice moraju biti be-zbjedna mjesta za djecu, gdje se djeca mogu normalno ra-zvijati”, kazala je ministarka Königsberger-Ludwig. „Tra-dicionalni porodični imidž

U St. Pölten-u se 15.5.2019. održao Ekonomski samit Donje Austrije, u organizaciji Službe za zapošljavanje Do-nje Austrije (AMS), Privred-ne komore Donje Austrije (WKNÖ), Radne komore Donje Austrije (AK) i Udru-ženja industrijalaca Donje Austrije (IV Donja Austrija).

Presjednica pokrajine Jo-hanna Mikl-Leitner naglasila je važnost dijaloga između

Otvaranjem nove brane za zaštitu od poplava od stra-ne zamjenika LH Stephana Pernkopfa, opština Raabs an der Thaya sada je zaštićena od 100-godišnje poplave.

„To znači da će katastrofalne poplave, poput onih koje sunas pogodile u ljeto 2006. godi-ne, kada je šteta na infrastruk-turnim objektima rezultirala gubitkom od oko 10 miliona eura, biti stvar prošlosti”, ističe

Tradicionalni porodični imidž se promijenio

Ekonomski samit

Spriječene poplaveu narednih 100 godina

se promijenio posljednjih godina i decenija”, naglasila je ona i navela kao primjer ta-kozvane patchwork porodice. „U kriznim situacijama važno je dati djeci i adolescentima pravovremenu zaštitu i po-dršku. Postoje hraniteljske porodice, postoje usvojitelj-ske porodice i postoje SOS dječja sela. Služba za djecu i omladinu podržava mnoge ponude kako bi se spriječilo odvođenje djece iz njihovih

politike i socijalnih partne-ra, kompanija i zaposlenih. Zajedno sa ekonomskim stručnjacima, Christianom Helmensteinom i Christop-hom Schneiderom, socijalni partneri analizirali su tržište rada i ekonomski razvoj. „Ek-spertiza je pokazala da je po-lazna tačka u Donjoj Austriji dobra”, rekla je predsjednica pokrajine, a dodala je i da je ovog aprila izmjerena najniža stopa nezaposlenosti u po-

Pernkopf. Za sprovođenje mje-ra, država i pokrajina izdvojile su svaka po 1,28 miliona eura, a opština je obezbijedila 624,000 eura. Odbrane od poplava iz-građene su oko 1,3 kilometra duž Thaia i sastoje se od bra-na, odbrane od poplava i mo-bilnih elemenata. Pored toga, obnovljena je postojeća pre-gradna stanica na mlinu Dyk, a strukturnim mjerama može se postići i povećana ekološka vrijednost. „Zaštita stanovniš-

porodica. Socijalni radnici pomažu direktno u porodi-cama i demonstriraju kako da kultivišu rituale i slave po-rodične okupljanja”, rekla je pokrajinska savjetnica. „SOS

sljednjih šest godina. Ona je takođe istakla važnost najveće ofanzive naučnika koja se sprovodi od početka 2019. godine: „Četrdeset šest mi-liona eura se ulaže kako bi se

tva je glavni prioritet. Od 2002. godine, više od milijardu eura uloženo je u zaštitu od poplava u Donjoj Austriji. Ovo je već učinilo više od 300 zajednica sigurnijim. Svi projekti zaštite

dječja sela su važan partner za zemlju u oblasti brige o porodici. Omogućavanje odrastanja djece u porodi-cama je odgovornost na-seg društva”, dodala je ona.

garantovala obuka za mlade ljude ispod 25 godina staro-sti”. Oko 3.000 mladih je već imalo koristi od programa, a Mikl-Leitner je naglasi-la da su „na pravom putu”.

od poplava dokazali su svoju vrijednost tokom posljednjih poplava i spriječili velike štete”, kaže Pernkopf. U daljem planu proširenja navodi se da se trenut-no sprovodi oko 70 projekata.

WOHNEN IN NIEDERÖSTERREICH

Das Land Niederösterreich un-terstützt mittels Direktzuschuss: Gefördert wird der Ersatz/Aus-tausch von Heizungsanlagen auf der Basis fossiler Brennstoffe (Öl- oder Gaskessel bzw. Gastherme) und der Ersatz von ineffizienten Heizungsanlagen auf der Basis biogener Brennstoffe (Allesbren-ner) durch Heizungsanlagen, die mit biogenen Brennstoffen oder mit Alternativenergie (elektrisch

betriebene Wärmepumpenan-lagen) betrieben werden sowie durch Fernwärmeanschlüsse.

Ein Antrag kann nur von einer natürlichen Person (Privathaus-halt) gestellt werden. Die fertig-gestellten Ein- oder Zweifamili-enhäuser bzw. die fertiggestellten

Reihenhäuser müssen mit Haupt-wohnsitz bewohnt werden. Die zu ersetzende Heizungsanlage muss vollständig entfernt und nach-weislich entsorgt werden. Für den Ersatz von Heizungsanlagen auf Basis fossiler Brennstoffe kann ein Zuschuss zu den aner-kannten Investitionskosten in

der Höhe von 20 % gewährt wer-den, jedoch maximal € 3.000,-. Für den Ersatz eines ineffizien-ten mit biogenen Brennstoffen betriebenen Allesbrenners kann ein Zuschuss zu den anerkannten Investitionskosten in der Höhe von 20 % gewährt werden, jedoch maximal € 1.000,-. Förderbar

sind Heizungsanlagen, die von 01.01.2019 bis 31.12.2019 instal-liert, fertiggestellt und in Betrieb genommen wurden/werden. An-suchen können von 01.05.2019 bis 31.12.2019 mit eingescann-ter und hochgeladener Beila-ge nur online gestellt werden. www.noe.gv.at/heizkesseltausch.

Tauschen Sie Ihren alten Öl-Heizkessel und sichern Sie sich bis zu € 8.000,– an Förderungen. Setzen Sie auf erneuerbare Energie, sparen Sie viel Geld und schützen wir unsere Umwelt.

