Korigovani izveštaj revizora KPMG

ABCD KPMG d.o.o. Beograd

Kraljice Natalije 11 11000 Belgrade Serbia

Telephone: Fax: E-mail: Internet:

+381 11 20 50 500 +381 11 20 50 550 [email protected] www.kpmg.rs

© 2013 KPMG d.o.o. Beograd, a Serbian limited liability company and a member firm of the KPMG network of independent member firms affiliated with KPMG International Cooperative (“KPMG International”), a Swiss entity. All rights reserved.

Matični broj:17148656 PIB: 100058593 Račun: 265-1100310000190-61 KPMG d.o.o. Beograd je jednočlano društvo.

AKCIONARIMA GALENIKA A.D., Beograd Izveštaj nezavisnog revizora Izvršili smo reviziju priloženih korigovanih pojedinačnih finansijskih izveštaja Galenika A.D., Beograd (u daljem tekstu: „Društvo“), koji se sastoje od korigovanog pojedinačnog bilansa stanja na dan 31. decembar 2012. godine, korigovanog pojedinačnog bilansa uspeha, korigovanog pojedinačnog izveštaja o promenama na kapitalu i korigovanog pojedinačnog izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i korigovanih napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i ostala obelodanjivanja. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinito i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji važećim u Republici Srbiji, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje se smatra da su relevantne za pripremu finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim korigovanim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji važećim u Republici Srbiji, i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo relevantnih etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja sa rezervom.

ABCD

2

Osnove za mišljenje sa rezervom Sadašnja vrednost nekretnina, postrojenja i opreme na dan 31. decembar 2012. godine iznosi RSD 13.649.658. Društvo je usled nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta i niske profitabilnosti izloženo brojnim internim i eksternim indikatorima, predviđenim MRS 36 „Obezvređenje imovine“, koji zahtevaju da stalna imovina Društva treba da bude predmet testa obezvređenja. Rukovodstvo nije procenilo nadoknadivu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme, po kojima ova sredstva treba da budu vrednovana u poslovnim knjigama Društva, u skladu sa zahtevima predviđenim u paragrafu 9 MRS 36 „Obezvređenje imovine“. Nismo bili u mogućnosti da procenimo efekte potencijalnog obezvređenja osnovnih sredstava. Na dan 31. decembar 2012. godine Društvo je iskazalo učešće u kapitalu povezanih pravnih lica u iznosu od RSD 649.883 hiljada. Iako povezana pravna lica ostvaruju gubitke, Društvo nije izvršilo test obezvređenja ulaganja, što je u suprotnosti sa zahtevima MRS 36 „Obezvređenje imovine“. Nismo bili u mogućnosti da procenimo nadoknadivu vrednost ulaganja, niti efekat na finansijske izveštaje tekuće godine. Društvo je poslovalo sa neto gubitkom u toku 2011. i 2012. godine, pri čemu na dan 31. decembar 2012. godine ima iskazan negativan kapital u iznosu od RSD 5.198.142 hiljade. Takođe, tekuće obaveze Društva su na pomenuti datum veće od tekućih sredstava za iznos od RSD 5.816.986 hiljada. Ove činjenice, zajedno sa ostalim pitanjima obelodanjenim Napomeni 5. uz korigovane finansijske izveštaje, ukazuju na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje izazivaju značajnu sumnju u sposobnost Društva da posluje po načelu stalnosti poslovanja. Prezentirani finansijski izveštaji ne uključuju obelodanjivanja potencijalnih korekcija koje bi nastale kao posledica ove neizvesnosti, tj. efekata na finansijske izveštaje ukoliko Društvo ne nastavi da posluje po načelu stalnosti poslovanja. Mišljenje sa rezervom Po našem mišljenju, izuzev efekata pitanja koja su navedena u odeljku Osnove za mišljenje sa rezervom, korigovani pojedinačni finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju nekonsolidovano finansijsko stanje Društva na dan 31. decembar 2012. godine, nekonsolidovani poslovni rezultat i nekonsolidovane tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan i sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji važećim u Republici Srbiji. Skretanje pažnje Bez kvalifikovanja našeg mišljenja skrećemo pažnju da, usled tehničkih nemogućnosti promene uporednih podataka zbog ograničenja kod Agencije za privredne registre, Društvo nije izvršilo potpunu primenu MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“, po kome se zahteva da se korekcije grešaka evidentiraju u periodu u kome su nastale, odnosno na početku najranijeg prethodnog obračunskog perioda izmenom odgovarajućih uporednih podataka u finansijskim izveštajima. Umesto toga, Društvo je ispravke grešaka ranijih godina izvršilo korekcijom odgovarajućih pozicija bilansa stanja u 2012. godini na teret računa rezultata ranijih godina u ukupnom iznosu od RSD 1.798.768 hiljada

Beograd, 31. maj 2013. godine KPMG d.o.o. Beograd (M.P.) Boris Milošević Ovlašćeni revizor

Галеника а.д.

Напомене уз кориговане финансијске извештаје за 2012. годину Страна 2

САДРЖАЈ

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ДРУШТВУ ..........................................................................5 2. УПРАВЉАЧКА СТРУКТУРА...................................................................................10 3. ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА ......................................................................................10 4. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ............................................................................10 5. РАЧУНОВОДСТВЕНА НАЧЕЛА .............................................................................12 6. ПРОМЕНА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА ...............................................15 7. ГРЕШКЕ ИЗ ПРЕТХОДНОГ ПЕРИОДА, МАТЕРИЈАЛНОСТ ГРЕШКЕ И КОРЕКЦИЈА ПОЧЕТНОГ СТАЊА .....................................................16 7.1. У случају да у Друштву није установљена материјално значајна грешка..............................................................................16 7.2. У случају да је у Друштву установљена материјално значајна грешка..............................................................................16 8. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА .........................27 8.1. Процењивање ......................................................................................................27 8.2. Ефекти курсева страних валута ........................................................................28 8.3. Приходи...............................................................................................................29 8.4. Државна давања..................................................................................................30 8.5. Расходи ................................................................................................................30 8.6. Камата и други трошкови позајмљивања ........................................................31 8.7. Порез на добитак ................................................................................................31 8.8. Нематеријална улагања......................................................................................32 8.9. Некретнине, постројења и опрема ....................................................................33 8.10. Финансијски лизинг ...........................................................................................34 8.11. Амортизација нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме ....................................................................35 8.12. Умањење вредности нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме ....................................................................36 8.13. Инвестиционе некретнине.................................................................................37 8.14. Залихе ..................................................................................................................37



8.15. Стална средства намењена продаји ..................................................................39 8.16. Финансијски инструменти.................................................................................39 8.17. Готовина и готовински еквиваленти ................................................................42 8.18. Краткорочна потраживања ................................................................................42 8.19. Финансијски пласмани ......................................................................................43 8.20. Обавезе ................................................................................................................43 8.21. Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална имовина .......................44 8.22. Накнаде запосленима .........................................................................................46 9. ФИНАНСИЈСКИ РИЗИЦИ И УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИМ РИЗИЦИМА У ДРУШТВУ......................................................47 9.1. Кредитни ризик.....................................................................................................49 9.2. Тржишни ризик ....................................................................................................52 9.3. Ризик ликвидности ...............................................................................................59 9.4. Управљање ризиком капитала ............................................................................61 10. БИЛАНС УСПЕХА .....................................................................................................63 10.1. Приходи од продаје ..........................................................................................63 10.2. Приходи од активирања учинака и робе ........................................................64 10.3. Приходи од повећања (смањења) вредности залиха учинака ......................64 10.4. Остали пословни приходи ..............................................................................65 10.5. Трошкови материјала .......................................................................................66 10.6. Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи .........................66 10.7. Трошкови амортизације ..................................................................................67 10.8. Трошкови резервисања ....................................................................................67 10.9. Трошкови производних услуга .........................................................................68 10.10. Нематеријални трошкови ................................................................................69 10.11. Финансијски приходи ......................................................................................70 10.12. Финансијски расходи .......................................................................................71 10.13. Остали приходи ................................................................................................72 10.14. Остали расходи .................................................................................................73 10.15. Губитак пре опорезивања ................................................................................74 10.16. Порез на добитак и нето добитак....................................................................74 10.17. Нето добитак по акцији ...................................................................................75 11. БИЛАНС СТАЊА .......................................................................................................76 11.1. Нематеријална улагања....................................................................................76 11.2. Некретнине, постројења и опрема ..................................................................76 11.3. Инвестиционе некретнине...............................................................................77 11.4. Дугорочни финансијски пласмани .................................................................77 11.5. Залихе и дати аванси ........................................................................................80 11.6. Краткорочна потраживања ..............................................................................81 11.7. Потраживање за више плаћен порез на добит ...............................................83 11.8. Краткорочни финансијски пласмани..............................................................83



11.9. Готовина и готовински еквиваленти ..............................................................83 11.10. Порез на додату вредност и активна временска разграничења ...................84 11.11. Капитал..............................................................................................................84 11.12. Дугорочна резервисања ...................................................................................85 11.13. Дугорочни кредити...........................................................................................89 11.14. Краткорочне финансијске обавезе..................................................................91 11.15. Обавезе из пословања ......................................................................................93 11.16. Остале краткорочне обавезе ............................................................................94 11.17. Обавезе по основу пореза на додату вредност и осталих јавних прихода .94 11.18. Одложене пореске обавезе и одложена пореска средства............................95 11.18.1. Порески губици исказани у Пореским билансима.....................................96 11.19. Усаглашавање потраживања и обавеза ..........................................................97 11.20. Ванбилансна актива и ванбилансна пасива .................................................101 12. ХИПОТЕКЕ УПИСАНЕ НА ТЕРЕТ И У КОРИСТ ДРУШТВА ..........................105 13. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ СТРАНАМА .................................................110 14. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНА СРЕДСТВА .......................111 15. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАТУМА БИЛАНСА СТАЊА...........................................112 16. УСВАЈАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА .....................................................114



1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ДРУШТВУ

Галеника а.д. (у наставку: Друштво) је у Агенцији за привредне регистре регистрована као затворено акционарско друштво за производњу лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива.

Општи подаци о Друштву

Седиште Батајнички друм бб, Београд, Србија Матични број 07726325 Шифра и назив делатности 2120 - производња фармацеутских препарата Порески идентификациони

број 100001038

Релевантне правне чињенице везане за историјат Друштва су следеће:

• Друштво је, као прва фабрика фармацеутских производа у ФНРЈ, одлуком Привредног Савета ФНРЈ, основано 18. јула 1945. године, под називом “Фабрика фармацеутских и хемијских производа Галеника”;

• Друштво је 1961. године променило назив у “Галеника - фармацеутско хемијска индустрија”, Београд;

• У 1991. години Друштво је променило статус и организовано је као “Холдинг друштво Галеника Београд - Земун” са деоничарским друштвима;

• Деоничарско друштво “ICN Галеника” за производњу лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива; основано је 30. априла 1991. године са капиталом од 360 милиона USD (оснивачи су били: SPI PHАRMАCEUTICАLS INC., корпорација из SАD, Delaware, са 75% капитала; и Холдинг друштво “Галеника” Београд - Земун, са 25% капитала);

• Решењем Привредног суда у Београду од 07.04.1997. године, ICN Галеника је променила назив у Акционарско друштво “ICN Југославија” (одлуком Привредног суда број 5189/99 утврђена је нова вредност капитала од 140 милиона USD и процентуално учешће оснивача, и то: SPI PHАRMАCEUTICАLS INC., корпорација из SАD, Delaware, са 35,714%; и Републички завод за здравствено осигурање, Београд, са 64,286%),

• Акционарско друштво “ICN Галеника” је 15.03.1999. године променилo назив у Акционарско друштво “Галеника” за производњу лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива, Београд;

• Агенција за привредне регистре је 02.06.2006. године донела Решење број 126573/2006 да се у Регистар привредних субјеката као власник упише Републички завод за здравствено осигурање Београд са капиталом од 140 милиона USD,

• Решењем Агенције за привредне регистре број БД 10788/2007 од 12.03.2007. године извршена је измена правне форме у Затворено акционарско друштво,

• Уговором о преносу акција „Галеника“ а.д. од 24.12.2008. године, закљученог између Републике Србије, као примаоца акција, и Републичког завода за здравствено осигурање, као преносиоца акција, извршен је упис промене власника (оснивача) у Регистар привредних субјеката; и



• Влада Републике Србије је донела одлуку о повећању имовине Акционарског фонда и преносу акција без надокнаде запосленима и бившим запосленима „Галеника“ а.д., Београд (која је објављена у „Службеном гласнику број 95/2010“ од 17.12.2010. године). 21.01.2011. мали акционари су уписани у ЦРХОВ у укупној вредности ццо до 15% капитала.

• Закључком Владе Републике Србије од 18.02.2013. конституисана је Скупштина акционара, а 28.02.2013. усвојен је Статут и Оснивачки акт друштва и именовани чланови Надзорног одбора.

Сходно регистрацији у Агенцији за Привредне регистре, основна делатност Друштва је производња лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива. Прецизније, основна делатност Друштва се односи на производњу широког спектра генеричких фармацеутских производа, који се могу поделити у следеће групе:

• лекови (хумани и ветеринарски), • дијететски производи (витаминско-минерални производи и биљни препарати), • медицинска средства (дентални производи и медицинирани фластери), • средства опште употребе и • фармацеутске сировине.

Од наведених група фармацеутских производа које су садржане у производном асортиману Друштва, сходно учешћу у укупном приходу, најзначајнији су разноврсни лекови, као што су: лекови за лечење болести крви и крвотворних органа, лекови који делују на кардиоваскуларни систем, лекови за лечење болести коже и поткожног ткива, лекови за лечење генитоуринарног система и полне хормоне, хормонски препарати за системску примену, антиинфективни лекови за системску примену, лекови за болести коштано-мишићног система, лекови који делују на нервни систем, антипаразитни производи, лекови за лечење болести респираторног система итд. У прилог констатације да је производни асортиман Друштва изузетно диверсификован, додатно се може навести податак да Друштво у свом производном асортиману поседује преко 250 производа у различитим фармацеутским облицима, дозама и паковањима, као и податак да, поред 180 признатих патената у прошлости, Друштво данас располаже са 40 важећих патената и патентних пријава и власник је више од 400 препознатљивих жигова. Производне технологије које се примењују у Друштву су резултат сопственог развоја, као и дугогодишње сарадње са лиценцним партнерима, као што су: Hoffmamm La Roche и

компанија Аbbott, за коју је Галеника а.д уговорни произвођач. Лиценцни производи се производе за домаће тржиште, производњом готових производа или паковањем готових производа купљених од лиценцних партнера. Највећи проценат лиценцних производа се продаје под брендом Друштва.

Технолошки процеси у производњи се обављају у савременим условима, прилагођени специфичним захтевима фармацеутских технологија, организовани у оквиру пет фабрика:

• Фабрика чврстих фармацеутских препарата, • Фабрика лекова, • Фабрика парафармацеутике,



• Фабрика денталних производа и • Фабрика фармацеутских сировина.

Са аспекта производних погона, производна структура и годишњи производни капацитети Галенике су следећи:

У оквиру Фабрике чврстих фармацеутских препарата, инсталиран је капацитет од 2

милијарде таблета и 100 милиона капсула пројектован на асортиману од 77 производа (68 у облику таблета и 9 у облику капсула). Од отпочињања рада фабрике 2010.године, закључно са 2012. годином извршени су трансфери технологија за укупно 64 производа и пријављене варијације Агенцији за лекове (једна експериментална серија и три валидационе за сваки производ) У Фабрици лекова процес производње је организован у три производна погона: • У оквиру Погона ампула и солуција се на пет линија пуне, а на три линије

секундарно пакују ампулирани производи, бочице за парентералну примену и капи за очи. Инсталиран капацитет је 5,7 милиона паковања, а поред тога се део производа обезбеђује из услужне производње

• У оквиру Погона течних и получврстих препарата производе се: сирупи у облику раствора и суспензија (инсталирани капацитет је 5 милиона паковања), медицински гелови, креме и масти (инсталирани капацитет је 11 милиона паковања); и супозиторије и вагиторије (инсталирани капацитет је 1 милиона паковања).

• У оквиру Погона таблета и секундарног паковања производе се: таблете и филм таблете. Инсталирани капацитет је 21 милион паковања. Секундарно се пакују цефалоспорински производи обезбеђени из услужне производње. Инсталирани капацитет је 3,4 милиона паковања.

Производна структура и годишњи производни капацитети Фабрике парафармацеутике по производним погонима износе:

• У оквиру Погона фластера и техничких трака производе се фиксациони фластери, медицинирани фластери и специјални фластери (инсталирани капацитет је 5,2

милиона паковања). • У оквиру Погона хранљивих производа производе се инстант гранулати и инстант

прахови (инсталирани капацитет је 5,3 милиона паковања). • У оквиру Погона Нова Варош производе се таблете и дражеје (инсталирани

капацитет је 1,6 милиона паковања). • У оквиру Погона пробиотика производе се капсуле (инсталирани капацитет је

100.000 паковања).

У Фабрици дентала се производе разноврсни производи, чији су годишњи капацитети следећи:

• денталне легуре (инсталирани капацитет 2,31 милиона капсула), • денталне легуре (инсталирани капацитет 16 тона), • акрилатни зуби (инсталирани капацитет 250.000 гарнитура), • дентални производи - прашкови (инсталирани капацитет 100 тона), • дентални производи - пасте (инсталирани капацитет 18,5 тона), • дентални производи - раствори (инсталирани капацитет 115.500 литара), • дентални воскови и термопластичне масе (инсталирани капацитет 37 тона) и • дентални цементи (инсталирани капацитет 8,8 тона).



Поред наведеног, Друштво производи и секундарне производе, у оквиру фармацеутских сировина, као што су дестилована вода, ацетон, алкохол итд. Друштво производи и сировине које се користе за интерну реализацију, као што су квасци и помоћне сировине које се користе за производњу дијететских производа. Сви производни погони имају организован линијски систем производње, контролисан преко компјутерског система, као и амбијенталне услове. Друштво поседује велики број сертификата, који се могу поделити у две групе и то: сертификати који служе Друштву као основ за учешће у међународним тржишним оквирима и сертификати издати од Министарства здравља Републике Србије. Галеника а.д. поседује Сертификате издате од стране Министарства здравља Републике Србије и то:

� Сертификат бр. 77,78 и 1 – којима се потврђује да се у Фабрици лекова Галеникa а.д. производња обавља у складу са Смерницама Добре произвођачке праксе. Сертификат 77 и 78 важе до 21.11.2014. године, а сертификат број 1 важи до 11.04.2015. године

� Сертификат бр. 70,76, 80 и 5 – којима се потврђује да се у Фабрици чврстих фармацеутских препарата производња обавља у складу са Смерницама Добре произвођачке праксе. Сертификати 70,76 и 80 важе до 17.03.2014. године, а сертификат број 5 бажи до 26.06.2015.године.

Осим наведених, Галеника а.д. поседује и сертификате издате од стране сертификационог тела TUV, SUD Немачка:

• Sertifikat ISO 9001:2008; регистрациони број: 12 100 36090 TMS, важи до 04.06.2015. године.

• TUВ MS Standards HАCCP; регистрациони број: 12 500 36090 TMS, важи до 08.05.2015.године.

• EN ISO 13485:2003/АC:2007, број: Q1N 12 07 71502 005, Датум: 22.08.2012.године; важи до 31.07.2015. Фабрика дентала.

• EN ISO 13485:2003/АC:2007, број: Q2N 12 07 71502 007, Датум: 22.08.2012.године; важи до 31.07.2015. Фабрика парафармацеутике.

• EC Sertifikat, Аnex II, члан треће директиве 93/42/EEC за медицинска средства број. G109 08 71502001, важи до 26.08.2014.године Фабрика дентала.

• EC Sertifikat, Аnex V, директиве 93/42/EEC за медицинска средства бр. G2S 09 08 71502 006, важи до 26.08.2014. године Фабрика парафармацеутике.

Тржиштe Друштва се састоји од:

• домаћег тржишта (Република Србија) и • иностраног тржишта, који укључује земље у којима Друштво извози своје лекове

(Европа, Азија и Африка).



За пласман на домаћем тржишту значајно је напоменути да Друштво има представништва у: Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. За пласман на иностраном тржишту, значајна су зависна друштва у Подгорици и Бањалуци, и представништва у: Руској Федерацији (Москва), БиХ (Сарајево), Македонији (Скопље) и Румунији (Букурешт). Друштво је матично друштво које са следећа 4 зависна друштва чини групацију:

• Галеника Црна Гора д.о.о., Подгорица, Црна Гора; • Галинг д.о.о. Београд - Земун, Србија; • Галеника Бања Лука д.о.о., Република Српска; и • Галеника Клирит д.о.о., Србија.

Проценат власништва Друштва у наведеним зависним друштвима је приказан у наредној табели.

Учешће у капиталу зависних правних лица

Назив зависног правног лица % власништва Галенике

Галеника Црна Гора д.о.о. 75% Галинг д.о.о. Београд - Земун 100% Галеника Бања Лука д.о.о. 100% Галеника Клирит д.о.о. 100%

Друштво је, сходно критеријумима прецизираним Законом о рачуноводству и ревизији, разврстано у велико правно лице.

У Друштву је просечан број запослених радника, на основу стања крајем сваког месеца, износио је:

• 2012. године 2.365 и • 2011. године 2.726.

Годишњи финансијски извештаји који су предмет ових Напомена су појединачни

финансијски извештаји Друштва и одобрени су од стране Генералног директора Друштва дана 29. маја 2013. године. Одобрени финансијски извештаји су накнадно измењени у складу са важећим прописима по захтеву ревизије и након усвајања од стране органа Друштва биће предати АПР. Наведена формулација „финансијски извештаји“ у даљем тексту односи се на кориговане финансијске извештаје.



2. УПРАВЉАЧКА СТРУКТУРА

Кључни руководећи кадар Друштва у 2012. години сачињавала су следећа лица:

• Вршилац дужности Генералног директора, • Помоћник ген. директора за економско комерцијалне послове, • Помоћник ген. директора за технику, логистику и заједничке послове и • Помоћник ген. директора за производњу, квалитет и развој пословања.

3. ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА

Друштво је у потпуности (100%) власништво Републике Србије. 4. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

У Републици Србији је Закон о рачуноводству и ревизији (»Службени гласник РС« број 46/2006 и 111/09 и 99/2011.) основни правни акт којим се прецизирају различита питања везана за обављање рачуноводствених активности. При састављању и презентацији финансијских извештаја Друштва уважена је одредба Закона о рачуноводству и ревизији, по којој су правна лица дужна да вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине, обавеза, прихода и расхода; састављање, приказивање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја, врше сходно:

• законској регулативи, • професионалној регулативи и • интерној регулативи.

Под законском регулативом се подразумевају закони и подзаконски прописи донети за извршавање закона. При изради финансијских извештаја Друштва, између осталих, уважени су следећи закони и подзаконски прописи:

• Закон о рачуноводству и ревизији (»Службени гласник РС« број 46/2006, 111/2009 и 99/2011.),

• Закон о порезу на добит правних лица (»Службени гласник РС« број 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004,18/2010,119/12),

• Закон о порезу на додату вредност (»Службени гласник РС« број 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007,93/2012),

• Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (»Службени гласник РС« број 114/2006, 05/2007, 119/2008, 02/2010, 101/2012. и 118/2012.);

• Правилник о контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (»Службени гласник РС« број 114/2006, 119/2008, 09/2009, 04/2010, 03/2011 и 101/2012);



• Правилник о изменама и допунама правилника о Контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (»Службени гласник РС« број 04/2010, 03/2011,101/2012) ,

• Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица (»Службени гласник РС« број 99/2010,8/2011,8/2013),

• Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица (»Службени гласник РС« број 99/2010,8/2013),

• Правилник о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе (»Службени гласник РС« број 116/2004 и 99/2010).

Професионална регулатива се првенствено односи на:

• Оквир за припремање и презентацију финансијских извештаја (у наставку: Оквир), • Међународне рачуноводствене стандарде (у наставку: МРС), • Међународне стандарде финансијског извештавања (у наставку: МСФИ) и • Тумачења које је донео Комитет за тумачење међународног финансијског

извештавања.

Напомињемо да у појединим случајевима, при изради финансијских извештаја Друштва,

нису у потпуности уважене све релевантне одредбе MРС/MСФИ и Тумачења. Разлози за изнету констатацију су првенствено последица непотпуне усаглашености, с једне стране, законске регулативе, а са друге стране, професионалне регулативе. Отуда, како је законска регулатива у предметном контексту примарна, финансијски извештаји у појединим аспектима одступају од професионалне регулативе. Рачуноводствени прописи Републике Србије, а тиме и презентовани финансијски извештаји Друштва, одступају од МСФИ у следећем:

• Финансијски извештаји се у Републици Србији приказују у формату прописаним Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (“Службени гласник РС” број 114/2006, 5/2007, 119/2008 и 2/2010), који одступа од презентације и назива појединих финансијских извештаја опште намене, као и од начина приказивања одређених билансних позиција како то предвиђа Ревидирани МРС 1 – „Презентација финансијских извештаја“;

• У складу са одредбама Правилника о изменама и допунама Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике (“Службени гласник РС” број 9/2009, 4/2010, 3/2011. и код састављања финансијских извештаја за 2008., 2009. и 2010. годину, Друштво је одлучило да нето ефекте обрачунате уговорене валутне клаузуле по основу дугорочних потраживања и обавеза у динарима са валутном клаузулом и нето ефекте по основу дугорочних потраживања и обавеза у страној валути, уместо на приходе и расходе, пренесе на одговарајуће рачуне временских разграничења (наредног, или наредних обрачунских периода, сразмерни износ нето ефеката, на дан доспећа обавеза или потраживања, биће пренет на одговарајуће рачуне прихода, односно расхода Друштва), што је у супротности са захтевима МРС 21 - Ефекти промена



девизних курсева и МРС 39 - Финансијски инструменти: признавање и одмеравање; и

• Ванбилансна средства и ванбилансне обавезе су приказанe на обрасцу биланса стања, а ове ставке, по професионалној регулативи, не представљају ни средства ни обавезе Друштва.

Поред наведеног, одступања настају и као последица временске разлике између објављивања Стандарда и Тумачења, која су подложна континуираним променама, и момента када ти Стандарди и Тумачења постану важећи у Републици Србији. Тако, на пример, одступања од професионалне регулативе настају као последица тога што објављени Стандарди и Тумачења, који су ступили на снагу, још нису у Републици Србији званично преведени и усвојени; као последица тога што објављени Стандарди и Тумачења још нису ступили на снагу; или као последица других разлога на које Друштво нема утицаја. Од правних аката који представљају интерну регулативу Друштва, при састављању финансијских извештаја коришћен је актуелни Правилник о рачуноводству и рачуноводственим политикама друштва, који је донет 31.10.2011.год под бројем 5673 од стране Генералног директора и примењује се почевши од израде финансијских извештаја Друштва за 2011. годину. Поред наведеног, коришћена су и друга интерна акта Друштва, као што је, на пример, Колективни уговор Друштва. Финансијски извештаји Друштва за 2012. годину приказани су у форми и садржини која је прецизирана Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике. Овим Правилником је, поред осталог, прописана садржина позиција у обрасцима Биланса стања, Биланса успеха, Извештаја о токовима готовине, Извештаја о променама на капиталу, Напомена уз финансијске извештаје и Статистичког анекса; за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства. Правилником је, такође, прецизирано да се подаци у Билансу стања, Билансу успеха, Извештају о токовима готовине, Извештају о променама на капиталу и Статистичком анексу уписују у хиљадама динара, а да се број запослених радника уписује у целом броју; што је уважено и у објашњењима презентованим кроз ове Напомене.

5. РАЧУНОВОДСТВЕНА НАЧЕЛА

При састављању финансијских извештаја Друштва уважена су следећа начела:

• Начело сталности, • Начело доследности, • Начело опрезности, • Начело суштине изнад форме, • Начело узрочности прихода и расхода и • Начело појединачног процењивања.



Уважавањем начела сталности, финансијски извештаји се састављају под претпоставком да имовински, финансијски и приносни положај Друштва, као и економска политика земље и економске прилике у окружењу, омогућавају пословање у неограничено дугом року („Going Concern“ принцип). Начело доследности подразумева да се начин процењивања стања и промена на имовини, обавезама, капиталу, приходима, расходима и резултату пословања, тако да се начин процењивања билансних позиција Друштва, не мења у дужем временском раздобљу. Ако, на пример, због усаглашавања са законском и професионалном регулативом, до промене ипак дође, треба да образложимо разлог промене, а ефекат промене се исказује сходно захтевима из професионалне регулативе везанe за промену начина процењивања.

Начело опрезности подразумева укључивање одређеног нивоа опреза при састављању финансијских извештаја Друштва, које треба да резултира да имовина и приходи нису прецењени, а да обавезе и трошкови нису потцењени. Међутим, уважавање начела опрезности не треба разумети на начин свесног, нереалног умањења прихода и капитала Друштва; то јест свесног, нереалног увећања расхода и обавеза Друштва. Наиме, у Оквиру за припрему и презентацију финансијских извештаја је потенцирано да уважавање начела опрезности не сме да има за последицу значајно стварање скривених резерви, намерно умањење имовине или прихода, или намерно преувеличавање обавеза или трошкова, јер у том случају финансијски извештаји не би били неутрални и, стога, не би били поуздани. Начело суштина изнад форме подразумева да при евидентирању трансакција Друштва, а тиме, последично, и при састављању финансијских извештаја, рачуноводствено обухватање треба да се врши у складу са суштином трансакција и њиховом економском реалношћу, а не само на основу њиховог правног облика. Уважавањем начела узрочности прихода и расхода, признавање ефеката трансакција и других догађаја у Друштву није везано за моменат када се готовина или готовински еквиваленти, по основу тих трансакција и догађаја, приме или исплате, већ се везују за моменат када се догоде. Таквим приступом омогућено је да се корисници финансијских извештаја не информишу само о прошлим трансакцијама Друштва које су проузроковале исплату и примања готовине, већ и о обавезама Друштва да исплати готовину у будућности, као и о ресурсима који представљају готовину које ће Друштво примити у будућности. Другим речима, уважавањем начела узрочности прихода и расхода обезбеђује се информисање о прошлим трансакцијама и другим догађајима на начин који је најупотребљивији за кориснике при доношењу економских одлука. Начело појединачног процењивања подразумева да евентуална групна процењивања различитих билансних позиција Друштва (на пример, имовине или обавеза), ради рационализације, проистичу из њиховог појединачног процењивања.



