SILAŽA

Siliranje je postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije, ili su poreklom iz direktne acidifikacije. Prednosti u odnosu na sušenje

manji gubici hranljivih materija manja zavisnost od vremenskih uslova iskorišćavanje grubih hraniva koja se ne mogu sušiti za seno ušteda u skladišnom prostoru gotovo neograničena dužina čuvanja...

Faktori koji utiču na kvalitet silaže Botanička pripadnost (pogodnost biljaka za siliranje) Faza razvića Ciklus vegetacije Obezbeđenje optimalnih uslova

Anaerobnost sredine Optimalna vlažnost (kabasta hraniva oko 70 %, koncentrovana 33 - 38 %)

2

70%

3

Optimalna vlažnost

Provenjavanje (55 - 60 % limitira truležne mikroorganizme, 3 - 5 %/h)

Procena vlage na osnovu faze razvića

Procena vlage uvrtanjem snopića biljaka

Procena vlage metodom Dekstera

Određivanje količine vlage sušenjem uzorka do konstantne maseCela biljka kukuruza u fazi zrenja zrna ima prirodni dnevni gubitak vlage od oko 0,5%

Kombinovanje dva ili više hraniva različitog sadržaja vlage u cilju postizanja optimalne vlažnosti

Pirsonov kvadrat

4

Hranivo % vlažnosti hraniva Učešće u grupi % vlažnosti grupe Učešće hraniva u smeši

Gru

pa I

Gru

pa II

5

Voštana faza zrna

Mlečna faza

Faza zrelog zrna

Ostali uslovi koji utiču na kvalitet silaže Šećerni minimum

Ugljeno hidratni dodaci

Inokulanti

Acidifikacija

Temperatura

Sabijenost, max 35 - 38 C

Osobine siloobjekta

kamare 25 - 40 %, silo-jamame i silotrenčevi 10 - 15 %, harvestor silos 5 % gubici

6

I grupa II grupa III grupa

Mogu se same silirati Teže se same siliraju Ne mogu se same silirati

Cela biljka kukuruza Trave Lucerka

Prekrupa vlažnog zrna ili klipa kukuruza Travno-leguminozne smeše Soja

Sirak Deteline Grašak

Suncokret Grahorica

Žita Perko

Glave i lišće šećerne repe Uljana repica

Sirovi rezanci Stočni kelj

Krompir

Čičoka

7

8

9

Tehnika siliranja

Organizacija rada

Naknadna fermentacija

Način korišćenja

Organizacija ishrane

obročna, po volji (samohranjenjem)

mikser prikolice

10

Ocena kvaliteta silažeKvalitet silaže je utoliko bolji ukoliko su svojstva početnog materijala manje izmenjena

hemijski parametri i organoleptičke osobine

Organoleptičke osobine silaže

Plesnivost silaža

površinski delovi

Fusarium

Mucor

Aspergillus

11

12

Zagađenost zemljom (prodiranje buternih klostridija)

Strana tela

Leševi glodara

Miris silaže

oštar i kiseo miris - povećano prisustvo sirćetne kiseline

težak miris na užegao puter – buterna fermentacija

ograničavanje hranjenja, izbegavanje hranjenja pre muže

Struktura silaže

sluzavost i lepljivost

Boja silaže

13

14

15

16

17

Hemijski parametri kvaliteta silaže Laboratorijske analize

pH vrednost silaže (3,8 - 4,2 za kukuruznu silažu)

karakteristika senaža (silaža od provenule lucerke i trava) je viša pH vrednost (pH 5 - 5,5)

merenje pH vrednosti vrši se pH-metrom

Mihinova metoda (terenski metod)

na bazi promene boje pripremljenog

indikatora od crvene do zeleno sive boje

18

pH 3,8-4,2

Količina organskih kiselina kratkog ugljenikovog lanca

određivanje mlečne, sirćetne, buterne, propionske i drugih kiselina

metoda po Wiegner-u

vezane i slobodne isparljive kiseline 2 x 200 ml + 50 ml silažnog ekstrakta

aparatura za destilaciju (balon, T nastavak, hladnjak, normalni sudovi od 100 ml)

destilovana voda

5 ml koncentrovane sumporne kiseline

aparatura za titraciju (erlenmajer, bireta, indikator, 0,1 N rastvor NaOH)

Dobijeni destilati D₁ D₂ D₃ odnosno D₄ D₅ D₆

Formule za izračunavanje

Sirćetna kiselina (ml) = 3,9620 x (D2 + D3) - 1,3724 x D1

Sirćetna kiselina (%) = 0,03 x sirćetna kiselina (ml)

Buterna kiselina (ml) = 2,0641 x D1 - 1,992 x (D2 + D3)

Buterna kiselina (%) = 0,044 x buterna kiselina (ml)

Mlečna kiselina (ml) = 0,045 4D0 - slobodna sirćetna kiselina (ml) - slobodna buterna kiselina (ml)

19

Hetero i homofermentativne bakterije

Mlečna kiselina

osnovna kiselina za konzervisanje silaže

u silažama dobrog kvaliteta od kukuruza 1,5 - 6,5 % SM, a u silažama trava 3,0 - 7,0 % SM

Sirćetna kiselina

prevelike količine sirćetne kiseline karakteristične su za nedovoljno sabijenu masu

prihvatljiva količina sirćetne kiseline u silaži, do 5,5% SM

Buterna kiselina

nastaje uglavnom u naknadnom vrenju, više od 0,10 - 0,15 % oprezno uvodjenje u obrok

Propionska kiselina (redje prisutna u silaži)