Alle Infos zur Förderung:

www.noe-wohnbau.at Wohnbau-Hotline: 02742/22133

Jetzt Heizkessel tauschen und bis zu

€ 3.000,– Landesförderung€ 5.000,– Bundesförderung

€ 8.000,– in Summe sichern.

Förderung gültig seit 01.01.2019

Raus mit dem Öl.Rein mit reiner Energie!

En

tge

ltli

che

Ein

sch

alt

un

g d

es

La

nd

es

Nie

de

röst

err

eic

h

Tipp: Zusätzlich die Förderung des Bundes („Raus aus dem Öl“) holen! Nähere Infos unter:

www.noe-wohnbau.at/heizkesseltausch

RAUS MIT DEM ÖL. REIN MIT REINER ENERGIE!Wohnbauförderung Heizkesseltausch

REPOR TAŽA

KOSMO20

Foto

s: Je

lena C

vetk

ović

Šar

kano

vić

TRANS MASTI. Napolitanke, keksi, kroasani, vafli, kolači, pite, slani štapići, krafne, čips, kokice, prženi krumpir, margarin. Svi oni su moguć izvor trans masti, koje katapultiraju naš kolesterol u nebo.

NapolitankePiše: Borut Janc

štetnije od cigareta?

21KOSMO

štetnije od cigareta?

D anas ne postoji nijedna studija na svijetu koja bi dokazala da su indu-strijske trans masti za zdravlje čovjeka korisne. Postoje samo one koje dokazuju njihovu štetnost. Za usporedbu: zasi-ćene masti – na primjer, one u svinjskoj masti – poveća-vaju loš kolesterol (LDL) u krvi, isto kao što povećavaju i dobar kolesterol (HDL), ali u znatno manjoj mjeri. Nezasi-

ćene masti – orašasti plodovi ili sjemenke, smanjuju, kako loš, tako i dobar kolesterol. A trans masti? One jako pove-ćavaju loš kolesterol, a dobri smanjuju. Najgora moguća kombinacija! Stručnjaci isti-ču, da su trans-masti značajno doprinijele rasprostranjivanju kardiovaskularnih bolesti. Ne samo da sužavaju vene, utječu na niži imunološki otpor i pretilost, nego ih i studije na-

zivaju i karcinogenima. Pre-ma austrijskom Ministarstvu zdravlja, kardiovaskularne bolesti su glavni ubojica u ze-mlji jer uzrokuju čak 40 posto svih smrtnih slučajeva.

Ključna riječ — hidrogenizacijaPojednostavljeno, to je proces u kojem se industrijske trans masti zapravo pojavljuju. A rezultat tog procesa su masti

koje su dugotrajnije tj. imaju duži rok trajanja, teže se tope i stoga su prikladnije za izradu, na primjer, slatkiša i keksa. Njihova se količina u prehrani značajno povećala u prošlom stoljeću, kada je pre-hrambena industrija počela tvrde životinjske masti zamje-nivati hidrogeniranim biljnim mastima. Ali – ako su štetne za zdravlje, zašto su uopće u hrani? Odgovor, prema pozna-

REPOR TAŽA

KOSMO22

za trans masti, jasan je: „Pet grama konzumirane trans masti dnevno ima isti učinak na kar-diovaskularne bolesti kao da ste popušili 10 cigareta.” I kakva je praksa? Na policama trgovina proizvodi s trans mastima nisu neuobičajeni. Analize stanja provedile su se u gotovo svim europskim zemljama više od deset godina. U međuvremenu, najgori rezultati zabilježeni su u državama bivše Jugoslavije

i nekim istočnoeuropskim zemljama. Godine 2012. bilo je oko 10, 20 proizvoda s visokim iznosom trans masti u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Dvije godine kasnije, kada je Stender ponovio istraživanja, sličnih proizvoda bilo je čak i više. Samo u Beo-gradu pronašao je 82, u Zagrebu 53, a slična je situacija i u Lju-bljani. „Prehrambene tvrtke iz bivše Jugoslavije najviše su kori-stile proizvodnju jeftinijih trans masti. Ljudi su dugo vremena jeli takve proizvode i, naravno, učinjena je šteta”, kritičan je danas profesor Stender.

Naši omiljeni proizvodiZa zdravlje čovjeka dopuštena granica, koja je prvi put regu-lirana u Danskoj, je 2 grama trans masti (TM) po 100 grama svih masti u proizvodu. Prema Stenderovoj analizi iz 2014, na primjer, napolitanke Karat proizvođača Koestlin sadržavale su 14,2 g TM na 100 g masti. Četiri grama više, tačnije 17,9 g TM, Stender je našao u Fruity napolitankama od Podravke. Petnaest puta više TM od gra-nice koju je postavila Danska, sadržavali su Manchmallow keksi, Jaffe Crvenka. Ovi rezul-tati su šokirali Stendera: „Jedan keks s pjenastim punjenjem tog srpskog proizvođača bio je jednako opasan za kardiovasku-larne bolesti kao jedna cigareta.” No, rekorder među svima te je godine bio Frondi, vafel proi-zvod Mire iz Prijedora, tvrtke

u vlasništvu hrvatskog Kraša. Prema laboratorijskoj analizi Stender je u tom sladkišu prona-šao 40 g TM na 100 g svih masti. Slično tome, a manje opsežno, prije pet godina i Austrijska udruga za zaštitu potrošača počela je analizirati proizvode. S „etno polica” izabrano je devet slučajnih proizvoda, a previsok sadržaj trans masti potvrđeno je kod tri: vaflima Artek mol-davskog proizvođača Dovgan, te Išler keksima i Eurocrem namazu proizvođača Swisslion-Takovo. „Ako bismo na dvije kriške kruha upotrijebili 115 grama Eurocrema prekoračili bismo dozvoljeni dnevni unos transmasti za čak 65 posto”, tada su istakli austrijski stručnjaci za zaštitu potrošača.