Наставак пословања у складу са начелом сталности (Going Concern)

Приложени финансијски извештаји састављени су у складу са начелом сталности пословања, што подразумева да ће Друштво бити у стању да измирује доспеле обавезе о њиховом року доспећа. Друштво је пословало са нето губитком у 2012. и 2011. години 5.177.858 хиљада динара, односно 13.516.971 хиљада динара, а на дан 31. децембра 2012. године Друштво има негативан нето обртни капитал у износу од 5.816.985 хиљада динара. Овакво пословање било је условљено дејством негативних фактора којим је било изложено пословање Друштва и услед чега Друштво није могло да остварује зацртане планове. Услед неликвидности и одласка у стечај велетрговаца (Велефарм и БГ фарм) Галеника је извршила обезвређење ненаплативих потраживања које ни током 2012. године није успела да наплати. Услед немогућности наплате потраживања и проблема са одржавањем производње и снабдевања тржишта, Република Србија је у току 2011. године дала Галеници гаранцију на дугорочни кредит за рефинансирање обавеза од 70 милиона евра. Поред наведених 70 милиона евра Галеника је са банкама кредиторима уговорила и оквирни краткорочни кредит од 14,5 милиона евра. Кредити за рефинансирање су добијени у марту 2012. године, више од 6 месеци касније него што је било планирано. Кашњење у добијању потребних средстава онемогућило је производњу, смањило продају и довело до дефицитарности на тржишту. Галеника је суочена са високим нивоом фиксних трошкова који додатно отежавају пословање. У току 2012. године издато је 20% мање рецепата у односу на 2011. годину. У децембру месецу 2012 реализовани су и кредити у укупном износу од 15. милиона еура уз гаранцију Републике Србије. Министарство финансија и привреде је на основу Закључка Владе Републике Србије 05 број: 023-9315/2012 од 21.12.2012. године, објавило ЈАВНИ ПОЗИВ за достављање писма о намерама од стране заинтересованих инвеститора за стратешко партнерство. Овим позивом позвани су сви заинтересовани инвеститори да доставе писмо о намерама којим ће приказати своје виђење трансакције у вези са реализацијом стратешког партнерства за Галенику. На основу анализе достављених Писама о намерама Влада Републике Србије ће да донесе одлуку о даљем поступку избора стратешког партнера. Право на учествовање у поступку има правно лице које обавља делатност у фармацеутској индустрији у последњих 5 узастопних година и које је у 2011. години остварило пословни приход већи од 200.000.000 ЕУР (двеста милиона евра). Упоредо са напред наведеним процесима који имају за циљ дугорочније решавање проблема неликвидности Галенике ад и обезбеђења потребних средстава за даље организовање производње и снабдевање пре свега домаћег тржишта лековима, планирају се и следеће активности: � Комплетирање производног асортимана лекова и увођење нових производa у току

2013. години који ће представљати основне покретаче пројектованог раста пословних прихода у наредном периоду;



� Спровођење социјалног програма и програма технолошког вишка, чиме ће смањити број запослених на крају 2013. године, што ће условити и смањење трошкова зарада у 2013,

� Наставиће се са процесом јачања руководећег тима и реорганизацијом организационе структуре и процеса рада у циљу ефикаснијег пословања Друштва;

� Наставиће се са контролом материјалних и нематеријалних трошкова пословања; � Наставиће се са мониторингом имплементираних мера финансијске консолидације и

реогранизације пословања за потребе пословних банака (кредитора) који се обавља од стране консултантске куће Deloitte.

Руководство Друштво сматра да ће отплате обавеза бити покривене како путем реализованог модела стратешког партнерства, тако и из текућих прилива из редовног пословања као и из алтернативних извора финансирања као што су емитовање краткорочних обвезница, продаја имовине Друштва или путем обезбеђивања додатних извора. Руководство Друштва прихвата чињеницу да постоји неизвесност у погледу способности Друштва да прибави одговарајуће изворе финансирања и да измирује односно рефинансира обавезе о њиховом року доспећа. Међутим, како је то горе наведено, руководство Друштва има разумна очекивања да Друштво поседује довољно адекватних потенцијала да настави са пословањем у складу са начелом сталности пословања у догледној будућности. 6. ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА

Услед потребе за прецизнијим усаглашавањем са захтевима професионалне регулативе, у Друштву је у 2011. години донет нови Правилник о рачуноводству и рачуноводственим политикама. Иако је нови Правилник о рачуноводству и рачуноводственим политикама знатно детаљнији и методолошки различито обрађен у односу на претходни Правилник, суштински није дошло до промене рачуноводствених политика Друштва. Прецизније, компаративном анализом одредби новог Правилника са релевантним аспектима из праксе Предузећа, промена Правилника може се тумачити потребом да се усагласе политике које се у Друштву примењују за признавање, престанак признавања, одмеравање и процењивање средстава, обавеза, прихода и расхода Друштва, а које су у највећој мери усаглашене са захтевима професионалне регулативе; са интерним актом Друштва којим се предметна проблематика регулише.На основу до сада наведеног, може се констатовати да Промена Правилника о рачуноводству и рачуноводственим политикама Друштва није проузроковала ефекте који би, сходно МРС 8, захтевали ретроспективну примену нове рачуноводствене политике.



7. ГРЕШКЕ ИЗ ПРЕТХОДНОГ ПЕРИОДА, МАТЕРИЈАЛНОСТ

ГРЕШКЕ И КОРЕКЦИЈА ПОЧЕТНОГ СТАЊА

7.1. Грешке из претходног периода које нису материјално значајне

Књиговодствено обухватање исправки грешака из претходних периода је условљено материјалношћу грешке, која се у Друштву одређује сходно висини грешке у односу на укупан приход. Материјално значајном грешком се сматра грешка која је у кумулативном износу са осталим грешкама већа од 2 % оствареног укупног прихода Друштва у

претходној години.

Накнадно установљене грешке које нису материјално значајне исправљају се на терет расхода, односно у корист прихода периода у којем су грешке идентификоване преко рачуна 591 и 691.

7.2. Корекција материјално значајних грешака у Друштву

На основу препоруке добијене од ревизора и процени руководства, извршене су корекције у финансијским извештајима. Ефекти корекција за 2011. и 2012. годину приказани су у следећим прегледима. Корекција почетних стања наведених позиција није извршена изменом одговарајућих упоредних података у Билансу стања 2011. године услед техничких немогућности АПР-а да се примене захтеви МРС 8 .

Преглед извршених корекција дат је у следећој табели:

ОПИС ПРОМЕНЕ У хиљ.РСД

1.798.768

1. Резервисање за трошкове јемства БГ Фарма и Велефарма 650,233

2. Обезвређење спорообртних залиха 461,601

3. Ефекат обрачуна вредности залиха по новој методологији по радним

налозима 390,366

4. Накнадно издата одобрења домаћим купцима и зависним друштвима

која се односе на 2011. 101,086

5. Трошкови камата по инвестиционим кредитима по Yapi credi i Intesa San

Paolo, који се односе на 2011. годину 52,899

6. Трошкови камата по различитим банкарским обавезама које се односе

на 2011. годину 42,757

7. Накнадно издата одобрења ино купцима која се односе на 2011. 41,720

8. Прекњижење накнада за јавне приходе које се односе на 2011. годину 22,040



Ефекти корекције на биланс стања на дан 31.децембар 2011. годину

Група 2011

рачуна, ПОЗИЦИЈА АОП Претходно Корекције Кориговано опис корекције

рачун исказано

АКТИВА

А.СТАЛНА ИМОВИНА 001 14,830,429 - 14,830,429

00 I.НЕУПЛАЋЕНИ УПИСАНИ КАПИТАЛ 002 -

012 II.GOODWILL 003 -

01 без 012 III.НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА 004 257,889 257,889

IV.НЕКРЕТНИНЕ,ПОСТРОЈЕЊА, -

ОПРЕМА И БИОЛОШКА СРЕДСТВА 005 13,908,407

(0) 13,908,407

020,022,

023,026, 006 13,798,016 13,798,016

027(део), 1.Некретнине,постројења и опрема

028(део).029

024,027(део) 2.Инвестиционе некретнине

028(део). 007 110,391 (0) 110,391

021,025,027 3.Биолошка средства 008

(део) и 028(део) -

IV.ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ 009 664,133 - 664,133

030 до 032, 1.Учешћа у капиталу 010

039 (део) 653,914 653,914

033 до 038 2. Остали дугорочни финансијски пласмани 011

039(део) 10,219 10,219

минус 037

Б.ОБРТНА ИМОВИНА 012 5,649,102 (837,101) 4,812,001

10 до 13,15 I.ЗАЛИХЕ 013 4,181,374

(856,197) 3,325,177

Обезвређење спорообртних залиха (РСД 461.601) обезвређење техничког материјала (РСД 4.230

9. Обезвређење спорообртног техничког материјала набављеног пре 2000.

године 4,230

10. Укидање обезвређења ино потраживања (34,906)

11. ОСТАЛО – прекњижење трошкова чије се фактуре односе на 2011.

годину а стигле су на књижење у 2012. години 66,742



), нето смањење вредности залиха за 2011 годину за 390.366 РСД)

14 II.СТАЛНА СРЕДСТВА НАМЕЊЕНА

ПРОДАЈИ И СРЕДСТВА ПОСЛОВАЊА 014 - -

КОЈE СЕ ОБУСТАВЉА

III.КРАТКОРОЧНА ПОТРАЖИВАЊА, -

ПЛАСМАНИ И ГОТОВИНА 015 1,467,728 19,096 1,486,824

20,21 и 22 1.Потраживања 016 823,890 18,994 842,884

Укидање обезвређења потраживања због накнадно издатих одорења (Pharmimeks, Al Kisma), у износу од (РСД 18.994)

осим 223 -

223 2.Потраживања за више плаћен порез на добитак 017 6,796 6,796

23 минус 237

3.Краткорочни финансијски пласмани 018 90,083 90,083

24 4.Готовински еквиваленти и готовина 019 33,112

(0) 33,112

27 и 28 5.Порез на додату вредност АВР 020 513,847

103 513,950

Прекњижење јавних прихода који се односе на претходне обрачунске периоде (РСД 103)

осим 288

288 В.ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА 021 -

Г.ПОСЛОВНА ИМОВИНА 022 20,479,531 (837,101) 19,642,430

29 Д.ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА 023 -

Ђ.УКУПНА АКТИВА 024 20,479,531 (837,101) 19,642,430

88 Е.ВАНБИЛАНСНА АКТИВА 025 10,445,198 10,445,198

ПАСИВА

А.КАПИТАЛ 101 2,288,683 (1,798,768) 489,915

30 I.ОСНОВНИ КАПИТАЛ 102 10,580,000 10,580,000

31 II.НЕУПЛАЋЕНИ УПИСАНИ КАПИТАЛ 103 -

32 III.РЕЗЕРВЕ 104 50,919 50,919

330 I 331 IV.РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ 105 5,781,301 5,781,301

332 V.НЕРЕАЛИЗОВАНИ ДОБИЦИ ПО 106

ОСНОВУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

332 VI.НЕРЕАЛИЗОВАНИ ГУБИЦИ ПО 107




34 VII.НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК 108 445,008 445,008

35 VIII.ГУБИТАК 109 14,568,545 1,798,768 16,367,313

Ефекат трошкова представништва Ирак, укалкулисаних ино и домаћих одобрења која се односе на 2011, обезвређење спорообртних залиха и техничког материјала, укалкулисавање доспелих камата које се односе на 2011, укалкулисана накнада за ГГЗ, остали трошкови који се односе на 2011 и који су прекњижени на терет 2011 преко почетног стања

037 I 237 IX.ОТКУПЉЕНЕ СОПСТВЕНЕ АКЦИЈЕ 110

Б.ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА

И ОБАВЕЗЕ 111 17,769,839 961,667 18,731,506

40 I.ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА 112 500,587 500,587

41 II.ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 113 3,494,800 3,494,800

414.415 1.Дугорочни кредити 114 3,494,800 3,494,800

41 без 2.Остале дугорочне обавезе 115

414 и 415 -

III.КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 116 13,774,452 961,667 14,736,119

42 осим 427

1.Краткорочне финансијске обавезе 117 7,706,519 7,706,519

427 2.Обавезе по основу средстава намењених 118

продаји и средстава пословања која се -

обустављају

43 и 44 3.Обавезе из пословања 119 4,629,999 66,742 4,696,741

Прекњижење фактура из 2011 које су стигле на књижење у 2012 (РСД 66.742)

45,46 4.Остале краткорочне обавезе 120 777,290

95,656 872,946

Прекњижење трошкова камата на кредите, по каматним листовима који се односе на 2011 (РСД 95.656)



47 и 48, 5.Обавезе по основу пореза на додату 121 660,390

799,269 1,459,659

Укалкулисане обавезе за јемства (РСД 650.233), прекњижење обавеза за јавне приходе који се односе на претходне обрачунске периоде (РСД 22.143), укалкулисана одобрења која се односе на 2011 годину (РСД 126.893)

осим 481 вредност и осталих јавних прихода -

49 осим 498

и пасивна временска разграничења

481 6.Обавезе по основу пореза на добитак 122 254 254

498 В.ОДЛОЖЕНЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ 123 421,009 421,009

Г.УКУПНА ПАСИВА 124 20,479,531 (837,101) 19,642,430

89 Д.ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА 125 10,445,198 10,445,198

Ефекти корекције на биланс стања на дан 31.децембар 2012. годину

Група 2012

рачуна, ПОЗИЦИЈА АОП Претходно

Корекције 2012

Корекције 2011

Кориговано 2012 опис корекције

рачун исказано

АКТИВА

А.СТАЛНА ИМОВИНА 001 14,489,144

29,301

-

14,518,445

00 I.НЕУПЛАЋЕНИ УПИСАНИ КАПИТАЛ 002

-

-

012 II.GOODWILL 003 -

-

01 без 012

III.НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА 004

208,536

-

208,536

IV.НЕКРЕТНИНЕ,ПОСТРОЈЕЊА,

-

-

ОПРЕМА И БИОЛОШКА СРЕДСТВА 005

13,620,356

29,301

(0)

13,649,657

020,022, -

023,026, 1.Некретнине,постројења и опрема 006

13,592,130

29,301

-

13,621,431

Активирање грађевинског објекта у Македонији ( РСД 29.301хиљада)

027(део), -

-

028(део).029

-

-

024,027(део)

-

-

028(део). 2.Инвестиционе некретнине 007

28,226

(0)

28,226

021,025, 3.Биолошка средства 008



027 - -

(део) и 028(део)

-

-

IV.ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ 009

660,252

-

-

660,252

030 до 032, 1.Учешћа у капиталу 010

649,883

-

649,883

039 (део) -

-

033 до 038

2. Остали дугорочни финансијски пласмани 011

10,369

-

10,369

039(део) -

-

минус 037

-

-

Б.ОБРТНА ИМОВИНА 012 5,940,551

(623,458)

(837,101)

4,479,992

10 до 13,15 I.ЗАЛИХЕ 013

3,863,405

(560,308)

(856,197)

2,446,900

Нето ефекат смањења вредности залиха готових производа и недовршене производње (РСД 541.304), Обезвређење залиха материјала чији је рок истекао (РСД 49.995) ,Одступања од цена материјала (РСД 108), Материјал на путу (РСД 30.883) настао по основу испоручених сировина у 2012 које су стигле у магацин 31.12. али за које нису отворени улази у магацину

14 II.СТАЛНА СРЕДСТВА НАМЕЊЕНА

-

-

ПРОДАЈИ И СРЕДСТВА ПОСЛОВАЊА 014 -

-

-

КОЈE СЕ ОБУСТАВЉА -

-

III.КРАТКОРОЧНА ПОТРАЖИВАЊА,

-

-

ПЛАСМАНИ И ГОТОВИНА 015

2,077,146

(63,150)

19,096

2,033,092

20,21 и 22 1.Потраживања 016

1,458,302

1,366

18,994

1,478,662

Смањење обезвређења потраживања због накнадно издатих одобрења (РСД 1.366)

осим 223 -

-

223

2.Потраживања за више плаћен порез на добитак 017

6,542

-

6,542



23 минус 237

3.Краткорочни финансијски пласмани 018

49,169

-

49,169

24 4.Готовински еквиваленти и готовина 019

72,662

0

(0)

72,662

27 и 28 5.Порез на додату вредност АВР 020

490,471

(64,516)

103

426,058

Пренос нереализованих курсних разлика на инвестициони кредит који доспева у наредних годину дана са АВР на трошак ( РСД 64.413) и пребацивање јавних прихода у 2011 (103)

осим 288 -

-

288 В.ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА 021

-

-

Г.ПОСЛОВНА ИМОВИНА 022

20,429,695

(594,157)

(837,101)

18,998,438

29 Д.ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА 023

3,836,172

(3,836,172)

-

5,198,142

Сторно рачуна расподеле због утврђивања новог резултата обрачунског периода у билансу успеха

Ђ.УКУПНА АКТИВА 024 24,265,867

(4,430,329)

(837,101)

24,196,580

88 Е.ВАНБИЛАНСНА АКТИВА 025

10,918,672

-

10,918,672

ПАСИВА -

А.КАПИТАЛ 101 - (3,399,375)

(1,798,768)

(1)

30 I.ОСНОВНИ КАПИТАЛ 102 10,580,000

-

10,580,000

31 II.НЕУПЛАЋЕНИ УПИСАНИ КАПИТАЛ 103

-

-

32 III.РЕЗЕРВЕ 104 50,919

-

50,919

330 I 331 IV.РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ 105

5,238,893

-

5,238,893

332 V.НЕРЕАЛИЗОВАНИ ДОБИЦИ ПО 106

-

-


-

-

332 VI.НЕРЕАЛИЗОВАНИ ГУБИЦИ ПО 107

-

-


-

-

34 VII.НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК 108

467,861

-

467,861

35 VIII.ГУБИТАК 109 16,337,673

3,399,375

1,798,768

16,337,674

Ефекат рачуна расподеле и преваљивања резултата из биланса успеха у биланс стања након корекција и ефекти умањења губитка због преваљивања трошкова и



одобрења на 2011 годину

037 I 237 IX.ОТКУПЉЕНЕ СОПСТВЕНЕ АКЦИЈЕ 110

-

-

Б.ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА

-

-

И ОБАВЕЗЕ 111 23,325,223

(1,029,783)

961,667

23,257,108

40 I.ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА 112

318,055

-

318,055

41 II.ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 113

12,642,075

-

-

12,642,075

414.415 1.Дугорочни кредити 114 12,642,075

-

12,642,075

41 без 2.Остале дугорочне обавезе 115

-

-

414 и 415

-

-

III.КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 116

10,365,093

(1,029,783)

961,667

10,296,978

42 осим 427

1.Краткорочне финансијске обавезе 117

4,710,004

-

4,710,004

427 2.Обавезе по основу средстава намењених 118

-

продаји и средстава пословања која се

-

-

обустављају -

43 и 44 3.Обавезе из пословања 119

4,488,407

(27,137)

66,742

4,528,013

Обавезе из пословања су увећане (РСД 39.688) због укалкулисањања трошкова из 2012 чије су фактуре стигле на књижње у 2013. год. Такође обавезе из пословања су смањене (РСД 66.825) због преваљивања трошкова 2011. године чије су фактуре стигле и првобитно биле књижене на терет 2012. године

45,46 4.Остале краткорочне обавезе 120

623,294

(95,656)

95,656

623,294

Остале краткорочне обавезе су смањене (РСД 95.656) због прекњижења обавезе по кредитима чији су каматни листови стигли на књижење у 2012. години а



односе се на 2011.годину

47 и 48, 5.Обавезе по основу пореза на додату 121

543,388

(906,990)

799,269

435,667

Ова група обавеза је умањена због прекњижења обавеза за јемства са вероватним исходом на терет 2011. године (РСД 650.233), укидања претходно укалкулисаних одобрења према РЗЗО због неиспуњења услова за стицање истих ( РСД 150.000), прекњижења обавеза у 2011. годину за остале јавне приходе чија су решења стигла у 2012. години (РСД 22.143), прекњижења обавеза за накнадно издата одобрења купцима у 2012. години а која се односе на потраживања из 2011. године (РСД 107.899) , увећање обавезе за укалкулисана одобрења

(23.286 РСД)

осим 481 вредност и осталих јавних прихода

-

-

49 осим 498

и пасивна временска разграничења

-

481 6.Обавезе по основу пореза на добитак 122

-

-

498 В.ОДЛОЖЕНЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ 123

940,644

(1,172)

-

939,472

Корекција одложених пореских расхода због промене пореске амортизације (РСД 1.172)

Г.УКУПНА ПАСИВА 124 24,265,867

(4,430,330)

(837,101)

24,196,578

89 Д.ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА 125

10,918,672

-

10,918,672



Ефекти корекције на биланс успеха за 2012. годину

Група 2012

рачуна, ПОЗИЦИЈА АОП Претходно Корекције Кориговано

рачун исказано 2012 опис корекције

А.ПРИХОДИ И РАСХОДИ ИЗ

РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА

I.ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 201 4,771,205

(359,173)

4,412,032

60 и 61 1.Приходи од продаје 202 4,498,686

182,130

4,680,816

Сторно укалкулисаних одобрења према РЗЗО (цца 150 млн), укалкулисана одобрења према ино купцима (РСД 21.857), прекњижење накнадно издатих одобрења која су издата у 2012. године а односе се на потраживања из 2011 (РСД 53.987)

62 2.Приходи од активирања учинка и робе 203

12,255

12,255

630 3.Повећање вредности залиха учинка 204

39,612

39,612

Нето ефекат повећања вредности залиха за 2012.год

631 4.Смањење вредности залиха учинка 205

580,915

580,915

Нето ефекат смањења вредности залиха за 2012.год

64 и 65 5.Остали пословни приходи 206 260,264

260,264

II.ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 207 7,147,644

(39,487)

7,108,157

50 1.Набавна вредност продате робе 208

133,734

133,734

51 2.Трошкови материјала 209 2,423,096

(8,176)

2,414,920

Прекњижење трошкова који се односе на 2011. годину а чије фактуре су стигле на књижење у 2012. години (РСД 8.856), Књижење трошкова представништва Ирак који падају на терет 2012. године а накнадно су стигли на књижење (РСД 680)

52 3.Трошкови зарада,накнада зарада и 210

остали лични расходи 2,874,117

(5,825)

2,868,292

Ова група трошкова је повећана (РСД 7.642) због трошкова који се односе на 2012 а чије су фактуре стигле на књижње у 2013, такође ова група трошкова је смањена (РСД 13.467) због прекњижења трошкова који се односе на 2011. годину а чије фактуре су стигле на књижење у 2012. години

54 4.Трошкови амортизације и резервисања 211

515,984

515,984

53 и 55 5.Остали пословни расходи 212 1,200,713

(25,487)

1,175,226

Пренос ПДВ на расход са конта расхода на конто пореза (цца 22 млн.), Прекњижење (смањење) накнаде за ГГЗ за општину Земун која се односи на претходне об.периоде (цца 19 млн.). Прекњижење (смањење) трошкова који се односе на 2011. годину а стигли су на књижење у 2012. години (РСД 35.635), до повећања трошкова је дошло због прекњижења трошкова који се односе на 2012. годину а стигли су на књижење у 2013 (РСД 7.395)

III:ПОСЛОВНИ ДОБИТАК 213

IV.ПОСЛОВНИ ГУБИТАК 214 (2,376,439)

(319,686)

(2,696,125)



66 V.ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 215 1,316,924

651,539

1,968,463

Прекњижење укалкулисаних трошкова јемстава за које је било извесно да ће бити плаћени у 2012. години (РСД 650.233) и нето курсне разлике на накндне фактуре (РСД 1.305)

56 VI.ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 216 3,800,486

(31,396)

3,769,090

Пренос нереализованих курсних разлика на инвестициони кредит који доспева у наредних годину дана са АВР на трошак (РСД 64.413), повећање фин.расхода за износ трошкова (РСД 2.977) који се односе на 2012 годину, смањење фин.расхода за износ трошкова који се односе на 2011 а стигли су на књижење у 2012 (РСД 98.786, углавном камате на кредите)

67.68 VII.ОСТАЛИ ПРИХОДИ 217 637,637

4,199

641,836

Укидање обезвређеног потраживања Ал Кишма, након затварања књижења трошкова представништва Ирак

57.58 VIII.ОСТАЛИ РАСХОДИ 218 1,369,769

(58,821)

1,310,948

Обезвређење спорообрних залиха материјала (цца 49.995 млн), смањење трошкова расхода због прекњижења на трошак пореза (РСД 22.302), смањење због прекњижења накнадно издатих рабата који се односе на 2011 (РСД 54.421), смањење због прекњижења обезвређења инвестиције за чије обезвређење су се услове стекли у 2011 години (РСД 19.944), смањење због прекњижења осталих трошкова који су стигли на књижње у 2012. а који се односе на 2011 (РСД 12.148)

IX.ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА

ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 219 -

X.ГУБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА

ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 220 (5,592,133)

426,269

(5,165,864)

XI.НЕТО ДОБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈИ СЕ

69-59 ОБУСТАВЉА 221 -

XII.НЕТО ГУБИТАК ПОСЛОВАЊА

59-69 КОЈИ СЕ ОБУСТАВЉА 222 -

Б.ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 223

-

В.ГУБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 224

(5,592,133)

426,269

(5,165,864)

Г.ПОРЕЗ НА ДОБИТАК 225

721 1.Порески расход периода 226 -

722 2.Одложени порески расход периода 227

13,169

(1,172)

11,997

Корекција одложених пореских расхода због промене пореске амортизације, смањење одложеног пореског расхода (РСД 1.172)

723 3.Одложени порески приход периода 228

-

Д.НЕТО ДОБИТАК 229 -

Е.НЕТО ГУБИТАК 230



(5,605,302) 427,441 (5,177,861)

Ж.НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА

МАЊИНСКИМ УЛАГАЧИМА 231 -

З.НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА

ВЛАСНИЦИМА МАТИЧНОГ ПРАВНОГ ЛИЦА 232

-

И.ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ 233 -

1.Основна зарада по акцији 233 -

2.Умањена (разводњена) зарада по акцији 234

-

8. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА

Основне рачуноводствене политике примењене за састављање ових финансијских извештаја наведене су у даљем тексту. Ове политике су конзистентно примењене на све приказане године, осим ако није другачије назначено.

Значајне рачуноводствене политике примењене на финансијске извештаје који су предмет ових Напомена, а које су изложене у наставку, првенствено су засноване на Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама Друштва. Ако поједини књиговодствени аспекти нису јасно прецизирани Правилником, примењене рачуноводствене политике су засноване на важећој законској, професионалној и интерној регулативи. Од општих података напомињемо да је, у складу са МРС 21, функционална валута и валута за презентацију у финансијским извештајима Друштва динар. Поред података за текућу годину, у финансијским извештајима Друштва су као упоредни подаци исказани подаци из финансијских извештаја за 2011. годину. При састављању финансијских извештаја уважене су релевантне одредбе МРС 10, које се односе на догађаје који настају од датума биланса стања до датума када су финансијски извештаји одобрени за објављивање. Прецизније, за ефекте догађаја који пружају доказ о околностима које су постојале на датум биланса стања, кориговани су већ признати износи у финансијским извештајима Друштва, како би се одразили корективни догађаји после биланса стања; а за ефекте догађаја који указују на околности које су настале после датума биланса стања, нису вршене корекције признатих износа, већ се, у случају да их је било, у овим Напоменама врши обелодањивање природе догађаја и процена њихових финансијских ефеката. 8.1. Процењивање Састављање и приказивање финансијских извештаја, у складу, како са захтевима професионалне регулативе, тако и са захтевима важеће законске регулативе у Републици Србији, захтева од руководства Друштва коришћење најбољих могућих процена и разумних



претпоставки. Иако се, разумљиво, стварни будући резултати могу разликовати, процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на датум биланса стања. Најзначајније процене се односе на утврђивање обезвређења финансијске и нефинансијске имовине, признавање одложених пореских средстава и обавеза, утврђивање резервисања за гаранције и дефинисање претпоставки неопходних за актуарски обрачун дугорочних накнада запосленима по основу отпремнина и јубиларних награда. У контексту процењивања, пословна политика Друштва је, ако се фер вредност значајно разликује од књиговодствене, да обелодани информације о фер (правичној) вредности активе и пасиве. У Републици Србији је чест проблем са поузданом проценом фер вредности активе и пасиве услед недовољно развијеног финансијског тржишта, недостатка стабилности и ликвидности код куповине и продаје, на пример, финансијске активе и пасиве, и због тога што тржишне информације нису увек расположиве. И поред наведеног, ова проблематика у Друштву није занемарена, већ руководство врши континуиране процене, уважавајући ризике, и када се процени да је надокнадива (фер или употребна) вредност средстава у пословним књигама Друштва прецењена, врши се исправка вредности. 8.2. Ефекти курсева страних валута

Трансакције у страној валути, при почетном признавању, евидентирају се у динарској противвредности, применом званичног средњег курса који важи на дан трансакције. Сходно одредбама МРС 21 - Ефекти промене девизних курсева, на сваки датум биланса стања се монетарне ставке у страној валути (девизна средства, потраживања и обавезе) прерачунавају применом важећег курса, то јест званичног средњег курса на датум биланса стања. Курсне разлике настале по основу трансакција у страној валути (осим за курсне разлике настале на монетарним ставкама које чине део нето инвестиција Друштва у инострано пословање, а које се обухватају сходно захтевима из МРС 21) се признају као приход или расход Друштва у периоду у којем су курсне разлике настале. Званични средњи курсеви Народне банке Србије на дан биланса стања, за стране валуте које су коришћене за прерачунавање монетарних ставки страних валута у динарску противвредност, су приказане у наредној табели.



31.12.2012. 31.12.2011.