Prisustvo propionske kiseline u silaži ukazuje na nepoželjne procese razlaganja proteina

0,01 - 0,2 % SM znak početka razlaganja proteina, loše silaže i preko 1,5 %

20

Količina amonijačnog, rastvorljivog i proteinskog azota

Količina amonijačnog azota

Količina rastvorljivog azota

Količina proteinskog azota

Količina alkohola

21

22

Flieg-ova metoda za ocenu kvaliteta silažeBODOVI ZA KISELINU

Sadržaj pojedinih kiselina u odnosu na ukupni sadržaj kiselina, % Mlečna Sirćetna Buterna

0,0 – 0,1 0 25 50

0,1 – 1 0 25 45

1 – 2 0 25 40

2 – 5 0 25 35

5 – 10 0 25 30

10 – 20 0 25 20

20 – 30 5 20 10

30 – 40 10 15 5

40 – 50 15 10 0

50 – 60 20 5 - 5

60 – 70 23 0 - 10

> 70 25 0 - 10

Broj poena Opisna ocena kvaliteta Klasa kvaliteta

81 – 100 Vrlo dobar kvalitet I

61 – 80 Dobar kvalitet II

41 – 60 Zadovoljavajući kvalitet III

21 – 40 Slab kvalitet IV

0 - 20 Loš kvalitet V

23

DLG metoda za ocenu kvaliteta silažea) pH vrednost Broj poena b) Sadržaj mlečne kiseline, % Broj poena

3,50 – 3,79 9 > od 60 20

3,80 – 4,20 10 60,0 – 55,1 18

4,21 – 4,40 9 55,0 – 50,1 16

4,41 – 4,60 8 50,0 – 45,1 14

4,61 – 4,80 7 45,0 – 40,1 12

4,81 – 5,00 6 40,0 – 35,1 10

5,01 – 5,20 5 35,0 – 30,1 8

5,21 – 5,40 4 30,0 – 25,1 6

5,41 – 5,60 3 25,0 – 20,1 4

5,61 – 5,80 2 20,0 – 15,1 2

5,81 – 6,00 1 < od 15,0 0

> od 6,01 0

c) Ukupan sadržaj sirćetne kiseline, % Broj poena c) Ukupan sadržaj buterne kiseline, % Broj poena

< od 30,0 10 0,0 – 0,1 10

30,1 – 34,0 9 0,11 – 2,5 9

34,1 – 38,0 8 2,51 – 5,0 8

38,1 – 42,0 7 5,01 – 7,5 7

42,1 – 46,0 6 7,51 – 10,0 6

46,1 – 50,0 5 10,01 – 15,0 5

50,1 – 54,0 4 15,01 – 20,0 4

54,1 – 58,0 3 20,01 – 25,0 3

58,1 – 62,0 2 25,01 – 35,0 2

62,1 – 66,0 1 35,01 – 45,0 1

66,1 0 45,01 – 55,0 0

55,01 – 60,0 - 5

60,01 – 65,0 - 10

> od 65,01 - 20

Broj poena Opisna ocena kvaliteta Klasa kvaliteta

44 – 50 Vrlo dobar kvalitet I

43 – 37 Dobar kvalitet II

36 – 30 Zadovoljavajući kvalitet III

29 – 20 Umereno dobar kvalitet IV

< od 19 RĎav kvalitet V

24

Izračunavanje količine silaže i planiranje izgradnje različitih tipova silo-objekata

Osnovni tipovi silo-objekata

podzemni (silo-jame)

površinski (silo-rovovi, silo-trenčevi)

nadzemni (silo-tornjevi)

Za silo-jamu i silo-toranj oblika valjka

V = r2 h

Za silo-trenč oblika kvadra

V = a b c

Za silo-trenč sa zakošenim stranama

25

dh2

baV

h

r

a

b

c

a

b

h d

1) Na projektovanoj farmi krava sa pratećim kategorijama (telad, junice starosti 6-12 meseci, junice starosti 12-24 meseca i tovna junad), na osnovu ukupnog broja hranidbenih dana utvrđenog preko zbirnog plana obrta stada i individualnih potreba, izračunate su ukupne potrebe u silaži od cele biljke kukuruza u količini od 150.000 kg. Izračunati površine koje su potrebne za proizvodnju silažnog kukuruza pri prosečnom prinosu od 48.000 kg/ha, kao i dužinu silo-trenča u kome će se spremiti ova količina silaže, uzevši u obzir planirane rezerve i moguće gubitke u silaži od 15%. Širina silo-trenča treba da bude 6 m, a visina 2,7 m. Prosečna masa silaže je 720 kg/m3.

2) Na projektovanoj farmi za tov svinja izračunate su ukupne potrebe u siliranom zrnu kukuruza (prosečne mase 880 kg/m3) u količini od 75.000 kg. Izračunati visinu silo-tornja (prečnika 3,7 m) u kome će se spremiti ova količina silaže, uzevši u obzir planirane rezerve i moguće gubitke od 15%.

26

3) Koliko silaže kukuruza se može smestiti u silo-toranj ako je visina (h) 12 m, a prečnik (R) 4,1 m. Prosečna masa silaže je 700 kg/m3. Koliko ovakvih silo-tornjeva je potrebno da se smesti 420.000 kg silaže.

4) Koliko se može smestiti silaže cele biljke kukuruza (masa 620 kg/m3) u silo-rov ako su: širina trenča pri dnu 8,5 m, pri vrhu 10 m, visina 3 m, a dužina 30 m. Koliko ovakvih silo-rovova je potrebno da se smesti 130.000 kg silaže.

27