Situacija danas? Bolja, ali ne svugdje!Nova studija, koju je prošle godine proveo profesor Sten-

der, pokazala je da se situacija ipak poboljšava. U usporedbi s 2014. prošle godine isti su proi-zvodi imali između 40 i 80 posto manje trans masti. No, ipak, takvi koji sadržavaju više trans masti nego što ih dopuštavaju zdravstveni djelatnici, još uvijek su na policama: u Beogradu ima ih 38, u Ljubljani 24, u Zagrebu 10. I što kažu tvrtke? U Krašu priznaju, da su nekad kritični proizvodi – Frondi i Fruity napolitanke – očišćeni od viška trans masti. Isto su učinili i u Koestlinu sa Karat napolitan-kama te u Swisslion-Takovu sa Eurocremom i čokoladom Eurocrem Blok. Gotovo svi ovi proizvodi su, naravno, dostupni i u trgovinama diljem Austrije. Fo

to: F

aceb

ook,

Scr

eens

hot

Proizvodi koje je analizirao Prof. Dr. Steen Stender.

PROČITAJTE JOŠ

Prema Stenderovoj analizi iz 2014. mnogi poznati proi-zvodi sadržavali su ogromne količine trans masti, koje su se do danas smanjile za između 40 i 80 posto.

2014.

4,2 g TM

Karat, Koestlin

Napolitanke, Kraš

Munchmallow, Jaffa

Nougat Frondi, Mira

17,9 g TM

30,4 g TM

35 - 40 g TM

BEZ TM

BEZ TM

?

BEZ TM

2018.

vateljima, je naravno cijena. Proizvođači masnoća i trans masti službeno ne otkrivaju cijene niti jednih niti drugih, ali neslužbeno, na primjer, margarin s visokim sadržajem trans masti od proizvođača sa sjedištem u istočnoj Europi, za jednu trećinu jeftiniji je od onog s malo ili bez trans masti. Od maslaca, koji nema trans masti, čak je četiri puta jeftiniji. A korist je, naravno, višestruka – ako je jeftinija sirovina, jeftiniji je i konačni proizvod. Za potrošače s plitkim novčanikom to je, naravno, itekako važno.

Kako potrošač da zna? Teško!Na deklaracijama nema pre-krcaja. Stručnjaci upozoravaju – radi se o skrivenim mastima! Skrivaju se iza etiketa hidro-geniranih ili djelomično hidrogeniranih masti. Danski profesor Dr. Steen Stender, jedan od najvećih stručnjaka

Prof. Stender: „Trans-masti su proizvođačima zanimljive zato što su jeftinije, trajnije i manje topljive.”

Prehrambene tvrtke iz bivše Jugoslavije najviše su koristile proizvodnju jeftinijih trans masti.

Tako i Munchmallow Jaffe Crvenka te Štrudle – trajni kolač sa vočnim punjenjem od Medele. Prema deklaraciji obje još uvjek sadrže djelomično hidrogenizirane masti. Koliko to iznosi trans masti, ni u jednoj tvrtki nisu nam odgovorili.

Proizvođači trans-masti mogu i u zatvorAko su trans masti tako štetne, zašto su one još uvijek dopu-

štene? Odgovor na to može biti i lobiranje prehrambene industrije kao i neznanje potrošača. U Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, primjerice, nacionalno zakono-davstvo ne štiti od trans masti. Prije mjesec dana zakonom je donesena odluka o maksimalno dopuštenoj granici trans masti su Sloveniji. No, u Danskoj je na snazi već 15 godina, a Austrija je takve propise doni-jela je prije deset godina. U Beču na europska pravila nisu čekali, prijedlog je pripremilo Ministarstvo zdravlja, zakon je donesen za pola godine, industrija nije lobirala protiv. Kod najvećeg austrijskog pro-izvođača keksa i vafla, bečkog Mannera, trans masti ćete tra-žiti uzalud. Jeftiniji proizvodi sa trans mastima za Manner nikada nisu bili prioritet: „Postoje mnoge druge alter-native. Naravno, biljne masti,

koje ne sadrže trans masti su skuplje, ali odlučili smo zaštititi potrošače”, naglašava Alexandra Styrsky iz tvrtke Manner. Austrijsko Mini-starstvo zdravlja u posljednjih pet godina pregledalo je 3027 proizvoda i prekomjerni sadr-žaj trans masti pronašlo u pet. Od dobavljača tražili su povlačenje tih proizvoda. O kojim proizvodima je riječ, Ministarstvo ne želi otkriti. A kazne? U Danskoj, na pri-mjer, prodavaču i proizvođaču takvog kritičnog artikla prijeti i zatvor od dvije, u Austriji od godinu dana.

Dugo prijelazno razdobljeEuropska komisija (EK) već je 2015. zaključila u posebnom izvješću, da su trans masti javnozdravstveni problem. Ali je europski propis, kojim se zabranjuje prodaja hrane s više od 2 g TM po 100 g svih

masti u proizvodu usvojen tek krajem prošle godine. Zašto su EK i parlament do sada odgađali ograničenje, iznena-đuje gotovo cijelu zdravstvenu profesiju. Zaprepašćenje je još veće, budući da će proizvođači i prodavači moći prodavati proizvode s višim sadržajem trans masti, gdje to nacionalno zakonodavstvo još uvijek ne zabranjuje u naredne dvije godine. Zabrana za trans-masti u Europskoj uniji naime stupa u snagu tek 1.4.2021.

KAZNEU Danskoj proi-zvođaču kritič-nog artikla pri-jeti i zatvor od dvije godine.

U nekim zemlja-ma — Belgiji, Njemačkoj, Nizo-zemskoj i Velikoj Britaniji — mini-starstva zdravlja proizvođačima preporučuju da samo količina trans masti bude označena na proizvodu.

REPOR TAŽA

KOSMO24

Heroine bečkihHeroine bečkihPiše: Dušica PavlovićFotografije: KOSMO

bolnicaMEDICINSKE SESTRE. One imaju neverovatnu snagu, upornost i izdržljivost, a njihova empa-tija, strpljenje i humanost nema kraja. One su prve koje se brinu o nama kada smo bolesni i poslednje koje nas ispraćaju kada ozdravimo. One su heroine bečkih bolnica!