1 EUR 113.7183 104.6409

1 USD 86.1763 80.8662

1 RUB 2.8328 2.5575

1 CHF 94.1922 85.9121

1 GBP 139.1901 124.6022

1 DKK 15.2376 14.0713

1 BAM 58.1432 53.5020

1 DEM 58.1432 53.5020

Износ у динарима

Званични средњи курс Народне банке Србије

Валута

8.3. Приходи

У оквиру пословних прихода најзначајнији су приходи од продаје роба, производа и услуга, а као остали приходи могу да се јаве: приходи од активирања учинака и робе, повећање вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга (ако је током године дошло до смањена наведених залиха, за износ смањења се умањује укупан пословни приход), приходи од премија, субвенција, дотација и сл.; и други пословни приходи. Приходи од продаје производа и робе се признају када су кумулативно задовољени следећи услови: Друштво је на купца пренело значајне ризике и користи од власништва над производом и робом, Друштво не задржава учешће у управљању продатим производом и робом у мери која се уобичајено повезује са власништвом, нити задржава контролу над продатим производом и робом; износ прихода се може поуздано измерити, вероватан је прилив економске користи у Друштво повезане са том трансакцијом и трошкови који су настали или ће настати у датој трансакцији се могу поуздано измерити. Приходи од пружања услуга, сходно релевантним одредбама МРС 18 - Приходи, приход

повезан са одређеном трансакцијом се признаје према степену довршености те

трансакције на датум биланса. Резултат трансакције се може поуздано проценити: када се износ прихода може поуздано одмерити, када је вероватан прилив економских користи везаних за ту трансакцију у Друштво, када се степен довршености те трансакције на датум биланса стања може поуздано одмерити и када трошкови настали због те трансакције и трошкови завршавања трансакције могу поуздано да се одмере. Финансијски приходи обухватају финансијске приходе од зависних и других повезаних правних лица, позитивне курсне разлике, приходе од камата и друге облике финансијских прихода. У оквиру осталих прихода, поред других осталих прихода, исказују се добици који могу, али не морају да проистекну из уобичајених активности Друштва. Добици укључују, на



пример, добитке од продаје некретнина, постројења и опреме; по већој вредности од књиговодствене у моменту продаје. 8.4. Државна давања

Државна давања представљају помоћ државе у облику преноса ресурса Друштву по основу испуњених извесних услова у прошлости или будућности, који се односе на пословне активности Друштва, а јављају се у виду: субвенција, премија, регреса, дотација и сл. Да би се државно давање признало, неопходно је да постоји оправдана увереност да ће се Друштво придржавати услова повезаних са давањима и да ће давање бити примљено. При признавању државних давања, сходно одредбама МРС 20 - Рачуноводство државних давања и обелодањивање државне помоћи, примењује се приходни приступ, који подразумева да се давање не књижи директно у корист капитала, већ се признаје као приход током периода неопходних за сучељавање, на систематској основи, са повезаним трошковима које треба покрити из тог давања. За давања повезана са средствима која се амортизују, признавање прихода се врши у сразмери са трошковима амортизације тих средстава. Државно давање које се прима као надокнада за настале расходе или губитке, или као директна финансијска подршка Друштву са којом нису повезани будући трошкови, признаје се као приход периода у којем се давање прима. 8.5. Расходи

Расходи представљају одливе економских користи током датог периода који резултирају смањењем капитала друштва, осим смањења које се односи на расподелу добити власницима или смањења које је последица повлачења из пословања дела капитала од стране власника. Расходи се одражавају кроз одлив средстава, смањење вредности средстава или повећање обавеза.

Расходи обухватају пословне расходе, финансијске расходе и остале расходе (укључујући и расходе по основу обезвређења имовине). У оквиру пословних расхода исказује се: набавна вредност продате робе, трошкови материјала, трошкови зарада, трошкови производних услуга, нематеријални трошкови, трошкови амортизације и резервисања и др. Финансијски расходи обухватају финансијске расходе од повезаних правних лица, негативне курсне разлике, расходе камата и друге финансијске расходе. У оквиру осталих расхода, поред других осталих расхода, исказују се и губици који могу, али не морају, да проистекну из уобичајених активности Друштва. Губици (на пример, мањкови или губици настали продајом средстава по нижој вредности од књиговодствене) представљају смањење економских користи и као такви, по својој природи, нису различити од других расхода.



8.6. Камата и други трошкови позајмљивања

Трошкови позајмљивања су камата и други трошкови које Друштво има у вези са позајмљивањем средстава. На основу релевантних одредби МРС 23 - Трошкови позајмљивања, камата и други трошкови позајмљивања се признају као расход у периоду у којем су настали, осим у случају када су директно приписиви стицању, изградњи или производњи одређеног средства које се квалификује (средство којем је потребан значајан временски период да би било спремно за своју намеравану употребу или продају), када се камата и други трошкови позајмљивања капитализују као део набавне вредности (цене коштања) тог средства. 8.7. Порез на добитак

Порез на добит се рачуноводствено евидентира као збир: • текућег пореза и • одложеног пореза.

Текући порез је износ обавезе за платив (повратив) порез на добитак који се односи на опорезиви добитак (порески губитак) за период. Другим речима, текући порез је платив порез на добитак који је утврђен у пореској пријави за порез на добит, у складу са пореским прописима. Одложени порез се испољава у виду:

• одложених пореских средстава или • одложених пореских обавеза.

Одложени порез се књиговодствено евидентира на основу релевантних одредби МРС 12 - Порези на добитак, којима је, између осталог, прецизирано да се одложена пореска

средства и одложене пореске обавезе не дисконтују. Одложена пореска средства су износи пореза на добитак надокнадиви у будућим периодима који се односе на:

• одбитне привремене разлике, • неискоришћене пореске губитке пренете на наредни период и • неискоришћени порески кредит пренет на наредни период.

За средства која подлежу амортизацији, одложена пореска средства признају се за све одбитне привремене разлике између књиговодствене вредности средстава која подлежу амортизацији и њихове пореске основице (вредности која је додељена тим средствима за пореске сврхе). Одбитна привремена разлика постоји када је књиговодствена вредност средстава мања од њихове пореске основице. У том случају се признају одложена пореска средства, под условом да се процени да је вероватно да ће у будућим периодима постојати опорезива добит за чије умањење ће Друштво моћи да искористи одложена пореска средства.



Одложено пореско средство по основу неискоришћених пореских губитака признаје се само уколико руководство процени да ће у наредним периодима Друштво имати опорезиву добит, која ће моћи да буде умањена по основу неискоришћених пореских губитака. Одложено пореско средство по основу неискоришћеног пореског кредита за улагања у основна средства се признаје само до износа за који је вероватно да ће у будућим периодима бити остварена опорезива добит у пореском билансу, односно обрачунати порез на добит за чије умањење ће моћи да се искористи неискоришћени порески кредит. Одложене пореске обавезе су износи пореза на добитак плативи у будућим периодима у односу на опорезиве привремене разлике. По питању средстава која подлежу амортизацији, одложене пореске обавезе се признају увек када постоји опорезива привремена разлика између књиговодствене вредности средстава која подлежу амортизацији и њихове пореске основице. Опорезива привремена разлика настаје у случајевима када је књиговодствена вредност средстава већа од њихове пореске основице. Опорезива привремена разлика утврђује се на датум биланса стања и утврђује се применом прописане (или очекиване) пореске стопе пореза на добит Друштва на износ опорезиве привремене разлике. 8.8. Нематеријална улагања

Нематеријална улагања (имовина) су средства без физичке суштине, која се могу идентификовати, као што су: лиценце, концесије, патенти, улагања у развој, жигови и сл. Имовина испуњава критеријум могућности идентификовања када је: одвојива, односно када се може одвојити од Друштва и продати, пренети, лиценцирати, изнајмити или разменити, било појединачно или заједно са повезаним уговором, имовином или обавезом; или настаје по основу уговорних или других законских права, без обзира да ли су та права преносива или одвојива од Друштва или од других права или обавеза. Да би се нематеријално улагање признало, неопходно је да буду испуњени захтеви прописани МРС 38 - Нематеријална имовина, односно:

• да је вероватно да ће се будуће економске користи, приписиве имовини, улити у Друштво;

• да Друштво има могућност контроле над том имовином и • да се набавна вредност (цена коштања) може поуздано одмерити.

Књиговодствено признавање интерно генерисане нематеријалне имовине је условљено проценом да ли је резултанта:

• фазе истраживања или • фазе развоја.

Нематеријална имовина која проистиче из истраживања, или из фазе истраживања

интерног пројекта, се не признаје као нематеријално улагање. Издаци по основу истраживања, или издаци који настану у фази истраживања интерног пројекта, се признају као расход у периоду у којем су издаци настали.



Цена коштања интерно генерисане нематеријалне имовине која проистиче из развоја (или из фазе развоја интерног пројекта) укључује све директно приписиве трошкове неопходне за креирање, производњу и припрему имовине за функционисање на начин како је руководство Друштва предвидело.

Почетно мерење нематеријалног улагања врши се по набавној вредности (цени коштања). Накнадно мерење нематеријалног улагања, након почетног признавања, врши се по ревалоризованој вредности, што је њена фер вредност на дан ревалоризације умањена за акумулирану амортизацију која је накнадно уследила и било какве накнаде акумулиране губитке од умањења вредности (сходно релевантним одредбама МРС 36 - Умањење вредности имовине). Изузетак од наведеног је нематеријална имовина за коју не постоји активно тржиште, која се накнадно одмерава по набавној вредности (цени коштања) умањеној за евентуалну амортизацију и губитке од умањења вредности.

Ревалоризована вредност нематеријалне имовине је њена фер вредност на дан ревалоризације, која се утврђује позивањем на активно тржиште. Фер вредност средства, у које спада и нематеријална имовина, је износ за који се то средство може разменити између обавештених, вољних страна у оквиру независне трансакције. Увећање књиговодствене вредности нематеријалне имовине, као резултат ревалоризације, се признаје и акумулира у оквиру позиције ревалоризационих резерви Друштва, осим када се повећање признаје као приход Друштва у износу у којем се поништава ревалоризационо умањење исте имовине које је, као резултат ранијих процена, било претходно признато као расход Друштва. Смањење књиговодствене вредности нематеријалне имовине као резултат ревалоризације се, за износ умањења који је до износа ревалоризационих резерви тог средства, врши умањењем потражног салда ревалоризационих резерви; док се износ умањења који је већи од износа ревалоризационих резерви тог средства признаје као расход Друштва. Ревалоризационе резерве се преносе директно у нераспоређену добит при расходовању или отуђењу имовине, а могу да се пренесу и за разлику између обрачунате амортизације по ревалоризованој вредности и амортизације која би била обрачуната на основу набавне вредности (цене коштања). 8.9. Некретнине, постројења и опрема

Као некретнине, постројења и опрема признају се материјална средства која се: користе у производњи, за испоруку добара, за пружање услуга, за изнајмљивање другима, или у административне сврхе; и за која се очекује да ће се користити дуже од једног обрачунског периода. Наведено опште начело за признавање некретнина, постројења и опреме се не примењује само у случајевима када се ради о признавању средстава мање вредности (на пример,



резервни делови и опрема за сервисирање), који се исказују на залихама. Стављањем у употребу ових средстава њихова се целокупна вредност преноси на трошкове периода. Некретнине, постројења и опрема се признају као средство: ако је вероватно да ће се будуће економске користи повезане са тим средством приливати у Друштво и ако се набавна вредност (цена коштања) тог средства може поуздано одмерити.

Почетно мерење некретнина, постројења и опреме врши се по набавној вредности (цени коштања), која обухвата: набавну цену и све зависне трошкове набавке, то јест све директно приписиве трошкове довођења средства у стање функционалне приправности. Накнадно мерење некретнина, постројења и опреме чија се фер вредност може поуздано одмерити, књиже се по ревалоризованом износу, који представља њихову фер вредност на датум ревалоризације умањену за накнадну акумулирану амортизацију и накнадне акумулиране губитке због умањења вредности (сходно МРС 36). Ставке из једне групе некретнина, постројења и опреме (група некретнина, постројења и опреме сличне природе и намене у пословању Друштва; на пример, земљиште, машине, намештај, канцеларијска опрема итд.) се ревалоризују истовремено. Увећање књиговодствене вредности некретнина, постројења и опреме, као резултат

ревалоризације, се признаје и акумулира у оквиру позиције ревалоризационих резерви Друштва, осим када се повећање признаје као приход Друштва у износу у којем се поништава ревалоризационо умањење исте имовине које је, као резултат ранијих процена, било претходно признато као расход Друштва. Смањење књиговодствене вредности некретнина постројења и опреме, као резултат

ревалоризације се, за износ умањења који је до износа ревалоризационих резерви тог средства, врши умањењем потражног салда ревалоризационих резерви; док се износ умањења који је већи од износа ревалоризационих резерви тог средства признаје као расход Друштва. Ревалоризационе резерве које се односе на некретнине, постројења и опрему се директно преносе у нераспоређену добит Друштва када средство престане да се користи у Друштву (повуче се из употребе или се отуђи). Поред наведеног, ревалоризационе резерве се могу пренети директно на нераспоређени добитак Друштва и док се некретнине, постројења и опрема користе, и то за разлику између, с једне стране, обрачунате амортизације на основу ревалоризоване вредности некретнина, постројења и опреме и, с друге стране, амортизације која би била обрачуната на основу набавне вредности (цене коштања).

8.10. Финансијски лизинг

Лизинг је споразум по којем давалац лизинга преноси на корисника лизинга право коришћења средства за договорени временски период у замену за плаћање или низ плаћања. У случају финансијског лизинга, сходно одредбама МРС 17 - Лизинг, корисник лизинга почетно мерење врши тако што признаје као средство и обавезу у свом билансу стања, у износима који су на почетку трајања лизинга једнаки фер вредности средстава која су



предмет лизинга, или по садашњој вредности минималних плаћања за лизинг, ако је она нижа. Фер вредност је износ по којем се предмет лизинга може разменити између упознатих, вољних страна у оквиру независне трансакције. Приликом израчунавања садашње вредности минималних плаћања за лизинг, дисконтна

стопа се генерално утврђује на основу каматне стопе садржане у лизингу. Ако се каматна стопа не може утврдити, као дисконтна стопа користи се инкрементална каматна стопа на задуживање, то јест очекивана каматна стопа коју би Друштво платило у случају позајмљивања средстава на сличан рок и са сличним гаранцијама за куповину средстава које је предмет лизинга. Сви иницијални директни трошкови корисника лизинга додају се износу који је признат као средство. По питању накнадног мерења, минимална плаћања лизинга треба поделити између финансијских трошкова и смањења неизмирене обавезе. Финансијски трошак се алоцира на периоде током трајања лизинга, тако да се остварује константна периодична каматна стопа на преостали салдо обавезе. 8.11. Амортизација нематеријалне имовине,

некретнина, постројења и опреме

Амортизацијом се износ средстава (нематеријалних средстава, некретнина, постројења и опреме) који се амортизује временски алоцира у току корисног века трајања средстава. Користан век трајања средства се у Друштву одређује применом временског метода, тако да се користан век трајања средстава може разумети као временски период током којег се очекује да је средство расположиво Друштву за употребу и коришћење.

Износ који се амортизује, односно ревалоризована вредност или други износ који замењује ту вредност у финансијским извештајима Друштва; умањен за резидуалну вредност (преосталу вредност), се систематски алоцира током корисног века трајања средстава. Резидуална вредност је процењени износ који би Друштво примило данас ако би отуђило средство, након одбијања процењених трошкова отуђења и уз претпоставку да је средство на крају корисног века трајања и у стању које се очекује на крају корисног века трајања. Резидуална вредност и преостали корисни век трајања средстава се проверавају на крају сваке финансијске године од стране компетентних процењивача. Ако су нове процене различите од претходних процена, промена се третира променом рачуноводствене процене. За средство прибављено путем финансијског лизинга, амортизација се обрачунава као и за друга средства, осим када се не зна да ли ће Друштво стећи право власништва над тим средством, када се средство у потпуности амортизује у краћем периоду од трајања лизинга и корисног века трајања.



Амортизација се врши применом метода праволинијског отписа (пропорционална метода), а обрачун амортизације почиње када средство постане расположиво за употребу, односно када се налази на локацији и у стању спремном за пословање на начин како је то предвиђено у Друштву. Амортизација се не обрачунава за средства која временом не губе на вредности (на пример, уметничка дела) или средства која имају неограничени век трајања. За потребе састављања пореског биланса, то јест за пореске сврхе, амортизација средстава се врши према важећим законским прописима.

8.12. Умањење вредности нематеријалне имовине,

некретнина, постројења и опреме На сваки датум биланса стања се од стране компетентних особа, из или ван Друштва, проверава да ли постоје индиције да је књиговодствена вредност неког средства (нематеријалног средства, некретнина, постројења и опреме) умањена, то јест да ли књиговодствена вредност премашује надокнадиви износ тог средства. Ако назнаке о умањењу вредности постоје, сходно релевантним одредбама МРС 36, врши се процена надокнадивог износа тог средства. Надокнадиви износ је виша вредност од:

• фер вредности, умањена за трошкове продаје; и • употребне вредности.

Фер вредност умањена за трошкове продаје је очекивана нето продајна цена тог средства, односно то је износ који се може добити продајом неког средства у независној трансакцији између упознатих, вољних страна, умањена за трошкове отуђења. Употребна вредност је садашња вредност процењених будућих новчаних токова за које се очекује да ће настати из континуиране употребе имовине кроз њен користан век трајања, те продаје на крају века трајања. Дисконтна стопа која се користи при утврђивању садашње вредности одражава текуће тржишне процене временске вредности новца, као и ризике специфичне за то средство. Надокнадиви износ се процењује за свако засебно средство или, ако то није могуће, за јединицу која генерише готовину којој то средство припада. Јединица која генерише готовину је најмања препознатљива група средстава која генерише приливе готовине који су у највећој мери независни од прилива готовине других средстава или група средстава. Ако се утврди да је дошло до умањења вредности, књиговодствена вредност се своди на надокнадиви износ. Губитак због умањења се књиговодствено обухвата на следећи начин:

• у случају да је претходно за то средство формирана ревалоризациона резерва, смањивањем ревалоризационих резерви; и



• у случају да претходно за то средство није формирана ревалоризациона резерва, као расход периода.

8.13. Инвестиционе некретнине Инвестициона некретнина је некретнина коју држи власник или корисник лизинга у оквиру финансијског лизинга у циљу остваривања прихода од закупнина, или пораста вредности капитала, или и једног и другог, а не за:

• коришћење у производњи, при набавци добара и услуга, или у административне сврхе; или

• продају у оквиру редовног пословања. Инвестициона некретнина се, сходно одредбама из МРС 40 - Инвестиционе некретнине, признаје као средство: ако је вероватно да ће Друштво у будућности остварити економску корист од те инвестиционе некретнине; и ако се њена набавна вредност (цена коштања) може поуздано одмерити.

Почетно мерење инвестиционе некретнине приликом стицања (набавке) врши се по набавној вредности (цени коштања), при чему се зависни трошкови набавке укључују у набавну вредност. Накнадни издатак који се односи на већ признату инвестициону некретнину приписује се исказаном износу инвестиционе некретнине ако испуњава услове да се призна као стално средство, то јест ако је век трајања издатка дужи од једног обрачунског периода, ако је вероватно да ће се будуће економске користи повезане са тим издатком приливати у Друштво и ако се набавна вредност (цена коштања) тог издатка може поуздано одмерити. Након почетног признавања, накнадно мерење инвестиционе некретнине се врши по фер (поштеној) вредности, под којом се подразумева њена тржишна вредност, односно највероватнија вредност која реално може да се добије на тржишту, на дан биланса стања. Промена фер вредности инвестиционе имовине током одређеног периода се укључује у резултат периода у којем је повећање/смањење настало. Инвестиционе некретнине не подлежу обрачуну амортизације нити се на њима врши

процена умањења вредности имовине.

8.14. Залихе

Залихе су средства: која се држе за продају у уобичајеном току пословања, која су у процесу производње, а намењене су за продају; или у облику основног и помоћног материјала који се троши у производном процесу или приликом пружања услуга.



Залихе обухватају: основни и помоћни материјал (укључујући и резервне делове, алат и инвентар) који ће бити искоришћени у процесу производње, недовршене производе чија је производња у току, готове производе које је произвело Друштво и робу. Залихе се (сходно МРС 2 - Залихе) одмеравају по нижој вредности од:

• набавне вредности (цене коштања) и • нето оствариве вредности.

Набавна вредност (цена коштања) обухвата све: • трошкове набавке, • трошкове конверзије и • друге трошкове настале у процесу довођења залиха на садашњу локацију и стање.

Трошкови набавке материјала, који су основ за вредновање залиха материјала, обухватају набавну цену, увозне дажбине и друге фискалне издатке (осим оних које Друштво може накнадно да поврати од пореских власти, као што је, на пример, порез на додату вредност који Друштво може одбити као претходни порез), трошкове превоза, манипулативне трошкове и друге трошкове који се могу директно приписати набавци материјала. Попусти, рабати и друге сличне ставке одузимају се при утврђивању трошкова набавке. Вредновање изласка материјала приликом њиховог трошења врши се применом ФИФО

методе, која полази од претпоставке да се ставке залиха материјала које су најраније набављене најраније и утроше у производном процесу. По питању признавања средстава мање вредности (на пример, резервни делови и опрема за сервисирање), њиховим стављањем у употребу њихова целокупна вредност (100% отпис) се преноси на трошкове периода.

Трошкови конверзије и други трошкови настали у процесу довођења залиха на садашњу локацију и стање, су значајни приликом вредновања залиха недовршене производње и залиха готових производа. У ове трошкове спадају: трошкови директног рада, трошкови директног материјала и индиректни, односно општи производни трошкови. Суштински, вредновање залиха готових производа и залиха недовршене производње настаје као резултат рачуноводства трошкова и учинака (погонско књиговодство). Прецизније, залихе недовршене производње и залихе готових производа, које настају као резултат производног процеса, воде се по стандардној цени коштања. Разлика између вредности залиха по стварној цени коштања утврђеној након погонског обрачуна и вредности залиха по стандардној цени коштања представља одступање од цене готових производа. Вредновање залиха гортових производа и недовршене производње је унапређено применом методологије по радним налозима. Нето остварива вредност је процењена цена продаје у оквиру редовног пословања умањена за трошкове довршења и процењене трошкове неопходне за реализацију продаје. Приликом процене нето оствариве вредности полази се од најпоузданијих доказа раположивих у време процене о износима по којима се залихе могу реализовати.



Износ било ког отписа залиха на нето оствариву вредност и сви губици залиха се признају као расход у периоду у ком је настао отпис или губитак. 8.15. Стална средства намењена продаји

Друштво признаје и исказује стално средство (или расположиву групу) као средство

намењено продаји, ако се његова књиговодствена вредност може првенствено повратити продајном трансакцијом, а не даљим коришћењем. Да би се овај захтев сматрао испуњеним:

• средство мора да буде доступно за моменталну продају у свом тренутном стању, искључиво под условима који су уобичајени за продају такве имовине (или групе за отуђење); и

• продаја средства мора бити врло вероватна. Стално средство које је признато као средство намењено продаји мери се (исказује) по нижем износу од:

• књиговодствене вредности и • фер (поштене) вредности умањене за трошкове продаје.

Књиговодствена вредност је садашња (неотписана) вредност исказана у пословним књигама Друштва. Фер (поштена) вредност је износ за који средство може да буде размењено између обавештених и вољних страна у независној трансакцији, то јест тржишна вредност на дан продаје. Трошкови продаје су трошкови који се могу директно приписати продаји средства. Отписана средства, као и средства чија је неотписана (књиговодствена) вредност безначајна, неће бити призната као средства намењена продаји.

8.16. Финансијски инструменти

Финансијски инструменти укључују финансијска средства и обавезе које се евидентирају у билансу стања Друштва, почевши од момента када Друштво уговорним обавезама постане везано за финансијски инструмент, а закључно са губитком контроле над правима која произилазе из финансијског средства (реализацијом, истицањем, уступањем итд.), то јест са измирењем, укидањем или истицањем финансијске обавезе. Финансијска средства и финансијске обавезе, сходно одредбама МРС 32, могу имати велики број појавних облика, као што су: готовина, инструмент капитала другог ентитета, уговорно право примања готовине, другог финансијског средства или размене финансијских средстава и обавеза са другим ентитетом који су за Друштво потенцијално повољни; уговорна обавеза давања готовине или другог финансијског средства другом ентитету, или право размењивања финансијских средстава или финансијских обавеза са другим ентитетом према потенцијално неповољним условима за Друштво итд.



Исказивање и књиговодствено евидентирање везано за финансијске инструменте је условљено њиховом класификацијом коју, сходно карактеристикама финансијских инструмента, врши руководство Друштва. При класификацији сваког појединачног финансијског инструмента, руководство Друштва може да га класификује у једну од четири могуће врсте финансијских инструмената које су прецизиране одредбама МРС 39, и то:

• финансијско средство или финансијска обавеза по фер вредности кроз биланс успеха, • инвестиције које се држе до доспећа, • кредити (зајмови) и потраживања и • финансијска средства расположива за продају.

Финансијско средство или финансијска обавеза по фер вредности кроз биланс успеха обухватају финансијска средства и обавезе чије се промене фер вредности евидентирају као приходи или расходи у билансу успеха. Финансијско средство или финансијска обавеза класификована у ову категорију треба да испуни било који од следећих услова:

• класификовано је као оно које се држи ради трговања или • после почетног признања назначено је да се у Друштву разврстава и исказује као

финансијско средство (обавеза) кроз биланс успеха. Финансијско средство или финансијска обавеза се класификује као оно које се држи ради трговања ако је: стечено или настало првенствено ради продаје или поновне куповине у блиској будућности, део портфеља идентификованих финансијских инструмената којима се заједно управља и за које постоји доказ о недавном актуелном моделу краткорочног остварења добитка, или дериват (осим деривата који је инструмент „хеџинга“). Друштво може да назначи да се финансијски инструмент исказује кроз биланс успеха само када то резултира релевантнијим информацијама, будући да се елиминише или у значајној мери отклања недоследност одмеравања или признавања која би иначе настала услед одмеравања средстава или обавеза, или признавања добитака или губитака, по различитим основама; или се групом финансијских средстава, финансијских обавеза или обома управља и њихове перформансе се процењују на основу фер вредности, у складу са документованом стратегијом управљања ризиком или инвестирања, и информације о групи се интерно сачињавају према тој основи за кључне руководиоце Друштва. Инвестиције које се држе до доспећа су недериватна финансијска средства са фиксним или одредивим исплатама и фиксним доспећем која Друштво дефинитивно намерава и може да држи до доспећа, осим оних које Друштво након почетног признавања назначи по фер вредности кроз биланс успеха или као расположиве за продају и оних која задовољавају дефиницију зајмова и потраживања. Кредити (зајмови) и потраживања су недериватна финансијска средства Друштва са фиксним или одредивим исплатама која нису котирана на активном тржишту осим:



• средстава за која Друштво има намеру да прода одмах или у кратком року и која би онда била класификована као средства која се држе ради трговања,

• средстава која после почетног признавања Друштво назначи по фер вредности кроз биланс успеха и

• средстава за која ималац не може у значајној мери повратити своју целокупну почетну инвестицију, која ће бити класификована као расположива за продају.

Финансијска средства расположива за продају су недериватна финансијска средства која су назначена као расположива за продају и нису класификована у претходно назначене врсте финансијских инструмената. При почетном одмеравању финансијског инструмента, Друштво одмеравање врши по фер вредности увећаној, у случају да финансијски инструмент није назначен за одмеравање по фер вредности са променама фер вредности кроз биланс успеха, за трошкове трансакције који се могу директно приписати стицању или емитовању финансијског средства или финансијске обавезе. Накнадо одмеравање финансијских инструмената врши се по фер вредностима, без одузимања трошкова трансакције који могу настати продајом или при другом отуђењу, осим за следећа финансијска средства:

• зајмове и потраживања, који се одмеравају по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне камате;

• инвестиције које се држе до доспећа, које се одмеравају по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне камате; и

• инвестиције у инструменте капитала који немају котирану тржишну цену на активном тржишту и чија се фер вредност не може поуздано одмерити, који се одмеравају по набавној вредности.

Фер вредност средства је износ за који се средство може разменити или обавеза измирити у случају обавештених, вољних страна у оквиру независне трансакције. Ако за финансијски инструмент постоји активно тржиште, фер вредност се одређује сходно информацијама са тог тржишта; а ако не постоји активно тржиште, фер вредност се одређује техникама процене прецизираним релевантним одредбама МРС 39. Позитивни (негативни) ефекти промене фер вредности се, за финансијске инструменте исказане по фер вредности кроз биланс успеха, исказују као добитак (губитак) у периоду настанка промене; а код финансијских инструмената расположивих за продају, исказују се у оквиру нереализованих добитака/губитака по основу хартија од вредности расположивих за продају све до момента продаје, када се ефекти преносе у добитак (губитак). Изузетак од наведеног су трошкови од трајног обезвређења и девизни добици (губици) који се за финансијске инструменте класификоване као расположиве за продају одмах признају у добитак (губитак). Амортизована вредност је садашња вредност свих очекиваних будућих готовинских исплата или примања током очекиваног рока трајања финансијског инструмента. При израчунавању амортизоване вредности финансијског инструмента користи се метод дисконтовања уз примену ефективне каматне стопе. Позитивни (негативни) ефекти промене амортизоване вредности финансијских инструмената се признају у моменту престанка



признавања финансијског инструмента, осим у случају да је дошло до умањења вредности, када се губитак одмах признаје.