„Empatija, timski rad i sintetičko razmišljanje su krucijalni.”

Nikolina MartinovićIntenzivna nega, Bolnica Wilhelminenspital

Uprkos njenim mladim godinama, ova rođena Bečlijka obavlja jedan od najodgovornijih poslova na svijetu – brine se o ljudima koji se nalaze u životnoj opasnosti. Ljubav prema ovom poslu rezultat je njene društvene i otvorene prirode. Prije skoro tri godine, započela je svoju karijeru u bolnici Wilhelminenspital, na odjelu intezivne njege, nakon što je diplo-mirala. „Posle škole za medicinsku njegu, koju sam završila u ovoj bolnici, stekla sam Bachelor diplomu na Univerzitetu u Nikoziji, smijer njegovateljstvo, a potom sam upisala master na FH Wien koji planiram završtiti 2020. Za dalje napredovanje u karijeri je sigurno veoma važno imati završeno akademsko obrazovanje”, priča nam vrijedna Nikolina. Iz njene priče otkrivamo da u Austriji postoji široki spektar mogućnosti za obrazovanje i usavršavanje medicinskih tehničara. „Naporno je paralelno studirati i raditi, ali je izvodljivo i mene lično čini veoma sretnom da uvijek nešto novo naučim.” Do kraja svog obrazovanja, Nikolina nije znala za koju specijalizaciju će se opredijeliti. „Na poslijednjoj godini prakse sam shvatila da me najviše zanima oblast intenzivne medi-cine kao i tehničke kompetencije. Tu sam pronašla izazov i sreću.” Ona danas radi u velikom i dina-mičnom timu. Na njenom odjelu ima ukupno osam kreveta i pacijenata sa različitim potrebama. „Imamo i budne, kao i pacijente u veštačkoj komi. Kada je dan miran, onda prvo predajemo smjene (noćne i dnevne), upoznajemo nove pacijente i predstavljamo im se. U zavisnosti od toga da li jedu, pripremamo im doručak, jutarnju medikaciju i počinjemo sa tjelesnom njegom. Redovno se konsultujemo sa doktorima, kako bismo pacijentima omogućili najbolje moguće liječenje. Mnogo toga možemo naučiti od pacijenata i uvijek se trudimo da sa njima izgradimo jedan odnos povjerenja.” Ali, kada ima hitnih slučajeva, na ovom odjelu ite-kako zna biti hektično. „Kod nas je svaki dan izazov jer nikada ne znamo šta nas čeka. Zato je jako važno dobro podnositi stres i biti flek-sibilan. To učimo još od prvog dana. I dan danas me pogađaju teški akutni slučajevi i životi koji se ne mogu spasiti, ali se tru-dim da pronađem balans u sebi. Nakon stresnih događaja treba mi period za eva-luaciju i obradu situacije. Zbog toga je neophodno da osoba bude izdržljiva, fleksibilna, motivisana i da se uvijek usavršava. Osim toga ima mnogo dinamičnih i različnitih aktivnosti zbog kojih je redovno usavršavanje neophodno. Osjećaj za timski rad, empatija i sintetičko razmišljanje su isto tako neophodni osobine za ovaj posao”

25KOSMO

Heroine bečkihHeroine bečkihbolnica

„Kod nas je svaki dan izazov, jer ne znamo šta nas čeka.”

„Potrebna je doza

autoriteta i upornosti.”

Ana SlomoKlinički odjel za neforlogiju i dijalizu Univerzitetske kli-nike za internu medicinu III, AKH Beč

Nakon kvalitetnog obrazovanja u oblasti medicinske njege, koje je završila u Sarajevu, Ana se odlučila da svoju sreću pronađe u Beču i da se ovdje dalje usavršava. „Već od prvog ili drugog razreda osnovne škole htjela sam postati medicinska sestra ili ljekar. U Sarajevu sam završila obrazovanje, nažalost, pod teškim okolnostima jer moja porodica nije imala dovoljno finansijskih sredstava i živjeli smo u stanu u podrumu jedne zgrade.” Godine 1980. Ana dolazi u Beč zahvaljujući podršci rodbine. „Te godine sam počela da radim kao

spremačica i pomoćnica jer tada nisam znala njemački. Kursevi jezika su bili užasno skupi i morala sam dugo da štedim pare

da bih mogla da ih priuštim sebi. Na samom početku mi je bilo jasno da bez znanja jezika ne mogu napredovati. Moje znanje i obrazovanje su bili i više nego odlični i nisam sebe htjela sputavati zbog jezičke barijere.” Njena ambicija i vredan rad su joj omogućili da napravi veliki skok u karijeri. „Jezik mi je bila najveća barijera i nisam htjela odmah raditi u bolnici dok ga ne usavršim. Zbog toga sam prvo dvije godine radila u domu za njegu. Nakon toga sam prešla u bolnicu Kaiserin-Elisabeth, a potom u bolnicu Bahrmherzigen Brüder, gdje sam radila 10 godina. U tom periodu sam dobila i dvoje djece. U jednom momentu sam razmišljala o tome da je AKH najbolja bolnica u Beču odakle polaze sva medicinska istraživanja. Od 1994. radim na odjelu gdje liječimo pacijente sa bolestima bubrega. Često imamo hitne slučajeve, pripremamo pacijente za transplantaciju, vršimo postoperativnu njegu itd. Naš radni dan uglavnom traje 12,5 sati. Predaja smjene uvijek traje pola sata, a nakon toga se mjere vitalni znaci, uzima se krv i ide u vizitu. Pacijente šaljemo i pripremamo za preglede, informišemo ih i njegujemo.” Ana je tokom svoje karijere radila i na drugim odjelima, kako bi sakupila što više iskustva. Njena jača strana je dobar odnos prema ljudima, zbog čega je paci-jetni izuzetno vole. „Imamo teške pacijente koji su dosta psihički opterećeni i svako od njih drugačije reaguje. Čovjek mora imati razumijevanje i strpljenje i uložiti vrijeme u pacijente. Kod teško oboljelih i dementnih pacijenata potrebno je dosta vremena, ali se ne smije odustati. Kada se izgrade povjerenje i saradnja, onda sve funkcionira. Osim toga, medicinski tehničar mora posjedovati upornost i autoritet. Znati kako odvojiti priva-tan i profesionalan život, dati 100% sebe na poslu i raditi savjesno je od presudnog značaja, ali naravno i ljubav prema ovom poslu je pre-duslov za sve.”

„Moramo imati razumijevanje i uložiti vrijeme u pacijente.”

REPOR TAŽA

KOSMO26

„Za uzvrat dobijamo mnogo zahvalnosti.”

Vesna NikolićZamenica načelnika odeljenja za negu, transplantaciju kosne srži Univerzitetske klinike za internu medicinu, AKH Beč

Koordinatorka ovog odeljenja je došla u Austriju za vreme rata u Jugo-slaviji, nako što je maturirala u farmaceutskoj školi. Kako je posao u njenoj struci tada bio loše plaćen, a njeno stečeno znanje prevazilazilo opis posla, Vesna se odlučila da krene drugim putem. „S obzirom na to da je moja majka bila medicinska sestra, ovaj posao mi nije bio stran. U tom periodu sam imala dvoje male dece, a AKH je bila moja prva stanica. Prvih nekoliko godina sam radila na onko-logiji, a potom na odeljenju palijativne nege. U ovoj oblasti sam se dalje usavršavala i završila studije. Nakon 10 godina sam sebi postavila nov cilj – da vodim odeljenje. Iz tog razloga sam završila Advance Nursing Practice u oblasti menadžmenta na Unverzitetu u Kremsu i već godinu dana radim na ovoj poziciji. Počela sam zaista od nule, ali kada čovek nešto iskreno želi, onda sve može i ostvariti”, priča nam Vesna o svom poslu. Kao upravnik odeljenja ima širok spektar oba-veza i ogromnu odgovornost. „Naš tim je veliki i sastoji se od 49 radnika i koordinacija nije uvek laka. Upravnici odeljenja u AKH 50% svog radnog vremena posvećuju pacijentima, a drugu polovinu menadžmentu. Na odeljenju imamo ustaljen raspored – ujutru pacijentima dajemo infuzije, onda ih negujemo i bavimo se organizacionim poslovima, kako bi sve moglo da funkcioniše. Imamo ogromnu odgovor-nost i moramo biti 100% koncentrisani na posao.” Njen najveći izazov predstavljaju mladi pacijenti, koji ponekad izgube bitku za život. „Svako mora naći odgovarajući način za sebe kako da se nosi sa tim situacijama. Sve zavisi od sopstvene otpornosti, a imamo i podršku psihologa u takvim situacijama jer se naš tim sastoji od različitih stručnjaka.” Uprkos ogromnoj odgovornosti i teškim situaci-jama, Vesna je veoma srećna na svom poslu. Medicinsko osoblje se stalno mora usavr-šavati, ali to im ujedno predstavlja i izvor zadovoljstva. „Kao prvo, osoba mora posedovati odgovarajuće obrazovanje i mora se razumeti u oblast hematolo-gije. Kao drugo, mora imati socijalne kompetencije i empatiju, kako bi bolje mogla da isprati potrebe pacijenata. Ne radi se samo o tome da se nešto nauči i izvršava, već se radi o lju-dima i velikoj odgovornosti. No, zauzvrat čovek dobija mnogo – mnogo poštovanja i zahvalnosti. Pacijenti cene naš rad i zato je ovaj posao lep.”

KOSMO 27

„Ne radi se samo o izvršavanju posla već o ljudima.”

Foto

: Chr

istop

her G

lanz

l

KOSMO

COVER

28

MOCHOVCE. Ozloglašena nuklearna elektrana nalazi se samo 100 km od Beča. Silni tehnički nedostaci prete da se dogodi nemili scenario iz 1986. kod Černobila.

Tempirana bombaPiše: Dušica Pavlović

nadomak Beča

29

Foto

: Chr

istop

her G

lanz

l

KOSMO

Tempirana bombanadomak Beča

GösgenIzgrađena: 1979. god.Udaljenost: ca. 650 km*1 aktivni reaktor

DukovanyIzgrađena: 1985. god.Udaljenost: ca. 110 km*2 aktivna reaktora

IsarIzgrađena: 1979. god.Udaljenost: ca. 330 km*2 aktivna reaktora

KrškoIzgrađena: 1981. god.Udaljenost: ca. 260 km*1 aktivni reaktor

TemelinIzgrađena: 2002. god.Udaljenost: ca. 200 km*2 aktivna reaktora

GrafenrheinfeldIzgrađena: 1982. god.Udaljenost: ca. 520 km*1 aktivni reaktor

BiblisIzgrađena: 1975. god.Udaljenost: ca. 640 km*2 aktivna reaktora

PhilippsburgIzgrađena: 1980. god.Udaljenost: ca. 520 km*2 aktivna reaktora

NeckarwestheimIzgrađena: 1976. god.Udaljenost: ca. 560 km*2 aktivna reaktoraZatvaranje planirano.

GrundremmingenIzgrađena: 1967. god.Udaljenost: ca. 460 km*2 aktivna reaktora

MühlebergIzgrađena: 1972. god.Udaljenost: ca. 710 km*1 aktivni reaktor

BeznauIzgrađena: 1969. god.Udaljenost: ca. 630 km*2 aktivna reaktora

LeibstadtIzgrađena: 1984. god.Udaljenost: ca. 640 km*1 aktivni reaktor

COVER

KOSMO30

Sedamdesetih godina prošlog veka, bivša republika Čehoslovačka odlu-čila je da sagradi četiri atomska reaktora, sovjetskog tipa VVER 440/213 u blizini mesta Mochovce. Izgradnja elek-trane počela je 1985, a već 1993. godine je obustavljena iz ekonomskih razloga. Nakon pauze, nastavilo se sa izgradnjom reaktora 1 i 2, koji su 1998. tj. 1999. pušteni u pogon. Reaktori 3 i 4 ostali su nedovršeni.