8.17. Готовина и готовински еквиваленти

Најликвиднији облици финансијских средстава Друштва представљају готовина и

готовински еквиваленти, који се процењују по номиналној, то јест по фер вредности. У оквиру готовине и готовинских еквивалената Друштва исказују се: средства на рачунима код банака, готовина у благајни и др., и високо ликвидна средства са врло кратким роком доспећа, а која се могу брзо конвертовати у готовину, уз безначајан ризик од промене вредности. 8.18. Краткорочна потраживања

Краткорочна потраживања обухватају потраживања од повезаних правних лица (зависних и придружених), као и потраживања од осталих правних и физичких лица у земљи и иностранству, по основу продаје производа, робе и услуга; за које се очекује да ће бити реализована у року од 12 месеци од датума билансирања. Краткорочна потраживања од

купаца мере се по вредности из оригиналне фактуре. Ако се вредност у фактури исказује у страној валути, врши се прерачунавање у функционалну валуту по средњем курсу важећем на дан трансакције. Промене девизног курса од датума трансакције до датума наплате потраживања исказују се као курсне разлике у корист прихода или на терет расхода. Потраживања исказана у страној валути се на дан биланса стања прерачунавају према важећем средњем курсу, а курсне разлике се признају као приход или расход периода. У Друштву се на дан биланса стања за свако појединачно потраживање врши процена реалности потраживања, као и вероватноће његове наплате, односно за свако појединачно потраживање се врши процена да ли је дошло до умањења вредности. Приликом процене умањења вредности потраживања, сматра се да је Друштво претрпело губитке због умањења вредности ако постоји објективан доказ (на пример, велике финансијске тешкоће дужника, неуобичајено кршење уговора од стране дужника, потенцијално банкротство дужника и сл.) умањења вредности као резултат догађаја који се одиграо после првобитног признавања средстава и тај настанак губитка има утицај на процењене будуће токове готовине од финансијског средства или групе финансијских средстава који се могу поуздано проценити. Ако нема објективних доказа, особе које врше процену користе своје искуство и расуђивање за процену наплативости потраживања. Ако се процени да је дошло до умањења вредности краткорочних потраживања врши се њихов:

• индиректан отпис или • директан отпис.

Индиректан отпис потраживања од купаца, на терет расхода Друштва, се врши преко рачуна исправке вредности. Одлуку о индиректном отпису (исправци вредности) потраживања од купаца преко рачуна исправке вредности, на предлог Комисије за процену наплативости потраживања, доноси генерални директор Друштва.



Директан отпис потраживања од купаца се врши ако је ненаплативост извесна и документована (на пример, Друштво није успело судским путем да изврши наплату потраживања). Одлуку о директном отпису потраживања од купаца, на основу предлога комисије за процену наплативости потраживања, доноси генерални директор Друштва. Индиректан и директан отпис потраживања се врши само на основу релевантних околности и стања која су постојала на датум биланса стања. Губици очекивани као резултат будућих догађаја, то јест догађаја након датума биланса стања, без обзира колико вероватни, се не признају, већ се обелодањују у Напоменама уз финансијске извештаје.

8.19. Финансијски пласмани

Краткорочни финансијски пласмани обухватају кредите, хартије од вредности и остале краткорочне финансијске пласмане са роком доспећа, односно продаје до годину дана од датума биланса стања. У оквиру краткорочних финансијских пласмана исказује се и део датих дугорочних кредита Друштва чија се наплата очекује у року од годину дана од датума биланса стања. У оквиру дугорочних финансијских пласмана исказују се улагања у дугорочна финансијска средства, као што су дугорочни кредити (као што су стамбени кредити запослених), репрограмирана дугорочна потраживања на основу договора постигнутих са купцима, хартије од вредности и остали дугорочни финансијски пласмани; са роком доспећа дужим од годину дана од дана биланса. По питању накнадног одмеравања дугорочних финансијских пласмана, релевантна је класификација које руководство Друштва врши сходно карактеру финансијског инструмента (финансијско средство или финансијска обавеза по фер вредности кроз биланс успеха, инвестиције које се држе до доспећа, кредити (зајмови) и потраживања и финансијска средства расположива за продају). 8.20. Обавезе

Обавеза је резултат прошлих трансакција или догађаја, чије измирење обично подразумева одрицање од економских користи (ресурса) Друштва да би се задовољио захтев друге стране. Приликом вредновања обавеза, а сходно релевантним одредбама Оквира за припрему и презентацију финансијских извештаја, обавеза се признаје у билансу стања: када је вероватно да ће одлив ресурса који садрже економске користи имати за резултат измирење садашње обавезе и када износ за измирење може поуздано да се одмери. Поред наведеног, при вредновању се уважава начело опрезности, под којим се подразумева укључивање опреза при процењивању, тако да имовина и приходи нису прецењени, а обавезе или трошкови потцењени. Међутим, начело опрезности не треба да резултира стварањем



скривених резерви (на пример, као последица намерно прецењених обавеза или трошкова), обзиром да у том случају финансијски извештаји не би били неутрални и, стога, не би били поуздани. Обавезама се сматрају: дугорочне обавезе (обавезе према зависним и другим повезаним правним лицима; дугорочни кредити и остале дугорочне обавезе); краткорочне финансијске обавезе (обавезе према зависним и другим повезаним правним лицима, краткорочни кредити, део дугорочних кредита и обавеза које доспевају до једне године и остале краткорочне финансијске обавезе), краткорочне обавезе из пословања (добављачи и остале обавезе из пословања) и остале краткорочне обавезе. Краткорочним обавезама се сматрају обавезе за које се очекује да ће бити измирене у року до годину дана од датума биланса стања, укључујући и део дугорочних обавеза које испуњавају наведени услов, док се дугорочним обавезама сматрају обавезе чије се измирење очекује у дужем року. Смањење обавеза по основу судских одлука, ванпарничног поравнања и сл. врши се директним отписивањем. 8.21. Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална имовина

Резервисање, сходно МРС 37 - Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална имовина, представља ту обавезу неизвесног времена доспећа или износа. Друштво признаје резервисање само ако су испуњена следећа три услова:

• када Друштво има садашњу обавезу (законску или изведену) као последицу прошлог догађаја,

• када је вероватно да ће одлив ресурса који представљају економске користи бити захтеван да се измири обавеза и

• када може да се направи поуздана процена износа обавезе. Суштина резервисања је да се формира само за обавезе настале из прошлих догађаја, које постоје независно од будућих радњи Друштва. Отуда, резервисања се не признају за будуће пословне губитке. За сврху признавања резервисања, сматра се да је вероватно да ће захтевано измиривање обавеза Друштва проузроковати одлив ресурса који представљају економске користи, када је вероватније него да није, да ће одлив ресурса настати, то јест да је вероватноћа да ће измирење тих обавеза Друштва проузроковати одлив ресурса већа од вероватноће да неће.

Резервисања могу да се формирају по различитим основама, и то: за трошкове у гарантном року, за трошкове обнављања природних богатстава, за задржане кауције и депозите, за трошкове реструктурирања, за накнаде и друге бенефиције запослених и по другим основама (на пример, за очекиване губитке који ће настати по започетим судским споровима).



Приликом одмеравања резервисања, износ признат као резервисање је најбоља процена издатака Друштва захтеваних да се измири садашња обавеза на датум биланса стања. Другим речима, то је износ које би Друштво платило на датум биланса стања да се измири обавеза или да се та обавеза пренесе на трећу страну. Резервисања за трошкове и ризике се прате по врстама, испитују се на дан сваког биланса стања и коригују тако да одражавају најбољу садашњу процену. Ако више није вероватно да ће одлив ресурса бити потребан за измирење обавезе, укида се резервисање. Укидање, као и смањење резервисања, се врши у корист прихода. Када је учинак временске вредности новца значајан, износ резервисања представља садашњу вредност издатака за које се очекује да ће бити потребни за измирење обавезе. При израчунавању садашње вредности се користе дисконтне стопе, то јест стопе пре опорезивања, које одражавају текуће тржишне процене временске вредности новца и ризике специфичне за обавезу. Потенцијална имовина је могућа имовина која настаје по основу прошлих догађаја и чије постојање ће бити потврђено једино настанком или ненастанком једног или више неизвесних будућих догађаја који нису у потпуности под контролом Друштва. Потенцијална имовина се не признаје у финансијским извештајима Друштва, већ се, у случају да је прилив економских користи вероватан, врши њено обелодањивање. Потенцијална имовина се стално изнова процењује (најмање на датум биланса стања) да би се обезбедило да финансијски извештаји на одговарајући начин одражавају развој предметног догађаја. Ако постане сигурно да ће прилив економских користи по основу потенцијалне имовине настати, имовина и приход у вези са њом се признају у финансијским извештајима Друштва у периоду у којем је промена настала. Потенцијална обавеза је: могућа обавеза која настаје по основу прошлих догађаја и чије постојање ће бити потврђено само настанком или ненастанком једног или више неизвесних будућих догађаја који нису у потпуности под контролом Друштва; и садашња обавеза која настаје по основу прошлих догађаја, али није призната јер није вероватно да ће одлив ресурса који представљају економске користи Друштва бити захтеван за измирење обавезе или износ обавезе не може да буде довољно поуздано процењен. Потенцијална обавеза се не признаје у финансијским извештајима Друштва, већ се, у случају да је одлив економских користи могућ, а могућност одлива ресурса није мала, врши њено обелодањивање. Потенцијална обавеза се стално изнова процењује (најмање на датум биланса стања). Када одлив економских користи по основу потенцијалних обавеза постане вероватан, резервисање и расход се признају у финансијским извештајима Друштва у периоду у којем промена вероватноће настаје (осим у ретким околностима када поуздана процена не може да се направи).



8.22. Накнаде запосленима

По питању накнада запосленима, обелоданиће се обавезе Друштва за: • порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање и • отпремнине и јубиларне награде.

Са аспекта пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, Друштво је, у складу са прописима који се примењују у Републици Србији, обавезно да уплаћује доприносе разним државним фондовима за социјалну заштиту. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима који се обрачунавају применом прописаних стопа. Друштво има законску обавезу да обустави обрачунате доприносе из бруто зарада запослених, као и да за њихов рачун пренесе обустављена средства у корист одговарајућих државних фондова. Доприноси на терет запослених и на терет послодавца књиже се на терет трошкова Друштва у периоду на који се односе. Друштво, након одласка запослених у пензију, нема обавезу да им плаћа никакве накнаде.

За процену резервисања по основну накнада и других бенефиниција запослених, примењују се релевантне одредбе МРС 19 - Примања запослених. Резервисања за Накнаде и друге бенефиције запослених укључују, на пример: резервисања за неискоришћене дане годишњег одмора, резервисања за недоспеле јубиларне награде, резервисања за недоспеле отпремнине приликом редовног одласка у пензију и резервисања за отпремнине које се исплаћују као резултат одлуке Друштва да прекине рад неког запосленог пре уобичајеног датума пензионисања или одлуке запосленог да добровољно прихвати да је вишак, у замену за та примања. Приликом процене обавеза приликом престанка запослења, на основу релевантних одредби МРС 19, стопа која се користи за дисконтовање се начелно одређује у складу са тржишним приносима на датум биланса стања за високо квалитетне корпоративне обвезнице. Алтернативно, а што је такође прецизирано МРС 19, све до момента док у Републици Србији не буде постојало развијено тржиште за корпоративне обвезнице, за процену обавеза Друштва приликом престанка запослења користиће се тржишни приноси (на датум биланса стања) државних обвезница. Валута и рок корпоративних или државних обвезница треба да буду у складу са валутом и процењеним роком обавеза за примања по престанку запослења. Ако Друштво за процену обавеза приликом престанка запослења, услед неразвијеног тржишта државних обвезница, као „репер“ користи принос на државне обвезнице чији је рок доспећа краћи од процењеног рока доспећа исплата по основу односних примања, дисконта стопа се одређује тако што се принос на „реперне“ хартије од вредности процењује на дуже рокове. Послодавац је дужан да у складу са Колективним уговором члан 77. исплати отпремнину

запосленом при престанку радног односа ради коришћења права на пензију или при престанку радног односа по сили закона, због губитка радне способности у висини три просечне зараде запосленог у моменту исплате, с тим да тако исплаћена отпремнина не



може бити нижа од четири просечне зараде код послодавца у моменту исплате, односно која не може бити нижа од висине отпремнине утврђене у складу са Законом.. Послодавац је дужан да исплати запосленима јубиларну награду у складу са Колективним уговором члан 78. која се исплаћује у наредном месецу од месеца у коме је запослени навршио 20 или 30 година непрекидног стажа код послодавца и то:

за 20 година – у висини 1,25 бруто просечне зараде исплаћене код послодавца за перио јануар - новембар претходне године а

за 30 година – у висини 1,50 бруто просечне зараде исплаћене код послодавца за јануар – новембар претходне године. Како се ради о дугорочним обавезама, обрачун резервисања дугорочних обавеза за отпремнине и за јубиларне награде врши се проценом садашње вредности будућих очекиваних исплата по наведеним основама. Израчунавање садашње вредности врши се применом актуарских техника уважавањем различитих претпоставки захтеваних МРС 19 (очекивана флуктуација запослених радника, дугорочни раст зарада у Друштву, константност стопе инфлације итд.). Резервисања за неискоришћене дане годишњег одмора се одмеравају у висини накнаде утврђене на основу података о бруто просечној заради из претходна три месеца за коришћење годишњег одмора.

9. ФИНАНСИЈСКИ РИЗИЦИ И УПРАВЉАЊЕ

ФИНАНСИЈСКИМ РИЗИЦИМА У ДРУШТВУ

Неизвесност по питању будућих догађаја је једна од основних специфичности пословања у условима тржишног привредног амбијента, која се огледа у више могућих, односно потенцијалних исхода. Услед неизвесности, то јест услед непознавања и несигурности који ће се од потенцијалних догађаја стварно десити, правни субјекти су у пословању изложени разноврсним ризицима, а који могу имати утицај на њихову будућу тржишну позицију. Са аспекта Друштва, постоји велики број потенцијалних ризика који у различитом интензитету могу да имају негативан утицај на стање и пословање Друштва. Поједини (специфични) ризици су условљени интерним факторима, као што су, на пример: ризик концентрације, који се у случају Друштва може манифестовати изложености ка једној или мањој групи купаца или добављача; оперативни ризик, који се манифестује у могућности настанка негативних ефеката услед ненамерних и намерних пропуста у раду запослених, неодговарајућих унутрашњих процедура и процеса, неадекватног управљања информационим системима у Друштву и сл.; репутациони ризик, под којим се подразумева могућност погоршања тржишне позиције Друштва због губитка поверења, то јест стварања негативне слике јавности (државне институције, добављачи, купци итд.) о пословању Друштва; правни ризик, који се испољава у могућности настанка негативних ефеката услед казни и санкција проистеклих из судских спорова због неиспуњавања уговорних или законских обавеза; итд.



Како је већина ових, као и појединих осталих непоменутих ризика, предмет других делова Напомена или других интерних аката Друштва (на пример, минимизирање оперативног ризика, путем усвојених процедура и радних инструкција, између осталог, предмет је Правилника о рачуноводству и рачуноводственим политикама Друштва), у наставку ће се фокус ставити на разматрање финансијских ризика, под којима се, пре свега, мисли на:

• кредитни ризик, • тржишни ризик и • ризик ликвидности.

Финансијски ризици су значајно условљени (екстерним) факторима који нису непосредно под контролом Друштва. У том смислу, на висину финансијског ризика значајно утиче стање окружења Друштва, које није опредељено само развијеношћу привредног окружења, већ и правним, финансијским и другим релевантним аспектима који опредељују висину системских ризика. Генерално, компаративно посматрано са тржиштима развијених привреда, друштва која послују на тржиштима, како недовољне привредне развијености и макроекономске стабилности, тако и високе неликвидности, као што је Република Србија, значајно су изложена финансијским ризицима. Поред наведеног, недовољна развијеност финансијског тржишта онемогућава коришћење широке лепезе инструмената „хеџинга“ која су карактеристична за развијена тржишта. Тако, на пример, друштва која послују у Републици Србији немају могућност коришћења већег броја дериватних финансијских инструмената у управљању финансијским ризицима, из разлога што такви инструменти нису у широкој употреби, нити постоји организовано континуирано тржиште финансијских инструмената.

Управљање финансијским ризицима је свеобухватан и поуздан систем управљања, усмерен ка минимизирању потенцијалних негативних утицаја на финансијско стање и пословање Друштва, у условима непредвидивости финансијског тржишта. Уважавајући ограничења у управљању финансијским ризицима карактеристична за пословање на тржишту Србије, јасна је неопходност да се овој проблематици адекватно приступи, што је препознато и од стране руководства Друштва. Суштински, управљање финансијским ризицима у Друштву треба да обезбеди да ризични профил Друштва увек буде у складу ка склоношћу Друштва ка ризицима, односно у складу са прихватљивом структуром и нивоом ризика које Друштво намерава да преузима за потребе остваривања своје пословне стратегије и циљева. Анализом пословања Друштва у претходном периоду, као и структуром позиција из биланса стања и биланса успеха, може се закључити да је Друштво у знатној мери изложено

различитим врстама ризика. Додатно, а на основу компаративне анализе података из 2012. и 2011. године, може се уочити тенденција повећања ризика.



У наставку ће се приказати: • финансијски ризични профил Друштва, односно процена структуре и нивоа

финансијских ризика којима је Друштво изложено у свом пословању; • мере за управљање препознатим финансијским ризицима Друштва и • управљање ризиком капитала, који, иако не спада ни у једну од појединачних врста

финансијских ризика, у значајној мери утиче на висину сваке од разматраних врста ризика.

9.1. Кредитни ризик

Кредитни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Друштва услед неизвршавања, у прецизираним роковима, обавезе дужника према Друштву. Под кредитним ризиком се не подразумевају само дужничко-поверилачки односи који произилазе из продаје производа Друштва, већ и они кредитни ризици који произилазе из других финансијских инструмената, као што су, на пример, потраживања Друштва по основу дугорочних и краткорочних финансијских пласмана. Друштво има значајне концентрације кредитног ризика наплате потраживања од купаца, односно веледрогерија које имају веома дуг период кредитирања од стране Друштва због њихове неликвидности. Наплата потраживања од веледрогерија је проблем са којим се сусрећу сви произвођачи, зато што се неликвидност у овом делу ланца дистрибуције лако преноси и на произвођаче путем домино ефекта. Према подацима Агенције за привредне регистре, краткорочна задуженост веледрогерија је десет пута већа од њихових дугорочних обавеза што им онемогућава приступ пословним банкама, обзиром да хронична неликвидност веледрогерија прелази у несолвентност и угрожава Going concern принцип дистрибутера лекова. У таквим условима, произвођачи фармацеутских производа солидарно подносе терет финансирања веледрогерија, задужујући се код пословних банака, како би сервисирали обавезе по основу регресних права на име доспећа есконтованих меница. Суштина описаног проблема би требало у будућности да буде превазиђена усвајањем новог модела дистрибуције и, самим тим, са циљем ослобађања заробљеног обртног капитала. У наредним табелама приказана је:

• структура краткорочних потраживања за које није извршено умањење вредности, • структура краткорочних потраживања за које је извршено умањење вредности. • старосна структура краткорочних потраживања .



Структура краткорочних потраживања за

које није извршено умањење вредности 2012 2011

Купци у земљи

DELTA FARM DOO 75,140 59,358 VELEXFARM DOO 5,840 -

VEGA VALJEVO 46,542 42,620 NS PHARM DOO 4,639 30,307 ACTERRNA DOO 40,736 25,266 JUGOHEMIJA AD 13,150 - ANLEK 37,133 42,932 FARMEKS 4,954 4,082 ERMA DOO PRED ZA SPOLJ I UNUT 42,173 39,098 VETMETAL 5,045 4,421

Остали 55,887 190,241 Свега 331,239 438,325

Купци у иностранству

PHOENIX D.O.O. 41,048 24,561

INTERPROMET DOO 19,954 18,218

KRAJINALIJEK 15,725 53,709

T D ZEGIN DOO 12,624 30,662

GALENIKA CRNA GORA 9,828 167,361

MEDIKA D.O.O. 9,787 5,665

ABBOTT LOGISTICS BV 8,831 0

A.D.M. FARM SRL 1,582 896

MEDIPLUS EXIM S.R.L. 1,245 0

FARMEXIM S.A. 756 663

Остали 21,116 41,869

Свега 142,495 343,603

УКУПНО 473,734 781,928



Структура краткорочних потраживања за

које је током године извршено 2012 2011

умањење вредности


VELEFARM-VFB 4,457,640 2,758,932 BG PHARM 2,434,930 1,982,624 VELEFARM PROLEK D.O.O. 958,947 243,272 PHARMANARI 237,720 237,720 VETFARM LOGISTIKA DOO 115,858 133,478 VETFARM AD BEOGRAD 287,821 290,526

Остали 513,314 554,094 Свега 9,006,230 6,200,646


GALENIKA CRNA GORA 257,160 78,209

ICN MAKEDONIJA 152,052 142,734

VETFARM D.O.O. 81,925 75,385

AL KISMA SCIENTIFIC BIROA 29,484 119,666

OAO FARMIMEX 21,963 98,559

VELEFARM D.O.O. 12,624 11,616

BH COMPANY FARM 11,221 0

MEDIKA D.O.O. 10,119 38,191

UNIHEMKOM PHARMA D.O.O. 9,144 8,414

GALENIKA (BANJA LUKA) 7,957 7,322

Остали 36,719 88,442

Свега 630,367 668,538

УКУПНО 9,636,597 6,869,184 Старосна структура краткорочних

потраживања oд купаца у

земљи 2012 2011

Текућа 165,888 204,285 0-30 дана до доспећа 65,708 57,874 30-60 дана до доспећа 99,643 177,441 преко 60 дана до доспећа 9,006,230 6,199,370 УКУПНО 9,337,469 6,638,971 Старосна структура краткорочних

потраживања oд купаца у

иностранству 2012 2011

Текућа 84,050 261,288

0-30 дана до доспећа 5,276 4,255

30-60 дана до доспећа 6,902 41,480

60-90 дана до доспећа 46,266 36,580

преко 90 дана до доспећа 630,367 668,538

УКУПНО 772,862 1,012,142



9.2. Тржишни ризик Тржишни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Друштва због губитака у оквиру билансних позиција, насталих као последица негативних тржишних кретања цена и других релевантних финансијских параметара. Тржишни ризик се састоји од три врсте ризика:

• валутног ризика, • каматног ризика и • ризика од промене цена.

Валутни ризик, који се још назива девизни ризик или ризик од промене курсева, је ризик од флуктуирања фер вредности или будућих токова готовине финансијског инструмента услед промене девизних курсева. Валутни ризик се испољава код финансијских инструмената који су означени у страној валути, то јест у валути која је различита од валуте (функционалне) у којој су финансијски инструменти у финансијским извештајима одмерени. Друштво послује у међународним оквирима и изложено је ризику промена курсева страних валута који проистиче из пословања са различитим валутама, првенствено евром. Наиме, Друштво је изложено ризику од промене страних релевантних валута, пре свега, преко насталих обавеза по основу увезених сировина (85% су сировине из увоза), док је највећи део пласмана на домаћем тржишту у потраживањима која нису индексирана у ино-валути. Сходно наведеном, Друштво својом пословном политиком настоји да продају извозно оријентише како би преко освајања нових тржишта свело ризик од промена курсева страних валута у односу на динар на најмању могућу меру. Поред обавеза према ино-добављачима, Друштво је изложено ризику од промене курсева страних валута по основу обавеза по дугорочним и краткорочним кредитима који су индексирани у ино-валути и по основу којих Друштво трпи значајне износе негативних курсних разлика. Анализа осетљивости, презентована у наставку, показује да би негативна промена курсева значајније утицала на промену резултата Друштва, па се може закључити да је Друштво

значајно изложено валутном ризику. Следећа табела представља преглед средстава и обавеза према валути, на дан 31.12.2012. односно 31.12.2011.



Pregled izloženosti Društva deviznom riziku na dan 31.12.2012.

U hiljadama RSD GBP BAM MKD LEI RUB CHF USD EUR RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekviv. - 271 2,358 55 40 - 770 55,053 14,115 72,662 Potraživanja - - - - 14,219 128,276 332,891 475,386 Kratkoročni finansijski plas. - - - - - - - 49,169 49,169 Učešća u kapitalu - - - - - - - 660,252 660,252

Ostala potraživanja - - - - - - 48,276 996,810 1,045,086

Ukupno - 271 2,358 55 40 - 14,989 231,605 2,053,237 2,302,555

Kratk. Finans. obaveze - - - - - - - 1,798,111 2,911,892 4,710,003

Obaveze iz poslovanja 283 271 - 774 1,095 274,749 109,796 953,144 2,381,373 3,721,485

Dugoročne obaveze - - - - - - - 10,936,301 1,705,774 12,642,075 Ostale obaveze - - - - - - 14,219 41,897 1,048,565 1,104,681

Ukupno 283 271 - 774 1,095 274,749 124,015 13,729,453 8,047,605 22,178,245

Neto devizna pozicija

na dan 31. dec. 2012. (283) - 2,358 (719) (1,055) (274,749) (109,026) (13,497,848) (5,994,367) (19,875,689)

Pregled izloženosti Društva deviznom riziku na dan 31.12.2011.

U hiljadama RSD GBP BAM MKD RUB CHF USD EUR RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekviv. - 271 - 72 - 98 27,597 5,074 33,112 Potraživanja - 7,323 - - - 119,687 223,731 432,568 783,309 Kratkoročni finansijski plas. - - - - - - - 90,083 90,083 Učešća u kapitalu - - - - - - - 664,133 664,133

Ostala potraživanja - - - - - - - 80,965 80,965

Ukupno - 7,689 - 72 - 584,260 436,641 622,940 1,651,602

Kratk. Finans. obaveze - - - - 132,298 132,287 3,619,694 3,822,239 7,706,518

Obaveze iz poslovanja 195 - - - 718,586 227,997 1,275,253 2,175,676 4,397,706

Dugoročne obaveze - - - - - - 3,494,800 - 3,494,800 Ostale obaveze - - - - - - - 1,536,361 1,536,361

Ukupno 195 - - - 850,884 360,284 8,389,747 7,760,799 17,135,385

Neto devizna pozicija

na dan 31. dec. 2011. (195) 7,689 - 72 (850,884) 223,975 (7,953,105) (7,137,859) (15,483,783)



У следећој табели је, на основу података из девизног подбиланса, исказана књиговодствена вредност монетарних средстава и обавеза.

2012 2011 2012 2011

1,341,394 1,547,489 17,365,525 8,635,679

Средства у 000 ДИНАРА Обавезе у 000 ДИНАРА

C oбзиром на исказане разлике у девизним подбилансима, у наредној табели је урађена анализа осетљивости Друштва на номинални раст курса динара од 10% у односу на стране валуте. Стопа осетљивости од 10% представља процену разумно очекиваних промена у курсевима страних валута. Анализа осетљивости укључује само готовинска средства, ненаплаћена потраживања и неизмирене обавезе исказане у страној валути, и усклађује њихово превођење на крају периода за потенцијалну депресијацију или апресијацију функционалне валуте у односу на стране валуте. Иако, са аспекта Друштва, валутни ризик обухвата више различитих валута (анализом девизног подбиланса Друштва, може се констатовати да је Друштво најосетљивије на промену EUR, а од осталих валута значајан утицај може да има промена USD) анализа осетљивости је урађена на начин који подразумева идентичну флуктуацију свих за Друштво релевантних валута. Поред наведеног, у анализи осетљивости је приказан утицај промене курсева страних валута на резултат, независно од тога да ли би промена курсева имала тренутан или одложен ефекат (по основу дугорочних потраживања и обавеза у динарима са валутном клаузулом и по основу дугорочних потраживања и обавеза у страној валути; сходно Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама Друштва) на текући резултат Друштва. Уз непромењене остале варијабле, апресијација националне валуте би проузроковала позитиван утицај на резултат текућег периода због позитивних ефеката нето курсних разлика између девизних средстава и обавеза. Аналогно изнетом, уз непромењене остале варијабле, депресијација националне валуте би проузроковала негативан утицај на резултат текућег периода због негативних ефеката нето курсних разлика између девизних средстава и обавеза.

Aнализа осетљивости резултата у случају

депресијације националне валуте за 10% 2012 2011

НЕТО УТИЦАЈ НА РЕЗУЛТАТ

ТЕКУЋЕГ ПЕРИОДА (1,602,413) (708,819)

У 000 ДИНАРА

Каматни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на резултат и капитал Друштва због неповољних промена каматних стопа. Друштво је овој врсти ризика изложено преко позиција финансијских обавеза за кредите узете са потенцијално променљивим каматним стопама (Белибор, Еурибор), као и услед одмеравања затезне камате због неблаговременог измирења обавезе.



Анализа осетљивости, презентована у наставку, показује да негативна промена каматних стопа (за 1%) има значајан утицај на промену резултата, па се може закључити да је Друштво значајно изложено каматном ризику. У следећим табелама је приказана каматоносна структура финансијских средстава и обавеза Друштва са променљивом каматном стопом на датум биланса стања. Каматоносна структура 2012 2011

финансијских средстава и обавеза са

променљивом каматном стопом

Каматоносна финансијска средства са променљивом каматном стопомДугорочни стамбени кредити 5,387 5,725Свега 5,387 5,725

Каматоносне финансијске обавезе са променљивом каматном стопомДугор.кред. и кред.до годину дана 14,672,811 3,995,386Краткорочни кредити 1,320,144 3,577,529Обавезе по основу искоришћеног прекорачења по текућем рачуну 1 1,820,000Обав. по осн.позајм. Галинг, Фитофар. 532,335 0Свега 16,525,291 9,392,915 Обзиром на исказане разлике у финансијским средствима и обавезама са променљивим каматним стопама Друштва, у наредној табели је урађена анализа осетљивости Друштва на раст каматне стопе од 1%. Стопа осетљивости од 1% представља процену потенцијално разумно очекиваних промена у каматним стопама. Анализа осетљивости је урађена у варијанти сценарио анализе, која подразумева истовремено и истосмерно померање каматне стопе на сва финансијска средства и финансијске обавезе са променљивим каматним стопама. Поред наведеног, примењена анализа осетљивости подразумева да је преостали износ средстава и обавеза на датум биланса стања био непромењен у току целе године. Уз непромењене остале варијабле, ако су финансијска средства са променљивом каматном стопом већа од финансијских обавеза са променљивом каматном стопом, раст каматне

стопе би проузроковао позитиван утицај на резултат текућег периода, услед позитивних ефеката нето прихода од камата. Аналогно изнетом, уз непромењене остале варијабле, ако су финансијска средства са променљивом каматном стопом мања од финансијских обавеза са променљивом каматном стопом, раст каматне стопе би проузроковало негативан утицај на резултат текућег периода, услед негативних ефеката нето прихода од камате.



Анализа осетљивости резултата у случајураста каматне стопе за 1 %

НЕТО УТИЦАЈ НА РЕЗУЛТАТ 2012 2011

ТЕКУЋЕГ ПЕРИОДА(165,199) (93,872) (165,199) (93,872)

Везано за потенцијалне каматне ризике по основу финансијских обавеза, у наставку ће се дати кратак осврт на политику управљања ризиком добављача која се примењује у Друштву. Као што се из табеле у којој је приказана каматоносна структура финансијских обавеза са променљивом каматном стопом може уочити, обавезе према добављачима (како обавезе по испостављеним фактурама, тако и нефактурисане обавезе) нису укључене у наведену групу. Основна чињеница која подржава реалност примењеног приступа је да добављачи, по правилу, не зарачунавају затезне камате у случају кашњења Друштва у измирењу својих обавеза. Незарачунавање затезне камате треба првенствено разумети као последицу потребе за дугорочним одржавањем добрих пословних односа добављача са потенцијално квалитетним купцем. Сходно изнетом, потенцијални каматни ризици због

неблаговременог измирења обавеза према добављачима у Друштву нису изражени. У наредној табели приказани су најзначајнији добављачи, према стању обавеза на датум биланса стања Друштва.



Структура обавеза према добављачима 2012 2011

Добављачи у земљи

SRBIJAGAS-BEOGRAD 729,238 288,328 HEMOFARM AD VRSAC 35,000 129,368 FPM AGROMEHANICA 49,119 - SRBOLEK BEOGRAD 69,510 69,511 DUNAV-OSIGURANJE 50,118 57,895 ELEKTRODISTRIBUCIJA BGD 95,800 45,736 FK PARTIZAN 42,615 21,632 DELOITTE REVIZIJA 63,274 9,650 B2M 23,797 21,262 GRADSKA CISTOCA 23,206 11,922

ОСТАЛО 492,962 1,149,011

Свега 1,674,639 1,804,316

Добављачи у иностранству

HOFFMANN LA ROCHE 274,749 718,586 ABBOTT 403,848 476,316 CPH BV CHEMIE PHARMACIE 49,678 30,575 ROPHARMA 74,653 120,895 BIRGIM AVRUPA 96,154 82,373 EUREKA TRADING LIMITED 84,996 73,667 SPECIFAR S.A. 36,899 61,643 PIRAMIDA 25,214 39,740 MEDAC 44,738 37,523 IMA ACTIVE,SAFE 18,307 18,459

ОСТАЛО 142,653 558,645

Свега 1,251,889 2,218,420

УКУПНО 2,926,528 4,022,736

Старосна структура обавеза

према добављачима у земљи 2012 2011

Текућа 113,665 91,967 0-30 дана до доспећа 152,236 116,014 30-60 дана до доспећа 128,383 121,696 60-90 дана до доспећа 62,428 84,014 Преко 90 дана до доспећа 1,217,927 1,390,625 УКУПНО 1,674,639 1,804,316



Старосна структура обавеза

према добављачима у иностранству 2012 2011

Текућа 126,301 198,517 0-30 дана до доспећа 59,183 7,464 30-60 дана до доспећа 48,065 53,751 60-90 дана до доспећа 22,917 9,730 Преко 90 дана до доспећа 995,423 1,948,958 УКУПНО 1,251,889 2,218,420 Ризик од промене цена је ризик да ће фер вредност или будући токови готовине финансијског инструмента флуктуирати због промена тржишних цена (које нису оне које настају услед каматног или валутног ризика), било да су те промене проузроковане факторима специфичним за појединачни финансијски инструмент или његовог емитента, или да фактори утичу на све сличне финансијске инструменте којима се тргује на тржишту. Већина продајних цена је контролисана од стране државе. Промет и цена лекова је један од највише регулисаних аспеката свуда у свету, па и у Србији. Цене свих регистрованих лекова за људску употребу уређује Влада Републике Србије, а на усаглашени предлог Министарства здравља и Министарства трговине. Конкретно, Законом о лековима и медицинским средствима утврђено је да Влада Републике Србије утврђује цене лекова за хуману употребу. У циљу реализације ове надлежности, Влада је донела Уредбу о критеријумима за формирање цене лекова за употребу у хуманој медицини чији је режим издавања на рецепт (»Службени гласник РС« број 108 од 13. новембра 2012), на бази које, Одлуком о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, утврђује највише цене за све регистроване лекове. Овим правним актима регулише се промет, дефинише цена и практично одређује структура канала у дистрибуцији лекова. Друштво трпи ценовни геп настао између регулисаних цена лекова и сталног раста цена инпута. Критеријуми за формирање цена лекова за хуману употребу су следећи:

• упоредива цена лека на велико у референтним земљама (Словенија, Хрватска, Италија),

• просечна упоредива цена на велико у референтним земљама, • однос цене лека на велико у Републици Србији и просечне упоредиве цене лека на

велико у референтним земљама, • постојећа цена лека на велико, • показатељи фармакоекономске студије и • трошкови промета на велико.

Поред наведеног, одређено је да: • су трошкови промета на велико садржани у цени лека у висини од 6% од велепродајне

цене, • се трошкови промета на мало у апотекама зарачунавају на нивоу од 12% на

велепродајну цену и • да се цена ОТС препарата формира слободно, а малопродајна маржа је за све

категорије нелека и парафармације одређена зависно од конкуренције на тржишту. Порез на додату вредност за лекове је 8%.



Како цене већег броја производа из асортимана Друштва није у директној надлежности политике управљања ценама од стране Друштва, већ је резултат државне регулације, може се закључити да је ризик од промена цена у Друштву изражен.

9.3. Ризик ликвидности

Ризик ликвидности је ризик да ће Друштво имати потешкоћа да измирује доспеле обавезе, уз одржавање потребног обима и структуре обртних средстава и очување доброг кредитног бонитета. У наредној табели су приказани најзначајнији показатељи ликвидности Друштва и то:

• општи рацио ликвидности (количник обртних средстава и краткорочних обавеза), који показује са колико је динара обртних средстава покривен сваки динар краткорочних обавеза;

• ригорозни рацио ликвидности (количник ликвидних средстава, под којима се подразумевају укупна обртна средства умањена за залихе и активна временска разграничења; и краткорочних обавеза), који показује са колико је динара ликвидних средстава покривен сваки динар краткорочних обавеза;

• готовински рацио ликвидности (количник готовине увећане за готовинске еквиваленте и краткорочних обавеза), који показује са колико је динара готовинских средстава покривен сваки динар краткорочних обавеза; и

• нето обртна средства (вредносна разлика између обртних средстава и краткорочних обавеза).

Следећа табела представља рочност доспећа средстава и обавеза према преосталом року доспећа, на дан 31.12.2012. односно 31.12.2011.



Tabela ročnosti dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31.12.2012.

Do 3 meseca3 meseca do 1 godine

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 72,662 - - - 72,662

Potraživanja 283,635 191,751 - - 475,386

Kratkoročni finansijski plasmani - 49,169 - - 49,169

Učešća u kapitalu - - - 660,252 660,252 Ostala potraživanja - 1,045,086 - - 1,045,086

Ukupno 356,297 1,286,006 - 660,252 2,302,555

Kratkoročne finansijske obaveze - 4,710,003 - - 4,710,003

Obaveze iz poslovanja 3,721,485 - - 3,721,485

Dugoročne obaveze - - 164,260 12,477,815 12,642,075 Ostale obaveze 713,155 73,471 318,055 1,104,681

Ukupno 4,434,640 4,783,474 164,260 12,795,870 22,178,245

Ročna neusklađenost

na dan 31. decembar 2012.

Tabela ročnosti dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31.12.2011.

Do 3 meseca3 meseca do 1 godine

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 33,112 - - 33,112

Potraživanja 579,024 204,285 - - 783,309

Kratkoročni finansijski plasmani - 90,083 - - 90,083

Učešća u kapitalu - - - 664,133 664,133 Ostala potraživanja - 80,965 - - 80,965

Ukupno 612,136 375,333 - 664,133 1,651,602

Kratkoročne finansijske obaveze - 7,706,518 - - 7,706,518

Obaveze iz poslovanja 4,397,706 - - - 4,397,706

Dugoročne obaveze - - 3,494,800 - 3,494,800 Ostale obaveze 860,138 175,636 - 500,587 1,536,361

Ukupno 5,257,844 7,882,154 3,494,800 500,587 17,135,386

Ročna neusklađenost

na dan 31. decembar 2011.

(4,078,343) (3,497,468) (164,260) (12,135,618)

(4,645,708) (7,506,821) (3,494,800) 163,546 (15,483,783)

U hiljadama RSD 1 do 5 godinaPreko 5 godina Ukupno

U hiljadama RSD 1 do 5 godinaPreko 5 godina

(19,875,690)

Ukupno



Извођење закључака о показатељима ликвидности, добијених на основу рацио анализе, поред осталог, подразумева њихово упоређивање са задовољавајућим општим стандардима, који су, такође, приказани у наредној табели.

Показатељи Задовољавајући

ликвидности општи стандарди 2012 2011

Општи рацио ликвидности 2:1 0.44 :1 0.46:1Ригорозни рацио ликвидности 1:1 0.16:1 0.12:1Готовински рацио ликвидности 0.0071 :1 0.0027:1Нето обртна средства Позитивна(у хиљадама динара) вредност (5,816,985) (8,125,349)

Резултати рацио анализе показују да је Друштво током 2012. године значајно умањило способност да у релативно дужем периоду из готовине, и/или уновчавањем других облика ликвидних средстава, измирује краткорочне обавезе. Уважавајући наведено, може се закључити да има индиција које указују на проблеме са ликвидношћу Друштва. У наведеном контексту истичемо да:

• уважавајући динамичну природу пословања Друштва, руководство тежи да одржи флексибилност финансирања, што, поред осталог, подразумева држање на располагању постојећих кредитних линија, као и проширење истих; а

• Руководство врши континуирани надзор над резервама ликвидности Друштва, која обухватају расположиве неискоришћене кредитне линије, готовину и готовинске еквиваленте, као и ликвидне потенцијале сходно очекиваним новчаним токовима.

9.4. Управљање ризиком капитала

Циљ управљања ризиком капитала је да Друштво задржи способност да настави да послује у неограничено дугом року, како би се власницима Друштва обезбедио задовољавајући принос (профит), уз очување адекватне структуре извора средстава, односно доброг кредитног бонитета. Иако постоји више критеријума на основу којих се могу изводити закључци о одрживости претпоставке о дугорочној егзистенцији Друштва, сигурно да су рентабилно пословање, као и задовољавајућа финансијска структура, једни од основних критеријума. Најбољи репрезент рентабилности је стопа приноса на просечан сопствени капитал, која показује колико Друштво остварује приноса на један динар просечно ангажованих сопствених средстава. При израчунавању овог показатеља рентабилности, просечан сопствени капитал је одређен као аритметичка средина вредности капитала на почетку и на крају године.



Показатељи рентабилности 2012 2011

Нето добитак/губитак (5,177,858) (13,516,970)

Капитал на почетку године 2,288,683 15,821,092 Капитал на крају године (5,198,142) 2,288,684 Свега 9,054,888

Стопа приноса на сопствени капитал -123.84%

Просечан капитал

Сходно подацима из табеле, јасно је да се резултати пословања у 2012. и 2011. години, са аспекта одрживости капитала, не могу оценити као задовољавајући, тако да је ризик

капитала веома изражен. Показатељ није приказан из разлога што је друштво исказало губитак изнад висине капитала. Адекватност финансијске структуре се огледа у висини и карактеру задужености. У наредним табелама су приказани најзначајнији показатељи финансијске структуре Друштва, и то:

• удео позајмљених у укупним изворима средстава, који показује колико је један динар средстава Друштва финансиран из позајмљених извора; и

• удео дугорочних у укупним изворима средстава, који показује колико је један динар средстава Друштва финансиран из дугорочних извора.

Показатељи финансијске структуре 2012 2011

Обавезе 24,196,580 18,190,848 Укупна средства 24,196,580 20,479,531 Удео позајмљених у

укупним изворима средстава 81.88%

Капитал на крају године (5,198,142) 2,288,684 Дугорочна резервисања и дугорочне обавезе 12,960,130 3,995,386 Свега 7,761,988 6,284,070

Укупна средства 24,196,580 20,479,531 Удео дугорочних у

укупним изворима средстава 37.63%

Дугорочна средства

Рацио нето задужености показује колико је сваки динар нето задужености Друштва покривен капиталом Друштва. Показатељ није приказан из разлога што је друштво исказало губитак изнад висине капитала. Под нето задуженошћу се подразумева разлика између:

• укупних (дугорочних и краткорочних) финансијских обавеза Друштва (укупна пасива умањена за капитал, дугорочна резервисања и одложене пореске обавезе Друштва) и

• готовине и готовинских еквивалената.



Параметри за израчунавање рација нето

задужености према укупном капиталу 2012 2011

Финансијске обавезе 22,939,053 17,269,252 Готовина и готовински еквиваленти 72,662 33,112 Свега 22,866,391 17,236,140

Капитал на крају године (5,198,142) 2,288,684 РАЦИО НЕТО ЗАДУЖЕНОСТ

ПРЕМА УКУПНОМ КАПИТАЛУ 1:0.23%

Нето задуженост

Показатељ није приказан из разлога што је друштво исказало губитак изнад висине капитала. 10. БИЛАНС УСПЕХА

10.1. Приходи од продаје

Друштво остварује приход од продаје продајом производа и роба, као и пружањем услуга на

домаћем и иностраном тржишту, а структура прихода је приказана у наредној табели.

2012 2011

Приход од продаје зависним правним лицима 170,330 1,183,846

Роба и услуге 290,680 1,881,702 Одобрени рабат (120,350) (697,856)

Приход од продаје на домаћем тржишту 3,749,795 2,361,674

Готови производи и роба 7,133,814 5,277,242 Услуге - ресторан 20,365 24,002 Одобрени рабат (3,404,384) (2,939,570)

Приход од продаје на ино тржишту 760,692 463,458

Производи и услуге 961,876 544,420 Одобрени рабат (201,184) (80,962)

Укупно 4,680,817 4,008,978

У оквиру исказаног рабата укључена су и умањења прихода по основу рекламација и сторно реализације. У току 2011. године приходи од услуга су били евидентирани у оквиру групе приходи од продаје зависним правним лицима.



10.2 Приходи од активирања учинака и робе

2012 2011

Приход од акт.робе за соп. потребе 8,054 9,057 Приход од акт. произ. и услуга за соп. потребе 4,201 3,045 Укупно 12,255 12,103

10.3. Приходи од повећања/(смањења) вредности залиха учинака

Структура прихода од повећања

(смањења) вредности залиха учинка 2012 2011

Повећање вредности залиха учинка 39,612 800,170Смањење вредности залиха учинка -580,915 -108,485ЕФЕКАТ (541,304) 691,685

1. недовршена производња

стање стање

31.12.2011 31.12.2012.

фабрика лекова и парафармацеутике 22,865 60,484 37,619 фабрика чврстих фармацеутских препарата 91 842 751 фабрика дентала 4,725 4,003 722 фабрика фармацеутских сировина 30,459 28,133 2,325

Укупно 58,140 93,463 38,370 3,047

САЛДО 35,323

2. готови производи

стање стање

31.12.2011 31.12.2012.

фабрика лекова и парафармацеутике 1,239,653 932,675 306,977 фабрика чврстих фармацеутских препарата 545,943 309,395 236,548 фабрика дентала 30,809 32,050 1,241 фабрика фармацеутских сировина 46,186 11,843 34,343

Укупно 1,862,591 1,285,964 1,241 577,868

САЛДО (576,627)

Укупно 1,920,730 1,379,427 39,612 580,915

САЛДО (541,304)

ФАБРИКЕ повећање смањење

ФАБРИКЕ повећање смањење



Друштво је у 2012. и 2011. години извршило обрачун трошкова и учинака по новој унапређеној методологији на нивоу јединице производа, користећи завршени радни налог као инструмент обрачуна стварне цене коштања, која је неопходни услов за потребе билансирања залиха ( МРС 2 ) Друштво је извршило индиректан отпис залиха готових производа са кодом 99 у износу од 52.606 хиљада динара и исправку вредности залиха готових производа са кратким роком у износу од 88.514 хиљада динара и то за залихе које се не могу продати јер за њима нема тражње на тржишту, а износ од 16.281 хиљада динара је ефекат билансирања залиха са кратким роком које ће у будућем периоду бити продате са додатим рабатом од 10-80% Друштво је по налогу ревизора а по процени стручних служби извршило индиректни отпис спорообртних залиха готових производа. за производе Protamin sulfat и Cilazapril film tabl. који су са највећим учешћем.

10.4. Остали пословни приходи

2012 2011

Приход од субвенција Министарства за науку 11,133 11,686 Приход од закупнина 3,674 8,902 Остали пословни приходи 245,457 11,407

Укупно 260,264 31,995

У 2012. години, приходи од субвенција Министарства за науку су остварени по основу следећих одобрених пројеката:

• Развој производа и технологије које обезбеђује жељено ослобађање лековитих супстанци из чврстих фарацеутских облика

• Развој микро и нано система као носача за лекове са антифламаторним деловањем и метода за њихову карактеризацију

• Рационални дизајн и синтеза биолошки активних супстанци и кординационих једињења и функционалних материјала релевантних у био нанотехнологији

• Аберација ћелијског циклуса и утицај оксидативног стреса на неуродегененеративне процесе и малигну трансформацију ћелије

• Испитивање антихипертензивног потенцијала супстанци природног и синтетског порекла у експерименталним моделима кардиоваскуларних и бубрежних обољења

• Интеракције ксенобиотика и утицај на системе у биомедицини • Модулација сигналних путева који контролишу интра целуларниенергетски биланс у

терапији тумора и неуроимуно ендокрилних поремећаја

У оквиру осталих пословних прихода највеће учешће имају приходи од продаје воде, паре и осталих услуга.



10.5. Трошкови материјала

2012 2011

Трошкови материјала за израду 1,297,007 1,427,616 Трошкови паковног материјала 301,220 268,486 Трошкови осталог материјала 276,062 270,443 Трошкови горива и енергије 540,631 494,363 Укупно 2,414,920 2,460,909

У оквиру трошкова горива и енергије најзначајнији део се односи на утрошени гас, који се првенствено користи у технолошком процесу. Трошкови гаса су: у 2012. години износили 416.878 хиљада РСД, а у 2011. години 381.762 хиљада РСД.

10.6. Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи

Структура трошкова зарада, накнада 2012 2011

зарада и осталих личних расхода

Трошкови зарада

Нето зараде у земљи 1,605,714 1,746,523 Нето зараде ино представништва 17,273 19,146 Нето зараде судска решења - 4,165 Укупне нето зараде 1,622,988 1,769,833 Порези и доприноси на зараде 1,075,669 1,177,576 Свега 2,698,657 2,947,409

Трошкови уговора о делу, ауторских уговора,уговора о привременим и повременим 4,801 18,470 пословима и сл.Накнада члановима управног и 2,925 5,770 надзорног одбораОстали лични расходи 161,909 98,901 УКУПНО 2,868,292 3,070,550

У оквиру осталих личних расхода, најзначајнији су трошкови Друштва по следећим основама:

• трошкови резервисања за неискоришћене дане годишњих одмора у износу од 49.097 хиљада динара а који су од 2012. године рекласификовани по препоруци ревизорске куће на трошкове зарада због своје краткорочности, до 2012. године смо ове трошкове евидентирали на групи дугорочних резервисања,

• трошкови коришћења сопственог возила у службене сврхе (у 2012. години 18.604 хиљада РСД; у 2011. години 16.142 хиљада РСД),

• превоза радника - Ласта (у 2012. години 47.390 хиљада РСД; у 2011. години 35.370 хиљада РСД) и

• превоза радника у јавном саобраћају (у 2012. години 25.921 хиљада РСД; у 2011. години 22.872 хиљада РСД).



Поред наведеног, у оквиру осталих личних расхода исказане су солидарне помоћи, трошкови службених путовања, трошкови виза и др.

10.7 Трошкови амортизације Структура трошкова амортизације 2012 2011

Амортизација некретнина, 489,839 555,972 постројења,опреме инематеријалних улагања УКУПНО 489,839 555,972

Друштво је ангажовало проценитеља који је урадио пројекат процене корисног века трајања и резидуалне вредности некретнина, постројења и опреме на дан 01.01.2012, у складу са Рачуноводственим политикама Друштва, чији ће ефекти имати утицаја на будуће обрачунске периоде. 10.8. Трошкови резервисања

Структура трошкова резервисања 2012 2011

Трошкови резервисања за отпремнине - 27,483 Трошкови резервисања за јубиларне награде 5,331 20,548 Трошкови резервисања за неискоришћене - 115,821 дане годишњег одмораДугорочна резервисања по основу 20,814 94,457 судских спороваУКУПНО 26,144 258,309

Трошковa резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију у 2012. нема јер се износ резервисања за отпремнине на крају 2012. године смањио због смањења броја отпремнина приликом одласка запослених у пензију, у складу са новим Колективним уговором. Трошкови резервисања за јубиларне награде у 2012. години једнаки су разлици између, с једне стране, износа резервисања за јубиларне награде на крају 2012. године и с друге стране, износа резервисања за јубиларне награде на дан 31.12.2011. године умањеног за износ исплаћених јубиларних награда у току 2012. године. Трошкови резервисања за неискоришћене дане годишњих одмора у 2012. години су рекласификовани по препоруци ревизорске куће на трошкове зарада( група 529) због своје краткорочности. Процена резервисања на датум биланса стања по основу МРС 19 (за отпремнине приликом одласка у пензију, за јубиларне награде и за неискоришћене дане годишњих одмора), као и по основу МРС 37 (остала дугорочна резервисања по основу судских спорова), детаљније је објашњена у Напомени 11.12.



10.9. Трошкови производних услуга

2012 2011

Трошкови услуга на изради учинка 386,824 200,967 Трошкови транспортних услуга 34,398 38,654 Трошкови инвестиционог и текућег одржавања 56,651 49,339 Трошкови закупнина 14,141 16,014 Трошкови сајмова 2,190 918 Трошкови рекламе и пропаганде 102,431 120,975 Трошкови осталих услуга 97,547 94,790

694,182 521,657

Трошкови услуга на изради учинака се односе на услужну производњу (Биргим у Турској, Хемофарм- Вршац, зависно друштво Галеника Црна Гора д.о.о. и Хемомонт д.о.о.. - Подгорица). У оквиру трошкова транспортних услуга, поред трошкова транспортних услуга у земљи и иностранству, исказани су и трошкови фиксних телефона, трошкови мобилних телефона и др. Трошкови инвестиционог и текућег одржавања се првенствено односе на текуће одржавање и то: опреме (у 2012. години 48.610 хиљада РСД; у 2011. години 34.155 хиљада РСД), зграде (у 2012. години 3.768 хиљада РСД; у 2011. години 10.583 хиљада РСД) и возила (у 2012. години 4.273 хиљада РСД; у 2011. години 4.601 хиљада РСД). Трошкови закупнина се, пре свега, односе на закуп пословног простора у иностранству за потребе представништва.

Трошкови рекламе и пропаганде се односе на: • трошкове промоције (у 2012. години 56 хиљада РСД; у 2011. години 2.269 хиљада РСД), • трошкове рекламе, укључујући и трошкове испитивања тржишта, као и трошкове израде

проспеката и публикација (у 2012. години 61.212 хиљада РСД; у 2011. години 83.549 хиљада РСД) и

• трошкове спонзорства (у 2012. години 41.163 хиљада РСД; у 2011. години 35.157 хиљада РСД).

У оквиру трошкова осталих услуга најзначајнији део се односи на: • трошкове регистрације и обнове регистрације производа у земљи (у 2012. години 57.070

хиљада РСД; у 2011. години 64.176 хиљада РСД) и • комуналне услуге у које спадају трошкови воде, чишћења и др. (у 2012. години 19.604

хиљада РСД; у 2011. години 18.721 хиљада РСД). Трошкови осталих услуга се односе на заштиту на раду, регистрацију возила, трошкове фотокопирања и др.



10.10. Нематеријални трошкови

2012 2011

Трошкови непроизводних услуга 208,043 56,586 Трошкови репрезентације 30,512 28,587 Трошкови премије осигурања 57,794 56,274 Трошкови платног промета и банкарских услуга 57,719 40,343 Трошкови чланарина 10,514 11,735 Трошкови пореза 71,371 49,787 Остали нематеријални трошкови 45,091 17,675

481,044 260,987

У оквиру трошкова непроизводних услуга исказани су трошкови: стручног усавршавања запослених, здравствених услуга, адвокатских услуга, консалтинг услуга, ревизије годишњих рачуна и др. Трошкови репрезентације се односе на угоститељске услуге, поклоне пословним партнерима, трошкове рекламних узорака и др. Најзначајнији део трошкова премије осигурања се односи на трошкове осигурања имовине и лица (у 2012. години 49.565 хиљада РСД; у 2011. години 48.015 хиљада РСД). Од укупно исказаних трошкова платног промета и банкарских услуга: на трошкове платног промета се односи (у 2012. години 14.462 хиљада РСД у 2011. години 6.926 хиљада РСД), а на трошкове банкарских услуга се односи (у 2012. години 43.257 хиљада РСД у 2011. години 32.835 хиљада РСД). Трошкови чланарина се готово у целокупном износу односе на чланарине Kоморама (Привредна комора Србије и Привредна комора града Београда), које представљају обавезу на исплаћене плате запослених. У оквиру трошкова пореза исказани су трошкови: пореза на имовину, накнада за коришћење градског грађевинског земљишта, пореза на употребу мобилних телефона и др. Најзначајнији део ових трошкова се односи на порез на имовину (у 2012. години 37.651 хиљада РСД; у 2011. години 38.207 хиљада РСД). Остали нематеријални трошкови се односе на: таксе (административне, судске и др.), трошкове стручне литературе, трошкове огласа и тендера и сл.



10.11. Финансијски приходи

2012 2011

Приходи од камата

Приходи од камате од зависних правних лица 0 1,214Приходи од камате по другим основама 499 6,489Свега 499 7,703

Позитивне курсне разлике

по девизним рачунима у земљи 3,808 2,358по девизним рачунима у иностранству 844 425по основу обавеза према добављачима 262,468 368,300по основу потраживања од купаца 225,018 171,072по основу дугорочних кредита у иностранству 657,604 496,976по основу пласмана 10,565 11,604по кредитима 124,307 166,560Свега 1,284,613 1,217,295

Приходи од ефеката валутне клаузуле 1,172 123Остали финансијски приходи 682,179 3УКУПНО 1,968,463 1,225,124

Најзначајнији део прихода од камата по другим основама су камате из дужничко поверилачких односа (у 2012. години 56 хиљада РСД; у 2011. години 607 хиљада РСД). По процени руководства на терет 2011. године је прекњижен трошак ( укалкулисан ) преко почетног стања по основу јемстава према купцима БГ Фарму и Велефарму за кредите код пословних банака, за које је било извесно да ће у 2012. години пасти на терет Галенике. Након плаћања обавеза по основу јемства Галеника је извршила префактурисавање наведеним купцима и том приликом евидентирала остале финансијске приходе у износу од 682.179 хиљ.дин.



10.12. Финансијски расходи

Структура финансијских расхода

2012 2011

Расходи камата

камате из односа са повез.правним лицима 141,264 0на дозвољени минус и ост. камате 9,743 100,149по основу емитованих обвезница 30,381 12,743по основу дугорочних кредита у земљи 384,333 16,481по основу дугорочних кредита у иностранству 175,344 118,885по основу краткорочних кредита 257,514 316,801по осталим фин.обавезама 88,282 159,600по основу продужетка наплате рег.права 56,655 250,189префак.банкар.трош. од добављача 9,523Остало 115,827 155,472Свега 1,268,866 1,130,320

Негативне курсне разлике

по девизним рачунима у земљи 16,364 6,890по девизним рачунима у иностранству 4,708 2,380по основу обавеза према добављачима 444,892 411,453по основу потраживања од инокупца 194,866 194,372по основу пласмана и наплате у иностранству 321,264 221,122по основу дугорочних кредита у иностранству 1,409,897 487,304Свега 2,391,991 1,323,521

Расходи од ефекта валутне клаузуле 56,559 23,673Остали финансијски расходи 51,674 22,678УКУПНО 3,769,090 2,500,191

У групи расхода камата (остало) највеће учешће током 2012. године имају камате из дужничко поверилачних односа у износу од 33.509 хиљада РСД, камате по издатим меницама 56.655 хиљада РСД и камате за неблаговремено плаћене јавне приходе у износу од 10.972 хиљада РСД.

Остали финансијски расходи се готово у целокупном износу односе на трошкове обраде кредитних захтева (у 2012. години 41.531 хиљада РСД; у 2011. години 22.365 хиљада РСД). Највећим делом, ови трошкови су резултат једнократних накнада одобрених кредита за коју је Влада републике Србије били гарант. Негативне курсне разлике и расходи камата су резултат повећане основице за обрачун, а по основу кредита за репрограм по гаранцији Владе.



10.13. Остали приходи

Структура осталих прихода 2012 2011

Остали приходи

Добици од продаје некретнина,постројења и опреме 0 646Вишкови 53 113Наплаћена отписана потраживањаПриходи од смањења обавеза 18,526Приходи од укидања резервисања 170,045Остали непоменути приходи 45,622 234,760Свега 234,246 235,519

Приходи од усклађивања вредности имовине

Нематеријална имовина 0 0Некретнина,постројења и опреме 118,057 91,431Потраживања од домаћих купаца 19,084 6,211Потраживања по основу аванса од 1,176 277домаћих купацаПотраживања од ино купаца 245,482 350,131Приходи од усклађ.вредности потр. oд Галинга 23,790 6,425Свега 407,591 454,475

УКУПНО ОСТАЛИ ПРИХОДИ И

ПРИХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА 641,836 689,994

ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ

Добитак пословања које се обустављаПозитиван ефекат промене рачуноводственихполитика и исправке грешака из ранијих периода 0 24,124УКУПНО 641,836 714,118

Приходи од укидања резервисања су у највећој мери последица тога што је Друштво у току 2012. године извршило измену колективног уговора у делу који се тиче других примања запослених, односно основице за исплату будућих отпремнина приликом одласка у пензију. Умањена је основица са 6 просечних зарада у Друштву на 3 просечне зараде по запосленом односно четири просечне у Друштву исплаћене у текућој години ако је то за радника повољније. Наведена измена је резултирала приходима од укидања резервисања. Приход од усклађивања вредности потраживања се односи на наплаћена потраживања која су у претходном периоду индиректно отписана (преко рачуна исправке вредности). Остали непоменути приходи су у највећој мери резултат одобрених бонитета наших добављача и наплате потраживања из судских спорова.