Probuđene ruineDeset godina su reaktori 3 i 4 stajali kao ruine, sve dok se 2008. nije donela odluka o njihovoj daljoj izgradnji. Ova odluka je zapanjila javnost, a mnogi eksperti su se pitali – kako se dva potpuno oronula reak-tora sa zastarelom tehnologijom uopšte mogu dalje graditi? Puštanje u pogon bilo je prvobitno planirano za 2012. godinu, a onda prolongirano za 2018/19. Troškovi za „oživljavanje” uspavanih ruina eksplo-dirali su van svih očekivanja zbog veoma lošeg menadžmenta – sa 2.8 milijarde na 5.4 milijarde evra.

Korupcije i afereNadogradnja zastarelih reaktora, odlaga-nje izgradnje, protesti od strane društva – sve je ukazivalo na to da se iza planova za budućnost ove nuklearne elektrane kriju prevare, laži i korupcija. No, vreme-nom su afere izlazile na videlo, a njihov

početak datira iz 2004. godine, kada se pokrenuo proces privatizacije jedinog elektroprivrednog preduzeća u Slovačkoj - Slovenské elektrárne. Firma Enel iz Italije kupila je 66% slovačkog elektrodistribu-tera sa obećanjem da će za uzvrat izgraditi i preostala dva reaktora u Mochovcima, bez obzira na činjenicu da je sa takvim reaktorima nemoguće ispuniti savremene bezbednosne standarde. „Uprava ENELA se pokazala kao potpuno nekompetentna.

Dva menadžera su uhapšena u aprilu 2019. godine zbog sumnje na korupciju u iznosu od 23 miliona evra. Zbog loše koordina-cije i nekvalitetne izgradnje, puštanje ova dva reaktora u pogon se stalno odlagalo, a troškovi su rasli. To pokazuje i izveštaj Svetske asocijacije nuklearnih operatera

(WANO)”, objašnjava nam Dr. Reinhard Uhrig, direktor kampanje protiv nuklearne energije iz GLOBAL 2000, organizacije za zaštitu životne sredine. Pomenuti izveštaj jasno ukazuje na potpuno zanemarivanje bezbednosti prilikom izgradnje reak-tora 3 i 4, što može dovesti do katastrofa neprocenljivih razmera. Izveštaji o sigur-nosnim merama, koje nuklearni operateri izdaju jedni drugima, važe za ultimativnu potvrdu da su elektrane funkcionalne i

Tehnologija u reaktorima 3 i 4 je toliko prevaziđena da ne postoji čak ni osnovna zaštita protiv radioaktivnog zračenja.

Foto

: iSt

ockp

hoto

, KO

SMO

MochovceIzgrađena: 1998. god.Udaljenost: ca. 160 km*2 aktivna reaktora

PaksIzgrađena: 1983. god.Udaljenost: ca. 260 km*4 aktivna reaktora

BohuniceIzgrađena: 1972. god.Udaljenost: ca. 100 km*2 aktivna reaktora

Zastarela tehnologija, posebno opasneBolji sigurnosni standardi, takođe opasne

*udaljenost od Beča (vazdušne linije)

Ilustr

acija

: Ale

ksan

dar J

ović

navodi studiju koja je 1995. godine spro-vedena na Poljoprivrednom univerzitetu u Beču, u okviru koje su profesori i studenti izvodili simulaciju moguće eksplozije u svim postojećim nuklearnim elektranama u datim vremenskim uslovima. Simulacija je svima javno dostupna i može se pogle-dati na: flexrisk.boku.ac.at/en/evaluation.phtml#form. „Eksplozija u Mochovcima bi kontaminirala čitavu Centralnu i Jugo-istočnu Evropu, a tu spada i Austrija.”Mnogi bivši radnici i inženjeri koji su radili na projektu izgradnje reaktora 3, izašli su nedavno u javnost sa šokantnim dokazima o masovnim propustima u izgradnji, kao i sa foto i video dokumenta-cijom koja te dokaze potkrepljuje. Mane i nedostaci reaktora 3 su u toj količnini opasni, da se čak i oni koji se zalažu za korišćenje nuklearne energije ne usu-đuju da podrže ovaj projekat. „Nekoliko inženjera sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti izgradnje i upravljanja nukle-arnim elektranama, a koji su radili na projektu izgradnje reaktora 3 u Mochovcima su se obratili našoj orga-nizaciji GLOBAL 2000: upozorili su na različite pro-bleme, između ostalog na

KOSMO 31

EKSPLOZIJAu Mochovcima bi konta-minirala čitavu Centralnu i Jugoistočnu Evropu, a tu spada i Austrija.

spremne za puštanje u pogon. No, izveštaj o Mochovicma, koji je organizacija GLO-BAL 2000 nezvanično dobila, sadrži sve, osim uverenja da su ovi pogoni ispravni. Sama činjenica da izveštaj sadrži čak 47 saveta za poboljšanje sigurnosnih mera, od kojih bi većina, zapravo, trebalo same po sebi da se podrazumevaju već od samog početka izgradnje, izaziva jezu, kako među ekspertima, tako i u široj javnosti. Primera radi, savet br. 1 sadrži zaključak da zbog nedefinisane raspodele odgovornosti može doći do neočekivanih grešaka u pojedinim komponentama. „To zapravo znači da otkazivanje rada komponenti može prou-zrokovati lančanu reakciju posledica, koje mogu dovesti do prestanka rada osnovne infrastrukture i teških nesreća na reaktoru koji nema zaštitu protiv zračenja i čije je tehničko stanje iz 70-ih”, zaključuje Dr. Uhrig.Pored silnih prevara i ličnih interesa uprave, ostaje da se napomene da firma Enel nikada do 2004. godine nije uprav-ljala nijednom nuklearnom elektranom. Osim toga, nije postojala komunikacija sa prethodnim konstruktorima, koji su upravljali izgradnjom reaktora do njihove privatizacije. Umesto toga, Enel je unajmio građevinske firme koje se isto tako nikada do tad nisu bavile izgradnjom nuklearnih elektrana. Za sve to vreme, slovački nad-zorni organi nemo su ignorisali situaciju. Jasno je da je, kada govorimo o izgradnji reaktora 3 i 4, reč o internim, prljavim dogovirima, a sve u cilju ekstra profita pojedinačnih lica. Od ogromnih pomenu-tih suma, svako je mogao za sebe da uzme pomasno parče - na uštrb životne sredine i sigurnosti svih okolnih država i njihovih stanovnika.