10.14. Остали расходи

Структура осталих расхода 2012 2011

Остали расходи

Губитак од продаје и расходовања 52,571 5,920некретнина,постројења и опремеГубитак од продаје и расходовања материјала 3,258 27,884Мањкови 658 587Расходи по основу директноготписа потраживања 751 0Расходи по основу расходовања 0 0залиха материјала и робе 61,766 7,320Остали напоменути расходи 65,120 68,389Свега 184,124 110,100

Расходи од усклађивања вредности имовине

Нематеријалне имовине 33,364 2,439Некретнина,постројења и опреме 0 0Обезвређење дугорочних фин.пласмана 4,030 85,022Залиха материјала и сировине 50,236 2,336Потраживања од домаћих купаца 713,731 8,922,501Потраживања од ино купаца 115,286 530,761Потраживања по основу аванса од домаћих купаца 2,617 17,588Потраживања по основу ино аванса 694 507,912Остала обезвређена потраживања 206,866 114,448Свега 1,126,823 10,183,008

УКУПНО ОСТАЛИ РАСХОДИ И

РАСХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА 1,310,947 10,293,108

ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ

Губитак пословања који се обустављаНегативан ефекат промене рачуноводствених 0 79,329политика и исправке грешака из ранијих периодаУКУПНО 1,310,947 10,372,437 Исказани мањкови се односе на мањкове материјала основних средстава по попису. Поред наведеног, у оквиру осталих непоменутих расхода књижени су трошкови спорова, казни, пенала и др. Детаљнија спецификација умањења вредности потраживања, као и коришћени критеријуми при процени умањења вредности потраживања, обелодањени су у Напомени 8.18. Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе резултат су добијања одговарајућих сертификата о неупотребљивости од стране Контроле квалитета.



До смањења исправке вредности потраживања је дошло услед примене ригорозније политике наплате и интезивног праћења бонитета купаца.

10.15. Губитак пре опорезивања

Структура бруто резултата 2012 2011

Пословни приходи и расходи

Пословни приходи 4,412,033 4,744,761Пословни расходи 7,108,156 7,338,219Пословни резултат (2,696,123) (2,593,458)

Финансијски приходи и расходи

Финансијски приходи 1,968,463 1,225,124Финансијски расходи 3,769,090 2,500,191Финансијски резултат (1,800,627) (1,275,067)

Остали приходи и расходи

Остали приходи 641,836 689,994Остали расходи 1,310,947 10,293,108Резултат осталих прихода и расхода (669,111) (9,603,114)

Приход 0 24,124Расход 0 79,329Нето ефекат 0 (55,205)

Укупан бруто резултат

УКУПНИ ПРИХОДИ 7,022,332 6,684,003

УКУПНИ РАСХОДИ 12,188,193 20,210,847

ДОБИТАК / ГУБИТАК (5,165,861) (13,526,844)

Ефекти пословања које се обуставља,промена рачуноводствене политике и

корекције грешака из ранијег периода

10.16. Порез на добитак и нето губитак

Структура обрачуна пореза 2012 2011

на добитак пре опорезивања

Добитак/губитак пре опорезивања (5,165,861) (13,526,844)Капитални добитак 5,080,009Пореска основица 5,080Обрачунати порез (15% од пореске основице) 508Укупна умањења обрачунатог пореза 254Обрачунати порез по умањењу 254Добитак/губитак пре опорезивања (5,165,861) (13,526,844)Порески расход периода 0 (254)Одложени порески расход/приход периода (11,997) 10,127Нето добитак/губитак (5,177,858) (13,516,971)



С обзиром да Друштво послује са губитком и да по Пореском биласну није утврђена основица опорезивања, у 2012. години нема потребе за обрачуном Пореза на добит, а самим тим ни за његовим умањењем по основу пореског кредита. Неискоришћени део пореског кредита који се може искористити за умањења пореза на добит у наредном периоду износи: на крају 2012. године 370.494 хиљада РСД, док је на крају 2011. године износио 362.945 хиљада РСД.

Детаљнија објашњења о одложеном пореском расходу периода су презентованa у Напомени 11.18. 10.17. Нето добитак по акцији

Показатељ 2012 2011

Нето добитак (губитак) у 000 динарима (5,177,858) (13,516,970)Просечан број акција током године 1,000,000 1,000,000Нето добитак по акцији у динарима



11. БИЛАНС СТАЊА

11.1. Нематеријална улагања

Остала Пројекти, Нем.улагања

права-жиг софтвери у припреми

Набавна вредност

Стање на почетку године 111,105 142,350 4,434 257,889

Набавке у току године 0 0 18,732 18,732

Преноси-смањење/повећање 0 13,811 (13,811) 0

Отуђивање и расходовање 0 (39,942) 0 (39,942)

Ревалоризација-еф.процене 0 0 0 0

Стање на крају године 111,105 116,220 9,355 236,680

Исправка вредности

Стање на почетку године 0 0 0 0

Амортизација за годину 11,110 17,033 0 28,144

Преноси-смањење/повећање 0 0 0 0

Отуђивање и расходовање 0 0 0 0

Ревалоризација-еф.процене 0 0 0 0

Стање на крају године 11,110 17,033 - 28,144

САДАШЊА ВРЕДНОСТ 99,994 99,186 9,355 208,536

Укупно

11.2. Некретнине, постројења и опрема Грађевин. Инвест. Основ. сред. Аванс за

објекти некретнине у припреми инвестиције

Набавна вредност

Стање на почетку године 2,414,135 6,829,146 3,681,606 110,391 833,406 71,431 13,940,115

Набавке у току године 0 0 0 0 333,011 0 333,011

Преноси-смањење/повeћање 0 125,276 152,993 0 (248,968) 0 29,301

Отуђивање и расходовање 0 0 (20,345) (82,165) (19,945) (60,049) (182,504)

Ревалоризација-еф.процене 0 0 0 0 0 0 -

Стање на крају године 2,414,135 6,954,422 3,814,254 28,226 897,504 11,381 14,119,923

Исправка вредности

Стање на почетку године 0 10,053 0 0 0 21,655 31,708

Амортизација за годину 0 145,500 307,844 0 0 0 453,343

Отуђивање и расходовање 0 0 0 0 0 -14,786 (14,786)

Повећање - смањење 0 0 0 0 0 0 -

Ревалоризација-еф.процене 0 0 0 0 0 0 -

Стање на крају године 0 155,553 307,844 0 0 6,869 470,265

САДАШЊА ВРЕДНОСТ 2,414,135 6,798,869 3,506,410 28,226 897,504 4,513 13,649,658

УкупноЗемљиште Опрема



У коригованим финансијским извештајима извршено је активирање грађевинског објекта у Скопљу-Македонија у износу од 29.301 хиљада динара за коју је процена добијена у 2013. години а документација о власништву (власнички лист) у 2012 години.

11.3. Инвестиционе некретнине

Промена стања инвестиционих некретнина 2012 2011

Ревалоризациона вредност

Почетно стање (01.јануара) 110,391 117,917 Отуђивање и расходовање (82,165) (7,526)

Крајње стање (31.децембра) 28,226 110,391

Друштво је у 2012. години продало инвестициону некретнину у Кнез Михајловој улици. Након овог отуђења Друштво у оквиру групе инвестиционих некретнина има објекат у Жаркову (Београд), Крагујевацу, Бања Луци. Друштво цени да током 2012. на овим територијама није било значајнијег кретања вредности некретнина, те потребе за свођењем на надокнадиву вредност на дан биланса стања нема.

11.4. Дугорочни финансијски пласмани

I Учешће у капиталу зависних правних лица

2012 2011

Учешће у капиталу Галеника Црна Гора д.о.о 464,475 464,475 Учешће у капиталу Галинг д.о.o. 39 39 Учешће у капиталу Галеника Бања Лука д.о.о. 95 95 Учешће у капиталу зав.прав.лица Галеника Клирит д.о.о. 185,274 185,274

649,883 649,883



II Учешће у капиталу осталих правних лица

2012 2011

Бруто Исправка Нето Бруто Исправка Нето

Инвестбанка 863 863 - 863 863 -

Унифарм Ниш 7,810 7,810 - 7,810 3,779 4,030

Унифарм Подгорица 176 176 - 162 162 -

Беобанка 597 597 - 597 597 -

Југобанка 3,851 3,851 - 3,851 3,851 -

Станком холдинг 11,498 11,498 - 11,498 11,498 -

Београдска банка 20,530 20,530 - 20,530 20,530 -

I.G.C. LTD Кипар 2,154 2,154 - 2,022 2,022 -

ИЦН Скопље 26,691 26,691 - 25,047 25,047 - Обвезнице владеНигерије - - - - - -

74,171 74,171 - 72,380 68,350 4,030

III Остали дугорочни финансијски пласмани

2012 2011


Цептер банка 26 26 - 26 26 -

Монтенегро банка 4,982 - 4,982 4,494 - 4,494

Бест корпорација - - - - - -

Улагање у Хабит 84,860 84,860 - 84,860 84,860 - Дуг. ста.кред. - дати запосленима 5,387 - 5,387 5,725 - 5,725

95,256 84,887 10,369 95,105 84,886 10,219

Дугорочни финансиjски пласмани (I + II + III) 660,252 664,133

Закључком Привредног суда у Чачку 2-Ст.144/2011 од 09.02.2012. године оспорено је потраживање стечајног повериоца „Галеника“ а.д. на износ од 104.419.156,17 динара (од чега је главни дуг у износу од 97.804.929,77 динара и у износу 6.614.226,40 на име камате). Дана 18.06.2012. године „Галеника“ а.д. поднела је тужбу Привредном суду у Чачку, ради утврђења оспореног потраживања, која је заведена под бројем П.бр. 221/2012 и додељена у рад судији Дејану Чојбашићу и до данас је одржано четири рочишта. С обзиром да је тужени „Habit pharm“ a.d. у стечају у одговору на тужбу оспоравао чињеницу да је тужилац као подзакупац имао сагласност туженог – власника непокретности за извођење радова на предметној фабрици, суду смо сви доставили сагласност коју је тужени дао тужиоцу за извођење радова. Такође смо доставили суду на увид и оригинал Уговора о подзакупу,



закљученог између тужиоца, као подзакупца и „Velefarma“ a.d. као закупца. У овој правној ствари изведен је доказ од стране вештака економско финансијске струке на околност висине улагања тужиоца у објекат туженога, као и висина обрачунате камате од тренутка испостављене ситуације до отварања стечајног поступка. У Налазу и мишљењу вештака Милана Новаковића утврђено је да висина улагања на име извршених радова и стручног надзора износи 84.860.158,65 динара, а камата износи 6.099.557,60 динара, уколико се врши обрачун применом конформног метода или 5.909.960,91 динара уколико се камата обрачуна применом простог интересног рачуна. Такође вештачењем је утврђено да је тужилац обрачунао и платио ПДВ у износу од 12.944.770,12 динара, а да камата износи 545.561,35 уколико се обрачуна на основу конформног метода, то јест да износи 535.163,15 динара уколико се обрачуна применом простог метода. Такође у Налазу и мишљењу се наводи да су евидентиране у пословним књигама тужиоца и неизмирене обавезе према „Elkomsu“ d.o.o. Beograd и према „BWK engineers“ d.o.o. Beograd, а које су пријављене у стечајном поступку. С обзиром да је у међувремену тужилац „Галеника“ а.д. измирила дуг према „Elkomsu“ d.o.o. суду смо, поред правоснажне пресуде Привредног суда у Београду 29-П.бр.4969/2012, доставили и доказе о уплати. С обзиром да пресуда, која је донета у предмету тужиоца „BWK engineers“ d.o.o. против тужене „Галенике“ а.д. није постала правноснажна, а да она представља претходно питање у овој правној ствари, предложили смо да суд прекине поступак у односу на износ потраживања које је тужилац пријавио у односу на „BWK engineers“ d.o.o. (748.644,16 динара), а да за преостали износ постављеног тужбеног захтева донесе одлуку (с обзиром да су изведени сви предложени докази). Наредно рочиште у овој правној ствари заказано је пред Привредним судом у Чачку за 06.03.2013. године у 12 часова.



11.5. Залихе и дати аванси

2012 2011


Материјал 931,166 931,166 1,573,033 1,573,033

Ситан инвентар 53,458 (52,465) 993 52,672 (51,804) 868

Недовршени производи 93,463 93,463 201,407 201,407

Готови производи 1,285,964 1,285,964 2,109,690 2,109,690

Роба 13,267 13,267 125,432 125,432

Дати аванси за залихе: 736,465 (614,419) 122,046 822,004 (651,060) 170,944

-у земљи 76,777 (18,976) 57,802 55,324 (20,809) 34,515

-за увоз 52,341 (1,336) 51,005 50,712 (1,686) 49,026

-за увоз (домаћи добављачи) 594,108 (594,108) 0 546,755 (546,684) 71

-ино добављачи пре 2002. 0 0 0 81,881 (81,881) 0

-Галеника Црна Гора д.о.о.o. 11,303 11,303 16,103 16,103

- Галеника Бања Лука д.о.о. 1,936 1,936 0 0

- Галеника Клирит д.о.о. 0 0 2,742 2,742

- Галеника Галинг д.о.о. 0 0 68,487 68,487

3,113,783 (666,884) 2,446,899 4,884,238 (702,864) 4,181,374

Друштво је формирало исправку вредности нерасположивих залиха материјала и трговачке робе у вредности 240.743,96 динара. Ове залихе имају код 99, додељен од стране контроле квалитета, а који значи да су неупотребљиве и да их треба расходовати.

Друштво је по налогу ревизора, формирало исправку вредности залиха сировина и паковног материјала којима је истекао рок, а којима Контрола квалитета није доделила код 99 у износу од 49.995.хиљада динара од којих се највећи износ односи на сировину аскорбинска киселина 90% од 5.790 хиљада динара. Такође, по налогу ревизора и по процени стручних служби, формирана је исправка вредности спорообртних залиха сировина и паковног материјала у износу од 461.600 хиљада динара од којих је највећа вредност сировине Цилазаприл (357.050хиљада динара )и аскорбинска киселина(49.006 хиљада динара). По процени Сектора технике и логистике извршена је исправка вредности залиха техничког материјала набављеног до 2000. године у износу од 4.230 хиљада динара, до доношења одлуке о директном отпису.



11.6. Kраткорочна потраживања

2012 2011


332,450 3,030 329,420 6,261,276 5,822,951 438,3258,958,089 8,957,299 790 347,800 347,798 2

266,988 257,160 9,828 245,570 78,209 167,3617,957 7,957 (0) 7,322 7,322 0

46,930 44,249 2,682 29,895 28,517 1,378Потраж од завис.пр.лиц.Галинг 0 0 0 0

Потраживања од заб.пр.лица ос 0 0 0 31,854 7,137 24,7170 0 0 0 0

Потр. од купаца -остало 0 0 0 0247,168 114,501 132,667 491,266 339,741 151,525152,052 152,052 0 142,734 142,734 0

98,697 98,697 0 90,946 90,946 00 0 0 2,449 2,449 0

Спорна потраживања доб. 7,901 7,901 31,053 31,0531,259 1,259 (0) 1,237 1,237 0

0 0 0 1,944 1,944 04,693 4,693 4,774 4,774

667 342 325 833 233 6001,430 1,430 0 1,430 1,430 0

0 0 0 0 00 0 0 35,521 35,521 0

30,283 30,283 0 30,283 30,283 0

241 241 0 2,384 2,384 00 0 0 0

Остала спор потр.-Москва 0 0 0 135 135 0

Потр.по осн.искор.јем.БГФ 982,417 982,417 0 277,934 277,934 0

Остала спор потр.-Металија коп 0 0 4,140 4,140Потраж.по основу прет.пореза 33 33 15 15

Обрач.затез.кам. за купце у стечају 2,033,784 2,033,784 0

Потраж.по осн.уст.потраж-девизно 48,071 0 48,071

Потраж.за есконтоване менице 942,252 0 942,252Остала потраживања 0 0 0 1,422,422 1,422,422

14,163,363 12,684,701 1,478,662 9,465,217 8,641,327 823,890

Куп.зависна.пр.лица Клирит

Потр. од купаца -Косово


Купци-ICN Македонија

Куп.зависна пр.л.- Црна Гора


Дом.купци сум и спор.потр

Куп.зависна пр.л.- Бања лука

Остала спо. пот мате, робно

Остала потраживања

Спорна потр. од радника

Спорна потр. од рад.

Остала спор. пот. БЦ банке

Остала спор. потр.-банке

Пот. од ино-куп.-туж. и спорни

Потраживања од извозника

Рефун. за испл. боло. и инвал.

Пот.за исплате дневница за сл.пут

Потр за кам. од дом. купа.

Потраживања од БЦ банке

Друштво је у 2012. години на основу препорука ревизора евидентирало есконтоване менице као билансну позицију. Потраживања за есконтоване менице у износу од 942.252 хиљ.динара су истовремено исказане и као обавеза према пословним банкама по основу есконта. Утицаја на резултат нема.



Исправка вредности појединих потраживања извршених током 2012. године је презентована у Напомени 9.1., док је информација о неусаглашеним односима са појединим купцима презентована у Напомени 11.19. Над купцима Велефарм АД холдинг, Велефарм Инвест, Велефарм ВФБ , Велефарм Пролек, БГ фарм и Фармација Жад покренут је стечајни поступак. Од укупно пријављеног потраживања за горе поменуте купце, у износу од 13.066.090.хиљада динара, у поступку стечаја признатa су потраживања Галенике а.д. као разлучног, односно стечајног повериоца у износу од 7.965.245.хиљада динара. За оспорена потраживања у износу од 4.529.190 хиљада динара поднете су тужбе за утврђивање основаности ових потраживања пред Трговинским судом у Београду. За Велефарм Холдинг од стране стечајног управника у поступки стечаја, предложен је План реорганизације, који још увек није усвојен од стране поверилаца који у оквиру класе разлучних и стечајних поверилаца имају право да гласају о овом Плану. Преглед потраживања пријављених у стечајни поступак

НАЗИВ ДАТУМ ОТВАРАЊА ПРИЈАВЉЕНИ ИЗНОС ОСПОРЕНИ ИЗНОС ПОТВРЂЕНИКУПЦА СТЕЧАЈА У СТЕЧАЈНОМ ПОТУПКУОД СТЕЧ. УПРАВНИКАИЗНОС

VELEFARM HOLDING 26.04.12 1,862,116,339.19 842,774,177.07 1,019,342,162.12VELEFARM VFB 02.04.12 5,419,732,488.58 45,251,033.13 5,374,481,455.55VELEFARM INVEST 21.05.12 84,646,972.66 0.00 84,646,972.66VELEFARM PROLEK 17.07.12 1,177,312,384.27 0.00 1,177,312,384.27BG PHARM 20.04.12 3,950,627,160.42 3,641,165,032.74 309,462,127.68PHARMACIA ŽAD 16.08.11 571,655,114.60 0.00 571,655,114.60

СВЕГА 13,066,090,459.72 4,529,190,242.94 7,965,245,102.28 На предлог комисије за процену исправке вредности потраживања, Генерални директор је донео одлуку о процени наплативости потраживања, сходно томе извршено је обезвређење потраживања (индиректан отпис у пословним књигама). Основне претпоставке процене су биле:

- Да су потраживања старија од 60 за домаћа или 90 дана за ино, - Да су купци дужи период у блокади на текућим рачунима, - Да је над њима покренут поступак стечаја или ликвидације, - Да је друштво покренуло судски спор за наплату потраживања.



11.7. Потраживање за више плаћен порез на добит

2012 2011

Потраживања за више плаћен порез на добит 6,542 6,796

6,542 6,796

11.8. Kраткорочни финансијски пласмани

Структура краткорочних

финансијских пласмана 2012 2011

Краткорочни кредити зависном

правном лицу (Галеника Клирит) 3,500 68,266 Хартије од вредности -

примљене менице од купаца 261,260 1,797,057 Минус: Исправка вредности

примљених меница (248,465) (1,787,266) Депонована средства код домаћих

пословних банака (Краткорочно улагање у

банке - депозит) - 338 Краткорочни кредити дати запосленима 32,867 11,682 Део дугорочних стамбених кредита чија

исплата доспева до 1 године 6 6 УКУПНО 49,169 90,083

11.9. Готовина и готовински еквиваленти

2012 2011

Текући рачун 12,252 5,074Девизни рачун 58,366 27,379Благајна 192 332Остала новчана средства 1,853 327Новчана сред. чије је коришћење ограничено 0 0

72,662 33,112

У оквиру текућих динарских и девизних рачуна Друштва исказана су средства:

• у пословним банкама у земљи (Kомерцијална банка, Банка Инеза, АИK банка, Хипо банка, Универзал банка, Поштанска штедионица, ОТП банка, Дунав Банка, Креди банка Крагујевац, Јубмес банка) и

• на девизним рачунима представништва (Румунија, Сарајево, Македонија, Москва).



11.10. Порез на додату вредност и

активна временска разграничења

2012 2011

Структура пореза на додату вредност и

активна временска разграничења

Порез у фактурама по општој стопи 0Потраживања за плаћен порез на додату вредност 13,189 19,459Потраживања за нефактурисани приход 69,163 27,231Разграничен порез на додату вредност 22,080 14,129Унапред плаћени трошкови 31,767 34,342Остала активна временска разграничења 289,860 418,686УКУПНО 426,058 513,847

Разграничени ПДВ обухвата исказан ПДВ у примљеним фактурама које се односе на ту годину, а право на одбитак претходног пореза настаје у наредном обрачунском периоду, из разлога што су улазне фактуре стигле након састављања пореске пријаве за децембар те године. У оквиру осталих активних временских разграничења, Друштво је исказало разграничене ефекте уговорене валутне клаузуле (најзначајнији део се односи на дугорочне кредите; детаљи презентовани у Напомени 11.13.) и разграничених курсних разлика, а које су приказане у наредне две табеле. 11.11. Kапитал

Структура капитала 2012 2011

Основни капитал

Основни капитал 10,580,000 10,580,000Свега основни капитал (1) 10,580,000 10,580,000

Остали капитал

Законске резерве 50,919 50,919Ревалоризационе резерве 5,238,893 5,781,301Нераспоређени добитак 467,861 445,008Губитак до висине капитала (16,337,673) (14,568,545)Свега остали капитал (2) (10,580,000) (8,291,317)

УКУПНО КАПИТАЛ (1+2) 0 2,288,683

Губитак изнад висине капитала 5,198,142

Због техничког оганичења АПР-а и немогућности да се исправља најранији приказани перод, како то МРС 8 налаже, укупна корекција губитка и у 2011. и у 2012 је приказана у обрасцу промена на капиталу као повећање губитка до висине капитала у 2012.



Ревалоризационе резерве су у претходном периоду формиране и првенствено су последица прве примене МРС/MСФИ у Друштву, као и накнадних процена ревалоризационе вредности нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме. Од укупно исказаних ревалоризационих резерви, значајан део се односи на ревалоризационе резерве по основу процењене вредности земљишта . У 2012. години је по препоруци ревизора извршено издвајање на име одложених пореских обавеза у износу од 15% од ревалоризационих резерви земљишта. Поред наведеног, извршена је и корекција одложених пореских обавеза на терет ревалоризационих резерви – некретнина, постројења, опреме и нематеријалних улагања због повећања стопе пореза на добит. Стање и промена стања нераспоређеног добитка је приказана у наредној табели.

Стање и промена стања 2012 2011

нераспоређеног добитка

Кориговано стање на дан 01.01. 445,008 424,556Реализоване ревалоризационе резерве 22,853 20,452Умањење по основу МРС 19Стање на дан 31. Децембар 467,861 445,008

Реализоване ревалоризационе резерве се односе на расходована основна средства

11.12. Дугорочна резервисања

2012 2011

Резервисања по основу судских спорова у складу саМРС 37 20,814 108,342 Резервисања у складу са МРС 19-занедоспеле отпремнине приликом одласка у пензију 220,908 322,833 Резервисања у складу са МРС 19- примања запослених(јубиларне награде) 76,333 69,412

318,055 500,587

Детаљније информације о судским споровима за које је Друштво извршило резервације су приказане у следећој табели:



Назив Вредност Камата Трошкови спора Укупно

GRADSKA ČISTOĆA 2,054,383.50 305,107.00 2,359,490.50 ELKOMS 5,904,055.94 529,963.00 6,434,018.94 OMNIPROMET 120,832.00 120,832.00 TELEKOM 460,230.80 83,588.00 543,818.80 SRNDAK 67,734.64 67,734.64 DELTA TERM 81,816.28 81,816.28 OPTIMA MODRICA 84,704.15 84,704.15 RUMA KIEV 81,411.40 81,411.40 BB SOFT 37,906.00 37,906.00 BWK ENGINEERS 204,222.76 204,222.76 TERMOMAX 179,819.15 43,350.00 223,169.15 TERMOELEKTRO 88,036.71 23,932.00 111,968.71 ENEL PS 333,872.00 333,872.00 MIL MIL 276,300.00 276,300.00 ALP PROJECT 46,921.55 34,546.00 81,467.55 ORION 96,888.00 96,888.00 TASK 252,198.75 72,310.00 324,508.75 MASINOGRADNJA KATAL 33,686.00 33,686.00 MEDIA MN 44,900.00 83,900.61 28,616.00 157,416.61 DSP CHROMATOGRAPHY 446,600.73 894,648.50 1,341,249.23 KING ICT 195,540.59 32,816.00 228,356.59 KONTIKI TRAVEL 1,004,700.98 12,369.64 1,017,070.62 KGHV EKO COMPANY 91,796.56 39,596.00 131,392.56 BVB INTERNATIONAL 44,251.74 28,510.00 72,761.74 TELEGRUP 71,000.46 23,096.00 94,096.46 INSTITUT VINCA 134,098.23 29,836.00 163,934.23 MEVITAS 39,703.20 37,348.00 77,051.20 ELTEC 8,296.39 8,296.39 NEON 254,751.57 254,751.57 SMART INTERNATIONAL 96,378.03 96,378.03 MONTPROJEKT 155,330.00 155,330.00 BSM 3,050.00 33,698.00 36,748.00 УКУПНО 491,500.73 12,427,652.49 2,413,495.64 15,332,648.86

Тужиоци Вредност Камата Трошкови спора Укупно

RADOVANOVIĆ BORIVOJE 542,921.70 542,921.70 MILOSAVLJEVIĆ MIROSLAV 430,912.83 342,167.99 773,080.82 TASOVAC SPASOJE 1,300,000.00 145,060.00 1,445,060.00 MIŠIĆ ŽIVOJIN 400,000.00 400,000.00 DRAGAN KRASAVČEVIĆ 52,000.00 52,000.00 TAPIĆ VESNA 52,000.00 52,000.00 PAUNOVIĆ SNEŽANA,BEOGRAD 92,000.00 92,000.00 ZAPOSLENI POGONA IVANJICA 2,124,000.00 - - 2,124,000.00 УКУПНО 4,993,834.53 342,167.99 145,060.00 5,481,062.52

5,485,335.26 12,769,820.48 2,558,555.64 20,813,711.38

За спорове са добављачима код којих је извесно да ћемо изгубити спор, Друштво није извршило резервацију за износ главнице, јер су обавезе већ прокњижене на конту - обавезе према добављачима. Резервација је извршена за износ камата и трошкова спора.



Од резервисаних трошкова судских спорова Друштво је са 30.04.2013. платило по основу изгубљених спорова износ од 4.686.539,54 динара, а добављач Елкомс нам је испоставио фактуру за камату која је са резервисаних трошкова спорова пребачена на обавезу према добављачима.

Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених су исказана на основу актуарског обрачуна екстерног консултанта. Резервисања за неискоришћене дане годишње одмора су по препоруци ревизора рекласификована на краткорочна резервисања (ПВР, напомена 11.17.). Табеларни преглед коришћених претпоставки приликом обрачуна

МРС 19 Износ

Просечна бруто зарада у Републици Србији у новембру 2012. године 58,914.00 РСD

Просечна бруто зарада у Друштву исплаћена за период јануар-новембару

2012. године 79,643.00 РСD

Неопорезиви износ за исплату отпремнине 176,742.00РСD

Неопорезиви износ за исплату јубиларне награде 15,487.00 РСD

Стопа раста зараде запослених 8%

Дисконтна стопа 12%

Стопа флуктуације запослених 6.5%

Износ обавезе за резервисање за отпремнине на дан 01.01.2012 322,833,429.30

Трошак текуће услуге рада

(36,745,309.85)

Трошкови камате

32,283,342.93

Актуарски (добитак)/губитак

(139,470,149.44)

Неисплаћен износ доспелих отпремнина

42,007,100.00

Обрачунати износ обавезе за резер.за отпремнине на дан 31.12.2012

178,901,312.94

Укупан износ обавезе за резервисање за отпремнине на дан 31.12.2012 220,908,412.94

Напомена 1: Актуарски добитак од 139 м РСД је последица тога што је Друштво је у

току 2012. године извршило измену колективног уговора у делу који се тиче других примања

запослених, односно основице за исплату будућих отпремнина приликом одласка у пензију

запослених. Умањена је основица са 6 просечних зарада у Друштву на 3 просечне зараде по

запосленом. Наведена измена колективног уговора је довела до значајног смањења

резервисања за отпремине приликом одласка у пензију запослених посматрајући износе с

краја 2011 и 2012. године. Још један битан фактор је утицао на смањење резервисања а то



је повећање дисконтне стопе са 10% на 12%. Других значајних измена у демографским и

финансијским претпоставкама није било у односу на 2011.

Износ обавезе за резервисање за јубиларне награде на дан

01.01.2012

71,002,504.57

Трошак текуће услуге рада 614,778.51

Трошкови камате 6,941,167.17

Актуарски (добитак)/губитак (14,812,407.71)

Неисплаћен износ доспелих јубиларних награда 14,178,000.00

Обрачунати износ обавезе за резервисање за јубиларне

награде на дан 31.12.2012 62,155,209.64

Укупан износ обавезе за резервисање за јубиларне награде на

дан 31.12.2012 76,333,209.64

Напомена 2:Актуарски добитак је последица повећања дисконте стопе са 10% на 12% као

и последица мањег раста просечне зараде у 2012, него што је пројектована.



11.13. Дугорочни кредити

У наредној табели су приказане обавезе по дугорочним кредитима исказане у динарима, на дан 31.12.2012. године, раздвојене на:

• на обавезе преко годину дана (које се исказују у оквиру дугорочних кредита) и • обавезе до годину дана (које се исказују у оквиру краткорочних

обавеза)

Банка Конто Одобрени износ кредита Валута Преостали дуг у 000 РСД Преостали дуг у 000 ЕУР

на дан 31/12/2012 на дан 31/12/2012

UniCredit bank-Yapi

Kredi bank415-10 34,261,261 EUR

2,077,863 18,272

Banka Intesa Sanpaolo 415-10 12,101,004 EUR733,897 6,454

Укупно 2,811,760 24,726


на дан 31/12/2012 на дан 31/12/2012

HYPO ALPE - ADRIA

BANK415-10 5,200,000 EUR

164,260 1,444

AIK BANKA AD NIS-

reprogram415-20 20,000,000 EUR

2,274,366 20,000

SOCIETE GENERALE

BANKA reprogram415-20 10,000,000 EUR

1,137,183 10,000

ERSTE BANK A.D.

NOVI SAD reprogram415-20 10,000,000 EUR

1,137,183 10,000

UNICREDIT BANK

SRBIJA reprogram415-20 30,000,000 EUR

3,411,549 30,000

Komercijalna banka 415-25 10,000,000 EUR1,137,183 10,000

Komercijalna banka 415-30 2,500,000 EUR284,296 2,500

AIK Banka 415-35 2,500,000 EUR 284,296 2,500

Укупно 9,830,315 86,444

ДУГОРОЧНИ ИНВЕСТИЦИОНИ КРЕДИТИ

ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ

• Дугорочни инвестициони кредит у изосу од ЕУР 34.261.261 одобрен је од стране Yапи Цредит банке, по каматној стопи од 6М ЕУРИБОР+0.825%. Кредит је одобрен 12.02.2008 са двогодишњим грејс периодом, отплатом у 17 шестомесечних рата и



доспећем у фебруару 2018. године. Намена кредита је била за израдњу нове фабрике чврстих фармацеутских препарата.Обезбеђење кредита је хипотека првог реда над грађевинским објектима и залога у опреми нове фабрике.

• Дугорочни инвестициони кредит у изосу од ЕУР 12.101.004 одобрен је од стране Интеса Сан Паоло, по каматној стопи од 6М ЕУРИБОР+0. 5%. Кредит је одобрен 12.02.2008 са двогодишњим грејс периодом, отплатом у 17 шестомесечних рата и доспећем у фебруару 2018. године. Намена кредита је била за израдњу нове фабрике чврстих фармацеутских препарата. Обезбеђење кредита је хипотека првог реда над грађевинским објектима и залога у опреми нове фабрике.

• Дугорочни кредит у изосу од ЕУР 5.200.000 одобрен је од стране Хyпо банк, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР+5. 55%. Кредит је одобрен 12.10.2010. са годишњим грејс периодом, отплатом у месечним ратама и доспећем у октобру 2014. године. Обезбеђење кредита је полиса осигурања, трајни налог, 20 бланко меница и хипотека Велефарма.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 20.000.000 у динарској противвредности одобрен од стране АИК Банка ад Ниш, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 6,95 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у једнаким кварталним ратама, након истека грејс периода од две године, а закључно са 09.03.2019.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 10.000.000 у динарској противвредности одобрен од стране Сосиете Генерал банк Београд, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 6,95 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у једнаким кварталним ратама, након истека грејс периода од две године, а закључно са 14.03.2019.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 10.000.000 одобрен од стране Ерсте банк Амстердам, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 4,52 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у двадесет једнаких тромесечних рата, након истека грејс периода од две године, а закључно са 20.03.2019.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 30.000.000 у динарској противвредности одобрен од стране Уни Цредит Банк, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 6,95 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у једнаким кварталним ратама, након истека грејс периода од две године, а закључно са 26.12.2018.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 10.000.000 у динарској противвредности одобрен од стране Комерцијалне банке, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 6,95 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у једнаким кварталним ратама, након истека грејс периода од две године, а закључно са 14.12.2019.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 2.500.000 у динарској противвредности одобрен од стране Комерцијалне банке, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 6,95 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у једнаким кварталним ратама, након истека грејс периода од две године, а закључно са 14.12.2019.

• Дугорочни кредит у износу од ЕУР 2.500.000 у динарској противвредности одобрен од стране АИК банке Ниш,, покривен гаранцијом Републике Србије, по каматној стопи од 3М ЕУРИБОР + 6,95 % на годишњем нивоу. Зајам се отплаћује у једнаким кварталним ратама, након истека грејс периода од две године, а закључно са 07.12.2019.



Несагласност са условима коришћења кредита

У складу са уговорима о кредиту одобрених од стране Yapi Kredi bank Nederland и Банка Intesa

Sanpaolo, Друштво је у обавези да укупну финансијску задуженост мерену као однос између нето финансијске задужености и добитка пре камате, пореза и амортизације (ЕБИТДА) одржава у распону ≤ 3, на консолидованом нивоу. Са стањем на дан 31. децембра 2012. године овај услов није задовољен од стране Друштва. С обзиром да је Друштво започело процес финансијског реструктурирања који је контролисан од стране банака, Друштво није водило посебне преговоре са банкама у вези са регулисањем овог случаја неизвршења уговора, с обзиром да је ово питање регулисано у склопу самог поступка реструктурирања и финансијске консолидације.

11.14 Краткорочне финансијске обавезе

I Краткорочне финансијске обавезе2012 2011

Краткорочни кредити од.зависник пр лица 532,335 433,278Краткорочни кредити у земљи 1,320,144 3,577,529 Део дугорочних кредита који доспевају до једне год 2,030,735 1,775,712 Обавезе по краткорочним обавезама - обвезнице 95,356 100,000 Обавезе по основу иск. прекорачења по текућем рачуну 1 457425Обавезе према пос.банкама за есконтоване менице 683,053 1,362,575Ост.обавезе по осн.уступљених потраж.-девизно 48,379 0

4,710,004 7,706,519 Детаљније информације о обавезама по краткорочним кредитима су приказане у наредној табели.


на дан 31/12/2012 на дан 31/12/2012

Erste banka 422-120 560,000 DIN-valutna

klauzula EUR 63,682.25 560.00

Societe generale 422-130 1,360,000 DIN-valutna

klauzula EUR 154,656.89 1,360.00

Societe generale 422-145 3,640,000 DIN-valutna

klauzula EUR 413,934.61 3,640.00

Erste banka 422-150 1,440,000 DIN-valutna

klauzula EUR 163,754.35 1,440.00

AIK banka 422-155 7,500,000 DIN-valutna

klauzula EUR 263,835.91 2,320.08

Dunav banka 422-160 990,000 DIN-valutna

klauzula EUR 112,581.11 990.00

Dunav banka 422-165 1,035,000 DIN-valutna

klauzula EUR 117,698.44 1,035.00

Dunav banka 422-185 30,000,000 RSD30,000.00 263.81

Укупно 1,320,144 11,609

КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ



Део дугорочних кредита који доспева до једне године приказан је у следећој табели:

ДЕО ДУГОРОЧНИХ КРЕДИТА КОЈИ ДОСПЕВА ДО ГОДИНУ ДАНА

Банка Конто

Преостали дуг у

000 РСД

на дан 31/12/2012

UniCredit bank-Yapi

Kredi bank424-5 92,639

Banka Intesa Sanpaolo 424-5 288,422

UniCredit bank-Yapi

Kredi bank424-5 1,154,368

HYPO ALPE - ADRIA

BANK424-5 229,964

Postanska stedionica 4

mil EUR424-10 265,343

Укупно 2,030,735

10,151.12

2,022.22

Преостали дуг у 000 ЕУР

на дан 31/12/2012

814.63

2,536.29

2,333.33

17,858 Обавезе по основу емитованих обвезница приказане су у следећој табели:


на дан 31/12/2012 на дан 31/12/2012

ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ

XIII EМИСИЈА426-5 80,000,000

RSD valutna klauzula

79,247 696.87

МАШИНОПРОЈЕКТ

XIV ЕМИСИЈА426-5 16,000,000

RSD valutna klauzula

16,110 141.66

Укупно 95,356 839

ЕМИСИЈЕ КРАТКОРОЧНИХ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ - ОБВЕЗНИЦЕ



11.15. Обавезе из пословања

Структура обавеза из пословања

2012 2011

Аванси

Динарски 798,440 214,556 Девизни 8,088 817 Свега 806,528 215,373

Добављачи - матична и зависна правна лица

Галеника Црна Гора д.о.о. 5,688 3,611 Галеника Клирит д.о.о. 109 4,656 Галеника Галинг д.о.о. 116,769 10,836 Свега 122,565 19,103

Добављачи у земљи

Добављачи - земља 1,674,639 1,804,316 Обавезе за нефактурисану робу и услуге у земљи 426,573 264,998 Обавезе за бензинске бонове - Свега 2,101,212 2,069,314

Добављачи у иностранству

Добављачи - иностранство 1,212,062 2,108,195 Обавезе за нефактурисану робу и услуге у иностранству 39,826 110,225 Свега 1,251,889 2,218,420

Остале обавезе из пословања 245,819 107,790

УКУПНО 4,528,013 4,629,999

У оквиру обавеза за нефактурисану робу у земљи, поред осталог, исказане су обавезе за нефактурисану робу, нефактурисан помоћни технички материјал, материјал који није атестиран и др. Остале обавезе из пословања се највећим делом односе на номиналну вредност издатих меница (у 2012. години 147.845 хиљада РСД, а у 2011. години 75.968 хиљада РСД) Друштво има кашњења у плаћању обавеза. Процена руководства је да ће због опште неликвидности и дугорочне сарадње постићи договор са добављачима о необрачунавању затезних камата на кашњења у плаћању.



11.16. Остале краткорочне обавезе

2012 2011

Структура краткорочних обавеза и пасивна временска разграничења

Обавезе по основу зарадаи накнада зарада бруто 457,418 389,448 Обавезе по основу камата итрошкови финансирања 155,475 377,746 Обавезе према запосленима - 98 Остале непоменуте обавезе 10,400 9,998 Свега 623,294 777,290

Обавезе по основу зарада се односе на обавезе (нето, порези и доприноси) за неисплаћени други део зарада за новембар месец у износу од 30.382 хиљ. динара, за децембарску зараду у износу од 199.405 хиљ. динара и за укалкулисани а неисплаћени регрес у износу од 227.631 хиљ.динара. Обавезе по основу камата се односе на укалкулисанте трошкове камата по основу дугорочних и краткорочних кредита у износу од 147.685 хиљ. динара и укалкулисаних камата по основу факторинга у износу од 1.031 хиљ,динара.Укалкулисане су и камате за неизмирене обавезе по основу јавних прихода у износу од 6.760 хиљ. динара. Од укалкулисаних трошкова камата закључно са 30.04.2013. плаћена је камата у износу од 45.928.731,81 динара. На основу информација добијених од одељења обрачуна зарада укалкулисане су и неисплаћене обавезе по основу обавеза члановима Управног и надзорног одбора у износу од 1.950 хиљ. динара и обавезе по основу уговора о делу у износу од 6.396 хиљ.динара. Наведене позиције се налазе у категорији Остале непоменуте обавезе. 11.17. Обавезе по основу пореза на додату вредност и осталих јавних прихода

Обавезе по основу пореза на додату 2012 2011

вредност, осталих јавних прихода и по

основу пореза на добит

Обавезе за ПДВ 1 0Обавезе за разграничени ПДВ 6,141 3,045Обавезе за комуналне и друге услуге 27,113 22,025Унапред обрачунати трошкови 56,605 57,524Обрачунати приходи будућег периода 272,336 402,160Остала пасивна временска разграничења 0 0Укалкулисане обавезе за неискорићени ГО 73,471 115,790Укалкулисане обавезе према банкама за есконт 0 59,847Свега 435,667 660,390

Обавезе по основу пореза на додату вред. и осталих јавних прихода



Обавезе за ПДВ се односе на разлику обрачунатог пореза и претходног пореза.. Ова обавеза је у Друштву измирена у законском року, почетком наредне године.

11.18. Одложене пореске обавезе и одложена пореска средства

Стање и промена стања одложених 2012 2011

пореских средстава

Књиговодствена вредност средстава којасе амортизују на крају године 10,503,385 10,864,545Пореска основица средстава која сеамортизује на крају године 6,257,660 6,654,452Опорезива привремена разлика 4,245,725 4,210,094Одложене пореске обавезе 939,472 421,009

Одложене пореске обавезе које су исказане на дан 31. децембра се односе на опорезиве привремене разлике између књиговодствене вредности средстава која подлежу амортизацији и њихове пореске основице. Наиме, услед различитих одредби на бази којих се у Друштву одређује рачуноводствена амортизација (сходно одредбама професионалне регулативе; МРС и МСФИ и др.) и одредби којима се одређује пореска амортизација (Сходно Закону о порезу на добит правних лица), Друштво ће у будућем периоду платити већи порез на добит него што би платило да му се са аспекта пореског законодавства призна стварно исказана књиговодствена амортизација. Из наведеног разлога, Друштво признаје одложену пореску обавезу, која представља порез на добитак који ће бити платив када Друштво „поврати“ књиговодствену вредност средстава. По препоруци овлашћеног ревизора у 2012.години је извршена корекција одложених пореских обавеза за позитиван ефекат рев.резерви земљишта које приликом иницијалног издвајања на име одложених пореских обавеза није био извршен. На овакав начин је у финсијским извештајима за 2012 извршено раздвајање ефеката процене на одложене пореске обавезе (преко биланса стања) као што је то урађено и приликом њиховог иницијалног формирања и ефеката последица различитих стопа и основица за пореску и финансијску амортизацију. Износ одложених пореских обавеза израчунат је множењем висине опорезиве привремене разлике на крају године са стопом пореза на добит за наредне обрачунске периоде (15%).



Стање и промена стања одложених пореских обавеза је приказана у наредној табели. Стање и промена стања одложених 2012 2011

пореских средстава (обавеза)

Стање одложених пореских обавезана крају претходне године 421,009 431,136Корекција одложених пореских обавеза по основу ревалоризационих резерви 506,466Стање одложених пореских обавезана крају текуће године 939,472 421,009ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ (РАСХОДИ)

ПРИХОДИ ПЕРИОДА (11,997) 10,127

Одложени порески расход периода је признат на терет резултата (губитка) Друштва у години када је установљено повећање стања одложених пореских обавеза, што је у највећој мери проузроковано повећањем стопе пореза на добит за наредне обрачунске периодне на 15%. Иначе, у обрасцу ПК 1, под називом „Порески кредит за улагања у основна средства“, Друштво је у 2012. години приказало износ од 370.769 хиљада РСД (у 2011. години 362.945 хиљада РСД), као неискоришћени део пореског кредита Друштва, који се као потенцијал преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода. Година настанка пореског кредита, као и година када истиче могућност да Друштво користи порески кредит за улагања у основна средства, приказана је у наредној табели. Година настанка Година истека

пореског кредита пореског кредита 2012 2011

2009 2019 349,497 349,497 2010 2020 10,197 10,197 2011 2021 3,252 3,251 2012 2022 7,548

УКУПНО 370,494 362,945

11.18.1. Порески губици исказани у Пореским билансима

Са стањем на дан 31. децембра 2012. године Друштво није признало одложена пореска средства по основу пренетих пореских губитака, услед неизвесности да ли ће постојати довољан опорезиви добитак у будућим периодима на чији терет би се могли искористити пренети порески губици. Постојећи пренети порески губици истичу у следећим годинама



Година настанка Година истека

пореског губитка пореског губитка 2012 2011

2010 2020 1,268,900 1,268,900 2011 2021 10,635,193 10,635,193

До дана предаје коригованих финансијских извештаја за 2012. није био завршен кориговани порески биланс, те стога није обелодањена информација о пореским губицима за 2012.

11.19. Усаглашавање потраживања и обавеза Друштво је извршило усаглашавање потраживања са домаћим и иностраним купцима са стањем на дан 31.10.2012. године . Од укупно 104 домаћих купаца, на дан 31.10.2012. године, у износу од 12.004.011 хиљада РСД, усаглашено је -200.786 хиљада РСД, делимично усаглашено је 256.630 хиљада РСД, оспорено је 10.387 хиљада РСД, купци у стечају 10.336.965 хиљ.РСД и враћено због непознате адресе 17.221 хиљ. динара и није враћено 1.584.593 хиљ.динара. У табели купци који нису одговорили на послате изводе су приказани купци у стечају 10.335.965 хиљ.РСД и купци који нису одговорили због погрешне адресе 17.221 хиљ.РСД. У табели купци који су оспорили износ из послатих извода су приказани оспорени износи. Од укупно 61 иностраних купаца, на дан 30.11.2012. године, у износу од 605.734 хиљада РСД, усаглашено је 15.266 хиљада РСД, а неусаглашено је 37.919 хиљада РСД. Од укупно 38 иностраних купаца, на дан 31.10.2012. године, у износу од 798.563 хиљада РСД, усаглашено је 291.639 хиљада РСД, а неусаглашено је 40.410 хиљада РСД. У наредној табели приказани су износи потраживања од домаћих и иностраних купаца који нису одговорили на послате Изводе отворених ставки.



VELEFARM VFB 4,902,183 VELEFARM PROLEK 1,012,996 VETFARM LOGISTIKA 142,521 VETFARM AD 288,406 FARMANARI 237,720 BG FARM 372,091

Oстали 3,397,269 Свега 10,353,186

Инострани купци

INTERPROMET NOVI GRAD 26,601 T D ZEGIN SKOPLJE MAKEDONIJA 18,559 KRAJINA LJEK B.LUKA REP.SRP. 11,208 MEDIKA SKOPLJE MAKEDONIJA 43,242 ALARIAF 5,774

Свега 105,384 УКУПНО 10,458,570

Купци који нису одговорили на у 000 динара

послате изводе отворених ставки

Домаћи купци

Купци који нису одговорили на послате Изводе отворених ставки су купци у стечају или купци против којих Друштво води спорове пред Трговинским судом. У наредној табели приказани су износи потраживања од домаћих и иностраних купаца који су оспорили износ из послатих Извода отворених ставки.

INSA 73

TRADEUNIQUE D.O.O. 59 VIP MOBILE DOO BGD. 190 GALENIKA DD KLIRIT 1,446 BEOGRADSKE ELEKTRANE JKP 3,096 AGROVET DOO 16 SANITARIJA DP 2,745 Oстали 2,762 Свега 10,387

PHOENIX BIJELJINA B I H 40,394 A.D.M. FARM SRL 16

Свега 40,410

УКУПНО 50,797

Оспорен износ

Домаћи купци

Инострани купци 31.10.2012.

у 000 динара

Купци који су оспорили износ из

послатих Извода отворених ставки

Са 31.12.2012. стање са Фениксом је усаглашено.



Београдске електране – ИОС нам није оспорен у потпуности, већ у мањем делу, док је остатак потраживања уплаћен у наредном периоду Санитарија – дуг је наплаћен до датума биланса Клирит – купац нам је оспорио ИОС, али је увидео своју грешку и исправио Друштво је извршило усаглашавање обавеза са домаћим и иностраним добављачима са стањем:

• на дан 30.11.2012. године и • са стањем на дан 31.12.2012. године.

Од укупно 523 примљених извода отворених ставки од домаћих добављача, који се односе на 2012 годину, у износу од 1.308.867 хиљада РСД, усаглашено је 505.364 хиљада РСД, а остатак је неусаглашен или делимично неусаглашен. Разлика се односи на непрокњижене фактуре до 31.12.2012. године које су прокњижене у јануару и фебруару 2012. године, тачније до 14.02.2012. године. Такође узрок неслагања су фактуре добављача за сировине и материјал, које су предмет претходне контроле квалитета без чијег атеста није могуће извршити квалитативан пријем робе у магацин, а самим тим не може се извршити књижење. Ове обавезе су евидентиране на конту нефактурисаних обавеза. (тачка 11.5). Од укупно примљених 4 Извода отворених ставки од иностраних добављача, који се односе на 2012. годину, у износу од 2.953 хиљада РСД, усаглашено је 2.050 хиљада РСД, а неусаглашено је 903 хиљада РСД. Структура најзначајнијих оспорених износа је приказана у наредној табели.



BANKOM 10295TRANSPORTSPED 2384

остало 642

SAGA 79837TO-MA PALETE 3279TEHNOMERKUR 1246

остало 84УКУПНО (домаћи добављачи) 97,767

ODVJETNIK BORUT GROSMAN у потпуности се слажемоKARLOVACKA TISKARA у потпуности се слажемо

KARLOVACKA TISKARA у потпуности се слажемоADVOKAT EROL HASAN 903

УКУПНО (инострани добављачи) 903 УКУПНО 98,670

Извода отворених ставки послат 31.12.2012.године

Инострани добављачи

Домаћи добављачи




Добављачи који су послали

Извода отворених ставки у 000 динара

Оспорен износ

Неслагања са Сагом се односе на фактуре које су књижене у јануару 2013. Неслагања са Транспортшпедом се односе на фактуре које су књижене у демебру и јануару, 30.11.2012. су биле у процедури одобравања. Неслагања са Банкомом се односе на фактуре које су стигле у Галенику, али нису стигле на књижење због претходне контроле квалитета. Неслагања са Техномеркуром се односе на фактуре које су књижене у јануару 2013. Усаглашавање са ТО-МА Палете је у току. Друштво је утврђене разлике по конфирмацијама, на иницијативу ревизора књижило у коригованим финансијским извештајима као укалкулисану обавезу у укупном износу од 30.883 хиљада динара и то по следећим добављачима: Piramida 3.774 Ropharma 6.182 Prodotti farmochimici 3.387 Pharmaten 2.126 Галеб 2.734 Занини 12.680



11.20. Ванбилансна актива и ванбилансна пасива

Сходно законским одредбама (Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике), Друштво је у својим финансијским извештајима исказало ванбилансну активу и ванбилансну пасиву. Ставке исказане у оквиру ванбилансне активе и ванбилансне пасиве, а које су приказане у наредној табели, не представљају средства ни обавезе Друштва, већ првенствено служе у контексту информативне улоге корисника финансијских извештаја. Структура ванбилансне активе и пасиве 2012 2011

Резервни делови у ван. евиденцији 2 3 Туђа роба на чувању -Актерна 6,726 - Туђа роба на чувању -Ерма 8,797 - Туђа роба на чувању -Фармалогист 32,311 - Туђа роба на чувању -Хербафарм 8,273 - Туђа роба на чувању -Југохемија 11,166 - Туђа роба на чувању -Унилек 23,947 - Свега 91,222 3

Примљене гаранције - домаћи добављачи 27,791 18,767 Примљене гаранције друга јемства-девизни део 50,406 41,424 Примљене гаранције - залог покретних ствари 201,208 Примљене гаранције - залог у роби 1,837,374 824,403 Свега 2,116,779 884,594

Дате гаранције - динарски део 6,873 9,738Дате гаранције - девизни део 4,254,550 4,376,903Дата јемства - девизни део - 484,481Дата јемства - динарски део 1,218,941 964,128Дате гаранције - залог 3,187,832 3,190,288Дате залоге - девизно - 442,530Свега 8,668,196 9,468,067

Остала ванбилансна актива - привремени извоз 8,093 6,267Роба послата на консигнацију 34,382 86,266Свега 42,475 92,533

УКУПНО 10,918,672 10,445,194

Остала ванбилансна актива/пасива

Роба на чувању

Примљене гаранције,авали и друга јемства

Дате гаранције, авали и друга јемства



Примљене гаранције од добављача – динарски део

ОД БАНКА ИЗНОС ДАТУМ ИЗДАВАЊА РОК ВАЖНОСТИ

PROJEKTOMONTAZA UNIKREDIT 9,024,592.86 31.03.2011. 28.10.2012.PROJEKTOMONTAZA UNIKREDIT 4,512,295.91 31.03.2011. 05.09.2012.

B2M JUBMES BANKA 170,134.82 23.12.2011. 23.01.2013.B2M JUBMES BANKA 128,262.46 23.12.2011. 23.01.2013.B2M JUBMES BANKA 141,950.63 23.12.2011. 23.01.2013.B2M JUBMES BANKA 89,612.98 23.12.2011. 23.01.2013.B2M JUBMES BANKA 61,950.00 23.12.2011. 23.01.2013.B2M JUBMES BANKA 61,342.65 23.12.2011. 23.01.2013.B2M JUBMES BANKA 7,887.12 06.01.2012. 06.02.2013.B2M JUBMES BANKA 121,413.72 27.01.2012. 27.02.2013.B2M JUBMES BANKA 112,912.70 27.01.2012. 27.02.2013.B2M JUBMES BANKA 74,153.67 13.03.2012. 13.12.2012.B2M JUBMES BANKA 8,018.10 13.03.2012. 13.12.2012.B2M JUBMES BANKA 144,230.81 13.03.2012. 13.12.2012.B2M JUBMES BANKA 466,902.40 03.04.2012. 03.04.2013.B2M JUBMES BANKA 34,981.10 03.04.2012. 03.04.2013.

NEOTEHNIKA RAZVOJNA BANKA VOJV. 513,089.49 05.01.2012. 01.03.2013.SONIREX BANKA INTESA 4,687.66 11.01.2012. 28.02.2013.

NBA KOMERC UNIVERZAL BANKA 258,647.15 13.01.2012. 27.02.2013.ROLLING WORLD HYPO ALPE ADRIA 90,551.78 18.01.2012. 31.12.2012.

TERMOINZENJERING BGD RAIFFEISEN BANK 2,576,152.23 20.03.2012. 20.08.2012.ECOMEX CACANSKA BANKA 211,785.47 14.03.2012. 28.02.2013.DEMAX BANKA INTESA 146,600.53 15.03.2012. 01.03.2013.DEMAX BANKA INTESA 31,490.80 15.03.2012. 01.03.2013.BIMBO SRPSKA BANKA 14,680.38 20.03.2012. 13.05.2013.BIMBO SRPSKA BANKA 82,934.78 27.03.2012. 23.05.2013.ELTEC BANKA INTESA 12,624.58 22.03.2012. 31.12.2012.

INFORMATIKA SRPSKA BANKA 923,077.49 23.05.2012. 25.07.2013.INFORMATIKA SRPSKA BANKA 320,513.02 23.05.2012. 25.07.2013.

CERTEX RAIFFEISEN BANK 238,555.78 01.06.2012. 07.08.2013.MONTPROJEKT BANKA INTESA 622,170.61 02.04.2012. 22.07.2013.

TEHNIKA KB PROKREDIT BANKA 11,392.00 01.06.2012. 06.04.2013.TEHNIKA KB PROKREDIT BANKA 27,427.00 01.06.2012. 06.04.2013.HAHN+KOLB PROKREDIT BANKA 37,496.33 05.07.2012. 04.07.2013.HAHN+KOLB PROKREDIT BANKA 104,152.99 05.07.2012. 04.07.2013.

SAGA UNICREDIT BANK 5,835,522.38 02.04.2012. 24.11.2015.LEVER INZENJERING JUBMES BANKA 566,824.66 21.09.2012. 20.11.2012.

27,791,019.04



Примљене гаранције –девизно ОД БАНКА број гаранције Вал. Вредност гаранције Рок важности

PHARMAKOL D.O.O. Privredna 3149203000469 USD - 15.01.2013

INTERPROMET Unicredit Bank 0750120390 EUR 350,000.00 19.04.2013

MEDIKA DOO DUNAV BANKA 700761-001274/TT EUR 79,000.00 12.10.2013.

OMAG SRL Unicredit Bank 460011469806 EUR 14,250.00 31.01.2013.

113.7183 EUR 443,250.00

DIN. 50,405,636.48

Примљене гаранције и залоге Назив Износ

BG PHARM DOO 389,090,541.02 VETFARM LOGISTIKA DOO 25,805,931.00 VETFARM 61,449,349.63 VELEFARM AD HOLDING KOMPANIJA 22,450,776.23 VELEFARM VFB DOO 444,542,386.26 VELEFARM INVEST DOO 321,318.78 GALING DOO 606,729,240.76 GALENIKA KLIRIT 200,000,000.00 VELEFARM PROLEK 54,048,492.17 DUNAV OSIGURANJE 234,144,436.50 УКУПНО 2,038,582,472.35

Дате гаранције – динарски део ОД БРОЈ ГАРАНЦИЈЕ ИЗНОС ДАТУМ ИЗДАВАЊАРОК ВАЖНОСТИ

DUNAV BANKA 52622000009620 3,332,687.00 01.01.2011. 31.12.2011.AIK BANKA 0509524915/050 3,540,000.00 23.06.2011 04.11.201..