Reaktori 3 i 4 — nuklearni ruletTehnologija koja se koristila 70-ih godina je toliko prevaziđena, da reaktori čak ne poseduju ni zaštitu koja bi u slučaju raspada atomskog jezgra sprečila radio-aktivno zračenje. Osim toga, pogon nije dovoljno obezbeđen protiv pada aviona, terorističkih napda, zemljotresa, a ni dan danas nije pronađeno rešenje za odlaganje atomskog otpada. „Sigurnosni koncept sovjetskih reaktora u Mochovcima potiče iz 70-godina. U slučaju eksplozije npr. zbog prestanka rada sistema za hlađenje, cela srednja Evropa bi bila pogođena. Čer-nobil se nalazi preko 1.000 kilometara od Austrije i bez obzira na to ona je bila pogo-đena ogromnim količinama radioaktivnog otpada, a Mochovce su udaljene samo 100 kilometara od nas”, upozorava Dr. Uhrig i Fo

to: i

Stoc

kpho

to, K

OSM

O

ZAŠTO GLOBAL 2000 TRAŽI ZAUSTAVLJANJE MOCHOVCA?• Izgradnja nuklearne elektrane u Mocho-

vima predstavlja ogromnu nuklearnu opa-snost za čitav region, pa tako i za Austriju.

• Reaktori su iz 70-ih godina.• Ne postoji zaštita u slučaju nuklearnog

zračenja.• Pogon nije zaštićen od pada aviona.• Ne postoji rešenje za nuklearni otpad,

kako u Slovačkoj, tako ni u svetu.• I dalje nisu zvanično objavljenji pravi

izveštaji o tehničkom stanju reaktora.• WANO izveštaj kao i tvrdnje svedoka

potvrđuju teške propuste u izgradnji.• Test radioaktivnih materija u reci u blizi-

ni Mochovca iz 2017. godine pokazao je da je radioaktivnost u vodi 13 puta veća od dozvoljene gornje granice.

ČERNOBIL: posledice

220.000 ljudi je evakuisano.93.000 obolelih od karcinoma štitnjače.2.600 kilometara kvadratnih iznosi površi-na koja je i dan danas nenaseljiva.

400 miliona američkih dolara je bilo potrebno za sanaciju nastale štete.

40% Evrope je bilo izloženo vioskoj količini radioaktivnog zračenja nakon eksplozije.

600.000 likvidatora za nuklearni otpad.

COVER

KOSMO32

Foto

: iSt

ockp

hoto

, Chr

istop

her G

lanz

l

potpuni haos na gradilištu, nedosta-tak koordinacije, bušenje hermetičkih komora koje okružuju posudu reaktora na slepo. Situacija na građevini i dalje nije pod kontrolom slovačkog nadzornog organa i zbog toga je provera pogona od strane Međunarodne agencije za atom-sku energiju neophodna”, upozorava Dr. Uhrig. Izlazak inženjera u javnost, pokre-nuo je jedan statičar (identitet nepoznat) koji je dokaze o malverzacijama prilikom izgradnje reaktora ponudio austrijskim dnevnim novinama „Kornen”. Nakon poziva, novinar pomenutog lista i Dr. Uhrig su se zaputili u Slovačku kako bi se uživo našli sa svedocima, a primer sta-tičara su počeli da slede i drugi insajderi. Novinar „Kronena” i Dr. Uhrig imali su prilike da vide katastrofalne sanitet-ske greške. Ipak, više zabrinjavajuće su greške u nuklearnom području - bušenja na slepo (oko 10.000) koja su dovela do statičke nestabilnosti građevine, kablovi koji gore, ventili koji pucaju... Sve to uz već gore pomenuto odsustvo zaštite pro-tiv radioaktivnog zračenja i nuklearnog otpada. Mnogi eksperti upozoravaju da se ove greške ne mogu više ispraviti. Jedina mogućnost da se reaktori puste u pogon jeste da se ponovo izgrade iz temelja. Izgleda da je zaustavljanje pušta-nja u pogon reaktora poslednja opcija za zaštitu Evrope.

Najveća nuklearna katastrofaNe tako davne 1986. godine dogodila se najveća nuklearna katastrofa – reak-tor 4 u nuklearnoj elektrani Černobil je eksplodirao i izazvao radioaktivno zračenje koje neće prestati decenijama

nakon havarije, a koje je 100 puta jače od zračenja atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki. Eksplozija je probila zaštitu reaktora i digla čak 2.000 tone težak krov u vazduh, izbacivši osam 8 tona radioaktivnog materijala 1 km u atmosferu. Neke radioaktivne čestice su toliko lake da su se hiljadama kilometara prenosile vetrom, te se radi-oaktivnost odmah identifikovala u Belarusiji, baltičkim i skandinavskim zemljama, Nemačkoj i Austriji. U roku od dve godine 220.000 ljudi je evakui-sano iz visoko kontaminiranih područja, a grad Priprjat, koji se nalazi samo 3 km od nuklearne elektrane, neće biti nase-ljiv još hiljadama godina. Od posledica direktnog zračenja umrlo je oko 8.000 ljudi, a ukupan broj onih koji su oboleli od karcinoma i preminuli iznosi 93.000. Prema prognozama stručnjaka, do 2056. će broj ljudi obolelih od karcinoma zbog

zračenja iz Černobila biti 240.000. Broj obolele dece od karcinoma štitne žlezde se povećao 100 puta u Ukrajini.