6,872,687.00

Дата гаранције – девизни део У КОРИСТ ОД БАНКЕ Број гаранције Вал. Вредност гаранције Датум издавања Рок важности

INTESA SAN PAOLO INTESA BANK CB0601 700761-002250/IA Eur 8,989,928.59 12.02.2008. 16.03.2018.WIENNA AUSTRIA SRBIJAYAPI KREDI BANK UNICREDIT BANKA CB0602 R 0200/08 Eur 28,423,137.47 12.02.2008. 16.03.2018.NEDERLANDS SRBIJA

EUR 113.7183 37,413,066.06 RSD 4,254,550,270.13



Дата јемства - динарски део БАНКА ЗА БРОЈ ЈЕМСТВА ИЗНОС ДАТУМ ИЗДАВАЊАРОК ВАЖНОСТИ

OTP GALING 385/2012 133,628,600.00 13.06.2012. 15.06.2013.DUNAV BANKA GALING 320/2011 15,000,000.00 30.11.2011. 01.12.2012.DUNAV BANKA GALING 110/2012 55,000,000.00 28.03.2012. 30.03.2013.DUNAV BANKA KLIRIT 90/2012 1,500,000.00 15.03.2012. 15.03.2013.DUNAV BANKA KLIRIT 279/2012 3,000,000.00 14.03.2012. 26.09.2013.DUNAV BANKA GALING 181/2012 100,000,000.00 06.06.2012. 06.06.2013.DUNAV BANKA GALING 197/2012 12,000,000.00 25.06.2012. 25.06.2013.DUNAV BANKA GALING 198/2012 50,000,000.00 25.06.2012. 25.06.2013.DUNAV BANKA GALING 207/2012 10,000,000.00 06.07.2012. 06.07.2013.DUNAV BANKA GALING 256/2012 25,000,000.00 31.08.2012. 31.08.2013.DUNAV BANKA GALING 277/2012 38,000,000.00 25.09.2012. 25.09.2013.DUNAV BANKA GALING 104/2012 18,750,000.00 26.03.2012. 14.12.2012.

POSTANSKA STEDIONICA GALING 61680001 124,362,659.51 30.09.2011. 30.09.2012.POSTANSKA STEDIONICA GALING 81680001 60,000,000.00 30.11.2011. 07.10.2012.POSTANSKA STEDIONICA GALING 61680002 120,000,000.00 10.04.2012. 10.04.2013.POSTANSKA STEDIONICA GALING 81680002 20,000,000.00 10.04.2012. 10.04.2013.POSTANSKA STEDIONICA GALING 81680003 19,500,000.00 25.05.2012. 25.05.2013.POSTANSKA STEDIONICA GALING 61680003 120,000,000.00 25.05.2012. 25.05.2013.POSTANSKA STEDIONICA GALING 61680004 120,000,000.00 26.07.2012. 26.07.2013.POSTANSKA STEDIONICA KLIRIT 61680005 70,000,000.00 26.09.2012. 26.09.2013.

AIK BANKA GALING 432983/050-1 16,200,000.00 07.09.2012. 20.12.2012.AIK BANKA GALING 435602/050 67,000,000.00 24.09.2012. 31.03.2013.

NOVA AGROBANKA GALING J-27/12-NA-00 20,000,000.00 30.07.2012. 30.10.2012.1,218,941,259.51

Дате залоге –динарски део БАНКА БРОЈ ЗАЛОГА ИЗНОС ДАТУМ ИЗДАВАЊАРОК ВАЖНОСТИ

BANKA POSTANSKA STEDIONICA 13876/2011 613,083,500.00 31.08.2011. 30.12.2012.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 19124/2011 60,000,000.00 05.12.2011. 05.03.2012.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 4284/2012 130,001,630.00 30.03.2012. 30.03.2013.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 4802/2012 20,391,292.04 10.04.2012. 10.04.2013.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 4806/2012 140,464,643.90 10.04.2012. 10.04.2013.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 7043/2012 19,500,000.00 25.05.2012. 25.05.2013.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 7063/2012 120,000,000.00 25.05.2012. 25.05.2013.BANKA POSTANSKA STEDIONICA 10710/2012 120,000,000.00 26.07.2012. 26.07.2013.

AIK BANKA 6612/2012 486,042,875.00 22.05.2012. 26.04.2013.AIK BANKA 13612/2012 27,300,000.00 24.09.2012. 31.03.2013.

DUNAV OSIGURANJE 5172/2012 130,016,250.00 04.04.2012. 14.12.2012.DUNAV OSIGURANJE 9679/2012 127,076,190.00 19.06.2012. 20.11.2012.DUNAV OSIGURANJE 9678/2012 116,241,400.00 30.05.2012. 20.09.2012.DUNAV OSIGURANJE 15958/2012 86,300,050.80 27.09.2012. 25.03.2013.

ERSTE BANK 534/2012 58,266,500.00 16.01.2012. 16.01.2013.ERSTE BANK 3875/2012 190,085,380.00 23.03.2012. 23.03.2013.

SOCIETE GENERALE BANKA 594/2012 184,196,300.00 30.01.2012. 01.03.2012.SOCIETE GENERALE BANKA 3966/2012 483,862,700.00 21.03.2012. 21.03.2013.

PRVI FAKTOR 7559/2012 50,002,875.00 25.05.2012. 01.09.2012.DUNAV BANKA 12854/2012 25,000,000.00 17.09.2012. 31.08.2013.

3,187,831,586.74



Потраживања по основу привременог извоза– девизни део IMA KILIAN EUR 1,291.00 146,810.33 GALENIKA CRNA GORA EUR 59,530.92 6,769,755.02 MEFAR ILAC SANAYI A.S. EUR 1,816.00 206,512.43 IMA SPA ACTIVE DIVISION EUR 8,029.35 913,084.03 NEWMAN LABELLING SYSTEMS EUR 500.00 56,859.15 ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРИВРЕМЕНОГ ИЗВОЗА 8,093,020.96

Потраживања по основу консигнационе продаје OAO FARMIMEX-KONSIGNACIJA EUR 199,800.00 22,720,916.34 CARINSKO SKLADI]TE-MEDIKA d.o. EUR 102,543.73 11,661,098.65 BAYPHARM d.o.o.-KONSIGNACIJA EUR - ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ КОНСИГНАЦИОНЕ ПРОДАЈЕ 34,382,014.99

12. ХИПОТЕКЕ УПИСАНЕ НА ТЕРЕТ И У КОРИСТ ДРУШТВА

Као обезбеђење кредита за изградњу нове фабрике чврстих фармацеудских препарата Галеника а.д. је извршила укњижбу заложног права извршне вансудске хипотеке на непокретност земљишног књижног сопственика као заложног дужника а у корист “УниЦредит Банк Србија а.д.”, Београд и “Банка Интеса а.д.”., Београд, садашња вредност грађевинских објеката у износу од 3.554.738 хиљаде динара и садашње вредности опреме под залогом у вредности од 1.687.015 хиљаде динара.

ЕВИДЕНЦИЈА УПИСАНИХ ХИПОТЕКА



ХИПОТЕКАРНИ ДУЖНИК

ПРАВНИ ОСНОВ ПРЕДМЕТ ИЗВРШНЕ ВАНСУДСКЕ ХИПОТЕКЕ

1.

ВЕЛЕФАРМ

А.Д.

ХОЛДИНГ

КОМПАНИЈА

1. УГОВОР О ДУГОРОЧНОМ КРЕДИТУ БР. Р 2111/10: - БАНКА:УНИЦРЕДИТБАНК - КОРИСНИК КРЕДИТА: ВЕЛЕФАРМ АД ХОЛДИНГ

КОМПАНИЈА

- ЈЕМАЦ И ХИПОТЕКАРНИ ПОВЕРИЛАЦ: ГАЛЕНИКА

АД (по Уговору о обезбеђењу од 20.10.2010 са Велефарм ад холдинг компанијом као хипотекарним дужником) - Износ обезбеђења: 2.228.191,10 евра

У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ ДРУГОГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА: ЗГРАДА ПОСЛОВНИХ УСЛУГА БР: 10 У УЛИЦИ БУЛЕВАР МЕДИАНА, СПРАТНОСТИ ПР + 1; КАТ. ПАР. 8011; ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ 2549, К.О. НИШ-ПАНТЕЛЕЈ Покренут стечајни поступак

2.ВЕЛЕФАРМ

А.Д.

ХОЛДИНГ

КОМПАНИЈА

1. УГОВОР О ЈЕМСТВУ бр. 01-2741/11 од 19.01.2011. (због уговора о кредиту број 01-420-0507056.1)

– ПОВЕРИЛАЦ: ГАЛЕНИКА

АД - ЈЕМАЦ- ПЛАТАЦ: ВЕЛЕФАРМ АД ХОЛДИНГ

КОМПАНИЈА

.000 2. ПРОТОКОЛ - ЗАЛОЖНИ ДУЖНИК: ЕXПОРТ-ИМПОРТ

ВЕТФАРМ

- ХИПОТЕКАРНИ ДУЖНИК:

ВЕЛЕФАРМ АД ХОЛДИНГ

КОМПАНИЈА

- ЗАЛОЖНИ И ХИПОТЕКАРНИ ПОВЕРИЛАЦ:ГАЛЕНИКА АД

ИЗВРШНА ВАНСУДСКА ХИПОТЕКА ТРЕЋЕГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ВЕЛАФАРМ АД ХОЛДИНГ КОМПАНИЈА У КОРИСТ УНИВЕРЗАЛ БАНКЕ: - КАТ. ПАР. 8011, ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ, 15а96м2, ПОТЕС ИИИ УЛ. БУЛЕВАР МЕДИАНА - КАТ. ПАР. 8011,ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ-ОБЈЕКАТ, 3542м2, ПОТЕС ИИИ УЛ БУЛЕВАР МЕДИАНА - КАТ. ПАР. 8011,ЗГРАДА ПОСЛОВНИХ УСЛУГА БР: 1, 1611м2 У УЛИЦИ БУЛЕВАР МЕДИАНА, СПРАТНОСТИ ПР + 1; СВЕ УПИСАНО У ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ 2549, К.О. НИШ-ПАНТЕЛЕЈ - ИЗВРШНА ВАНСУДСКА ХИПОТЕКА ДРУГОГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ВЕЛЕФАРМ АД ХОЛДИНГ КОМПАНИЈА У КОРИСТ УНИВЕРЗАЛ БАНКЕ: К.О. ДОЊИ ГРАД, ЗК.УЛ. БР. 16963, КАТ. ПАР. 34264/10, ГРАЂЕВИНСКО ИЗГРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ И ПАРК СА 29 АРИ 34м2 И ПОСЛОВНИ ЦЕНТАР У УЛ. ИЗВОРСКА БР. 4,СУБОТИЦА; ИЗВРШНА ВАНСУДСКА ТРЕЋЕГ РЕДА ХИПОТЕКА ЧЕТВРТОГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА А У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ:

- КАТ. ПАР. 8011, ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ, 15а96м2, ПОТЕС ИИИ УЛ. БУЛЕВАР МЕДИАНА - КАТ. ПАР. 8011,ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ-ОБЈЕКАТ, 3542м2, ПОТЕС ИИИ УЛ БУЛЕВАР МЕДИАНА - КАТ. ПАР. 8011,ЗГРАДА ПОСЛОВНИХ УСЛУГА БР: 1, 1611м2 У УЛИЦИ БУЛЕВАР МЕДИАНА, СПРАТНОСТИ ПР + 1; СВЕ УПИСАНО У ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ 2549, К.О. НИШ-



ПАНТЕЛЕЈ - ИЗВРШНА ВАНСУДСКА ХИПОТЕКА ТРЕЋЕГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА А У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ: К.О. ДОЊИ ГРАД, ЗК.УЛ. БР. 16963, КАТ. ПАР. 34264/10, ГРАЂЕВИНСКО ИЗГРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ И ПАРК СА 29 АРИ 34м2 И ПОСЛОВНИ ЦЕНТАР У УЛ. ИЗВОРСКА БР. 4,СУБОТИЦА Покренут стечајни поступак над ВЕЛЕФАРМ а.д.

3.

ЕXПОРТ-

ИМПОРТ

ВЕТФАРМ

1. УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ БР. 3 од 01.01.2008. НА ИЗНОС ОД 386.687.652,17 дин; 2. УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ БР. 17 од 01.04.2008. НА ИЗНОС ОД 18.081.639,99 дин; 3. УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ ЗА 2008. НА ИЗНОС ОД 652.178,64 дин; - ПРОДАВАЦ И ХИПОТЕКАРНИ ПОВЕРИЛАЦ: ГАЛЕНИКА

АД

- КУПАЦ И ХИПОТЕКАРНИ ДУЖНИК: ЕXПОРТ-

ИМПОРТ ВЕТФАРМ

У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ КУПЦА (ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА):

- КО РАСНА (СО ПОЖЕГА), ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ 718, КАТ. ПАР. 1115/1: ЗГРАДЕ ТРГОВИНЕ БР 1 И 2, ПОМОЋНА ЗГРАДА БР 3, УЛ. КОРАЋКО БРДО; ДРУГОГ РЕДА

- К.О. СУБОТИЦА-НОВИ ГРАД, ЗКУЛ 10802; ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ БР. 12799:

- КАТ. ПАР.17797, ПОВРШИНЕ 921м2, ЊИВА 2. КЛАСЕ; - КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 784м2, ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ - КАТ. ПАР., ПОВРШИНЕ 23м2, ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ

- КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 500м2, ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ-ОБЈЕКАТ - КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 784м2,ЗГРАДА ПОСЛОВНИХ УСЛУГА БР. 1 - КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 23м2, ОСТАЛЕ

ЗГРАДЕ БРОЈ 2 (СВЕ УПИСАНО ДРУГОГ РЕДА)

4.

ЕXПОРТ-

ИМПОРТ

ВЕТФАРМ

1. УГОВОР О КРЕДИТУ БРОЈ 01-420-0507055.3 – БАНКА: УНИВЕРЗАЛ

БАНКА

- КОРИСНИК КРЕДИТА:

ГАЛЕНИКА А.Д.

- ЈЕМАЦ И ХИПОТЕКАРНИ ДУЖНИК: ЕXПОРТ-

ИМПОРТ ВЕТФАРМ (по уговору о приступању дугу број 2965-2/10 са Универзал банком)

ХИПОТЕКА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ЕXПОРТ-ИМПОРТ ВЕТФАРМ У КОРИСТ УНИВЕРЗАЛ

БАНКЕ:

- К.О. РАСНА (СО ПОЖЕГА, ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ 718: - КАТ. ПАР. 1115/1, ЗГРАДЕ ТРГОВИНЕ БР. 1 И 2, ПОМОЋНА ЗГРАДА БР 3, УЛ. КОРАЋКО БРДО

- КАТ. ПАР. 1115/1, ПОВРШИНЕ 18592м2, ОСТАЛО ВЕШТАЧКИ НЕПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ



У износу од: 1.500.000,00 евра

- КАТ. ПАР. 1115/1, ПОВРШИНЕ 429м2, ЗЕМЉИШТЕ ПОД

ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ (ЗГРАДОМ 1, ПОТЕС ЛИВАДЕ)


ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ (ЗГРАДОМ 2, ПОТЕС ЛИВАДЕ)


ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ (ЗГРАДОМ 3,ПОТЕС ЛИВАДЕ) (СВЕ УПИСАНО ПРВОГ РЕДА)

- К.О. СУБОТИЦА-НОВИ ГРАД, ЗКУЛ 10802; ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ БР. 12799:

- КАТ. ПАР.17797, ПОВРШИНЕ 921м2, ЊИВА 2. КЛАСЕ; - КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 784м2, ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ - КАТ. ПАР., ПОВРШИНЕ 23м2, ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ

- КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 500м2, ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ-ОБЈЕКАТ - КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 784м2,ЗГРАДА ПОСЛОВНИХ УСЛУГА БР. 1 - КАТ. ПАР. 17797, ПОВРШИНЕ 23м2, ОСТАЛЕ

ЗГРАДЕ БРОЈ 2 (СВЕ УПИСАНО ПРВОГ РЕДА)

5.

БГ ПХАРМ

1. УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ ЛЕКОВА бр. 11 ЗА 2009.; 2. УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ ЛЕКОВА бр. 8 ЗА 2010.; 3.УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ ПАРАФАРМАЦЕУТИКЕ бр. 8 за 2010. - ПРОДАВАЦ И ХИПОТЕКАРНИ ПОВЕРИЛАЦ: ГАЛЕНИКА

АД

- КУПАЦ И ХИПОТЕКАРНИ ДУЖНИК: БГ ПХАРМ

Износ обезбеђења: 1.881.710,579,49

У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ ТРЕЋЕГ И ШЕСТОГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ КУПЦА (ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА):

ФАБРИКА ЛЕКОВА, ПРЕПИС ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ БР. 3724 К.О. СОПОТ, (УЛ. МИРОСЛАВА ВЛАЈИЋА 110А); У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ ЧЕТВРТОГ РЕДА НА НЕПОКРЕТНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ КУПЦА(ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА): ШЕСТОСОБНИ СТАН, ПРЕПИС ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ БР. 3758 К.О. САВСКИ ВЕНАЦ (УЛ. НАКЕ СПАСИЋА бр. 10/А) - Покренут стечајни поступак

- Поднета стечајна пријава

6.

ТРГОШПЕД –

- Уговор о купопродаји за 2010.г. број 2 (бр. 1352 од

У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ ПРВОГ РЕДА У ВЛАСНИШТВУ ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА:



ТРАНС Д.О.О.

ЗА:

ПХАРМАНАРИ

Д.О.О. – НОВИ

САД,

УНИХЕМКОМ

ПХАРМА

Д.О.О.

( БРЧКО-БИХ),

УНИХЕМКОМ

ПХАРМА

Д.О.О.

(ПОДГОРИЦА-

ЦРНА ГОРА)

24.03.2010.г.) - Уговор о купопродаји за 2010.г. број 4 (бр. 1350 од 24.03.2010.) КУПАЦ: ПХАРМАНАРИ

Д.О.О. (НОВИ САД)

-Уговор о дистибуцији и продаји (бр. 1354 од 24.03.2010.) КУПАЦ: УНИХЕМКОМ

ПХАРМА Д.О.О.( БРЧКО-

БИХ) .Уговор о дистибуцији и продаји (бр. 1355 од 24.03.2010.) КУПАЦ: УНИХЕМКОМ

ПХАРМА Д.О.О.

(ПОДГОРИЦА-ЦРНА

ГОРА) ВЛАСНИКНЕПОКРЕТ.И: ТРГОШПЕД – ТРАНС

Д.О.О.

Износ обезбеђења: 3.000.000ЕУР

- КАТ. ПАР. 1389/1, ПОВРШИНЕ 9030м2 – ЛИВАДА 3.

КЛАСЕ - КАТ. ПАР. 1389/1, ПОВРШИНЕ 587м2 – ЗЕМЉИШТЕ

ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ

СВЕ УПИСАНО У ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ БРОЈ 3884 К.О. СОПОТ

- КАТ. ПАР. 1389/1, ПОСЛОВНА ЗГРАДА БРОЈ 1 ЗА КОЈУ НИЈЕ УТВРЂЕНА ДЕЛАТНОСТ, ПОВРШИНЕ 587м2, УПИСАНО У ЛИСТ НЕПОКРЕТНОСТИ БР. 3884 К.О. СОПОТ;

Покренут стечајни поступак над ТРГОШПЕД-ТРАНС,

ДОНЕТО РЕШЕЊЕ О ХИПОТЕКАРНОЈ ПРОДАЈИ У

КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ

7.BH

COMPANY

FARM D.O.O.

1.Уговор о дистрибуцији и продаји (дел. бр. 4579 од 26.10.2010.г.); 2. Анекс бр. 1 (дел. бр. 1632 од 04.04.2011.); ДИСТРИБУТЕР, : БХ

ЦОМПАНY ФАРМ Д.О.О. ХИПОТЕКАРНИ ДУЖНИК И ВЛАСНИК НЕПОКРЕТНОСТИ: БУЗАЉКО АМИНА

Износ обезбеђења: 100.000,00 ЕУР

У КОРИСТ ГАЛЕНИКЕ ЧЕТВРТОГ РЕДА У ВЛАСНИШТВУ ХИПОТЕКАРНОГ ДУЖНИКА:

- КАТАСТАРСКА ПАРЦЕЛА: 217/13 – ПРИВРЕДНА ЗГРАДА ЗВ. СЛАТИНА, ПОВРШИНЕ 366М2;

- КАТАСТАРСКА ПАРЦЕЛА: 217/17 – ПРИВРЕДНА ЗГРАДА ЗВ. СЛАТИНЕ ПОВРШИНЕ 70М2;

СВЕ УПИСАНО У ЗЕМНЉИШНО-КЊИЖНОМ УЛОШКУ БР. 2749, КАТАСТАРСКА ОПШТИНА ЛУКАВАЦ (БИХ) НАПОМЕНА: РЕШЕЊЕ О УПИСУ ЈОШ УВЕК НИЈЕ

СТИГЛО, ГОРЕ НАВЕДЕНИ ПОДАЦИ УНЕТИ СУ

ПРЕМА ПОДАЦИМА ИЗ ПОТВРДЕ О УПИСУ

ХИПОТЕКЕ КОЈУ ЈЕ ИЗДАО ОПЋИНСКИ СУД У ТУЗЛИ

-ЗЕМЉИШНО КЊИЖНИ УРЕД (који је доставио Сектор

извоз)

- 17.09.12. – По захтеву извоза урађена Опомена за

активирање хипотеке и прослеђена извозу,Новембар

– Прослеђена документација адвокату у Сарајеву за

активирање хипотеке



13. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ СТРАНАМА

Сходно захтевима из МРС 24 – обелодањивање повезаних страна, у наставку је извршено обелодањивање односа, трансакција између Друштва и зависних Друштава и кључног руководећег особља. Структура обавеза и потраживања од

повезаних правних лица 2012 2011

Галеника Црна Гора аванс 11,303 16,103 Галеника Црна Гора купац 266,988 245,570 Галеника Клирит купац 46,930 29,895 Галеника Клирит (дате позајмице) 3,500 68,266 Галеника Бања Лука -аванси 1,936 - Галеника Бања Лука -купац 7,957 7,322 Галинг - купац 0.00 31,854 Клирит дат аванс 0.00 2,742 Галинг дат аванс 0.00 68,487 Свега 338,614 470,239

Галеника Црна Гора добављач 5,688 3,611 Галеника Црна Гора добављач-обавезе за нефакт. 4,140 5,101 Галеника Клирит добављач 109 4,656 Галеника Клирит (примљене позајмице) 0.00 131,319 Галеника Бања Лука добављач-обавезе за нефакт. 3,073 10,574 Галинг добављач 116,769 10,836 Галинг (специфичне обавезе) 0.00 24,102 Галинг (примљене позајмице) 516,302 281,720 Галинг примљени аванс 92,594 97299Свега 738,675 569,218

Обавезе

Потраживања

Структура прихода и расхода од

повезаних правних лица 2012 2011

Приходи од продаје производа - Галеника Црна Гора 0 103,463 Сторно реализација, попусти- Галеника Црна Гора - (47,438) Приходи од камате на позајмице -Галеника Клирит 0 1,214 Остали пословни приходи- Галеника Клирит 18,803 11,407 Остали пословни приходи- Галеника Галинг 31 - Приходи од продаје производа - Галинг 290,680 1,778,238 Попусти Галингу (120,350) (650,419) Свега 309,514 1,846,884

Услужна производња - Галеника Црна Гора 10,491 27,544 Промоција - Галеника Црна Гора 56 2,107 Цена коштања произ. продатих- Галеника Црна Гора - 48,568 Трош. таксе и обнове регис.-Галеника Бања Лука 25,178 29,517 Утрошак осталог материјала /стакло/ -Галеника Клирит 976 441 Цена коштања произ. продатих- Галинг 4,549 902,253 Остали трошкови-префактурисавања - 46,054 Свега 41,251 1,056,484

Приходи

Расходи



Са аспекта кључног руководећег особља, у наредној табели је приказана структура примања, како у текућој тако и у претходној години.

Структура накнада кључног

руководећег особља 2012 2011

Бруто зарада 30,881,076 40,374,959 Отпремнине и јубиларне награде - 232,245 Свега 30,881,076 40,607,204

14. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНА СРЕДСТВА

Потенцијалне обавезе, које могу да резултирају одливом економских користи Друштва, првенство могу да настану по основу:

• есконтованих меница од стране Друштва и • судских спорова.

Друштво је у претходном обрачунском периоду есконтовало менице својих купаца код пословних банака пре рока доспећа. Потенцијална обавеза је последица регресног права пословних банака код којих је извршен есконт, односно њихове могућности да, у случају немогућности реализације менице у року доспећа, потраживање наплате од Друштва. У наредној табели су приказани емитенти и рокови доспећа меница.

месец доспећа Фармалогист доо Ерма доо Вега остали купци Укупно

јануар 2013 70,123 17,103 1,945 68,652 157,823

фебруар 20 13 25,002 37,503 24,434 156,325 243,264

март 2013 45,028 29,881 11,144 57,475 143,529

април 2013 61,480 36,918 16,890 129,898 245,186

мај 2013 34,930 1,855 33,004 77,242 147,032

јун 2013 0 0 0 5,418 5,418

Укупно 236,564 123,259 87,417 495,012 942,252 Од приказаног износа есконтованих меница, закључно са 30.04.2013. наплаћено је 789.801.862,32 РСД, а остало је 152.450.196,86 РСД. Износ од 2.982.188,92 је у пословним књигама исказан у мају месецу, а наплата се односи на менице из априла месеца. У наредној табели приказан је број и процењене вредности судских спорова у којима је Друштво тужена страна а вероватноћа да Друштво изгуби предметне спорове није мала. У процењене вредности појединих судских спорова, где је висина обавезе одређена на дан 31.12.2012. године, су укључене: вредности затезних камата, обрачунате до 31.12.2012 и



других трошкова (на пример, процењени судски трошкови) који могу настати у случају судских одлука које не би биле у корист Друштва. Детаљније информације о вредносно најзначајнијим судским споровима у којима је Друштво тужена страна су презентоване у следећој табели Tужилац Основ тужбе у хиљадама

динара БЕОБАНКА

Кредит 8,625

ВЕТПРОМ Нови Сад

роба 12,719

ДСП ХРОМАТОГРАФИ

Роба и услуга 9.486

МОНТПРОЈЕКТ доо Београд

услуга 7.228

ГРАДСКА ЧИСТОЋА

услуга 10.424

остало 44.206

Укупно 92.688

Обавезе по основу судских спорова са правним лицима у којима је Друштво тужена страна, у износу од 92.688 хиљада динара,од којих је 15.333 хиљада динара резервисано , углавном се односе на судске спорове са добављачима, према којима је већ формирана обавеза у билансу стања.У међувремену, ДСП Хроматограф-у је исплаћено 6.500 хиљада динара, а Контики и Неон су се принудно наплатили у износу од 5.575 хиљада динара. Покренут је стечајни поступак код купца БГ ФАРМ у коме је утврђен износ потраживања од 309.462 хиљада динара. Друштво је покренуло судски поступак за утврђивање преосталог потраживања. Вредност спорова је 3.950.627 хиљада динара., С друге стране БГ Фарм је наставио тужбу за измаклу добит у износу од 533.771 хиљада динара. Обавезе по основу радних спорова и спорова са физичким лицима без камате, износе 18.681 хиљада динара, 20.000 Еур и 5.700УСД. од којих је 5.481 хиљаде динара резервисано Друштво је у великом броју судских спорова са добављачима потписало поравнања и по основу њих извршило плаћања. Укупан износ потписаних поравнања, код којих још нису, или су делимично извршена плаћања износи 744.953 хиљада динара и 431.935 еура. Највећи износ дуга по основу поравнања је ФМП Агромеханика 431.935 Еура и ЈП Србијагас 704.416 хиљада динара.

15. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАТУМА БИЛАНСА СТАЊА

У складу са закључком Владе 05 број 023-9315/2012 од 21.12.2012. и договора са репрезентативним синдикатима, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике заједно са Министарством финансија и привреде понудили су запосленима Галеника а.д. програм за смањење броја запослених. Поступак је у току.



XV емисија краткорочних обвезница

Друштво је 09.01.2013. године издало XV емисију краткорочних обвезница у укупном обиму од 8.000 комада појединачне номиналне вредности 10.000 динара односно укупне вредности 80.000.000,00 динара. Обвезнице су емитоване са роком доспећа од 130 дана и каматном стопом од 10% годишње. XVI емисија краткорочних обвезница

Друштво је 29.01.2013. године издало XVI емисију краткорочних обвезница у укупном обиму од 1.000 комада појединачне номиналне вредности 10.000 динара односно укупне вредности 10.000.000,00 динара. Обвезнице су емитоване са роком доспећа од 30 дана и каматном стопом од 11% годишње. Дугорочни кредит у износу од 140.000.000,00 динара одобрен је дана 27.02.2013 од стране Поштанске штедионице. Кредит је одобрен са роком враћања од 18 месеци од дана пуштања кредита. Кредит се отплаћује у једнаким месечним ратама по истеку грејс периода до 31.12.2013. На износ одобреног кредита банка ће наплаћивати камату обрачунату по каматној стопи у висини референтне каматне стопе НБС на двонедељне репо трансакције увећане за 10 процентних поена годишње. Тренутно износи од 21,75%. Дугорочни кредит у износу од 150.000.000,00 динара одобрен је дана 27.02.2013 од стране Поштанске штедионице. Кредит је одобрен са роком враћања од 18 месеци од дана пуштања кредита. Кредит се отплаћује у једнаким месечним ратама по истеку грејс периода до 31.12.2013. На износ одобреног кредита банка ће наплаћивати камату обрачунату по каматној стопи у висини референтне каматне стопе НБС на двонедељне репо трансакције увећане за 10 процентних поена годишње. Тренутно износи од 21,75%. Дугорочни кредит у износу од 230.000.000,00 динара са валутном клаузулом одобрен је дана 12.03.2013 од стране Фонда за развој Републике Србије. Кредит је одобрен са роком враћања од седам година од дана пуштања кредита. Кредит се отплаћује у тромесечним ануитетима по истеку грејс периода од две године. У току грејс периода банка ће обрачунавати инеркаларну камату и приписивати главном дугу На износ одобреног кредита банка ће наплаћивати камату обрачунату по каматној стопи од 2,5% годишње. Краткорочни кредит у износу од 290.000.000,00 динара одобрен је дана 01.03.2013 од стране Српске банке. Кредит је одобрен са роком враћања до 29.03.2013. Кредит је исплаћен у целости дана 27.03.2013. Дугорочни кредит код Поштанске штедионице иницијално одобрен 2011. године на износ од четири милиона еура је исплаћен дана 26.03.2013. Износ који је исплаћен је 260.224.267,41 Краткорочни кредит код Ерсте банке иницијално одобрен на 1.035.000 еура је исплаћен са 30.04.2013.

Documents

Korigovani izveštaj revizora KPMG