Glas za spasGLOBAL 2000, koji se već 24 godine bori protiv izgradnje i puštanja u pogon reak-tora 3 i 4 preduzeo je još veće mere, kako bi se taj scenario sprečio. „Već decenijama sprovodimo kampanje protiv reizgradnji nuklearnih elektrana, kao i protiv pove-ćanja upotrebe nuklearne energije na evropskom i svetskom nivou. Predmet tih kampanja su i Mochovce. Najveća kampanja u poslednjih nekoliko godina je bila ’Abschalten! Jetzt’ (Isključi odmah!) nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine. Sakupili smo preko 800.000 potpisa što je dovelo do promene zakona u Austriji tj. do zabrane proizvodnje ’skrivene’ nuklearne energije”, govori nam naš sagovornik.Kada je konkretno reč o Mochovcima,

Ulli Sima,gradska savetnica za životnu sredinuGodine 2007/2008. smo obišli nuklearnu elek-tranu u Mochovcima. Takav užasan prizor nisam videla u svom životu! Od kraja 80-ih godina pa do 2008. su reaktori stajali napušteni kao ruine. Svu-da se uhvatila buđ i rđa, a voda je izbijala sa svih strana. Italijan iz firme ENEL koji nas je provodio kroz elektranu je oduševljeno govorio o tome šta se sve treba izgraditi dok smo mi stajali u šoku. Od takvih ruševina su pokušali da naprave rekatore, što može imati fatalne posledice. Reaktori sadrže mešavinu tehnologija iz 80-ih i 2000-ih godina. Nakon naše posete, odmah smo obavestili medi-je o situaciji u reaktorima. Zbog toga se uprava nuklearne elektrane žalila gradonačelniku Beča na mene i izdala mi zabranu ulaska u nuklearnu elektranu. Nedugo zatim smo pokrenuli protiv-kampanju u kojoj je učestvovalo 200.000 Bečlija i Bečlijki, a i u budućnosti ćemo preduzeti sve neophodne mere. Sigurna sam da će se s vreme-

Prikaz moguće kontaminacije u slučaju eksplozije, koju su studenti i istraživači sa BOKU Univerziteta simulirali 1995. godine. Što je boja bliža desnoj strani skale, to je veće zagađenje.

(Češka, Slovačka, Mađarska) dolazi iz Rusije. Trenutno i dalje postoje ogromni problemi sa zamenskim sirovinama koje proizvode zapadne zemlje. Uran isto tako dobijamo i od drugih zemalja poput Kazahstana, Kanade i Australije. Zapravo se sa upotrebom nuklearne energije još više stavljamo u zavistan položaj. Uz to su i cene urana potpuno nepredvidive”, naglašava Dr. Uhrig i dodaje: „ubeđeni smo da bi transparentna, međunarodna kontrola građevine Mochovce 3 od strane

Međunarodne agencije za atomsku ener-giju otkrila je mnoge probleme. Inženjeri koji su se nama obratili sa dokazima, izja-vili su da se najviše plaše problema koji još nisu otkriveni. Smatramo da je veoma neodgovorno da se u 21. veku koristi teh-nologija koja ne odgovara savremenim standardima. Pod ovakvim okolnostima i sa takvim tehničkim problemima, reak-tori ne mogu biti pušteni u pogon”.

STOPP MOCHOVCENakon što je puštanje reaktora 3 u pogon, koje je bilo planirano u julu ove godine, odloženo pod oštrim pritiskom austrijske javnosti i vlade, možemo malo odahnuti. No, puštanje u pogon je i dalje plani-rano za 2020. godinu. U međuvremenu vlada Austrije i GLOBAL 2000 rade intenzivno na tome da se u potpunosti odustane od ovog projekta. S tim u vezi je GLOBAL 2000 pokrenuo peticiju „STOPP MOCHOVCE” koja je svima dostupna onlajn (www.global2000.at/stopp-mochovce), a koju je do sada potpi-salo oko 300.000 ljudi. Da li će Austrija po drugi put u svojoj istoriji uspeti da spreči puštanje feleričnog reaktora u pogon, kao što je to uspela referendumom 1978. sa nuklearnom elektranum u Zwetendorfu, ostaje da vidimo i da se nadamo.

Zahvaljujući upornosti države Austrije, kao i organizacije GLOBAL 2000 odloženo je puštanje u pogon reaktora 3.

GLOBAL 2000 je intervenisao kod Evropske komisije, protestvovao kroz razne akcije i žalio se zajedno sa drugim organizacijama slovačkom vrhovnom sudu da preduzme mere sprečavanja akti-vacije reaktora. Nakon masivnih protesta, Erste Bank je izašla iz finansiranja izgra-nje nuklearne elektrane u Mochovcima. Godine 2010. je Slovačka jednostrano, bez uzimanja u obzir austrijskih zahteva i sigurnosnih pitanja, sprovela procenu uticaja reaktora 3 i 4 na životnu sredinu. Nakon protesta austrijske vlade, Slovačka se složila da sprovede otvorenu procenu uticaja na životnu sredinu i da javno objavi tehničke uslove za puštanje reaktora u pogon. No, Slovačka nikada nije objavila tehničke podatke. Uz podršku iz Austrije

(vetrenjače Simonsfeld) i slovačkom orga-nizacijom pravnika, GLOBAL 2000 je 2017. podneo tužbu protiv slovačke vlade zbog odbijanja da javnosti dostavi zah-tevane informacije o tehničkom stanju reaktora. Proces je i dalje u toku. Ne postoji nijedan razlog, zbog kojeg bi Slovačka insistirala na puštanju spor-nih reaktora u pogon i rizikovala živote miliona ljudi. Slovački nadzorni organ, pak, uverava da će nas u slučaju havarije odbraniti vojne snage za borbu protiv atomskog oružja. No, u kom je stanju ta odbrana, niko nikada neće znati jer spada u domen državne tajne. Jedini potencijalni razlog za puštanje životno ugražavajućih reaktora u pogon bi bilo insistiranje na upotrebi nuklearne ener-gije na evropskom nivou kao odgovor ruskom plinu. Kako nezvanično sazna-jemo iz političkih krugova EU